STANDARDI I PRINCIPI EVROPSKE UNIJE - [email protected]/wp-content/uploads/2016/12/ReWBC-HRS4R-seminar-PMF.pdf · Sloboda izbora teme i metodologije istraživanja Uzimanje u obzir

1Enhancement of HE Research Potential Contributing to Further Growth of

the WB Region (Re@WBC)

STANDARDI I PRINCIPI EVROPSKE UNIJE U VEZI SA RAZVOJEM KARIJERE ISTRAŽIVAČA

I NJIHOVA IMPLEMENTACIJA NA UNIVERZITETU U KRAGUJEVCU

Prirodno-matematički fakultet, Univerziteta u Kragujevcu24. 03. 2017. godine



AGENDA SEMINARA:

Evropski istraživački prostor (ERA)

EURAXESS mreža

HRS4R - Strategija ljudskih resursa za istraživače

Akcioni plan Univerziteta u Kragujevcu za sprovođenje Strategije HRS4R

Evropska povelja za istraživače (European Charter for Researchers)

Kodeks o zapošljavanju istraživača (Code of Conduct for Recrutiment of Researchers)



EUROPEAN RESEARCH AREA (ERA)Jedinstveni evropski istraživački prostor

https://www.youtube.com/watch?v=bl6Yc5SDeg0

https://www.youtube.com/watch?v=bl6Yc5SDeg0



The European Research Area (ERA)Evropski istraživački prostor

ERA je integrisani, jedinstveni evropski istraživački prostor, otvoren prema svetu u kome slobodno cirkulišu naučna saznanja, tehnologije i istraživači

Istraživačka karijera (kroz PhD studije) opcija za mlade ljude sa fakultetskom diplomom za rad na univerzitetima, istraživačkim institutima i u industriji

EURAXESS mreža i web portal

Mobilnost istraživača, šansa i izazov

Horizon 2020

Marie Sklodowska-Curie Actions

Gde je SRBIJA u ERA ? ? ?



The European Research Area (ERA)Evropski istraživački prostor

Proces pridruživanja Srbije EU – Poglavlje 25: Nauka i inovacije

Srbija je postala deo ERA od 2006. godine

Okvirni program FP6 i FP7 a zatim i Horizon 2020



EURAXESS mreža

EURAXESS mreža - Istraživači u pokretu -

Predstavlja organ Evropske Komisije za izradu i implementaciju politike mobilnosti i razvoja karijere istraživača u Evropi.

To je panevropska mreža sa više od 260 centara u 40 zemalja i velikim brojem lokalnih kontakt osoba

https://euraxess.ec.europa.eu/

https://euraxess.ec.europa.eu/



EURAXESS Jobs

o Online tržište oglasa zaposlove, stipendije i grantoveza istraživače i nastavnike

o Od 100.000 do 150.000 posetioca mesečno

o Do 5.000 novih konkursamesečno

o Preko 10.000 organizacijaobjavljuje svoje konkurse

o Blizu 20.000 CV-ja u bazi i preko 40.000 registrovanih istraživača

https://euraxess.ec.europa.eu/jobs

https://euraxess.ec.europa.eu/jobs



Geneza principa i dokumenta EU u vezi sa razvojem karijere istraživača



Evropska povelja za istraživače i Kodeks o zapošljavanju istraživača

Evropska povelja za istraživače (The European Charter for Researchers)

iKodeks o zapošljavanju istraživača

(The Code of Conduct for Recrutiment of Researchers)

Usvojeni su 2005. god i predstavljaju dva osnovnaevropska dokumenta za definisanje statusa istraživača,kroz obezbeđivanje istih prava i obaveza, bez obzirana to gde u Evropi rade.

Ovi dokumenti se zajedničkim imenom često zovu:

European Charter&Code (ili EU C&C)



Evropska povelja za istraživače i Kodeks o zapošljavanju istraživača

Evropska povelja za istraživače i Kodeks ozapošljavanju istraživača obuhvataju 40 osnovnihnačela podeljenih u četiri oblasti i od velikog suznačaja za svakog istraživača kao i za univerzitet ifakultete kao institucije.

Povelja za istraživače definiše uloge i odgovornostiistraživača i organizacija u kojima oni rade u ciljuuspešnog stvaranja, deljenja i širenja znanja.

Kodeks o zapošljavanju je usmeren ka unapređenjukvaliteta i transparentnosti procesa izbora istraživača injihovog napredovanja u karijeri.



Strategija ljudskih resursa za istraživače Human Resources Strategy for Researchers – HRS4R

Istraživačke organizacije širom Evrope (univerziteti iinstituti) potvrđuju svoju posvećenost ka implementaciji ipoštovanju načela Evropske povelje i Kodeksa krozdonošenje Strategije ljudskih resursa za istraživače(Human Resources Strategy for Researchers - HRS4R).

Set dokumenta pod zajedničkim nazivom Strategijeljudskih resursa za istraživače objedinjava analizutrenutnog stanja i apsekata ljudskih resursa u istraživanjuposmatranu kroz prizmu definisanih načela Povelje iKodeksa (Interna analiza), kao i listu planiranih aktivnostikoje je potrebno realizovati u narednom periodu kako bise trenutno stanje unapredilo u onim segmentima ukojima je utvrđena potreba i odstupanje u odnosu nanačela Povelje i Kodeksa (Akcioni plan).



Strategija ljudskih resursa za istraživače Human Resources Strategy for Researchers – HRS4R

Implementacijom načela Povelje i Kodeksa u Strategijuljudskih resursa za istraživače, istraživačka institucijastiče pravo za ulazak u proceduru evaluacije i dobijanjaevropskog sertifikata - logoa Izvrsnosti u istraživačkimljudskim resursima (HR Excellence in Research).

