(Novembar 2011.)

( PREDSTAVNITVA PKS U INOSTRANTSTVU VAS INFORMIU)

AUSTRIJA - BE

Predstavnitvo Privredne komore Srbije

Vera Vidovi, direktor

Ul. Gumpendorfer Strae 83

A-1050 Be, Austrija

Tel./ Fax: + 4315 44 02 94

E-mail: vienna@pks.rs

Web: www.pks.rs/at

BELGIJA - BRISEL

Predstavnitvo Privredne komore Srbije

Gordana Zrni, direktor

WTC I-Bvd du Roi Albert II 30/19, Bte 46

B-1000 Brussels, Belgija

Tel.: + 322 201 59 60

Fax: + 322 201 19 29

E-mail: brussels@pks.rs

Web: www.pks.rs/be

FRANCUSKA - PARIZ

Predstavnitvo Privredne komore Srbije

Vesna Pakaj, direktor

4, place Louis Armand,

75603 Paris cedex 12, Francuska

Tel.: + 33 1 72 76 81 07

Fax: + 33 1 72 76 81 09

E-mail: paris@pks.rs

Web: www.pks.rs/fr

CRNA GORA - PODGORICA

Predstavnitvo Privredne komore Srbije

Radivoje Raovi, direktor

Ul. Jovana Tomaevia bb

81000 Podgorica, Crna Gora

Tel./Fax: + 382 20 241 050

E-mail: podgorica@pks.rs

Web: www.pks.rs/me

ITALIJA - MILANO

Predstavnitvo Privredne komore Srbije

Goran Ili, direktor

Via Camperio 1/II, Promos

20124 Milano, Italija

Tel.: + 3902 85 155 366

Fax: + 3902 85 155 394

E-mail: milan@pks.rs

Web: www.pks.rs/it

NEMAKA - FRANKFURT

Predstavnitvo Privredne komore Srbije

Mr Milanka Vui, direktor

Boersenplatz 4

D-60313 Frankfurt/M, Nemaka

Tel.: + 4969 297 29 313

Fax: + 4969 297 29 310

E-mail: frankfurt@pks.rs

Web: www.pks.rs/de

RUSKA FEDERACIJA- MOSKVA

Komercijalno Tehniki Biro pri

Ambasadi Republike Srbije

Janko uri, direktor

Mosfiljmovskaja, D. 42

119281 Moskva 95, Ruska Federacija

Tel.: + 7499 147 85 05, 147 85 06

Fax: +7499 143 33 03

E-mail: moscow@pks.rs

Web: www.pks.rs/ru

UKRAJINA - KIJEV

Predstavnitvo Privredne komore Srbije

eljko Erceg, direktor

M. Grika 3a, poslovni centar PLATINUM,

2 sprat

02140 Kijev, Ukrajina

Tel./Fax: 38044200 01 45, 200 01 46

E-mail: kiev@pks.rs

Web: www.pks.rs/ua

Sadraj:

Analiza austrijske privrede i mogunosti daljeg proirenja privredne saradnje

Stanje austrijske privrede

Identifikacija privrednih delatnosti i sektora koji imaju realnu perspektivu saradnje sa srpskom privredom ..

Mogunosti plasmana srpskih roba i usluga

Sadanja trina pozicija naih kompanija na austrijskom tritu

5

5

6

7

9

Aktuelno stanje privrede Belgije i mogunosti unapreenja saradnje sa privredom Srbije.

Stanje privrede Belgije .............................................................................................................

Aktuelne mere ekonomske politike sa posebnim akcentom na mere za prevazilaenje krize izazvane stanjem svetske ekonomije .......................................................................................

Preformanse belgijske privrede u 2010 ...................................................................................

Trgovina ...................................................................................................................................

Bilateralna saradnja Srbije i Belgije .........................................................................................

10

10

12

12

13

13

Stanje privrede i aktuelne mjere ekonomske politike u Crnoj Gori

Meunarodno okruenje .........................................................................................................

Makroekonomska kretanja ......................................................................................................

Spoljnotrgovinska razmjena ....................................................................................................

Sektor preduzea ....................................................................................................................

Trenutno biznis okruenje .......................................................................................................

Tenderi ....................................................................................................................................

Trine pozicije srpskih firmi u Crnoj Gori ..............................................................................

Mogunost poslovanja ili unapreenje saradnje sa firmama iz Crne Gore ............................

Rezime ...................................................................................................................................

15

15

15

19

20

21

22

23

24

25

Aktuelno stanje privrede Francuske i mogunosti unapreenja saradnje sa privredom Srbije

Privreda Francuske ..............................................................................................................

Pravci razvoja ..

Ekonomska politika Francuske i stanje privrede

Privredna razmena .....

Izvoz Srbije na francusko trite ............................................................................................

Operativni predlozi za unapreenje saradnje ........................................................................

Zakljuak ................................................................................................................................

27

27

28

30

31

34

36

36

Stanje privrede Republike Italije

Konkurentnost pozicija Italije ..............................................................................................

Najnovije mere ekonomske politike Italije ..............................................................................

Privredna saradnja Srbije i Italije ............................................................................................

Aktivnosti u fokusu .................................................................................................................

U pripremi ..............................................................................................................................

37

39

39

40

41

42

Stanje privrede i mere tekue ekonomske politike Nemake

Analiza spoljnotrgovinskog privrednog ambijenta Nemake .................................................

Operativni predlozi za unapreenje prvredne saradnje sa Nemakom .................................

Podrka razvoju izvoza ..........................................................................................................

Pretpostavke i rizici ................................................................................................................

43

47

48

50

51

Privreda Rusije

Uvoz u Rusku Federaciju

Mogunosti izvoza iz Srbije u RF ......

Kako poslovati u Ruskoj Federaciji .........................................................................................

53

53

55

56

Osnovni pokazatelji ekonomskog i socijalnog razvoja Ukrajine

Uvoz - izvoz ...

- Aktuelne mere ekonomske politike

58

63

63

PREDSTAVNITVO PRIVREDNE KOMORE

SRBIJE U AUSTRIJI, Be

ANALIZA AUSTRIJSKE PRIVREDE I MOGUNOSTI DALJEG PROIRENJA PRIVREDNE SARADNJE

Ekonomski odnosi Srbije i Austrije su veoma dobri i kvalitetni, kako sa stanovita trgovinske razmene, oja je u prvom polugoditu ove godina premaila 531 milion USD, tako i sa stanovita investicija austrijske privrede u Srbiju, koje do sada iznose preko 2,7 milijardi EUR. Pored toga u Srbiji posluje preko 300 austrijskih preduzea, dok u Austriji ivi preko 200.000 Srba.

Sve ovo su, uz dobre politike odnose dve zemlje, kvalitetni preduslovi za dalji razvoj privredne saradnje.

STANJE AUSTRIJSKE PRIVREDE

Austrijska privreda je visoko razvijena (BDP - 284 milijarde EUR u 2010.g.) i izvozno orijentisana.

BDP po glavi stanovnika, na godinjem nivou, iznosio je 2010.g. preko 30.500 EUR, ime se Austrija nala na 5.-om mestu u Evropi. Prosean neto lini dohodak u Austriji u istoj, 2010. godini, iznosio je 2.100 EUR.

Izvoz roba u 2010.g. iznosio je ca 115 milijardi EUR i inio oko 40% ukupnog BDP. Kada se tome doda izvoz usluga od preko 42 milijarde EUR, onda se uee ukupnog izvoza u BDP-u penje na preko 55%.

Austrija najvei deo svog spoljnotrgovinskog prometa ostvaruje sa zemljama EU (preko 70% izvoza i preko 72% uvoza), to je ini veoma osetljivom na promene tranje i ekonomske situacije u okviru EU.

Struktura austrijske privrede tipina je za ovaj stepen razvoja:

1,5% BDP- ostvaruje se u primarnom

29,5% u sekundarnom, i

69% u tercijalnom sektoru.

Relativno visoko uee industrijske proizvodnje od skoro 30%, pri emu cca 90% svih preduzea ine mala i srednja, odraava se pozitivno na stabilnost austrijske privrede, kako u vremenima krize, tako i posle nje.

Posle dramatinog pada BDP-a od skoro 4% u 2009. godini, kao posledice svetske ekonomske krize, austrijska privreda se realtivno dobro i brzo oporavljala. Tako je ve 2010.g. zabeleen rast BDP-a od 2%, dok je u prvoj polovini 2011. rast je iznosio ak 3%!

Austrija je zemlja koja je imala veoma mali budetski deficit pre poetka svetske ekonomske krize: 2007-e godine, samo 1,1%. U prvoj godini krize, 2008.g., dolo je do naglog porasta budetskog deficita na 3,4%, ali je on smanjen na 2,8% u 2010. godini. U 2011. oekuje se njegovo dalje smanjenje na 2,5%.

Istovremeno je, meutim dolo do porasta javnog zaduenja drave sa 60,7% BDP-a u 2007.g. na 72,3% BDP-a u 2010.g. (za 2011-u se predvia dalji porast javnog duga do nivoa od 73,6% BDP-a).

Interesantno je, meutim, da od 2008.g. dolazi do permanentnog smanjenja investicija, a posebno smanjenja investicija u industriju (2009., kao posledica svetske ekonomske krize ove investicije su smanjena za preko 20%, ali ak u periodu oporavka 2010-e godine dolazi do daljeg smanjenja investicija. Austrijska preduzea su u 2010. i u prvoj polovini 2011.g. ostvarivala povean prihod, ali su se uglavnom uzdravala od investiranja, tako da su u prvoj polovini 2011. godine austrijska preduzea bila najlikvidnija u Evropi! Ekonomisti ovo tumae nepoverenjem malih i srednjih preduzea u svetski ekonoski sistem i injenicu da je kriza prola (to se sada pokazuje kao tano!).

Ekonomski razlozi za smanjeno investiranje po miljenju privrede nalaze se u visokim rizicima iNvestiranja, a to je posledica:

Visokih cena sirovina

Nedostatka visokokvalifikovane radne snage u skladu sa potrebama privrede

Poveanja poreza i doprinosa

Sve loijeg boniteta poslovnih partnera

Pojave nove konkurencije i gubitku sopstvene konkurentnosti

Smanjene sigurnost dobavljaa i itavih dobavljakih lanaca

Ekonomska neravnotee i divergencije u samoj Eurozini

Oteanog dobijanja kredita i poveanih bankarskih trokovima

Prevelikog uticaja drave

Restriktivne finansijske politike

Nestabilnog kretanja deviznog kursa

Dravnih zaduenja i potrebe za budzetskom konsolidacijom

Meutim, iako usporeno, privredni oporavak se i dalje nastavlja u Austriji i u drugoj polovini 2011.g. Praktino jedino Nemaka, Austrija i Slovaka u celoj Evrozoni imaju pozitivnu ekonomsku situaciju (podaci: Ifo Institut-Minhen).

AKTUELNE MERE EKONOMSKE POLITIKE

Vlada Austrije do sada nije donela nikave posebne mere za prevazilaenje predstojee finasijske krize, meutim u privredi vlada miljenje, koje veoma jasno izraava Predsednik PK Austrije dr Christoph Leitl, da je neophodno hitno izvriti sistemske reforme u oblasti:

obrazovnog,

zdravstvenog,

penzionog i

upravljakog sistema.

Reforme ovih sistema, koje pod motom Obnoviti da bi se raslo predlae PK Austrije, kao osnovni cilj imaju osiguranje i dalji razvoj konkurentnosti austrijske privrede.

Privrednici trae od EU Komisije i Vlade Austrije donoenje mera kojima bi se, smanjilo zahtevano uee sopstvenog kapitala malih i srednjih preduzea koje je sada potrebno za dobijanje kredita i poveao okvir za dobijanje subvencionisanih kredita (koji danas za preduzea srednje veliine iznosi 1 mil. EUR).

Ministar ekonomije g-din Reinhold Mitterlehner, upravo je predloio program u 5 taaka, koji podrava i Privredna Komora Austrije, za dalje odravanje konkurentnosti austrijske privrede u predvienoj situaciji smanjenja konjulture i opadanja privrednog rasta u Evropi i svetu:

reforma poreskog sistema koja podrazumeva smanjenje poreza i doprinosa za privredne subjekte. Istovremeno se zahtevaju mere u penzionom sistemu, prvenstveno kod prevremenog penzionisanja, i poveanje starosne granice za odlazak u penziju.

Poveanje konkurentnosti kroz izmene zakona u trgovini energentima, koje bi omoguavale lake i fleksibilnije promene liferanata (npr. za gas). Predvia se i jaanje dravne institucije za konkurentnost (BWB) i njena bolja saradnja sa komisijama EU.

