Sociologija- Ivana Krstic

7/25/2019 Sociologija- Ivana Krstic

1/32

SOCIOLOGIJARadomir Stojanovi


2/32

Sociologija

Sociologija je nauka o drustvenom zivotu coveka.

Nauka je sistematizovano znanje iz neke oblasti.

Znanje je spoznaja nekog predmeta ili licnosti.

Prosvetiteljstvo je citav jedan naucni pokret I teorija cija je

sustina samooslobadjanje putem znanja.

Zivot je sve ono sto se desava coveku od rodjenja pa do smrti.

Najvaznija odrednica ljudskog zivota jeste ljubav. Ljubav je sve

ono sto se desava izmedju dvoje koji se vole. Ljubav je

uzajamni egoizam zasnovanna zajednickom interesu.

Egoizam je sumnja u sebe,nesigurnost.

Sujete je praznina u ljudskoj psihi.

Ironija je podcenjivanje drugih.

Sigmund rojd kao psihoanaliticar je podelio ljudsku psihu na

tri dela!

"id #podsvest$%

"ego#svest$%

"superego #moral$.

Posvest je nagonski deo ljudske licnosti koji je slican

zivotinjskom. &va osnovna ljudska nagona su!

'. Nagon za zivotom ili samoodrzanjem%

(. Seksualni nagon%). Nagon za reprodukcijom%*. Nagon za zadovoljstvom.


3/32

Najvaznije teorije ne govore samo o ljudskim nagonima kao

pokretacima ljudske vrste, vec govori I o teritorijama koje imaju

iste takve karakteristike. + tom slislu se alkan tretira kao

podsvest Evrope. I zato su ovde ljudska osecanja mnogo

intenzivnija u odnosu na Zapadnu Evropu.

Nepravda je izvor prava.

Podsvest #id$ je izvor za umetnost, jer ona ima beskrajne

mogucnosti koje se ispoljavaju ljudskoj masti. &a ne bi nesvesni

ili nagonski deo ljudske maste preovladao u ljudskom

ponasanju postoji I ego ili svesni deo ljudske licnosti gde se ti

nagoni -ltriraju I prolaz dobijaju oni koji nisu izrazito animalnog

karaktera.

+ tom smislu je rojd dao najbolju de-niciju kulture u istoriji, a

ona glasi!

Kultura je uzdrzavanje kod apolutnog ipoljavanja

nagona!"

ilos /rnjanski je rekao! #ozda ce ve jednog dana

zavriti u umetnoti koja nece reci ni ta $oce% ni ta

znaci ono to kaze!"

Superego, tu je smestena covekova samosvest I moral,

subjektivnost I sve ono sto karakterise coveka kao kulturno bice

razlicito od zivotinja. oral je nasa predstava o dobru I zlu.

&obro se ispoljava u ljudskim vrlinama, a zlo u ljudskim

manama.

Stvarnost I svet u kome zivimo sastoji se od!

aterijalnog sveta # skole, bolnice, planine ,jezera$%

Sveta ljudskih dozivljaja%

Sveta ljuskog duha.


4/32

aterijalni svet moze biti onaj koji je rezultat delovanja prirode

ali moze biti I svet koji je nastaondelovanjem ljudske kulture.

Svet ljudskih dozivljaja se vezuje za ljudsku sposobnost

pronicanja u meta-zicku stranu prirode I otkrivanja dubinskih

psihickih dozivljaja. 0u spadaju I ljudska masta I ljudski snovi

koji mogu predstavljati osnovu za stvaranje novih ideja.

Snovi su kraljevski put u nesvesno I imaju tzv. Prekognitivnu1unkciju koja znaci mogucnost predvidjanja buducih dogadjaja,

odnosno prekognitivnih snova. Sustina nauke je da se otkrije

nevidljivo u vidljivo.

/ovek je to lepo mogao da uradi samo onda kada je postavio

neki problem I kada je taj problem mogao da se resi.

&a bi se objasnilo to nevidljivo u vidljivo, covek je smislio!

Nauku% ilozo-ju%

2eligiju.

3no sto je bitno za nauku je to da mora postojati iskustvo I

dokaz da bi se la onda utvrdila istina, a istina je kongruentnost

#saglasnost$ izmedju naseg misljenja I naseg istrazivanja.

4azu da je civilizacija nastala onda kad su ljudski problem

poceli da se resavaju verbalno, a ne -zicki. &a bi nastalacivilizacija morao je da se javi jezik kao proizvod ljudskog duga

putem kojeg se uspostavljala komunikacija medju ljudima. 5

jezik izrazava odredjenu vrstu simbola I on je sam s6mbol jer je

on nesto sto izdrazava nesto drugo.


5/32

ilozo-ja je misljenje coveka o svetu stvari I svetu duha u kojoj

se stvaraju ideje koje su osnovica za stvaranje materijalnog

sveta. Sociologija je u stvari prakticna -lozo-ja koja izucava

kako -l. Ideje uticu na ljudsko ponasanje I praksu.

2eligija je jedan vrednosni sistem u kome su svetovne stvari

objedinjavaju natprirodnim bicima I pojavama I silama. Postoji

hriscanska religija, islamska, jevrejska I judisticka religija.