To je veoma značajan korak za istraživačku instituciju usmislu boljeg pozicioniranja i rangiranja u međunarodnimokvirima, unapređenja kvaliteta istrarada u istraživanjusektoru i povezivanja sa drugim istraživačkimorganizacijama u Evropi. U narednom periodu to ćepostati i obavezan preduslov za ušešće u evropskimistraživačkim projektima.

Evropska Komisija priznaje napore institucijama koje susprovele proces implementacije načela Povelje i Kodeksa,kroz dodeljivanje logoa HR Excellence in Research (preko300 institucija u Evropi je do sada dobilo ovaj logo)



Broj institucija u EU koje su usvojile / podržale Evropsku povelju i kodeks (EU C&C)

95/17

4/58

43/152

11/75

34/93

7/29

14/19 11/10



Broj institucija u zemljama u okruženju koje su usvojile / podržale Evropsku povelju i kodeks (EU C&C)

3/5

16/38

1/15

0/3

0/22

2/10

1/11

2/19

2/8

1/5



Strategija ljudskih resursa za istraživače na Univerzitetu u Kragujevcu

Univerzitet u Kragujevcu je u oktobru 2016. usvojio Strategiju ljudskih resursa zaistraživače usaglašenu sa načelima Evropske Povelje i Kodeksa



Akcioni plan za implementaciju Strategija ljudskih resursa za istraživače na Univerzitetu u Kragujevcu

U okviru Strategiju ljudskih resursa za istraživače, na Univerzitetu u Kragujevcu je usvojen iAkcioni plan za njenu implementaciju u periodu novembar 2016. – decembar 2018.



Strategija ljudskih resursa za istraživače, na Univerzitetu u Kragujevcu je prihvaćena odstrane Evropske komisije i dobijeno je priznanje Izvrsnosti u istraživanju - februar 2017.





Akcioni plan za implementaciju Strategije ljudskih resursa za istraživače naUniverzitetu u Kragujevcu sadrži ukupno 80 aktivnosti koje se mogu grupisati nasledeći način:

A1. Aktivnosti na promociji strateških, razvojnih elemenata naučnoistraživačke delatnosti na nacionalnom nivou

A2. Aktivnosti na unapređenju univerzitetske infrastrukture i načina radauniverzitetskih službi i sistema za podršku rada istraživačima

A3. Edukativne, promotivne i informativne aktivnosti usmerene kanastavnicima i istraživačima na svim fakultetima Univerziteta u Kragujevcu

A4. Aktivnosti na unapređenju postupka izbora i zapošljavanja istraživača inastavnika

A5. Razvojne, promotivne i informativne aktivnosti usmerene premafakultetima



Osnovne grupe načela Evropske Povelje i Kodeksa (EU C&C)

Sloboda istraživanja

Profesionalna odgovornost

Uključivanje u javni život

Nediskriminacija, itd.

Istraživačko okruženje

Stabilnost zaposlenja

Napredovanje u karijeri

Finansiranje i plate, itd.

Izbor kandidata

Transparentnost procesa

Zapošljavanje post-doktoranata

Priznavanje kvalifikacija, itd.

Odnos sa mentorom

Kontinuirano usavršavanje

Dostupnost obuke

Mentorstvo, itd.



Načela etičkih i profesionalnih principa (E&PP)

1.1 Sloboda istraživanja

1.2 Etičkiprincipi

1.3 Profesionalnaodgovornost

1.4 Profesionalizam

1.5 Ugovorne izakonske obaveze

1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksau istraživanjima

1.8 Objavljivanje ikorišćenjepodataka

1.9 Uključivanje u javni život

1.10 Nediskriminacija

1.11 Sistemvrednovanja/ocenjivanja

ETIČKI I PROFESIONALNI PRINCIPI (E&PP)



Sloboda istraživanjaNačelo 1.1

Istraživači bi trebalo da usmere svoja istraživanja u svrhu opštegdobra čovečanstva i širenja granica nauke, a da pritom uživajuslobodu mišljenja i govora, zatim slobodu pronalaženja metoda zarešavanje problema, u skladu s prepoznatim etičkim načelima ipraksama.

Međutim,istraživači bi trebali da prepoznaju granice pomenuteslobode koje proizlaze iz određenih istraživačkih okolnosti(uključujući mentorstvo, vođenje, upravljanje) ili iz ograničenja u delovanju, iz budžetskih ili infrastrukturnih razloga, posebno u industrijskom sektoru, iz razloga proizašlih iz prava intelektualnesvojine.

Ipak, takva ograničenja ne bi trebala budu u suprotnosti saprepoznatim etičkim načelima i praksom, kojih se istraživačimoraju pridržavati.

Sloboda izbora teme i metodologije istraživanja

Uzimanje u obzir svih ograničenja

Ograničenja nisu u suprotnosti sa etičkim načelima


1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam

ETIČKI I PROFESIONALNI

PRINCIPI

1.5 Ugovorne izakonskeobaveze

1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima

1.8 Objavljivanjei korišćenjepodataka

1.9 Uključivanjeu javni život





Etički principiNačelo 1.2

Poštovanje etičkih principa kako opštih tako i onih ustanovljenih u okviru njihove naučne oblasti

Istraživači bi trebalo da se pridržavaju prepoznatih etičkih praksi iosnovnih etičkih načela koja su primerena njihovim naučnimoblastima, kao i etičkih standarda opisanih u različitimnacionalnim, sektorskim ili institucijskim etičkim kodeksima.


1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam


PRINCIPI


1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima







Profesionalna odgovornostNačelo 1.3

Istraživači bi trebalo da ulože dovoljan napor kako bi osigurali danjihovi projekti budu relevantni za društvo i kako ne bi ponavljaliistraživanja koja su bila sprovedena na drugim mestima u prethodnom periodu.

