YUCC

JUGOSLOVENSKI

STANDARDJUS

EN50160

2006

Identian sa EN50160:1999

Karakteristike napona napajanja elektine energije javnom distributivnom mreom

Voltage characteristics of electricity supplied by public distribution systems

Ovaj standard doneo je direktor SZS Re{enjem br. XXXXX od XXXXXXXXXXXX. godine.

Ovaj standard je identian sa evropskim standardom EN50160:1999 i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, Rue de Stassart 36, B-1050 Bruxelles, i CENELEC, Rue de Stassart 35, B-1050 Bruxelles.

CEN i CENELEC u potpunosti zadravaju sva prava korienja ovog dokumenta u bilo kom obliku i na bilo koji nain, a u korist nacionalnih lanica CEN-a i CENELEC-a; umnoavanje dokumenta se ne moe obavljati bez pisanog zahteva upuenog CEN-u i CENELEC-u preko Saveznog zavoda za standardizaciju (SZS).

This Yugoslav Standard is identical with ENIEC60669-2-1:2004 and is reproduced by permission of CEN, Rue de Stassart 36, B-1050 Bruxelles, and CENELEC, Rue de Stassart 35, B-1050 Bruxelles.

All rights of exploitation of this document in any form and by any means are reserved worldwide by CEN and CENELEC to CEN/CENELEC National Members and any reproduction may not be undertaken without the expressed permission in writing to CEN and CENELEC through the Federal Institution for standardization (SZS).

Nacionalni predgovor

Ovaj standard je izradila Komisija za jugoslovenske standarde iz oblasti elktinih instalacija niskog napona KSN 64.

Standard SCS EN 50160 predstavlja prevod sa engleskog na srpski jezik evropskog standarda EN 50160."Meunarodni standard" i "evropski standard" u tekstu ovog standarda treba shvatiti kao "srpsko-crnogorski standard".

U ovom standardu su navedena najnovija izdanja citiranih meunarodnih i evropskih standarda.

Veza citiranih meunarodnih, evropskih i jugoslovenskih standarda

IEC 60050-161:1990,

idt

JUS IEC 50(161):1997

Sledei meunarodni standardi primenjuju se za potrebe ovog standarda, poto nema odgovarajuih jugoslovenskih standarda:

EN50065-1:1991+A1:1992

EN 60555-1:1987

EN 60868:1993

EN 61000-4-7:1993

ENV 61000-2-2:1993

HD 472 S1:1989

UNIPEDE 91 en 50.02Citirani jugoslovenski standardi

JUS IEC 50(161):1997, Meunarodni elektrotehniki renik Poglavlje 161: Elektromagnetska kompatibilnostCitirani meunarodni standardi

EN50065-1:1991 + A1:1992 Signalizacija na niskonaponskim elektrinim instalacijama u frekventnom opsegu od 3khz do 148,5 kHz Deo 1: Opti zahtevi, frekventni podopsezi i elektromagnetske smetnjeEN 60555-1:1987, Smetnje u sistemima napajanja prouzrokovani aparatima za domainstvo i slinom elektrinom opremom Deo 1: Definicije (IEC 60555-1:1982)

EN 60868:1993, Filkermetar Funkcionalne konstrukcione specifikacije (IEC 60868:1986+A1:1990)

EN 61000-4-7:1993, Elektromagnetska kompatibilnost (EMC) Deo 4-7: Tehnike ispitivanja i mernja Opte uputstvo za merenje harmonika i interharmonika i instrumenti za sisteme napajanja i povezanu opremu (IEC 61000-4-7:1991)

ENV 61000-2-2:1993, Elektromagnetska kompatibilnost Deo 2: Okolina Sekcija 2: Nivoi kompatibilnosti za niskofrekventne smetnje provoenja i signalizacija u javnim niskonaponskim sistemima napajanja (IEC 61000-2-2:1990)

HD 472 S1:1989, Nazivni naponi za niskonaponske javne sisteme napajanja elektrinom energijom (IEC 60038: 1983, modifikovan, naslov IEC 60038:IEC standardni naponi)

UNIPEDE 91 en 50.02 Kratkotrajno smanjenje napona i kratkotrajni prekidi napajanja u javnim srednjenaponskim sistemima napajanja elektrinom energijomEVROPSKI STANDARD

EUROPEAN STANDARD

NORME EUROPENNE

EUROPISCHE NORM

EN 50160

novembar 1999.

ICS 29.020Zamenjuje EN 50160:1994

Verzija na srpskom jeziku

Karakteristike napona napajanja elektrinom energijom iz javne distributivne mree

Voltage characteristics of electricity supplied by public distribution systemsCaracteristiqes de la tension fournuie par les reseaux publics de distributin

Merkmale der Spannung in offentlichen Elektrizitatsversorgungsnetzen

Ovaj evropski standard odobrio je CENELEC 1. januara 1999. lanice CENELEC obavezne su da se pridravaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi pod kojima ovaj evropski standard, bez izmena, stie status nacionalnog standarda.

Aurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Centralnog sekretarijata ili od lanica CENELEC.Ovaj evropski standard postoji u tri zvanine verzije (na engleskom, francuskom i nemakom jeziku). Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevoenjem na nacionalni jezik pod odgovornou lanice CENELEC i prijavljena Centralnom sekretarijatu, ima isti status kao zvanina verzija.lanovi CENELEC su nacionalni elektrotehnki komiteti sledeih zemalja: Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grke, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Holandije Nemake, Norveke, Portugala, panije, vedske, vajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva.

Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici Comit Europen de Normalisation ElectrotecnicqueEuropisches Komitee fr Elektrotechnische Normung

Centralni sekretarijat: rue de Stassart, 36 B1050 Brussels

1999 CENELEC Sva prava reprodukcije i komunikacije u bilo kom obliku i na bilo koji nain zadravaju CENELEC i njegove lanice u svim zemljama.Ref. oznaka EN 50160:1999 E

Predgovor

Ovaj evropski standard pripremio je CENElec bttf 68-6, Fizike karakteristike elektrine energije. Predlog teksta podnet je u skladu sa jedinstvenom procedurom o prihvatanju i CENELEC ga je odobren kao EN 50160 dana 7.5.1994.