Dugorono obezbeenje strunih i privredi neophodnih kadrova, putem pojaanog savetodavnog rada sa omladinom prilikom izbora zanimanja i jaim ukljuenjem omladine iz migracionih poridica u sistem obrazovanja, kao i daljom razradom sistema brige o deci u delu deijih vrtia i kvalitetnijeg produenog boravka u kolama.

Inovacije propisa o osnivanju firmi, kojima bi se smanjo potreban osnivaki kapital sa sadanjih 35.000 na 10.000 EUR i smanjio nivo ostalih trokova koji prate osnivanje preduzea u Austriji (porezi, notarijalni trokovi, doprinosi za objavljivanje itd.)

Dalje jaanje imida Austrije i pozitivne prepoznatljivosti proizvoda sa ovog trita u svetskim okvirima. Stvaranje jednog novog svetskog brenda Austrija.

Ovo su, meutim, jo uvek samo predlozi koje treba usaglasiti sa koalicionim partnerom i koje Vlada jo nije razmatrala, tako da nemaju operativnost.

IDENTIFIKACIJA PRIVREDNIH DELATNOSTI I SEKTORA KOJI IMAJU PERSPEKTIVU SARADNJE SA SRPSKOM PRIVREDOM

Saradnja izmeu srpske i austrijske privrede odvija se u svim sektorima i svi oni imaju realnu perspektivu daljeg razvoja privrednih odnosa.

Ipak bi se u ovom momentu mogla posebno izdvojiti saradnja u dobijanju energije iz obnovljivih izvora i zatita ivotne sredine. Naime, nedostatak klasinih energenata (nafta, gas, vrsta goriva), koji izaziva visoku uvoznu zavisnost, je zajedniki problem obe zemlje. Austrija meutim, ve niz godina veoma uspeno radi na prevazilaenju ovog problema tako da se u pojedinim austrijskim pokrajinama ve treina ukupne potronje obezbeuje kroz proizvodnju iz obnovljivih energetskih izvora. U Austriji su, zbog konfiguracije terena i klimatskih uslova, naroito zastupljeni vetroparkovi. Kod nas bi to mogle da budu male hidroelektrane, za iju izgradnju i ekspoloataciju su austrijanci pokazali visoki interes. Naalost zbog nezaokruenosti naeg zakonodavstva u toj oblasti do konkretizacije te saradnje nije do sada dolo.

Saradnja u ovoj oblasti mogla bi da bude vuestruko korisna za srpsku privredu: transfer najnovijih tehnologija, dugotrajno obezbeenje energenata, zapoljavanje i dokolovavanje radne snage.

Na ovu temu se u Beu od 03. - 04.11.2011.g. odrava veliki Dunavski Business Forum, koji ima za cilj da okupi privrednike iz svih dunavskih zemalja i razmotri puteve i naine za poboljanje njihove saradnje na ovom planu.

to se zatite ivotne sredine tie tu su takoe austrijanci veoma spremni za saradnju i prenos znanja. itav spektar kvalitetnih reenja u pogledu preiavanja otpadnih voda, lagerovanja i spaljivanja smea, reciklae, kao i dobijanja energije iz spaljenog smea moe se dogovoriti kroz razliite oblike saradnje. Koristi su mnogobrojne, tim pre to je zatita ivotne sredine jedan od kljunih standarda ulaska u EU. Naalost ni ovde se, iz raznoraznih razloga, nije daleko otilo.

Dosadanji izvoz srpske robe na austrijsko trziste uglavnom se bazira na proizvodima nieg stepena prerade (limovi, ulje, eer, zamrznuta malina itd.), i obzirom na zastarelost nae opreme i tehnologija, razuenost naih proizvodnih kapaciteta (mala i srednja preduzea, koja nisu realno udruena i spremna za nastup na inostranim tritima), tu nekih kvalitetnijih pomaka u ovoj situaciji ne moe biti.

Meutim, kroz poboljanje investicione klime, prvenstveno pojednostavljenjem zakonskih propisa i podzakonskih akata, njihovom vremenskom i sadrajnom koordinacijom, kao i poveanjem efikasnosti administrativnih postupaka, reformom i poveanjem efikasnosti pravosudnog sistema prvenstveno u delu naplate potraivanja i borbe protiv korupcije, trebalo bi teiti ka privlaenju to je mogue vie austrijskih (i drugih) investitora u proizvodno-industrijskom sektoru. Te direktne proizvodne investicije su najbri i najkvalitetniji nain proizvodno-tehnolokog oporavka nae privrede i stvaranje realnih mogunosti za dalji izvoz robe viih faza prerade.

USLOVI KONKURENTNOSTI NA AUSTRIJSKOM TRITU

U Austriji, kao i na ostalim razvijenim tritima, prioritet konkurentnosti se ogleda u uvena 3 K: koliina, kvalitet, kontinuitet i naravno, cena.

Sve robe koje se izvoze na austrijsko trite moraju biti sertificirane u skladu sa EU propisima i standardima.

Ukoliko se radi o robama iroke potronje ili prehrambenim proizvodima vana je i marka tj. prepoznatljivost te robe kod potroaa. Obzirom da naa preduzea iz oblasti proizvodnje iroke potronje i prehrane nemaju potrebna sredstva za marketinke kampanje na austrijskom tritu, realno je traiti poslove u proizvodnji za trgovake ili prehrambene lance. Meutim, konstantan kvalitet, dovoljne koliine, kontinuitet i fleksibilnost u isporukama uglavnom su uslovi koje mali broj naih preduzea moe da ispuni u duem vremenskom periodu.

U delu mainske i metalopreraivake industrije, postoji u Austriji veliki broj preduzea srednje veliine, koja deo svoje proizvodnje, iz cenovnih razloga obavljaju u inostranstvu (eka,Slovaka, Maarska) i koji bi, zbog porasta trokova proizvodnje u navedenim zemljama, rado izmestili svoju doradu u Srbiju, pod uslovom da imaju sigurnost. Predstavnitvo PKS u Austriji je zajedno sa predstavnicima RPK Subotice i pokrajinske Privredne Komore Burgenlanda u radu na realizaciji razvoja upravo ovakvih projekata.

Jedan od znaajnih elemenata konkurentnosti strane robe na austrijskom tritu svakako je cena. I tu naalost, srpska preduzea, zbog sve viih cena repromaterijala i energenata na srpskom tritu, nepovoljnih kreditnih uslova, nelikvidnosti, kao i zbog nerealno visokog kursa dinara u odnosu na evro, veoma esto nije konkurentna u svojoj ponudi.

Poverenje u dobavljaa je takoe znaajan elemenat konkuretnosti na austrijskom tritu. Kupci su esto spremni da ak plate malo vie, ali da imaju sigurnost u blagovremenom i koninuiranom snabdevanju robom dogovorenog kvaliteta. U ovom delu veoma je vano da nai proizvoai pre sklapanja ugovora ili bilo kakvih dogovora, dobro izanaliziraju svoje realne mogunosti.

MOGUNOST PLASMANA SRPSKIH ROBA I USLUGA

Praktino sve vrste roba, koje se proizvode u Srbiji, od tekstilne, drvne, elektro i prehrambene industrije do delova za maine i IT tehnoligija, mogue je plasirati na austrijskom tritu, ukoliko su ispotovani uslovi konkurentnosti, o emu je bilo rei u predhodnom poglavlju. Na austrijskom tritu ne postoji manjak ni jedne robe, naprotiv konkurencija je veoma jaka, tako da samo kroz ispunjavanje uslova konkurntnosti moe doi do sklapanja posla.

SADANJA TRINA POZICIJA NAIH KOMPANIJA NA AUSTRIJSKOM TRITU

Najvei srpski izvoznik u Austriju je US Steel Serbia, koji je za prvih osam meseci ove godine izvezao ca 56 miliona USD razliitih elinih limova. US Steel je u globalnim okvirima prepoznatljiva kompanija, koja svojim imenom i veliinom garantuje kvalitet, kvantitet i kontinuitet isporuka. Zahvaljujui radu u Srbiji, gde su trokovi proizvodnje nii nego u Americi, obezbeuje se i potrebna cenovna konkurentnost.

Drugi po veliini srpski izvoznik je Eaton Electrik, Sremska Mitrovica, takoe srpska firma koja je nastala nemakim i amerikim investicijama, akvizicijama i know how. Izvoz iz Srbije za Austriju iznosio je za prvih osam meseci ove godine preko 39 miliona USD. Eaton Electrik, ogromna amerika kompanija za proizvodnju i distribuciju elektronskih i elekto tehnikih proizvoda i sistema, kupila je nemaku firmu Mller, jednog od najstarijih i najveih evropskih prozvoaa elektro osiguraa, prekidaa i nisko naponske opreme. S obzirom da se radi o globalnom igrau, jasno je da su i kod njega ispunjeni svi potrebni uslovi konkurentnosti za izvoz na trite Austrije.

Trei po redu najvei srpski izvoznik na austrijsko trite (ca 20 miliona USD za prvih osam meseci ove godine) je Victoriaoil AD, id, koja je lanice Victoria Group, jedne od vodeih agro-industrijskih kompanija u Srbiji i regionu. Proizvoa je sirovih i rafinisanih ulja, kao i bio dizela.

Valjaonica bakra Sevojno, nekada jedan od najveih preraivaa bakra i legura od bakra u Evropi, posle privatizacije 2004.g. i investicija koje su potom usledile, takoe se svrstava meu vodee srpske izvoznike na austrijskom tritu (ca 14 miliona USD za prvih 8 meseci ove godine). Ravno valjani proizvodi primenjuju se u graevinarstvu (za pokrivke, oblaganje fasada, izradu oluka, solarnih kolektora, itd.), u elektrotehnici i industriji uopte. Zahvaljujui veliini, tradiciji, dodatnim investicijama posle privatizacije, kao i skoku cena bakra i njegovih preraevina na svetskom tritu, ova kompanija pokazuje dovoljan nivo konkurentnosti za uspean nastup na austrijskom tritu.

KONCERN FARMAKOM M.B. DOO ABAC, jedan od velikih industrijskih konglomerata u usponu, sa preko 2700 zaposlenih, takoe se poslednjih godina pojavljuje kao uspeen izvoznik na austrijsko trite, prvenstveno proizvoda metalne industrije i sirovina iz oblasti rudarstva (preko 7 miliona USD iznosio je izvoz ove firme na trite Austrije).

PODGORINA FRUCHT DOO takoe je jedan od najveih naih izvoznika u Austriju (preko 6 miliona USD za prvih 8 meseci ove godine). To je direktna investicija austrijske firme Grnewald, i u potpunosti odgovara zahtevima konkurentnosti na austrijskom tritu.

Kada se sagleda ukupna struktura najveoh srpskih izvoznika na austrijsko trite (prilog) vidljivo je da se tu uglavom radi o preduzeima nastalim na osnovu stranih direktnih investicija ili akvizicija, ili o velikim domaim preduzeima, koja se zahvaljujui dobroj investicionoj politici i akvizicijama razvijaju natprosenom brzinom. Njihov poloaj na austriskom tritu uglavnom je stabilan, a same firme su uglavnom zahvaljujui svojim majkama firmama, prepoznatljive ne tritu.

PREDSTAVNITVO PRIVREDNE KOMORE

SRBIJE U BELGIJI, Brisel

AKTUELNO STANJE PRIVREDE BELGIJE I MOGUNOSTI UNAPREENJA SARADNJE SA PRIVREDOM SRBIJE

Stanje privrede Belgije

Opti oporavak begijske privrede osnaen je u 2011. godini, posle izrazito jake meunarodne finansijske i ekonomske krize, koja je izbila 2008-2009. godine. Uprkos tome to ekonomski indikatori pokazuju da je Belgija na putu izlaska iz krize, injenica da jo uvek nije formirana nova Vlada znai da mnogi problemi jo uvek nisu reeni.

Ekonomski rast i oporavak u Belgiji se desio bre nego to je to oekivano, to je kreatorima politike u ovoj zemlji pruilo mogunost da pristupe strukturalnim reformama, kako bi se trite radne snage uinilo fleksibilnijim i konkurentnijim, trokovi administracije postali odrivi, a ekonomija postala dinaminija i inovativnija. Veliki problem predstavljaju visoki trokovi poslovanja, to potencijalne strane investitore u ovom trenutku odbija da investiraju u Belgiju i tako doprinesu stvaranju baze za napredak ekonomije. Samo napredna zemlja sa fleksibilnim tritem radne snage i brojnim mogunostima zapoljavanja predstavlja atraktivnu destinaciju za potencijalne investitore.