Istraživači moraju da izbegavaju plagijat svake vrste i da se pridržavaju načela intelektualne svojine i zajedničkog vlasništvanad rezultatima ukoliko se istraživanje sprovodi u saradnji samentorom i/ili sa drugim istraživačima.

Potreba da se nova saznanja potvrde dokazivanjem da se eksperimenti mogu reprodukovati ne bi trebalo interpretirati kaoplagijat, ukoliko su podaci koje je potrebno potvrditi izričitocitirani. Ukoliko je deo njihovog rada delegiran, istraživači bi trebali osigurati da osoba kojoj je rad poveren bude sposobna daobavi taj rad.

Relevantna tema za istraživačke projekte

Izbegavanje plagijata svake vrste

Ponavljanje prethodno odrađenih eksperimenata ne treba posmatrati kao plagijat


1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam


PRINCIPI


1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima







Profesionalni pristupNačelo 1.4

Istraživači bi trebalo da budu upoznati sa strateškim ciljevimasvoje istraživačke sredine i fondovima finansiranja, zatim trebalobi prikupiti sve potrebne dozvole pre nego što započnu svojaistraživanja ili pristupe obezbeđenim resursima.

Istraživači bi trebalo da obaveštavaju svoje poslodavce, mentore ilifinansijere, ukoliko je njihov istraživački projekat odložen, preformulisan, ponovno redefinisan ili završen, odnosno da najaveukoliko će tekući projekat biti prevremeno okončan ili prekinutzbog bilo kojeg razloga.

Upoznavanje sa strateškim ciljevima i prioritetima

Redovno izveštavanje o statusu istraživanja


1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam


PRINCIPI


1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima







Ugovorne i zakonske obavezeNačelo 1.5

Istraživači na svim nivoima profesionalnog razvoja moraju dabudu upoznati sa nacionalnim, sektorskim ili institucijskimpravilima koja se odnose na uslove usavršavanja i/ili principe rada.

To uključuje prava intelektualnog vlasništva, kao i sve zahteve iuslove finansijera, bez obzira na prirodu potpisanog ugovora.

Istraživači bi trebalo da poštuju ova pravila kroz postizanjezahtevanih rezultata (npr. doktorat, publikacije u časopisima ikonferencijama, patente, izveštaje, razvoj novih proizvoda, itd.) u skladu s navedenim uslovima u ugovoru ili u drugomekvivalentnom dokumentu.

Upoznavanje sa pravilima i propisima

Prava intelektualne svojine i uslovi finansiranja

Rezultati u skladu sa uslovima ugovora


1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam


PRINCIPI


1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima







OdgovornostNačelo 1.6

Istraživači moraju da budu svesni odgovornosti prema svojimposlodavcima, onima koji finansiraju njihov rad i drugimrelevantnim javnim i privatnim telima/institucijama, a na etičkomnivou prema društvu uopšte. Istraživači finansirani javnimsredstvima posebno su odgovorni i za odgovorno i efikasnotrošenje novca poreznih obveznika.

Stoga, istraživači treba da se pridržavaju načela ispravnog, transparentnog, odgovornog i efikasnog upravljanja finansijama ida sarađuju sa bilo kojom ovlašćenom revizijom njihovogistraživanja, bez obzira da li njihovi poslodavci/finansijeri ili čaketička komisija podrazumeva ovakav tip aktivnosti.

Metode prikupljanja, analize, rezultati, i gde je to moguće detaljniistraživački podaci, trebalo bi da budu dostupni internim ilieksternim subjektima kad god je to potrebno ili na osnovu zahtevaodgovarajućeg nadležnog tela.

Odgovornost prema poslodavcima i finansijerima

Ispravno i odgovorno upravljanje finansijama

Dostupnost metoda, rezultata i podataka


1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam


PRINCIPI


1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima







Dobra praksa u istraživanjuNačelo 1.7

Istraživači bi u svakom trenutku trebali da poštuju načelabezbednih uslova rada u skladu s nacionalnim zakonima, uključujući i preduzimanje svih mera zaštite zdravlja i bezbednosti, kao i osiguranja od otkazivanja informatičke opreme/tehnologije, npr. pripremom prikladnih strategija za obezbeđivanje kopijepodataka.

Oni bi, isto tako, trebalo da budu upoznati sa trenutnimnacionalnim zakonima o zaštiti podataka i zaštiti poverljivosti štopodrazumeva preduzimanje potrebnih koraka kako bi ih se u svakom trenutku pridržavali.

Bezbedni uslovi rada i bezbednost podataka

Zaštita podataka i zaštita poverljivosti


1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam


PRINCIPI


1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima







Objavljivanje rezultataNačelo 1.8

Svi istraživači treba da, u skladu sa svojim ugovornim obavezama, obezbede da rezultati njihovih istraživanja budu u potpunostidiseminirani i iskorišćeni, odnosno, objavljeni/saopšteni, upotrebljeni u drugim istraživanjima, ili komercijalizovani, ukolikoje to moguće.

Od iskusnih istraživača se naročito očekuje da preuzmu vodećuulogu kako bi obezbedili da istraživanje bude uspešno i da rezultatibudu ili komercijalno iskorišćeni ili se učine dostupnim javnosti (ilioboje), kad god se za to ukaže prilika.

Diseminacija i korišćenje rezultata istraživanja

Vodeća uloga iskusnih istraživača


1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam


PRINCIPI


1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima







Uključivanje u javni životNačelo 1.9

Istraživači bi trebalo da obezbede da šira javnost bude upoznata s njihovim istraživačkim aktivnostima, tako da ih svi mogu razumeti, čime se podstiče razumevanje nauke u javnosti. Neposredan odnossa javnošću pomoći će istraživaču da bolje upozna i razume interesjavnosti za prioritete u nauci i tehnologiji, a isto tako i njihovapitanja pogledu nauke i tehnologije.

