Specijalni prilogARSENAL 16 - odbrana.mod.gov.rs Odbrana Arsenal 16.pdf · Tehni~kog opitnog centra u Nikincima modernizovan je raketni sistem plamen, i {to je va`nije, to sredstvo

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL16PUTVATRENIH STRELA

Z A V R [ N O

I S P I T I V A W E

R A K E T E

P L A M E N - D

RUSKI TENK T-90

NOVAMLADOSTSTAROG RATNIKA

H E L I K O P T E R

S I K O R S K I S - 5 5

LETEO I NA[IM

NEBOM

32

R A K E T A P L A M E N - D

Raketa plamen-DPUT VATRENIH STRELA 32

Budu}nost pu{ke M-16 ikarabina M-4NASLEDNIK NA POMOLU 37

Ruski tenk T-90NOVA MLADOST

STAROG RATNIKA 41

Laki transportni avion PC-6BLETE]I XIP 45

Nove ruske korvete steregu{~ij(Stereguschy)BROD SA STELT

ODLIKAMA 50

Helikopter sikorski S-55ZAÊTNIK VERTIKALNOG

MANEVRA 51

Urednik prilogaMira [vedi}

SADR@AJ Ispitivawima nove rakete na poligonu

Tehni~kog opitnog centra u Nikincima

modernizovan je raketni sistem

plamen, i {to je va`nije, to sredstvo se

sada kompletno proizvodi u Srbiji.

U zavisnosti od potreba i finansijskih

sredstava Vojske, uigran tim iz

Vojnotehni~kog instituta ve} ima ~itav

niz novih re{ewa – oko automatizacije

sredstva i raketa paletom

bojnih glava u ovom i Nato kalibru.

PUTVATRENIH STRELA

33

Nedavno su se na poligonu Tehni~kogopitnog centra Nikinci, otisnule savatrenog poloàja nove rakete pla-men -D. Na taj na~in je vi{ecevniraketni sistem 128 mm plamen-S,

zna~ajno unapre|en. Let su sa velikimi{~ekivawem i pa`wom pratili predstav-nici radnog tima TOC-a, konstruktori izVTI i proizvo|a~i iz „Kru{ika”.

I dok su na vatrenom poloàju odje-kivale re~i komandanta opitne posademajora Vladana Milo{evi}a: tri, dva, je-dan, pali, sve o~i pratile su putawu va-trenih strela dok se nisu izgubile na ho-rizontu. Jo{ dugo je kao eho u prostoru od-jekivala samo posledwa, mnogo puta pona-vqana komada – pali. A i ona se uskorozaglu{ila u silovitom rafalu tog tride-setdvocevca. Kroz {est sekundi zavladaoje nestvaran mir, a talas olak{awa i odu-{evqewa niko nije mogao sakriti. Dobri,stari plamen, sada mnogo mo}niji, nasta-vqa svoju istoriju.

^lanovi radnog tima TOC-a prove-ravaju za svaki projektil koordinate pad-nih ta~aka, po~etne brzine, vreme letarakete, oscilacije u toku lansirawa,funkcionisawe paqbenih kola. Sve se me-ri i prera~unava.

R A Z V O J

Pri~a o plamenu, prvom jugosloven-skom vi{ecevnom baca~u raketa, po~elaje da se ispisuje 1958. godine. Tada je za-po~eo razvoj tog sredstva, a ve} je 1963.tada{wa JNA naru~ila prototipsku par-tiju vi{ecevnog baca~a raketa (VBR) 128mm M63 plamen i nultu seriju raketa pla-men-A.

Sredstva je nameweno vatrenoj podr-{ci jedinica na frontu, izvo|ewem sna-`nih i iznenadnih vatrenih udara po ne-prijateqevoj ìvoj sili i neoklopqenimborbenim sredstvima u rejonima priku-pqawa, vazdu{nog desanta ili na mar{u.Koristi se i protiv drugih prostornih ineutvr|enih ciqeva velikih razmera po-put pozadinskih baza, aerodroma, indu-strijskih postrojewa, komandnih centara,centara veze, skladi{ta i sl.

Sistem plamen ima 32 cevi kalibra128 mm iz kojih se ispaquju par~adno-ra-zorne i ve`bovne rakete na daqine do8.600 metara. Efekat raketa na ciqu bioje ekvivalentan efektu artiqerijske gra-nate kalibra 105 mm. Pun rafal od 32projektila ispaqivao se, u zavisnosti odkadence, za 6,4, 12,8 ili 19,2 sekunde.Vu~na varijanta sistema plamen VBR mon-tirana je na lafet. Sistem je opsluìvalosedam vojnika.

Svetski trendovi u oblasti naoru-àwa nalagali su mnogim armijama da

varijanta je predstavqala uspe{an nas-tavak dva prethodna prototipa – prvogzapo~etog pre po~etka rata u fabrici„Bratstvo” u Novom Travniku i drugog za-po~etog u „Lola korporaciji” u Beogradu.Fabrika „14. oktobar” iz Kru{evca jeposao privela kraju.

Realizacijom tog vi{egodi{weg pro-jekta ujedno je izvr{en prenos tehnologi-je, pa je proizvodwa vi{ecevnog baca~araketa napokon po~ela u na{oj zemqi.Bio je to zna~ajan uspeh jer su raniju vu~-nu varijantu plamena radile fabrike ko-je su ostale u otcepqenim republikama.

M O D E R N I Z A C I J A

[ta su sve konstruktori i proizvo-|a~i morali da re{e na tom putu modern-izacije i {ta je od wih zahtevano? Najpreda osmisle kako na platformu TAM-ovogvozila smestiti lansirnu kutiju (sa 32 ce-vi) i rezervni komplet tako da to sredstvobude stabilno i bezbedno za posadu. Tra-èno je da bude mobilno – da za mawe od~etiri minuta pre|e iz mar{evskog u bor-beni poloàj i obrnuto (sa ranijih se-dam), da vreme potrebno za puwewe lan-sera raketama iz rezervnog kompleta bu-de kra}e od tri minute, da se pove}a br-zina kretawa po asvaltnom putu za 20 ki-lometara (sa 60 na 80 km/~), smawi brojposluìoca sa {est na ~etiri, omogu}iopaqewe daqinsko i iz kabine vozila. Tosu samo neki od zahteva koje je tada{waUprava artiqerije postavila.

I kada je sve to ura|eno i ispitano,razvoj plamena-S tu nije zavr{en. Sred-stvo se danas nalazi u na{oj vojsci i nawemu su do sada ura|ene dodatne modifi-

razvoj novih sredstava i wihova dugogo-di{wa ispitivawa zamene kratkotrajni-jim i izvesnijim modifikacionim re{e-wima. Pri tom je nagla{avana potrebaza poboq{awem wihovih ubojitih i ma-nevarskih karakteristika.

Uklapaju}i se u te tokove, devedese-tih godina 20. veka u na{oj vojsci posta-vilo se, izme|u ostalog, i pitawe moder-nizacije stare vu~ne varijante vi{ecev-nog baca~a raketa plamen, sredstva kojesu artiqerci kudili zbog pra{ine kojase podizala prilikom opaqewa i ~iwe-nice da na taj na~in samog sebe demaski-ra. Potreba za samohodnim modelom ko-jim bi se ostvarili sna`ni, iznenadni ibrzi vatreni udari po ìvoj sili i neo-klopnim sredstvima – bila je vi{e negoo~ita. I kao prirodni nastavak razvojau naoruàwu tada{we Vojske Srbije iCrne Gore izvedeno je konstruktivnore{ewe koje }e biti ozna~eno kao lan-ser raketa samohodni vi{ecevni, skra-}eno LRSV 128 mm M63/94 plamen, ubr-zo prozvan plamen-S.

On je nastao postavqawem vu~nevarijante lansera na platformu kamiona6h6 TAM-150 i ugradwom sistema zablokadu gibweva, sistema za elimini-sawe elasti~nosti oru|a. Na platformuoptere}ewa ugra|eno je rezerno puwewe,obezbe|en sme{tajni prostor za posadu.Ali ni tu se nije stalo. Nekoliko godinakasnije, modernizovano je sredstvo ugrad-wom novog elektronskog okida~a ~ime jetrasiran put potpunoj automatizacijiplamena.

Put modernizacije sredstva bio jezamr{eni i neizvestan. Naime, kona~na

OSNOVNI TEHNI^KI PODACI

kalibar rakete ............................128 mmduìna rakete sa upaqa~em UTI, M84 ......................................975 mmmasa rakete ...............................25,670 kgmasa upaqa~a UTI, M84..............0,356 kgmasa eksploziva u bojnoj glavi......2,950 kg

kacije i poboq{awa. Nedavnim uvo|ewemnovog elektronskog okida~a EO-32 (od kogazavisi pravilno funkcionisawe celog si-stema i bezbednost posluge), sistem je osa-vremewen i omogu}en je potpuno automati-zovan na~in izbora reìma paqbe, brojai redosleda cevi iz kojih }e se obavitipaqba, a i kadence. Uz pomo} novog elek-tronskog okida~a moè se bezbedno ga|atiiz kabine vozila i iz zaklona.

Za plamen je te davne 1963. konstru-isana raketa 128 mm M63 plamen - A, kojase i danas nalazi u naoruàwu na{e voj-ske. Stotine hiqada tih raketa izra|enoje za doma}e potrebe i za izvoz (zajedno saoru|em). Mnoge armije i danas ih kriste.

U èqi da unaprede sistema po svimkarakteristikama, stru~waci iz Vojnoteh-ni~kog instituta razvili su i novu raketuplamen-D („D” kao Danica), koja ostvarujedomet ve}i za oko 50 odsto od plamena-A iima efikasniju bojnu glave na ciqu za oko30 odsto od postoje}e. Namewena je za ne-utralisawe neprijateqeve ìve sile i va-trenih sredstava na odre|enom borbenomprostoru. Obezbe|ena je potpuna unifika-cija te rakete sa prethodnicom plamen-Akad je u pitawu kori{}ewe lansera. Nova

35

raketa sastoji se od poboq{anog raketnogmotora, usavr{ene trenutno fugasneglave i upaqa~a UTI, M84.

R A K E T N I M O T O R

Raketu je potpisao radni tim kon-struktora iz VTI sa saradnicima iz pred-uze}a odbrambene industrije Srbije HK„Kru{ik” iz Vaqeva i „Milan Blagojevi}”iz Lu~ana.

Da bi mogli projektovati i izraditiraketu sa takvim poboq{anim karakteri-stikama bilo je neophodno dizajnirati,konstruisati, izraditi i ispitati novepogonske i metalne delove rakete.

– Novi raketni motor konstruisan jetako da ima tanku ~eli~nu komoru koja seizra|uje tehnologijom hladnog rotacionogizvla~ewa. Ta tehnologija omogu}ava viso-ke karakteristike u pogledu izdr`qivostii istovremeno i ìlavosti strukture. Ma-la debqina zida komore omogu}ava da seu raketni motor smestiti znatno ve}a ko-li~ina pogonske materije, {to zajedno sasmawewem mase komore, obezbe|uje pove-}awe dometa rakete za 50 odsto – kaè in-èwer Danica Veli~kovi}, rukovodilacprojekta i deseto~lanog radnog tima, aistovremeno i konstruktor rakete. Po~et-no slovo wenog imena je i u radnom nazivurakete.

Da bi se ostvario domet rakete ve}iod 12 km, kako isti~e inèwer Veli~ko-vi}, bilo je potrebno da se konstrui{e,proizvede i ispita i pogonsko puwewe ve-oma visokih tehnolo{kih zahteva i odre-|enih geometrijskih karakteristika. Rad-ni tim iz VTI sa saradnicima iz preduze-}a „Milan Blagojevi}” iz Lu~ana uspeo jeda u rekordnom roku defini{e hemijskisastav visokih mehani~kih karakteristi-ka, proizvede i ispita pogonsko puwewekoje zadovoqava energetske zahteve neop-hodne za ostvarewe ̀ aqenog dometa, te daobezbedi tehnolo{ku ponovqivost karak-teristi~nu za visoku serijsku proizvodwui time pove}a preciznost te rakete. A ka-ko bi se postigle èqene performanseraketnog motora ispitane su u toku razvo-ja i tokom proizvodwe, na opitnoj staniciVTI, desetine raketnih motora na sloè-nom opitnom stolu.

– U toku tih ispitivawa meri se pri-tisak, potisak, vreme rada raketnog moto-

ra i registruje broj obrtaja. Sa dobijenihdijagrama o~itavaju se ostvarene vredno-sti koje se potom obra|uju i analiziraju.Nakon toga, slede eventualne izmene u kon-strukciji ili u sastavu pogonskog puwewa.Kod plamena-D maksimalni broj obrtaja je30.000 u minutu i nije lako zamisliti ro-tacioni sto na kome se taj motor drì i pritome obr}e toliko puta. Sva ta merewa suveoma sloèna, a kako je opitna stanicasme{tena u sklopu VTI, nivo bezbednostipri ispitivawu mora biti maksimalan.Bezbednost opita, ta~nost podataka i pou-zdanost ispitivawa, garantuje specijalnaopitna posada ~iji su pojedini ~lanovi ideo radnog tima TOC-a – obja{wava kon-struktor rakete, i dodaje:

– Kroz koso postavqene mlaznice uodnosu na osu rakete, barutni gasovi, priisticawu, vr{e ve}i pritisak na zidovebliè osi isticawa, pa izazivaju rotacijurakete oko wene uzdu`ne ose ~ime se po-stiè takozvana ìroskopska stabilnostleta rakete na putawi. Tako veliki brojobrtaja rakete na putawi zahteva maksi-malnu disciplinu pri izradi, laboracijii kontroli svakog pojedina~nog elementa isklopa rakete.

B O J N A G L A V A

Radni tim VTI projektovao je za turaketu specifi~ni spoqa{wi oblik ko{u-qice bojne glave i time je znatno smawenotpor pri rotaciji i letu {to, sa poboq-{anim pogonskim puwewem, tako|e dopri-nosi wenom ve}em dometu. Debqina zidadu` ko{uqice nije jednaka, a time se obez-be|uje maksimalna efikasnost par~adi naciqu. Unutra{wost ko{uqice nalivena jeeksplozivom.

Sastav eksplozivnog puwewa, tehno-lo{ki postupak i metode kontrolisawaplod su rada stru~waka iz VTI i HK „Kru-{ik”. Prilikom detonacije tog eksploziv-nog puwewa ko{uqica bojne glave i dno,koje je i veza sa komorom raketnog moto-ra, rasprskavaju se na mnogo par~adi itako se ispoqava dejstvo na ciqu. Efekattog dejstva proverava se u stati~kim uslo-vima u takozvanom „oboru”, gde se pri-premqena bojna glava, postavqena vrhomnadole, aktivira i proverava se dejstvona kru`no postavqene ~amove daske u seg-mentima pre~nika od 10 do 30 metara.Prebrojavawem broja zadora i probojapar~adi ko{uqice bojne glave dobijen je od-li~an rezultat – dva puta ve}a probojnostpo jednom kvadratnom metru i 30 odsto ve}iradijus ubojnog dejstva te nove bojne glave.

Prilikom konstruisawa novih eleme-nata i sklopova rakete, konstruktor je vo-dio ra~una i o unifikaciji i tipizaciji. Ta-ko|e je bilo neophodno, na osnovu rezulta-

U [ T E D A

Inèwer Zoran Gaji}, zaduèn zaizradu tablica ga|awa za tu raketu,uspeo je da numeri~kom simulacijom, naosnovu dugogodi{weg iskustva, a ko-ri{}ewem podataka malog broja ispi-tanih raketa, defini{e po~etnetablice ga|awa.