Posle izvozom omoguenog oporavka u 2010., rast BDP-a u 2011. - 2012. bie preteno podran domaom tranjom

Ekonomska aktivnost u 2010. godini imala je veliku korist od snanog poveanja neto izvoza, do koga je dolo zahvaljujui impresivnom oporavku koji je zabeleila Nemaka, vodei trgovinski partner Belgije. BDP je rastao po stopi od 2,2%, najvie zahvaljujui snanom rastu ostvarenom u drugom kvaratlu. Ekonomski rast u periodu 2011.-2012. bie preteno podran domaom tranjom, zahvaljujui rastu privatne potronje i poslovnih investicija, posebno u 2012, dok e pozitivni efekti neto izvoza postepeno slabiti. Oekuje se da e izvoz biti usporen zbog usporavanja uvoza susednih zemalja, koji je beleio veliki skok u 2010.

U procenama budueg stanja privrede Belgije, vano je podvui dva vana pitanja. Prvo, pozitivno, je to da su izgledi za poboljanje stanja na tritu rada bolji nego to je to prethodno bilo predvieno (posebno u 2011), budui da se oporavak desio bre nego to se to normalno posle tako ozbiljne krize. Negativno je to to se oekuje da e inflacija u 2011. biti mnogo vea od oekivane, zahvaljujui rast cena energije i hrane.

Rast privatne potronje i investicija od 2012.

Zahvaljujui snanom oporavku u 2010. godini i veoma dobrim izgledima rasta u prvom kvartalu 2011, realni rast BDP-a u 2011 i 2012. bi trebalo da dostigne 2.4% i 2.2% respektivno vie od proseka Euro zone. Predvieni rast u obe ove godine zasnovan je na rastu domae tranje.

U 2011. ponovo e doi do rasta privatnih investicija, a u 2012. se oekuje njihovo znaajno ubrzanje. U Belgiji su stope korienja proizvodnih kapaciteta u treem kvartalu 2010, dostigle istorijski nivo od 79%, a njihov rast se i dalje nastavlja. Posle apsorbovanja postojeeg vika kapaciteta, oekuje se da kompanije krenu u nove investicije. Oekivanje visokog rasta ukupnih investicija u 2011, uglavnom je zasnovano na projektovanom ubrzanju Vladinih investicija pred lokalne izbore u 2012. Ova injenica posebno objanjava veliko poveanje investicija u graevinarstvu u 2011, dok, istovremeno, investiranje u izgradnju stanova posle relativno malog smanjenja u 2009 i 2010, takoe, ponovo poinje da raste od 2011.

Inflacija je u Belgiji dostigla godinji prosek od 2.3% u 2010, u odnosu na 1.6% u Euro zoni. U 2011. godini se oekuje da inflacija ponovo bude znaajno iznad one u Euro zoni, tj. 3.6%, zahvaljujui otrom skoku cena energije i, u neto manjem stepenu, rastu cena hrane od sredine 2010.

Konkurentna pozicija Belgije oslabljena je poslednjih godina bez izgleda za vee poboljanje

U 2011. i 2012. Jo uvek se oekuje visoka stopa rasta uvoza i izvoza, iako e doprinos neto trgovine BDP-u biti smanjen. U isto vreme, udeo uea Belgije na tritima se smanjuje, posebno na tritima robe. Slaba realizacija izvoza, takoe, doprinosi pogoranju tekueg bilansa u 2011, koji e ipak u posmatranom periodu ostati pozitivan, zahvaljujui dobrom bilansu sektora usluga, koji je bolji od oekivanog.

Loi izvozni rezultati Belgije poslednjih godina su delom vezani za visoko uee rada u trokovima po jedinici robe. Posle malog pada u 2010, trokovi rada po jedinici robe e u 2011. i 2012. ponovo rasti. Iza ovog rasta u naredne dve godine stoji skromno poveanje produktivnosti i rast plata, kao posledica vee inflacije u 2010. i 2011.

Slaba realizacija izvoza nije samo posledica trokovne konkurentnosti. Glavni razlog smanjenja udela Belgije na izvoznim tritima je prekomerno uee robe sa niskim sadrajem tehnologije. Radno i kapitalno intenzivni proizvodi su, relativno, previe zastupljeni u Belgijskom izvozu (23% i 26%, respektivno), dok su nedovoljno zastupljeni znanjem intenzivni proizvodi (35% uea u odnosu na 46% uea u Nemakoj i Francuskoj). Gledajui unapred, tranja za ovim proizvodima moe da nastavi da pada, dok e cenovna konkurentnost ovih proizvoda najverovatnije postati jo jaa, to svakako predstavlja izazov u odnosu na odrivost rasta izvoza i profitabilnosti firmi.

Postkrizni razvoj na tritu radne snage ipak je pozitivan

Uticaj ekonomske recesije na zaposlenost u zemlji bio je relativno ogranien. Privremeno smanjenje asova rada, zahvaljujui privremenoj emi nezaposlenosti, kao i produktivnost po vremenskoj jedinici, tj; satu rada, imali su ulogu tampona. Oekuje se da e oni biti opet poveani u posmatranom periodu. Zaposlenost je poela ponovo da raste od 2010, bre nego to je oekivano, ako se uzme u obzir uobiajeno vreme potrebno da se trite rada ponovo stabilizuje posle krize. Oekuje se da e zaposlenost dalje rasti u 2011. I 2012., za 0.8% i 0.7%, respektivno. Ovo e za posledicu imati manji rast nezaposlenosti u odnosu na prethodni period, tj. sa 7.9% u 2009. na 8.3% u 2010., i poee da se smanjuje od 2011., na 7.9% u 2011. i 7.8% u 2012. Iako je kratkoroni razvoj nezaposlenosti pozitivan, struktura trita rada u Belgiji uticae na poveanje rizika da na dugi rok deo ciklinog porasta nezaposlenosti postane strukturalan.

Uprkos zastoju u politikim pregovorima kratkoroni izgledi u oblasti javnih finansija su relativno pozitivni

U 2010. godini opti deficit Budeta Vlade je bio znatno nii od oekivanog (4.1% BDP u odnosu na 4.8% od BDP-a koji je bio predvien Programom stabilizacije za 2009/10). Razlika je posledica revizije podataka iz 2010. godine, to e, takoe, pozitivno uticati i na rezultate u 2011, kao i smanjenja kamatnih stopa i ekstra prihoda banaka u visini od 0.1% BDP-a. Od optih izbora juna 2010, posle kojih nije formirana punopravna Vlada, Belgija je ivi pod reimom "privremene dvanaestine", koji ograniava mesene trokove na jednu dvanaestinu iznosa predvienog Budetom za 2010. Meutim, imajui u vidu rizike koje donosi izuzetno dugi zastoj pregovora za formiranje Vlade, kralj Albert II je februara zatraio od privremene Vlade da pripreme nacrt Budeta za 2011, koji e predvideti mere koje imaju za cilj dalje smanjenje deficita u 2011. Budet je sredinom aprila podnet Skuptini na usvajanje. U njemu je predvien deficit od 3.6% BDP-a.

Aktuelne mere ekonomske politike sa posebnim akcentom na mere za prevazilaenje krize izazvane stanjem svetske ekonomije

Ekonomska i finansijska kriza izazvala je ozbiljna pogoranja javnih finansija u veini zemalja lanica EU. Sveobuhvatni program mera koji je EU usvojila po izbijanju krize, izmeu ostalog, predvideo je obavezu za zemlje lanice, kod kojih je ovo pogoranje posebno izraeno, da izrade tzv. programe stabilnosti. Kako je Belgija u grupi od 23 zemlje lanice na koje se ova obaveza odnosi, neposredno pre izbijanja politike krize u zemlji izraen je Program stabilnosti za period 2009-2012. Komisija EU i komesar Almunija su odbacili ovaj program u celini, budui da on nije sadrao konkretne mere strukturalne tednje. U njemu je bilo previe jednokratnih mera.

Novi Program stabilnosti izraen je za period 2011-2014. U njemu su izneti precizni planovi za smanjenje javnog duga, odrivost javnih finansija i njihovu odrivu konsolidaciju, unapreenje kvaliteta javnih finansija i reavanje makroekonomskih izazova.

O tome koliko je Belgija uspela da realizuje svoj Program stabilnosti najbolje govore rezultati istraivanja OECD-a, sadrani u letos objavljenom Ekonomskom pregledu za Belgiju. Prema iznetim preporukama, reavanje problema javnog duga i trokovi vezani za starenje stanovnitva zahtevaju hitnu konsolidaciju.

Jaanje dinamizma privrede poboljanjem pristupa tritu radne snage, posebno mladih ljudi i imigranata, u izvetaju je oznaeno kao prioritetno. Ekonomski rast treba da bude zeleniji. Relativno slab sistem ekolokih poreza mora da bude redefinisan kako bi se poboljali izgledi za rast i jaanje ivotnog standarda.

Uprkos injenici da se Belgija relativno dobro izborila sa krizom, njena privreda se ipak nalazi na raskrsnici. Iako je kriza imala skroman efekat, ona je nametnula hitnu potrebu za izradu kredibilnog plana smanjenja javnog duga, koji bi osigurao fiskalnu stabilnost. Bez takvog plana, Belgija bi mogla uskoro da se suoi sa veim trokovima pozajmljivanja novca na finansijskim tritima.

U OECD-ovom izvetaju postavljeni su zahtevi za pouzdanim konsolidacionim planom, koji bi bio zasnovan na ve postojeem Programu stabilizacije iz 2011. Da bi se to postiglo, Belgija mora da smanji potronju na svim nivoima vlade i pobolja poreski sistem. Neophodne reforme poreskog sistema ukljuuju irenje poreske osnove, smanjenje stopa i udaljavanje poreza od rada. Svaka reforma federalnog belgijskog poreskog sistema mora da se fokusira na odrivoj podeli tereta fiskalne konsolidacije.

U izvetaju je posebno podvuen i duboko ukorenjeni strukturni problem belgijskog trita radne snage, ije reavanje bi omoguilo poveanje zaposlenosti.

Belgija mora, takoe, da smanji energetsku intenzivnost svoje privrede, kao deo ireg napora da ostvari zeleniji rast. Dobro dizajnirani porez na emisiju CO2, mogao bi da smanji emisjiu vezanu za stanovanje i transport. Mogao bi da bude povean porez na gorivo i putarine. U izvetaju se, takoe, podvlai potreba bolje koordinacije politika ivotne sredine razliitih nivoa Vlade.

Preformanse belgijske privrede u 2010

BDP Belgije u 2010, godini je iznosio 352 milijardi, to znai da je u odnosu na prethodnu godinu zabeleen rast od 2.1%. Dohodak po glavi stanovnika u Belgiji, 2010, dostigao je iznos od 32,592. Najznaajniji prirodni resursi Belgije su ugalj, materijali i sirovine za graevinarstvo, silikonski pesak i karbonati. Udeo sektora poljoprivrede u BDP iznosi 1%. U najznaajnije proizvode ovog sektora spada: iva stoka, ukljuujui i krave za proizvodnju mleka, itarice, eerna repa, mleko, duvan, krompir i ostalo voe i povre.

Uee industrije u BDP iznosi 24.3%, a najznaajniji proizvodi su: mainogradnja i proizvodi od metala, sklapanje motornih vozila, transportna oprema, instrumenti za nauna istraivanja, proizvodnja hrane i pia, tekstilni proizvodi, staklo i benzin.

Trgovina

Izvoz u 2010 USD 261 milijarda: oprema transportna oprema, dijamanti, metali i metalni proizvodi, prehrambeni proizvodi, hemijski proizvodi. Najvaniji partneri u uvozu su: Nemaka 19.6%, Francuska 17.7%, Holandija 11.8%, Velika Britanija 7.2%, SAD 5.4%, Italija 4.7%.

Uvoz u 2010 USD 261 milijarda: maine i mainska oprema, hemijski proizvodi, dijamanti, prehrambeni proizvodi, farmaceutski proizvodi, transportna oprema, naftni proizvodi. Najznaajniji uvozni partneri Belgije u 2010: Holandija 17.9%, Nemaka 17.1%, Francuska 11.7%, Irska 6.3%, SAD 5.7%, Velika Britanija 5.1%, Kina 4.1%.

Bilateralna saradnja Srbije i Belgije

Belgija je visoko razvijena industrijska zemlja, koja uvozi sirovine i poluproizvode, a izvozi gotove proizvode. Kako je njena privreda otvorena i usmerena ka tokovima meunarodne trgovine, i gotovi proizvodi dobrog kvaliteta mogu da nau mesto na tritu ove zemlje (pre svega proizvodi za ishranu, odea i obua, sportski proizvodi, kozmetika, nametaj, proizvodi za unutranju dekoraciju, elektrini aparati i igrake). Tranja postoji i za nekim proizvodima hemijske industrije, naroito plastinim materijalima i smolama, proizvodima i uslugama komprjuterske tehnologije, kao i za turistikim uslugama, naroito iz oblasti zdravstvenog turizma.

to se industrijske saradnje tie, mogunosti postoje u domenu proizvodne kooperacije, naroito u industriji prerade metala (mainogradnja, elektronska industrija, proizvodnja vozila), ali i u hemijskoj industriji i poljoprivredno-prehrambenom sektoru.

