Sne`ana Kutri~ki - Пројекат Растко · 2010-12-12 · Stanislav Vinaver – gromobran svemira, emitovane 1995. godine, u okviru serije “Zvezdani ~asovi", Dramskog studija

Sneàna Kutri~ki

KOVÊG

218 Sneàna Kutri~ki

SNE@ANA KUTRI^KI ro|ena je 1963. godine u Novom Sadu,gde je i diplomirala 1987. godine na Filozofskom fakultetu, naKatedri za jugoslovensku i svetsku kwièvnost.

Od 1987. godine ‘ivi i radi u Beogradu.

Autor je dramskog teksta za decu Oblakov san, izvedenog 1989,godine u okviru kursa i radionice za decu – „Teatar senki" uMe|unarodnom kulturnom centru Groàn – Istra; radio drameStanislav Vinaver – gromobran svemira, emitovane 1995. godine,u okviru serije “Zvezdani ~asovi", Dramskog studija Radio Beo-grada; dramskog teksta Tre}a soba ili svet senki Anastasa Jova-novi}a 1999. godine i drame Kov~eg 2000. godine.

^lan je Udruèwa dramskih pisaca Srbije od 1997. godine.

LICA:

MIKAN, otac

BOJAN, sin najstariji, 21 godina

SOWA, k}i, 19 godina

URO[, najmla|i sin, de~ak od pet godina

BAKA, Mikanova majka

UJAK, ro|eni brat nestale majke \ule

Kov~eg 219

Sneàna KUTRI^KI

KOVÊG

PRVA SLIKA

Starinska soba, prolazna, nekada{wa salonska, velikih dimenzija sapuno staklenih duplih vrata na sve strane, ~uje se melodija sa snimka:...Jutros mi je ruà procvetala, ruù gledam pa sam zaplakala, ruò mojamladost sam ti dala, suzom sam te svojom zalivala...

Ulazi Baba... nosi sadnicu ruè i prebira, ne{to traì po sobi. Usputjoj ispada grumewe zemqe, mrmqa onako za sebe:... Potkresati je treba, orezati, da ne cveta prerano a ni prekasno, negota~no kad treba... u ono vreme... ono na{e... ono, kako je Bog reko...Peva daqe:... Jutros mi je ruà procvetala...

Ulazi unuka, gleda zblanuto u babu, baba ne prime}uje i daqe traìmakaze, ba{tenske.

SOWA: Je li baba, jel’ ti to peva{? O sva{ta... ona opet peva.

BABA: A ti, Sowa... {ta je }ero,(Malo je nagluva pa vi~e){ta kaè{, ni{ta te baba ne ~uje?

SOWA: Ni{ta, ni{ta... pitam se {ta si se uzmuvala, {ta traì{..(Sad i ova vi~e, da je baba ~uje)

BABA: Makaze, }ero!

SOWA: A makaze, misli{ one za orezivawe, jel’? Jel’ ba{tenske, baba?Nemamo mi makaze, zna{ da smo ih dali kom{iji, a on {tojednom rukom uzme to vi{e ne vra}a i ne samo to, jo{ i tvrdi daje wegovo.

BABA: Ih Sowa }ero, pa {ta to pri~a{!?

SOWA: Eto vokmen sam dala pro{lo mesec, onoj wegovoj }erki klep-tomanki, ne da mi ga ne vra}a, nego ne}e ni da mi ga posudi,kaè nije takav ure|aj za ovako prosta~ku ku}u, pokvari}emo jojga, pa ti sad vidi.

BABA: Makaze ne moèmo da pokvarimo, one su od gvo`|a. A {tamisli{ da ih traìmo barem da nam ih posude?

SOWA: ’Ej bre baba, gde ti ìvi{? Jel’ na Marsu. Za makaze bi namrekli da moèmo wima da se povredimo, da smo nasilni~kaku}a, da za nas nije ni sekira, ili ne daj boè no` i da je to zana{e dobro, kapira{, sto varijanti imaju ti bolesnici, kevemi.


BABA: E, setila se baba! Perorez }ero! Ima baba perorez! Staridobri perorez.(Baba vadi perorez iz yepa na keceqi i otvara ga, glanca se~ivo

rukavom)

Vidi ga, lutko, kakav je, o{tar i sjajan, moè{ maglu wimerasecati, pa je ko kore za pitu, sloj po sloj re|ati, pore|a{ ihop u usta. Tako se jede magla, ’opala(Pokazuje kako, Baba se zanese, pade negde svojim mislima

ponesena i nastavqa)

... a u magli divna trava zavodqiva crna i srebrna u isto vreme,k’o mese~inom ~e{qana... ’ej {ta se sve u magli moè sakriti ivile i senke i seni i sve to zase~e{, zgrabi{ i proguta{zahvaquju}i jednom ovolicnom perorezu, koji se ni~eg nepla{i. Aha! Hopla nestala magla...

SOWA: Aha, jo{ samo maglu nismo jeli, ned’o nam Bog.

BABA: Bi}e }ero, sve mora u veku da bude bar po jednom, ono nekom,kako se zalomi, moè i dva puta ili nedaj boè,(Krsti se)

vi{e od...

SOWA: (Prekine je)

’Ej baba, otkud ti taj perorez. Nisam znala da si tako opasna,jel’si ga to sakrila u rukav da se {iba{ s nekim, a?

BABA: Nije perorez za napad, nije. On je vi{e za odbranu i najvi{e za,da tako kaèm, ispomo}, ovako ispomo} ovu obi~nu, evo jel’vidi{ blago babi... da se ne{to o~isti, {to je zagnojeno, trn izrane ovim vrhom(Pokazuje vrh peroreza)

da se izvadi, suvarak da se sa zdrave grane odstrani, da ovomlado mo`’ da tera daqe, da lista, da se razgranava, da semnoì, da dâ cvet, lep cvet, najlep{i, ruù.

SOWA: Dobro bre, ne pitam te ja da mi drì{ kurs iz ba{tovanstva...

BABA: (Prekine je)

A {to da ti ne drì baba, kako kaè{, kurs, {to da te baba nepodu~i, ènsko si. Kako }e{ umeti sutra da decu gaji{ ako neume{ cve}e, jel’ to ti je blago babi isto.

SOWA: E moja baba nisam ja jo{ do dece stigla...

Kov~eg 221

BABA: Eto, jel’ vidi{, blago baki bi}e i toga, sve ti je to isto, jel’svaka mladica mora da se gaji, da se orezuje, da ne cveta ni rano,ni kasno, nego ba{ kad joj je vreme, taman u dan. Ako porani ’o}emrazi da je uni{te, ako zakasni ’o}e sunce da je sprì, isto ti jesa svime na ovom svetu, i za to treba da se nau~i, da se naviknena strpqewe, da se oseti, da se prepozna.

SOWA: Aha strpqewe mi je ba{ ja~a strana a kako to moè da se zna,kad je vreme, mislim kako?

BABA: Mora{ da slu{a{ sve i zvezde i ki{u i vetar, da pro~ita{ sveznake a to je te{ko i ne moè se ako nema{ ko da ti pokaè i tosamo onaj tvoj, onaj, ko te najvi{e voli, onaj ~iji si. Nemoj daveruje{ nikom drugom.

SOWA: Dobro baba, ’o}e{ bre da mi kaè{ odakle ti perorez ili je toopet neka tvoja tajna?

BABA: Perorez je od dede. Od tvog dede. Ne se}a{ se ti }ero wega, on jeoti{ao sa ovog sveta odavno a perorez ostao. Tvoj se deda wime~ak i brijao kad je u rovu bio i ìvot mu je jednom spasao tamona frontu. A vidi{ ovde ove recke? E to ti je, jo{ ostalo malo,izlizalo se, od duge upotrebe, pa se ne vidi vi{e dobro, tragposvete kad je jo{ tvoj pradeda u Francuskoj...(Sve ti{e jer vidi da je unuki dosadno)

SOWA: (Ne slu{a je)’Ej stvarno ima rupa. Vidi ovo! Koji ste vi bre bili ranije,otkud moj pradeda u Francuskoj? To mi niko nikad nije pri~ao,{ta jel’ kupovao zamak na Loari? Hi hi koji fantomi, ’ej aj’ miga da{. Strava je! Ovo ko neki safari klan ovi moji preci.

