SLU@BENI LIST · radne zone u k.o. putinci УВОД Мотив за израду Плана детаљне регула-ције дела радне зоне у К.О. Путинци

SLU@BENI LIST O P[ T I N A S R E M A

IN\IJA, IRIG, PE]INCI, RUMA, STARA PAZOVA I [ID ISSN 1451-8740

GODINA XLVII

BROJ 37 Sreda, 22. novembar 2017. godine

Sremska Mitrovica Godi{wa pretplata 10.120,00 dinara Cena ovog broja 105,00 dinara

OP[TINA RUMA

354 На основу члана 15. став 1. тачка 14.

члана 98. став 3. и члана 99. става 4. Закона о ванредним ситуацијама (“Службени гласник

РС”, бр. 111/09, 92/11 и 93/12) и чланом 18. и 39.

Закона о локалној самоуправи (“Службени гласник РС”, број 97/2016), и члана 14. Одлуке о

организацији и функционисању цивилне зашти-те на територији општине Рума број. 06-125-

3/2013III и Статута општине Рума (“Службени

лист општинa Срема”, бр. 06/09, 33/12, 38/12 и 28/14), Скупштина општине Рума, на седници,

одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године, донела је ОДЛУКУ

О ФОРМИРАЊУ ЈЕДИНИЦА ЦИВИЛНЕ

ЗАШТИТЕ ОПШТЕ НАМЕНЕ ОПШТИНЕ

РУМА Члан 1.

Овом Одлуком уређује се формирање, организација, опремање, оспособљавање и

функционисање јединица цивилне заштите опште намене на територији општине Рума.

Члан 2. Јединице опште намене се образују као привремени састав од Војних обавезника који су

служили цивилно служење војног рока,

добровољаца и радно способног становништва, као и запослених за извршавање једноставних

послова заштите и спасавања. Члан 3.

Јединице цивилне заштите опште

намене оспособљавају се за извршење мање обимних и мање сложених задатака из области

заштите и спасавања као што су локализовање и гашење почетних и мањих шумских и других

пожара, учествују у заштити од поплава, учешће

на спасавању плитко затрпаног становништва из рушевина, указивању прве помоћи, одржавању

реда код заплашеног, шокираног и становништ-

ва обухваћеног паником, учествују у евакуцији становништва из угроженог подручја и

збрињавању угроженог становништва, пружању помоћи при асанацији терена и обављању

других активности по процени Штаба за ванредне ситуације.

Члан 4. На територији општине образује се јединица цивилне заштите опште намене, ранга

чете са укупно 75 обвезника цивилне заштите

јачине два вода тако да се јединице прикупљају у насељеним местима и месним заједницама

општине са седиштем у општини Рума. Члан 5.

Основни критеријум за утврђивање

врсте, величине и броја јединица је степен угро-жености територије општине од елементарних

непогода, техничко-технолошких несрећа и

других несрећа, укључујући и последице ратних

дејстава. Члан 6.

Попуна јединица оппште намене врши-

ће се преко Центра Министарства Одбране, оп-

штинска канцеларија Рума, на територијалном и радном принципу обавезницима цивилне

заштите и то:

Од здравствено способних мушкараца и

жена које нису војни обвезници а старости од 18

до 50 (мушкарци) односно од 18 до 50 година (жене) по принципу добровољности.

Члан 7. Послове попуне, опремања, обуке и

оспособљавања јединица оппште намене извр-

шиће Одељење за општу управу и Друштвене делатности коме припадају послови заштите и

спасавања. Формирање јединица цивилне

заштите опште намене извршиће се у року од 90 дана од дана доношења овео длуке.

Члан 8. Након формирања јединица цивилне

заштите оппште намене из Члана 4. ове Одлуке

извршити опремање и обуку истих са одговарајућом опремом која је неопходна за

њихову личну заштиту и за спровођење мера и извршавање задатака цивилне заштите.