Imajui prethodno u vidu, kao i injenicu da su dogaanja u regionu i Srbiji tokom poslednjih dvadesatak godina uticala na kidanje do tada uspostavljenih veza i dugoronih ugovora o saradnji, za ponovno osvajanje ovog trita potrebno je mnogo vie napora i vremena nego ranije. Da bi se ulo na trite Belgije danas je potrebno da se ispune uslovi ne samo kvaliteta, ve i kvantiteta i kontinuiteta, to je za srpske proizvoae esto neostvarivo i mnogo komplikovanije od, primera radi, izvoza u neku susednu zemlju, u kojoj su mnogi srpski brendovi poznati i priznati, tako da mogu bez problema (i veih ulaganja u promotivne aktivnosti) da se plasiraju.

Opti utisak je da je interes obe strane za saradnju nedovoljan, iako bi ozbiljna analiza pokazala da na obe strane ima prostora za njeno unapreenje. Belgijska privreda je veoma diverzifikovana. Kljuni sektori privrede su proizvodnja hrane, farmaceutska industrija, hemijska industrija, proizvodnja automobila, sektor avio-industrije i istraivanja svemira, sektor transporta i logistike, biotehnoloki sektor i biotehnoloka istraivanja i sl. U Belgiji se nalazi i sedte EU, ali i sedita mnogih multimacionalnih kompanija, to dodatno ini ovaj prostor otvorenim za saradnju.

Prethodnu tvrdnju potvruju i rezultati koje smo ostvarili u izvozu na trite Belgije u 2010. godini. Vrednost izvoza je 132,6 mil. USD, to predstavlja 1,34% ukupnog izvoza Srbije i za 16,1% je vie u odnosu na izvoz iz 2009. godine, mada i dalje veoma skroman.

Strukturu naeg izvoza u Belgiju u 2010. godini ine sledei proizvoda:

1. Povre i voe (uee u izvozu u Belgiju od 18,4%), pre svega maline i kupine;

1. Gvoe i elik (uee u izvozu na belgijsko trite od 13,2%), iji je vodei izvoznik US Steel;

1. Duvan i proizvoda od duvana, sa ueem od 8,3%

1. Razni gotovi proizvodi, sa ueem od 8,0% i

1. Prediva, tkanine i tekstilni proizvodi, sa ueem od 6,5% u izvozu u Belgiju.

U prvih pet meseci tekue godine, struktura izvoza Srbije u Belgiju se nije promenila, tj. isti proizvodi su najzastupljeniji u izvozu na belgijsko trite i u 2011. godini. Vrednost realizovanog izvoza u ovom periodu je za 12,6% vea u odnosu na isti period prethodne godine.

Obzirom na strukturu uvoza Belgije i prognoze da e u narednom periodu biti izraen rast privatnih i Vladinih investicija, posebno i oblasti graevinarstva, ukljuujui i izgradnju stambenih objekata, moe se rei da se na ovom tritu otvaraju perspektive za vei izvoz sledeih proizvoda iz Srbije:

1. graevinskih materijala i proizvoda koji se koriste za opremanje zgrada;

1. proizvoda od drveta, nametaja i monatnih kua od masivnog drveta;

1. plastike i plastinih materijala; kao i

1. hemijskih i farmaceutskih proizvoda;

1. opreme za automobilsku industriju;

1. tekstilnih proizvoda;

1. IT i grafikih usluga;

1. prehrambenih proizvoda;

1. turizam.

Da je trite Belgije otvoreno za proizvode iz Srbije, konkretan primer je Trikotaa Ivkovi. Proizvodi brenda Ivko su ve dugi niz godina prisutni u Belgiji, sa tranjom koja raste. To je verovatno i jedan od retkih primera stalne prisutnosti na ovom tritu. Na alost, ovakvih primera ima malo, to znai da najvei broj firmi na ovom tritu nije osigurao stalno prisustvo, bez ega ne moe da bude znaajnijeg pomaka u izvoznom rezultatima na ovom tritu.

Na kraju, mada ne najmanje vano, u Belgiji postoji i znaajna ekspertiza kada je u pitanju implementacija evropskih propisa i korienje odgovarajuih programa i fondova EU. Svakako da bi jaanje partnerstva u evropskim projektima doprinelo jaanju meusobne ekonomske saradnje. U Valoniji, primera radi, postoji veoma uspeno uspostavljen sistem klastera, tako da bi korienje konkretnih iskustava i prakse verovatno uslovilo i uspostavljanje saradnje izmeu klastera Srbije i Valonije, koja bi se indirektno odrazila na jaanje meusobne ekonomske saradnje. Sa druge strane, u Flandriji postoje jake tehnoloke platforme, najee u okviru univerziteta, koje, takoe predstavljaju platforme za jaanje meusobne ekonomske saradnje. Do izbijanja finansijske krize u Flandriji je postoji i specijalni fond iz koga su se finansirali projekti koji su u funkciji jaanja saradnje flamanskih firmi sa firmama grupe zemalja koje spadaju u sferu interesa ove izuzetno razvijene evropske regije, meu kojima je bila i Srbija. Ova saradnja bi trebalo da bude nastavljena po okonanju krize. Najverovatnije u izmenjenom obliku, ali u svakom sluaju u funkciji jaanja meunarodne ekonomske saradnje.

Sve u svemu, prostora za unapreenje saradnje ima na obe strane, ak i trenutno, u vreme kada privreda Belgije trpi velike gubitke, koji su posledica svetske ekonomske i finansijske krize i sve eih zatvaranja proizvodnih pogona, posebno u automobilskoj industriji, koja je do nedavno bila jedan od nosilaca razvoja ove zemlje. Naravno, uslov za to je da naa zemlja u okviru svoje strategije ekonomskih odnosa sa inostranstvom, Belgiji i njenom tritu da adekvatno mesto na listi prioriteta, to bi, posredno, ojaalo vidljivost srpske privrede u Belgiji i Briselu administrativnom ali i veoma vanom poslovnom centru Evrope.

PREDSTAVNITVO PRIVREDNE KOMORE

SRBIJE U CRNOJ GORI, Podgorica

STANJE PRIVREDE I AKTUELNE MJERE EKONOMSKE POLITIKE U CRNOJ GORI

Meunarodno okruenje

Ekonomska aktivnost svjetske ekonomije u prvoj polovini godine je pod jakim uticajem nekoliko kljunih dogaaja: nemiri i promjene vlasti u nekoliko arapskih zemalja i vojna intervencija u Libiji, zemljotres, cunami i katastrofa u atomskoj centrali u Japanu, rast cijena nafte i hrane i dunika kriza u Eurozoni. Nemiri i promjene vlasti u arapskim zemljama i vojna intervencija u Libiji su direktno uticale na znaajan rast cijena nafte s negativnim uticajem na ekonomski rast. Katastrofa u Japanu je uticala na pad svjetske tranje kroz pad ekonomske aktivnosti u ovoj zemlji za 1%, tako da je zbog uea ove zemlje u svjetskom BDP-u od 10% taj uticaj ipak zanemarljiv (0.1% pada). Dunika kriza u Eurozoni pokazuje znake ubrzavanja i irenja s relativno malih ekonomija Grke, Portugala i Irske na treu i etvrtu ekonomiju Eurozone: Italiju i paniju. S obzirom na veliinu ovih ekonomija i visinu njihovog duga (dug Italije je 1.9 triliona ) i izloenost evropskih banaka, finansijska stabilnost ovih zemalja e opreeljivati i kretanja na evropskoj i svjetskoj sceni. Budua kretanja e u velikoj mjeri zavisiti od mjera ekonomskih politika njihovih lidera. Kamatne stope deseto-godinjih obveznica Italije su dostigle 6% dok je zahtijevana stopa za panske obveznice 6.3%. Investitori stoga bjee u tzv. sigurne luke, tako da je cijena zlata dostigla 1600 $ za trojnu uncu, dok je vajcarski franak ojaao u odnosu na dolar i euro 0,81 i 1,14 respektivno. Zemlje zahvaene krizom se smatraju, s izuzetkom Irske, kao one koje imaju rigidno radno zakonodavstvo i zbog toga s velikim i opasnim zakanjenjem mogu da reaguju na eksterne okove, tako da socijalni nemiri i trajkovi uvlae ove zemlje u dodatne nevolje i silaznu spiralu koja vodi neodrivosti i rastu duga to investitori kanjavaju rastom kamatnih stopa na zaduenje. Takoe ove zemlje imaju problema s konkurentnou u odnosu na zemlje sjevera Evrope to je konica jaanju izvoza i brem rastu ovih ekonomija. Cijena nafte se stabilizovala s varijacijama na nivou od oko 115$/ barel posle rasta od sredine prole godine. Cijena aluminijuma ima slina kretanja i posle postojanog rasta od sredine prole godine varira na nivou od 2400$/T. Kurs eura je postojano rastao od poetka ove godine s 1.28$/ na sadanjih 1.4 $/. Euribor je trenutno na nivou od 2.171 % i ima postojan rast u odnosu na isti period prole godine. Inflacija u Eurozoni se stabilizovala na 2.7 % posle snanog rasta u prvom kvartalu 2011 godine. Sva ova deavanja svakako snano utiu na kretanje ekonomske aktivnosti u Crnoj Gori i okruenju jer je ovaj region zbog svoje veliine i strukture ekonomije ranjiv na svaku vrstu eksterne nestabilnosti. Tako je rast cijena nafte uticao na rast maloprodajnih cijena derivata, pogotovu u prvom kvartalu, i time direktno na rast trokova transporta i indirektno na cijenu hrane i ostalih proizvoda i usluga, dok se usljed stabilizacije cijena u drugom kvartala ta stabilizovana inflacija i u naoj zemlji. Rast cijene aluminijuma je pozitivno uticao na snaan rast izvoza kroz poveanje proizvodnje i rast vrijednosti mada je rast kursa eura negativni korektivni faktor. Rast euribora ima direktne posljedice na zaduenost privrede i domainstava u sluajevima kad ugovorena stopa ima ugraenu klauzulu o vezanosti za tu referentnu stopu.

Makroekonomska kretanja

1. Realni sektor

Indikatori aktivnosti u realnom sektoru u posmatranom periodu 2011. godine ukazuju na uspostavljanje trenda rasta i oporavak crnogorske ekonomije. Godinji rast preraivake industrije od 9,7% u znaajnoj mjeri je opredijeljen rastom proizvodnje osnovnih metala i hemijskih proizvoda. Povoljna cijena aluminijuma i program restrukturiranja stvorili su uslove za oporavak u ovom sektoru, time i rast izvoza. Proizvodnja elektrine energije je zabiljeila pad u odnosu na prethodnu godinu, to je posljedica visoke osnove u 2009. godini uzrokovane remontom TE. Promet u maloprodaji od poetka godine biljei visoke stope rasta ukazujui na rast potranje i potvrdu poetka novog investicionog ciklusa. Usljed povoljnih vremenskih uslova i rasta tranje porasla je proizvodnja i promet u poljoprivredi, umarstvu i ribarstvu. Na rast agregatne tranje, uticaj ima i rast noenja u turizmu od 6,4% u prvoj polovini 2011. godine u odnosu na isti period prethodne godine, to se oekuje u nastavku ljetnje sezone.

2. BDP- Bruto drutveni proizvod

Prema preliminarnoj procjeni Ministarstva finansija, u prvih est mjeseci 2011. godine ostvaren je realni rast BDP-a od 2,1%, to je na tragu gore pomenute projekcije za 2011. godinu. Generatori rasta su turizam, preraivaka industrija, poljoprivreda, graevinarstvo, dok transport biljei pad. Prema procjenama Ministarstva finansija, za 2011. godinu oekuje se rast ekonomije od 2,5%, dok su procjene MMF-a da de crnogorska ekonomija rasti po stopi od 2% u 2011. i 3,5% u 2012. godini. Evropska Komisija procjenjuje rast u 2011 od 2,4%, i 2012 od 4%, pri emu prilikom projekcija nijesu uzeli u obzir investicione projekte koji bi se mogli realizovati u navedenom periodu. Sa proizvodne strane generator rasta do kraja 2011. godine e biti turizam koji e dovesti do rasta cjelokupnog sektora usluga, prvenstveno sektora maloprodaje i transporta, uz konstantan rast poljoprivrede i graevinarstva.