Upoznavanje šire javnosti sa rezultatima istraživanja1.1 Sloboda istraživanja

1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam


PRINCIPI


1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima







NediskriminacijaNačelo 1.10

Nedopustivost bilo kog oblika diskriminacije

Poslodavci i/ili finansijeri istraživača, neće diskriminisatiistraživače na bilo koji način, i to na osnovu pola, godina, etničke, nacionalne i socijalne pripadnosti, religije ili vere, polneorijentacije, jezika, invaliditeta, političke orijentacije, socijalnog iliekonomskog statusa.


1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam


PRINCIPI


1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima







Sistem vrednovanjaNačelo 1.11

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da uvedu za sve istraživače, uključujući i iskusne istraživače, sistem vrednovanja/ocenjivanjanamenjen redovnom procenjivanju njihovog profesionalnog rada ito na transparentan način, od strane nezavisne komisije (a u slučaju iskusnih istraživača, po mogućnosti ocenjivanje dasprovodi međunarodna komisija).

Procedure ocenjivanja/vrednovanja trebale bi da ocene celokupanistraživački rad i istraživačke rezultate, npr. publikacije, patente, upravljanje istraživanjem, nastava/ predavanje, tutorstvo, mentorstvo, nacionalna i međunarodna saradnja, administrativneobaveze, aktivnosti u pogledu podizanja svesti javnosti i mobilnost. Navedeni elementi ove procedure morali bi da se uzmu u obzir u kontekstu napredovanja u karijeri.

Sistem vrednovanja/ocenjivanja rada istraživača

Ocenjivanje/vrednovanje celokupnog rada i rezultata


1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam


PRINCIPI


1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima







Načela zapošljavanja istraživača (ZI)

2.1 Zapošljavanje istraživača

2.2 Zapošljavanje (Kodeks)

2.3 Selekcija i izbor (Kodeks)

2.4 Transparentnost procesa (Kodeks)

2.5 Procena sposobnosti

(Kodeks)

2.6 Odstupanje u hronologiji CV-a

(Kodeks)

2.7 Priznavanje iskustva

mobilnosti (Kod.)

2.8 Priznavanje kvalifikacija

(Kodeks)

2.10 Zapošljavanje

post-doktoranata

2.9 Potrebe radnog mesta

(Kodeks)

ZAPOŠLJAVANJE ISTRAŽIVAČA

(ZI)



Zapošljavanje istraživačaNačelo 2.1

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da obezbede da standardiprilikom zaposlenja i angažovanja istraživača, posebno onih napočeku karijere, budu jasno definisani i da omogućavajuzapošljavanje iz grupa koje su na neki način u nepovoljnijempoložaju, zatim istraživača koji se vraćaju istraživačkoj karijeri, uključujući i nastavnike (na bilo kojem nivou profesionalnograzvoja) koji se vraćaju istraživačkoj karijeri.

Prilikom angažovanja ili zapošljavanja istraživača, poslodavci ifinansijeri bi trebalo da se pridržavaju načela Kodeksa zazapošljavanje istraživača.

Jasno definisani standardi prilikom zapošljavanja

Poštovanje Kodeksa za zapošljavanje istraživača




2.4 Transparentnost

procesa


2.6 Odstupanje u

hronologiji CV-a

2.7 Priznavanje iskustva mobilnosti


(Kodeks)

2.10 Zapošljavanje post-doktoranata



(ZI)



Zapošljavanje (Kodeks)Načelo 2.2

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da definišu procedure zazapošljavanje i angažovanje istraživača koje su otvorene, efikasne, transparentne, posticajne i međunarodno uporedive, i isto takoprilagođene vrsti radnog mesta koje se oglašava.

Oglas bi trebalo da sadrži širi opis traženih znanja i veština i ne bi trebao biti u toj meri usko specijalizovan da obeshrabri kandidatekoji zadovoljavaju opšte uslove. Poslodavci bi trebalo da daju i opisradnih uslova i prava, uključujući i mogućnosti profesionalnograzvoja.

Period nakon oglašavanja do krajnjeg roka za prijavu kandidatatrebalo bi biti razumno definisan.

Otvorene i potsticajne procedure zapošljavanja

Oglas ne treba da bude usko specijalizovan




2.4 Transparentnost

procesa


2.6 Odstupanje u

hronologiji CV-a



(Kodeks)




(ZI)

Razuman rok za prijavu kandidata



Selekcija i izbor (Kodeks)Načelo 2.3

Komisija za izbor bi trebala da okupi stručnjake različitih znanja, veština i kompetencija, da bude odgovarajuće uravnotežena u smislu polne ravnopravnosti, zatim gde je to moguće i ostvarivo, uključiti predstavnike iz različitih sektora (privatnog i javnog) idisciplina i iz drugih zemalja, s odgovarajućim iskustvimapotrebnim za ocenjivanje kandidata.

Kad god je to moguće, trebalo bi koristiti širok spektar metodaselektiranja, kao što su ocenjivanja od strane eksternih stručnjaka iintervjua licem u lice.

Članovi komisija za selekciju i izbor bi trebalo da imajuodgovarajuću obuku za učestvovanje u procesu selekcije.

Kompetentna i multidisciplinarna komisija za izbor

Koristiti širok spektar metoda selektiranja




2.4 Transparentnost

procesa


2.6 Odstupanje u

hronologiji CV-a



(Kodeks)




(ZI)

Obuka članova komisija za selekciju i izbor



Transparentnost (Kodeks)Načelo 2.4

Kandidati bi trebalo, pre same selekcije, da budu upoznati saprocesom i kriterijumima selekcije, brojem slobodnih mesta imogućnostima za profesionalni razvoj.

Takođe, nakon procesa selekcije, kandidati bi trebalo da buduupoznati sa slabostima i prednostima njihove prijave.