Припремање, опремање и обуку

извршити из средстава буџета Општине,

http://www.a-pdf.com/?wp-demo

Broj 37 Strana 1286 SLU@BENI LIST OP[TINA SREMA Sreda, 22. novembar 2017.

предвиђених за финансирање система заштите и

спасавања. Члан 9.

Јединице цивилне заштите оппште намене из Члана 2. ове Одлуке могу се

ангажовати у случају потребе у свим насељима

на целој територији општине Рума, а на основу наређења Штаба за ванредне ситуације општине

Рума.

Члан 10. Приликом извршавања задатака заштите

и спасавања припадници јединица цивилне заштите оппште намене из члана 2.ове Одлуке

носе униформу са ознаком цивилне заштите.

Члан 11. Јединицама цивилне заштите оппште

намене из члана 2. ове Одлуке руководе

командири одељења и водова. Члан 12.

Одељење за општу управу и друштвене делатности општине Рума водиће евиденцију о

припадницима јединице цивилне заштите опште

намене из члана 2.ове Одлуке и о припадајућим средствима и опреми, о попуни, уговарању

материјалног, здравственог, интенданског и осталим потребним обезбеђењима, израђиваће

планска документа употребе јединица, водиће

евиденцију односно израдиће списак припад-ника јединица цивилне заштите опште намене

са потребним подацима о истима, финансирати

припремање, опремање и обуку јединица и организовати и спроводити мобилизацију

јединица опште намене по посебном Наређењу општинског Штаба за ванредне ситуације

општине Рума.

Члан 13. Ова Одлука ступа на снагу осмог дана

од дана објављивања у „Службеном листу општина Срема“.

Skup{tina op{tine Ruma

Broj: 06-106-2/2017-II 22. novembra 2017. godine Ruma

Predsednik Stevan Kova~evi}, s.r.

355 На основу члана 35. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 72/09,

81/09 - испр. 64/10 - одлука УС, 24/11, 121/12,

42/13 - одлука УС, 50/13 - одлука УС, 98/13 -одлука УС, 132/2014 и 145/2014) и члана 37.

став 1. тачка 6. Статута Општине Рума

(“Службени лист општина Срема”, бр. 6/09, 38/12 и 28/14), Скупштина општине Рума, на

седници одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године, донела је

ОДЛУКУ О ДОНОШЕЊУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ

РЕГУЛАЦИЈЕ ДЕЛА РАДНЕ ЗОНЕ У К.О.

ПУТИНЦИ Члан 1.

Овом Одлуком доноси се План детаљне

регулације дела радне зоне у к.о. Путинци (у даљем тексту: План детаљне регулације).

Члан 2.

План детаљне регулацију је саставни део ове Одлуке, а састоји се из текстуалног и

графичког дела. Члан 3.

План детаљне регулације се потписује,

оверава и архивирa у складу са Законом. План детаљне регулације је израђен у

пет примерка у аналогном облику и шест

примерака у дигиталном облику. Један примерак потписаног и овереног

Плана детаљне регулације у аналогном и дигиталном облику чува се у архиви Скупштине

општине, два примерка у аналогном и диги-

талном облику чува се у Одељењу за урбанизам и грађење Општинске управе Општине Рума

један примерак у аналогном и дигиталном обли-ку чува се у Јавном урбанистичком предузећу

“План” Општине Рума и Служби за катастар

непокретности Рума. Један примерак у дигиталном облику

доставља се Министарству надлежном за

послове урбанизма. Члан 4.

Текстуални део Плана детаљне регула-ције објављује се у “Службеном листу општина

Срема”. Члан 5.

Ова Одлука ступа на снагу осмог дана

од дана објављивања у “Службеном листу општина Срема”.