7riscanska religija ima dva pravca!

2imokatolicka religija %

Istocno pravoslavlje.

8rhovni autoritet u hriscanskoj religiji predstavlja Isus 7rist, koji

je bio stolar iz Nazareta I kome se prividelo da treba da bude

oziji izaslanik na zemlji. 3snovna karakteristika hriscanstva je

autoritet Isusa 7rista koji se uzima bez pogovora.

Nepostojanje samo svesnog duhapojedinca rezultira da umesto

te samosvesti dolazi religija koja propisuje moralne zakone

kojih se covek mora pridrzzavati. + istoriji ljjudskog drustva sepostavljalo pitanje ko treba da vlada9 3ni najpametniji ili tzv.

Elita , ili treba da upravljaju narodni slojevi. +koliko upravlja

elita onda su to najmudriji I najpametniji ljudi I oni sluze kao

uzor u ponasanju I delovanju drugima. + jednom drustvu treba

da vlada onaj koji ce napraviti najmanju stetu u tom drustvu.

Demokratija- kao politicki sistem bi trebalo da omoguci da

vecina odlucuje o drustvenim stvarima ilinjeni reprezetenti.

Zan"Zak 2uso je smatrao da nije moguca neposredna

demokratija odnosno vladavina svih ali je moguca takva

demokratija gde bi svi gradjani odlucivali po drustvenim

poslovima, kao sto je to bio slucaj u 5ngori #:rcka$, to je

5tinska skupstina.


6/32

+ svojoj osnovi covek je nezadovoljno bice zbog tzv.

meta-zicke vlage I zedji. 3naj ko je bogat zeli da bude jos

bogatiji, a onaj ko je siromasni zeli da bar malo bude bogatiji

nego sto jeste. Ljudske potrebe su bezgranicne.

Ljubav je poezija emocija.

LIC&OS'

"Licnost je skup trajnih karakteristika osobe po kojima se ona

razlikuje od drugih. 0rajne karakteristike su!

Identitet- je svojstvo licnosti koje karakterisu njegovosobstvo, samosvesna subjektivnost, socijalna

prilagodljivost. Identitet moze biti pojedinacni I kolektivni%

4olektivni identitet se ispoljava u radu, naciji, porodici,

drustvu, itd. /elokupna istorija ljudskog drustva je prosla

kroz tri 1aze po 3gistu 4ontu! "teologije% "meta-zike% "pozitivizma.

Karakter- je osobina licnosti koja daje mogucnost

drugome da predvide necije ponasanje. 4arakter cini skup

crta covekove licnosti koje imaju trajnost I stabilnost.

Inteligencija-ona moze biti! "emocionalna%"socijalna%

" tehnicka.

Inteligencija je sposobnost resavanja problema , a moze se

de-nisati kao sposobnost snalazenja u odredjenoj situaciji. Ne zna

se da li je inteligencija genetskog ili stecenog porekla, sve vise

ima misljenja da talenat nije dovoljan za uspeh u zivotu vec mora

radom da se postigne taj uspeh.


7/32

Emociolonalna inteligencija je sposobnost coveka da predvidi

osecanja drugih I prilagodi svoja osecanja nihovim.

Socijalna #drustvena$ inteligencija je sposobnost prilagodjavanja

drustvenim odnosima u jednoj sredini. 5socijalne osobe su oneosobe koje nemaju tu sposobnost. Sposobnost resavanja

matematickih problema predstavlja tehnicku inteligenciju.

Temperament- je reakcija ponasanja drugog I on je u

osnovi nasledan.

Licnost je sinteza identiteta I neidentiteta,ili spor jedinstva I

razlike. &a bi covek imao identitet mora da poseduje nekoprethodno steceno iskustvo koje mu omogucava drustvenu

adaptabilnost #prilagodljivost$.

+ticaj drustva na 1ormiranje pojedinacnog identiteta izrazava se

kroz kolektivno nesvesno. 5 to je sve ono sto se u nasoj svesti

skupilo od nasih prethodnih generacija.

7egel :eorg 8ilhelm ridrih je smatrao da se najveci stepen

ljudske slobode stvara u drzavi jer se tada stapaju opsta Ipojedinacna svest.

Putem socijalizacije covek postaje drustveno bice I na taj nacin se

uklapa u sredinu u kojoj zivi. Socijalizacija pocinje u majcinoj

utrobi, u porodici, u vrticu, obdanistu, skoli, 1akultetu I na kraju

poslu. 3dnosi vlasti su jako bitni u covekovom postojanju I vlast

predstavlja ozakonjenu moc. 5 moc je sposobnost pojedinca da

nametne svoju volju drugome uprkos njegovom protivljenju.

Postoje tzv. velike I male moci. ale moci se ispoljavaju u

porodicnim ili komsijskim odnosima, dok se velike moci ispoljavaj

na nivou drzave.

Postoji!


8/32

5utoritarna%

5utoritativna%

Permisivna.

Mocroditelja ispoljava se u procesu vaspitanja svoje dece.

Autoritarniroditelj je onaj koji ne prihvata nikakvo protivljenje od

strane dece.