Tri predloga za izmene i dopune (prAA, prAB, prAC) podneta su CENELEC-u na zvanino glasanje i CENELEC odobreni su je 1.1.1999. i ukljueni su u drugo izdanje standarda EN 50160.

Ovaj standard zamenjuje EN 50160:1994

Utvreni su sledei datumi: krajnji rok do koga EN mora biti uveden na nacionalnom nivou objsvljivsnjem identinog nacionalnog standarda ili proglaavanjem

(dop) 2000-05-01 krajnji rok do koga nacionalni standardi koji su u suprotnost

i sa EN moraju biti povueni standardi koji nisu u skladu sa ovim

standardom treba da budu ukinuti

(dow) 2000-05-01Aneks oznaen sa "Informativno" je dat samo za informacije.

U ovom standardu prilog A je informativan.

Sadraj

1. Opte.....4

1.1. Podruje primene5

1.2. Predmet...5

1.3. Definicije.....8

1.4. Normativne reference .8

2 Karakteristike niskonaponskog napajanja

2.1. Frekvencija energetskog sistema................9

2.2. Veliina napona napajanja.....................9

2.3. Promene napona napajanja...10

2.4. Brze promene napona...................10

2.5. Kratkotrajno samnjenje napona napajanja....10

2.6. Kratki prekidi napona napajanja11

2.7. Dui prekidi napona napajanja..11

2.8. Privremeni prenaponi frekvencije napajanja izmeu

provodnika pod naponom i zemlje...........................................................................11

2.9. Prenaponi prelaznog stanja izmeu provodnika pod naponom i zemlje......11

2.10. Asimetrija napona napajanja12

2.11. Napona harmonika......12

2.12. Napona interharmonika.12

2.13. Signalni napon na mrei na naponu napajanja ..........13

3. Karakteristike srednjenaponskog napajanja3.1. Frekvencija energetskog sistema .........13

3.2. Veliina napona napajanja .......14

3.3. Promene napona napajanja..14

3.4. Brze promene napona..................14

3.5. Kratkotrajno samnjenje napona napajanja ..14

3.6. Kratki prekidi napona napajanja14

3.7. Dui prekidi napona napajanja..15

3.8. Privremeni prenaponi frekvencije napajanja izmeu provodnika pod naponom i zemlje.............................15

3.9. Prelazni prenaponi izmeu provodnika pod naponom i zemlje...15

3.10. Asimetrija napona napajanja15

3.11. Napona harmonika.....15

3.12. Napona interharmonika.16

3.13. Signalni napon na mrei na naponu napajanja ...........17

Prilog A (informativan) Posebna priroda elektrine energije .....18

1. Opte1.1. Podruje primene Ovaj standard daje glavne karakteristike napona na prikljucima za napajanje potroaa na javne niskonaponske i srednjenaponske sisteme distribucije elektrine energije u uslovoma normalnog rada. Ovaj standard daje granice ili vrednosti u kojima bilo koji potroa moe oekivati da budu karakteristike napona i ne opisuje tipinu situaciju prikljuenja potroaa na javnu mreu za napajanje.PRIMEDBA: Za definicije srednjeg i niskog napona videti 1.3.7. i 1.3.8.

Standard se ne primenjuje u nenormalnim uslovima ukljuujui sledee:

uslove uspostavljanja kao rezultat kvara ili privremenog napajanja koje preuzima odranje napajanja potroaa za vreme opravke ili rekonstrukcije ili da smanji veliinu i trajanje gubitka napajanja, u sluaju neusklaenosti instalacije ili opreme potroaa sa relevantnim standardima ili tehnikim zahtevima za prikljuenje potroaa, uspostavljenih ili od strane organa vlasti ili isporuioca elektrine energije ukljuujui granice za emisiju smetnji provoenja. u sluaju neusklaenosti instalacije za proizvodnju sa relevantnim standardima ili sa tehnikim zahtevima za povezivanje na sistem distribucije elektrine energije uspostavljenih ili od strane organa vlasti ili isporuioca elektrine energije (npr. pomonih generatora)

u izuzetnim situacijama koje nisu pod kontrolom isporuioca elektrine energije i to naroito,

izuzetni vremenski uslovi i druge prirodne katastrofe

uticaj tree strane

odluke organa vlasti

delovanje industrije (podvrgnut zvaninim zahtevima)

via sila

nedostatak elektrine energije usled spoljnih dogaaja

Karakteristike napona date u ovom standardu nisu namenjene da se koriste kao nivoi elektromagnetske kompatibilnosti (EMC) ili granice emisije korisnika za smetnje provoenja u javnim distributivnim sistemima.

Karakteristike napona date u ovom standardu nisu namenjene da se koriste da specificiraju zahteve u standardima za proizvodnju opreme, ali bi trebale biti uzete u obzir. Potrebno je posebno napomenuti da performanse opreme mogu biti razliite ukoliko se podvrgavaju uslovima napajanja koji nisu uzeti u obzir u standardu za proizvodnju opreme.

Ovaj standard se moe zameniti u potpunosti ili delimino u uslova ugovora izmeu pojedinanih potroaa i isporuioca elektrine energije.

1.2. PredmetPredmet ovog standarda je da definie i opie karakteristike napona napajanja u pogledu:

frekvencije; amplitude; talasnog oblika; simetrinost trofaznih napona.Ove karakteristike se odnose na promene tokom uobiajnog rada sistema napajanja usled promena optereenja, smetnji proizvedenih odreenom opremom i pojave kvarova koji su uglavnom nastali usled spoljnih dogaaja.

Karakteristike se menjaju sluajno u toku vremena, i odnose se na bilo koje prikljuak napajanja, i sluajnu lokaciju, u bilo kom trenutku vremena. Zbog ovih promena moe da se oekuje da e nivoi karakteristika biti premaen u malom broju sluajeva.