Broj: 06-106-3/2017-III 22. novembra 2017. godine Ruma


PLAN DETAQNE REGULACIJE DELA RADNE ZONE U K.O. PUTINCI

УВОД Мотив за израду Плана детаљне регула-

ције дела радне зоне у К.О. Путинци су обавезе

проистекле из Плана генералне регулације насеља Путинци (”Сл. лист општина Срема”,

брoj 22/2007) по коме је предвиђено да се

планиране радне реализују на основу планова

Sreda, 22. novembar 2017. SLU@BENI LIST OP[TINA SREMA Broj 37 Strana 1287

детаљне регулације уколико је неопходно

одвајање површина јавне намене.

План се доноси за део радне зоне насеља Путинци, у складу са чланом 27. и 28.

Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-

УС, 24/11, 121/12, 42/13-УС, 50/13-УС, 54/13-

УС, 98/13-УС, 132/2014 и 145/2014) и Правил-ника о садржини, начину и поступку израде

планских докумената (“Сл. гл. РС”, бр. 31/10,

69/10, 16/11, 64/15). Планско подручје обухвата простор од

56.43ha, који представља део радне зоне северно од државног пута II А реда 126 (Рума-

Путинци-Инђија).

Основни циљ израде Плана је утврђи-вање површина за јавне намене и површина

осталих намена; утврђивање услова за њихово уређење и изградњу, парцелацију и инфраструк-

турно опремање којим се стварају услови за

реализацију и обликовање, за програмско, урба-нистичко и архитектонско уређење простора као

и подизања нивоа употребне вредности

предметног подручја. На основу Закона о планирању и

изградњи, ради упознавања јавности са општим циљевима и сврхом израде Плана, могућим ре-

шењима за развој просторне целине и ефекти-

ма планирања, након доношења Одлуке о изради Плана приступило се изради материјала

за рани јавни увид а потом и Нацрта Плана. Планска решења ће бити усклађена са

прописима, који посредно или непосредно

регулишу ову област.

ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ПЛАНА

1.1 ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА

ИЗРАДУ ПЛАНА

- Закон о планирању и изградњи (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 81/2009- исправка, 64/2010-

одлука Уставног суда и 24/2011, 121/2012,

42/2013-Одлука Уставног суда, 50/13-Одлука уставног суда, 98/2013-одлука УС, 132/2014,

145/2014), - Правилник о садржини, начину и поступку

израде планских докумената (“Службени

гласник РС”, 64/2015) - План генералне регулације насеља Путинци

(”Сл.лист општина Срема”, бр. 22/ 2007);

- Одлука о изради Плана детаљне регулације

дела радне зоне у КО Путинци (“Сл. лист

општина Срема”, 06/17).

1.2 ИЗВОД ИЗ ПЛАНА ВИШЕГ РЕДА Основни план вишег реда је План

генералне регулације насеља Путинци којим су дати основни циљеви и смернице за уређење

простора.

Плански основ за израду Плана детаљ-

не регулације дела радне зоне у К.О. Путинци је

План генералне регулације насеља Путинци (”Сл. лист општина Срема”, бр. 22/2007).

ИЗВОД ИЗ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛА-

ЦИЈЕ НАСЕЉА ПУТИНЦИ

„7.2 ПРЕОВЛАЂУЈУЋЕ НАМЕНЕ ПОВР-

ШИНА ПЛАНИРАНИХ ЗОНА И ЦЕЛИНА

4. Радна зона Радна зона је предвиђена у источном

делу насеља северно и јужно од државних

путева II реда (регионалних путева Р–109 и Р-

106). Ова зона обухвата површину од 104ha и углавном је намењена за обављање разноврсних

радних активности које према Закону о зашти-

ти животне средине нису одређене као загађи-вачи (активности које производе прекомерну

буку, које користе радиоактивне супстанце и

које директно загађују животну средину, воду

ваздух и земљиште). У планираним радним зонама дефини-

сани су само основни саобраћајни правци, док ће се формирање секундарне саораћајне мреже

разрадити плановима детаљне регулације. За парцеле које имају директно излаз на пут Извод

из плана се може издати директно из плана,

уколико се ради о једноставним објектима (ма-

гацини) или из Урбанистичког пројекта разраде за сложеније намене или за препарцелацију.