Z A H T E V I

Raketa 128 mm plamen-D ispuwa-va u potpunosti slede}e takti~ko-teh-ni~ke zahteve: da temperaturni opsegwenog skladi{tewa i kori{}ewa budeod –30oS do +50oS, da se u sanduk pa-kuje sa navijenim upaqa~em i da zado-voqava sve zahteve bezbednosti priupotrebi i manipulaciji, te da se mo-è transportovati svim raspoloìvimsredstvima. Tako|e, raketa ostvarujemaksimalni domet od 12.600 m, a ra-dijus efikasnosti wene bojne glave jeve}i od 30 metara.

15. april 2008.36

Tokom jednog dana, na primer, izvedenoje ga|awe ~etiri grupe raketa – dve su greja-ne na +50, a dve hla|ene na -30 stepeni.Tom prilikom ispitivane su spoqne bali-sti~ke odlike rakete poput preciznosti ita~nosti, pouzdanost i sigurnost na lanserui tokom samog leta rakete, a opitovana je iergonomi~nost upotrebe – da li raketa nijeprete{ka ili prelaka pri samom puwewu.Paralelno sa tim, kako kaè kapetan Ma-xarevi}, kontroli{e se prate}a dokumenta-cija uz raketu – da li je dobro sastavqena,da li je kompletna, aùrna, da li su dobrodefinisani uslovi za proveru kvaliteta sa-me raketa tokom serijske proizvodwe, ta-blica ga|awa, uputstvo za rukovawe i odr-àvawe.

I kada se sve to proveri, paleta doga-|aja odjednom je suàva na usko poqe vatre-nog plasmana na poligonu za ispitivawenaoruàwa u Nikincima, na pravac kojim}e poleteti rakete, na oko {est sekundi ko-liko traje pun rafal, kada slike postaju br-è od misli i na re~i odbrojavawa. Rafal-no ga|awe je provera ne samo rakete ve} icelokupnog raketnog sistema i predstavqajo{ jednu zna~ajnu potvrdu kvaliteta i kom-patibilnosti nove rakete sa postoje}imlansernim sistemima u Vojsci. Ujedno, to jeprava provera rada u najteìm uslovimakori{}ewa.

H O V E I D E J E

– Analizom rezultata ga|awa potvr|enje kvalitet novoproizvedene rakete 128 mmplamen-D i dokazano je da ona ispuwava po-stavqene takti~ko-tehni~ke zahteve. Raketapredstavqa znatno poboq{awe dometa u od-nosu na plamen -A, koja je sada u upotrebi.Stari sistem je imao maksimalni domet odoko 8.600 m, a ova raketa 12.600, {to je po-ve}awe za oko 50 odsto. Maksimalni dometje ispitivan i proveren tokom ispitivawa –isti~e rukovodilac radnog tima TOC-a.

Naravno, ni tu nije kraj. Inèwer-ski trio iz Vojnotehni~kog instituta, koji~ine Danica Veli~kovi}, Dragoslav @iva-ni} i Zoran Cimbaqevi}, jo{ nije zavr-{io realizaciju svojih ideja. Oni i daqerade na osavremewivawu i unapre|ewutog roda Vojske Srbije. A wihove realizo-vane ideje i projekti uveliko se primewu-ju i sve vi{e nalaze mesta i u izvoznimprogramima dràve.

Ovim je, za sad, zaokruèn sistem pla-men i, {to je va`nije, on se sada kompletnoizra|uje u Srbiji. U zavisnosti od potrebai finansijskih sredstava Vojske, tim iz VTIve} ima ~itav niz novih ideja – oko automa-tizacije sredstva i raketa sa paletom boj-nih glava.

Mira [VEDI]Snimio Radovan POPOVI]

Kvalitet pakovawa sanduka sa rake-tama ispitivan je na ure|aju za imitacijutransporta koji simulira razli~ite vrsteterena.

P O S L E D W E P R O V E R E

Bilo koje sredstvo koje ulazi u sastavnaoruàwa i vojne opreme na{e vojske, pai raketa plamen-D, mora da na svom putu odkonstruktora, preko proizvo|a~a do jedini-ce, pro|e ispitivawa u Tehni~kom opitnomcentru. Rukovodilac radnog tima TOC-a zaispitivawe nove rakete bio je kapetan Dar-ko Maxarevi}. To sredstvo je u Centru, po-sle prou~avawa tehni~ke dokumentacije, do-bilo pozitivnu ocenu o ispuwavawu uslovaza sprovo|ewe ispitivawa.

– U TOC-u su najpre pa`qivo sprove-dena laboratorijska opitovawa rakete poodobrenom Programu i planu ispitivawa.Proverene su wene osnovne odlike poputmase, rasporeda mase, kalibra i duìnezaptivenosti i elektri~ne karakteristikerakete, a onda su na red do{le i sloènijeprovere. Raketa je podvrgnuta klimomehani~-kim optere}ewima gde su laboratorijski si-mulirani realni uslovi kojima je izloènatokom veka upotrebe. Simulirana su tempe-

raturna i transportnaoptere}ewa, ispitan jepad sa visina od 0,5 isa 3 metra. Na opitnomstolu posebno je prove-ravan raketni motor, a,naravno, i bojna glavarakete. Dobijeni rezul-tati su obra|eni i de-taqno analizirani –isti~e kapetan Maxare-vi}.

Po{to nisu uo~eninedostaci koji bi mogliugroziti bezbednost ilifunkcionalnost raketepri upotrebi, otvorenje put za poligonska ga-|awa. Ona su kruna svihispitivawa jer se tokomwih odjednom ispitujusve osobine koje suprethodno pojedina~noproveravane u okvirulaboratorijskih opito-vawa. Raketom se ga|ana vi{e dometa, od mi-nimalnog do maksimal-nog. U toku ga|awa for-miraju se grupe raketakoje su prethodno labo-ratorijski razli~itotretirane i onda setemperiraju na +50 ilina -30 stepeni Celziju-sa ili su pak na ambi-jentalnoj temperaturi.

Provera funkcionisawa kola pripale

O T P O R N E N A P A D

Da bi se proverio kvalitet i bezbednost pakovawasanduk sa upakovanim raketama, sprovode se i ispitivawaprema precizno definisanim standardima u Vojsci. Sandukse zajedno sa raketama ispituje na izdr`qivost na pad u to-ku no{ewa, sa visine od 0,5 metra. Zatim se pu{ta da pad-ne na stranice, ivice i }o{kove tako da broj udara na stra-nice bude pet, na ivice tri i na }o{kove dva. Nakon svihtih padova raketa se vadi iz sanduka, najpre vizuelno pre-gleda, potom proveravaju kola pripale, a nakon delabora-cije i ostali elementi rakete. Svi sklopovi i elementi mo-raju biti potpuno ispravni i bez ikakvih o{te}ewa. Narav-no, ti pregledi se ne obavqaju u jedinicama, ve} samo u tokurazvoja, a sanduci koji eventualno ispadnu tokom transpor-ta potpuno su bezbedni, kao i rakete, i mogu se koristiti.

ta ispitivawa ga|awem na vi{e dometa irezultata stati~kih ispitivawa raketnogmotora, definisati i tablice ga|awa kojimse garantuje poga|awe povr{inskog ciqazadate veli~ine.

[ta je jo{ novo kod te artiqerijskerakete?

Da bi se skratilo vreme neophodnoza pripremu i puwewe lansera municijomna pripremnom poloàju, rakete 128 mmplamen-D projektovane su tako da se paku-ju, transportuju i ~uvaju u sanduku zajednosa upaqa~em UTI, M84 (Postoje}e raketeplamen-A razdvojene su od upaqa~a i paku-ju se u posebne drvene sanduke, a napripremnom poloàju rakete se vade i nawih navijaju upaqa~i). Za novu raketurazvijeno je i ispitano i novo pakovawe .U sanduk se sme{taju dve rakete sa navi-jenim upaqa~ima, postavqene u stiropor-ske ulo{ke. Tako upakovane mogu se tran-sportovati bilo kojom vrstom prevoza, apakovawe sluì i za za{titu od o{te}ewapri utovaru, istovaru, transportu i ~uva-wu. Na taj na~in je znatno skra}eno vremepripreme municije, smawena je koli~inaambalaè i pove}ana bezbednost i sig-urnost pri rukovawu.

jedni~kih delova, ~ime je pojednostavqenaobuka i olak{ana logistika. Odmah se uo-~ava da je nova konfiguracija karabina vr-lo pogodna za borbu na bliskom odstojawui u urbanoj sredini, a i za potrebe vazdu-{no-desantnih i specijalnih jedinica.

Standardni M4 moè dejstvovati je-dina~nom vatrom i rafalima od tri metka,dok M4A1 pri automatskoj paqbi nema gra-ni~nik, tako da dejstvuje i dugim rafalima.Potowu varijantu usvojile su specijalne je-dinice kao Delta, Seals i renxeri, a uz wihi policijski protivteroristi~ki (SWAT) ti-movi. Efikasan domet M4 je mawi nego kodpu{ke M16 i iznosi oko 150 metara (mak-simalan efikasan domet je 400 m). Ipak,mnogi analiti~ari smatraju da na ciqevekoji su na ve}em odstojawu od 300 m trebadejstvovati samo iz snajperskog oru`ja ilimitraqeza.

Na zahtev USSOCOM (Komande za spe-cijalne operacije armije SAD), razvijena jei usvojena varijanta M4A1 SOPMOD (Speci-al Operations Peculiar Modification), odnosnoposebna modifikacija za specijalne opera-

37

JIz Iraka i Avganistana

uveliko stiù kritike

ameri~kih vojnika o

karabinu M4. Posebno je

isticana sklonost ka

pregrevawu, glasniji pucaw

zbog skra}ene cevi i

dodatno optere}ewe delova

oru`ja usled smawene

duìne gasnog sistema.

O novom oru`ju se uveliko

pri~a, a karabin HK416,

firme „Hekler i Koh”,

name}e se kao ozbiqan

suparnik i mogu}i

naslednik pu{ke M16 i

karabina M4.

o{ od vremena Vijetnamskog rata stan-dardna vojni~ka pu{ka armije SAD jepoznata M16 u kalibru 5,56h45 mm ivarijantama od M-16A1 do A4. Me|u-tim, s vremenom se ukazala potreba

za skra}enom verzijom te pu{ke, odnosnokarabinom. Formacijski, on je prvenstvenotrebalo da bude dodeqen pozadinskim jedi-nicama, {tapskom osobqu, a naro~ito po-sadama oklopnih vozila, kao zamena za au-tomat M3 u kalibru .45, koji datira jo{ odDrugog svetskog rata. Da bi ispunili traè-ne specifikacije, „Koltovi” inèweri suskratili cev na 14,5 in~a (36,3 cm) i izme-nili wen profil tako da se moè pri~vr-stiti potcevni baca~ granata M203, dodaliteleskopski kundak, koji je na prvim serija-ma imao samo ~etiri, dok na novim ima {estpozicija. Uz to, projektovan je novi gorwideo leì{ta zatvara~a na koji se montira-ju, po modularnom principu, razli~iti ni-{anski sistemi.

Novo oru`je, koje je usvojeno u naoru-àwe 1994. godine, nazvano je karabin M4i sa pu{kom M16 ima vi{e od 80 odsto za-

B U D U ] N O S T P U [ K E M - 1 6 I K A R A B I N A M - 4

NASLEDNIK NA POMOLU

cije, koja se sastoji od samogkarabina, skra}enog pot-cevnog baca~a granataM203 sa ni{anom, prigu-{iva~a KAC, zadweg meha-ni~kog ni{ana, lasersko-infracrvenog obeleìva~aAN/PEQ-2A, opti~kog ni{a-na ACOG, no}nog ni{ana ipredweg vertikalnog ruko-hvata. Tu varijantu je, osimUSSOCOM, usvojio i bri-tanski i australijski SAS.

N E D O S T A C I

Poznato je mno{tvoproblema koji su pratilipu{ku M16 tokom Vijetnam-skog rata. Po zavr{etku togkonflikta, vojska SAD semahom angaòvala u mirov-nim operacijama. Izuzetke~ine invazija Grenade i Pa-name, operacija Pustiwskaoluja i angaòvawe u Soma-liji, ali su to bila vremen-ski kratkotrajna dejstva dabi se uo~ili eventualni ne-dostaci poboq{anog mode-la M16A2.

U borbama protiv glo-balnog terorizma, koju jevlada SAD proglasila na-kon napada 11. septembra2001, izvedene su invazijena Avganistan i Irak, ze-mqe u kojima je konfigura-cija terena takva da pred-stavqaju neke od najnegosto-qubivijih oblasti na svetu.U takvim uslovima ratova-wa sa terena uskoro su po-~ele da pristiù kritike uvezi sa karabinom M4. Po-sebno je isticana sklonostka pregrevawu, glasniji pu-caw zbog skra}ene cevi idodatno optere}ewe delovaoru j̀a usled smawene duì-ne gasnog sistema. Stati-sti~ki gledano, 34 odstovojnika angaòvanih u Avga-nistanu àlilo se da pred-wi rukohvat zvecka i posta-je vreo pri duèm vatrenomdejstvu, 35 odsto uz priborza ~i{}ewe oru`ja mora da koristi ~a~ka-lice i ~etkice za brijawe, dok je 20 odstoizvestilo o zastojima.

Navedeni problemi primorali su voj-nike da nose {ipku za ~i{}ewe bo~no pri-~vr{}enu uz cev karabina, kako bi mogliizbaciti metak, u slu~aju da se zaglavi u le-ì{tu. Primeri su brojni.

Tokom operacije Anakonda, kapetanNejt Self iz 75. puka renxera nalazio se uhelikopteru koji se prisilno prizemqionakon pogotka raketom iz RPG-a. Kapetan jeotvorio vatru po muxahedinima, ali mu senakon drugog ispaqenog metka karabin M4zaglavio. Povla~ewem zatvara~a utvrdioje da je metak zaglavqen u leì{tu, te je ugu-rao spreda u cev {ipku za ~i{}ewe kako bi

izbacio metak, ali se onapolomila. Na kraju je odba-cio svoj M4 i uzeo karabinrawenog renxera. Taj ofi-cir je za hrabrost ispoqe-nu tog dana u planinama[ah-i-Kot odlikovan Sre-brnom zvezdom, ali ostaje~iwenica da je odlikovawezaradio oru`jem drugog voj-nika, jer je wegovo bilo ne-upotrebqivo. Kapetan Selfnapomiwe da je wegova jedi-nica svoje M4 ~uvala pokri-vene u {atoru, kako bi ihza{titila od peska i pra-{ine.

Narednik iz ~ete B, 2.bataqona 504. padobran-skog puka, koji je boravio uAvganistanu od aprila 2005.do marta 2006. godine, govo-ri o pogibiji svog kolege, ko-ga je protivnik usmrtio po-gotkom u lice ba{ zbog toga{to mu se oru`je zaglavilo.Pesak ira~kih pustiwa je sa-mo pogor{ao postoje}e pro-bleme. Pripadnik 3. pe{a-dijske divizije je za svoj ka-rabin napisao da „zataji ulo{im uslovima i te{ko ga jeodràti ~istim”, a wegov sa-borac je izjavio: „Znam dadobro i precizno radi kadaje ~ist, ali ponekad zatrebada tako radi i kada je zapr-qan”. Vojnik iz 25. pe{adij-ske divizije je rekao da M4 upustiwskim uslovima zataji~im u wega dospe malo peska,te dodao da se ponekad de{a-valo da utro{e vi{e vreme-na na ~i{}ewe oru`ja negona pucawe.