Upoznavanje kandidata sa kriterijumom selekcije

Upoznavanje kandidata sa slabostima prijave




2.4 Transparentnost

procesa


2.6 Odstupanje u

hronologiji CV-a



(Kodeks)




(ZI)



Procena sposobnosti (Kodeks)Načelo 2.5

Proces selekcije trebalo bi da uzme u obzir čitavo iskustvokandidata. Osim procene celokupnog istraživačkog potencijala, trebalo bi uzeti u razmatranje i njihovu kreativnost i nivonezavisnosti. To znači da bi sposobnosti trebale da buduocenjivane kako kvalitativno tako i kvantitativno, pri čemu bi se akcenat stavljao na istaknute rezultate obuhvatajući raznovrstanrazvoj tokom profesionalne karijere, a ne samo na broj publikacija.

Skladno tome, važnost bibliometrijskih pokazatelja trebalo bi dabude pravilno odmerena unutar velikog raspona kriterijuma zaocenjivanje, poput učešća u nastavi, nadzora, grupnog rada, prenosa znanja, upravljanja istraživanjem i inovacijom iaktivnostima podizanja svesti javnosti u vezi nauke. Kod kandidatakoji dolaze iz industrije, posebna pažnja trebalo bi da budeposvećena doprinosima na nivou patenata, razvoja i izuma.

Kvalitativno i kvantitativno ocenjivanje sposobnosti

Odmerena važnost bibliometrijskih pokazatelja




2.4 Transparentnost

procesa


2.6 Odstupanje u

hronologiji CV-a



(Kodeks)




(ZI)



Odstupanje u hronologiji CV-a Načelo 2.6

Prekidi u istraživačkoj karijeri ili odstupanja u hronologiji CV-a ne bi trebalo da se posmatra kao nedostatak, već da se posmatajukao razvoj u karijeri, a kao posledica toga, kao vredan potencijalandoprinos složenom profesionalnom razvoju karijere istraživača.

Stoga, kandidatima bi trebalo da se dopusti da uz CV prilažudokaze koji predstavlja reprezentativan skup dostignuća ikvalifikacija koje odgovaraju radnom mestu za koje kandidatkonkuriše.

Prekid u istraživačkoj karijeri nije nedostatak

Kandidati prilažu i dokaze rada izvan istraživanja




2.4 Transparentnost

procesa


2.6 Odstupanje u

hronologiji CV-a



(Kodeks)




(ZI)



Priznavanje iskustva mobilnosti Načelo 2.7

Svako iskustvo tokom mobilnosti, npr. poseta drugoj zemlji, regiji iliistraživačkom okruženju (privatnom ili javnom) ili prelazak iz jednediscipline ili sektora u drugu, bilo kao deo početnog istraživačkogobrazovanja, ili se odvijalo u kasnijoj fazi istraživačke karijere irazvoja, bilo kao iskustvo virtualne mobilnosti, trebalo bi da se smatra vrednim doprinosom profesionalnom razvoju istraživača.

Mobilnost je značajan element CV-a istraživača




2.4 Transparentnost

procesa


2.6 Odstupanje u

hronologiji CV-a



(Kodeks)




(ZI)



Priznavanje kvalifikacijaNačelo 2.8

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da omoguće odgovarajućevrednovanje i ocenjivanje akademskih i profesionalnih kvalifikacijasvih istraživača (uključujući neformalne kvalifikacije), naročito u kontekstu međunarodne i profesionalne mobilnosti.

Oni bi trebalo da budu u potpunosti obavešteni kako bi u razumelipravila, postupke i standarde koji uređuju priznavanje takvihkvalifikacija, zbog toga je neophodno istražiti postojećenacionalno zakonodavstvo, konvencije i posebna pravila o priznavanju takvih kvalifikacija.

Priznavanje akademskih i profesionalnih kvalifikacija




2.4 Transparentnost

procesa


2.6 Odstupanje u

hronologiji CV-a



(Kodeks)




(ZI)

Prihvatanje svih kvalifikacija uključujući i neformalne



Potrebe radnog mesta (Kodeks)Načelo 2.9

Tražene kvalifikacije trebalo bi da budu u skladu sa potrebamaradnog mesta koje se nudi i ne bi trebalo da predstavlja preprekuza angažovanje.

Prepoznavanje i ocenjivanje kvalifikacija trebalo bi da budeusresređeno na procenjivanje dostignuća konkretne osobe, pre nego na okolnosti karijere ili na ugled institucije na kojoj sukvalifikacije stečene.

S obzirom da profesionalne kvalifikacije mogu da se steknu u ranim fazama duge karijere, trebalo bi prepoznati i procesceloživotnog učenja.

Kvalifikacije u skladu sa potrebama radnog mesta




2.4 Transparentnost

procesa


2.6 Odstupanje u

hronologiji CV-a



(Kodeks)




(ZI)

Procenjivati osobu a ne instituciju

Prepoznati kvalifikacije procesa celoživotnog učenja



Zapošljavanje post-doktoranataNačelo 2.10

Jasna pravila i izričite smernice za zaposlenje i angažovanje post-doktorskih istraživača, uključujući maksimalno trajanje i ciljevetakvih angažovanja, trebalo bi da budu određeni od straneinstitucije koja zapošljava post-doktorskog istraživača.

Takve smernice trebalo bi da uzmu u obzir i vreme provedeno naprethodnim post-doktorskim pozicijama na drugim institucijama ismatrati da je post-doktorski status prelaznog karaktera, saglavnim ciljem da pruži dodatne mogućnosti za profesionalnirazvoj u istraživanju u kontekstu dugoročnog planiranja i razvojakarijere.