Neki od fenomena koji utiu na napon su naroito nepredvidivi, pa je nemogue dati krajnju vrednost za odgovarajue karakteristike. Vrednosti date u ovom standardu za takve fenomene, npr. Kratkotrajno smanjenje napona i prekidi napona moraju se tumaiti usklaeno.

1.2. Definicije

Za potrebe ovog standarda primenjuju se sledee definicije

1.3.1 potroa (customer)Kupac elektrine energije od isporuioca.

1.3.2. isporuilac (supplier)Strana koja obezbeuje elektrinu energiju preko javnog distributivnog sistema.

1.3.3. prikljuci napajanja (supply terminalas)Taka povezivanja instalacije potroaa na javni sistem

NAPOMENA: Ova taka moe biti razliita, na primer, taka merenja elektrine energije ili taka uobiajnog spoja.1.3.4. napon napajanja (supply voltage)Efektivna vrednost napona u datom vremenu na mestu prikljuenja, mereno tokom datog intervala.

1.3.5. nazivni napon sistema (Un) (nominal voltage of a system (Un))Napon kojim je sistem oznaen ili identifikovan i na koji se odnose odreene radne karakteristike.

1.3.6. deklarisani napon napajanja (UC) (declared supply voltage (UC))Deklarisani napon napajanja UC je obino nazivni napon Un sistema. Ukoliko se ugovorom izmeu isporuioca i potroaa na prikljuku primenjuje napon razliit od nazivnog na prikljuku, tada se ovaj napon deklarie kao napon napajanja UC.

1.3.7. niski napon (skraeno: NN) (low voltage (abbreviation:lv))Za potrebe ovog standarda napon, koji se koristi za napajanje elektrinom energijom, ija je gornja granica nazivne efektivne vrednosti 1kV.

1.3.8. srednji napon (skraeno: SN) (medium voltage (abbreviation:mv))Za potrebe ovog standarda napon, koji se koristi za napajanje elektrinom energijom, ija je nazivna efektivne vrednost izmeu 1 kV i 35 kV.

1.3.9. normalni uslovi rada (normal operating condition)Za distributivni sistem uslovi isporuke zahtevanog optereenja, manipulacija i otklanjanja kvarova automatskim sistemom zatite u odsustvu vanrednih uslova zbog spoljnih uticaja ili velikih dogaaja.

1.3.10. smetnje provoenja (conducted disturbance)Elektromagnetni fenomeni koji se prostiru du provodnih vodova distributivnog sistema. U nekim sluajevima elektromagnetni fenomen se prostire preko namotaja transformatora i time izmeu mrea razliitih naponskih nivoa. Ovi poremeaji mogu smanjiti performanse ureaja, opreme ili sistema ili mogu dovesti do oteenja.

1.3.11. frekvencija napona napajanja (frequency of the supply voltage)Brzina ponavljanja osnovnog talasa napona napajanja meren u datom vremenu.

1.3.12. promena napona (voltage variation)Normalno poveanje ili smanjenje napona usled promene ukupnog optereenja distributivnog sistema ili dela sistema.

1.2.13. brza promena napona (rapid voltage change)Jedna brza promena napona efektivne vrednosti izmeu dva povezana naponska nivoa koji su ustaljeni za konane ali nedefinisane duine.

1.3.14. kolebanje napona (fluktuacija napona) (voltage fluctution) Niz promena napona ili cikline varijacije amplitude napona (IEV 161-08-05)

1.3.15. fliker (treperenje) (flicker)Utisak nestabilnosti vizuelnog oseaja prouzrokovan svetlosnim nadraajem ija luminacija ili spektralna raspodela fluktuira tokom vremena. (IEV 161-0805).

PRIMEDBA: Fluktuacija napona prouzrokuje promene luminacije sijalice koja moe da izazove vizuelni fenomen koji se naziva fliker. Iznad odreenog nivoa flikeri poinju da smetaju. Ometanje se drastino poveava sa amplitudom fluktuacije. Na odreenom nivou ponavljanja svaka mala promena amplitude moe biti ometajua.

1.3.16. intenzitet flikera (flicker severity)Intezitet ometanja od strane flikera definisan je od strane UIE-IEC metode merenja flikera i ocene po sledeim veliinama:

- kratkotrajno delovanje (Pst) mereno u periodu 10 minuta;

- dugotrajno delovanje (Plt) raunato iz niza od 12 vrednosti Pst tokom 2 sata, u skladu sa sledeim izrazom:

1.3.17. kratkotrajno smanjenje napona napajanja (supply voltage dip)Iznenadno smanjenje napona napajanja na nivo izmeu 90% i 1% od deklarisanog napona UC, je praeno povratnim naponom u kratkom vremenskom periodu. Uobiajno trajanje kratkovremnog smanjenja napona je izmeu 10 ms i 1 minuta. Dubina kratkotrajnog smanjenja napona je definisana kao razlika izmeu najmanje efektivne vrednosti napona tokom kratkotrajnog smanjenja napona i deklarisanog napona. Promene napona koje nisu manje od 90% od deklarisanog napajanja UC se ne smatraju kratkotrajnim smanjenjem.1.3.18. prekidi napajanja (supply interruption)Uslovi u kojima je napon na prikljucima napajanja nii od 1% od deklarisane vrednosti, UC. Prekidi napajanja se dele na:

najavljeni, kada su potroai obaveteni o prekidu napajanja unapred, da se omogui obavljanje planiranih radova u distributivnim sistemima ili

iznenadni, nastali usled trajnih i prolaznih kvarova, uglavnom koji se odnose na spoljne dogaaje, kvar opreme ili interferencije. Iznenadni kvarovi su klasifikovani kao:

dugaki prekidi (dui od 3 minuta) nastali usled trajnih kvarova

kratki prekidi (do 3 minuta) nastali usled prolaznih kvarova

NAPOMENA 1: Efekat najavljenog prekida moe biti umanjen od strane potroaa preduzimanjem odgovarajuih mera.

NAPOMENA 2: Iznenadni prekid napajanja se ne mogu predvideti, uglavnom su sluajni dogaaji.

1.3.19. privremeni prenaponi frekvencije energetskog sistema (temporary power frequency overvoltage)Prenaponi, na datom mestu, su relativno dugog trajanja.