Делатности се могу одвијати у оквиру

постојеће парцеле, могуће је вршити деобу перцела и могуће је укрупњавање две или више

парцела.

Саобраћајнице које ће се градити у овој

зони предвиђене су за тешки теретни саобра-ћај.

8. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

А) ВРСТЕ И НАМЕНЕ ОБЈЕКАТА КОЈИ СЕ

МОГУ ГРАДИТИ ПОД УСЛОВИМА ОДРЕ-

ЂЕНИМ ПЛАНОМ ОДНОСНО ПОД ПОСЕБ-

НИМ УСЛОВИМА • у радним зонама

Ово је зона чистог пословања (произ-водни комплекси секундарних и терцијарних

делатности), где су сви објекти производни у функцији технолошког поступка који се одвија

на парцели (помоћни објекти и отворени

простори у функцији производних објеката)

Просторна организација на парцелама зависи од технолошког процеса који ће се

одвијати, од потреба саобраћаја, а решаваће се појединачно, према захтеву инвеститора, кроз

разраду урбанистичким пројекатом. Остала правила граћења за ове објекте

су у следећим поглављима.


Б) ВРСТЕ И НАМЕНЕ ОБЈЕКАТА КОЈЕ СУ

ЗАБРАЊЕНЕ ЗА ИЗГРАДЊУ У ПОЈЕДИ-

НИМ ЗОНАМА У радним зонама не могу се градити објекти који су према Закону о заштити

животне средине одређени као загађивачи (активности које производе прекомерну буку,

које користе радиоактивне супстанце и које

директно загађују животну средину, воду ваздух

и земљиште).

8.1. УСЛОВИ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ГРАЂЕВИН-

СКИХ ПАРЦЕЛА Видови парцелације и препарцелације и

општа правила која се морају примењивати приликом парцелације и препарцелације код

израде Урбанистичког пројекта: Парцелација и препарцелација која се

спроводи у циљу формирања парцеле за објекте у радној зони зависи од конкретне намене

парцеле и од захтева инвеститора Основни услов је минимална ширина

уличног фронта је 20m а минимална површина

2000m2

Парцелација и препарцелација која се спроводи у циљу формирања парцеле за улице и

саобраћајне приступе који ће имати јавни

карактер - Препарцелација за нове улице предвиђене овим планом ће се вршити на основу

Урбанистичког пројекта препарцелација, према регулативним елементима који су дефинисани у

плану генералне регулација. Препарцелацију за нове улице које нису предвиђене овим планом а

престављају секундарну мрежу саобраћајница, могуће је извести тек после израде Планова

детаљне регулације за конкретну зону , којим ће бити одвојено јавно од осталог грађевинског

земљишта.

8.2. ПОЛОЖАЈ ОБЈЕКАТА У ОДНОСУ НА

РЕГУЛАЦИЈУ И У ОДНОСУ НА ГРАНИЦЕ

ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ У радним зонама, производни објекти и магацини се лоцирају на мин. одтојању од 10 m.

од регулационе линије, док је за пословне

објекте (административне и продавнице) мин

растојање 5 m. Пожељно је да се сви објекти помере у дубину парцеле и на тај начин омогући

паркирање сопствених возила. Границе према суседима

На привредним комплексима (у радним зонама) лоцирање објеката према суседима

зависиће од функционалне организације на

парцели. Минимално растојање које се мора испоштовати је 1 m од границе са сусредом.

Пожељно је да се то растојање повећа и да се успостави зелени заштитни појас, како би се

спречио негативан утицај на суседне објекте.

Уколико су на суседној парцели објекти лоцирани уз границу парцеле неопходно је

испоштовати противпожарне услове тј. да међусобни размак између објеката на две

суседне парцеле мора бити већи од 4 м, односно од половине вишег објекта.