BABA: ’Ej ludo moje, ludo i milo bakino, ne mogu, nije moj ve}Mikanov. Od tvoga oca je sad. To sam ja od tvog dede dobila na~uvawe. Da samo zna{ kakvi su bili wih dvojica, nikad dvere~enice da sastave qudski, pa ni pred kraj dedin skoro da nisugovorili, preki qudi obojica. Trebalo je Mikanu ja da ga damal’ eto ni meni nikako da se ulu~i prilika, uvek ne{to ispadnete nas omete, al’ da}e bog, bi}e jednom da se i sa sinom od srcaporazgovorim.(Rastuì se i opet odluta)A gle ga, probudilo se bakino, do|i ti(Uzima u naru~je najmla|eg unuka, sva ozarena i izlazi s wim)... Tebe }e baka da nau~i kako da presadi{ ruù...(Tiho, poput bajalice)Zna{, to nije mnogo te{ko ako te neko nau~i. Ruà je jedno-stavan cvet, woj treba taman onoliko hlada koliko i svetla...


(Izlaze na vrata ka dvori{tu iz kojih bije jaka reflektorskasvetlost)

SOWA: (Sagiwe se i skupqa gromuqice zemqe {to ostado{e od ba-kinog grma i gun|a)Ova ku}a je uvek krcata nekog sme}a ili ovaj mali prdeùtovari tonu zemqe i blata u svoje igra~ke kamion~i}e, ocistariji k’o da traktorske gume obuvaju a ne cipele ili babapravi kr{ sa svojim biqkama i presa|ivawima, a ti Sowaskupqaj, samo skupqaj. U pravu su na{e kom{ije, ba{ smo midivqaci, ne znam {ta }e nam uop{te ovakav pod, parket. Otkudje to za nas. Trebali su lepo da ostave zemqane podove k’o {tosu nekad bili, svi bi se ose}ali k’o kod ku}e, osim naravnomene. Nit’ me ko ~uje, niti vidi, da je barem majka tu da ona sawima iza|e na kraj...

BOJAN: (Ulazi)Ti opet pri~a{ sa majkom! Je li ti pubertetlijko, dokle bre,’ajde reci. ’O}e{ opet kod doktora, a? Jel’ si lepo obe}ala davi{e ne}e{.

SOWA: Nikom ja ni{ta nisam obe}ala.

BOJAN: ’O}e{ da te tata opet ~uje, tri dana se ne trezni, tri dana babada pali sve}e, da mi baje po ku}i. ’O}ete li vi da ja skrozpoludim. A ja kad jednom poludim... Je li: jel’ bio onaj tvoj, jel’doneo novac? [ta gleda{ gusko, jel’ doneo pare? Da nije tebenikad mu ne bih posudio, nikad.

SOWA: Nismo se ~uli.

BOJAN: (Kreveqi se, imitira je)Nije se ona ~ula sa wim. Mo`da ste se videli a mo`da se nisteni videli. Mo`da je bio mrak. Jel’ lepotice, a jel’ bio mrak, pase niste ~uli ni videli? Ti si za te moderne fazone! A da nije imoju lovu pojeo taj va{ moderni mrak.(On vadi iz fijoke pi{toq i broji metke. U tom ~asu ~uje{mrcawe pogleda je i tek onda vidi da ona pla~e. Zapawi se iodjednom promeni)[ta ti je ludo {ta si se upla{iila?(Prilazi joj i grli je dok ona, usplahireno, pokazuje napi{toq)Nemoj opet i da se upi{ki{.

SOWA: Pi... pi... pi{toq.(Sve vreme ~u~i bri{u}i pod)

Kov~eg 223

BOJAN: Eno je, muca. Ma nije to zbog onog tvog, to je otac traìo dastavimo pod kqu~ zbog ovog malog, zbog Uro{a na{eg. Po~eo jeda prevr}e i fijoke i ~eprka svuda gde stigne, to je vaqda sadtaj uzrast, radoznao vaqda, {ta ga ja znam.

SOWA: O... o... otkud nama pi{toq?

BOJAN: A ko kaè da je na{. Ujakov, k’o fol slu`beni, k’o da je on ikadimao neku slu`bu. Ostao jo{ od kad je kod nas stanovao, se}a{se.

SOWA: K... k... k... kako se ne bih se}ala, nije to bilo davno.

BOJAN: [ta se prepada{, pi{toq je star i zar|ao, ne moè on nikomni{ta, i ovako napuwen a i ovi meci su od lova~ke pu{ke, bog}e znati ~ije, mi ni pu{ku nemamo, pa vaqda zna{. [ta ti je,{to pla~e{, jel’ zbog novca? Ma ko ga {i{a, jebe{ pare, manisam ja zaista qut. To se ja samo pravim vaàn, pred tobom’ajde ustani, nemoj opet da muca{, nemoj ti si batina draga seka’ajde mazo na{a {ta je?

SOWA: (Mucaju}i)O... o... ostavio me.

BOJAN: Kako ostavio!?

SOWA: Lepo od kad smo se ono zajedno sreli i ti mu dao novac vi{e senije ni javio ni pojavio.

BOJAN: Pa majku mu, dobro de, ne}u majku. Ne razumem a taj mi je ba{bio simpati~an. Ovo vi{e stvarno ne zna{ ko je ko. Pa {topla~e{, jel’ zbog novca a?

SOWA: Zbog novca.

BOJAN: Ili {to te prevario?

SOWA: I {to me prevario.

BOJAN: Pa ti si se opet zaqubila. E, to }e te tvoje srce... Video sam ja.Zato sam i novce dao, k’o velim, da se posre}i ovaj put al’ {ta}e{, ’ajde pro}i }e.

Bri{e joj suze i spu{ta je na sofu, ona seda pognute glave kao obamrla.On se iskrada iz sobe sve osvr}u}i se, da je ne trgne iz obamrlosti, iznosipi{toq i redenik sa mecima.

SOWA: (Prene se kao da se nije ni{ta desilo, grabi krpu po{to jeugledala nov grumen zemqe na podu, sva odjedanput oìvi imanija~no trqaju}i poku{ava da ga ukloni)Koliko zemqe! Ose}am kao da su mi ve} i usta puna we i svaka


pora na telu.(Krupniju par~ad trpa u yepove i izlazi iz sobe)

Spoqa se ~uje de~iji piskav glas, Uro{ev, koji sna`no doziva: Sowa,Sowa, Sowa... Bojane, braco, seko do|ite na{ao sam kov~eg, ne mogu da gapomerim, baka ne}e da mi pomogne, iskopali smo ga u dvori{tu, do|ite.

Sowa i Bojan istr~avaju na ona vrata iz kojih bije svetlo i kroz koja supro{li baka i unuk u dvori{te.

DRUGA SLIKA

Ulaze i stresaju pra{inu sa sebe, Sowa luftira yemper ispod pazuha, svase grozi od prqav{tine, ali lice joj sada opet sija i u elementu je.

BOJAN: U al’ je teàk jedva sam ga odvukao i do one stare ku}e, a ti siba{ bila od pomo}i sa tvojim “I-ju, i-ju {to je pra{wav”.

SOWA: Zna{ {ta bato: ja }u ga lepo oprati i oribati, o~isti}u ga odzemqe, pa }u ga izlakirati, bi}e kao nov i staja}e u mojoj sobi,zna{ ono, kao, mi smo fol stara porodica.

URO[: Pa mi i jesmo stara porodica. Od najstarijih starina. Menibaka pri~a sve neke najstarije pri~e na svetu, uve~e predspavawe, i jo{ kaè da je i wenoj baki te iste pri~e wena bakapri~ala i tako sve do postanka sveta.

BOJAN: Dobro, dobro, kaè baka tebi to uve~e pred spavawe da lepo ilako zaspi{ al’tvoja sestra sre}o, misli i na bogatstvo i slavu.

SOWA: ... I kulturu i higijenu i obrazovawe i umetnost i poznanstva ititule, jednom re~ju imiy, stil i sve {to uz to ide.

URO[: K’o da mi moramo sve to imati da bi bili najstariji. Moja bakato ni{ta nema, ali je opet stara, najstarija od nas i dobra,najboqa, jel’da da je tako bako...(I raspla~e se)

Bojan iznosi pi{toq koji je malopre sklonio i pokazuje kako }e danaciqa u bravu. Wih ostale razmi~e da opet pro|e u dvori{te.

SOWA: (Cikne)Ne! Unakazi}e{ ga, budalo, nemoj da ga oskrnavi{!(Staje ispred vrata)

Kov~eg 225

BOJAN: Pa jesi li ti luda? Dobro, jesi! To znamo, ali zbog sandu~ineglupe? Dobro, dobro, uze}u pajser a kad ga budem ispraznio, hehe, dobi}e{ ga pa ga stavi u sobu i ako ho}e{ i spavaj u wemu.(Odlazi i donosi pajser i ~eki})

URO[: Ih ko da bi stala u wega. To moè samo u pri~ama, i cela zemqamoè ako treba da stane u kov~eg aha i ako treba odleti negdeili eto u wemu ostane zatvorena dugo, dugo, sto godina i duèmoè, jel’ da bako?