NAPOMENA: Privremeni prenaponi obino potiu od operacija rasklapanja ili kvarova (na primer iznenadno smanjenje optereenja, kvara jedene faze, nelinearnosti)1.3.20. prelazni prenaponi (transient overvoltage)Kratkotrajni oscilatorni ili neoscilatorni prenaponi su obino visoko prigueni i duine nekoliko milisekundi ili krai.

NAPOMENA: Prelazni prenaponi su uobiajno prouzrokovani atmosferskim pranjenjem, rasklkapanjem ili delovanjem osiguraa. Vreme porasta prelaznog prenapona moe da varira od manje od mikrosekunde do nekoliko milisekundi.

1.3.21. harmonici napona (harmonic voltage)Sinusoidni napon sa frekvencijom jednakom celobrojnom umnoku osnovne frekvencije napona napajanja. Harmonici napona mogu da se izraunaju:

pojedinano pomou njihove relativne amplitude (Un) u odnosu na osnovni napon U1, gde je h red harmonika

globalno, na primer pomou faktora ukupne harmonijske distorzije THD, raunate pomou sledeeg izraza:

PRIMEDBA: Harmonici napona napajanja su prouzrokovani uglavnom od strane potroaa se nesimetrinim optereenjem povezanim na svim nivoima napona sistema napajanja. Harmonici struja koje protiu kroz impedanse sistema poveavaju nivo harmonika napona. Harmonici struja i impedanse sistema a time i harmonici napona na mestima prikljuenja se menjaju tokom vremena.

1.3.22. interharmonici napona (interharmonic voltage)Sinusoidni napon sa frekvencijom izmeu harmonika npr. frekvencija nije celobrojni umnoak osnovne frekvencije.

NAPOMENA: Interharmonici napona blizu podeene frekvencije mogu se pojaviti i u isto vreme formirati iroki opseg spektra.

1.3.23. nesimetrija napona (unbalance voltage)U trofaznom sistemu, uslovi u kojima efektivne vrednosti faznih napona ili faznih uglova izmeu susednih faza nisu jednake.

1.3.24. napon mrene signalizacije (mains signaling voltage) Signal superponiran u napon napajanja u cilju prenosa informacije u javnim distributivnim mreama i do potroaa. Mogu se klasifikovati tri tipa signala u javnim distributivnim mreama: upravljaki talasni signali (ripple control signals): superponiran sinusoidni naponski signali u opsegu od 110 Hz do 3000Hz; signali mrenog nosioca (power line carrier signals): superponirani sinusoidalni signal u opsegu od 3 kHz do 148,5 kHz; signali oznaka na mrei (mains marking signals): superponirane kratkotrajne promene (tranzijenti) na odabranim takama talasa napona.1.4. Normativne reference

U ovaj evropski standard ugraene su, putem pozivanja na datirane i nedatirane reference, odredbe iz drugih publikacija. Ove normativne reference citirane su na odgovarajuim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Kada se navode datirane reference, naknadne izmene i dopune ili revizije bilo koje od ovih publikacija primenjujeu se na ovaj evropski standard samo ako su u njega ukljuene putem izmene i dopune ili revizije. Kada se navode nedatirane reference, primenjuje se najnovije izdanje publikacije na koju se poziva (ukljuujui i izmene i dopune).EN50065-1

1991Signalizacija u niskonaponskim elektrinim instalacijama u frekventnom

A1

1992opsegu od 3kHz do 148,5 kHz

Deo 1: Opti zahtevi, frekventni podopsezi i elektromagnetske smetnjeEN 60555-11987Smetnje u sistemima napajanja prouzrokovani aparatima za domainstvo i slinom elektrinom opremom Deo 1: Definicije (IEC 60555-1:1982)

EN 608681993Filkermetar Funkcionalne konstrukcione specifikacije

(IEC 60868:1986+A1:1990)

EN 61000-4-7 1993Elektromagnetska kompatibilnost (EMC)

Deo 4-7: Tehnike ispitivanja i merenja Opte uputstvo za merenje harmonika i interharmonika i instrumenti za sisteme napajanja i povezanu opremu (IEC 61000-4-7:1991)

ENV 61000-2-21993Elektromagnetska kompatibilnost

Deo 2: Okolina

Sekcija 2: Nivo kompatibilnosti za niskofrekventne smetnje provoenja i signalizacija u javnim niskonaponskim sistema napajanja (IEC 61000-2-2:1990)

HD 472 S11989Nazivni naponi za niskonaponske javne sisteme napajanja elektrinom energijom (IEC 60038: 1983, modifikovan, naslov IEC 60038:IEC standardni naponi)

IEC 60050-1611990Meunarodni elektrotehniki renik

Poglavlje 161: Elektromagnetska kompatibilnost

UNIPEDE 91 en 50.02Kratkotrajno smanjenje napona i kratkotrajni prekidi napajanja u javnim srednjenaponskim sistemima napajanja elektrinom energijom2. Karakteristike napajanja niskog napona2.1. Frekvencija eneretskog sistemaNazivna frekvencija napona napajanja mora biti 50 Hz. U normalnim radnim uslovima srednja vrednost osnovne frekvencije merena preko 10 s mora biti u opsegu

za sisteme sa sinhronim povezivanjem na interkonektovani sistem

50 Hz 1%

(t.j. 49,550,5 Hz)tokom 99,5% godine

50 Hz +4%/-6%

(t.j. 4752 Hz)

tokom 100% vremena-Za sisteme bez sinhrone konekcije na interkonektovani sistem (na primer sistemi napajanja na pojedinim ostrvima)

50 Hz 2%

(t.j. 49501 Hz)

tokom 95% nedelje50 Hz +15%

(t.j. 42,557,5 Hz)

tokom 100% vremena2.2. Veliina napona napajanja

Standardni nazivni napon Un za javnu niskonaponsku mreu je:

za etvoroine trofazne sisteme:

Un= 230 V izmeu faze i neutralnog voda

Za troine trofazne sisteme:

Un= 230 V izmeu faza.NAPOMENA 1: Do 2003 nazivni napon se moe razlikovati od 230 V u skladu sa HD 472 S1

NAPOMENA 2: U niskonaponskim sistemima deklarisan i nazivni napon su isti

2.3.Promene napona napajanja

Pod normalnim radnim uslovima, izuzimajui situacije koje nastaju usled kvara ili prekida napona,

tokom svakog perioda jedne nedelje 95%, 10 min srednja efektivne vrednosti napona napajanja mora biti u opsegu od Un 10 %.