Zapošljavanje istraživača post-doktoranata




2.4 Transparentnost

procesa


2.6 Odstupanje u

hronologiji CV-a



(Kodeks)




(ZI)

Dodatni profesionalni razvoj karijere



3.3 Uslovi rada3.4 Stabilnost i

trajnost zaposlenja

3.5 Finansiranje i plate

3.6 Ravnomerna polna

zastupljenost

3.7 Napredovanje u karijeri

3.8 Vrednovanje mobilnosti

3.9 Dostupnost savetovanja o

karijeri

3.10 Prava intelektualne

svojine

3.13 Pritužbe/žalbe

3.12 Učešće u nastavi

3.11 Koautorstvo3.14 Učešće u

organima upravljanja

3.1 Priznavanje profesije

3.2 Istraživačko okruženje

Uslovi rada i socijalna sigurnost (UR&SS)

USLOVI RADA I SOCIJALNA

SIGURNOST (UR&SS)



Priznavanje profesijeNačelo 3.1

Svi istraživači koji su uključeni u istraživački proces trebaju dabudu prepoznati kao istraživači po profesiji i da budu tretirani naodgovarajući način.

Takav odnos treba započeti na samom početku njihovogprofesionalnog razvoja, počevši od post-diplomskih studijauzimajući u obzir sve nivoe profesionalnog razvoja bez obzira nanjihovu profesionalnu klasifikaciju na nacionalnom nivoa (npr. zaposlen, master student, doktorant, post-doktorant, državnislužbenik).

Prepoznavanje profesije istraživača

Istraživači po profesiji su svi bez obzira na kvalifikacije


trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo

3.14 Učešće u organima

upravljanja



USLOVI RADA I SOCIJALNA SIGURNOST

(UR&SS)



Istraživačko okruženjeNačelo 3.2

Poslodavci i/ili finansijeri istraživača moraju da obezbedenajpodsticajnije okruženje za istraživanje ili istraživačkousavršavanje, koje nudi odgovarajuću opremu, prostor imogućnosti, što uključuje saradnju preko istraživačkih mreža, kao isprovođenje nacionalnih i sektorskih propisa o zdravlju ibezbednosti u istraživanju.

Finansijeri bi trebalo da obezbede da odgovarajuća sredstva bududostupna kao podrška dogovorenom planu rada.

Podsticajno istraživačko okruženje, oprema i prostor

Sredstva za istraživanje kao podrška planu rada


trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)



Uslovi radaNačelo 3.3

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da obezbede uslove rada zasve istraživače, uključujući i one sa invaliditetom, kojiomogućavaju gde je primereno, odgovarajuću fleksibilnost kakvase podrazumeva za uspešno sprovođenje istraživanja u skladu sapostojećom nacionalnom regulativom, zatim nacionalnim ilisektorskim kolektivnim ugovorima.

Isto tako, trebalo bi da se obezbede uslovi rada koji i muškarcima iženama istraživačima omogućavaju usklađivanje porodičnogživota i posla, dece i karijere.

Posebna pažnja trebalo bi da bude posvećena, između ostalog ifleksibilnom radnom vremenu, radu na određeno vreme, radu nadaljinu i plaćenom odsustvu, kao i odgovarajućim finansijskim iadministrativnim odredbama koje uređuju takva pitanja.

Obezbeđenje adekvatnih uslova rada

Usklađivanje istraživačkog rada i porodice


trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)

Fleksibilno radno vreme



Stabilnost i trajnost zaposlenjaNačelo 3.4

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da obezbede da rad istraživačane bude na bilo koji način ometan zbog nesigurnosti i neizvesnostiugovora o radu i u tom smislu moraju da se obavežu da, što je višemoguće, povećaju stabilnost uslova zaposlenja za istraživače, primenjujući i držeći se načela opisanih u EU Direktivi o radu naodređeno vreme.

Sistem vrednovanja/ocenjivanja rada istraživača 3.3 Uslovi rada3.4 Stabilnost i

trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)



Finansiranje i plateNačelo 3.5

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da obezbede istraživačimpravedne i povoljne uslove finansiranja i/ili platu saodgovarajućim uredbama o socijalnim pravima (uključujućibolovanje i porodiljsko odsustvo, penzijsko osiguranje i pogodnostiza nezaposlene), u skladu s postojećim nacionalnimzakonodavstvom i sa nacionalnim i sektorskim kolektivnimugovorima.

Ovakav sistem treba da uključuje sve istraživače na svim nivoimaprofesionalne karijere, uključujući i mlade istraživače, u skladu sanjihovim pravnim statusom, radnim učinkom i nivoom kvalifikacijei/ili odgovornosti.

Pravedni i povoljni uslovi finansiranja

Sistem finansiranja treba da važi za sve istraživače


trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)



Poslodavci i/ili finansijeri bi trebalo da imaju za cilj reprezentativnuravnotežu polova na svim nivoima institucije, uključujući i nivomentorstva i upravljanja. To bi trebalo da bude postignuto nanačelima politike jednakih mogućnosti kod zapošljavanja i tokomkasnijih faza karijere, ali bez davanja prednosti nad kriterijumima, kvaliteta i sposobnost.

Kako bi se obezbedilo jednak tretman, komisije za selekciju, ocenjivanje i izbor takođe moraju da budu odgovarajućeuravnotežene sa obzirom na polnu ravnopravnost.

Ravnoteža polne zastupljenosti

Ravnomerna polna zastupljenost u komisijama za izbor


trajnost zaposlenja


3.6 Ravnomerna

polna zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)Ravnomerna polnazastupljenostNačelo 3.6



Napredovanje u karijeriNačelo 3.7

Poslodavci i/ili finansijeri istraživača neophodno je da formulišu, po mogućnosti u okviru kadrovske službe, specifičnu strategijuprofesionalnog razvoja za istraživače u svim fazama karijere, bezobzira na njihov ugovorni status, uključujući i istraživače s ugovorom o radu na određeno vreme.