U dobro poznatom do-ga|aju iz 2003. godine, to-kom prvih dana invazije naIrak, deo 507. ~ete za teh-ni~ko odràvawe i remontodvojio se od glavne kolo-ne i upao u zasedu na pri-lazima gradu Nasirija.Ira~ki vojnici ubili su 11,a zarobili {est ameri~kihvojnika, me|u wima i Xesi-ku Lin~, ~iju su kasniju sud-

binu intenzivno pratili ameri~ki mediji.Mawe je poznata ~iwenica da su se za-

robqeni vojnici naknadno àlili na svojeM16, a i na pu{komitraqez M249 SAW, ko-ji su, kako su naveli, mahom zatajili tokomborbe.

Razvodnik Patrik Miler, koji je odli-kovan Srebrnom zvezdom, uspeo je pu{komM16 da neutrali{e posluìoce ira~kog mi-

15. april 2008.38

D U G P U T D O I Z M E N E

Marinski general u penziji, Vilijem Kejs, jedan od vode}ih qudifirme Kolt, proizvo|a~a M16/M4, rekao je za „Army Times”:

– Kolt proizvodi ono {to vojska traì na osnovu ta~nih specifika-cija koje vojska utvr|uje. Kada èlimo da unesemo izmenu za koju verujemoda bi poboq{ala oru`je, moramo za to dobiti dozvolu od vojske, a to ni-je lak postupak. Trebalo nam je 20 godina da bi se promenila opruga iz-vlaka~a. Uvek je odgovor bio – pa ova radi sasvim dobro.

N O V E T E H N O L O G I J E

Biv{i zamenik na~elnika General{taba Kopnene vojske general upenziji Xek Kin, koji se angaòvao na projektu X8, izjavio je za „Army Ti-mes”: – Mi ne tvrdimo da su M4 i M16 lo{i, ve} je su{tina stvari u ~i-wenici da se tehnologija mewa svakih deset do petnaest godina i da bise mi morali mewati uz wu, a to nije bio slu~aj. Predugo smo zanemari-li ovaj problem. Na{i vojnici zasluùju najboqu pu{ku – ne samo dobru,ve} najboqu.

Porodica HK 416

nobaca~a, ali uz velikeprobleme jer je mogao dej-stvovati samo jedina~nompaqbom. Posle prvog hica,drugi metak je zastao na ula-zu u leì{te. Miler ga jeubacio potiskiva~em, koji senalazi na leì{tu M16 (inamewen je direktnom poti-skivawu zatvara~a u komo-ru). Problem se ponovio na-kon slede}eg hica, te je pro-menio dva okvira ali bezrezultata, {to je zna~ilo daneispravan okvir nije uzrokproblema. Shvativ{i da muje potrebno vi{e vremenaza izmenu okvira nego daudarcima po potiskiva~uubaci metak u leì{te, od-lu~io se za potowe re{ewei sa nekoliko udaraca uba-civao je naredni metak u cev,sve vreme pod neprijateq-skom vatrom. Kada je neutra-lisao minobaca~ko gnezdo,primetio je da wegovi sa-borci imaju iste problemesa svojim oru`jem. Okrenuose i, videv{i da im se pri-bliàva pedesetak ira~kihvojnika, uradio je jedinustvar koja mu je ostala naraspolagawu – odbacio pu-{ku i predao se.

U USSOCOM-u su jo{2001. godine uo~ene pro-bleme pri upotrebi kara-bina M4 dokumentovali uizve{taju o „Nedostacimakarabina M4A1 5,56 mm isistema u vezi sa wim, uzre{ewa: operativna i teh-ni~ka studija sa analizomalternativa”. Prema tomizve{taju, M4 je „zastarelioperativni sistem”, za koji je preporu~ena„izmena dizajna i/ili zamena postoje}eg si-stema pozajmice barutnih gasova”. Skra}e-na cev i gasni cilindar opisani su kao „su-{tinski proma{aj”, a problemi u radu gru-pisani kao „zastoji pri izbacivawu ~aura”i „zastoji pri izvla~ewu ~aura”.

To nije jedina studija o toj temi. Ma-rinski korpus je krajem leta 2002. sproveokomparativno ispitivawe karabina M4 ipu{ke M16A4 u bazi Kvantiko, dràva Vir-xinija. Tada je uo~eno da M4 ima tri putavi{e zastoja od M16. Naime, tokom 69.000ispaqenih metaka, karabini su imali 186zastoja, a pu{ke 61. Naj~e{}i zastoji su bi-li pri dono{ewu metka, pri opaqewu, za-stoj pri izvla~ewu ~aura i usled istro{e-nog ili slomqenog dela na oru`ju. Vojska jesprovela sli~no ispitivawe od oktobra2005. do aprila 2006. godine, kada je po

deset novih M16 i M4 ispalilo u proseku5.000 metaka izme|u dva zastoja.

S U [ T I N A P R O B L E M A

Problemi ispoqeni na sistemuM16/M4 delom su povezani sa oru`jem, a isa metkom koji se koristi. Vi{egodi{weratne operacije u uslovima gde vladaju pe-sak i pra{ina samo su istakle te slabosti.Naime, oru`ja funkcioni{u na principugasnog sistema koji preusmerava barutnegasove kako bi se ispaqena ~aura izbaci-la iz leì{ta, a ubacio slede}i metak. Pritom, barutne ~estice direktno se ubacuju uleì{te zatvara~a, {to pre ili kasnije do-vodi do zastoja. To zahteva svakodnevno ipa`qivo ~i{}ewe oru`ja, s tim da se u pu-stiwskim uslovima za podmazivawe ne smekoristiti uqe, ~ija bi upotreba samo po-

gor{ala stawe, ve} grafit-ni prah. Uz to, okviri se iz-ra|uju od aluminijuma, paim se usne relativno lakokrive pri grubom rukovawu,{to doprinosi zastoju.Ameri~ki izvori navode daje ovaj gasni sistem osetqivna barut kojim su napuwenimeci, i serija baruta infe-riornog kvaliteta brzo re-zultuje zastojem na oru`ju.Tako|e se navodi da je odzna~aja i ~iwenica da ni-jedna novija juri{na pu{kane kopira gasni sistem izatvara~ M-16.

Jo{ tokom invazijePaname uo~eno je da metakM855/SS109, sa zrnom od62 grejna, nema dovoqnuzaustavnu mo}, te je ~estopotrebno nekoliko pogoda-ka da bi se onesposobioprotivni~ki vojnik. Slabaprobojnost tog zrna ispo-qila se i pri pogocima udelove neoklopqenih vozi-la kao {to su vetrobrani ivrata. Da bi se neutrali-sao voza~, morala se kori-stiti municija kalibra7,62h51 mm. U Iraku su zi-dovi stambenih objekatamahom izgra|eni od bloko-va od {qake, koje tane 5,56mm ne moè da probije.

Iz navedenih razlogapojedini marinci koristi-li su zaplewene AK-47, zakoje priznaju da su teì imawe precizni od wihovihM16/M4, ali su zato dale-ko pouzdaniji. Ono {to sumnogi traìli jeste oru`jekoje }e imati kompaktnost,

preciznost i malu teìnu karabina sa jed-ne, a pouzdanost kala{wikova sa drugestrane.

Tokom vi{e od 40 godina, koliko M16postoji u armiji SAD, pokrenuto je nekolikorazvojnih projekata sa ciqem iznalaèwai usvajawa nove, savr{enije standardne voj-ni~ke pu{ke. U posledwih sedam godina, zaXM-29 potro{eno je vi{e od 100 milionadolara i jo{ je u fazi prototipa. Ina~e, toje dvojni sistem koji sa dowe strane ima ka-rabin kalibra 5,56 mm, a sa gorwe baca~granata kalibra 25 mm, kojim se moè iz-baciti granata sa rasprskavawem u vazduhudo odstojawa od 1.000 m i tako, bar teoret-ski, neutralisati neprijateqeva ìva silau zaklonu. Uz to, to oru`je je tri puta teèod M4, jer ima masu od 18 funti (8 kg). Pro-jekt XM8, koji obuhvata porodicu dugih cevi,nakon tri godine ispitivawa i 33 miliona

39

I S P I T I V A W E

U jesen 2007. godine, sprovedeno je uporedno ispitivawe nekolikomodela dugih cevi u komori sa pra{inom opitnog poligona u Aberdinu, dr-àva Merilend. Ispaqeno je po 6.000 metaka iz deset karabina M4, pu-{aka FN USA Mk16, HK 416 i HK XM-8. Potowe oru j̀e pokazalo je najboqirezultat, jer je imalo 116 mawih i 11 ve}ih zastoja. Pu{ka Mk16 je zabele-ìla ukupno 226 zastoja, HK416 – 233, a karabin M4 se najlo{ije iskazaosa 863 mawa i 19 ve}ih zastoja. Ve}im zastojima smatraju se oni koji zahte-vaju intervenciju oruàra, jer ih vojnici ne mogu otkloniti.

Predstavnici vojske su interpretirali rezultate kao povoqne, jerje najve}i deo zastoja svrstan u tip 1, koji zahteva do 10 sekundi za ot-klawawe, a uz to navode da je 98 odsto od 60.000 metaka ispaqeno bezproblema. Me|utim, jedan ~lan kongresne administracije ima druga~ijemi{qewe. U izjavi za sajt military.com, on isti~e da se ovde „ne traì in-strument za neurohirur{ke operacije. Pu{ka treba da uradi tri stva-ri: da opali svaki put kada se pritisne obara~, da pogodi tamo gde ni-{anite i da metak ima dovoqnu zaustavnu mo}”.

S obzirom na to da je M4 imala 882 zastoja, to zna~i jedan zastojna svakih 68 ispaqenih metaka. Okvir M4 ima 30 metaka, te bi to biojedan zastoj na svaki tre}i okvir. Vojni zvani~nici i to ne smatraju pro-blemom, jer se u razmeni vatre prose~no ispali do 140 metaka, a uz tonavode da se rezultati testa ne mogu smatrati definitivnim jer karabi-ni nisu redovno ~i{}eni, a {to bi vojnici na terenu svakako uradili.Me|utim, ostaje ~iwenica da su se u istovetnim uslovima testa ostalaoru`ja iskazala kao daleko pouzdanija: Mk16 je imala jedan zastoj nasvaki 265 ispaqeni metak, HK na 257, a XM-8 tek na svaki 472 metak.

Karabin M-4 sadodatnom opremom

ma duìne 419, odnosno 508 mm, a osimkompleta za nadogradwu karabina M4,HK416 nudi se i kao kompletan proizvodfirme HK.

Specijalne jedinice armije SAD od-mah su sprovele ispitivawe novog karabi-na, ispaliv{i oko 250.000 metaka, i utvr-dile da se zastoji javqaju prose~no jednomna 15.000 metaka, {to je tri puta boqe odM4. îm je HK416 2004. godine progla{enspremnim za proizvodwu, USSOCOM je ku-pila 500 primeraka. Od tada do danas ko-riste ga pripadnici jedinice Delta i elit-ni mornari~ki specijalci Seals tima 6.

Aprila 2007. godine, Norve{ka jepotpisala ugovor o kupovini 8.200 HK416,a tako|e su ga usvojile i oruàne snageMalezije i obalska straà Tajvana.

U uslovima postojawa vi{e nego kva-litetnog kompleta za nadogradwu postoje-}ih karabina M4, te poznatih problemaoko sistema M16/M4, logi~no bi bilo o~e-kivati da vojska SAD naru~i HK416, ~ijacena iznosi od 800 do 1.400 dolara, u za-visnosti od obima i vrste dodatne opremekoja ide uz osnovni komplet. Time bi svipostoje}i problemi vezani za osnovno voj-ni~ko oru`je bili re{eni za duì period.Me|utim, to se nije dogodilo. Vojska SADje izvestila da planira nabavku jo{100.000 novih karabina M4 tokom fi-skalne 2008. godine, po ceni od 800 dola-

ra za osnovni model, od-nosno 1.300 dolara sa do-datnom opremom, koju ~inemehani~ki ni{ani, sedamokvira, remnik i Pikati-ni {ina.

Ukupna cena ugovorasa firmom „Kolt” iznosi375 miliona dolara zaoru`je i 150 miliona do-lara za dodatnu opremu.Posebnu pa`wu privuklaje ~iwenica da se novi, ve-liki ugovor potpisuje naosnovu specifikacija sta-rih 15 godina, bez tenderai bez razmatrawa postoja-wa nekog boqeg sistemakoji se u me|uvremenu po-javio, a {to bi u ovom slu-~aju bio HK416.

Vojska je svoj stav ob-razloìla u saop{tewu od2. aprila 2007, gde se is-ti~e da je „... M4 dokazaosvoju vrednost na boji{tujer je precizan, lak zaodràvawe i upotrebu.Vi{e puta je poboq{an iu izradi se koristi najno-vija tehnologija.

Prema rezultatimaankete sprovedene me|u2.600 vojnika, povratnika

iz Avganistana i Iraka, oni su u velikoj ve-}ini izrazili zadovoqstvo sa M4”. Me|u-tim, prema podacima sa sajta defense-tech.org, oko 30 odsto vojnika je tokom po-menute ankete izjavilo da bi karabin M4trebalo zameniti drugim oru`jem ili usvo-jiti efikasniju municiju. Devetnaest odstovojnika navelo je zastoje na M4 koji su imse desili tokom borbe, s tim da je petinanapomenula kako su zastoji bili takve pri-rode da im je daqe vatreno dejstvo biloonemogu}eno.

Osim magazina „Army Times” i orga-nizacije ratnih veterana Soldiers for theTruth, te drugih pisanih medija, za ceo slu-~aj zainteresovao se i senator Tom Ko-burn, koji se 17. aprila 2007. pismenoobratio ministru Kopnene vojske, izraà-vaju}i svoju zabrinutost namerom vojskeda kupi veliku koli~inu karabina bez ika-kvog uporednog ispitivawa. Senator na-vodi da za vojnika ni{ta nije va`nije odwegove pu{ke, te da jednostavno nemaopravdawa za to {to vojnicima nije obez-be|eno najboqe mogu}e oru`je. S obziromna dugotrajne probleme vezane za pouzda-nost M16, na kojoj je baziran M4, a i na~iwenicu da su pojedini proizvo|a~i to-kom godina isprobali i otpo~eli proiz-vodwu oru`ja koja su, po dostupnim izve-{tajima, znatno pouzdanija, neprihvatqi-vo je da se ne organizuje slobodno i otvo-reno nadmetawe tih oru`ja, pi{e senatori zahteva uvid u izve{taje iz Iraka i Av-ganistana o pouzdanosti M4, te o radwa-ma koje vojska preduzima kako bi re{ilapostoje}e probleme.

U P O R E D N I T E S T

Rukovodilac pogona HK u SAD gene-ral-major u penziji Mejer u izjavi za „ArmyTimes” kaè kako ~iwenica da se vojniciSAD posle 40 godina bore u principu is-tim oru`jem, koje je on kao kapetan vojne po-licije nosio u Vijetnamu, ukazuje da vojskapridaje nizak stepen prioriteta streqa~-kom naoruàwu. Uz to, dodao je, da je odlu-ka o kori{}ewu istog oru`ja ve} 42 godinekratkovida, i predlaè da se organizujeuporedno testirawe, pa ako se oru`je, sta-ro 42 godine, pokaè boqe od HK416, fir-ma HK ne}e uputiti bilo kakvu ̀ albu na re-zultate testirawa.