NAPOMENA 1: Do 2003. opseg napona se moe razlikovati od ovih standardnih vrednosti, u skladu sa HD 472 S1.

Sve 10 minutne srednje efektivne vrednosti napona napajanja moraju biti u opsegu Un +10/-15%

NAPOMENA 2: U sluajevima napajanja elektrinom energijom u udaljenim oblastima sa dugim vodovima napon moe biti izvan opsega Un +10/-15%. Potroa bi trebao biti obaveten.

2.4. Brze promene napona

2.4.1. Veliina brzih promena napona

Brze promene napona napajanja su uglavnom uzrokovane ili promenom optereenja u instalacijama potroaa ili zbog (komutacija, rasklapanja) manipulacija u sistemu.

Pod normalnim uslovima rada brze promene napona uopteno, ne prelaze 5% Un ali promena do 10% Un sa kratkim trajanjem se moe pojaviti nekoliko puta u toku dana u pojedinim sluajevima.

NAPOMENA: Promena napona koja je rezultovana promenom na naponu manjem od 90% Un se uzima kao kratkotrajno smanjenje napona. (videti 2.5).

2.4.2. Intenzitet flikera

Pod normalnim uslovima rada, u bilo kom periodu od jedne nedelje dugotrajno delovanje flikera prouzrokovano promenom napona treba da bude PIt1 za 95% vremena.

NAPOMENA: Reakcija na flikere je subjektivna i moe da se menja u zavisnosti od primetnosti uzroka i perioda u kome se javlja. U nekim sluajevima PIt=1 poveava ometanje dok sa druge strane u ostalim sluajevima vei nivo PIt je bez ometanja.

2.5. Kratkotrajno smanjenje napona napajanja

Kratkotrajna smanjenja napona su generalno prouzrokovana kvarovima koji se deavaju u instalacijama potroaa ili u javnom distributivnom sistemu. Oni su nepredvidivi, uglavnom sluajni dogaaji. Godinja uestanost zavisi uglavnom od tipa sistema napojanja i od take posmatranja. Takoe, raspodela pojave tokom godine moe biti veoma neregularna.

Indikativne vrednosti:

Pod normalnim uslovima rada oekivani broj kratkotrajnih smanjenja napona u godini moe biti od nekoliko desetina do nekoliko hiljada. Veima kratkotrajnih smanjenja napona ima duinu trajanja manju od 1 s i dubinu propada manju od 60%. Pa ipak, kratkotrajna smanjenja napona sa veom dubinom i duinom se deavaju veoma retko. U nekim oblastima kratkotrajna smanjenja napona sa dubinama izmeu 10% i 15% u odnosu na Un se mogu javiti veoma esto kao rezultat (komutacija, rasklapanja) manipulacije optereenja u instalacijama potroaa.

2.6. Kratki prekidi napona napajanja

Indikativne vrednosti:

Pod normalnim uslovima rada godinje pojavljivanje kratkih prekida napona napajanja je u opsegu od nekoliko desetina do nekoliko stotina . Trajanje u oko 70% sluajeva kratkih prekida moe biti manje od 1 s.

NAPOMENA: U nekim dokumentima kratki prekidi su razmatrani kao da traju krae od 1 minuta. Ali se ponekad primenjuju upravljake eme kojima je potreban period od tri minuta kako bi se izbegao dui prekidi napona.

2.7. Dui prekidi napona napajanja

Iznenadni prekidi su uobiajno uzrokovani spoljanjim dogaajima ili aktivnostima koje se ne mogu spriti od strane isporuioca. Nije mogue identifikovati tipine vrednosti za godinju uestanost i trajanje dugih prekida. Ovo nije mogue jer su velike razlike u konfiguracijama sistema i strukturama u razliitim zemljama i takoe zbog nepredvidivih efekata treih uesnika i vremenskih prilika.

Indikativne vrednosti:

Pod normalnim radnim uslovima godinja uestanost prekida napona dua od 3 minute mogu biti manja od 10 ili do 50 u zavisnosti od oblasti.

Indikativne vrednosti nisu date za najavljene prekide, zato to su oni najavljeni unapred.

2.8. Privremeni prenaponi frekvencije napajanja izmeu provodnika pod naponom i zemlje

Privremeni prenaponi frekvencije napajanja se generalno javljaju tokom kvarova u javnom distributivnom sistemu ili u instalacijama potroaa i nestaju kada se kvar otkloni. Uobiajno prenaponi mogu dostii vrednost napona izmeu faza zbog pomeranja neutralne take trofaznog napona sistema.Indikativne vrednosti:

Pod posebnim okolnostima kvar koji se javlja prema izvoru napajanja e izazvati privremeni prenapon sa Lv (NN) strane tokom vremena proticanja struje kvara. Ovakvi prenaponi generalno nee prei 1,5 kV efektivne vrednosti.2.9. Prenaponi prelaznog stanja izmeu provodnika pod naponom i zemlje

Prenaponi prelaznog stanja generalno ne prelaze 6 kV vrne vrednosti, ali vie vrednosti se javljaju povremeno. Vreme porasta obuhvata irok opseg od reda milisekundi do ak i mikrosekundi.

NAPOMENA: Na sadraj energije prenapona prelaznog stanja znaajno utie uzrok javljanja. Indukovan prenapon usled atmosferskog pranjenja generalno ima viu amplitudu ali manju energiju nego prenaponi proizvedeni usled (komutacija, rasklapanja) manipulacija, zbog generalno dueg trajanja prenapona usled (komutacija, rasklapanja) manipulacija. Odvodnici prenapona u instalaciji potroaa trebaju se birati da uzmu u obzir mnogo stroije energetske zahteve za prenapone usled kvara pri manipulaciji (komutacija, rasklapanja). Ovi ureaji e titi od indukovanih prenapona usled atmosferskog pranjenja i usled manipulacije (komutacija, rasklapanja) u sistemu.