Autoritativni roditelji su oni roditelji koji svojim primerom

pokazuju deci kako da se ponasaju.

Permisivni su oni koji svoju decu dozivljavaju kao drugare u

svojoj porodici.

SA(R)#)&) SOCIOLOSK) ')ORIJ)

Savremene socioloske teorije su!

Funkcionalizam- je teorija koja sve elemente jednog

drustva povezuje u celinu. 0o znaci das u svi elementi zavisni

jedni od drugih, I da promena u jednom delu drustvaautomatski dovodi do promene u drugom njegovom delu.

Strukturalizam-je naucna teorija koja drustvo shvata kao

mrezu institucija u kojem postoje odnosi hijerarhije I

subordinacije,a to znaci da se tacno zna ko svoju 1unkciju I

zadatak koristi u obavljanju drustvenih poslova. Strukture u

drustvu podsecaju na armirani beton, te celicne zice vezu

beton u jedinstvenu celinu. &rugi primer, pcelinje sace koje

isto tako podseca na drustvene structure. Iz drustvenih

struktura nastaju institucije koje cine osnovu sistema svakog

drustva. 0e institucije su! skolstvo, zdravstvo, obrazovanje,

nauka, ministarstva I drugo.

Simbolicki interakcionizam- u prevodu znaci uzajamni

odnosi putem simbola. Simbol je nesto sto izrazava nesto


9/32

drugo. 3snovni simboli jedne drzave su grb, zastava I

himna. Na sema1oru crveno, zuto I zeleno predstavljaju

simbole putem kojih covek uskladjuje svoje ponasanje sa

njihovim znacima. 3snovni s6mbol je jezik I njime se

izrazavaju misli I ostvaruje se komunikacija medju ljudima.Nastao je pre ;


10/32

:ovor tela je takodje nacin izrazavanja ljudske misli putem

telesnih pokreta. Politicari cesto koriste govor tela da bi

gestikulacijom pojacali svoju sposobnost ubedjivanja naroda.

:ovor tela I lingvisticki govor su u uzajamnoj zavisnosti.

Mertonova verzija unkcionalizna- govori da ljudski

odnosi I radnje imaju dve osnovne 1unkcije!"latentna #skrivena$%"mani1estna #vidljiva$.#oral" kada neko ne trazi protiv uslugu za ucinjeno delo.

Marksizam- je naucna teorija koja objasnjava drustvene

odnose putem sukoba, izmedju bogatih I siromasnih.

Po toj teoriji cela ljudska istorija je istorija klasne borbe. 4lase su

velike grupe ljudi kojima je na razlicit nacin dostupan polozaj u

odnosu na sredstva za proizvodnju politickog sistema.

#ark je rekao*

! drustvenoj proizvodnji svoga zivota ljudi stupaju u

nuzne I od nji"ove volje nezavisne odnose# odnose

proizvodnje$ %a izvesnom stupnju drustvenog razvoja

proizvoljni odnosi dolaze u sukob sa proizvodnim snagama

I tada nastaje epo"a socijalne evolucije$ Svojina je pravni

izraz proivoljni" odnosa# a pravo je nastalo iz svojine$&


11/32

+R,S'()&OS'

&o kapitalistickog nacina proizvodnje uzajamni odnosi clanova

zajednice su reguisani po principu krvi, jezika I tla.2aspodeli proizvedenih dobara prethodilo je prisustvo plemenu

koje je bilo organski deo medjusobnih odnosa. &a bi se uopste

moglo pristupiti raspodeli dobara morao je da bude svako odan

zajednici u kojoj zivi. 0u je vladao princip jednakosti I soidarnosti.

8eze medju clanovima zajednice bile su bliske I tesko su se mogle

narusiti.

Nastankom kapitalizma nakon industrijske revolucije dosli su do

izrazaja egoisticki interesi vlasnika kapitala pred kojima su

seodnosi razmene obavljali na osnovu ekonomske moci vlasnika.

edjutim, I tada je drustvenost odnosno delina odnosa u kojoj su

se obavljali odnosi I razmene igrala znacajnu ulogu jer su vlasnici


12/32

precutno priznavali pravila igre koja je nametalo drustv kao

celina.

&rustvenost je tada bila izraz egoisticnih interesa vlasnika ali ipak

su vlasnici odsustvo iskrene drustvene iskrenosti nadomescivalizadovoljavanjem potreba najsirih slojeva. 0u su u protivrecnosti

bila dva principa!

'. Princip zadovoljenja potreba stanovnistva%(. Princip sto veceg pro-ta vlasnika.

&rustvenost znaci druzenje, zajednovanje, uzajamno delovanje,

zajednicka komunikacija. 4od 1ormalistickog pristupa drustvenosti

oblik se pojavljuje kao izraz komunikacije u kome je bitno

1ormalno izrazavanje svoje licnosti kroz nacine ponasanja u vidu

dostojansva, takticnosti, lepog izgleda I u njima nije bila vazna

P2E&E0N5 S83=S08EN3S0 /38E45 #bogatstvo, uticaj$ vec su se

odnosi uspostavljali na bazi kulturnog ponasanja I uzajamne

1orme izrazene u takticnosti I uzajamnosti postovanja.