Istraga „Army Times” ukazala je da suizve{taji USSOCOM, koji su ukazivali nasu{tinske nedostatke karabina M4, igno-risani zbog zaslepqenosti futuristi~kimoru`jima kao {to su XM29 i XM8.

Kriti~ari odluke o nabavci isti~uda se, ako je vojska ve} odlu~ila da potro-{i 525 miliona dolara za jo{ jednu na-bavku M4, pitawe uporednog ispitivawaradi definitivnog iznalaèwa boqegoru`ja name}e kao moralni i finansijskiimperativ.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

15. april 2008.40

M O N O P O L S K I P O L O @ A J

Pomo}nik senatora Koburna izjavio je da je Kolt na-kon samog pomiwawa otvorenog uporednog nadmetawa2006. godine znatno umawio cenu M4 i dodatne opreme,{to bi moglo ukazivati na ~iwenicu da je firma koristilasvoj monopolisti~ki status da oformi previsoku cenu.

utro{enih dolara, otkazan je oktobra2005. godine iz neutvr|enih razloga.

Odgovor ipak postoji, i dala ga jefirma „Hekler i Koh” (HK).

O Z B I Q A N S U P A R N I K

Posle uspe{no sprovedenog programamodifikacija radi poboq{awa britanskevojni~ke pu{ke SA80/L85A1, u HK su odlu~i-li da osvoje ameri~ko trì{te kompletomza izmenu gorweg dela leì{ta zatvara~ana oru`jima sistema M16/M4, kako bi seotklonili svi do tada prisutni problemi.Od pu{ke HK G36 preuzet je sistem gasnogklipa kratkog hoda, koji je zamenio direkt-ni sistem M16, tako da barutne ~estice nezaostaju u leì{tu ~ak ni nakon duge paq-be. Novi sistem je samopode{avaju}i i po-uzdano radi u cevima razli~itih duìna.Sama cev se izra|uje postupkom hladne ob-rade metala i ima mnogo duì vek. Pojed-nostavqeno je rasklapawe oru`ja, kojim serukuje na isti na~in kao i sa M16/M4. Po-uzdanost je vi{estruko proverena urawa-wem u vodu, potapawem u blato i zatrpava-wem u pesak, nakon ~ega je oru`je i daqebesprekorno funkcionisalo.

Novo oru`je, nazvano HK416, mase3,31 kg uz cev od 267 mm, odnosno 3,5 kg sacevi od 368 mm, ima kadencu od 700 do 900metaka u minuti. Proizvo|a~ uskoro pla-nira proizvodwu jo{ dva modela sa cevi-

Pu{ka HK 416 je pouzdana u svim uslovima upotrebe

na bazi T-62, izme|u ostalog i jer je na ~e-lo SSSR-a do{ao Leonid Bre`wev, umestoNikite Hru{~ova.

Me|utim, T-64 su pored vrlo visoke ce-ne pratili brojni problemi, vezani za goto-vo svaku novu komponentu: pregrevawe moto-ra, nepouzdana transmisija i automatski pu-wa~, top je imao nedovoqnu probojnost upr-kos revolucionarnim potkalibarnim projek-tilima stabilizovanim krilcima (APFSDS),tako da su svi budu}i tenkovi u SSSR-u do-bili nov kalibar topa od 125 mm.

Postojali su planovi za ugradwu moto-ra – derivata motora V-2 sa tenka BT-7, T-34 i prakti~no svih kasnijih sovjetskih ten-kova do T-62, ali je, dobrim vezama rukovo-dioca „Uralvagonzavoda”, iniciran razvojnovog tenka koji bi zadrào najva`nije ka-rakteristike T-64, uz neznatno niè borbe-ne kvalitete, ali uz kori{}ewe proverenihtehni~kih re{ewa i upola mawu cenu. Pro-totip tenka, pod nazivom ural, Objekt 172,koristio je mnoge komponente sa T-64, ali jezbog smawewa cene i pove}awa pouzdano-sti, razvijen Objekt 172M sa pojednosta-vqenim hodnim delom sa Objekt-a 167 i jo{nekim modifikacijama.

41

PUspeh Rusije u izvozu

naoruàwa i vojne opreme

ostvaren je i vrlo dobrom

prodajom tenkova T-90, koji

predstavqaju znatno

unapre|eni tenk T-72 koji je

u upotrebi vi{e od tri

decenije .

ri~a o tenku T-90 ima zanimqivu isto-riju. Razvijen je u sovjetskom „Uralva-gonzavodu” u Ni`wem Tagilu. Fabri-ka i konstrukcioni biro osnovani su„selidbom” zavoda iz Harkova, koja je

usledila nakon napada hitlerovske Nema~-ke na SSSR 1941. godine. Zavod je vra}enu Harkov 1958. i zvani~ni naziv mu je bioKB-60, HKBM, ali je mawi konstrukcionibiro „Uralvagonzavod” osnovan u Ni`wemTagilu (OKB620, OKBTM) s vremenom osna-ìo i postao suparni~ki harkovskom.

Prvi plod te konkurentske klime bioje „Uralvagonzavodov” jubilarni tenk T-62– prvi operativni tenk sa glatkocevnim to-pom na svetu. Uprkos boqem topu i oklopnojza{titi, taj tenk nikad nije dostigao popu-larnost T-55, opet iz Ni`weg Tagila, presvega zbog vi{e cene. Harkovski zavod je uz-vratio sa revolucionarnim T-64, tako|eopremqenim glatkocevnim topom, ali sa au-tomatskim puwa~em, potpuno novim moto-rom, transmisijom, ve{awem male mase i,prvi put na nekom operativnom tenku nasvetu, vi{eslojnim kompozitnim oklopom.Taj tenk je kona~no „pobedio” ranije favo-rizovani konvencionalniji i jeftiniji„Uralvagonzavodov” Objekt 167, razvijen

NOVA MLADOSTSTAROG RATNIKA

R U S K I T E N K T - 9 0

Testirawa su zapo~ela na poligonu uKubinki 1968, a nastavqena u centralnojAziji i u Transbajkalskoj oblasti sve do1971. Godinu dana kasnije (1972) pojavilisu se prvi proizvodni primerci, dok je ma-sovna proizvodwa i uvo|ewe u upotrebu,sada tenka ozna~enog sa T-72, usledilo1974. godine.

V A R I J A N T E

Ve} nakon pojave tenka T-72, zapo~elasu usavr{avawa. Model T-72A iz 1979.imao je kompozitni oklop na kupoli, konti-nualne antikumulativne ekrane na bokovi-ma, top 2A46 umesto 2A26M2, laserski da-qinomer TPDK-1, ni{an TPN-3-49 sa ICreflektorom L-4, sistem baca~a dimnih ku-tija 902B, motor V46-6 i voza~ev no}ni si-stem TVNE-4B.

Godine 1985. pojavio se T-72B sa jo{debqim oklopom kupole, motorom V-84 sna-ge 840 umesto 780 KS, novim stabilizato-rom topa 2E42-2 umesto 2E28M i mogu}no-{}u lansirawa protivoklopnih raketa izcevi topa 9K120 svir. Model T-72B1 je bioidenti~an T-72B, ali jeftiniji, jer nije imaomogu}nost lansirawa raketa. Od 1987. sena T-72A, B i B1 ugra|uje eksplozivno-reak-tivni oklop (ERO) prve generacije kontakt,a od 1989, T-72B dobija ERO druge genera-cije kontakt 5 (po~etkom iste godine taj do-datni oklop je po prvi put montiran na T-80U) i oznaka se mewa u T-72BM. Jo{ usa-vr{eniji T-72BU je usledio montirawem si-stema za upravqawe vatrom (SUV) sa T-80U.Gotovo svaka varijanta je imala i odgova-raju}u komandnu – K, sa mawe municije, aliboqom komunikacionom opremom.

Licencna proizvodwa je pokrenutaprvo u Poqskoj i êhoslova~koj, gde su sve-tlost dana ugledale izvozne varijante T-72M, T-72M1 (ekvivalent T-72A) i T-72M1M (ekvivalent T-72B), kasnije prei-menovan u T-72S. Kasnije je po licenci pro-izvo|en i u Jugoslaviji, gde su nastali M-84 i M-84A (T-72M i M1 sa novim motoromi SUV-om), a i u Indiji (T-72M).

Kraj hladnog rata doneo je surovo otre-`wewe i suo~avawe sa izuzetno neracio-nalno koncipiranom proizvodwom tenkova uSSSR-u. Naime, pored nepotrebno velikogbroja, u proizvodwi su vi{e godina bila ~aktri, prema borbenim kvalitetima vrlo sli~-na tenka, ne ra~unaju}i brojne varijante T-64 iz Harkova, T-72 iz Ni`weg Tagila i naj-noviji, T-80, sa gasnom turbinom, razvijen uLewingradskom KB-3 (OKBT/KBTM/OAOSpecma{), dok su wegove posledwe dve vari-jante proizvo|ene u OKBTM Transma{ izOmska (T-80U, sa kupolom razvijenom u Har-kovu), i u Harkovu, T-80UD, sa motorom raz-vijenim iz serije motora sa T-64.

Takva {arolikost u upotrebi oruà-nih snaga Rusije predstavqala je pravu no}-nu moru za obuku i logisti~are (razli~iti

motori, transmisije, ve{awe, SUV), pa jeodlu~eno da se sprovede racionalizacijai odabere jedan, standardni tenk. Kako jeHarkov bio u Ukrajini, Rusiji se izbor sveona najboqu „rusku” varijantu T-80, to jest T-80U i T-72 u posledwoj varijanti T-72BU iz1993. koja je dekretom Borisa Jeqcina, iz~isto marketin{kih razloga preimenovanau T-90. To je ura|eno izme|u ostalog da bise napravila distanca od T-72, koji se nijeba{ najboqe pokazao u operaciji Pustiw-ska oluja (T-72M i M1) i u ê~eniji.

Iako je T-80 oduvek bio vi{e cewen odbilo koje varijante T-72 i nikad ga nisu iz-vozili, {to je zna~ilo da su u wemu sazdanasva bogata znawa biv{eg SSSR-a iz gradwetenkova, pobedu je na iznena|ewe mnogih od-neo „Uralvagonzavod”, {to je objavqeno ja-nuara 1996. godine. Ta odluka je mnoge izne-nadila i {pekulisalo se o malverzacijama:general armije Pavel Gra~ov „forsirao” jeT-90, dok je general-pukovnik AleksandarGalkin, {ef Glavnog direktorata oklopnihjedinica, preferirao T-80U, jer je smatraoda ima ve}i razvojni potencijal. U te{kojfinansijskoj situaciji nakon raspada SSSR-a, direktno uplitawe sa najvi{eg vrha mogloje zna~iti i preìvqavawe „pobedni~kog”konstrukcionog biroa, {to se zaista i desi-lo, jer je „Omsktransma{“, proizvo|a~ T-80U (i prototipa crnog orla), 2002. bankro-tirao. Sre}om, pobedio je boqi takmac.

Tenk T-80 je oduvek, u na~elu, imaoprednost u SUV-u, a pre svega u performan-sama, zahvaquju}i sna`nijoj gasnoj turbinisnage 1.250 KS. Me|utim, T-90 je dobio SUVtenka T-80U, a gasna turbina je imala i mno-

ge nedostatke: vi{u cenu, kra}i radni vek iservisne intervale, performanse su znat-no varirale sa ambijentalnom temperatu-rom, intenzivnije zagrevawe zadweg dela iizduva i daleko ve}u potro{wu goriva. Prikretawu u terenskoj vo`wi, autonomija jekod T-80U bila za dve tre}ine mawa. ModelT-90 je uz to bio jeftiniji i imao je za nijan-su boqi oklop, {to je predstavqalo iznena-|ewe, s obzirom na niì tehnolo{ki nivo.

P O B O Q [ A W A

Kao i svi sovjetski, tj. ruski tenkovi,T-90 imaju identi~nu koncepciju, sa eks-tremno malom unutra{wom zapreminom ra-di postizawa {to boqeg oklopa, sa uprav-nim odeqewem napred, borbenim u sredinii pogonskim pozadi (duìna sa topom na-pred 9,53 m, duìna trupa 6,86 m, {irina3,78 m i visina do krova kupole 2,23 m).Kod serije T-72 jeste, u odnosu na T-64 i T-80, u odre|enoj meri zapostavqena pokre-tqivost, iako je upravo na tom poqu, para-doksalno, ostvarena najve}a prednost u od-nosu na T-80U. Bez obzira na to {to je tenkT-90 opremqen daleko jeftinijim klasi~-nim dizel motorom sa mehani~kim puwa~emV-84MS, snage 840 KS, ostvarena je dale-ko mawa potro{wa nego kod gasne turbine,uz ve}u pouzdanost nego kod serije motora5TD i 6TD sa T-64, sa cilindrima koji sekre}u jedan prema drugom i zajedni~kim rad-nim prostorom.

Jedini problem je ~iwenica da je tenkT-90, kao posledica brojnih modifikacija,postao znatno teì (46,5 t, u odnosu na

15. april 2008.42

41,5 t za T-72M1). Tako je specifi~na snagaopala sa 18,8 KS/t na 18,1 KS/t, {to je uodnosu na T-80U (27,2 KS/t), Leopard 2A6(24,2), Leclerc (27,3) i M1A2 Abrams (23,8)ipak premalo. Iz tog razloga, Rusi su pri-premili oja~ani turbo-dizel V-96S2 kojimse postiè specifi~na snaga nekih serijaT-90 (za Indiju) i poboq{anog T-90S 21,5KS/t.

Fabrika u êqabinsku je krajem janu-ara 2000. objavila da je za proizvodwuspremna varijanta snage 1.200 KS, po sna-zi jednak motoru razvijenom za jugosloven-ski tenk vihor (oja~ani V-46). Ugradwom togmotora, specifi~na snaga dostigla bi 25,8KS/t, ~ime bi se kona~no dostigli konku-renti, ali jo{ nema najave da }e taj motorbiti kori{}en.

Transmisija se zasniva na dva plane-tarna mewa~a za svaku gusenicu, sa sedamstepeni prenosa napred i jednim nazad.Ve{awe je sistemom torzionih poluga, sahidrauli~nim amortizerima na prvom,drugom i {estom hodnom to~ku. Na putu do-stiè brzinu od 65 km/~, a u terenskoj vo-`wi 45 km/~.

Za{tita tenkova serije T-72 u po~etkuje kaskala za T-64 i T-80. Prva varijantauop{te nije imala kompozitni oklop na ku-poli ve} homogeni ~eli~ni, dok je ~ak i prviT-64 iz 1967. godine imao kupolu koja sesastojala od dva sloja livenog pancirnog~elika, izme|u kojih je bio sloj legure alu-minijuma. Kasnije verzije T-64 i novi T-80,iz sedamdesetih i osamdesetih, ve} su ras-polagale sa kerami~kim insertom, dok je T-

72A i T-72M1 tek dobio insert nastao me-{awem peska i vodenog stakla. Taj materi-jal se ina~e koristi za jezgra pri livewu iuz ekstremno nisku cenu obezbe|uje solidnuefikasnost protiv kumulativnih projektila(ali znatno mawu nego keramika).

Kona~no, na varijanti T-72B ugra|en jeinsert koji se sastojao iz niza razmaknutih„paketa” sa kombinacijom ~elik (21 mm) – gu-ma (6 mm) - ~elik (3 mm), koja je bila neupo-redivo jeftinija od keramike, ali predsta-vqa za nijansu boqe re{ewe u odnosu na T-80U. Tenk T-90 ima ne{to poboq{anu vari-jantu tog oklopa. Isti je slu~aj sa oklopompredwe kose plo~e, koja predstavqa vari-jantu sa prethodnih serija (gledaju}i sa unu-tra{we strane prema spoqa): 50 mm ~elik,105 mm staklotekstolit, 60 mm ~elik, 16 mm~elik visoke tvrdo}e i sa spoqa{we stranedodatno ERO kontakt 5, sve pod uglom 68stepeni u odnosu na vertikalu, a dowa kosaplo~a ima debqinu 80 mm, {to uz dozer 20mm, pod uglom daje ukupno 240 mm.