3. Industrijska proizvodnja

U posmatranom periodu u odnosu na uporedni period, zabiljeen je pad fizikog obima ukupne industrijske proizvodnje od 10,7%, koji je opredijeljen padom proizvodnje elektrine energije od 31,1%. Inae, proizvodnja elektrine energije, u posmatranom periodu, je na nivou planirane (indeks 101,6), a njen pad, koji na godinjem nivou iznosi 53,5%, posljedica je izuzetno visoke proizvodnje u uporednom periodu, zbog povoljnih hidrolokih prilika.

U posmatranom periodu, ostvaren je rast proizvodnje u sektorima vaenje ruda i kamena i preraivaka industrija od 3,2% i 9,7% respektivno. Rast proizvodnje u preraivakoj industriji, u znaajnoj mjeri, je opredijeljen poveanjem proizvodnje osnovnih metala koje je iznosilo 13,3%. Povoljna kretanja na svjetskoj berzi metala, uz sprovedeni program restrukturiranja i optimizaciju broja zaposlenih, uticali su na oporavak aluminijumske industrije. Posebno je, zbog strukture ekonomije, znaajan rast drvoprerade, hemijske industrije i uz navedeno, za oekivati je da e se stanje u ovom sektoru poboljati stvaranjem uslova za aktiviranje preraivakih kapaciteta, odnosno proizvodnju proizvoda viih stepena obrade. Uveden je steaj u kompaniji eljezara Niki i njenim nekadanjim pogonoma Radvent i Tehnostil, tako da se oekuje da e se stvoriti pretpostavke za pronalaenje stratekog partnera i normalizovanje poslovanja ovih kompanija.

4. Turizam

Podaci o broju ostvarenih noenja i dolazaka turista, kumulativno iskazani za period januar - jun 2011. godine, ukazuju na poveanje obima turistikog prometa. Trend poveanja obima turistikog prometa tokom ovog perioda predstavlja pouzdan indikator za donoenje pozitivnih ocjena o kretanju turistikog prometa do kraja tekue godine.

Ostvareno je ukupno 1568,8 hiljada noenja, uz 297,7 hiljada dolazaka turista, to je za 6,4%, odnosno 8,3% vie u odnosu na isti period prole godine. U Crnoj Gori u avgustu 2011. godine, ostvareno je 455 185 dolazaka turista to je za 5.3% vee u odnosu na avgust 2010. godine, dok je broj ostvarenih noenja od 3 556 078 vei za 12.2%. Od toga su 89% noenja ostvarili strani, a 11% domai turisti. U prvih osam mjeseci 2011. godine ostvareno je 1 102 639 dolazaka turista, to predstavlja poveanje od 7.3% u odnosu na isti period prole godine. Turisti su u ovom periodu ostvarili 7 375 387 noenja, to je za 9.5% vee u odnosu na isti period prole godine. Broj noenja domaih turista manji je za 2.4%, dok je broj stranih turista vei za 11.1%.

U strukturi noenja stranih turista, u avgustu 2011.godine, najvie noenja ostvarili su turisti iz Srbije (27.9%), Rusije (20.3%), Bosne i Hercegovine (7.6%), Kosova (3.4%), Ukrajine (3.1%), Albanije (2.3%), Poljske (2.1%) i ostalih zemalja.

Dekomponovane mjesene serije podataka za period januar-jun, kao i odgovarajui kumulirani podaci za 2009., 2010. i 2011. godinu, ukazuju na kretanja turistikog prometa sa evidentnim pozitivnim trendovima nakon recesije prisutne u periodu globalne ekonomske krize. Na povean broj turista uticali su u velikoj mjeri politiki problemi arapskih zemalja, kao i ekonomski i politiki problemi u Grkoj u korist priliva stranih turista junoevropskih zemalja. Kroz fiskalne subvencije nastavljena je aktivna politika Vlade iz prethodne godine u dijelu stimulisanja zapoljavanja domae radne snage, ge spada i angaovanje na sezonskim poslovima, a to je posebno znaajno za unapreenje turistiko-ugostiteljske privrede u Crnoj Gori. Prema preliminarnim rezultatima projekta ,,Izrada satelitskih rauna u turizmu u Crnoj Gori, koji je obezbijedio prvu pilotsku meunarodnu uporedivu ocjenu direktnog doprinosa turizma ukupnom BDP-u Crne Gore u vrijednosti od 10%.

5. Poljoprivreda, umarstvo i vodoprivreda

Ostvaruju se povoljna kretanja u primarnoj poljorpivrednoj proizvodnji, to je rezultat podsticaja Agrobudeta za 2011. godinu (20,3 mil.), koji je vei za 10,7% u odnosu na prethodnu godinu, kao i povoljnih vremenskih uslova, bolje organizacije otkupa poljoprivrednih proizvoda i otvaranja novih preraivakih kapaciteta. Poveanje uea Agrobudeta u ukupnom Budetu u kontinuitetu prati rast agrarne produkcije, dovodi do povedanja konkurentnosti izvoza, kao i stvaranja uslova za veu supstituciju uvoza hrane. Zavrena je Nacionalna kampanja obiljeavanja ivotinja, to e poboljati kontrolu zdravlja ivotinja i laku realizaciju. U toku je realizacija Prvog javnog poziva za doelu bespovratnih sredstava (do 50,0% od ostvarene investicije) za investicije u poljoprivredna gazdinstva u okviru projekta Svjetske banke MIDAS. Uee sektora poljoprivrede u BDP-u u 2009. godini iznosilo je 8,3%. U posmatranom period poveanja je proizvodnja u umarstvu za 19,7% u odnosu na isti period prethodne godine. Realizuje se Program upotrebe sredstava u vodoprivredi (0,5 mil.) ime se dodatno poboljavaju uslovi ivljenja na ruralnom prostoru.

6. Graevinarstvo

Prema statistikim podacima u prvom kvartalu 2011. godine ukupno izvedeni graevinski radovi iznose 41,83 mil to je za 18,1% vie u odnosu na isti period 2010. godine, dok su se aktivnosti u graevinarstvu, mjerene efektivnim asovima rada poveale za 24,6% u odnosu na isti period prole godine. Vrijednost novih ugovora na zgradama u prvom kvartalu 2011. godine se smanjila za 23,3%, a na ostalim graevinama za 24,0% u odnosu na isti period 2010. godine, to pokazuje da je oblast graevinarstva jo uvijek suoena sa problemom nelikvidnosti u odsustvu nedovoljne bankarske podrke za realizaciju zapoetih projekata, a s tim u vezi i problemom blokiranih sredstava u nezavrenim objektima sa svom sloenou reperkusija koje iz ovog odnosa proizilaze. Pad tranje u ovoj oblasti oslikava potrebu preduzimanja mjera za podrku graevinske industrije. Meutim, podatak da je broj izdatih graevinskih dozvola za sedam mjeseci 2011. na nivou ukupne 2010. godine stvara pretpostavku jaanja graevinske aktivnosti u narednom periodu. Takoe, stvaranjem potrebnih preduslova za realizaciju projekata predvienih akcionim planovima po sektorima (turizam, infrastruktura, energetika i dr) stvaraju se povoljni uslovi za oivljavanje graevinskih radova. Imajui u vidu napredovanje domaeg graevinskog sektora u organizacionom i tehnolokom smislu oekuje se i ukljuivanje istog u projektima izgradnje hotela visoke kategorije. Uee graevinarstva u strukturi BDP-a u 2009. godini iznosi 5,4% (Monstat). Prema procjenama Ministarstva finansija sektor graevinarstva bi do kraja 2011. godine mogao dostidi nivo iz sredine 2009. godine.

7. Promet u maloprodaji

U trgovini na malo u posmatranom periodu ostvaren je promet u vrijednosti od 447,2 mil , to je realno za 16,3% vie u odnosu na isti period prole godine. Uee sektora trgovine u BDP-u u 2009. godini iznosilo je 12%. Nivo prometa u maloprodaji ima znaajnu korelaciju sa kretanjem BDP-a. U 2010. godini, dolo je do jaanja nivoa prometa u maloprodaji, to ukazuje na obnavljanje kupovne moi potroaa i rast potronje, emu e u velikoj mjeri doprinijeti predstojeda ljetnja turistika sezona. Aktivnosti u oblasti unutranje trgovine, koje su u skladu sa ciljevima definisanim Ekonomskom politikom za 2011. godinu, usmjerene su na stvaranje uslova za razvoj konkurencije na tritu, poveanje kvaliteta ponude robe, smanjenjenje biznis barijera, unapreenje i osavremenjivanje u sektoru trgovine, kao osnov za poboljanje uslova za priliv stranog kapitala, dalje suzbijanje sive ekonomije, unapreenje oblasti zatite potroaa, unapreenje prava intelektualne svojine, unapreenje infrastrukture kvaliteta kao i zaokruivanje zapoetih procesa transformacije trgovinskih preduzea.

8. Transport

U posmatranom periodu, u odnosu na uporedni period, u okviru robnog saobraaja zabiljeen je rast prometa kod eljeznikog saobradaja, vazdunog saobraaja i pretovara. U ostalim granama zabiljeen je relativno visoki pad prometa. U okviru putnikog saobraaja, zabiljeen je rast prevoza kod vazdunog i gradskog saobraaja, dok je kod eljeznikog i drumskog saobraaja zabiljeen pad prevoza putnika.

9. Inflacija

Oscilacije cijena nafte i naftnih derivata na svjetskom tritu su na Crnu Goru, kao otvorenu ekonomiju osjetljivu na egzogene uticaje, imale za direktnu posljedicu rast cijena transporta i indirektnu rast cijena prehrambenih proizvoda. Mjerena godinjom promjenom potroakih cijena, inflacija u junu 2011. godine iznosila je 3,5%, to ukazuje na blagi pad od 0,1 procentni poen u odnosu na maj 2011. Prehrambeni proizvodi imaju najvei udio u ukupnoj inflaciji od 37,5%, i cijene su za est mjeseci rasle po godinjoj stopi od 3,7%. Nepovoljne vremenske prilike i rast cijena prehrambenih proizvoda na svjetskom tritu uticao je na rast cijena hrane u Crnoj Gori. Najvei godinji rast cijena zabiljeen je kod grupa proizvoda i usluga, Alkoholna pia i duvan (24,9%), Zdravstvo (15,6%), Prevoz (9,5%), i Hrana (3,7%).Prema porojekcijama Centralne banke Crne Gore stopa inflacije e se kretati izmeu 3,5% I 5,75%. Prema posljednjim projekcijama MMF-a stopa inflacije u 2011. e u Crnoj Gori iznositi 3,1%, dok za EU predvia 2,2. U posmatranom periodu izbjegnut je dodatni rast inflacije koji bi uslijedio da nije dolo do pada cijena elektrine energije. Naime, od aprila mjeseca dolo je do smanjenja cijena elektrine energije za domainstva i mala i srednja preduzea.

10. Zaposlenost i zarade

Pad stope nezaposlenosti korespondira sa oporavkom crnogorske ekonomije u 2011 godini. Stopa nezaposlenosti za posmatrani period iznosila je 12.1% i bila je nia u odnosu na isti period 2010. godine za 1.6%. Kretanje stope nezaposlenosti je takoe pod uticajem turistike sezone koja u ljetnjim mjesecima sniava ovu stopu za oko 1.00. U periodu januar-jun 2011. godine broj novozaposlenih iznosio je skoro 9.000, to je rast u odnosu na oko 6.500, za isti period 2010. godine. U strukturi nezaposlenosti raste broj lica sa visokom strunom spremom (10.2%), kao i broj lica koji su na birou due od 2 godine (64.9. Stopa nezaposlenosti po ILO definiciji u IV kvartalu 2010. godine iznosila je 19,7% (izvor: MONSTAT).

Od januara ove godine zarade imaju opadajudi trend. Prosjena bruto zarada u Crnoj Gori u junu 2011. godine iznosila je 708 , i smanjena je za 0,8% u odnosu na prethodni mjesec. Prosjena bruto zarada za poimsatrani period poveana je 3,8%, dok je prosjena zarada bez poreza i doprinosa poveana 4,0%. Najnie neto zarade u okruenju ima Makedonija sa 332 , dok najvie zarade ostvaruju stanovnici Slovenije od 982 . Crna Gora se nalazi na sredini tabele sa 475 prosjenom neto zaradom u maju mjesecu.