4ao sto koketerija odigrava 1orme erotike, tako I drustvenost

odigrava 1orme drustva. oemske zajednice su neuredjeno

umnozavanje pojedinaca, odnosno nema pravila u njihovom

ponasanju vec su one izraz spontanog, slobodnog I trenutnog

ponasanja izmedju pojedinaca.

'Sta je ovo svekoliko#

nego opsteg oca poezija ((( '

P$P$%jegos


13/32

-RA(&OS'

Pravnost izvire iz ljudske nagonske potrebe za komunikacijom sa

drugim ljudima. Prva pravna norma koja se pojavila u istoriji jeste

zabrana incesta.

Ljudi su u davna vremena primetili da se radjaju potomci sa

urodjenim nedostacima I manama. +skrok tome bio je seksualniodnos sa srodnicima. 3nda su clanovi lemena zabranili seksualno

opstenje srodnika I tako je nastala prva pravna norma u ljudskoj

istoriji.

2azlika izmedju pravnosti I drustvenosti je u tome sto sve pravne

pojave su drustvene , ali sve drustvene pojave nisu pravne.


14/32

Postoje I pojave vezane za religiju, obicaj, moral, modu,

konvencije, standard, novine I drugo.

Ljudsko ponasanje je proslo kroz vise 1aza u svom razvoju!

'. 2eligijsko ponasanje"vezano za neke verske ritual,pa jekasnije preslo u obicajno ponasanje #karakteristicno za

odredjenu grupu ljudi $ tj. kada se covek u istoj situaciji

ponasa na isti nacin.%(. 3bicajno ponasanje%). =uridizovano ili pravno ponasanje koje je podlozno

kaznjavanju ukoliko se ne postuje.

Postoje tri merila pravnosti!

Tipovi ponasanja" >ne ubij?@ je podjednako I religijska ,

moralna I pravna norma%

)emstvo izvrsenja"je sankcija koja sledi ukoliko se ne uzvrsi

dispozicija norme. Svaka norma sadrzi pretpostavku,

dispoziciju I sankciju. Sankcija ne znaci samo kazna za

neizvrsenu sadrzinu norme, ona moze da bude I nagrada za

uspesno izvrsavanje norme%

Dovodjenje norme u pitanje"Svi oni koji bezuslovnopostuju norme obicno se u sociologiji tretiraju kao

kom1ormisti.

Kom.ormita je covek koji svoje ponasanje prilagodjava

normama I celini u ojoj zivi, I oni su obicno lojalni gradjani jedne

drzave. edjutim, postoje I ljudi koji dovode u pitanje vrednost I

sadrzinu jedne norme.

0o dovodjenje u pitanje moze da proistekne iz toga sto se

pravnom normom neko prosto navodi na izvrsenje krivicnog dela.

Izvor takvih normi moze dovesti do pojave #delinkvencije$ ili

prestupnickog ponasanja.


15/32

0renutno ponasanje je svako krsenje drustvenih pravila ukljucujuci

I pravna, to znaci da se ne mora krsiti zakon da bi neko bio

prestupnik, vec to znaci da postoje odredjene situacije u kojima

se covek nuzno ponasa na odredjeni nacin.

Sankcija za povredu drustvenih normi izrazava se u grizi savesti.

/ovek je bice podlozno pravu I pravnim normama. Njegova

mogucnost jested a odgovara po pravu jedne zemlje. ogucnost

da odgovara po pravu jedne drzave naziva se eventus judiciji

# eventus judici $.

&a bi jedna drustvena pojava postala pravna, ona mora biti

predmet spora. 2ecimo, ako se jedno drustvo vozi automobilom I

dodje do saobracajnog udesa, drustvena pojava drugarstva

pretvara se u pravnu pojavu jer mora da se umesa neko treci koji

bi resio spornu situaciju nastalu poovodom udesa. 0aj neko treci

je sud$

&ve osnovne pravne kategorije su process I presuda. + toku

procesa utvrdjuju se pravne cinjenice u cijoj osnovi leze dokazi

radi utvrdjivanja istine u vezi pomenutog spora.

Sud preduzima u toku sudskog postupka sve one aktivnosti koje

dovode do utvrdjivanja istine. Presudom se zavrsava procesni deo

utvrdjivanja dokazanih cinjenica.

KRI#I&AL&OS'

Kriminalnost je pojam kojim se pokusava oznaciti devijantno

ponasanje pojedinaca ili grupa.


16/32

Devijantno je ono ponasanje koje odstupa od uobicajenih

drustvenih I pravih pravila. +zroci ovakvom ponasanju su

raznoliki, oni mogu biti objektivne I subjektivne prirode. 3bjektivni

cinioci pojave kriminaliteta vezuje se za drustvenu sredinu I

ekonomske 1aktore drustvenog raslojavanja.

Psiholoski 1aktori vezuju se za osobine pojedinaca vezane za

njihovu svest I stepen uracunljivosti prilikom izvrsenja krivicnih

dela.

+ pocetku je prilikom utvrdjivanja krivicne odgovornosti postojala

teorija bipatricije gde se za utvrdjivanje necije odgovornosti

polazilo od dva elementa!