Bilo kako bilo, ~eona za{tita tenkaT-90 protiv potkalibarnih projektila pro-cewuje se u slede}em rasponu: na kupoli odoko 280 (na slabije za{ti}enim delovimado topa) do 550 mm bez ERO, a sa ERO naj-vi{e 830 mm, dok je na trupu od 240 mm nadowoj plo~i, do pribli`no 500 mm bez EROi 750-780 mm sa ERO (kontakt 5 dodaje250–280 mm protiv kineti~kih projektila).

Ameri~ki M1A2 Abrams iz 1992. je nasli~nom nivou, mada je raspored ne{to dru-ga~iji: kupola {titi u ekvivalentu najvi{eod oko 900 mm, dok je trup slabije za{ti-

}en (370 na uzanoj jako zako{enoj gorwojplo~i, na kojoj se javqa riko{et i do 650mm na centralnom i dowem delu ~ela), uzhomogeniju za{titu u ~eonim sektorima, jernema ERO koji pruà 100 odsto pokrive-nost. Protiv kumulativnih bojnih glava, T-90 nudi ekvivalent pancirnog ~elika odnajvi{e 1.000 mm na trupu do 1.300 mm nakupoli, uz napomenu da je za{tita zbog upo-trebe ERO mawe ravnomerna i na nekimmestima, gde se ERO ne pogodi, vrednostitreba umawiti za oko 600 mm. Kod M1A2je, prema procenama, ne{to druga~ije: ku-pola 1.300–1.600 mm, a trup 800–900 mm.

V A T R E N A M O ]

Vatrena mo} tenka T-90 zasniva se natopu 2A46M-2 ili 2A46-5 (kasnije serije)kalibra 125 mm, puwenom automatskim pu-wa~em ispod kupole sa kapacitetom 22 dvo-delna metka, uz borbeni komplet 43 metka.Top je opremqen stabilizatorom u dve rav-ni 2E42-4. Ispaquje vi{e tipova municije:potkalibarne projektile, trenutno fuga-sne, kumulativne i protivoklopne vo|enerakete (POVR). Me|u potkalibarne projek-tile ubrajaju se: BM-32 vant (iz 1985, pe-netrator sa osiroma{enim uranijumom,probojnosti 500 mm na 2.000 m ili 250 pod60 stepeni u odnosu na vertikalu), BM-42mango (1986, legura volframa, 460mm/2000 m) i BM-46 svinec (1991, osiro-ma{eni uranijum, 600 mm/2.000 m ili300/60o/2.000 m).

Tokom razvoja, bilo je velikih proble-ma oko postizawa deklarisane probojno-sti, jer je vant na testovima od 45 ispaqe-nih projektila postigao svega sedam probo-ja plo~e 250 mm pod 60o, a svinec svega ~e-tiri, ali se pretpostavqa da su ti proble-mi re{eni do uvo|ewa u upotrebu. Zatim,BM-42M lekalo je ne{to duì i ne moè dase smesti u standardni karusel, ve} zahte-va modifikaciju koja je, vrlo je mogu}e,ugra|ena na T-90S ili potpuno novi puwa~,ugra|en na crnom orlu i pruà probojnostod 600 do 650 mm ~elika na dva kilometra.

îni se da su najboqe oklopqeni ~e-oni delovi kupole i ruskih i zapadnihtenkova danas neprobojni za protivnike,{to, po svemu sude}i, definitivno zna~ida sada oklop trenutno odnosi prevagu.Iz tog razloga moèmo o~ekivati produ-èwe cevi topova na zapadnim tenkovimai, eventualno, prelazak na ve} razvijenetopove 140 mm, dok Rusi ve} odre|enovreme najavquju glatkocevni top od ~ak152 mm koji }e opremati najnoviji, jo{uvek neprikazani tenk iz Ni`weg Tagila,za koji se sumwa da ne}e imati klasi~nukupolu, ve} top sa eksternom ugradwom iposadu u trupu. Taj tenk, najavqen za 2009,sigurno }e uneti malo „ìvosti” jer }enajverovatnije naterati Zapad da predu-

43

T E S T O V I P R O B O J N O S T I

Nemci i Amerikanci su testiraliprobojnost na tenku T-72 nepoznate va-rijante, verovatno poreklom iz Isto~neNema~ke, opremqenim oklopom kontakt5. Nije poznato koji projektil su Nemciupotrebili ali se zna da su Amerikancikoristili M829A1 iz 1991, probojno-sti oko 640 mm na 2.000 m. Prema timrezultatima, T-72 sa ERO kontakt 5 nijeprobijen, a jedinu nepoznanicu predsta-vqa koja je varijanta T-72 bila u pita-wu. Zna se da je jedino T-72B bio opre-mqen sa kontakt 5 i to u varijanti T-72BM, pa je o tom tenku najverovatnijere~, jer kako bi ina~e Amerikanci moglido}i do tog tipa ERO? Verovatno ni ak-tuelni M829A2 iz 1994. ne bi bio ustawu da probije ~elo kupole T-72BM/BU i T-90 na mestima za{ti}enimsa ERO, dok se o najnovijem M829A3, zakoji se tvrdi da je optimizovan za dejst-vo protiv ERO, i daqe malo zna.

Ruski T-90S

zme radikalnije mere poboq{avawa svo-jih tenkova.

Fugasna municija je klasi~nog ruskogtipa OF-19 ili poboq{ani OF-26, dokkumulativna podrazumeva ~itav niz pro-jektila, me|u kojima najboqe performan-se imaju BK-29 (tandem glava probojnosti650 mm) i BK-31 (sa trostrukim kumula-tivnim puwewem, ukupne probojnosti 800mm). POVR lansirane iz cevi topa su ti-pa 9M119M refleks, dometa 5.000 m, satandem-kumulativnom bojnom glavom pro-bojnosti 700–750 mm i mogu}no{}u lan-sirawa iz pokreta. Sa topom je spregnutmitraqez PKT kalibra 7,62 mm sa 2.000metaka, a na krovu kupole je daqinskiupravqani protivavionski mitraqez12,7 mm NSVT (kompleks Utjos). Za stva-rawe dimne zavese koristi se 12 baca~adimnih kutija 82 mm, a zadràn je i gene-rator gasa na izduvnom sistemu motora.SUV je 1A45T irti{, preuzet sa T-80U, ~i-me su se ti tenkovi prakti~no izjedna~ilina tom poqu.

Z A [ T I T A

Prve serije T-90 koristile su pasiv-no/aktivni ni{an TPN-4-49-23 buran,dok su kasnija vozila dobila termalni ni-{an TO1-PO-2T agava 2, a to je petnae-stak godina nakon zapadnih zemaqa. Pro-blemi koje Rusi imaju sa termalnim ni{a-nima oslikavaju se kona~nom odlukom od27. avgusta 2007. da za svoje novoproi-zvedene T-90S naru~e francuske termal-ne ni{ane Thales Catherine FC, kao i naindijskim vozilima. Komandir raspolaèpasivnom dnevno-no}nom spravom TKN-4Sagat-S, koja je prema performansama izapanoramskih termalnih sprava, {to je namnogim drugim tenkovima danas standard(M1A2 Abrams, Leopard 2A5/6, Leclerc, itd.)i predstavqa mo`da najslabiju ta~ku T-

15. april 2008.44

I S P I T I V A W E O K L O P A

Dvadesetog oktobra 1999. izvr{en je test oklopne za{ti-te dva najboqa tenka u ruskim oruànim snagama – T-80U i T-90– slede}im sredstvima: ru~nim baca~ima RPG-7 sa bojnom gla-vom PG-7VR, RPG-29 (obe probojnosti oko 750 mm pancirnog~elika), protivoklopnim vo|enim raketama maqutka-2 (600mm), metis (460 mm), konkurs (650 mm) i kornet (preko 850 mm),a i potkalibarnim tenkovskim projektilima BM-42 ispaqiva-nim sa 1.500 m. Svako sredstvo je ispaqivano pet puta.

Tenk T-90 sa ERO je tri puta probio RPG-29, a jedanput sukornet i BM-42 probili tenk bez ERO; T-80U sa ERO je RPG-29probio tri puta i svih pet puta bez ERO. Jedan PG-7VR je probiotenk bez ERO, a dva korneta je probilo tenk sa ERO i svih petbez ERO. Procewivati stepen oklopne za{tite dva tenka naosnovu datih rezultata je prili~no nezahvalno, jer nije poznatona kom mestu su projektili poga|ali i probijali. Ura|eni su i te-stovi za{titnog sistema {tora, raketama kornet bez ugra|enebojne glave. Od 10 ispaqenih raketa, ~etiri su pogodile tenk, aostalih {est je proma{ilo.

90. Inercijalni navigacioni sistem TNA-4-3 poseduje samo komandni T-90K, ali jena kasnijim serijama zamewen satelit-skim sistemom GLONASS, koji je ekviva-lent zapadnom GPS.

Godine 1999. prikazana je nova vari-janta T-90S. Osnovna razlika u odnosu naprethodnika je potpuno nova kupola, dobi-jena zavarivawem vaqanih plo~a pancir-nog ~elika, {to je kona~ni raskid sa ru-skom tradicionalnom metodom livewa. Ti-me se dobijaju ravnomernija oklopna za-{tita na ~elu kupole i ve}a sloboda ugrad-we kompozitnog oklopa u ~elo kupole (ve}iudeo inserta ve}e masene efikasnosti uodnosu na ~elik). Nema podataka o tipu in-serta, osim naziva „napolitanka”. Sa spo-qa{we strane se tako|e nalazi ERO kon-takt 5, a u kasnijoj fazi }e se mo`da mo-dernizovati sa novim ERO relikt (ve}a ot-pornost na tandem kumulativne bojeve gla-ve i boqa pokrivenost). Na taj na~in, ekvi-valent oklopne za{tite kupole protiv pro-jektila koji dejstvuju kineti~kom energijompove}an je na oko 920 mm (po nekim poda-cima i vi{e od 1.000 mm), a od zna~aja je{to je debqina oklopa, neposredno poredtopa, pove}ana sa 280 na 420 mm.

Ugradwom nove kupole, pribli`no jedostignut nivo za{tite na najnovijem ten-ku Abrams M1A2SEP iz 1998, koji je na ~e-lu kupole dostigao maksimum od, premaraznim podacima, 960 mm ili vi{e od1.000 mm (oklop od osiroma{enog ura-nijuma zatvoren u ~eli~ne „kutije”). Tako-|e, u posledwe vreme pojavquju se foto-grafije koje pokazuju da je na zadwem delutrupa, koji nije sa boka pokriven sa ERO,postavqen danas sve popularniji dodatnioklop tipa „slat” u obliku kaveza (prisu-tan i varijantama za urbano ratovawetenkova Abrams TUSK, Challenger 2 i Leo-pard PSO). Neko }e pomisliti da su Rusikopirali Zapad, ali je slat u stvari ru-ski, tj. sovjetski izum i po~eo se pojavqi-

Eksplozivno reaktivni oklop „relikt" na modernizovanom tenku T-72M1M

vati jo{ tokom rata u Avganistanu osam-desetih godina pro{log veka na oklopnimtransporterima.

IZVOZ

Uspeh Rusije u izvozu naoruàwa i voj-ne opreme, ta~nije povratak u sam svetskivrh, ostvaren je dobrim delom i vrlo do-brom prodajom tenkova T-90. Interesantnoje da je Indija najboqa „mu{terija". Premaposledwem ugovoru, Indijci }e nabaviti347 tenkova T-90S, od kojih }e prva serijaod 120 vozila biti isporu~eni u toku slede-}e godine, a ostatak u roku od dve godine. Satom nabavkom, Indija }e u svom arsenalu,pored 310 prvih T-90 i T-90S iz Rusije, is-poru~enih do 2004. i narednih 1.000 koji}e se sklapati u Indiji, imati 1.657 tenko-va serije T-90.

Alìr }e od 2007. do 2011. dobiti187 tenkova T-90SA, koji za razliku od in-dijskih imaju sistem {tora, klima-ure|aje,senzore laserskog ozra~ewa i termalno-izolacioni sistem nakidka. U toku su prego-vori sa Libijom i Marokom.

Ruska armija je zapo~ela sa uvo|ewemT-90 neposredno nakon wegove pojave, ali jedo 1996. opremila svega jedan oklopni puk21. gardijske mehanizovane divizije sa 94vozila i jedan bataqon 5. tenkovske divizi-je sa 31 vozilom. Nakon toga nastala je ve-lika besparica, pa su naredne nabavkeusledile tek 2004, kada je naru~eno svega14 poboq{anih T-90S. Godine 2005. jedanbataqon elitne 2. tamanske mehanizovanedivizije dobio je 17 T- 90S, koji su postalioperativni maja 2006. Od tada do 2011.predvi|eno je da se svake godine uvodi po je-dan bataqon od 31 vozila, ~ime }e se brojtenkova te serije dovesti na 125 T-90 i 217T-90S, tj. ukupno 342. Osim toga, pojedinekomponente, naro~ito ERO relikt, koristese za modernizaciju starijih vozila, kao{to su T-72B i T-80B.

Sebastian BALO[

ekspediciji koja se spremala u pohod naEverest. Prilikom dotura materijala ualpinisti~ke baze, avion PC-6 sletao jena leteli{ta koja su se nalazila na visi-nama od 5.200 i 5.750 metara. Rekordnavisinom sletawa od 5.750 metara do da-nas nije oborena. Iako je tokom te ekspe-dicije prototip imao udes, to nije uticalona prve naruxbe koje su uskoro krenule kakupcima {irom sveta.

P O G O N S K A G R U P A

Poboq{ana verzija sa oznakom PC-6/350 imala je neznatno ja~i motor snage261 kW i to je bilo samo prelazna stepe-nica ka re{ewu koje se pokazalo kao punpogodak – ugradwa turboelisne pogonskegrupe. Nakon 73 primerka sa klipnim mo-torom Pilatus se u potpunosti preorijen-tisao na tzv. turboprop – u po~etku su tobili francuski motori Turbomeca Astazouu verzijama IIE, IIG i XII, ~ija se snaga kre-tala u rasponu od 320 do 427 kW. Verzijaopremqena francuskim motorima dobilaje oznaku PC-6A, a naziv porter promewenje u turbo porter. Proizvo|a~ je nedugopotom, ta~nije 1964, pre{ao na kanadskimotor Pratt&Whitney PT-6A. Taj motor je urazli~itim varijantama postao pogonskagrupa najve}eg broja PC-6, koji su tada do-

45

T[vajcarska fabrika Pilatus

je svetsku slavu stekla

proizvodwom turboelisnih

{kolskih aviona. Me|utim,

u red wenih najuspe{nijih

konstrukcija spada i laki

transportni avion PC-6B

koji se koristi u vi{e od 60

zemaqa. Karakteristi~an

izgled, dobre letne osobine

i izuzetno {iroka lepeza

upotrebe, ~ine taj avion

eoma zanimqivim izborom

za razne korisnike.

okom pedesetih godina pro{log veka{vajcarska avio-industrija dizajni-rala je vi{e uspe{nih modela lakihklipno-elisnih aviona koji su u{li userijsku proizvodwu. Sticawem neo-

phodnog iskustva, a uvaàvaju}i i speci-fi~ne doma}e potrebe, Pilatus je 1957.zapo~eo sa projektom jednomotornog viso-kokrilca sposobnog da sle}e na kratke islabije pripremqene poletno-sletne sta-ze koje se nalaze na velikim nadmorskimvisinama. Rezultat je bio PC-6 Porter (uprevodu nosa~) koji je prvi put poleteo 4.maja 1959. godine. Nekoliko nedeqa ka-snije, taj avion je predstavqen na pari-skom avio-salonu gde je izazvao veliku pa-`wu. Serijska produkcija po~ela je ve}idu}e godine. Prvi primerci PC-6 bili su,kao i prototip, opremqeni {estocilin-dri~nim klipnim motorom Avco LycomingGSO-480-B1A6 snage 254 kW.

