Socijalizacija (2)

5/13/2018 Socijalizacija (2) - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/socijalizacija-2 1/53

PROCESI

SOCIJALIZACIJE

Procesi uenja u drutvenomokruenju



Literatura Rot, N. (2003): ³Procesi socijalizacije´

Osnovi socijalne psihologije, str. 72-110.

Izvodi sa predavanja (skripta)



Socijalno uenje

Uenje pod uticajem socijalnih faktora



ta ljudska jedinka stie procesom

socijalizacije?Dve grupe efekata socijalizacije:

Formiranje za ivot u drutvu i za funkcionisanjedrutva vanih osobina i naina ponaanja

Razvitak od bioloke jedinke u linost sa

mnogim karakteristikama zajednikim za sveljude, ali i sa nekima koje su za pojedincaspecifine (idiosinkratike)



Pojam socijalizacijeDve grupe definicija

Ue definicije (sociolozi i antropolozi):

S ticanje znanja, motiva i stavova koji su potrebni zaizvrenje sadanjih i buduih uloga pojedinca u drutvu

Nedostaci: Preuska Izjednaavaju se pojmovi konformiranja i socijalizacije Nemaju svi lanovi drutva istovetno ponaanje Ne objanjava devijantno ponaanje, suprotno normama Ne uzima u obzir uticaj naslea i linog (idiosinkratikog) iskustva



Pojam socijalizacijeire definicije (psiholozi):

Proces socijalnog uenja putem koga jedinkastie socijalno-relevantne oblike ponaanja iformira se kao linost sa svojim specifinimkarakteristikama



P roblemi socijalizacije

S ociolozi i antropolozi :

Problem odranja iobnavljanja kulture idrutva(razvitak modalne linostikarakteristine za odreenodrutvo)

Psiholozi :

Tri osnovne grupe problema

Procesi socijalizacije

I zvori i agensi socijalizacije

Efekti socijalizacije



Izmenjene koncepcije detinjstva Praksa vaspitanja dece (do kraja 18. veka)

a. Uticaj Puritanaca (deja volja mora bitislomljena da bi se iskupili gresi) b. Visok nivo smrtnosti dece (treba spreiti

roditelje da razviju jake emotivne veze sadecom)

c. Predrasudnost: verovanja o deci i vaspitanjuprodukt praznoverja



promene Uticaj Loka: zagovarao paljiviji, racionalan i pouavajui odnos sa

decom (svo ponaanje je proizvod iskustva ± dete je µtabula rasa¶ inije greno)

Uticaj Rusoa: dete treba da raste prirodno; od njih ne trebaoekivati logiko rezonovanje dok ne razviju sposobnost za takvoneto

Uticaj Darvina: uticaj biolokih faktora i komparativan pristup

Kulturni i pot-kulturni uticaji



PROCESI SOCIJALIZACIJE-T eorijska shvatanja i pristupi -

Dve velike grupe teorija socijalizacije

Bihejvioristike teorije socijalnog uenja(S-R teorije uenja)

Kognitivno - razvojne teorije socijalizacije



Socijalno uenje uslovljavanjemOsnovni postulati S-R teorije uenja:

Uenje se svodi na stvaranje uslovnih veza izmeu drai i odgovora

(S i R) Uenje se sastoji u spremnosti da se u odreenoj situaciji (dra)

ponaa na odreen nain (reakcije)

S je uslov da se javi R

Svako uenje je uenje uslovljavanjem



Koji su osnovni mehanizmi

uslovljavanja?Razlike u shvatanjima:

Princip klasinog uslovljavanja(Pavlov)

Princip instrumentalnog uslovljavanja, tj. potkrepljenja(Skiner, Hal)

Princip opservacionog uslovljavanja, tj. uenje imitacijom(Bandura)



Socijalno uenje klasinim

uslovljavanjem

Uenje govora (Olport)

Uenje suzdravanja od reakcija koje drutvosmatra nepoeljnim

Formiranje moralne svesti i moralnog ponaanja(Ajzenk)



Socijalno uenje instrumentalnim

uslovljavanjem

Najee objanjenje procesa socijalizacije:

uenje po principu instrumentalnog uslovljavanjaili potkrepljenja

(³Instrumentalno´ = sredstvo da se zadovolji nekapotreba ili postigne neki cilj)