/! (inot 0krivica 123! Sankcija 0kazna 12

0oma Zivanovic, najveci -lozo1 prava u Srba, konstruisao je teoriju

tripatricije u kojoj postoji!

/! Krivica23! Kazna24! Su5ject!

Subjekt moze da preduzima voljne radnje iz kojih proistice

njegova odgovornost. + krivicnom delu moze da bude izvrsilac,

odsvekad I pomagac. &a bi neko krivicno odgovarao on mora da

svesno preuzme radnju kojom krsi pravnu normu predvidjenu

zakonu. 0a radnja mora biti 6O')&AI rezultirati u volji da se ona

izvrsi. +koliko subjekt krivicne odgovornosti nema svesnu

predispoziciju svoje radnje on se moze smatrati neuracunljivim I

nece odgovarati za svoje izvrseno delo. Nije svaka protivpravna

radnja krivicno delo. =er nisu sve protivpravne radnje

sankcionisane zakonom, vec mogu biti izrazene kroz redakciju

pojedinaca.


17/32

')ORIJ) O -R)S',-&ICKO# -O&ASA&J,

Postoje bioloske I psiholoske teorije o prestupnickom ponasanju.

*ioloske teorijepolaze od urodjenih telesnih nedostataka kojese vizuelnim putem mogu uociti da bi se zauzeo takav stav o

tome ko ima urodjene telesne pretpostavke da se bavi

kriminalom. 3vu teoriju je zastupao italijan /ezare Lombrazo, koji

je rekao da na bazi karakteristicnih crta licnosti mozemo

pretpostaviti da se radi o kriminalu. 0u su u pitanju licnosti kod

kojih je doslo do zastoja u evoluciji I oni su obicno bezosecajni I

nemaju moralnih strukova. 0e crte su narocito karakteristicne za

covekovo lice, izboceno celo, dugacka brada, izbocene ceone

kosti I drugo.

3va teorija je uglavnom napustena I danasnja istrazivanja

pokazuju da su u mnogim slucajevima najveci kriminalci najlepsi

momci I devojke. 3ni su neka vrsta modernih 2obin 7udova, oni

time vise zadovoljavaju svoja duhovna I dusevna svojstva I prkose

bogatom Establismentu.

Psi"oloske teorijepolaze od toga das u izvori delinkventnog

ponasanja. Psiholoski elementi covekove licnosti najcesce se

ispoljavaju u agresivnosti, a koja je u vecini slucajeva nasledna I

ona je povezana sa karakteristikom licnosti sto se naziva

temperament!

Psiholoske pretpostavke da se bave nedozvoljenim radnjama

imaju licnosti koje su izrazito muskularno gradjene. 0a njihova

telesna pretpostavka izrazava se u htenju da se njihova psiha

zadovolji putem nasilnog ponasanja. &a bi u jednom drustvukriminalno ponasanje moglo da se objasni polazi se od drustvenih

uslova I mogucnosti da ljudi zadovolje svoje potrebe.


18/32

2obert erton je nastavljac teorija Emila &irkema I :abrijela 0arda

I Enrika erdija. Enriko eri je de-nisao zakon krivicne zasicenostikoji glasi !

' Kad su svi drugi uslovi jednaki drustvo moze da

proizvede onoliko kriminala koliko jedna sredina moze da

podnese$&

:abrijel 0ard je bio teoreticar I 1ormulisao je jedan zakon imitacije!

'+judi su skloni da podrzavaju necija ponasanja putemkoga to ponasanje postaje pravilo za jednu

sredinu$Pozrazavanje ima veze sa modom I ona se obavlja

u vidu koncentricni" krugova# kao kad basite kamen u

jezero$&

Emil &irkem je bio tvorac mehanicke I organske solidarnosti medju

ljudima. Njegov izraz A&O#IJA, siroko je prihvacen I do danas I

on u sustini znaci licnu 1rustraciju dignutu na nivo opsteg

ponasanja.

Frustracija" nezadovoljstvo zbog nemogucnosti ispunjnja vlastitih

zelja.

2obert erton je podelio u nekoliko grupa ponasanje ljudi na

osnovu toga kako prilagodjavaju svoje ponasanje drustvenim

okolnostima!

K,MF,MISTI" bezuslovno prihvataju ova drustvena

pravila I izvrsavaju ih u apsolutnoj merI, oni su adaptabilne

licnosti%

I%,.AT,I" su ljudi koji prihvataju pravila drustvene igre ali

se sluze kriminalnim radnjama za otvaranje svog cilja%


19/32

IT!A+ISTI"oni se obicno bave dosadnim poslovima I

nemaju nikakve kreacije. Njihova -lozo-ja je samo da im

prodje dan%

,%I K,)I S! S/ P/DA+I" ta vrsta ljudi obicno zivi u

posebnim grupama, modelima ponasanja I van uobicajenogponasanja u jednoj sredini%

*!%T,.%I0I- njima pripadaju obicno radikalne politicke

grupe koje su nezadovoljne postojecim stanjem drustvenih

odnosa I zele da ih temeljno promene. untovnici su

predvodili drustvene promene. Ne mire se sa postojecim

stanjem.

