Le Corbusier i Saugnier su smatrali da odreeni oblici prirodno izraavaju odreena, uvek ista znaenja i izazivaju iste oseaje. Prema njihovom miljenju u sutini postoje samo dva tipa oseaja: primarni i sekundarni. Primarne oseaje jednostavna igra oblika i primarne boje bude podjednako u svim ljudskim biima, dok su sekundarni oseaji drugaiji u odnosu na svakog pojedinca, poto zavise od njegove kulture i njegovog duhovnog naslea. Prema njihovim reima sve to ima univerzalno znaenje vrednije je od onoga to ima znaenje za pojedinca. Konvencionalna umetnost trudila se da proizvodi stvari koje su pre lepe nego nove a sadanja obrnuto. (Tatarkjevi, 1980 (1975)) Veina interpretativista veruje da je znaenje pojedinano i da poiva u pojedincima (mada moe da bude i drutveno konstruisano). Tako, oni smatraju da znaenje ne moe da se izdvoji iz svojih posebnih okolnosti i da, stoga, nije podlono genealizaciji. Iako se bave razumevanjem subjektivnog iskustva i pokuavaju da objasne pojedinane situacije, interpretativisti su skloni tome da veruju da je stvarnost drutveno konstruisana. Drugim reima, oni smatraju da je nain na koji ljudi opaaju svet u velikoj meri oblikovan pretpostavkama koje su usvojili, a da ove pretpostavke potiu iz drutvenih grupa kojima pripadaju. (str.29-30).Modernizam se, kao epoha, vezuje za kapitalistiko, industrijsko drutvo, koje je odlikovao Fordov sistem proizvodnje. Modernizmom i teorijama modernizma dominirao je nain razmiljanja racionalizam koji je nastao u doba prosvetiteljstva. Prema racionalizmu, drutvo napreduje i usavrava se, nauka je bezinteresna i sposobna da uveava znanja, postoje apsolutne moralne vrednosti i univerzalne istine, a identitet pojedinca je postojan. Postmoderno doba, nazvano i pozni industrijski kapitalizam, odlikuje postfordofska proizvodnja. U postfordizmu tehnike proizvodnje su toliko napredovale da specijalizovani proizvodi mogu da se naprave za svaki deli trita. Potronja i proizvodnja su i dalje u krunoj vezi (kao i u modernizmu, prim.aut.), ali drtvo sada vie vrednuje potronju od proizvodnje. (str.33)(~kao to je Arnhajm konstatovao) Celokupno vienje spada u oblast psihologa, i niko nije nikad razmatrao proces stvaranja ili doivljavanja umetnosti a da nije govorio o psihologiji. (~Pri emu se ova konstatacija ne odnosi samo na doivljaj umetnosti ve i na celokupan doivljaj stvarnosti, prim.aut.) (Arnhajm, str.11)Ljudski um prima, oblikuje i tumai svoju sliku spoljanjeg sveta svim svojim svesnim i nesvesnim moima.