Primena Skiner ± ogledi sa ivotinjama

Hal - teorija potkrepljenja: da bi neki oblik ponaanja bionauen on mora da dovede do smanjenja potrebe ili doredukcije tenzije

Miler i Dolard ± teorija imitacije: ponaanje nekogpojedinca (modela) predstavlja dra ili ³diskrimintivan

znak´ za drugog pojedinca koji se ponaa (reaguje) naisti nain jer ta reakcija kod njega dovodi do nagrade (ilimodel upuuje na to kakvo je ponaanje poeljno ivano)



Socijalno uenje opservacionim ili

vikarijskim uslovljavanjem (Bandura)

Posebna vrsta uslovljavanja

Vikarijsko (= pomono ili posredno)

ili Opservaciono (na osnovu posmatranja tueg

ponaanja)

Uenje imitacijom i identifikacijom, uenje uloga, pojavesocijalne facilitacije i pojave sugestivne zaraze



Socijalno uenje po modeluTri vrste uenja po modelu:

Uenje imitacijom

Uenje identifikacijom

Uenje uenjem uloga



Uenje identifikacijom

Posebna vrsta uenja koja se ne moe svesti na neki oblikuslovljavanja:

Vana uloga emocionalnih i motivacionih faktora

Usvajanje globalnih oblika ponaanja kao trajnih naina reagovanja

Usvajanje sloenih oblika ponaanja, a ne posebnih reakcija

Usvojeni oblici ponaanja su stalni i manifestuju se u duemvremenskom periodu



Vrste identifikacije

( po psiholokom poreklu)

O dbrambena identifikacija ±

identifikacija sa agresorom

Anaklitika (razvojna) identifikacija



Uenje imitacijom

Klasian pristup: Tarde, Mek Dugal, Le Bon

Bihejvioristi : princip klasinog uslovljavanja

M iler i Dolard : princip instrumentalnog uslovljavanja

Bandura i Volters ±princip opservacionog uslovljavanja



Imitacijom se mogu:

Usvojiti novi oblici ponaanja

Izazvati inhibitorni i dezinhibitorni efekti (uzdravanje ilineuzdravanje od nekih oblika ponaanja)

Dovesti do manifestovanja ranije nauenog ponaanjakoje u meuvremenu nije ispoljeno



Razlika izmeu uenja

identifikacijom i imitacijomIdentifikacija:

usvajanje sloenih oblika ponaanja bez uvebavanja i

direktnog nagraivanja;

nuno postojanje (pozitivne) emocionalne veze samodelom

usvojeno ponaanje postaje stalno, manifestuje se utoku dueg vremena



Imitacija:

usvajanje specifinih reakcija, na osnovuposmatranja, bez posebnog uvebavanja inagraivanja;

ne mora da postoji emocionalna vezanost zamodel;

usvaja se ui segment ponaanja koji seupranjava u toku ogranienog perioda vremena



Uenje uenjem uloga

U loga = oekivano ponaanje vezano uz

odreen status

(uenje ugledanjem na ponaanje nekoga koima poloaj koji smo mi stekli ili elimo da

steknemo)



S pecifine karakteristike

Ne ue se pojedinane reakcije veorganizovani sistemi ponaanja

Uloge uvek imaju interakcioni karakter (komplementarne su)



Faktori koji olakavaju ili oteavaju uenje

uenjem uloga (Sikord i Bekmen)

Jasno definisane uloge

Saglasnost meu lanovima drutva o oekivanom ponaanju

Opaena legitimnost neijeg poloaja

Usklaenost oekivanja vezanih za komplementarne poloaje i uloge

Stepen pervazivnosti uloga ± da li se ponaanje vezano uz poloaj

manifestuje u velikom broju situacija i odnosa

Motivacije pojedinca



Kognitivne teorije

- Socijalno uenje uvianjem -Kritika bihejvioristikih teorija uenja (getaltisti):

procesi uenja prouavani u jednostavnim situacijama,na ivotinjama

zapostavljeno prouavanje neposrednog iskustva

zanemarivanje znaaja razvoja i razvojnih stadijuma kaoi kognitivnih funkcija



Osnovni princip

Istie se vanost kognitivnih elemenata uuenju: uenje nije naprosto S-R veza, asocijativna

veza izmeu jedne senzacije i motorne reakcije, ve sesastoji u znanju o odnosima izmeu pojedinih drai