KRI#I&AL 7)LI6 KRAG&I"

4rsenje zakona od strane srednje I vise klase, naziva se

'kriminalom beli" kragni$& 3n moze poticati od administracije,

ekoloske delatnosti, -nansija, proizvodnje, rada I monopolske

pozicije.

Sveti Pavle je govorio da je jevrejima dat zakon da bi se

potencirala nemogucnost spasenja putem zakona, jer je on

neispunjim I dat je od oga da bi se umnozio greh. 7rist je bio

uverenje da je samovolja covekove subjektivnosti uzdignuta iznad

zapovesti, koja proistice iz najvviseg autoriteta. +kidanje zakona u

ljubav kao potpuno sjedinjenje sadrzaja zapovesti sa moralnom

subjektivnoscu.

7egel je govorio da se pojam zakona uopste ne moze odvojiti od

pojma moci, od potcinjavanja pojedinacnosti ono opste. + zakonu

su suprotnosti nasilno sjedinjene.

Zakon je nesavrseno sjedinjenje suprotnosti u jednom pojmu I

jedinstvo koje zakon dopusta je samo subsumcija ili podvodjenje


20/32

pod pojam. orma pojma kao takva nesposobna je da izrazi pravo

sjedinjenje izmedju opsteg I pojedinacnog, jer se izrazava

samomisljeno, ali ne I aktuelno sjedinjenje. Sjedinjenje putem

pojma postaje nesto strano.

Zlocin predstavlja 1ormalnu I sadrzinsku negaciju zakona. 3va

negacija izaziva zakon, na to da se sa svoje strane okrene protiv

zlocinca, u vidu 45ZNE, koja ima isto tako negativan

predznak.Pomirenje sa zakonom nije moguce posto je zlocinac

izdrzao kaznu, jer se zakon samo povlaci u svoju nepomirljivu

velicanstvenost iz koje se moze ponovo da istupi u neprijateljskom

liku, ako na to bude izazvan. Zakon kao 1orma ne moze doprineti

pomirenju u pocepanoj subjektivnosti zlocinca, tj. u njegovoj losoj

savesti. 4azna ne moze da izmeni proslost I ucini radnju

nepostojecom. Pomirenje sa kaznom shvacenom kao sudbina je

moguce.

ridrih Nice, nemacki -lozo1 je govorio da kazna nikad nije

zlocinca ucinila boljim, vec samo opreznijim u cinjenju krivicnih

dela.

#ARKSI8A#

&a bi se izvrsila jedna revolucija, odnosno da bi doslo do radikalne

promene drustvenog poretka, moraju da budu ispunjeni sledeci

uslovi!

'. ora da postoji organizacija koja ce izvesti revoluciju%(. ora postojati program te organizacije%). Ideologija te organizacije%*. aterijalna I novcana sredstva%;. 8odja te organizacije%


21/32

A. Eliminisanje mogucnosti slucajnog dogadjaja u vezi sa

vodjom.

8LOCI&% KA8&A I S,+IJA

8last je ozakonjena moc. + sustini vlast je nedeljiva, ali ona se

ipak deli na!

Zakonodavnu%

Izvrsnu% Sudsku.

0o se cini zbog toga da bi se uspostavila uzajamna kontrola

izmedju svih s1era vlasti da bi se izbegla apsolutna vlast.


22/32

oginja pravde =usticija ima u jednoj ruci vladu, a u drugoj ruci

mac, koji simbolizuje cinjenicu da kazna mora biti srazmerna

stepenu krivice.

Zakonodavac usmerava ponasanje sudija putem vrste I merekazne. Ne sudi se krivicnom delu vec se sudi uciniocu krivicnog

dela tako da sudija mora voditi racuna o okolnostima koje su

doveke do ucinjenja krivicnog dela. 4rivicna dela mogu se suditi

po odredbama krivicnog zakona u kojima je propisan raspon

kazne prilikom ozricanja sudija, od minimum do maksimuma.

Sudija mora uzeti u obzir razlicite okolnosti kad se opredeljuje za

izricanje kazne. 0u spadaju!

Stepen krivice1

Pobude iz koji" je ucinjeno krivicno delo1

)acina ugrozavanja ili pobede pravo zasticenog dobra1

,kolnosti pod kojima je delo ucinjeno1

aniji zivot ucinioca1

%jegove licne prilike1

%jegovo drzanje posle ucinjenog krivicnog dela1

,dnos prema zrtvi krivicnog dela$

4ao I sve druge okolnosti koje se odnose na ucinjeno krivicno

delo. Sudija mora delovati preventivno, tzv. specijalna prevencija

se odnosi na to da izrecenom presudom se ostvaruje zelje da

pocinilac vise ne izvrsi to krivicno delo. 5 generalna prevencija je

da drugi ne pocinje isto tako krivicno delo.

+koliko bi sudija samo matematicki vagao ove okolnosti, a ne bi

ulazio u sustinu svake pojedinacno onda bi to bilo svedeno na

racunsku operaciju sabiranja I oduzimanja. 3bicno pro1esori


23/32

krivicnog prava navode primer za ovakvo ponasanje sudija svede

na to da se kao bitne olaksavajuce okolnosti ucinioca krivicnog

dela nekoga ko je ubio oca I majku uzme kao siroce.