U operativnoj upotrebi avion je de-monstrirao upravo ono {to se od wegao~ekivalo – mogao je da sleti na izuzetnokratke i lo{e terene i to na velikim nad-morskim visinama {to se upravo poklapa-lo sa {vajcarskim eksploatacionim uslo-vima. I ne samo to. Pilatus je 1960. anga-òvao prototip PC-6, zajedno sa svojimopitnim pilotom, u podr{ci alpinisti~koj

LETE]I XIP

L A K I T R A N S P O R T N I A V I O N P C - 6

Fot

o Pi

latu

s

bili sufiks „B”. Motor oznake PT-6A 27snage 410 kW ~ini dana{wi proizvodnistandard.

Ugradwom turboelisne pogonske gru-pe znatno je promewen spoqa{wi izgledaviona. Nos je vidno produèn i avion jedobio nezgrapnu siluetu, a time i niz epi-teta. Dok su jedni umereni i taj aviona na-zivaju „lete}i xip” shodno nameni i tere-nima na kojima se upotrebqava, drugi ga,bez imalo griè savesti, porede sa sme-}arskim kamionom. Realno, taj avion i ni-je pravqen da bude lep. Robusne konstruk-cije, sa pravougaonim, visoko postavqe-nim krilom i prenagla{enim stajnim tra-pom ne moè da odu{evi esteti~are, alikorisnike svakako moè. Primewena ae-rodinami~ka i konstruktivna {ema bili suod velike va`nosti za postizawe STOL ka-rakteristika (Short Take Off and Landing –kratko poletawe i sletawe). Na taj na~in,

PC-6B sa maksimalnim teretom moè da uz-leti sa staze koja je duga~ka samo 197 me-tara! Duìna protr~avawa nakon sletawai to sa maksimalno dozvoqenom sletnomteìnom iznosi impresivnih 127 metara!

FUNKCIONALANOST

Avion PC-6B danas bez razlike kori-ste i vojni i civilni operateri. Isti~e sesvestrano{}u upotrebe na kojem mu konku-renti te{ko pariraju. U transportnoj va-rijanti PC-6B moè da preveze do 10 put-nika ili padobranaca, odnosno teret mak-simalne teìne od 1.130 kilograma. Za-hvaquju}i adekvatnim bo~nim vratima, te-retni prostor dimenzija 2,30/1,16/1,18m pogodan je za brz utovar i istovar ra-znih vrsta tereta, ukqu~uju}i i nosila sarawenicima. Konstrukcija teretnog pro-stora tako|e predvi|a postavqawe opre-me za aero-foto snimawe i druge vrste iz-vi|awa. Olak{an pristup omogu}ava i la-ku montaù rezervoara za vodu zapremine1.150 litara koji moè da se upotrebi zaga{ewe poàra iz vazduha. Uz dodatnu in-stalaciju, PC-6B moè da se koristi i zatretirawe useva. S obzirom na zemqu po-rekla, PC-6B se ~esto moè videti kako saskijama sle}e i pole}e sa snega. Ugradwaplovaka i eksploatacija sa vodenih povr-{ina je tako|e uobi~ajena pojava.

Za eksploataciju sa ekstremnih tere-na PC-6B se odlikuje odre|enim konstruk-tivnim specifi~nostima kao {to su fil-ter za motorski uvodnik vazduha, to~kovipove}anih dimenzija zbog upotrebe sablatwavog i mekanog tla, razli~iti za-{titnici i deflektori koji izme|u osta-log {tite repne povr{ine od blata i ka-mewa koje bacaju glavni to~kovi.

15. april 2008.46

R E K O R D E R I

Naravno, PC-6B je naro~ito ce-wen u aeroklubovima. Bez problemavu~e dve jedrilice, a posebno je pogo-dan za prevoèwe padobranaca. Koli-ka je wegova efikasnost govore i re-kordi koje je oborio. U jednom slu~ajupadobranac je tokom 24 ~asa izveo500 skokova iz jednog PC-6B. Rastere-}eni avion sa samo jednim padobran-cem na visinu od 630 metara pewao seza oko jedan minut. Na istom tom pri-merku aviona postavqen je i drugi im-presivan rekord od 424 poletawa isletawa tokom 24 ~asa, a koje je izveoisti pilot.

O D L I K E P C - 6 B 2 H 4T U R B O P O R T E R

Posada...................................... jedan pilot Pogonska grupa.......Pratt&Whitney PT-6A 27snage 410 kWRazmah krila ..................................15,87 mPovr{ina krila ............................ 30,15 m2

Duìna ...........................................10,90 mVisina..............................................3,20 mDimenzije teretnog prostora (d/{/v) ........................... 2,30/1,16/1,18 mZapremina teretnog prostora ........... 3.3 m3

Teìna praznog aviona...................1.250 kgMaksimalna poletna teìna.......... 2.800 kgUnutra{we gorivo ............................ 623 l Maks. koristan teret .....................1.200 kg Kapacitet teretnog prostora .........10 put-nika/9 padobranaca ili 2 nosila sa tripratiocaMaksimalna brzina horiz. leta...... 232km/~ Brzina prevla~ewa sa maks. masom izakrilcima na sletno ........................96 km/~Po~etna brzina uzdizawa sa maks. teretom......................... 5.13 m/sek Dozvoqeno preoptere}ewe-te}e.............+3.58/-1.43 GDuìna zaleta sa maks. teretom .........197mDuìna sletawa sa maks.teretom ......127 mPrakti~ni plafon leta .................. 7.620 mDolet...........730 km sa maks. teretom i 1.503 km sa dopunskim rezervoarima

Austrijski PC-6

Snimio S.VLAÎ]

Ameri~ka kompanija „Fer~ajld” (Fair-child) izradila je po licenci oko 90 PC-6Ckoji su bili opremqeni turboelisnim mo-torima Garret TPE 331 u razli~itim vari-jantama. Deo proizvedenih aviona nosilisu oznaku AU-23 mirotvorac (36 aviona) iUV-20 ~irikava. Avioni AU-23 su ujednobili i jedini naoruàni PC-6. Tokom Vi-jetnamskog rata uspe{no su upotrebqava-ni u protivgerilskoj borbi. Bili su nao-ruàni trocevnim topom HM-197 kalibra20 mm (modifikacija poznatog topa M-61vulkan) montiranom na bo~nim vratima, ai sa dva potkrilna mitraqeza 7,62 mm. Na~etiri potkrilne i jednoj podtrupnoj ta~kimogle su da nose razli~ite vrste bombi i

nevo|enih raketnih zrna sa ukupnom ma-som do 900 kilograma.

Za pet godina borbenih dejstava izgu-bqen je samo jedan avion. Upotrebqavanisu za pratwu helikoptera, neposrednu va-trenu podr{ku i ozna~avawe ciqeva. Pozavr{etku Vijetnamskog rata ovi avionipredati su tajlandskom vazduhoplovstvu,koje ih jo{ aktivno koristi u sastavu svog501. skvadrona.

I S P L A T I V O S T

Do danas je proizvedeno 528 avionatipa PC-6 u razli~itim verzijama, od ~egase aktivno koristi oko 250 primeraka.Koristi ga i 28 vojnih vazduhoplovstava,

ali i razni drugi operateri u ukupno 63dràve.

U ponudi proizvo|a~a jo{ se nalaziPC-6B. Trenutno je aktuelan model PC-6BB2-H4, koji u odnosu na prethodnike imane{to uve}ano le|no peraje, oja~anustrukturu aviona i izdr`qiviji stajnitrap.

Avion PC-6B nije jeftin ali se veli-kim resursima kojima raspolaè, visokompouzdano{}u i malim tro{kovima sata le-ta ve}e inicijalno ulagawe brzo isplati.Naravno, pod uslovom da godi{we leti mi-nimum 400 sati. Proizvo|a~ navodi da je uuslovima gde postoji iole ure|enije ze-mqi{te pribli`nih dimenzija od nekolikostotina metara, upotreba PC-6 za tran-sport tereta duplo isplativija nego anga-òvawe helikoptera, naro~ito ukoliko seima u vidu i visina terena na koji se sle-}e. Sa druge strane, ne treba zaobi}i ~i-wenicu da PC-6B, bez obzira na snaànmotor, poseduje aerodinami~ku koncepcijukoja ne dozvoqava razvijawe brzina ve}ihod onih koje su uobi~ajene za helikoptere.

Navedene karakteristike aviona iniz tehni~kih re{ewa koje doprinoseukupnoj funkcionalnosti i daqe su nepre-vazi|eni, bez obzira na vreme{nost odgotovo pola veka. Model PC-6B je i daqeaktuelan na trì{tu, pogotovo za kori-snike kojima je potreban pouzdan i ekono-mi~an avion velikih resursa koji }e dano-no}no biti u pogonu.

Mr Slavi{a VLAÎ]

47

F I L M S K I J U N A K

Avion PC-6 je bio junak vi{e fil-mova, od kojih su najupe~atqivije scenezabeleène u „Er Amerika”. Film go-vori o istinitim doga|ajima iz perio-da Vijetnamskog rata kada je firma „ErAmerika” sa pilatusima PC-6 obavqa-la niz prqavih poslova iza kojih jestajala CIA.

L E P O T A N I J E V A @ N A

Realno, taj avion i nije pravqen dabude lep. Robusne konstrukcije, sa pra-vougaonim, visoko postavqenim krilomi prenagla{enim stajnim trapom ne mo-è da odu{evi esteti~are, ali korisni-ke svakako moè.

Primewena aerodinami~ka i kon-struktivna {ema bili su od velike va-`nosti za postizawe STOL karakteri-stika (Short Take Off and Landing – kratkopoletawe i sletawe). Na taj na~in, PC-6B sa maksimalnim teretom moè da uz-leti sa staze koja je duga~ka samo 197metara! Duìna protr~avawa, nakonsletawa, i to sa maksimalno dozvoqe-nom sletnom teìnom, iznosi impresiv-nih 127 metara!

Avion se ~esto moè videti kako saskijama sle}e i pole}e sa snega

15. april 2008.48

V E S T I * D O G A \ A J I * Z A N I M Q I V O S T I

Prototip novog lovca vazduhoplovnih snagaSAD Lockheed Martin Lightning II F-35 uspe{no je to-kom svog 34. leta izveo puwewe gorivom u vazduhu.To je vaàn test pred uvo|ewe tog aviona u serijskuproizvodwu (2010), koji }e omogu}iti budu}em lov-cu ve}i borbeni radijus .

Za taj test upotrebqen je avion-tankerKC-135. Kada su se avioni popeli na visinuod 20.000 stopa izveden je ~itav niz maneva-ra kako bi se proverila kompatibilnost avi-ona F-35 u odnosu na cev za ispu{tawe gorivai wenom otporu vazduha.

Lovac F-35, ina~e, nosi vi{e od osamtona goriva, {to mu omogu}ava veliki radi-jus bez spoqnih rezervoara goriva ili do-puwavawa gorivom u letu. To je supersoni~-ni, vi{efunkcionalni lovac pete generaci-je, sa stealth odlikama predvi|en da zameniveliki broj aviona ukqu~uju}i i AV-8B hari-jere, A-10 lovce tenkova, F-16 i F-18, te avi-one britanskog vazduhoplovstva GR.7 hari-jere i Si harijere.

D. D.

USPE[NO PUWEWE GORIVA U LETU

SISTEM CORNER SHOT

Globalni terorizam i sve izraènijadejstva u ograni~enim urbanim sredinamadoprineli su stvarawu inovativnog oru`jai opreme koje snagama bezbednosti i vojni-

cima omogu}uju maksimalno bezbedno su-o~avawe sa protivnikom. Izrael je utu namenu proizveo sistem corner shotza ~iju osnovu je posluìla nema~ka ju-ri{na pu{ka MP44 iz Drugog svetskograta na koju je namontiran sistem

ogledala za osmatrawe i kriva cev.Na sistemu corner shot, na

predwem delu, ispod cevi pu-{ke, montirani su optika

za no}no osmatrawe,

laserski ni{an, takti~ka svetiqka i malakamera, koja ima sposobnost merewa utica-ja vetra na projektil (sli~no kao kod snajpe-ra). Kamera je povezana sa mawim, pregled-nim LCD ekranom. Tehni~ki posmatranougra|eni beì~ni video sistem u mogu}no-sti je da predaje signal na nekoliko stotinametara udaqen prijemnik. Jednostavna jemontaà pi{toqa svih kalibara (glock, Sig,Beretta, CZ 75), a sistem omogu}ava brzo me-wawa projektila.

Osim osnovne, pi{toqske verzije, pro-izvodi se i verzija sa baca~em granata ka-libra 40 mm. Sistem corner shot se lako upo-trebqava: korisnik jednostavno postavi si-stem iza ugla i preko sistema poluga, priti-skom na okida~ sistema corner shot aktiviraokida~ oru`ja, ni{ane}i na ciq preko vi-deo-osmatra~kog sistema koji je ugra|en u ni-{ansku spravu. Predwi deo postavqen je naposebno postoqe koje omogu}ava okretawesistema za 62 stepena po horizontalnoj osi.

S. A.Novo oru`je za dejstvo u urbanim sredinama

SENDVI^ OKLOP ZA WARRIORSukobi u Iraku naterali su Amerikanaca i Britance da svoje

BVP Warrior opreme novim dodatnim oklopom. Prema raspoloìvimpodacima, prve pakete novog sistema oklopne za{tite dobila su vozi-la [kotske garde (Scots Guards). Modernizacija je ura|ena u central-noj radionici britanske armije u Kuvajtu.

Novi dodatni oklop podrazumeva kombinaciju sendvi~-oklopa nagorwim delovima bokova i poznatog „slat” oklopa od zavarenih ~eli~-nih traka u obliku kaveza preko doweg dela oklopa, koji pokriva hodnideo vozila. Sendvi~-oklop je prema konfiguraciji veoma sli~an izrael-skom EAAK, koji je usvojen i za opremawe ameri~kih amfibijskih oklop-nih vozila AAV-7 i sastoji se od dve ~eli~ne plo~e, izme|u kojih se nala-zi polimerni materijal. Jasno je da je ciq te modernizacije pove}aweotpornosti na dejstvo kumulativnih bojnih glava sa ru~nih baca~a RPG-7.

S. B.

AUSTRALIJSKI OKLOPWAKAustralijska firma Tenix Defence Systems proizvela je novo

oklopno vozilo to~ka{ oznake Tenix S600 4x4. Vozilo je kutijastogoblika sa duplom za{titom krova kabine i predweg dela sa pokret-nim vratima na sredi{wem ispup~eno delu sa obe strane. Na hodnideo pri~vr{}ena je unimagova karoserija koja bez dodataka moèda izdrì eksploziju mina mase do {est kilograma projektile kali-bra do 7,62 mm. Pogonski agregat je u predwem delu vozila, a posa-da je sme{tena na bo~nim sedi{tima u ostalom delu vozila.