Uticaj Getaltista: znaaj kognitivnih procesa i ulogeuvianja u procesu uenja



Oblici socijalnog uenja uvianjem

Uenje = sticanje ³znaenja znakova´ (Tolman: ogledisa pacovima)

Uenje putem reavanja problema i uvianja odnosa

(Keler: ogledi sa impanzama)



Uenje uvianjem Uoavanje relacija je sutina uenja

Efekta uenja ne bi bilo bez korienja viihkognitivnih funkcija

Apstraktno miljenje a ne uslovljavanje



Uenje uvianjem karakterie:

do uspeha u reavanju neke situacije dolazi senaglo

poto se jednom rei problem pokuaji se neponavljaju

naeno reenje se ne koristi samo u istim ve i uslinim situacijama



Kognitivna razvojna teorija

socijalizacijeShvatanja Pijaea i Kolberga (Sutinski razliita od bijehvioristikihS-R teorija )

Istie se:

Vanost razvoja i stadijuma kognitivnog razvoja od kojih zavisi iusvajanje odreenih oblika ponaanja pa i socijalnog ponaanja

P

odjednako vanost neposrednog iskustva i znaaj sredinskihfaktora u procesu uenja



Razvojna kognitivna teorija Pijaea

Razvoj je funkcija unutranjih procesa ali zavisi i odaktivnosti i iskustva jedinke

Kod deteta se zakonito na odreenom uzrastu javljajunove kognitivne strukture, novi naini shvatanja svetaoko sebe



etiri glavne faze u razvitku miljenja

F aza senzo- motorne inteligencije (do 2godine)

P redoperacionalni period (2-7 godine)

P eriod konkretnih operacija (8 -11 g)

F aza formalnih operacija (posle 12 god.)



Razvitak moralnog suenja i ponaanjavanost viih kognitivnih procesa u procesu socijalizacije

moralnog ponaanja

Osnovna postavka:

Moralna svest se postepeno razvija i prolazi krozodreene faze razvoja u zavisnosti od

razvijenosti i angaovanja kognitivnih funkcija



Stadijumi moralnosti

(. Pijae, L. Kolberg)

H eteronomna moralnost

Autonomna moralnost

istraivanja na malim uzorcima dece



Tri nivoa moralnog razvoja

I Prekonvencionalni

II Konvencionalni

III Poskonvencionalni



Tri nivoa moralnog razvoja

I Prekonvencionalni

1. Kanjavanje i poslunost

Da li je neto dobro ili loe zavisi od posledica.Dobro je ono to osoba eli i voli

Socijalna perspektiva: egocentina, gledita iinteresi drugih se ne uzimaju u obzir



I Prekonvencionalni nivo

2 . I nstrumentalni ciljevi

Sledi pravila da bi sebi obezbedio zadovoljenjepotreba i elja. ³Ti meni ± ja tebi´

Socijalna perspektiva: Dobro i zlo su relativni,poto svako ima svoje sopstvene interese ipotrebe kojima se rukovodi



II Konvencionalni nivo

3. I nterpersonalna oekivanja i konformiranje

Ispravno je ono to drugi oekuju od osobe.Konformiranje pravilima i oekivanjima u elji dase prikae kao ³dobra osoba´

Socijalna perspektiva: Svestan oseanja i

interesa drugih. Sposoban da sebe stavi usituaciju nekog drugog



II Konvencionalni nivo

4. S ocijalni sistem i svesnost

Ispravno je podravati pravila i zakone.Ispravno je obavljati dunost i potovatiautoritet.