Takođe, mentore bi trebalo uključiti kao podršku i savetnike za ličnii profesionalan razvoj istraživača, motivišući ih i doprinosećismanjenju nesigurnosti u njihovom budućem profesionalnomrazvoju. Sve istraživače trebalo bi upoznati sa takvim odredbama iplanovima.

Definisanje strategije razvoja karijere istraživača

Mentori kao savetnici za profesionalni razvoj


trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)



Vrednovanje mobilnostiNačelo 3.8

Poslodavci i/ili finansijeri moraju da prepoznaju važnostgeografske, međusektorske, interdisciplinarne, transdisciplinarne ivirtualne mobilnosti, zatim mobilnosti između javnog i privatnogsektora kao jedan od važnih elemenata u unapređenju znanja iprofesionalnog razvoja na svim nivoima profesionalnog razvojaistraživača.

Stoga bi oni trebali da obezbede takve mogućnosti koje će bitisastavni deo strategije profesionalnog razvoja i da u potpunosticene i prepoznaju svako iskustvo mobilnosti tokom napredovanja u karijeri i ocenjivanja istraživača.

To takođe zahteva uvođenje neophodnih administrativnihinstrumenata koji će omogućiti prenosivost projektnih sredstava isocijalnih odredbi u skladu s nacionalnim zakonodavstvom.

Važnost mobilnosti za istraživače

Mobilnost kao deo strategije profesionalnog razvoja


trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)

Administrativni instrumenti za podršku mobilnosti



Dostupnost savetovanja o karijeriNačelo 3.9

Poslodavci i finansijeri trebalo bi da ponude istraživačimaprofesionalno savetovanje i pomoć pri traženju posla, bilo namatičnoj instituciji ili kroz saradnju s drugim strukturama, i to nasvim nivoima profesionalnog razvoja i bez obzira na ugovornistatus istraživača.

Profesionalno savetovanje i pomoć u razvoju karijere 3.3 Uslovi rada3.4 Stabilnost i

trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)



Prava intelektualne svojineNačelo 3.10

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da omoguće istraživačima, nasvim nivoima profesionalne karijere, da iskoriste određenu korist(ako je moguće) iz njihovih istraživačko-razvojnih (R&D) rezultatakroz zakonsku zaštitu, a naročito kroz odgovarajuću zaštitu pravaintelektualne svojine, uključujući autorska prava.

Načela i praksa treba tačno da odrede koja prava pripadajuistraživačima i/ili, gde je to primjenljivo, njihovim poslodavcima itrećim stranama, uključujući eksterne komercijalne i industrijskeorganizacije, kao što je određeno u posebnim ugovorima o saradnji ili drugim tipovima sporazuma.

Autorska prava i prava intelektualne svojine

Raspodela autorskih prava


trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)



KoautorstvoNačelo 3.11

Pri ocenjivanju zaposlenih na instituciji trebalo bi da se pozitivnogleda na koautorstvo i smatrati ga dokazom konstruktivnogpristupa prilikom sprovođenja istraživanja.

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da razviju strategije, prakse imetodologije kojima bi obezbedili svim istraživačima, uključujući imlade istraživače, potrebne okvirne uslove kako bi imali pravo dabudu prepoznati i/ili citirani, u kontekstu njihovog stvarnogdoprinosa, kao koautori radova, patenata i dr., ili kako bi samostalno objavili rezultate svojih istraživanja (nezavisno odsvojih mentora)..

Koautorstvo je pozitivan i konstruktivan pristup

Prepoznati stvarni doprinos koautora


trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)



Učešće u nastaviNačelo 3.12

Nastava je osnovno sredstvo strukturiranja i diseminacije znanja iiz tog razloga trebalo bi da se posmatra kao vredna opcija na putuprofesionalnog razvoja istraživača. Ipak, obaveze istraživača u okviru nastave ne bi smele da budu preobimna i ne bi smele dasprečavaju istraživače, naročito na početku karijere, u sprovođenjusvojih istraživačkih aktivnosti.

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da omoguće da obaveze u okviru nastave budu vrednovane na odgovarajući način i uzete u obzir u sistemu ocenjivanja rada istraživača, kao i da vreme kojeiskusni istraživači posvećuju obrazovanju mlađih istraživača budeuračunato kao deo njihove nastavne obaveze.

Odgovarajuće usavršavanje u predavačkim i mentorskimaktivnostima trebalo bi da bude sastavni deo profesionalnograzvoja istraživača..

Učešće istraživača u nastavi ne sme biti preobimno

Nastavne obaveze moraju biti vrednovane


trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)

Nastava treba da bude deo profesionalnog razvoja



Pritužbe/žalbeNačelo 3.13

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da uspostave, u skladu s nacionalnim zakonima, odgovarajuće procedure, moguće i u oblikunepristrasne osobe (poput zaštitnika građana/ombudsman) kojabi se bavila pritužbama i žalbama istraživača, uključujući i one kojese tiču sukoba između mentora i mladog istraživača.

Takvi postupci bi trebalo da omoguće čitavom istraživačkomosoblju poverljivu i neformalnu pomoć u rešavanju sukoba, sporova i povreda prava vezanih za rad, u svrhu promovisanjapoštenog i nepristrasnog odnosa u okviru institucije ipoboljšavanja sveopšteg kvaliteta radne sredine.

Ombudsman za pritužbe i žalbe istraživača

Promocija poštenog i nepristrasnog odnosa


trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)



Učešće u organimaupravljanjaNačelo 3.14

Poslodavci i/ili finansijeri istraživača trebalo bi da uključujuistraživače u relevantne organe obaveštavanja, savetovanja iupravljanja u institucijama u kojima rade.

Njihovo pojavljivanje u pomenutim organima omogućila bi imzaštitu i promociju ličnih i kolektivnih interesa istraživača kaoprofesionalaca, ali i aktivno bi doprinosili radu institucije.