+ticaj na presude mogu da imaju I van pravni elementi, a to su!

=avno mnenje%

Spinovanje medija%

+ticaj 1aktickih struktura na donosenje sudskih odluka.

'Sudija mora da sudi po zakonu# po savesti I po vlastitom

dozivljaju pravicnosti$&

#ISAO LA(IRI&'

' %ikada I ne pomisljaj

da nisi drukcija no sto


24/32

drugi misle da si

ti mislila da si mogla biti

ili ces moci biti

ako bi mislila da ne mislis

da budes drukcija

no sto bi ko pomislio$&

,#)'&OS'

' +epota je culnost

koja ima oblik

i predstavlja sintezu

beskonacnosti I samostalnosti$&

,#)'&OS'

+metnost potice od grcke reci tehne I od latinske reci ars I znaci

vestinu pravljenja nekog predmeta, a isto tako I umesnost u

podrazavanju prirode.

+ pocetku je ona znacila slobodu u imitaciji prirodnih dostignuca I

de-nisala se kao slobodna I prosta kao I slobodna I mehanicka.

3buhvatala je u sebi vajarstvo irazne druge zanate kojima se


25/32

prilagodjavala priroda ljudskih potreba. 4asnije se umetnost

vezivala za atribut lepote tako da su postojale tzv. lepe umetnosti

u koje spadaju! slikarstvo, muzika, knjizevnost, poezija,

arhiktetura.

Najveci stepen razvoja umetnost je dozivela u doba renesanse, u

kojoj je do izrazaja dosla lepota zenskog tela, iskazana kroz oblik.

oderna umetnost tezi beskonacnosti I samostalnosti I ona

ukljucuj sada pored navedenih I -lm, mediji, modu, per1omanse,

sve u zelji da pokaze autonomnost I autenticnost vlastitog izraza.

Isto tako umetnost sa socioloskog stanovnistva iskazuje svoju

drustvnu dimenziju uticajem na pravne odnose u drustvu.

+metnici to ne rade da direktan nacin, vec pitem apstrakticnih

1ormula u tekstu kojima nagovestavaju bolju viziju drustvenih

odnosa. 0o je tzv. angazovane umetnosti koje u sebi sadrze kritiku

postojece stvarnosti I njeno prevazilazenje kroz sadrzaj umetnosti.

ilos /rnjanski!

>ozda ce sve jednom zavrsiti u umetnosti,koja nece reci ni sta

hoce, ni sta znaci ono sto kaze.@

Na 7egelovom pragu koji govori o kraju umetnosti sav realni

zivot poprima karakteristicne umetnosti u smislu neuobicajenosti I

desavanja u stvarnosti.

oderna umetnost da sve se shvata zahteva od coveka da

razume, da protumaci odnos, stvaralac, delo, recepcija. 5 to znaci

koji je poriv bio u umetniku da napravi takvo delo koje nas razum

u cula prihvataju na odredjeni.


26/32

+ osnovi svake umetnosti kao I u zivotu imace je ljudski poriv za

komunikacijom, to trazenje sebe kroz drugog je smisao I sustina

zivota. 5 ona se ostvaruje putem interakcije koja je osnova

komunikacije.

0razim sebe kroz drugog u ljubavi, u empatiji, I solodarnosti.

Postoji hermenautika koja znaci otkrivanje smisla tekstova putem

njihovog tumacenja, tako da npr. Putem hermenautike otkrivamo

smisao I znacenje iblije cija je osnovna poruka '.olite se I

plodite se$&

&AJ(A8&IJA +)LA , IS'ORIJI S,*

Platon 'Drzava&1


27/32

4ant > Kritika cistog uma@ %

/arls &arvin ' Poreklo vrsta@ %

4arl arks ' Maniest komunisticke partije '%

Sekspir ' Sabrana dela&.

CI(ILI8ACIJA


28/32

/ivilizacija potice od latinske reci civitas. Ima vise aspekata

ciivilizacije, I njen smisao se smesta izmedju drustva, civilizacije I

kulture.

/ivilizacija predstavlja najvisi stepen usavrsavanja drustva I nekiautori smatraju da se pojavila pojavom gradova I pisama. Isto

tako se misli da civilizacija nije postojala u tzv.predlogickom

razvoju drustva, medjutim to nije tacno jer je I na tom sistemu

razvoja postojalo sistematizovano znanje o biljnom svetu.

/ivilizacija se vezuje za tehnicki napredak covecanstva I ona je

univerzalna za razliku od kulture. 8ezuje se za nuznost ljudskog

opstanka I proizvodnju materijalnih dobara neophodnih za ljudski

zivot. 0ako se govori o tzv. tehnickoj civilizaciji, a u novije vremeto je in1ormaticka civilizacija.

/ivilizacija koja je primila najvece razmere u novije vreme je

zapadna civilizacija koju odlikuje demokratsko I slobodno trziste. I

najvisi stepen u istoriji covecanstva.