Preuzima stanovite socijalnog sistema ane drugih osoba



III Postkonvencionalni nivo

5 . S ocijalni ugovor i individualna prava

Pravo pojedinaca da imaju sopstvene vrednosti imiljenja. Pravila i zakoni u cilju dobrobitizajednice u celini

Socijalna perspektiva: Shvata ljude nezavisnood socijalnih pravila i zakona. Pretea drutveneperspektive



Postkonvencionalni

6 . U niverzalni etiki principi

Moralno rezonovanje rukovoeno etikimprincipima koji se pimenjuju na ceo ljudski rod.Zakoni su valjani samo ako odraavaju ovajprincip

Socijalna perspektiva: Potovanje moralnihprincipa kao proizvoda univerzalnih principapravde, uzajamnosti i potovanja



Prednosti i kritike kognitivno - razvojnog

pristupa

Prednosti:

Prevladavanje jednostranosti S-R pristupa

Znaaj nasleem datog osnova za razvitak miljenja

Prevladavanje shvatanja o oveku kao pasivnom biu Ukazano na karakteristine ljudske potrebe



Prvi nivo: predmoralnostStadijum 1

Orijentacija na poslunost ikanjavanje

Dete se pokorava pravilima da

bi izbeglo kaznu;´savest´ jeiracionalan strah odkanjavanja

Za: Kraa se opravdava timeto lek apotekara nije mnogokotao

Protiv: Kraa se osuuje poto je lopov mogao biti uhvaen istrpan u zatvor



Prvi nivo: predmoralnost

Stadijum 2Naivna hedonistika iinstrumentalna orijentacija

Detetovo ponaanje

motivisano je eljom zanagradom i dobitkom.Ispravnost ponaanja seprocenjuje prema opseguzadovoljenja (potreba) u kojeaktivnost donosi

Za: Kraa je opravdana jer jeeni potreban lek, a muuenino drutvo

Protiv: Kraa se osuuje potoe njegova ena verovatnoumreti pre nego to on izae izzatvora, pa mu to tako ne ini

mnogo



Moralnost konvencionalnog konformiranja

Stadijum 3Moralnost ³dobrog deteta´

Dete je usmereno na traenjeodobravanja odraslih; vodi se

rauna o potrebama inamerama drugih

Za: Kraa se opravdava timeto je mu nesebian i vodirauna o potrebama svoje

ene

Protiv: Kraa se osuuje potoe se mu oseati loe kadashvati kakvu je bruku naneo

svojoj porodici; njegovaporodica e se stideti njegovogdela



Moralnost konvencionalnog konformiranja

Stadijum 4Moralnost naglaavanjazakona i autoriteta

Dete je usmereno na³ispunjavanje dunosti´,potovanje autoriteta i isticanjasocijalnog reda

Za: Kraa se opravdava potoe on inae biti odgovoran zaeninu smrt

Protiv: Kraa se osuuje potoon kri zakon



Lino usvojeni moralni principi

Stadijum 5Moralnost ugovora,individualnih prava idemokratski prihvaenog

zakona

Dete ukazuje nauspostavljanje ravnoteeizmeu prava pojedinca i

zatite drutva

Za: Kraa se opravdava jer zakon nije skrojen za situacijeu kojima bi pojedinac

ugroavao neiji ivotpovinovanjem zakonu

Protiv: Kraa se osuujepoto i drugi mogu biti usituaciji da imaju takvu potrebui ³kuda bi onda to vodilodrutvo´



Lino usvojeni moralni principi

Stadijum 6Moralnost individualnihprincipa savesti

Dete ukazuje na pojavusamoosude zbog naruavanjasopstvenih principa.Sopstvena savest je ono imese rukovodi, a to rukovoenje

je zasnovano na apstraktnim,univerzalnim moralnimprincipima

Za: Kraa se opravdava jer ovek ne mi mogao vie daivi sa svojom saveu ako mu

ena umre Protiv: Kraa se osuuje jer

ovek ne bi mogao vie da iviprema ubeenjima svojesavesti ako ukrade




pristupa

Prednosti:

Prevladavanje jednostranosti S-R pristupa

Znaaj nasleem datog osnova za razvitak miljenja

Prevladavanje shvatanja o oveku kao pasivnom biu

Ukazano na karakteristine ljudske potrebe




pristupaKritika:

Sekvencijalni sled faza prilino artificijelan (ne

odgovara uvek stvarnosti)

Potcenjena sposobnosti miljenja i moralnogprosuivanja mlae dece

Nedovoljna istaknutost socijalnih i kulturnih faktora




pristupaKritika:

Nedovoljna istaknutost socijalnih faktora

Sekvencijalni sled faza prilino artificijelan

Documents

Socijalizacija (2)