8.4. НАЈВЕЋИ ДОЗВОЉЕНИ ИНДЕКСИ

ЗАУЗЕТОСТИ ОДНОСНО ИЗГРАЂЕНОСТИ

ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ Максимални дозвољени индекс или степен изграђености и индекс или степен

искоришћености у зонама одређеним планом су:

- у радним зонама а) радна зона са становањем

си = 1.5, ки= 70.% б) радна зона

• На површинама мањим од 3000 м2, си=1 и ки=70,% (у изизетним случајевима уколико се

ради о сложеној технологији си 1,5 • На површинама већим од 3000м2, си=1 и

ки=50 %

8.5.НАЈВЕЋА ДОЗВОЉЕНА СПРАТНОСТ И

ВИСИНА ОБЈЕКАТА Максимална спратност пословних обје-

ката је П+Пк (приземље + поткровље) или П+1 (приземље + спрат), са сутереном и подрумом

или без, у зависности од жеље инвеститора. Максимална спратност производних и

помоћних објеката је П (приземље са галери-јама, без подрума). Висине објеката су различи-

те зависно од намене, функционалности, опреме и слично.

Код објеката изграђених на терену у паду, максимална спратност се рачуна посмат-

рано са уличне стране, чему се прилагођава

систем етажа.

8.6. УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ДРУГИХ

ОБЈЕКАТА НА ИСТОЈ ГРАЂЕВИНСКОЈ

ПАРЦЕЛИ На грађевинским парцелама у оквиру

радних зона поред *главног* на парцелама се

граде и пратећи објекти: разне оставе, скла-

дишта сировина или готових производа, алата и сл. који заједно са главним објектом представ-

љају једну функционалну целину.

8.7. УСЛОВИ И НАЧИН ОБЕЗБЕЂИВАЊА

ПРИСТУПА ПАРЦЕЛИ И ПРОСТОРА ЗА

ПАРКИРАЊЕ ВОЗИЛА Сви тротоари у оквиру централног дела насеља треба да буду ширине мин 2m. У зонама

породичног становања предвиђене су пешачке стазе односно тротоари уз УРЛ, мин. ширине


1,50 m. Неопходно је реконструисати постојеће

пешачке саобраћајнице и површине за пешаке, довршити изградњу започетих и делимично

реализованих у постојећим улицама и изградити

нове приликом реализације планираних улица. Приликом изградње пешачких комуника-

ција, обавезно примењивати правила и услове за несметано кретање лица са посебним захте-

вима. Свака парцела мора да има приступ на

пут, директан или преко друге парцеле према уговору о службености пролаза. Прикључак на

јавни пут се изводи као тврди колски приступ минималне ширине 3m (*ајнфорт* ширине 3.5m)

за чисто стамбене зоне, ширине 4m за пољопри-вредна домаћинства а 4-6m за пословне и радне

зоне у зависности од коришћења врсте возила. Уколико се парцела повезује на регионални пут

неопходно је прибавити услове надлежног

предузећа.

8.10. АРХИТЕКТОНСКО ОДНОСНО ЕСТЕТ-

СКО ОБЛИКОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ЕЛЕМЕ-

НАТА ОБЈЕКТА

Пословни објекти У насељу се планира изградња послов-

них објеката максималне спратности до П+Пк

или П+1 као главних објеката (радна зона са

становањем, радна зона) или као других обје-ката на парцели (у зонама породичног стано-

вања). Архитектонски изглед објеката мора

бити у складу са зоном у којој се гради,

функционално прилагођен намени. Зависно од локације прописиваће се неопходност израде

идејног пројекта. Код сложенијих намена (које имају

потенцијално негативан утицај на суседне објекте) обавезна је провера кроз студије

утицаја или неки други начин а у складу са Законом о заштити животне средине

Уколико је немогуће омогућити паркира-

ње посетиоца у јавном простору (испред

пословног објекта) паркирање обезбедити на локацији.