SOWA: Znamo, znamo Uro{e, pa vaqda smo i mi bili mali i nama jebaka vaqda pri~ala te iste pri~e.

URO[: Al’ meni baka kaè da ja jedini nikad ne zaspem, da ja jedini odsvih vas pri~u uvek odslu{am do kraja.

BOJAN: Je li,(Baki)Pa jel’ to istina?

BABA: Da vidi{ i bilo je, pa i sad je, evo sinko istina, opet baku neslu{a{, ne diraj to, nesre}u da nam na ku}u navaquje{ malo linam je. Zlo da po svetu raspiruje{ kao da ve} nema dovoqno.

Baka stane na vrata i ne da da pro|u. Uro{ je brani i sklawa od wih. Onibaku ne`no odvode do sofe, ona se opet vra}a i sve vreme se raspravqaju.Otac stoji u vratima uko~en, }ute}i i mrka pogleda, crn crnih jakihbrkova, stamen, nabijen, svi ga ugledaju i istog momenta se uko~e, zbijujedni uz druge.

MIKAN: Stoj! Kakav je ono kov~eg napoqu? Gde ste to nakrali, je liprotuve? [to majku moju ne slu{ate? Je li bando pokvarena,okotu jedan va{qivi? [ta je, {ta }e ti taj pajser u ruci. [taradi ovaj pi{toq na podu kad sam ti sino} rekao da ga odUro{a malog i nejakog negde skloni{ i zakqu~a{, kad onaj tvojujak blesavi, ne zna sam, ni da do|e po wega, ni gde ga je ostavio,ni {ta li }e mu koji vrag u ìvotu.(Sve kupi po podu i izbacuje kroz vrata u dvori{te)Niko da se nije pribliìo sanduku, a kamoli ga dodirnuo.


TRE]A SLIKA

Bojan bri{e komad po komad oru`ja i alata, baba glanca perorez yem-perom, kradom od ostalih, sedi po strani, na podu gomila blata, Sowabri{e... Otac ru~a, pa usred jela ustane ode do prozora, viri napoqezabrinut, nami~e zavesu pa opet nastavqa da jede...

BABA: (Gleda u sina zabrinuto)Pa sedi jednom te ru~aj ko ~ovek, nikad mira nema{. Kad se jedeod stola se ne podiè, ne vaqa se. Ni{ta ti ne po{tuje{, zatotako sve naopako ide.

Otac odmahuje rukom na wene molbe ali ipak seda za sto.

SOWA: Pobogu, sun~an dan, a blata onoliko. Gde na|ete samo tolikoblata, ìvimo kao sviwe u oboru. Nije mene moja mama rodilaza...(Prekrije usta rukama, svi pogledaju u wu prete}e)

BOJAN: (Besno)Opet ti o mami!(Pa i on stavi ruku na usta i pogleda u oca)

MIKAN: (Prasne odjednom)Jesam li ja zabranio da je pomiwete! [ta je, jel’ vi to namernotako provocirate ceo dan, ~im ja do|em s posla. Majka pa majka.[ta sam ja kriv? Jel’ vi to ’o}ete da kaète da sam ja ne{tokriv? Nestala. @ena je nestala. Jel’ ~ujete: NESTALAAAAA.Jeste li gluvi?(Svi gledaju u pod)[ta je, {ta me svi gledate.(Ustaje od stola definitivno)Jel’ sam ja kriv, a?(Svi }ute)[ta, kao bio sam ne{to kao {ta ja znam... svi su takvi, pa drugeène ne odlaze tek tako i ne ostavqaju decu. Mo`da je zalutalapa...

URO[: ... pa }e do}i. Ona }e do}i.

MIKAN: ... i ti mali da te vi{e nisam video da ostavqa{ svetlo naverandi upaqeno no}u. êka mamu. I tako mali pa ve} protivmene. Ako ja kaèm da ne}e do}i, onda ne}e i ta~ka!

URO[: Do}i }e i kad do|e ima lako da nas na|e. Jel’ da bako da }e do}i?(Pla~e)

Kov~eg 227

BOJAN: (Naglim trzajem se kre}e prema ocu, prete}i, pa se povla~i)Ne pla~i, do}i }e. Do}i }e i svi }emo je ~ekati, samo tata ho}eda nas iznenadi pa zato tako pri~a. Jel’ tako tata?(I daqe ga gleda streqaju}im pogledom u o~i)Jel’ tako!?

BABA: [alio se tvoj tata. Tako je.(I ona ga streqa pogledom)

URO[: Nije se {alio. Dok tata ne kaè da se {alio, on se nije {alio...(Dere se uplakano)

MIKAN: (Pomirqivije i posustalo)Jeste, to ja sine samo tako kaèm, umoran je tata, u pravu jebraca.

SOWA: J.j.j.a... ovo blato vi{e ne}u da kupim, ovde je sve kako komepadne na pamet, izbacio lepo sve oru`je i alat napoqe,(Gleda u oca izaziva~ki)moè mu se, a cev da popravi to se niko ne seti, voda curi pacuri. Dvori{te ko bara. Samo jo{ patke da po~nemo da gajimo.Ovde su uvek svi pametni, a kad treba ku}u odràvati tu niko dase stvori.(Baci krpu i odlazi. I Bojan krene za wom)

MIKAN: (Opet viri kroz prozor i kao ne{to da je ugledao)Kud’ ste po{li? Niko da nije mrdnuo! Iz ove sobe niko da nijemrdnuo nigde, dok ja ne kaèm(Dere se, a onda mirnije)ili ne bar jo{ neko vreme.

SOWA: [to da nisu mo`da vodoinstalateri do{li, pa da im nesmetamo?

MIKAN: (Dose}a se)Upravo tako. I ja sad idem da ih do~ekam.

SOWA: Pa {to mi da ne smemo da iza|emo i sa~ekamo vodoinstalatere,koliko smo ~ekali da ne{to preduzme{ i trpeli ovu kaqugu,red je vala da ih sve~ano do~ekamo. Evo ja }u da ~astim, svima }uda skuvam kafu.

MIKAN: Ti samo sedi tu i nikud ne mrdaj.(Izlazi)

URO[: Bako i ja }u biti vodoinstalater kad odrastem pa vi{e nikadne}emo da imamo poplavu.


BABA: Ne}e{ ~edo bakino, neda tebe baka tvoja, ti si od wih... iha...bakina bistra glavica, nisi ti za vodoinstalatera...

Sad i ostali vire kroz prozor.

BOJAN: Ne{to su mnogo ~udni ovi vodoinstalateri, nekako previ{euredni.

SOWA: Pa tako ja i zami{qam prave majstore. îste, uredne.

BOJAN: ... I bez alata. Bi}e da su ovi do{li zbog ne~eg drugog. Aha, enoi on je zgazio u blato.

SOWA: Nije, vidi{ kako pa`qivo gazi po dvori{tu dok gleda gde jekvar.

BOJAN: ... aha eno, sad }e i oni da ti unose prqav{tinu.

SOWA: Ne}e, ovi su fini, obrisa}e noge kad budu ulazili, a ne kao ti iotac. Gde god vi kro~ite tu ima zemqe, kukuruz moè{ dazasadi{.

BOJAN: Mnogo se oni tebi ne{to dopadaju, vidim ja da }e biti nevoqe,opet.

Zna~ajno pogleda Sowu, ona spusti pogled i izlazi na trem.

BABA: Sinko moj vi’{ li ti {to i ja? Oni se oko one rupe motajuodakle je kov~eg izva|en.

BOJAN: Bogami bi}e nevoqe.

BABA: Ako je ono wihov kov~eg i ako su zbog wega do{li neka ga i nosevala.

BOJAN: Al’ nek’ prvo dokaù da je wihov, nek’ ga lepo otvore da i mividimo {ta je to unutra, pa ako je wihov neka ga i nose.

BABA: Nemoj sinko da ga otvaraju ko zna {ta je unutra, nikad se ni{tadobro ne ~uva zakopano, tu|a su to posla, ni{ta se to nas neti~e. Se}am se ja kad sam mlada bila, bio je isto jedan kov~egtamo sa kraja, ne ba{ na istom mestu, sklowen. Bila sam ovakomala, al’ se se}am kad su do{li neki strani qudi, sve su bilipreturili, pijan~ili, iz ku}e nam nisu izlazili.

BOJAN: Preteruje{, bako, ti uvek preteruje{.

BABA: Mi smo ih se deca pla{ili i moja nas je mama stalno od wih iwihovih |akonija sklawala, a i grdila, dabome, kad je vi|ala dasmo ipak uzeli. A mi deca, ono ne kaèm, uzimali smo bonbone,nije da nismo, slatke su bile, al’ kri{om.