/ivilizaciju odlikuje njen materijalni aspect, a kulturu odlikuje

duhovni prodor u materijalni svet. /ivilizacija je karakteristicna za

vise strustava, dok se kultura vezuje za drustva koja se razlikujumedju sobom.

2azlika izmedju kulture I civilizacije je ta sto se moze doci do

sukoba civilizacija. &anas smo svedoci sukoba izmedju

hriscanstva I islamske civilizacije. Sustina je u duhovnom

poimanju smisla zivota I verovanja da sama I iskljucivo jedna

civilizacija moze vladati svetom.

+koliko civilizacija otima elemente tzv. etnocentrizma koji znaciposmatranje svih etnickih grupa u odnosu na sopstvenu grupu sa

potcenjivackim elementima. &ruge nacije I etnicke grupe nisu

istoj ravnopravnosti kao dominirajuca etnicka grupa.


29/32

Zapadna civilizacija poprima sve veci uticaj 5merike I njene

kulture koju odlikuje s jedne strane izvanredan razvoj tehnologije

I vojne moci, a s druge strane ostvarivanje njenih ciljeva putemprimene sile tako sto se ostvarivanje ljudskih prava vezuje za

protivrecan odnos izmedju njihovog postojanja I nacina na koji se

ono ostvaruje.

,R7A&A SOCIJALI8ACIJA

Prvi gradovi su nastali u 8avilonu. :radovi nastaju iz dva razloga,

prvi je ekoloske prirode # borba za opstanak $, drugi je 1ormiranje

posebnog stila zivota.

Postoje megalopolisi " gradovi gradova%

/entralni grad" u kome je smesten posao jedne drzave%

oduli" gde se vrsi sklapanje delova proizvoda%

Inovacioni centri" gradovi penzionera%

:radovi skladista%

+ gradovima se smatra da postoji visok stepen otudjenosti ljudi.


30/32

R)LIGIJA

Potice od grcke reci religere.Savremeni svet se sastojao iz trielementa !

azum1

+ogika1

%auka$

+ reigijskom svetu to se posmatra kao og, vera I iblija.

/ovecanstvo nije cekalo da se nauka objasni kako svet postoji, I

da je on bio rezultat iskustva koje su sticale generacije svaj zivot

prenosile ga putem prica I predanja I imale su u pocetku 1ormu

mita #4osovska bitka $.

2eligija je ()RO(A&J) , A-SOL,'&, I #IS'ICK, #OC, putem

koje se kontrolise vlastito ponasanje ali kroz to ponasanje se

pokusava upoznati n ate sile pridajuci znacaj koji te sile imaju u

drustvenim odnosima.

Strukturalno posmatrano religiju cine njeni sastavni elementi o

1unkcionalnom uticaju religije na njene clanove. Iz religije je

nastala -lozo-ja koja je kroz misljenje pokusala da prizemlji

mitske sadrzaje religije. 0ako su -lozo-je objasnjavale svet putem

uzrocno"posledicnog odnosa.

2eligija medjutim kaze da na svaki uzrok I posledicu moze da

deluje og kao apsolutna moc koja odredjuje uzroke I posledice.

Logikom se pokusava objasniti misljenje. 2eligija kaze da je

dovoljna ljubav I vera u nesto sto bi ono bilo logicno. Zato se slaveSveci koji su dostigli najvisi stepen duhovnog u svet stvari.

:reh je jedan od osnonih elemenatastraha coveka od svojih

postupaka I dva najvisa greha su gordost I zavist.


31/32

Identitet predstavlja nesto po cemu se mogu predvideti postupci

drugih licnosti u pojedinim situacijama.

Identitet I promena se iskljucuju , jer identitet ne dozvoljava

kamelonski tip ponasanja #kameloni$.

og se u religiji smatra kao bezlicni kosmos I to je moc u kojoj je

koncentrisan identitet u razlike. 5psolutna moc kao bezlicni

kosmos ukljucuje u sebi svet o sopstvenom identitetu I razliku

koju taj tip proizvodi.

3va -lozo-ja I religija bazira se na odnosu oga"coveka I coveka"

oga. Postoje vesebozanske religije. 0ipican primer religije

bogocoveka je pridavanje bozanskih osobina ljudima koji zive na

zemlji, iskljucuje se og kao natprirodno bice koji ce isterati na

nirvana, tj. harmoniji.

itovi I legende bili su religiozni duhovni nacin objasnjenja

svetovnih stvari. Za religiju se vezuju obredi, rituali, mesta na

kojima se oni izvode I njihovo znacenje I znacaj u drustvenomokruzenju u kome se izvode.

=edinstvo duha je osnovna karakteristika jedne zajednice I ona se

postize u s1eri religije putem ideologije. +nutar religije postoji I

animizam,misticizam, praznoverje. + svetu postoji samo ';

astrologa koji mogu da proricu ljudske sudbine na osnovu polozaja

zvezda.

Ljudska potreba za objasnjenje sveta u kome zivimo, zato se onsluzi razlicitim postupcima kojima zeli da opravda svoju slabost.

'Sta je to covek no sitno zivince$&

4ultura, civilizacija I religija su se razvili pojavom gradova.


32/32

Documents

Sociologija- Ivana Krstic