Učešće istraživača u organima upravljanja

Promocija i zaštita interesa istraživača


trajnost zaposlenja



zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)



4.1 Odnos sa menotorom

4.2 Mentorske i upravljačke

dužnosti

4.3 Kontinuirani profesionalni

razvoj

4.4 Dostupnost obuke i kontinuir.

obrazovanje

4.5 Mentorstvo

Načela usavršavanja istraživača (UI)

USAVRŠAVANJE ISTRAŽIVAČA

(UI)



Odnos sa mentoromNačelo 4.1

Istraživači u fazi usavršavanja trebalo bi da uspostave korektan ikvalitetan odnos sa svojim mentorom/mentorima kao i sa ostalimpredstavnicima fakulteta/departmana/katedri kako bi u potpunosti mogli da iskoriste sve prednosti takve saradnje.

To svakako uključuje evidenciju napretka u radu i rezultataistraživanja, zatim osiguravanje povratne informacije putemizveštaja i seminara, primena takve povratne informacije idelovanje u skladu sa dogovorenim rokovima, kontrolnim tačkamai rezultatima istraživanja.

Uspostavljanje kvalitetnog odnosa sa mentorom

Vođenje evidencije i razmena informacija

4.1 Odnos sa mentorom


dužnosti


razvoj

4.4 Dostupnost obuke i

kontinuir. obrazovanje

4.5 Mentorstvo


(UI)



Mentorske i upravljačkedužnosti

Načelo 4.2

Iskusni istraživači trebalo bi da posvete posebnu pažnju svojojvišestrukoj ulozi supervizora, mentora, savetnika u profesionalnomrazvoju, lidera, koordinatora projekta, menadžera i naučnogpredavača. Oni takva zaduženja trebaju da izvršavaju u skladu sanajvišim profesionalnim standardima.

U odnosu na njihovu ulogu supervizora ili mentora, iskusniistraživači trebalo bi da grade konstruktivan i pozitivan odnos s mladim istraživačima kako bi se stvorili uslovi za efikasan transfer znanja i uspešan profesionalni razvoj mladih istraživača u narednom periodu.

Profesionalni pristup ulozi mentora

Konstruktivan i pozitivan odnos sa istraživačima



dužnosti


razvoj



4.5 Mentorstvo


(UI)



Kontinuirani profesionalni razvoj Načelo 4.3

U svim fazama svog profesionalnog razvoja, istraživači bi trebaloda teže neprekidnom usavršavanju kroz redovno usavršavanje iproširivanje spektra svojih veština i znanja.

To se može postići na razne načine uključujući, ali ne ograničavajući se na, formalno usavršavanje, radionice, konferencije i e-učenje.

Težnja istraživača za neprekidnim usavršavanjem4.1 Odnos sa mentorom


dužnosti


razvoj



4.5 Mentorstvo


(UI)

Različiti oblici i forme stručnog usavršavanja



Dostupnost obuke i kontinuirano obrazovanje

Načelo 4.4

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da obezbede istraživačima nasvim nivoima profesionalnog razvoja, bez obzira na ugovornistatus, mogućnost profesionalnog razvoja i povećanja verovatnoćeza zaposlenje kroz pristup merama za kontinualni razvoj veština ikompetencija.

Takve mere trebalo bi konstantno da budu ocenjivane u smislunjihove dostupnosti, iskorišćenja i efikasnosti u poboljšavanjuveština, kompetencija i zaposlenja.

Obezbeđivanje mogućnosti za kontinuirani razvoj

Ocenjivanje mera za razvoj veština i kompetencija



dužnosti


razvoj



4.5 Mentorstvo


(UI)



MentorstvoNačelo 4.5

Poslodavci i/ili finansijeri trebalo bi da zaduže jednu osobu kojoj bi se mladi istraživači obraćali u vezi ispunjavanja svojihprofesionalnih obaveza, i o tome treba informisati te istraživače.

Ovakvim sporazumom trebalo bi da se jasno definiše da supredloženi mentori dovoljno/neosporno stručni zanadzor/rukovođenje istraživanjem, i da imaju vremena, znanja, iskustva, stručnosti i predanosti da mogu da ponude mladomistraživaču odgovarajuću podršku i da obezbede potrebne usloveza razvoj i ocenjivanje, kao i neophodan mehanizam povratnihinformacija..

Obavezno određivanje mentora svakom istraživaču

Kompetentnost mentora za rad sa istraživačima



dužnosti


razvoj



4.5 Mentorstvo


(UI)




1.2 Etičkiprincipi


1.4 Profesionalizam


PRINCIPI


1.6 Odgovornost

1.7 Dobra praksa u

istraživanjima

1.8 Objavljivanje i

korišćenjepodataka




PITANJA KOMENTARI MIŠLJENJA PREDLOZI






2.4 Transparentnost procesa (Kodeks)


(Kodeks)

2.6 Odstupanje u hronologiji CV-a

(Kodeks)

2.7 Priznavanje iskustva

mobilnosti (Kod.)


(Kodeks)

2.10 Zapošljavanje

post-doktoranata


(Kodeks)


(ZI)






trajnost zaposlenja


3.6 Ravnomerna

polna zastupljenost

3.7 Napredovanje u

karijeri



karijeri


svojine



3.11 Koautorstvo


upravljanja




(UR&SS)






dužnosti


razvoj

4.4 Dostupnost obuke i kontinuir.

obrazovanje

4.5 Mentorstvo


(UI)

Documents

STANDARDI I PRINCIPI EVROPSKE UNIJE - [email protected]/wp-content/uploads/2016/12/ReWBC-HRS4R-seminar-PMF.pdf · Sloboda izbora teme i metodologije istraživanja Uzimanje u obzir