11. Javne finansije

Izvorni javni prihodi u prvoj polovini 2011. godine procijenjeni su u iznosu od 548,8 mil ili 17,18% procijenjenog BDP-a za 2011. godinu (3.192,00 mil ). Javna potronja je procijenjena u iznosu od 598,24 mil ili 18,74% BDP-a. Saldo javnih finansija je u prvih est mjeseci tekue godine bio u deficitu od 49,84 mil ili 1,56% BDP-a. S obzirom da je deficit na godinjem nivou projektovan na nivou od 2,6% BDP-a, saldo na polovini godine je u okviru projekcija. Budetski prihodi su u prvih est mjeseci iznosili 498,1 mil , a budetska potronja 550,60 mil , tako da je budet CG u prvoj polovini godine bio u deficitu od 52 mil ili 1,6% BDP-a.

Budetom za 2011. godinu, planirano je zaduenje u iznosu od 150 mil , prihodi od privatizacije u iznosu od 15 mil i korienje depozita u iznosu od 64,9 mil . Meutim, emitovane su euroobveznice u iznosu od 180 mil , to je 30 mil vie od plana, dok su istovremeno prihodi od privatizacije zanemarljivi i neizvjesno je njihovo ostvarenje do kraja godine. Javni dug jo od 2008. godine pokazuje tendenciju rasta, to je naroito dolo do izraaja u kriznim 2009. i 2010. godini. Na kraju prvog kvartala 2010. godine, javni dug iznosio je 1.130 mil ili 37,38%, dok je na kraju drugog kvartala iste godine bio neto nii - 36,89% BDP-a. Na kraju prvog kvartala 2011. godine stanje duga iznosilo je 1.281 mil ili 40,40% BDP-a, dok je do kraja drugog kvartala porastao na nivo od 1.433,7 mil to ini 44,9% BDP-a. Treba napomenuti da su u meuvremenu dva puta emitovane euro-obveznice u ukupnom iznosu od 380 mil , kojima je finansirana otplata duga i kapitalni budet.

12. Aktivnost i likvidnost bankarskog sektora

Stanje na bankarskom tritu za posmatrani period je obiljeen daljim padom kreditne aktivnosti. Ukupni krediti su na kraju juna 2011. godine iznosili 2,05 mil i nii su za 5% u odnosu na decembar 2010. godine. Krediti privredi su krajem juna 2011. godine iznosili 1,06 mlrd i neznatno su smanjeni u odnosu na prethodni mjesec. Banke su prije ovog perioda bile vrlo izdane u odobravanju kredita da bi se taj trend preokrenuo od 2008. godine u vrlo restriktivnu kreditnu politiku. Pad kreditne aktivnosti je uzrokovan raiavanjem bilansa banaka, padom ekonomske aktivnosti i poveanjem rizika uzrokovanog znaajnim poveanjem nelikvidnosti. Na ovo se moe dodati i nedostatak dobrih projekata koje bi banke bile spremne i voljne da finansiraju. Krediti stanovnitvu su u junu 2011.g. iznosili 855,8 mil . Krediti stanovnitvu su na stabilnom nivou od poetka ove godine. Ukupni depoziti su krajem juna 2011. godine iznosili 1,83 mlrd i vedi su za 1,7% u odnosu na poetak godine. Depoziti privrede su krajem juna iznosili 463,4 mil , to je za 7,75% manje u odnosu na stanje krajem 2010. godine. Depoziti stanovnitva biljee postojan rast od poetka godine i na kraju juna 2011 su iznosili 982,3 mil to je u za 4,1% vie u odnosu na poetak godine. Prosjena zaduenost stanovnika Crne Gore u junu iznosila je 1,380 , dok prosjena zaduenost zaposlenog iznosi 5,253 .

Prosjena ponderisana efektivna kamatna stopa na kredite (aktivna k.s.) u junu 2011. iznosila je 9,72%, dok je prosjena ponderisana efektivna kamatna stopa na depozite (pasivna k.s.) iznosila je u 3,06%. Na rast kamatnih stopa utie poveanje referentnih kamatnih stopa na meunarodnom finansijskom tritu (Euribor i Libor), stalno via kreditna tranja od ponude, kao i rast nekvalitetne active. Nekvalitetni krediti iznosili su 366,7 mil ili 18,1% ukupnih kredita, da bi junu ove godine iznosili 516,8 mil ili 25,3% ukupnih kredita.

Spoljnotrgovinska razmjena Crne Gore

Ukupna spoljnotrgovinska razmjena Crne Gore za posmatrani period prema preliminarnim podacima iznosila je 1 265 mil. eura to ukazuje na rast od 15% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrijednosti od 247.4 mil. eura, to je vie za 44% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 1 017 mil.eura, to je vie za 9.7% u odnosu na isti period prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 24.3% i vea je u odnosu na pokrivenost u istom period prethodne godine, kada je iznosila 18.5%.

U strukturi izvoza prema klasifikaciji SMTK (Standardnoj meunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji) najvie su zastupljeni Proizvodi svrstani prema materijalu - sektor 6, u iznosu od 124.3 mil.eura (koju ine: Obojeni metali u iznosu od 111.8 mil.eura i Gvoe i elik u iznosu 7.8 mil.eura).

U strukturi uvoza prema klasifikaciji SMTK (Standardnoj meunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji) najvie su zastupljeni proizvodi sektora 0 Hrana i ive ivotinje u iznosu od 196.2 mil.eura (koji ine: Meso i prerade od mesa u iznosu od 39.2 mil.eura i itarice i preparati itarica u iznosu od 33.2 mil. Eura). U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinano, bilu su: Srbija (47.5 mil.), Maarska (46 mil.), Grka (35.1 mil.).U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinano, bili su: Srbija (287.2 mil.), Grka (83.8 mil.) I Bosna i Hercegovina (75.4 mil.). Spoljnotrgovinska razmjena bila je najvea sa potpisnicama CEFTA sporazuma i Evropskom unijom.

Sektor preduzea

Privatizacija i javno - privatna partnerstva

Vlada Crne Gore se opredijelila da model javno-privatnog partnerstva koristi intenzivnije otvarajui mogudnost primjene tog modela u svim oblastima pruanja javnih usluga i izgradnje i odravanje javne infrastrukture, ukljuujui zdravstvo, obrazovanje, saobraaj, energetiku, turizam prvenstveno kroz valorizaciju atraktivnih mjesta na crnogorskom primorju i sjeveru Crne Gore. Osnovni cilj privatizacije predstavlja poveanje konkurentnosti i efikasnosti funkcionisanja drutva, podsticanje stranih ulaganja i preduzetnitva u svim oblastima, poveanje zaposlenosti i poboljanje ivotnog standarda. U toku je izrada Nacrta Zakona o javno-privatnom partnerstvu kojim de se institucionalno urediti postupak proglaavanja projekta projektom javno-privatnog partnerstva, kao i postupak izbora privatnog partnera. U tom smislu javno-privatno partnerstvo e predstavljati dugoroni oblik saradnje javnog i privatnog sektora koji se zasniva na alokaciji zadataka, resursa, rizika i benefita, a sve u cilju unapreenja kvaliteta javnih usluga koje tradicionalno prua javni sektor, izgradnju i odravanje infrastrukture i efikasno koritenje prirodnih dobara. Kombinovanjem modela privatizacije i javno-privatnog partnerstva, tenderska komisija za turizam je donijela Odluku o prodaji 63,5273% akcijskog kapitala drutva HTP Ulcinjska rivijera AD Ulcinj uz istovremeni dugoroni zakup zemljita u svojini drave Crne Gore. Tenderom je predvieno da se zemljite na kome se nalaze hoteli i drugi objekti preduzea, kao i zemljite koje je planskom dokumentacijom predvieno za izgradnju turistikih kapaciteta i drugih sadraja, najpovoljnijem ponuau izda u dugoroni zakup na 90 godina. Zapoeti projekti javno-privatnog partnerstva u prvoj polovini 2011. godine su:

Zemljite od 6,8 mil m2 poluostrva Lutica predmet je dogovora izmeu Vlade Crne Gore i egipatske kompanije Orascom Development Holding za izgradnju turistikog grada na poluostrvu Lutica. Potpisani ugovor obuhvata zakup zemljita na 99 godina. U ugovoru se navodi da je prva faza izgradnje kompleksa trebala da pone u drugom kvartalu 2011. godine i da traje do kraja 2013. godine. Meutim, zbog kanjenja sa pribavljanjem potrebne dokumentacije neophodne za poetak radova, planirani radovi e zapoeti u treem kvartalu.

Na Lutici e biti izgraen turistiki grad, sa ukupno 8 hotela i ostalih turistikih kapaciteta, koji ukljuuje i gradske elemente: oping centar, kolu, zdravstvenu ustanovu, kao i teren za golf. Vrijednost projekta je 1,1 mld , a u bududem turistikom gradu Orascom Development Holding de raspolagati sa 90% akcija, a Crna Gora sa 10%.

Po zakljuku Vlade Crne Gore, objavljen je javni poziv za uee na meunarodnom javnom tenderu za izdavanje u dugoroni zakup od 30 godina s mogudnou produenja, vojnoturistikog kompleksa Valdanos, Ulcinj, koji e trajati do 19. septembra 2011. godine.

Tenderska komisija za turizam je razmotrila informaciju o aktivnostima koje su preduzete na pripremi tenderskog postupka za izdavanje u dugoroni zakup, uz mogunost prodaje dijela zemljita, u Optini Tivat, u vlasnitvu drutva Montepranzo Bokaprodukt AD Tivat, namijenjenog za izgradnju golf terena, neophodne infrastrukture i prateih sadraja. U toku je priprema tenderske dokumentacije, pribavljanje odgovarajudih dokumenata i odluka nakon ega de Komisija donijeti odluku o objavi javnog poziva.

Ekonomska kriza, pad vozarina na pomorskom tritu, rast cijena avio - goriva i smanjeni protok ljudi, robe i kapitala donekle su se nepovoljno reflektovali na uposlenost saobraajnih kapaciteta. U takvim okolnostima, preduzimaju se mjere i aktivnosti za poboljanje stanja u oblasti transporta:

stvaranje pretpostavki za izgradnju auto-puta Bar - Boljare i Jadransko-Jonskog autoputa;

rekonstrukciju pruge Beograd - Bar i pruge Niki - Podgorica;

uspjenu realizaciju investicija u eljeznikoj infrastrukturi, koje se finansiraju kreditima meunarodnih institucija a izvode u okviru projekta eljeznica Crne Gore II u periodu 2007-2012.godina. Projekti koji su zavreni ili su u toku finansiraju se iz kredita i donacija.

zavretak studije o rekonstrukciji pruge Beograd-Bar i projektno-studijske dokumentacije za gradnju pruge Niki-apljina;

postavljanje optikog i energetskog kabla na pruzi Beograd-Bar (u cilju video nadzora na itavoj pruzi i njegovog koridenja u oblasti telekomunikacija);

eliminisanje uskih grla i crnih taaka na putnoj mrei;

potpisivanje ugovora o prevozu u drumskom saobraaju sa drugim dravama i unapreenje zakonske regulative u ovoj oblasti;

sklapanje ugovora o izvozu 50-200 hiljada automobila godinje iz kragujevake fabrike preko Luke Bar;

poveanje broja korisnika mobilne telefonije, kojih je krajem maja bilo 1.071.387, to odgovara penetraciji od 172,76%;

potpisivanje tendera za realizaciju projekta Wireless Montenegro, ime se obezbjeuju zatvorene radio mree za potrebe dravnih organa;

zaokruenje pravnog okvira u sektoru telekomunikacija;

ugovaranje izgradnje dva prekookeanska broda za rasute terete (u cilju obnove flote);

zakljuivanje ugovora izmeu Vlade i Brodogradilita o koncesiji na 30 godina;

okonanje prve faze izgradnje projekta Porto Montenegro vrijednog oko 100 mil., ime je obezbijeena infrastruktura za ubrzani razvoj nautikog turizma;

sklapanje ugovora o nabavci aviona embraera - za koji je Vlada izdala garanciju na kredit od 9,6 mil. (u cilju modernizacije flote i otvaranja novih linija);

poveanje frekvencije arter saobraaja koji se odvija prema njemakom podruju, to de se pozitivno odraziti na obim turistikog prometa;

uvoenje letova low cost kompanija ka Crnoj Gori;

potpisivanje Sporazuma sa drugim dravama o odvijanju vazdunog saobraaja.