Производни објекти Изградња производних објеката углав-ном је планирана у оквиру радних зона макси-

малне спратности П+0 (могуће су различите спратне висине што зависи од технологије

производње). Објекти се граде у складу са важећим прописима и стандардима за одређену

намену, која мора бити у складу са одредбама из Закона о заштити животне средине.

За специфичне објекте, са сложенијом технологијом производње нреопходна је израда

идејног пројекта и провера намене кроз израду

студије о процени утицаја на животну средину.

Помоћни објекти Помоћни објекти могу бити: • помоћни објекти уз пословање и производњу

(разни магацини, котларнице, гараже за

пословна возила и сл.); Ови објекти се изводе у зависности од

потребе, као приземни објекти (П+0) грађевин-ски и функционално прилагођени намени.“

7.3. МРЕЖА ОБЈЕКАТА И ПОСТРОЈЕЊА

САОБРАЋАЈНЕ, ЕНЕРГЕТСКЕ, ВОДОПРИ-

ВРЕДНЕ, КОМУНАЛНЕ И ДРУГЕ ИНФРА-

СТРУКТУРЕ И УСЛОВИ ЗА ПРИКЉУ-

ЧЕЊЕ НОВИХ ОБЈЕКАТА

Саобраћајна мрежа Новопланиране улице представљају

јавно земљиште које се надовезује на постојећу шему. Ширине улица планиране су у зависности

од намене. У индустријским зонама минимална

ширина улица је od 20-25m док у стамбеним зонама она износи 12-16m. У кратким улицама

где имамо изграђене објекте са обе стране, а није извршена регулација, могуће је формирати

и улице ширине 10m (да се нe рушe постојећи објекти).

У радним зонама формирани су само

основни саобраћајни правци, док ће се секун-

дарна саобраћајна мрежа ближе дефинисати кроз планове разраде.

У свим улицама предвиђена је изградња обостраног тротоара минималне ширине.

У уличном делу неопходно је ефикасно

решити одвоћење атмосферских вода са саобра-ћајних површина и пешачких комуникација

проширењем или изградњом дела нове отворене атмосферске канализације 1.5 m.

За успешно функционисање саобраћај-ног систем у насељу, посебно у Централној

зони, потребно је између осталог обезбедити одговарајући простор за мирујући саобраћај

односно паркирање. У уличном јавном простору

право паркирања ће бити опште, према

расположивом броју паркинг места, изузетно с могућношћу резервације за потребе и на начин

како то локална управа утврди.

2. ОПИС ГРАНИЦЕ ОБУХВАТА ПЛАНА

Планско подручје обухвата простор од 56.43ha.

Граница обухвата плана има следећи ток:

Почетна тачка обухвата плана је тачка бр.1 која се налази на јужној међи к.п.бр.2000 и

то на растојању од 11,0м западно од југоисточ-ног темена к.п.бр.2000 односно тачке 17-98

катастарско-топографског плана.

Од тачке бр.1 граница у правцу истока


прати међу к.п.бр. 2528 све до тачке бр.2 у

североисточном темену к.п.бр.2528, односно у тачки бр. 848 катастарско-топографског плана.

Од тачке 2 граница у правцу југоистока сече парцелу државног пута Путинци-Инђија

(к.п.бр. 2492/2) под правим углом до тачке бр.3 у тачки пресека тј. на међи к.п.бр. 2284/1 и 2492/2,

Од тачке бр. 3 граница у правцу југоза-

пада прати југоисточне међе државног пута

Путинци-Инђија к.п.бр 2494/2 и 2492/1 све до тачке бр.4 у југоисточном темену к.п.2492/1 од-

носно у тачки бр. 358 катастарско-топографског плана.

Од тачке бр.4 граница у правцу запада

прати јужну границу коридора државног пута 2.А реда бр.126 Путинци-Инђија до тачке бр.5 у

југозападном темену к.п.бр.2492/1, односно у тачки бр.357 катастарско-топографског плана.