Kov~eg 229

BOJAN: Pa sad, jeste li se pla{ili ili niste.

BABA: E sinko nije to tako jednostavno, druga~iji su oni bili od nas,nikad smeha, pesme od srca, sve nekako tu|e, al’ bonbone su bileslatke, volela sam ih i ja, {to da se laèmo.

BOJAN: Nikako ne mogu da te zamislim kao malu devoj~icu kako kri{omjede{ bonbone.

BABA: Kri{om, kri{om, al’ baba sad ostarila, pa vi{e ne volibonbone...(Zamisli se opet)ih kakve su bile. Jo{ se se}am tog ukusa u ustima. Lepe su bilebonbone al’ su nam i prisele. Vi{e se nije znalo ko je gost a kodoma}i a i bilo se vala ba{ oduìlo.

BOJAN: Kako oduìlo, pa koliko je to trajalo?

BABA: Pa trajalo sinko dugo, {ta ja znam koliko, dete sam bila, al’bogu fala i to je pro{lo.

BOJAN: (Pogleda je s nevericom)Bre baba, ti uvek ne{to baje{ i izmi{qa{, i sve je bilo utvoje vreme, k’o da ba{ ni{ta novo nema na ovoj zemaqskojkugli.

BABA: Pa da vidi{ ono kad razmisli{, al’ onako odistinski i nema, ai baka se ve} svega nagledala i umorila se, da mi nije vassokoli}i mali da o vama brinem, davno bih se ja iz ìvotaiskrala.

BOJAN: Nemoj tako bako, nije lepo to {to kaè{.

BABA: Jes’ ono u pravu si, Bog nek mi oprosti, al’ bilo sinko iponovilo se i opet }e se ponoviti. Babi je ve} i dosadilo dasa~ekuje i ispra}a nevoqe, nego da ~uva{ ovog na{eg Uro{anejakog od wih, da ne uzima ako bi mu davali, ono ne kaèm poneku, al’ da zna da mu je braweno jer posle ne}e mo}i bez wih.

BOJAN: [ta da ne uzima?

BABA: Bonbone, o wima sam pri~ala.

BOJAN: Ma ne}e bako, puna nam je ku}a bonbona, nije to ko nekad.

BABA: [ta zna baka, mo`da neke nove opet i mi nemamo, mo`da }ene{to u wih da metnu, da se dete navikne, {ta znam, mo`da su inama stavqali, vidi{ da smo se mi navikli, od onda ih i jedemoi ne prestajemo. \avo nikad ne spava.

BOJAN: (Tiho za sebe)E, vaqda ne}u da budem ovako lud kad ostarim!?


ÊTVRTA SLIKA

Sowa lakira nokte, sve~ano obu~ena, soba prili~no zapu{tena, dostablata (koje vi{e niko ne kupi) na podu. Bojan iznosi kutije u dvori{te.

BOJAN: U al’ smo se doterali! I-ju! Ovi novi ba{ uti~u na mojusestricu!

SOWA: A {ta im fali? Uredni, ugla|eni, {ta im fali. A ti? Kao, tiih se, kao, kloni{. Misli{ da ne znam {ta ti je u tim kutijama?

BOJAN: To je drugo sestro, ovo je biznis. Kad ho}e qudi doma}eproizvode. Biznis sestrice, ne razume{ ti to, interes. Malo ija da zaradim. Mora se, posla niotkuda, zna{ i sama, otac mi iovako vi{e ni{ta ne daje otkad je zbog ovih prestao da ide naposao.

SOWA: Kad smo kod oca, boqe da te on ne vidi {ta radi{.

BOJAN: K’o da im on ne vaqa cigare i rakiju. Eno ga sav smrknut, ali ion ne{to gleda da u}ari, pa na jedno oko za`muri kad ja ovodoturam.

SOWA: Svi se sad otimaju. Eno ih oni kleptomani kom{ije, sve ne{tonude preko tarabe.

BOJAN: A jeste stvarno su sme{ni, nagovaraju, potpla}uju, sve daiskoriste gu`vu, pa da skrenu cevi da idu i kroz wihovodvori{te a tek za podstanicu bi dupe dali, ìvota mi.

SOWA: K’o da je to neka sre}a taj glavni vod, ta podstanica, kad nam jedvori{te razrovano, a ku}a puna blata do gu{e, da je sre}e danas je sve to obi{lo.

BOJAN: Gledam ja preko ograde, onog mog nesu|enog zeta {to im uga|a.

SOWA: Ti ba{ ne moè{ da mi zaboravi{, pa s wim sam se zabavqalasamo pet dana.

BOJAN: Pa te on ostavio.

SOWA: Nije istina, ja sam wega.

BOJAN: [ta?

SOWA: Ti mi tu ne{to pri~a{, ti nisi devojku nikad ni imao, sav sineprilagodqiv.

Kov~eg 231

BOJAN: A ti si opet previ{e prilagodqiva, al’ mani to, zna{ {ta sam~uo ju~e: kaè on wima, kao fol, da je kov~eg bio u wihovomdvori{tu, nego to od ove vode proradilo klizi{te, pa kaodospelo kod nas i sve im pokazuje neke papire.

ûje se dreka malog Uro{a i neki nepoznat glas: Eejjjj upao ovaj va{ maliu rupuuu, ejjj doma}ini, upalo dete u rupu, ima li koga.

Sowa i Bojan istr~avaju, ~uje se Uro{ev pla~.

PETA SLIKA

Na terasi sede pod bogatom viwagom, Sowa stolicom zaklawa vrata,fasada ku}e uru{ena, dvori{te razrovano, prepuno ogromnih cevi, kao zanaftovod, ograda sa kom{ijske strane od bodqikave ìce, stavqena uzstarinsku ìvu ogradu od {im{ira.

BOJAN: ... Nego pusti me da u|em. Samo }u da uzmem onaj ujakov pi{toq,o~ekujam ga svaki ~as. Odmah izlazim, {to si takva.

SOWA: (Odguruje ga stolicom)Nema {anse.

BOJAN: Ti si potpuno otka~ila, pa ne moèmo ìveti na terasi. Ovimajstori vr{qaju kako im drago po ceo dan, gde ho}e i kako imse ho}e, a ja na terasu i ni makac, ko da nije moje.

SOWA: Pa kad je tvoje {to ga ne pazi{. Ti gaji{ blato, kolko ja vidim,za ku}u te ba{ zabole. Ja da toliko volim blato k’o ti i otac jase od wega ne bih razdvajala. Lepo bih ìvela napoqu, spavalanapoqu i sve tako redom.

BOJAN: A ti onda da useli{ ove belosvetske prevarante.

SOWA: A {to kaè{ za ove, e pa druga je to pri~a, oni lepo o~isteobu}u, a i ne iskaqave se toliko. Moè{ da u|e{, al’ tek uve~e,kad se izuje{, a dotle sve {to ti treba sestrica }e dodati,doneti, prineti i tako to.

BOJAN: Evo o~istio sam.(Pokazuje i daqe blatwave cipele)


SOWA: To o~i{}eno, pogledaj samo!(Pokazuje mu)A ne, nije Sowa vi{e blesava, ni{ta ne ~istim vi{e.

BOJAN: Kaè onaj wihov glavni da }e popraviti, kao zato su i do{li,al’ prstom jednim bar da mrdne, nego ni makac! Oni suvodoinstalateri ko {to sam ja Boì} bata, vidi kolike sucev~uge doneli, sve su izbu{ili, gore je nego {to je bilo.

SOWA: Nisu oni svi takvi, onaj plavi se ba{ trudi, eno, ~ak je upodrum si{ao gleda ne{to, traì, pretraùje, ho}e ~ovek dapomogne.

BOJAN: Aha to se on trudi zbog tvog novog laka za nokte, ko da weganeko tu ne{to pita. Vido sam ja odmah u ~emu je stvar. Mene sina{la. Dok oni nisu do{li ribala si sve kao manijak, nisimogla da prestane{, jel’ smo te kod lekara zbog toga vodili, asad odjednom...

SOWA: Jeste i jel’ reko da je to sve na nervnoj bazi i to i mucawe i sve,zna{ ti, a sad je postavqena i nova dijagnoza: alergi~na sam napra{inu, ta~nije re~eno na zemqu i lekari su mi zabranili dadolazim u kontakt s wom.

BOJAN: I kad }e{ da ozdravi{?

SOWA: Dali su mi lekove al’ su rekli da oni retko pomognu. Jedini lekje da se klonim zemqe.

BOJAN: Da se kloni{ ZEMQE, e ovo prvi put ~ujem! I dokle tako?