Trenutno biznis okruenje

Ukupan ambijent za poslovanje stranih investicija u Crnoj Gori od 2008.godine do danas je poboljan, naroito kada su u pitanju politike, pravno okruenje i propisi. Iako su politike unaprijeene u nekoliko oblasti i dalje postoji potreba za praenjem njihove adekvatne primjene. S druge strane kriza je uinila sve mnogo teim i kritinost odreenih problema je intezivirana. Poslovni rizici su, takoe mnogo vei to za rezultat ima vei oprez kompanija i investitora. Crna Gora je do sada ostvarila dobar napredak u poveanju svoje privlanosti, a nova Vlada je naroito odluna da uini dodatne napore u pogledu politika. Progres ka integracijama u EU predstavlja kljuni faktor u poboljanju situacije. Euro, kao valuta, politika strabilnost, upravljanje budetom i javnim dugom, takoe igraju vanu ulogu u ukupnoj ocjeni rizika. U dananjem svijetu tradicionalne mjere su neophodne, ali nedovoljne da revitalizuju interesovanje stranaca u zemlji. Sigurno, stabilno i dobro regulisano poslovno okruenje je preduslov, ali postoji potreba i za postojanjem jasnog niza ciljeva i sa njima povezanih podsticaja, rjeenja i politika za sektore sa najveim investicionim potencijalima.

Tenderi

TENDER ZA PRODAJU ULCINJSKE RIVIJERE

Savjet za privatizaciju i kapitalne projekte produio je do 4. novembra tender za prodaju 63,52 odsto akcija Hotelsko turistikog preduzea HTP Ulcinjska rivijera.

Osim prodaje akcija, ponueno je i davanje u dugoroni zakup od 90 godina kompleks zemljita na kojem se nalaze hoteli i drugi objekti ulcinjskog preduzea, kao i zemljite koje je planskom dokumentacijom predvieno za izgradnju turistikih kapaciteta i drugih mjeovitih sadraja. Zemljite koje se nudi u dugoroni zakup nalazi se u Optini Ulcinj, na Velikoj plai, pet kilometara od grada.

Zahtjevi za otkup tenderske dokumentacije, po cijeni od deset hiljada eura, mogu se dostavljati do 4. novembra, a zainteresovani kupci u meuvremenu mogu obii kompaniju I sobu sa podacima. Zainteresovani kupci moraju, prije ponude, uplatiti depozit ili dostaviti original garancije za ponudu od 150 hiljada eura. Uesnici na tenderu mogu formirati konzorcijum sa drugim kompanijama prije ili nakon kupovine tenderske dokumentacije.

TENDER ZA DUGORONI ZAKUP BIVEG VOJNOG KOMPLEKSA VALDANOS

Rok za zakup biveg vojnog kompleksa Valdanos je 30 godina sa mogunou njegovog produenja.Tenderom je predvidena izgradnja turistickog kompleksa na prostoru uvale koja je etiri kilometra udaljena od Ulcinja, povrine 346 hektara i sa plaom od preko 3,5 hiljada metara kvadratnih. Prethodni tender o dugoronom zakupu atraktivne uvale vlada je ponitila krajem februara pod pritiskom dela nevladinog sektora koji je ukazivao na niz nepravilnosti u vezi sa dodelom tog posla britanskoj kompaniji "Kjubus luks". U uvali je vojno odmaralite koje nije u funkciji i ija je povrina 8,7 hiljada kvadrata, a atrarktivna uvala je okruena sa 18.000 stabala masilna.

Ponua mora biti meunarodni hotelski operater, sa najmanje pet godina neprekidnog iskustva u planiranju, razvoju i upravljanju hotelima i dokazati da je u poslednjoj godini ostvario promet od 100 miliona evra, to ga kvalifikuje u kvalifikacionu grupu A.

Tenderom su predvideni i kvalifikcioni uslovi za grupu B po kojoj ponua mora imati vrednost kapitala od najmanje 100 miliona evra, pozitivan finansijski rezultat u najmanje tri poslovne godine i ukupan promet u iznosu od 200 miliona evra ostvaren u poslednjoj godini poslovanja.

TENDER ZA ISTRAIVANJE I EKSPLOATACIJU NAFTE

Tender za doelu ugovora o koncesijama za istraivanje i proizvodnju nafte u crnogorskom podmorju trebalo bi da bude raspisan u prvoj polovini decembra. Oekuje se veliko interesovanje naftnih kompanija jer su svi preduslovi za privlaenje investitora u toj oblasti ispunjeni. Pismo zainteresovanosti za uee ve je poslato na dvadesetak naftnih kompanija, a koliko e ih dostaviti ponudu zavisi od njihove sopstvene procjene investicionog rizika koji nosi objekat. Iz ministarstva je ranije saopteno da su meu renomiranim svetskim kompanijama koje su dostavile pismo zainteresovanosti za istraivanje nafte i gasa u crnogorskom podmorju, ameriki Ekson mobajl, ruski Gasprom i norveki Statoil.

TENDER ZA PRODAJU AKCIJA PRIVREDNOG DRUTVA POBJEDA

Sa ukupnim registrovanim kapitalom u nominalnom iznosu od EUR 18.275.225 podijeljenih na 3.655.045 obinih akcija. Nominalna vrijednost svake akcije iznosi EUR 5,00. Na 31.decembar, 2010. godine Drutvo je imalo nepokriveni gubitak u iznosu od EUR 19.775.832 kao ispravku vrijednosti kapitala.

Osnovna elatnost Drutva je izdavanje novina, ifra elatnosti 5813. Drutvo ima sledea novinska izdanja: dnevni list Pobjeda, dnevni sportski list Arena i nedeljno izdanje na albanskom jeziku Koha Javore. Osnovni podaci o Drutvu mogu se nai na internet stranici www.pobjeda.co.me i www.montengroberza.me (simbol NIPO).

Tender za gradnju etiri hidroelektrane na Morai nije uspio, da jeste gradnja hidroelektrana Andrijevo, Raslovii, Milunovii i Zlatica poela bi ve ove godine i za 0,6 odsto, odnosno 19,8 miliona direktno a 6,4 odsto indirektno, poveala bi bruto domai proizvod za 2011. godinu.

oekuje se da do kraja godine bude raspisan tender za kupovinu kontejnerskog terminala Luke Bar

oekuje se tender za prodaju Montenegro airlines-a

plaa Plavi horizonti prodata je na tenderu za vrijednost od 200 miliona eura

Trine pozicije srpskih firmi u Crnoj Gori

Mtel

Mtel je dobio licencu za treeg operatora na teritoriji Crne Gore u aprilu 2007. godine. Vlasnika struktura m:tel-a je sljedea: 51% Telekom Srbija i 49% Telekom Srpske. Cjelokupna teritorija Crne Gore je pokrivena signalom mobilne telefonije. Kompanija m:tel zauzima stabilnu poziciju u crnogorskoj telefoniji, u principu - vie od etvrtine trita. Veliki broj korisnika je ukazao povjerenje 068 mrei - u avgustu tekue godine, 333.019 korisnika mobilne telefonije je koristilo njihove usluge. Od toga je 53.855 postpaid a 279.164 prepaid korisnika. Broj korisnika raste iz godine u godinu. Na kraju 2010. godine, imali su 23.37% uea na crnogorskom tritu telekomunikacija, dok je u avgustu 2011. godine, evidentirano trino uee od 26.17%. Mtel je dokapitalizovan u februaru 2010. godine, vrijednou od 40 miliona eura, to sa poetnom investicijom iznosi oko 140 miliona eura.

Knjaz Milo i Imlek

Firma Knjaz Milo Montenegro i Imlek iz godine u godinu unapreuju poslovanje I usluge. Novi centar vrijedan 4,5 miliona eura, izgraen je na 6.800 m2 zemljita, posjeduje 3.800 m2 magacinskog prostora i nalazi se u Kotoru. Izgraen je po najsavremenijim standardima i omoguava apsolutnu primjenu hladnog lanca u skladitenju i distrbuciji mlijeka i mlijenih proizvoda.

Institut Simo Miloevi

Institut Simo Miloevi je za osam mjeseci ove godine ostvario promet vei za 15 odsto dok su finansijski rezultati vei za 8 odsto zbog rekonstrukcije objekta starog Instituta u koji je uloeno priblino 2 miliona eura. Institut je 26 odsto vlasnitva Republike Srbije. Tender za prodaju 56,48 odsto akcija nije uspio a nedavno je francuska firma Vichy pokazala interesovanje za kupovinu navedenih akcija. S obzirom na ekonomsku krizu i pad akcija na berzama, trenutno nije pogodan momenat za prodaju jer je vrijednost akcija est puta manja od nominalne (nominalna vrijednost akcije iznosi 150 eura a trenutno se na berzi nudi 25 eura po akciji). Za dokapitalizaciju je neophodna saglasnost Republike Srbije.

Inex Zlatna obala

Je u vlasnitvu Inter export-a Beograd. Prostire se na povrini od 38.000 m2 a raspolae sa 16.000 m poslovnog prostora. Tema razgovora koji je direktor PPKS obavio sa milinstrom finansija u Vladi Crne Gore bila je problematika hotelskog kompleksa Inex Zlatna obala. Objekat Inex-a Zlatna obala uknjien je na samo preduzee a zemljite na Morsko dobro Crne Gore. Godinama unazad vodi se spor izmeu Inex Zlatne obale, Morskog dobra i drave Crne Gore. Sa svim navedenim upoznat je ministar Katni sa kojim je dogovoreno da se kompletna dokumentacija dostavi strunim slubama ministarstva finansija nakon ega e se organizovati sastanak zainteresovanih strana o ovom sporu.

Rekreatours

Se prostire na povrini od 13.000 m2 a ima poslovnog prostora 53.000 m2. Zatvoreno je akcionarsko drutvo. Vlasnika struktura: 23% drava, 26,7% privatni capital, 38% mali akcionari, 4,95% Narodna banka Srbije i 5,8% radnici. Prije etiri godine dogodila se velika poplava za ije saniranje je potroeno blizu milion eura a i dalje prijeti ponovno izlivanje vode koje bi ugrozilo hotelske kapacitete. U vlasnitvu Rekreatursa nalazi se Hotel umadija.

Epsturs

U okviru Epstursa d.o.o Beograd nalaze se hotel Park (hotelski kompleks koji se nalazi na samoj obali, na najljepoj lokaciji u Budvii ima blizu 100 leajeva), Vila Elektrodistribucije Beograd i kompleks vila Park (16 vila sa 450 leajeva). Zakonska regulativa i izmjena urbanistikih propisa ubrzae i pored hitnog ulaganja u ove kapacitete da se privatizacija privede namjeni (hotel Park trenutno ima dvije zvjezdice a promjenom urbanistikog plana neophodno je da se ili privatizuje ili dovede u stanje hotela sa 5 zvjezdica).

Komercijalna banka a.d. Budva

Je u 100% vlasnitva Komercijalne banke a.d Beograd. Prisutna je na tritu Crne Gore od 1992. godine kao ekspozitura a od 1996. godine kao filijala Komercijalne banke a.d Beograd. Sjedite banke je u Budvi a postoji jo est filijala i osam ekspozitura i svake godine ine se napori da se privue to vei broj klijenata.

Galenika

Galenika je 75% vlasnitva Galenika AD Beograd.Postoje od 1996. godine. Poslije velikih problema u poslovanju ovog preduzea otpoeo je process proizvodnje i poveanje prometa u zadnje 2-3 godine. Godinji promet je 7 miliona eura. Takoe se bave proizvodnjom u vrijednosti od 2 miliona eura. Posjeduju 14 apoteka a ovih dana se otvara jo jedna.

Mogunost za poslovanje ili unapreenje saradnje sa firmama iz Crne Gore

Voli marketi

Prema rijeima vlasnika kompanije kljuni faktori njihovog uspjeha su najbolje lokacije, vrhunski kvalitet usluge i visok nivo zadovoljstva kupaca, ponuda svjeeg asortimana, strateka partnersva, distributerstva renomiranih kua i vlastita distribucija. Godinje ova firma uveze iz Srbije robe u vrijednosti od 20 miliona eura. Na sastanku koji je sa direktorom Volija odrao direktor PPKS Raovi govorilo se o poveanom plasmanu roba na trite Crne Gore i Albanije.

Stadion doo

Stadion doo ima uspostavljene dugogodinje poslovne odnose sa velikim brojem preduzea u Crnoj Gori i to sa 20 veleprodaja i 900 maloprodaja (supermarketa, minimarketa i samostalnih radnji koje kontinuirano snabdijeva robama iz svog prodajnog asortimana). Ova firma ve godinama odlino posluje zastupajui trinaest kompanija iz Srbije i to: abaka mlekara, Banini, Dragulj, Vitamin Horgo, Maja promet, Yumis, Medoprodukt, Niva, Corn produkt, itoprerada, Victoria group, Elixir natura, Univaks a od skoro i kompaniju Aretol iz Novog Sada. Godinji plasman proizvoda iz Srbije za kompaniju Stadion d.o.o iznosi 17 miliona eura.