Од тачке бр.5 граница у правцу севера прати источну међу канала к.п.бр.1336/1 и

1336/2 до тачке p317 катастарско-топографског

плана, потом сече к.п.бр.2528 и 2060/1 до тачке

бр.6 смештеној на тромеђи к.п.бр.2060/1, 2528 и 1336/2 (парцеле мелиоративног канала).

2.1. ПОПИС КАТАСТАРСКИХ ПАРЦЕЛА У ГРАНИЦАМА ОБУХВАТА ПЛАНА

Табела бр. 1

Број Ката-

старске

парцеле

Својина Површина

ha a m2

Начин коришћења

земљишта

Врста земљишта

2060/1

(део)

друштвена својина

п.а.д. “Нова Будућност”

2 62 75

(око 3 77)

пашњак 3.класе земљиште у

грађевинском подручју

2058/1 приватна својина

Пераћ Раде

1 68 54 њива 3.класе земљиште у


2058/2

приватна својина Пераћ Раде

1 30 20 њива 3.класе земљиште у грађевинском подручју

2057/1

приватна својина

Божић Раде

1 15 10 њива 3. класе

њива 4. класе

земљиште у


2057/2 приватна својина Бабић Борислав

1 93 85 њива 3. класе њива 4. класе

земљиште у грађевинском подручју

2056 приватна својина

Божић Никола, Косановић Драган,

Божић Мирко

1 21 26 њива 3. класе


земљиште у


2055/1 приватна својина Трифић Даринка,

Трифић Милан



2055/2 приватна својина Косановић Петар




Ковачевић Никола

80 06 њива 3. класе


земљиште у


2053 приватна својина Ковачевић Никола

51 64 њива 3. класе, њива 4. класе



Станковић Милка

1 07 94 њива 3.класе,

њива 4.класе

земљиште у



Богдановић Милан



земљиште у


2050 приватна својина Богдановић Милан

1 15 09 њива 3.класе, њива 4.класе



Вуковац Александар



земљиште у


2059 јавна својина

Општина Рума

16 06 земљиште под зградом и

другим објектом

(некатегорисани пут)

земљиште у



Лалић Душан

99 95 њива 3.класе земљиште у


2048/2 приватна својина 2 12 66 њива 3.класе земљиште у


Лалић Душан грађевинском подручју


Милошевић Крунислава



2047/2 приватна својина Лалић Душан

57 59 њива 3.класе земљиште у грађевинском подручју


Лалић Душан




Пејаковић Стеван



2045/1 приватна својина Ваван Марко



доо Летач



2045/3 приватна својина Зубић Саво, Зубић Јелица



Радаковић Драган




Радаковић Драган



2043 приватна својина Јарић Васо



Дражић Остоја



2041 приватна својина Јарић Васо



Јовановић Душан, Јовановић Паја



2039


Бабић Драган




Матијас Дарко,

Радовић Иван, Ружић Драган



2037


Маестро реал естате

цомпану д.о.о. Београд



2036


Јовановић Верица



2035


Јовановић Верица



2528

(део)

јавна својина

Општина Рума

77 73

(22 32)

земљиште под зградом и

другим објектом


земљиште у


2533 јавна својина Општина Рума

29 22 земљиште под зградом и другим објектом



2085 приватна својина Ђурић Сретен



Миљушевић Ангелина



2087/2 приватна својина Миљушевић Ангелина



Миљушевић Ангелина



2089 приватна својина 55 22 њива 2.класе земљиште у


Хупин Невенка,

Обреновић Љиљана, Обреновић Небојша,

Михајлов Анђелка



Стојановић Влатко



2492/1 јавна својина

Република Србија (ЈП Путеви Србија)

1 34 24 земљиште под зградом и

другим објектом (државни пут)

земљиште у


2492/2

(део)


Република Србија (ЈП Путеви Србија)

2 54 50

(1 37 52)

земљиште под зградом и

другим објектом (државни пут)

земљиште у грађевинском

подручју и земљиште ван грађевинског подручја

3. АНАЛИЗА И ОЦЕНА ПОСТОЈЕЋЕГ

СТАЊА 3.1 ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА 3.1.1. ПОЛОЖАЈ ЛОКАЦИЈЕ Локација која је предмет Плана

детаљне регулације налази се у радној зони планираној у североисточном делу насеља

Путинци и то у блоковима лоцираним северно

од државног пута II б реда 126 (Рума-Путинци-Инђија).