SOWA: Za uvek.

BOJAN: Pa zar nisu rekli da je to na nervnoj bazi, na mentalnom planu,zbog nestanka majke, se}a{ se?

SOWA: E pa oti{la sam ja posle kod drugog doktora i on mi lepo ~ovekkaè da se ja klonim zemqe i da }e sve biti u redu.

BOJAN: Koji je to mentol, pa kako zemqe da se kloni{, kad we svugdeima!! I ti si mu poverovala!

SOWA: Bogami jesam, a i nema je svugde.

BOJAN: Pa jesi li ti normalna, kako moè{ u tako ne{to da poveruje{.Da se nisi zaqubila u wega?

SOWA: U wega! Ni slu~ajno. To je jedan stari ~ika {to {kiqi kadgleda i nosi monokl na oku.

Kov~eg 233

BOJAN: Po opisu bih ipak rekao da je on neki lukavac. Da te on ne{tone obra|uje. Pusti ti to, mojne meni monokl, stakli}i, |ozluci,fol intelektualac, nego da ti nije ~ika dao, {to rekla baba,neke bonbone, zna{ ono: “do|i kod ~ike da ti ~ika da bone”.(Zeza je)

SOWA: Pervertu jedan, to je jedan fini stari gospodin.

BOJAN: Aha ti su najgori a i pravo da ti kaèm ti mi deluje{ kao da sise opet zaqubila.

SOWA: Opet, pa ja dosad nisam nikad ni bila zaqubqena.

BOJAN: Pa kako ti onda naziva{ ono tvoje doju~era{we urednoslinavqewe mog oplavelog ramena.

SOWA: Eto tako: slinavqewem.

BOJAN: Kako kaè{? Slinavqewem? Onda mora da }e tek ovo da mi zaneki dan oplavi rame.

SOWA: Ovog puta ne}e biti potrebe za tvojim “bratskim razumevawem”jer se ne}e zavr{iti nesre}no.

BOJAN: Opa bato! Pa tvoj bata je izgleda presko~io neki detaq iz tvogintimnog ìvota, je li seko, i to pokrupan detaq. ’Ajde recibati.

SOWA: Samo ti zevze~i, stvar je ozbiqna.

BOJAN: Ma kako da ne, ’ej vidi ti wu, ona se duri. Samo nemoj opet daplaki{ ili muca{, nemoj seko.

SOWA: Ma nema {anse, s tim je gotovo za uvek, ne brini.

BOJAN: (Uzobiqi se)Plavi je. Odmah sam rekao, a ona lija kao ne priznaje. Plavi je,onaj bleduwavi, `goqavi.

SOWA: Vitki.

BOJAN: Onaj uprepodobqeni.

SOWA: Onaj prefiweni.

BOJAN: Onaj smotani.

SOWA: Jeste, onaj {to se ne “snalazi” u va{im poslovima, trgovinamai petqavinama, onaj {to ho}e da pomogne.

BOJAN: Dakle, onaj izgubqeni u svemiru ti je de~ko. De~ko joj jevodoinstalater, stra{na stvar!

SOWA: On nije vodoinstalater, rekao mi je.


BOJAN: Opa, zna~i otkrili smo Ameriku, a kad sam ja to rek’o, {ta jeonda bilo?

SOWA: Ne znam na {ta sad ciqa{. Ne se}am se.

BOJAN: U ovoj ku}i malo malo pa neko nije odavde. I zna~i nisko~elacnije vodoinstalater, ala sam iznena|en. Pa otkud onda on me|uwima? [ta ti sve moè{ da proguta{, k’o som udicu.

SOWA: Samo ti vre|aj, On se prijavio zato {to je posao dobro pla}en.

BOJAN: Zna~i upi{anko se lepi na lovu, k’o muva na lepak! Jel’a da nemisli on kao i onaj prethodnik da ti, ili ne daj boè tvoj bratima love?

SOWA: Znala sam da }e dotle da stigne razgovor. Vaqda vidi gde ìvimi kako ìvim.

BOJAN: [ta to nama i na{oj ku}i pa fali, uostalom tu je i onaj kov~eg,mo`da on na to blago ciqa.

SOWA: [ta se to tebe ti~e.

BOJAN: Je li bre {mrkavice, kako to odjednom mene se ne ti~e, jel’ sadispadoh ja neki stranac u sopstvenoj ku}i pa me se to kao ni{tane ti~e, i kako to sa mnom razgovara{ kao sa glupanderom, a doju~e si tu {mrckala za mamom kao...

Sowa ga o{ine pogledom poput muwe, ulazi u ku}u i kre}e da mu donesepi{toq, ugleda ujaka kako sve muvaju}i se po dvori{tu, zagleda rovove ikaqugu.

SOWA: (Iznosi pi{toq, s ga|ewem)Evo ti, a eno ide i ujak, zadrì ga na terasi, da mi sve neisprqa, vidi ga samo, sav se ublatwavio i on.

[ESTA SLIKA

Ulazi ujak, sve osvr}u}i se na dvori{tu. Bojan sedi zavaqen u pletenojstolici.

UJAK: Pomoz’ bog junaci! [ta ovo bi od va{eg dvori{ta!(Uporno ~isti cipele od zemqe)Fuj, ovo gwecavo blato, ovaj glib.

BOJAN: (Ne gleda ga, prevr}e o~ima)’Bar dan.

Kov~eg 235

UJAK: (Hvata se za pi{toq u Bojanovim rukama, glumi znalca)Dobar ti je ovaj komad, odli~no par~e, zanimqiv model.

BOJAN: Ne balavi ujko(Vi{e za sebe)to je tvoj...

UJAK: ([~epa ga odmah)Otkud tebi moje porodi~no uzdawe.

BOJAN: Nije kod mene, nego ostao jo{ od kad si ti stanovao kod nas.

UJAK: Kad sam ja stanovao kod vas? ûdno, ja se toga skoro uop{te nese}am. Nego poslali me moji da vidim {ta bi sa mojimsestri}em.

Utra~va Uro{ (sa nogom u gipsu) i baca se ujaku u naru~je, ovaj se spetqa,pi{toq pada, Bojan priska~e, hvata pi{toq i odlaè ga na sto.

UJAK: Ujkina juna~ina, ih, al’ je porastao,(Okre}e se Bojanu)evo ovoliki si ti, ta~no, ovoliki si bio kad je ujka ovde... hm,hm,(Ispravqa se)u ovu ku}u u posetu dolazio. Daj da vidi ujka {ta to bi juna~ino,nije ni ~udo(Gleda opet ka dvori{tu radoznalo)

Na terasu izlazi baka i unosi vodu, slatko i rakiju, ugleda pi{toq inamr{ti se, zastane pokolebana, Bojan priska~e i uzima posluàvnik odbake.

BOJAN: ’O}e{ slatko, tvoje omiqeno, od ruè je.

BAKA: Eto tebe i neprilika, kakav sad opet pi{toq tu me|u vama, sadi ove mla|e podbuwuje{, vazda neke nevoqe i |avoqe rabotepriziva{.

UJAK: (Preska~e slatko uzima rakiju)Jel’ loza?

BOJAN: [qiva je, ako ne}e{, ti ostavi.

UJAK: (Prinosi nosu, miri{e, mr{ti se, pije ipak na eks, stresa se)Ako treba ja mogu i da odem.

BAKA: Pa idi |avoli te nosili, da Bog da.


BOJAN: Nemoj tako Bako, nije on imao pi{toq, ve} ja.

BAKA: Al’ je pi{toq wegov, on ga je u ku}u i doneo, {to ga ne nosi{|avoli te nosili i tebe i wega, s tobom pod ruku uvek nekanevoqa hoda. ’Ajd uzmi vodu, ni we vi{e nemamo otkad su ovido{li i vodu su nam zatvorili, da ja nisam staru ~esmu onoliko~uvala pili bi vi...

UJAK: (Upada u re~)Rakiju, jel tako, rakiju! [ta }e nam voda kad imamo rakiju. ’AjdBaba, ’ajd ne quti se vazda na mene, ja do{’o da vidim mogsestri}a.

BABA: Briga tebe za nas k’o za lawske snegove, nego mi decu kvari{tim tvojim {vercom, trgujete s ovim izrodima {to nam u ku}uu|o{e.

UJAK: Nije vi{e {verc, sve po zakonu. Firmu sam otvorio. To se sadbiznis zove, ne razume{ se ti baba. A i nemam ja nikakva posla s|ecom ve} sa mojim {urakom.

BABA: Ej proklete pare, glave }e nam do}i. Niko motiku da uzme dazasadimo ne{to da rodi, da se ku}a doma}inska poznaje, negobaba luda, a vi pametni, e jadne li vam nerdani~ke pameti.(Gun|a sebi u bradu, niko je ne slu{a)

Ulazi Sowa i nosi {erpu vrele vode sa papilotnama. Sprema se zaizlazak.