Na bazi razgovora koje je direktor PPKS imao sa vlasnicima pomenute dvije firme oekuje se znaajno poveanje prometa 10-15% u 2012. godini posebno proizvoda abake mljekare, Maja promet, Viktorija group, Carnex, Pionir, Hisar i drugih. Plasirani proizvodi Viktorija group-e iz ida za trite Albanije iznosili su 3 miliona eura. Oekuje se mnogo vei plasman proizvoda firme Zlatiborac.

Bonesa d.o.o

Ova kompanija je ovlaeni distributer za proizvode Topiko-a iz Srbije. U ovoj godini Bonesa je realizovala roba iz Srbije u vrijednosti od 3 miliona eura dok se za sledeu godinu planira realizaciju proizvoda vrijednosti 4 miliona eura, kao i oko 3 miliona za trite Albanije.

Montecco d.o.o

Jedan je od najveih distributera pia u Crnoj Gori. Zastupnici su za prodaju fabrike Rubin iz Kruevca i Voda voda. Tokom ove godine realizovana je roba u vrijednosti od 3 miliona eura a za sledeu godinu planira poveanje za 50%. Takoe su poeli da izvoze za trite Albanije.

Put - gross d.o.o

Firma iz Bijelog Polja koja je kao distributer ostvarila promet od 10 miliona eura. Firme iz Srbije sa kojima sarauje su Dijamant, Swisllion Takovo i Pionir. Takoe imaju dobru saradnju sa Bg produktom i mlinom iz Kikinde.

Fabrika elektroda Piva Pluine

Poslije 7 godina ova fabrika je poela sa proizvodnjom i plasmanom elektroda. Pivska fabrika je na teritoriju Srbije do sada plasirala elektrode u vrijednosti od 2 miliona eura.

Hidroelektrana Piva

Hidroelektrana Piva od svog putanja u pogon 1976. godine radi u elektroenergetskom sistemu Republike Srbije po osnovu razmjene elektrine energije, a saglasno Ugovoru o dugoronoj poslovno-tehnikoj saradnji koji je obnovljen 1991. godine i zakljuen na odreeno vrijeme od 25 godina. HE Piva, akumulaciono pribransko postrojenje sa jednom od najveih betonskih lunih brana u svijetu, u pogonu je od 1976. godine. Njena osnovna elatnost je proizvodnja elektrine energije u vrnom reimu rada, jer ima mogunost brzog startovanja i sinhronizacije na dalekovodnu mreu 220 kV. Prosjena godinja proizvodnja el. energije (1976. 2007.) - 737,25 GWh. Ukupna godinja vrijednost isporuene elektrine energije Republike Srbije iznosi preko 50 miliona eura.

eljezara Niki

Nikika fabrika koja dugo nije poslovala,nakon sklopljenog ugovora sa firmom Neksan takoe iz Nikia potpisala je ugovor sa njemakom firmom olc vrijedan 35 miliona eura. Njemci su, prema ugovoru u obavezi da eljezari isporue 30.000 tona starog eljeza, a nikiki metalurzi moraju da im za tri mjeseca predaju minimum 24.000 tona kvalitetnih elika.

Realnu perspektivu saradnje sa srpskom privredom PPKS vidi u potencijalima Luke Bar i eljeznike infrastrukture, Aerodroma Crne Gore i Montenegro airlines-a.

REZIME

Kretanje bruto domaeg proizvoda tokom 2010. godine ukazuje da je, primjenom antikriznog paketa mjera Vlade Crne Gore, slabio uticaj ekonomske i finansijske krize i zaustavljen trend pada crnogorske ekonomije. Od treeg kvartala 2010. godine praktino poinje oporavak privredne aktivnosti zasnovan na povoljnim rezultatima turistike sezone i opravaku u sektoru industrijske proizvodnje. Takoe, ostvaren je rast poljoprivredne proizvodnje, evidentan je rast prometa u maloprodaji kao i rast usluga u oblasti graevinarstva. Imajui sve to u vidu, ocjenjuje se da se crnogorska ekonomija od treeg kvartala nalazi u zoni realnog rasta. U takvim uslovima, procjenjuje se da je u 2010. godini ostvaren realni rast BDP- a od 1,1%, to je iznad projektovanog rasta (0,5%). Podaci za 2010. godinu pokazuju da je rast BDP-a neto vei nego to je planirano, prije svega nastao kao posljedica rasta proizvodnje elektrine energije i rudarstva na proizvodnoj, odnosno na potronoj strani blagog rasta potronje domainstava i rasta izvoza, uz evidentan pad potronje drave i blagi rast bruto investicija u osnovna sredstva. Prema preliminarnoj procjeni Ministarstva finansija crnogorska ekonomija je u prvoj polovini 2011. godine realno rasla po stopi od 2,1%, to je na tragu zvanine projekcije o realnom rastu BDP-a u 2011. godini od 2,5%. Iako se ve u drugoj polovini 2010. godine preli u zonu ekonomskog rasta, faktori koji potencijalno mogu uticati na usporavanje ekonomskog rasta su prije svega nedovoljna kreditna aktivnost bankarskog sektora, nelikvidnost privrede, rast duga po osnovu nekvalitetne aktive, rast dravnog duga, rast poreskih potraivanja i eksterni uticaji rasta cijena nafte na svjetskom tritu koji bi mogli izazvati dodatni rast inflacije u Crnoj Gori. Za prvih est mjeseci rast je zabiljeen kod slededih sektora privrede: turizam, trgovina, poljoprivreda i umarstvo, saobraaj (eljezniki i vazduni), graevinarstvo (podaci za I kvartal). Jedino je sektor industrije zabiljeio pad, koji je i bio oekivan, zbog pada proizvodnje elektrine energije sa rekordno visokog nivoa u prvom kvartalu prole godine.

Rast stope inflacije u odnosu na kraj 2010. godine, uslovljen je eksternim uticajima, tj. rastom cijena nafte i naftnih derivata, sto za posljedicu ima i rast ostalih kategorija. U drugom kvartalu 2011. godine, nakon konstantnog rasta cijena, dolazi do postepenog pada, sa 3,7% godinje stope inflacije na 3,5% na kraju drugog kvartala. Do pada stope inflacije dolo je usljed pada cijena regulisanih proizvoda, prvenstveno cijene elektrine energije u drugom kvartalu 2011. godine.

Stopa nezaposlenosti konstantno pada od marta dostiui 11,3% na kraju juna mjeseca, to je vjerovatno rezultat sezonskog zapoljavanja. U odnosu na jun prethodne godine broj zaposlenih i biljei trend rasta 5,6%, dok o rastu tranje za radnom snagom govori podatak o 26% veem broju ukupno oglaenih radnih mjesta u prvih 6 mjeseci 2011. godine u odnosu na isti period 2010. Prosjena bruto zarada u junu je iznosila 708 , dok je prosjena neto zarada iznosila 475 , pri emu je nominalni rast zarada u odnosu na isti period prole godine, 3,8%. Prosjena zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar-jun 2011.godine u odnosu na isti period prethodne godine realno je poveana za 1,1%. Krediti su i dalje ispod nivoa prole godine, meutim, biljee trend blagog rasta sa rekordno niskog nivoa u aprilu ove godine. Uee nekvalitetnih kredita ima konstantan rast dostriui 25,7% u ukupnim kreditima. Zaduenost po glavi stanovnika na kraju maja iznosila je 1,348 , dok je zaduenost po zaposlenom u padu od poetka godine i iznosi 5.175. Ukupni depoziti kod banaka, su takoe na niem nivou u odnosu na prolu godinu, i ponovo poinju blagi rast u odnosu na kraj I kvartala 2011, pri emu depoziti stanovnitva vei u odnosu na prolu godinu i i biljee konstantni rast. Za prvih est mjeseci 2011 godine, budetski deficit je iznosio oko 52 mil ili 1,7% procijenjenog BDP-a za 2011. godinu, to je u okvirima projektovanog godinjeg deficita. Prihodi budeta ostvareni su u iznosu od 498 mil , to je 2,9 % nie od plana, ili 2,7% nie od naplate prihoda u istom periodu prole godine. Za oekivati je da e se naplata prihoda ostvariti na planiranom nivou, obzirom na pozitivne najave za predstojeu turistiku sezonu i oekivane dividende koje e biti plaene u toku ove godine, od strane javnih preduzea koja su u veinskom vlasnitvu drave. Ono to zabrinjava kod fiskalnog sektora jeste dalji rast poreskih potraivanja. Naime, prema podacima Poreske uprave poreski dug realnog sektora je sredinom jula 2011.godine iznosio 179,68 mil., to je za 54,7 mil. vie u odnosu na poetak godine. Ovo poveanje je izmeu ostalog posljedica poveanja broja i vrijednosti blokiranih rauna. Izdaci budeta za est mjeseci ostvareni su u iznosu od 550 mil ili 17,5 % BDP-a, od ega se 32% izdataka odnosi na penzije, 30% na zarade, i 3,6% na kapitalni budet. Dravni dug Crne Gore na 30. jun 2011. godine iznosio je 1,433 mil ili 44,9 % BDP-a. Deficit platnog bilansa za prvi kvartal iznosio je 188,46 mil , to je manje za 22,5% u odnosu na ostvareni deficit u prvom kvartalu prole godine. Raun roba bio je u deficitu za 237 mil , to je 6 puta manje u odnosu na isti prologodinji period, dok su ostali rauni platnog bilansa bili u suficitu. Prema podacima Monstata, spoljnotrgovinska razmjena za posmatrani period ostvaruje rast od 17,6% u odnosu na isti period prole godine. Izvoz robe je vei za 50%, dok je uvoz vei za 11,5%. Pokrivenost uvoza izvozom je takoe bila vea i iznosila je 27,5%. Neto strane direktne investicije za posmatrani period 2011. godine iznosile su skoro 175 mil to je 21% manje u odnosu na isti period prole godine, to je rezultat visoke osnove usljed dokapitalizacije banaka i M-tela-a. Strukturne politike u prvoj polovini 2011. godine predstavljaju nastavak reformi iz prethodnog perioda. Sistemske promjene u pojedinanim oblastima se najveim dijelom odnose na uspostavljanje fiskalne i finansijske stabilnosti, usklaivanje regulative sa EU standardima, njeno unapreenje u pravcu poboljanja poslovnog ambijenta, uspostavljanje institucionalnog okvira za javno-privatna partnerstva u cilju otvaranja prostora privatnoj inicijativi za efikasnije i kvalitetnije pruanje javnih usluga, izgradnju i odravanje infrastrukture i koritenje prirodnih dobara, u oblastima turizma, obrazovanja, zdravstva, socijale, saobraaja i dr, uspostavljanje institucionalne osnove za poveanje produktivnosti kroz reforme u oblasti trita rada, poetak reformi sistema socijalne zatite u pravcu unapreenja sistema identifikacije korisnika i sredstava, kao i nastavak reformi u oblastima zdravstva i obrazovanja sa ciljem unapreenja kvaliteta obrazovnih i zdravstvenih usluga.

PREDSTAVNITVO PRIVREDNE KOMORE

SRBIJE U FRANCUSKOJ, Pariz

PRIVREDA FRANCUSKE

PRAVCI RAZVOJA

Francuska je peta ekonomija sveta, iza SAD, Kine, Japana, i Nemake. Bruto domai proizvod za 2010. godinu iznosio je 1.872,1 milijardu evra (odnosno prema podacima Svetske Banke 2.560 mrd USD).

Francuska je prvi poljoprivredni proizvoa i agro izvoznik Evrope i zemlja duge industrijske tradicije sa znaajnom reputacijom u kljunim privrednim sektorima - prehrambenoj industriji, automobilskoj i vazduhoplovnoj, transportu i telekomunikacijama, industriji mode i luksuznih proizvoda, hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Francuska privreda se danas ipak najveim delom oslanja na sektor usluga. Od 27,6 miliona radno aktivnog stanovnitva, tercijalni sektor upoljava 77,6%, industrija 20,4% a primarni sektor (poljoprivreda, kao i ribolov) svega 2% aktivnog stanovnitva. Prema strukturi nacionalnog dohotka, sektor usluga je takoe najzastupljeniji, sa 52% (poljoprivreda 15%, industrija 33% ) u delu finansija i bankarstva, osiguranja i svakako turizma.

Francuska je naime prva, odnosno najprivlanija turistika destinacija u svetu koju godinje poseti 78 miliona turista pri emu se realizuje 42 milijarde dolara prihoda.

Francuska privreda je sve vie otvorena i zauzima znaajno mesto u ukupnom obimu svetske razmene: peti svetski izvoznik dobara i usluga, pri tom prvi svetski izvoznik prehrambenih proizvoda i elektrine energije, peti uvoznik sa meunarodnog