2.10. Asimetrija napona napajanja

Pod normalnim uslovima rada, tokom bilo kojeg perioda u toku jedne nedelje, 95% desetominutne srednje efektivne vrednosti negativne fazne sekvence napona napajanja moraju biti u opsegu od 0 do 2% od pozitivne komponente fazne sekvence. U nekim oblastima sa delimino monofaznim ili dvofaznim instalacijama potroaa, se javlja asimetrija do 3% na mestima trofaznog prikljuenja.

NAPOMENA: U ovom standardu jedine vrednosti za negativne sekvence komponente su date zato to je ova komponenta relevantna za mogue smetnje ureaja koji su prikljueni na sistem.

2.11 Napona harmonikaPod normalnim uslovima rada, tokom bilo kojeg perioda u toku jedne nedelje, 95% od desetominutne srednje efektivne vrednosti za svaki pojedinani harmonik napona mora biti manji ili jednak vrednosti date u tabeli 1. Rezonanca moe uzrokovati vie napone za pojedine harmonike.

Dalje, THD napona napajanja (ukljuujui sve harmonike do reda 40) moraju biti manje ili jednaki 8%.

NAPOMENA: Granica do reda 40 je uobiajna.Tabela 1. Vrednosti pojedinih harmonika napona

na mestima prikljuenje za redove do 25 date u procentima od UnNeparni harmoniciParni harmonici

Bez umnoka 3Umnoak 3

Red

hRelativni

naponRed

hRelativni

naponRed

hRelativni

napon

56(35 (22 (

75(91,5 (41 (

113,5(150,5 (6...240,5 (

133(210,5 (

172(

191,5(

231,5(

25

NAPOMENA: Nijedna vrednost data za harmonike reda vieg od 25, poto su uobiajno mali, ali uglavnom nepredvidivi zbog efekta rezonance.

2.12.Napon interharmonikaNivo interharmonika se poveava zbog razvoja konvertora frekvencije i sline opreme za upravljanje. Nivoi su u razmatranju, i zavise od iskustva.

U odreenim sluajevima interharmonik, ak i na niim nivoima, utiu na porast flikera (videti 2.4.2.) ili prouzrokuju smetnje u sistemima sa upravljakim talasima.2.13. Signalni napon na mrei na naponu napajanja

U nekim zemljama javni distributivni sistemi mogu se koristiti od strane isporuioca za prenos signala. Preko 99% u toku dana trosekundni srednji signalni napon mora biti manji ili jednak vrednostima datim na slici 1.

NAPOMENA: Vodovi napajanja koji prenose signale frekvencija u opsegu od 95 do 148,5 kHz se mogu koristiti u instalaciji potroaa. Korienje javnog sistema za prenos signala izmeu potroaa nije dozvoljeno, naponi ovih frekvencija su do 1,4V efektivno u javnim lv (NN) distributivnom sistemu trebaj se uzeti u obzir. Usled mogunosti uzajamnog uticaja susednih instalacije signalizacije, potroau moe biti potrebno da primeni zatitu ili odgovarajuu odbranu instalacije signalizacije od tih uticaja.

Nivo napona u procentima

Frekvencija u kHz

Slika 1: Nivoi napona u zavisnosti od frekvencije signala u procentima od Un koji se koristeu javnim LV (NN) distributivnim sistemima

3. Karakteristike srednjenaponskog napajanja

Potroai sa zahtevima koje ne moe da zadovolji kapacitet niskonaponske mree se generalno napajaju sa deklarisanih napona iznad 1 kV. Ovaj standard se primenjuje na isporuioce elektrine energije deklarisanog napona do 35kV.

NAPOMENA: Potroai se mogu napajati takvim naponima koji takoe zadovoljavju posebne zahteve ili umanjuju smetnje provoenja koju emituje njihova oprema.3.1. Frekvencija energetskog sistemaNazivna frekvencija napona napajanja mora biti 50 Hz. U normalnim uslovima rada srednja vrednost osnovne frekvencije merene preko 10 s mora biti u opsegu

za sisteme sa sinhronim povezivanjem na interkonektovani sistem

50 Hz 1%

(49,550,5 Hz)tokom 99,5% godine

50 Hz +4%/-6%

(4752 Hz)

tokom 100% vremena

-za sisteme bez sinhrone konekcije na interkonektovani sistem (na primer napojni sistemi na pojedinim ostrvima)

50 Hz 2%

(49,550,5 Hz)tokom 99,5% nedelje50 Hz 15%

(42,557,5 Hz)tokom 100% vremena

3.2. Veliina napona napajanja

Veliina je data deklarisanim naponom UC.

3.3. Promene napona napajanja

Pod normalnim radnim uslovima, izuzimajui prekide napajanja, za vreme svakog perioda jedne nedelje nedelje, 95% 10 minutne srednje efektivne vrednosti napona napajanja mora biti u opsegu od UC 10 %.

3.4. Brze promene napona

3.4.1. Veliina brzih promena napona

Brze promene napona napajanja su uglavnom uzrokovane ili zbog promene optereenja u instalacijama potroaa ili zbog (komutacija, rasklapanja) manipulacija u sistemu.

Pod normalnim uslovima rada brze promene napona uopteno, ne prelaze 4 % UC ali promena do 6% UC sa kratkim trajanjem se moe pojaviti nekoliko puta u toku dana u pojedinim sluajevima.

3.4.2. Intezitet flikera

Pod normalnim uslovima rada, u bilo kom periodu od jedne jedne nedelje dugotrajno delovanje flikera prouzrokovana promenom napona treba da bude PIt 1 za 95% vremena.

3.5. Kratkotrajno smanjenje napona napajanja

Kratkotrajna smanjenja napona su generalno prouzrokovana kvarovima koji se deavaju u instalacijama potroaa ili u javnoj distributivnom sistemu. Godinja uestanost zavisi uglavnom od tipa sistema napajanja i od take posmatranja. Takoe, raspodela pojave tokom godine moe biti veoma neregularna.