SOWA: Ako mi jo{ jednom neko makne ovu {erpu sa {poreta ja }u, ja }u,ja stvarno ne znam {ta }u.(Ugleda ujaka i onako usput)]ao ujko. Tre}i put grejem vodu. Ne}e gospoda na ~esmu, ’o}evodovod u ku}i, al’ nije to za svakoga.(Ujaku)Traìo te onaj tvoj biznismen sino} u klubu, mora da si mu opetduàn, mnogo je bio qut. Pazi da te ne sretne, svi kaù da jeprgav. Ko sa |avolom tikve sadi... zna{ ti kako to ide!

BOJAN: Kako je samo moja sestrica u sve upu}ena, otkad se druì saovima, prava mudrica, u sve se razume. Kad smo ve} kod wega, enoti ga sa ocem u dvori{tu, stoje k’o dva ovna na brvnu.

Kov~eg 237

SOWA: Ja taman mislila da najavim odlazak, al’ nema{ kome, sve ludaku}a.

BAKA: Kako to }ero “da najavi{ odlazak, al’ nema{ kome” jel’ mi sviovde ni{ta ne zna~imo. Mi ti ovde nismo ni{ta. Ko da si tiklupko vune pa te mi ispustili. Kakakv odlazak sad i {ta }e mitvoj otac re}i jadna li sam. Jel’ s onim, e znala sam ja, bonbone,bonbone. Jednog ~uva{, drugo ispusti{, tre}i ode, stara baba.Nije to za staru babu, da se o troje mladih brine.

SOWA: [ta baba, kakve bonbone spomiwe{ sad i ti(Baba je vi{e ne ~uje, mrmqa u bradu i sve odmahuje glavom)[ta to pri~a ona.

BOJAN: Baba i ja razra|ujemo jednu nau~nu studiju na temu zavisnostimladih od bonbona, ~u}e{ kad bude vreme, bi}e objavqena ujednom od onih “in” ~asopisa.

SOWA: Samo se ti sprdaj sa mnom. Znam ja dobro {ta vi o meni mislite.Sowa je guska, napirlitana i razmaèna, hirovita, ode bezpitawa. Kao i wena majka. Samo bi da nestane, al’ pokaza}evama Sowa ko je i koliko vredi...

BOJAN: Ala smo se osilili, pa jo{ i pretimo.

BAKA: Ludo bakina! Ko kaè da ne vredi{, ko moè da zna koliko tivredi{ vi{e od nas {to smo se svakim tvojim osmehom hranili,i svakom tvojom suzom, cve}e, onu ruù ispred ku}e zalivali dau krasotu izraste, da se iz tuge tvoje de~je u miris premetne, daboje wene, tvoje àlosti u lepotu pretvore i tvoja te majka kaomalu sve cvrkutom ptica pod prozorom milovala, zar mi da neznamo koliko ti vredi{, zar }e to neko drugi boqe umeti daceni, o ludo milo bakino.

SOWA: Eto i we, sve {to Sowa ovde moè da bude to je luda bakina.Odrasla je Sowa, dosta mi je vas i pri~a iz pro{losti iporodi~nih uspomena, ho}u sve da zaboravim.

BOJAN: U ala smo odjednom odlu~ni.

UJAK: ’Ajde {ta ste svi ko pokisli, znam ja sve, cura ’o}e da se uda,momak je dobar, odan i nije k’o ovi ostali, jes’ da bi mogo i onmalo da se ukqu~i u biznis, al’ nije svako za to. A i {ta je svetdanas, mali k’o nojevo jaje, obi|e{ ga za ~as. Ne ide ona prekosveta, pa i ako ide dolazi}e, moèmo i neku trgovinu tamo kadodete da razradimo... evo imam ja ideju.


Svi ga pogledaju popreko, mali Uro{ se pribija ~as uz Sowu, ~as uz Baku,gleda upla{eno ujaka.

URO[: Kako to ujko kaè{ da je svet k’o jaje od noja, pa {ta }emo, akose ono razbije, a mi, {ta }emo mi? Svi }emo onda da padamo, igde? U neki prazninu? Je li bako gde }emo mi onda?

BAKA: Ta kakvo nojevo jaje, pusti ujku, on tako uvek, {ta mu prvo padnena pamet. Ti se samo drì svoje bake. Nema nigde da imapraznine. Ne pada se tako lako i ne nestaje svet tek tako, pustiti wih, nego ’ajde blago baki idemo ti i ja da donesemo u onutvoju koficu vode sa na{e ~esme, da cve}e zalijemo.

Na stepenicama od verande Uro{ naleti na oca, otac ga u trku sru{i,besan i crven u licu.

OTAC: Gde je onaj pi{toq, krvi }u im se napiti, oni }e u momdvori{tu da rade {ta im je voqa!(Ugleda ujaka)A i ti si tu.

Uzima pi{toq, prevr}e {erpu sa papilotnama, izlazi, ujak za wim, svizastanu kao skameweni, po podu curi voda.

BOJAN: Idem i ja za wim pi{toq je star i zar|ao, ovi }e ubiti oca odbatina, skloni se bako, moram, ja sam mu sin.

BAKA: [ta bi to sinko, {to ne kaète baki.

Bojan se sklawa i juri napoqe u dvori{te.

SOWA: (Hvata {erpu, ope~e se, quta)Zaka~ili su se jo{ pre neki dan, on i onaj glavni oko, a {ta jaznam, oko ~ega, kaè onaj moj oko vodovoda. Wihov glavni tvrdida je ceo kvar nastao zato {to je jedna ìla na{eg hrastapro{la pod ku}u i ona stalno, kako on to kaè, radi, ne miruje,{ta li, i cevi vodovoda onda pucaju i zato stalno ovo ovolikoblato.

BAKA: (Uznemireno)Pa{~ad jedna, izvini }ero, ko ìv zna {ta oni ustvari ho}e odnas. [ta im sad i na{ hrast smeta, pa on je tu jo{ od vajkada,stariji od svih nas, ku}a nam se i imawe po wemu poznaje jo{izdaleka. Znala sam ja da tu nisu ~ista posla.

Kov~eg 239

SOWA: I jo{ tvrde da je bara po~ela da podriva i okolne ku}e.Naro~ito se onaj kleptoman àli kako mu kao treba i od{tetuda plati ili dràvni vodovod ili mi.

BAKA: On, pa on ni{ta ne bi ni imao da nije moga pokojnog oca, bog damu du{u prosti, {to im je pomogao da do ku}e do|u za banbadava. Bili su onda slatki, da sla|i ne mogu biti.

SOWA: E pa baba neki i nikad ne}e da nas ostave na miru, zato Sowa ipali odavde, daleko, {to daqe od vodovoda, zlobnih kom{ija,misti~nih kov~ega i eksplozija.

BAKA: Kakvih sad eksplozija? E dotle nije jo{ do{lo, falim te Boè!

SOWA: Falila ne falila, vodoinstalateri su doneli eksploziv pa }ehrast da miniraju, a otac je upravo izleteo sa starim i zar|alimpi{toqem da ih u tome spre~i, pa nazdravqe.

Za to vreme ~uje se iz dubine dvori{ta rasprava, sva|a, psovke pa pucwi,a zatim i eksplozija, cela ku}a se zatrese, svi polegaju po podu, bakazaklawa nejakog Uro{a.

SEDMA SLIKA

Koferi po terasi, Sowa jo{ jednom proverava kofere.

BOJAN: Ho}e ovde do}i po tebe onaj tvoj bonbonyija?

SOWA: Da do|e? Aha pa da ga otac zadavi! Kako je po~eo da pijan~i odone tu~e sa ovima, ni ja se najradije ne bih pozdravila s wim.

BOJAN: Umalo da zaboravim, baka me zamolila, woj je tako te{ko otkadsu minirali hrast, zna{ i sama da je popustila...(Okleva)... kaè da ti ovo dam... kaè zbog alergije... ako..., {ta ja znam,zna{ ti wu, ako bude zemqe i tamo kud si krenula, nikad se nezna.(Vadi iz hartije smotuqak, }ilim)Ona ga je tkala, svojim rukama, nekad, kao mlada.


SOWA: Pa {to mi sad to dade, gde da ga stavim, sad je sve prepuno.Dobro de, ’ajde dobro, {ta se odmah rogu{i{,(Uzima ga, gleda)al’ je {aren, ko li je imao ovoliko vremena.(Gleda sve duè)I ba{ ona tkala, e a gde ja ovo da spakujem?(Strpa u ru~nu torbu oka~enu o rame)

BOJAN: [to ne stavi{ }ilim u kofer?