Proizvo|a~ je predvideo {iroki spektar naoruàwa (mi-traqeze kalibra 7,62 ili 12,7 mm, baca~e bombi kalibra 40 mm,ugradwa kupole OWS) i opreme (dodatna balisti~ka za{tita, ba-ca~i dimnih kutija, zemaqska navigacija, sistem centralne regu-lacije pritiska u pneumaticima itd.), koji se ugra|uju prema zahte-vima kupaca. Vozilo Tenix S600 4x4 proizvodi se u vi{e verzija:sa raonikom za uklawawe barikada, kao sanitetsko, komandno,logisti~ko i vozilo za obezbe|ewe aerodroma i sa ugra|enim mi-nobaca~em kalibra 81 mm. Do sada je 220 vozila isporu~eno ku-vajtskoj nacionalnoj gardi, a 10 belgijskoj policiji.

S. A.

V E S T I * D O G A \ A J I * Z A N I M Q I V O S T I

Izraelska firma MLM uspe{no je iznad Sredozemnogmora testirala novu artiqerijsku raketu iz familije LORA(Long Range Artilery). Te rakete mo}i }e da se lansiraju iz sa-mohodnih vi{ecevnih raketnih baca~a po ciqevima (po-kretnim i nepokretnim) na daqini od 150 do 300 kmu roku od deset sekundi. Predvi|eno je da se naterenska to~ka{ka vozila ugradi po ~e-tiri lansera LORA. Rakete su opremqe-ne sa kombinovanim sistemom GPSi inercijalnog sistema vo|e-wa, {to im omogu}avakorekciju u sredwojfazi leta.

Ruska agencija RIA-Novosti nedavno je objavila da je Al-ìr, jedan od posledwih kupaca borbenih aviona MiG-29, vra-tio dopremqene letelice. Osnovni razlog tog presedana pred-stavqa, prema re~ima alìrskih zvani~nika, „lo{ kvalitetnekih komponenti i sklopova”. Alìr je marta 2006. sa ruskomkompanijom „Rosbronoeksport” potpisao ugovor vredan 1,28milijarde dolara o isporuci 29 jednoseda MiG-29SMT i {estdvoseda MiG-29UB.

Isporuke su zapo~ele marta 2007, ali je ve} maja 2007.Alìr zapo~eo sa odbijawem daqih isporuka i zatraìo da se15 isporu~enih aviona vrate u Rusiju. Oktobra 2007. obusta-vili su i pla}awa. Rusi su sve ovo prihvatili i ponudili sa-vremenije verzije MiG-29M2 i MiG-35, mada se ne zna da li}e Alìrci to prihvatiti. Umesto toga, u igru }e verovatno po-novo u}i francuski Rafale.

S. B.

IZRAELSKA LORA

AL@IR VRATIO MIG-29

NOVI JAPANSKI TENK Japanske oruàne snage su prvi put prikazale svoj najnoviji tenk,

ranije poznat kao TK-X, a sada Type-10. Re~ je o izuzetno savremenomvozilu, vrlo dobro prilago|enom japanskim uslovima, ali i {ire. Uodnosu na prethodnika veoma cewenog Type-90, novi tenk je mawi (imajedan par hodnih to~kova mawe, pet umesto {est), ima mawu masu (44umesto 50 t), ali je naoruàn istim topom kalibra 120 mm standard-ne duìne cevi, mada se navodi da }e se u budu}nosti koristiti topve}e duìne cevi. Duìna sa topom napred je 9,42 m, {irina 3,24 m,a visina 2,3 m. Tenk je opremqen sloènim modularnim oklopom i ak-tivnim sistemima za{tite. Ve{awe je kao i kod Type-90 hidropneu-matskog tipa, sa mogu}no{}u promene nagiba po obe ose, dok je SUVopremqen automatskim sistemom za pra}ewe ciqa.

S. B.

Takvo plovilo moralo bi da ima depla-sman izme|u 1.500 i 1.800 tona i da budenaoruàno ~itavom paletom naoruàwa.Artiqerijsko naoruàwe ~inili bi topovikalibra od 30 mm do 100 mm, sa ure|ajimaza kontrolu vatre, od onih najprostijih op-ti~kih, pa do savremenih radarski vo|enih.Zavisno od misije koje bi obavqao, brod bibio naoruàn protivbrodskim raketamaili protivpodmorni~kim sistemima, a pokonstrukciji bi bio takav da se na wega mo-è dodatno instalirati jo{ ubojnih sred-stava, kako bi se oja~ao u slu~aju rata.

Takvo kompleksno naoruàwe omogu-}ava brodu da dejstvuje po ciqevima na po-vr{ini, u vazduhu, pod vodom, ali i po po-strojewima na obali. Helikopter koji bitrebalo da bude ukrcan je multifunkcio-nalni KA-27.

U taj projekat ugra|ena su i iskustvadrugih mornarica, tako da plovilo posedu-je odre|ene „stealth“ karakteristike. To seogleda i u konstrukciji nadgra|a broda, ko-je je nisko, bez izduètaka na krmi. Struk-tura iznad komandnog mosta je tako|e stealthkarakteristika, i u woj se nalaze radari iostala elektronska oprema. Jarbol je od-mah iza i na wemu je ostali deo opreme zaosmatrawe i navigaciju. Sama konstrukcijabroda, glatka zaobqewa struktura, omogu-}ava smawenu radarsku vidqivost i mawuinfracrvenu vidqivost, a niì je i nivobuke. Tome su doprineli specijalni materi-jali i farba koja upija delove elektromag-netnog spektra.

Iako je prvobitno planirawa gradwa10 brodova te klase, kasnije je broj pove-}an na ~ak 20.

Zanimqivo je to {to nema protivavi-onskih raketa, osim onih u sistemu KASHTAN-M, {to samo po sebi potvr|uje namenu broda– za{titu teritorijalnih voda od upada ne-prijateqskih brodova i podmornica.

D. DURKOVI]

15. april 2008.50

R U S K A K O R V E T A S T E R E G U [ ^ I J

K A R A K T E R I S T I K E

Deplasman 1.900 tDimenzije 93,9h13,0h9,4 m (gaz

na pramcu je jako veliki zbog sonara);Pogon: CODOG (kombinacija ili

dizel motora ili gasnih turbina) 2h10.000 kW gasnim turbinama, 2 h 3.650kW dizel motorima, 2 propelera;

Brzina: 27 ~vorova;Naoruàwe: 8 protivbrodskih

raketa u dva vertikalna lansera tipaSS-N-26 YAKHONT (protivbrodska kr-stare}a raketa), 6 protivpodmorni~kihraketa u jednom vertikalnom lanserutipa SS-N-29 MEDVEDKA-VE, top kali-bra 100 mm, dva sistema KASHTAN-M zablisku protivraketnu i protivavionskuza{titu i dva mitraqeza 14,5 mm;

Pored osmatra~kih i navigacio-nih radara i sistema za upravqawevatrom, brod je opremqen ure|ajima zaelektronsko ometawe, baca~ima mama-ca i sonarom.

BROD SA STELTODLIKAMA

PPo okon~awu hladnog rata i raspadaSSSR-a, Rusija je upala veliku eko-nomsku krizu, a sa konstantnim maw-kom finansijskih sredstava suo~ilase i ruska vojska, pa je usledilo veli

ko „kresawe“ vi{kova borbene tehnike. Zasvega nekoliko godina iz upotrebe su izba-~ene ~itave serije krstarica, razara~a ipodmornica, ve}ina nosa~a aviona i heli-koptera. Op{te osipawe osetilo se i ustrate{kim snagama, podmornicama sa ba-listi~kim raketama.

Od tog vremena pro{lo je oko 20 godi-na i tek sada se naziru neki novi projekti,za~eci sna`ne i moderne flote Rusije. Rat-ni brod steregu{~ij (Stereguschy), po nekimanaliti~arima korveta, a po drugima fre-gata, jedan je od poku{aja da se nov moderanbrod isporu~i mornarici u seriji, a ne sa-mo kao pilot projekat. Od kada je Rusija po-~ela da uvodi nove ratne brodove u svojuflotu, to su sve bili samo pojedina~ni pri-merci koji nikada nisu dobili brodove na-slednike iz svoje klase (projekti 1244.1 No-vik, 1166.1 gepard, 1154.0 Neustrashimy,1239 Bora/Dergach, projekat 1230 Scorpion).

Osnovna uloga novog broda bila bipatrolirawe teritorijalnim vodama, pro-tivpodmorni~ko dejstvo, a sluìo bi i kaomawi eskortni brod. Prema zamisli inè-wera iz projektnog biroa „Almaz“, plovilomora da ispuni slede}e kriterijume: da imaradijus od minimum 10. 000 Nm, da ima au-tonomiju plovidbe 60 dana, opremu za pra-}ewe ratnih brodova, aviona i drugih plo-vila, da ima mawa plovila koja bi moglada izvode inspekcijske poslove, da prevozihelikopter, ima sredstva za nadziraweokruèwa, da moè da ispaquje hice upo-zorewa i presre}e brodove krstare}ombrzinom od 20 do 25 ~vorova, te da imaopremu za namotavawe i ~uvawe ribarskihmreà i druge ribarske opreme zapleweneu ilegalnom ribarewu.

Korveta steregu{~ij je prvi

postsovjetski brod koji

}e se izgra|ivati u

serijskoj proizvodwi. Osnov-

na uloga tog novog broda

bila bi patrolirawe

teritorijalnim vodama i

protivpodmorni~ko

dejstvo, a sluìo bi i

kao mawi eskortni brod.

1953. posledwe ratne godine u Koreji. Ta-mo su S-55 bili prvi helikopteri kori{}e-ni u prevozu desanta, prvi su sletali u du-binu protivnikove teritorije, prvi prevo-zili o{te}ene letelice i vozila kao pod-vesni teret. Leteli su na zadacima prevo-za rawenika i u~estvovali u izvla~ewuoborenih ~lanova posade aviona.

Tokom deset godina serijske proizvod-we „Sikorski” je izradio 1.067 S-55 u voj-nim varijantama za potrebe ameri~kih oru-ànih snaga i za tridesetak korisnika {i-rom sveta. Od 1964, male serije tih avio-na i rezervni delovi izra|ivani su u pri-vatnoj fabrici „Orlando” u mestu San-ford, na Floridi. U toj fabrici izra|enoje nekoliko neobi~nih derivata S-55 me|ukojima se posebno istakao QS-55 agresor– lete}a meta napravqena tako da izvanapodse}a na standardni borbeni helikop-ter Var{avskog pakta Mi-24. Takve leteli-ce kori{}ene su za obuku ameri~kih oru-ànih snaga.

Po licenci, 550 helikoptera S-55 iz-ra|eno je u britanskom „Vestlandu”, fran-cuskom „Sud-Istu” i japanskom „Micubi{i-ju”. Francuski primerci pro{li su vatrenokr{tewe u Alìru, u borbi protiv gerile,naoruàni sa oru|ima kalibra 20 mm, 12,7mm i 7,5 mm i dva lansera nevo|enih raket-nih zrna. Helikopteri S-55 nisu imali sna-ge za toliki teret, pa su na kraju uglavnomimali samo mitraqez sa samoodbranu.

51

H E L I K O P T E R S I K O R S K I S - 5 5

ZAÊTNIK VERTIKALNOG

MANEVRA

isto

rija

U svetskoj istoriji S-55

smatra se jednim od

za~etnika vertikalnog

manevra, jer je ta

letelice tokom Korejskog

rata primewena u prvim

desantima izvedenim

u realnim borbenim

okolnostima. U na{oj

istoriji, to je prvi

helikopter izra|en u

doma}oj industriji na

osnovu strane licence.

Kroz JRV i PVO pro{lo je

45 primeraka britanske

i doma}e proizvodwe.

Uzavr{nici Drugog svetskog rata i pr-vim poratnim godinama ameri~ke oru-àne snage koristile su helikopterekoji su u to vreme ra|ene u firmi „Si-korski”, jer su uvidele wihovu pred-

nost. U toj fabrici su se posle rata proiz-vodile letelice S-51 za tri putnika. Taj li-mit nosivosti ameri~ke oruàne snage è-lele su da prevazi|u i da stvore ma{ine po-godne za prevoz odeqewa od deset qudi. Za-to su u „Sikorskom”, 1. maja 1949, odlu~ilida od konstruktora zatraè da u roku od sa-mo sedam meseci stvore novu letelicu. Mo-tor su smestili u veliko ku}i{te na nosu le-telice koje podse}a na balon. Iza se nala-zio prostor za teret ili putnike. Posada semorala smestiti visoko iznad motora. Kon-struktori su po{tovali rokove i prvi pro-totip se na{ao u vazduhu 10. novembra1949, a prvi serijski primerci predati suameri~kim oruànim snagama 1950.

U „Sikorskom” su za novu letelicuizabrali oznaku S-55, a u RV i KoV SAD do-delili su joj oznaku H-19 i ime „~iksou”(Chicksaw). U Mornarici SAD i Obalskojstraì, prema wihovom sistemu ozna~ava-wa, te letelice nazvali su HO4S, a marin-ci HRS. Posle unifikacija sistema ozna~a-vawa u sva ~etiri vida oruànih snagaSAD, 1962. ukinute su stare oznake i uve-dena nova UH-19.

Porodica S-55 ima istorijsku ulogu uoblikovawu takti~ke primene helikoptera

B R I T A N S K A V A R I J A N T A

Britanska firma „Vestland“ se posleDrugog svetskog rata odlu~ila za izradu he-likoptera po licenci „Sikorskog“. Zbogu{tede tada dragocenih dolara, u „Vestlan-du“ su koristili doma}e delove i ure|aje izato su sa punim pravom uz akronim „Si-korskog“ dodali duplo slovo „v“. Od 1949.do 1954. za britanske oruàne snage izra-|ivani su WS-51 sa prostorom za tri pilo-ta i do tri putnika. Helikopteri WS-51imali su skromne performanse, ali su uka-zali na zna~ajne dobitke od vertikalnogmanevra. Zato se u „Vestlandu“ nisu dvou-mili oko odluke o pro{irewu licencnogprograma „Sikorskog“ na S-55. Posao sudogovorili 15. novembra 1950, sa poseb-nom klauzulom o pravu izvoza u tre}e dr-àve. Iz ameri~kog proizvodnog lanca po-slali su 1951. „Vestlandu“ uzorak S-55.Preko programa pomo}i SAD, Britanskakraqevska mornarica se od 1952. snabde-la sa 25 helikoptera S-55. Ve} tada su zaslu`beno te letelice odabrali „virlvind“(Whirlwind).

Helikopteri koje je proizvodio „Ve-stland“ – WS-55 izra|ivani su u „Seriji 1“sa ameri~kim motorima u podvarijantamaza britanske oruàne snage sa oznakama odMk 1 do Mk 4, koje su za RV i mornaricu iz-ra|ivane od 1953. do 1957. Rat protiv ge-rilaca u Malaji nametnuo se kao prva prak-ti~na proba S-55/WS-55. Me|utim, u pra-{umama Dalekog istoka umesto 10 qudi mo-gli su bezbedno da prevezu samo dva ~oveka.

Stav Britanaca da se oslone na vla-stite snage lo{e se odrazio na perfor-manse WS-55 – zbog primene teìh materi-jala oni su bili 5 odsto teì od ameri~kihprimeraka i zato su imali redukovanu no-sivost koritnog tereta, kra}i dolet i znat-no sniènu vertikalnu brzinu pewawa. Za-to su se u Vestland u pozabavili proble-mom rasta snage motora. To su uradili u dvakoraka – u „Seriji 2“ na WS-55 ugra|eni subritanski motori Alvis Leonidas, snage 750KS (ameri~ki motori imali su 600 odno-sno 700 KS). Na prototipu HAR Mk 5 iz1955. provereni su novi motori, ali Bri-tanci nisu taj model uveli u naoruàwe.