Indikativne vrednosti:

Pod normalnim uslovima rada oekivani broj kratkotrajnih smanjenja u godini moe biti od nekoliko desetina do hiljadu. Veima propada kratkotrajnih smanjenja napona ima duinu trajanja manju od 1 s i dubinu manju od 60 %. Pa ipak, kratkotrajna smanjenja napona sa veim dubinom i duinom se deavaju veoma retko. U nekim oblastima kratkotrajna smanjenja napona sa dubinama izmeu 10% i 15% u odnosu na UC se mogu javiti veoma esto kao rezultat (komutacija, rasklapanja) manipulacije optereenja u instalacijama potroaa.

3.6. Kratkotrajni prekidi napona napajanja

Indikativne vrednosti:

Pod normalnim uslovima rada godinje pojavljivanje kratkih prekida napona napajanja je u opsegu od nekoliko desetina do nekoliko stotina. Trajanje od priblino 70% kratkih prekida je manja od 1 s.

PRIMEDBA: U nekim dokumentima su kratki prekidi su razmatrani kao da traju krae od 1 minut. Ali se ponekad primenjuju upravljake eme kojima je potreban period od tri tri minuta kako bi se izbeglo dui prekidi napona.3.7.Dui prekidi napona napajanja

Iznenadni prekidi su uobiajno uzrokovani spoljnim dogaajima ali aktivnostima koje se ne mogu spreiti od strane isporuioca. Nije mogue da se identifikuju tipine vrednosti za godinju uestanost i trajanje dugih prekida. Ovo nije mogue jer su velike razlike u konfiguracijama sistema i strukturama u razliitim zemljama i takoe zbog nepredvidivih efekata treih uesnika i vremenskih prilika.

Indikativne vrednosti:

Pod normalnim radnim uslovima godinja uestanost prekida napona dua od 3 minute moe biti manja od 10 do 50 u zavisnosti od oblasti.

Indikativne vrednosti nisu date za najavljene prekide, zato to su oni najavljeni unapred.

3. 8. Privremeni prenaponi frekvencije napajanja izmeu provodnika pod naponom i zemlje

Privremeni prenaponi frekvencije napajanja se generalno javljaju tokom zemljospoja u javnim distributivnim sistemima ili u instalaciji potroaa i nestaju kada se kvar otkloni. Oekivana vrednost ovakvog prenapona zavisi od tipa sistema uzemljenja. U sistemima sa direktnim uzemljenjem ili uzemljenjem preko impedanse neutrale take prenaponi uopteno ne smeju prei vrednost 1,7 UC . U izolovanim ili rezonantno uzemljenim sistemima prenaponi uopteno ne smeju prei vrednost 2,0 UC. Tip uzemljenja e biti naznaen od strane distributera.

3.9. Prenaoponi prelaznog stanja izmeu provodnika pod naponom i zemlje

Prenaponi prelaznog stanja u mv (SN) sistemima napojanja su uzrokovani (komutacija, rasklapanja) manipulacijama ili direktno ili indukcijom od strane atmosferskog pranjenja. Rasklopni prenaponi su uopteno manje amplitude nego one uzrokovani atmosferskim pranjenjem, ali imaju krae vreme porasta i/ili due trajanje.

NAPOMENA: ema koordinacija izolacije potroaa mora biti usklaena sa emom koordinacije izolacije usvojenom od strane isporuioca.

3.10. Asimetrija napona napajanja

Pod normalnim uslovima rada, tokom bilo kojeg perioda jedne nedelje, 95% desetominutne srednje efektivne vrednosti negativne fazne sekvence napona napajanja mora biti u opsegu od 0 do 2% pozitivne komponente fazne sekvence. U nekim oblastima asimetrija se javlja do 3%.

3.11. Napona harmonikaPod normalnim uslovima rada, tokom bilo kojeg perioda u toku bilo koje nedelje 95% desetominutne srednje efektivne vrednosti za svaki pojedinani harmonik napona mora biti manji ili jednak vrednosti datoj u tabeli 2. Rezonanca moe uzrokovati vii nivo napona za pojedine harmonike.

Dalje, THD napona napajanja (ukljuujui sve harmonike do reda 40) moraju biti manji ili jednaki 8%.

NAPOMENA: Granica do reda 40 je uobiajna

Tabela 2. Vrednosti pojedinih harmonika napona

na mestima prikljuenja za redove do 25 date u procentima od UCNeparni harmoniciParni harmonici

Bez umnoka 3Umnoak 3

red

hRelativni

NaponRed

hRelativni

NaponRed

hRelativni

Napon

56(35 ( *)22 (

75(91,5 (41 (

113,5(150,5 (6...240,5 (

133(210,5 (

172(

191,5(

231,5(

251,5(

*) U zavisnost od konstrukcije mree, vrednost treeg harmonka moe biti znatno nia

NAPOMENA: Nijedna vrednost nije data za harmonike reda veeg od 25, poto su uoiajeno mali, ali uglavnom nepredvidivi zbog efekta rezonanse.

3.12. Napona interharmonikaNivo interharmonika se poveava zbog razvoja konvertora frekvencije i sline opreme za upravljanje. Nivoi su u razmatranju, i zavise od iskustva.

U odreenim sluajevima interharmonik, ak i na niim nivoima, utiu na porast flikera (videti 3.4.2.) ili prouzrokuju interferenciju u sistemima sa upravljakim talasima.

Nivo napona u procentima

Frekvencija u kHz

Slika 2: Nivoi napona u zavisnosti od frekvencije signala u procentima od UC

koji se koriste u javnim mv (SN) distributivnim sistemima

3.13. Signalni napon na mrei na naponu napajanjaU nekim zemljama javni distributivni sistemi se mogu koristiti od strane isporuioca za prenos signala. Preko 99% u toku dana trosekundni srednji signalni napon mora biti manji ili jednak vrednostima datim na slici 2. Za frekvencije od 9 do 95 kHz vrednosti se razmatraju.