SOWA: Boè ne, ne}u mo}i da zatvorim.

BOJAN: Pomo}i }u ti ja.(Krene da otvara jedan od kofera)

SOWA: Nemoj da otvara{.

BOJAN: [ta krije{?

SOWA: (Ironi~no)Od “svog brace” jel? Krijem {ta ja ho}u i od koga ho}u.

BOJAN: E pa lutko, ne}e mo}i. Ti se, gledam te ja ve} poduè, pona{a{prema meni kao one na{e kom{ije prema svima u na{oj ku}i. Tekao prqav sam, te nedostojan tako jedne otmene sestre. Samokom{ije su kom{ije, al’ mi smo, ti i ja ro|eni i da ne}e{, jasam ti brat. I da vidi{ sad, mi jesmo brat i sestra, samo ja samipak malo druga~iji pa ne}u re}i baki kako si }u{nula kaoposledwu prwu taj }ilim, ne}u, da je ne àlosti, staru i oja|enua znam i za{to si to uradila. Zato {to krije{ ne{to u timkoferima.

SOWA: [ta krijem? [ta?! ’Ajde kaì {ta! [ta?(Izaziva~ki)’Ajde na|i plitka{u jedan,(Otvara u besu kofere, izvr}e jedan po jedan)evo uveri se da nema ni~ega, {to nije moje. Evo, pretresi sve.

BOJAN: (Piqi {okirano u kofere iz kojih ispadaju velike, uveli~anefotografije)Vidi {ta je ona sve skupila, ovolike... au... pa ovo je sve... na{amama... ali ja sam mislio na...

SOWA: (Otima fotose)Ne dam, to je moje. Na onaj kov~eg, znala sam, na kov~eg simislio, jel da, ko da iko moè i da mu pri|e otkad su se oviume{ali. [ta li }e ikom ta sandu~ina, svi ste vi ovde skrozpoludeli!

Kov~eg 241

BOJAN: [ta ti o tom kov~egu zna{? Kaì ve} jednom.

SOWA: Ono {to ja znam to je za mene i tu nema ni~eg fascinantnog kaoza sve vas, ni~eg {to bi vredelo mog ostanka. Ne}e Sowa daskapa kao ~uvarica tajni ili porodi~na proro~ica. Sowa ide,odlazi za uvek.

BOJAN: Ne ide{ ti nigde, ti i ne odlazi{, ti beì{. Samo sklawa{svoje malo upla{eno dupence na sigurno.

SOWA: Pa da vidi{ i to si u pravu. Istina je da me je strah. Strah meda }e nas pojesti ovo ìvo blato, da }u se jednog jutra probuditisa sve krevetom zaglavqenim u blato, a ja imam jo{ tolikosnage...

BOJAN: (Prekida je)Ne uzda{ se ti u svoju snagu, ve} u mo} drugih.(Zakpala wene kofere jedan po jedan sa tugom)

SOWA: Kakva snaga, kakva mo} drugih o ~emu ti uop{te pri~a{. Ti sitaj koji se pla{i i to zna{ koga: wega, na{eg oca Mikana i zbogtog straha ti polako postaje{ isti on. Ti si kukavica, a ne ja!Samo tako nastavi i posta}e{ gori od wega.

BOJAN: Ja kukavica? Ja gori od wega?

SOWA: Nisam to htela da ti kaèm, ja ho}u samo da odem, {to daqeodavde. Svi su nas napustili, ni ujak vi{e ne dolazi..

BOJAN: Ih ujak, pa on i ne zna vi{e za nas, slizo se s ovima tvojim...

SOWA: Niko vi{e i ne}e da zna za nas. Samo jo{ na{ ludi otac sad oddrveta onog {to su ga minirali pravi stolicu, tronoàc. [tazami{qa, on, onako pijan po ceo dan, da je kraq Artur, a vaqda}e u wegovoj razrovanoj, blatwavoj ba{ti da se okupqajuvitezovi okruglog stola.

OSMA SLIKA

URO[: (Ulazi iz dvori{ta)Tata traì ujakov pi{toq, kaè vrane stalno napadaju drvo icelog }e ga iskqucati.

BOJAN: I tebe poslao po pi{toq... o~istio ga, pripremio, video sam janeki dan. Kakve vrane, samo vreba priliku da se sa onim kvazivodoinstalaterima opet poka~i. Sklawaj se Uro{e, idi kodbake u sobu i ne izlazi.


Ugurava Uro{a u ku}u, ~uje se iz ku}e Uro{ev glas bako, bako... idipomozi... ne ~uje se vi{e kome.

BOJAN: (Vi~e sa verande)[to ne do|e{ po pi{toq, {to {aqe{ Uro{a nejakog, do ju~esi ga od wega sklawao, ’ajde do|i i uzmi ga, od mene ga uzmi.

MIKAN: (Doteturava pijano)Majku li ti izdajni~ku, kopile jedno, na oca si po{ao, ja }u vassve ovim rukama podaviti.

BOJAN: Ne psuj nam majku, Mikane, nisi joj bio ni do malog prsta,pamtim ja sve!

MIKAN: [ta ti zna{ i {ta ti pamti{. Majka pa majka, ne izlazi vam izpameti, sve ovo i jeste samo zbog we. Kad smo na{li kov~eg ja iva{a majka, jeste, {ta piqite, niste ga vi otkrili prvi, bio jeon tu ko zna kad, ona navalila da se otvori, da se sa~uva blagoporodi~no.

BOJAN: Pa ti si sve znao, sve ovo vreme!

MIKAN: Jeste..., {ta znao, nisam ja ni{ta znao, kao ni sad.

BOJAN: Kako ni{ta, zar ga niste otvorili.

MIKAN: Va{a majka navalila, samo je vikala: to je na{e, tu su tajneporodi~ne. Posle je ~ak po~ela da tvrdi da je to wen kov~eg,{to je ona donela u miraz, ptice joj pamet popile. Jeste ja nisamdao, da sam znao {ta nas ~eka, celo bih dvori{te zabetoniraoda ga niko nikad ne iskopa ponovo.

BOJAN: Na prilazi Mikane i majku mi ne vre|aj, obilazim te ceoìvot, do ruba propasti si nas doveo, ti i tvoja divqasamoìvost. Ja }u te... li~no... pa nek robijam.

MIKAN: Ti? Ti, mamin prvenac i mezim~e? Ti nikad nisi imao petqukao ni ona, tvoja maj~ina. Sve vas je izdala i ostavila. Ja, jedinija, ovde vredim! Ja sam ostao uz vas sve vreme, jedini ja.(Poku{ava da pro|e)

Bojan staje ispred wega, hu{aju se, otac se sapli}e i padaju}i nizstepenice verande u blatwavu ba{tu, grabi Sowinu ruku.

Kov~eg 243

SOWA: (Muca uzbu|eno)N... n... neeee prqaj balkon, n... nnn... nnnne dodiruj me takoblatwav Mikane.(Ispada joj }ilim, bakin)

MIKAN: ([trecne se zbog wenog mucawa, pu{ta je, pomalo otre`wen)Ne boj se ludice, ne}e tebi tvoj tata ni{ta, to ja samo tako ubesu, pa ja nemam nikoga sem vas, ja sam to sve zbog vas, da vasza{titim.

BOJAN: (Otresa sa sebe blato, prvi ustaje)Pa kad je sve zbog nas: {to smo ko ni~iji odrasli, od bogatededine ku}e {to si siroti{te napravio, jesi mislio da }e odtebe svet da se ra~una? I {to si ove, ove... govnare onda zvao?

MIKAN: [ta je vama deco, ko kaè da sam ih ja zvao, sve ste pobrkali, neznam ja {ta je u wemu, u tom va{em kov~egu i ne}u da znam, niwoj nisam dao da ga iskopa one no}i kad se iskrala misle}i daspavam.

SOWA: Zna~i ti si...(Bojanu)O... o... on je oterao, i to zbog glupe sandu~ine.

BOJAN: A {ta ako je mama bila u pravu, ako je tamo stvarno ne{tona{e, sad vi{e nikad ne}emo saznati.

MIKAN: Nije na{e, woj je tim ludim idejama punio glavu wen brat.

BOJAN: Na{ ujak!

MIKAN: I wu sam hteo te no}i da spre~im da nam ove hoh{taplere ihijene ne domami da nam se u ìvot ume{aju. Nisam vas ja za repvukao da ga iskopavate.

SOWA: A {to si nas lagao sve vreme, {to?