U „Vestlandu“ su izradili 129 komadaHAS Mk 7 za borbu protiv podmornica sabritanskim derivatom ameri~kog sonaraAN/AQS-4 i protivpodmorni~kim naoruà-wem. Prvi Mk 7 poleteo je 17. oktobra1956, a u naoruàwe prvog protivpodmor-ni~kog skvadrona do{li su 1957. godine. Uslu`bi na moru Mk 7 zadrào se samo tri

15. april 2008.52

M N O G O B R O J N O J A T O

Tokom deset godina serijske proiz-vodwe „Sikorski” je izradio 1.067 S-55 u vojnim varijantama za potrebeameri~kih oruànih snaga i za tridese-tak korisnika {irom sveta.

S -55-5 sa evidencionim brojem 11734 proizveden u „Sokolu“ 1967. godine

D I N A M I K A P R O I Z V O D W E

„Soko” je 1961. predao eskadri-lama pet S-55, 1962. ~etiri komada,1963. nisu imali nijedan finalizovanS-55, 1964. su zavr{ena tri, 1965.dva, 1966 – 19 komada i u posledwoj go-dini proizvodwe 1967 – pet komada.Po varijantama, montirana su od bri-tanskih delova ili izra|ena 34 S-55-5(ev.br. od 11704 do 11737) i ~etiri S-55-7 (ev.br. od 11902 do 11905).

godine. Posle demontaè namenskih ure|a-ja, Mk 7 nastavili su da lete sve do 1975.na zadacima podr{ke marincima u kriznimàri{tima Bliskog i Dalekog istoka.

Britanci su od WS-55 traìli vi{e izato su razvili „Seriju 3“ sa gasnom turbi-nom. Promenom motora dobili su zna~ajanporast performansi. Prvi WS-55 sa ame-ri~kom turbinom T58 poleteo je 1959. godi-ne. Sve do prole}a 1969. ugra|ivane subritanske turbine Gnom (licencni T58), ka-da je zavr{ena serijska proizvodwa WS-55.U sve tri serije u „Vestlandu“ su izradili436 helikoptera WS-55 za britanske oru-àne snage, civilne korisnike i za izvoz.

J U G O S L O V E N S K I M O D E L

Deset S-51 Mk 1B bili su prvi helikop-teri u Jugoslovenskom ratnom vazduhoplov-stvu (JRV)koji su uvedeni u naoruàwe 1954.godine. Posluìli su kao osnova za razvojprve jedinice za novom vrstom letelica –27. helikopterske eskadrile. Na S-51 obu-~eni su piloti i tehni~ari, a na ve`bama suste~ena po~etna iskustva u primeni. U na-rednom koraku predvi|eno je da se nabaveve}e letelice kako bi se pratila iskustvaiz lokalnih ratova sa vertikalnim mane-

vrom. Godine 1957, za proveru je nabavqenjedan primerak S-55 „Serije 1“ sa motoromPW-1340-57, kakav su u „Vestlandu“ ugra|i-vali na HAR Mk 1 za britansku mornaricu iHAR Mk 2 za vazduhoplovstvo. U evidencijiJRV dobio je broj 11551. Taj unikatni S-55 (uzvani~nim dokumentima JRV ne koristi sebritanski prefiks W) najpre je bio u Vazdu-hoplovnom opitnom centru radi verifika-cionih ispitivawa mogu}nosti letelice. UCentru su ustanovili kako S-55 moè do 50kilometara udaqene ta~ke prevesti pet pe-{adinaca ili 590 kg korisnog tereta lete-}i na visini od 500 fita (152 metara), br-zinom leta od 76 nauti~kih miqa (140,8km/~). Za prevoz i povratak u bazu potrebnasu mu 42,5 minuta.

U to vreme su u komandi vida razma-trani u planovi za nabavku velike koli~i-ne tih letelica. U nekim dokumentima pomi-wala se procena potreba i za 300 komada.Prema predlozima plana razvoja vida iz1958. godine predvi|ala se izrada S-55 naosnovu licence po programu nazvanom „So-ko-IV“. U nekoliko razli~itih modela raz-voja predvi|ala se nabavka 100 ili 200helikoptera S-55. Krajem pedesetih godina,paralelno sa velikom reorganizacijom vi-

53

N A O R U @ A W E

Prva iskustva JRV i PVO sa raket-nim naoruàwem na helikopterima ste-~ena su na S-55. U VOC-u su 1966. godi-ne primili S-55 ev.br. 11700 sa dva bo~-na nosa~a za dva lansera nevo|enih ra-ketnih zrna FFAR 2,75 in~a (VVRS 69,8mm). U inventaru JRV i PVO bile su ve-like koli~ine tih raketa predvi|enih zanaoruàvawe lova~kih aviona F-86D.Piloti su u po~etku na ga|awima sa S-55imali problema da odrè ni{ansku ta~-ku u toku od tri sekunde, ali su posle po-sebnih ve`bi i to savladali.

Na drugom primerku S-55, ev.br.11701, 1970. na bo~ne nosa~e postavqe-ne su lansirne {ine za ~etiri POVR9M14 „maqutka“, koje su u to vreme ma-sovno uvo|ene u naoruàwe JNA.

U VOC-u se pokazalo da se S-55 nemoè koristiti kao platforma za POVRzbog jakih vibracija. Zato su oba naoru-àna helikoptera S-55 vra}ena naosnovni standard. Kako JRV i PVO nisuodustali od namere da se „maqutkama“ga|a iz vazdu{nog prostora, to je ostva-reno tek na „gazeli“, letelici znatno vi-{ih performansi od S-55.

da i preimenovawem u JRV i PVO, donetesu odluke o nabavci po~etne koli~ine goto-vih S-55 u dve varijante – u osnovnoj S-55-5i protivpodmorni~koj S-55-7, i naknadnoosvajawe licence za motor u doma}im fa-brikama. Za finalistu je izabrana fabri-ka „Soko” iz Mostara, a za motore i tran-smisiju fabrika „21. maj” iz Rakovice.

Za pokretawe doma}e proizvodwe saBritancima su 1959. ugovorene po~etne na-

bavke od {est gotovih S-55, zatim 12 komadasetova za montaù, 30 gotovih motora i 12 udelovima za montaù. Prvi primerci pri-mqeni su u novembru i decembru 1960. Bilisu to S-55-5 sa evidencionim brojevima od11700 do 11703 i S-55-7 11900 i 11901. Uvreme kada su uvedeni u naoruàwe izSSSR-a su ve} prido{li Mi-4 dvostruko ve-}e nosivosti i po 20 odsto niòj ceni. Iakoje prednost bila na strani Mi-4, zbog ambi-cije da se razvija doma}a industrija nasta-vilo sa radom po licenci S-55.

Nova tehnolo{ka re{ewa predstavqa-la su veliki izazov za doma}e fabrike, alione su zadatak savladale po cenu velikog ka-{wewa. „Soko” je 1961. godine u eskadrilepredao pet S-55, 1962. ~etiri komada,1963. nisu imali nijedan finalizovan S-55,1964. zavr{ena su tri, 1965. godine dva,1966 – 19 komada i u posledwoj godini pro-izvodwe 1967 – pet komada. Po varijanta-ma, montirana su od britanskih delova iliizra|ena 34 S-55-5 (ev. br. od 11704 do11737) i ~etiri S-55-7 (ev.br. od 11902 do11905).

Prvobitno je trebalo da se izradi 90komada, ali se odustalo od nastavka proiz-vodwe zbog potpune zastarelosti letelice.Naime, odluka o nabavci S-55-5/7 doneta jeu vreme kada se ta letelica ve} nalazila uzaostatku u tehnolo{kom pogledu i kada suBritanci ve} imali „Seriju 3“ sa gasnomturbinom. Naknadno se pokazalo da S-55ima ozbiqnih konstruktivnih nedostataka,limitirane performanse, a zbog ga{ewamati~ne proizvodne linije nabavka rezer-vnih delova pretvorila se u no}nu moru.

O P E R A T I V N A U P O T R E B A

Prvi primerak S-55, ev.br. 11551, izVOC-a su prosledili 27. helikopterskojeskadrili na aerodrom u Zemunu, a tom jatuse pridruìo i S-51. Jezgro pilota obu~a-vano na dva modela „Sikorskog“ oktobra1960. na{lo se u sastavu 107. puka iz Ni-{a (tek preformiranog iz lova~ko-bom-barderske jedinice naoruàne avionima F-

Za S-55 stacionirane u priobalskom pojasu nabavqeno je 12 pari plovaka koji su ugra|eni

na helikoptere od 1969. do 1971. godine

47D „tanderbolt”), prvom helikopterskompuku u istoriji JRV. U sastavu puka bile sutri eskadrile – dve sa Mi-4, pristiglim izSSSR-a, i 782. eskadrila sa S-55. U po~et-ku su u woj bili S-55, ev.br. 11551, ali i{est S-55 pristiglih iz Vestlanda novem-bra i decembra 1960. godine.

Ve} u prvim mesecima slu`be pokazalose da S-55 ima velikih tehni~kih nedostata-ka. Kvarovi su bili ~esti – lomile su se usi-sne i izduvne cevi, pucao ventilatorskiusmeriva~ vazduh, lomila kva~ila motora.

Kako su S-55 bili u odnosu na Mi-4znatno niìh takti~ko-tehni~kih karakte-ristika, dobili su pomo}nu {kolsku name-nu – na wima su se od 1962. u 782. eska-drili obu~avali piloti helikoptera. Osimobuke, S-55 pruàli su pomo} civilnomstanovni{tvu. Posade 782. eskadrile u~e-stvovale su u otklawawu posledicazemqotresa u Skopqu 1963. godine. U jed-noj neobi~noj akciji otklonili su rizik odvelikih poplava u Pomoravqu – dok je heli-kopter S-55 lebdeo mehani~ari su bacalidinamit na ledene plo~e na reci Moravi.

Kada je u naoruàwu vojske broj heli-koptera S-55 pove}an sa primercima iz„Sokola”, 782. eskadrila dostigla je punformacijski broj od 12 komada tih leteli-ca. U vreme preformacije JRV i PVO 1964.godine, devet S-55 i tri S-55-7 iz 782. eska-drile predati su u sastav tek formirane784. protivpodmorni~ke eskadrile u Mosta-ru (od 1968. bazirana na helidromu Divu-qe). Ona se nalazila u sastavu 97. puka po-mo}ne avijacije (od 1968. godine 97. avija-cijske brigade) namewene za podr{ku Ratnojmornarici. U po~etku se S-55-7 nisu kori-stili za namenske zadatke jer, iako su imalikonstrukciju prilago|enu ugradwi sonara,nisu posedovali taj ure|aj. Naime, Ameri-kanci su zbog Berlinske krize i obnove od-nosa Beograda i Moskve odlagali snabdeva-

54

T A K T I ^ K O - T E H N I ^ K E K A R A K T E R I S T I K E

Pogonska grupa: S-55 ev.br. 11551 – motor Pratt & Whitney Wasp R-1340-40 snage 410 kW(600 KS), S-55/7 – Alvis Leonides Major 755/1 motor snage 552 kW (750 KS), rezervoar za go-rivo – 470 kgDimenzije: pre~nik nose}eg rotora 16,16 m, duìna 19,1 m, visina 4,07 mMasa: prazan sa uqem 2.710 kg, normalna u poletawu 3.270 kg,maksimalna u poletawu 3.630 kg, dodatni teret za S-55-7 predstavqali su 351 kg podeqenna 141 kg za sonar, 160 kg za dva rukovaoca sonara i 50 kg za plovkePerformanse: maksimalna brzina na nivou mora 176 km/~, brzina krstarewa 139 km/~, do-let S-55-5 485 km, S-55-7 560 km, trajawe leta 3,5 ~, vrhunac lebdewa sa uticajem zemqe2.400 m, vrhunac letewa bez uticaja zemqe 1.200 mNosivost: tri ~lana posade, 850 kg tereta (realna nosivost 360 kg) ili do 10 vojnika ili do8 putnika ili do 6 rawenika na nosilima, hidrauli~na dizalica nosivosti 180 kg duìnesajle 20 m

we JNA sofisticiranim ure|ajima. SonariAN/AQS-4D kona~no su 1970. godine ugra-|eni na ~etiri S-55-7, a na peti primeraktek naredne. U praksi se sonari nisu dobropokazali. Pu{tali su vodu tokom urawawa iimali su vrlo limitiran domet.

Obuka pitomaca VVA, od 1964. do1968, provodila se u 782. eskadrili naaerodromu u Mostaru, na helikopterima S-55, sve do zamene sa Mi-2.

U Ni{u su od 1967. do 1973. godineS-55 leteli u 783. eskadrili. U wenom sa-stavu bilo je od ~etiri do osam S-55.

Odeqewe od pet do {est S-55 nalazi-lo se od 1967. do 1970. godine na aero-dromu u Zemunu, u 890. eskadrili za vezuKomande RV i PVO. Po dva S-55-5 sledova-la su {tabna avijacijska odeqewa Koman-de 11. divizije PVO u Zemunu i 15. divizijuPVO na aerodromu „Pleso”. U praksi se utim odeqewima nalazio jedan S-55. PukoviVVA, stacionirani u blizini mora, imalisu po jedan S-55-5/7 za STS. Bili su to 185.puk sa aerodroma u Puli, 105. puk sa „Ze-munika” i 172. puk sa „Golubovaca”.

Kriza oko odràvawa S-55 krajem {e-zdesetih godina bila je prouzrokovana ne-

dostatkom rezervnih delova i ka{wewemusvajawa remonta u zavodu „Jastreb“ u Ze-munu. Ve}e koli~ine rezervnih delova uve-zene su tek 1970. iz Francuske. Godine1971. u „Sokolu“ su po~ele popravke roto-ra, a u „Jastrebu“ kva~ila. Remontnu krizuubrzalo je relativno intezivno kori{}ewetih helikoptera (1969. godine S-55-5 lete-li su prose~no 134 sati, a S-55-7 130 ~a-sova) i kratak resurs motora od samo 250~asova. Zato se 1971. u „Jastrebu“ nalazi-lo 12 komada na remontu. Od 42 S-55/7,sredinom te godine u letnom stawu bila su22, a ostali su ~ekali na remont ili po-pravke. Tri komada su rashodovana da biposluìli kao izvor rezervnih delova. Urashod su za delove 1972. oti{la dva S-55-5 i jedan S-55-7.

Rezervni delovi, posebno leàjevi zamotore, ostali su glavni problem, pa su1972. od planiranih 11 remontovane samotri ma{ine. Kona~no su svi S-55 povu~eniiz naoruàwa 1974. godine. Preostali he-likopteri kori{}eni su kao mete na poligo-nima i u~ila u {kolama. Jedan S-55-5 ~uvase u muzejskoj zbirci na aerodromu „NikolaTesla“ u Beogradu u glavnoj postavci.

Aleksandar RADI]

Primerci obe varijante S-55-7 i S-55-5na zadatku spa{avawa od poplave u reonu

]uprije februara 1963. godine

Documents

Specijalni prilogARSENAL 16 - odbrana.mod.gov.rs Odbrana Arsenal 16.pdf · Tehni~kog opitnog centra u Nikincima modernizovan je raketni sistem plamen, i {to je va`nije, to sredstvo