NAPOMENA: Pretpostavlja se da potroaima nee biti dozvoljeno da koriste javnu mv (SN) mreu za prenos signala.

Aneks A (informativan)

Posebna priroda elektrine energijeElektrina energija je oblik energije koji je naroito promenljiv i prilagodljiv. Koristi se tako to se pretvara u druge oblike energije: toplotnu, svetlosnu, mehaniku energiju i mnoge elektromagnetne, elektronske, akustine i vizuelne forme koje su osnove modernih telekomunikacija, informacione tehnologije i zabave.

Elektrina energija isporuena potroaima ima nekoliko karakteristika koje su promenljive i koji utie na potpunu iskorienost kod potroaa. Ovaj standard opisuje karakteristike elektrine energije u obliku naizmeninog napona. Uz uvaavanje koristi od elektrine energije poeljno je da napon napajanja ima konstantnu frekvenciju sa idealnim sinusnidnim oblikom talasa i konstantne veliine. U praksi, postoji mnogo faktora koji koji uzrokuju odstupanje od ovoga. Suprotno od uobiajnih proizvoda, primena je jedan od glavnih faktora koji utiu na promene "karakteristika".Protok energije do ureaja potroaa poveava nivoa struja koje su vie ili manje proporcionalna sa veliinom zahteva potroaa. Kako ove struje protiu kroz provodnike sistema napajanja, one podiu nivo pada napona. Veliina napona napajanja za pojedine potroae u svakom trenutku je funkcija ukupnog pada napona na svim komponentama sistema preko kojih je potroa napaja i odreena je pojedinanim zahtevom i istovremenim zahtevima od ostalih potroaa. Poto se zahtevi potroaa stalno menjaju i postoje dalje promene u nivou podudarnosti izmeu zahteva nekoliko potroaa, napona napajanja se takoe menja. Iz ovog razloga, ovaj se standard bavi sa karakteristikama napona u statistikom i probabilistikom obliku. U ekonomskom je interesu potroaa da standard za napajanje se tie normalno oekivanih uslova pre nego retkih sluaja, kao neuobiajan nivo sluajnosti izmeu zahteva nekoliko ureaja ili nekoliko potroaa.

Elektrina energija dolazi do potroaa kroz sistem proizvodnje, prenosa i distribucione opreme. Svaka komponenta sistema se moe otetiti ili pokvariti usled elektrinih, mehanikih ili hemijskih naprezanja koje rastu usled razliitih uzroka, ukljuujui ekstremne vremenske uslove, uobiajne procese zamora i habanja tokom vremena, i uticaja aktivnosti ljudi, ptica, ivotinja itd. Takva oteenja mogu prouzrokovati ak i prekid napajanja jednog ili vie potroaa.

Da bi se frekvencija odrala stalnom potrebno je odreen kapacitet proizvodnje poklopi sa trenutnim zbirom potronje. Zato to proizvodni kapaciteti i potranja mogu da se menjaju u odreenim vrednostima, naroito u sluaju kvarova u proizvodnji, prenosu ili distributivnoj mrei, uvek postoji rizik od nepoklapanja, koji se rezultuje poveanjem ili smanjenjem frekvencije. Ovaj rizik je smanjen, povezivanjem vie sistema u jedan veliki meusobno povezani sistem, proizvodni kapacitet je relativno velik za promene koje su verovatne da se dogode.

Postoji nekoliko drugih karakteristika koje imaju ometajue ili tetne efekate na opremu potroaa ili ak i samog potroaa. Neke od ovih ometajuih karakteristika rastu sa nemogunou da se izbegnu tranzijentni dogaaji u sistemu napajanja, nastalih usled kvarova ili (komutacija, rasklapanja) manipulacija, ili uzrokovani atmosferskim fenomena (pranjenja). Sa druge strane ostale karakteristike su rezultat razliitih naina korienja elektrine energije koji direktno menjaju oblik talasa napona, vrei poseban uticaj na veliinu ili superponirajui napne signala. Saglasno sa poveanjem modrne opreme kod koje se javljaju ovi efekti, postoji takoe porast broja opreme koja je osetljiva na smetnje.

Ovaj standard definie gde se mogue promene karakteristika normalno mogu oekivati. U drugim sluajevima standard obezbeuje najbolju moguu identifikaciju koliko, u kvantitativnim granicama, se mogu oekivati promene.

Kako postoji znaajne razlika u strukturi distributivnih sistema u razliitim oblastima, rastui sa promenom optereenja, disperzijom populacije, lokalne topografije itd. mnogi potroai e imati znaajno manje promene karakteristika napona nego to su vrednosti date u standardu.

Posebna osobina elektrine energije, uz potovanje nekih karakteristika, na kvalitet utiu vie potroai nego proizvoai ili isporuioci. U ovim sluajevima potroa je sutinski partner, sa isporuiocem, u elji da odri kvalitet elektrine energije.

Trebalo bi napomenuti da ova pitanja se odnose direktno na druge standarde ve izraene ili u su izradi: Emisioni standard upravljaju nivoom elektromagnetnih smetnji koje oprema potroaa sme da proizvede. Standardi o imunosti definiu nivoe smetnji koje bi oprema trebala da podnese bez preterane tete ili gubitka funkcije. Trei komplet standarda, za nivoe elektromagnetne kompatibilnosti, ima funkciju da omogue koordinaciju i usklaivanje standarda emisije i imunosti, sa sveukupnim ciljem dostizanja elektromagnetne kompatibilnosti.

Iako ovaj standard ima oigledne veze sa nivoima kompatibilnosti, vano je primetiti da se odnosi na karakteristike napona elektrine energije. Ovo nije standard za nivoe kompatibilnosti. Posebno treba naglasiti da performanse opreme mogu biti nejednake, ukoliko su oprema podvrgava uslovima napajanja stroijim od navedenih u standardima za proizvod.Referentna oznaka

JUSEN60947-1:2006

ZAVOD ZA

STANDARDIZACIJU

I izdanje

_1215427685.unknown

_1220694539.unknown