MIKAN: (Slomqeno)Samo sam hteo sve da zaboravim, nevoqe da spre~im, al’ uvekneko mora da se osvrne, da zagrebe ispod, ’ej da mi je da menestane, da ne gledam vi{e, da ne ~ujem.

SOWA: S... s... samo gledaj Mikane i v... v... vidi {ta si uradio.(Ugleda }ilim na zemqi i ~isti ga)Sve si nas ublatwavio, od mirisne bakine ba{te vidi kakav sibrlog napravio, majku si nam oterao, sve si upropastio, samo dasvoju voqu istera{.


MIKAN: (Trese se kao u groznici)Nisam ja, sama je oti{la, tog jutra. Ona, \ula, va{a majka \ula,sama je oti{la, ne od vas, od mene je oti{la. Nisam mogaodruga~ije, jer sam samo ~inio onako kako sam morao...

Na verandu sva povijena izlazi baka, vidno oronula, uzima }ilim odSowe, woma zaogr}e svog sina Mikana i uvodi unutra kao malo dete.Uro{ je s druge strane pridràva.

BAKA: (Mikanu)êdo moje, mu~eni~e moj... ’ajte i vi deco, mu~enici moji, pili}ibakini u ku}u, no} je, kasno je, sve je pro{lo, sve je sad gotovo.

Svi ulaze osim Sowe, ona (rukava uprqanih blatom) seda na kofere iuko~enog pogleda piqi u daqinu.

DEVETA SLIKA

Pro{lo je nekoliko godina, desetak, Uro{ je gimnazijalac, hramqe dokhoda, neznatno. Uz ku}u pore|ane skele, fasada u rekonstrukciji, hladpravi moderna tenda, li~i na maskirno {atorsko krilo. Bojan ne{topetqa oko mehanizma za pomerawe tende, poku{ava da je sklopi, sunce jeza{lo. Po podu terase gomila sadnica.

BOJAN: îtaj {ta pi{e jo{.

URO[: Ne mogu, jesi li ti poludeo, stalno mi ne{to iznad glavepomera{, smeta mi da mislim.

BOJAN: (Odmi~e se od tende i uzima sadnicu oraha)Pa {ta fali i da malo odmori{ tu tvoju pregrejanu glavu, i ti}e{ kao i otac na kraju da...

URO[: Samo, on je to lepo izveo, ogluveo skroz.

BOJAN: Na majku svoju, na na{u baku pokojnu, Bog da joj du{u prosti,(Prekrsti se)od we je i nasledio gluvo}u.

URO[: A ne, baka je ~ula, a i videla je odli~no, do kraja ìvota.

Kov~eg 245

BOJAN: Aha, ali samo ono {to je htela.

URO[: Nije istina. Mi wu nismo slu{ali, da jesmo ne bi sad ovolikekwige na stolu bile, otkrivamo toplu vodu.

BOJAN: Samo nemoj o vodi, oni ludaci, dobro, dobro, vodoinstalateri,prave sve neke sumanute planove sa tom budu}om podstanicom,nikog ni{ta ne pitaju, svu nam zemqu izbu{i{e. Po~eli su iograde da razvaquju na sve strane, lepo nisam pametan {ta swima da radim, kako god obrne{ ne ide, ni fino, ni ru`no, oni{ta naume to i sprovedu, a nas ko pita, k’o da i nije na{e.(Prene se)A i ti s tim kwigama preteruje{, uvek si preterivao, sve nekemitologije, bajke, stalno me slu|uje{. Eto {to sad ne vaqa dazasadim orah?! Kaè{: “ne vaqa uz ku}u orah”, prvi put ~ujem.

URO[: Ma ne ~uje{ ti ni sada. Nisam ja ni{ta izmislio. Evo sve tupi{e, proverio sam. Ne da ne vaqa uop{te, nego ne odmah uzku}u, da senka ne pada na krov, evo ovde je dobro,(Pokazuje mu mesto, malo podaqe od ku}e)ako }e{, tako je i prakti~nije jer orah }e da poraste i, on }e, dase oìli, a to mora da se predvidi, sve mora da se predvidi, a nek’o dosad {to smo radili.

BOJAN: A i sam ne{to mislim, kako ti sad ba{ moè{ sve da pred-vidi{... bake vi{e nema da je pitamo, otac samo }uti... {ta jaznam... mo`da da je onaj kov~eg otvoren ili da smo barzavirili... ovako ti izmi{qa{...

URO[: Ni{ta je ne izmi{qam, ima sve zapisano. Eto vidi{ to sam jajo{ kao mali od bake slu{ao, to, da seni na{ih predaka podkro{wom oraha bivaju. Obrnem lepo kwigu, vidi{ recimo ovu ina|em to isto, kad se slaù, baka i kwiga, to ti je to.

BOJAN: Au al’ ti je nau~ni metod, pa i kwige su neki ìvi qudi pisali.(Kona~no zavr{ava sa sadwom oraha, tapka rukama zemqu okooraha, miri{e ruke zadovoqno, trqa dlanom o dlan)Eto jel’ sad vaqa, jel’ ti srce na mestu, {to se mene ti~e moè ibez svega ovoga, mislim bez tih tvojih i bakinih rituala. Al’’ajde nek bude po tvom da me opet ne poredi{ s ocem. Meni jeva`no da mi to uradimo, da bude k’o nekad i boqe. Ti }e{ tolepo, ja nemam ba{ strpqewa, moram da se spremim, izlazimve~eras. Pre nego {to legne{ obi|i oca, on vi{e ni iz sobe neizlazi, ugasi svetlo na verandi zna{ da ga to nervira. Kaè: neda mu mira. [to mu bar jednom ne popusti{, ispade sad ti goriod mene.


URO[: (Nevoqno)Dobro de, o}u, nego jel’ s wom opet treba da se na}e{. Pasvratite, na kafu i rakijicu da je ve} jednom upoznam.

BOJAN: Nego ne znam dal’ ba{ ve~eras, imam ne{to va`no da razgo-varam s wom u ~etiri oka pa... ako sve pro|e kako treba... onda...mo`da.

URO[: Ona slika zbog koje si se qutio, ona {to sam “mislio da jemamina”, pa poslao Sowi, znao sam da nije, a i Sowi samnapisao ~ija je. Samo da zna{ li~e, wih dve, mislim tvojaDanica i na{a majka \ula, onako, na slici. Do|ite ve~eras,mo`da }e ona najboqe znati gde koju sadnicu da stavimo, ènskaje to ruka, vaqa se.

Bojan ulazi u ku}u ùrno.

URO[: (Vadi bakin perorez, glanca ga rukavom zadovoqno, i kao nekadbaka, mrmqa sam za sebe)Evo ja }u to polako, strpqewa treba. Biqke su ko i sva ìvabi}a, moraju da se gaje. Evo ove ruè, {to je Sowa poslala,vidi{, wih }emo ovako lepo ovde u hlad, uz ove bakine. Ne voliruà previ{e sunca i ona je senovita biqka. Sve mora da seoreè, da ovi novi izdanci, mladi, mogu da izniknu, stareskorele, evo vidi{ ove...(Pokazuje)Ovako... da odstranimo(Vi{e ne vidi i ne ~uje, zanese se i odluta za svojim mislima...odlaè perorez), odsutno uzima koficu i zaliva ruè)

“Jutros mi je ruà procvetala, ruù gledam pa sam zaplakala, ruò mojamladost sam ti dala, suzom sam te svojom zalivala...” ûje se glassnimqen na traci. Uro{ prilazi zami{qeno orahu i miluje ga.

BOJAN: (Izlazi ponovo na trem)K’o da sam ~uo baku da peva?

Kov~eg 247

URO[: To ja pri~am sam sa sobom, u~inilo ti se.(Sme{ka se zagonetno)

BOJAN: Ba{ ~udno ve~e, i miri{e kao nekad u prole}e, kad nas je majkazvala na ve~eru a baka zalivala ba{tu. Se}am se i sad togve~erweg mirisa tek zalivenih ruà, i mese~ine...(Trgne se, odmahuje rukom i ulazi u ku}u)

URO[: ... a pod mese~inom, trava k’o da je od srebrnih niti satkana.

Bri{e noge o otira~, pa`qivo skida blato, gasi svetlo na verandi aonda zastane da uzme perorez koji je zaboravio na stolu. Dok ga glancazagleda se u no} i u maglu koja se spu{ta, zamisli se i (ipak) pali svetlo.Kroz maglu koja nadire sa svih strana, probija se pesma (u celini) satrake “Jutros mi je ruà procvetala...”

KRAJ


Documents

Sne`ana Kutri~ki - Пројекат Растко · 2010-12-12 · Stanislav Vinaver – gromobran svemira, emitovane 1995. godine, u okviru serije “Zvezdani ~asovi", Dramskog studija