3.1.2. ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И

УСЛОВИ Насеље Путинци карактерише раван терен, благог нагиба у делу који је предвиђен за

радну зону који пружа идеaлне услове за из-градњу производних, складишних и пословних

комплекса.

Насеље је формирано на лесној заравни

која опкољава Фрушку гору. Коте терена

варирају од 95.0m до 118,0m надморске висине.

Tерен са највишим котама терена обухвата северозападни део насеља са висинама од 110,0

m до 118,0 m, затим нешто нижи појас који се протеже средином насеља од севера ка југу и

један део према југозападу са котама терена од

100,0m до 110,0m и најнижи терен североис-

точни део насеља који се спаја са јужним делом

који захвата железничку станицу, са котама терена од 95,0m до 100,0m надморске висине.

Од типова земљишта највећи део

припада чернозему , око 89% територије КО, а само 11% алувијално-делувијалном земљишту.

Целу територију општине Рума па

самим тим и КО Путинци карактерише умерено-

континентална клима коју карактеришу четири

изражена годишња доба, јаке хладне зиме и топла и сува лета.

Према вредности годишњих честина

праваца ветрова и тишина може се закључити да највећу учесталост на овом подручју има

источни ветар, затим западни и северозападни а

најмању учесталост има јужни ветар.

Издани су сиромашне, недовољно издашне, тако да се на њих не може рачунати у

погледу снабдевања насеља водом. Општи ток подземне воде ја ка југу-југоистоку, а општи

закључак је да подземне воде немају штетних

утицаја на целокупној територији катастарске општине Путинци.

Планираном границом грађевинског

подручја обухваћени су водотоци: Поток Међеш од km 2+510 до km 3+750 (део трасе), Пути-

начки поток од km 0+000 до 0+350 (део трасе) и

канал *М – 1* од км 0+000 до km 1+935 (цела

траса).

Подручје припада зони могућих тектонских померања од 8°МЦС.

У просторној основи коришћења земљишта на подручју КО Путинци шуме нису

заступљене.

Основно природно богатство су

обрадиво пољопривредно земљиште и потоци.

3.1.3. ПОСТОЈЕЋА ПРИВРЕДНА АКТИВ-

НОСТ

Простор обухваћен Планом представља неизграђено грађевинско земљиште у којем је

према Плану генералне регулације насеља

Путинци предвиђено формирање 3 блока

намењена изградњи објеката радне зоне.

Планом генералне регулације насеља Путинци планирано је формирање приступних

саобраћајница (површина јавне намене) унутар

планског подручја како би се омогућио приступ свим будућим садржајима у оквиру радне зоне.

Оваквим планским решењем кроз утвр-

ђивање услова за уређење и грађење за планско

подручје створиће се услови за реализацију пла-

ниране радне зоне, тј. за покретање привредне активности унутар планског подручја.

3.1.4. НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА И

ПРИРОДНА ДОБРА

На територији предметне локације обух-

ваћене Планом евидентиран је археолошки

локалитет:


- Потес “ИЗВОР” - Налази се североистично од

села и удаљен је од периферије села око 1 km.

Локалитет је ситуиран на узвишењу од неколико десетина метара. Јужне падине овог

брежуљка се завршавају према југу и наслањају на асфалтни пут Рума – Инђија Завршетак

брежуљка удаљен је од локалитета око 300-400

m. Локалитет је ситуиран на платоу и западној падини брежуљка која се спушта према

Путинцима под нагибом 60 – 70 степени. Јужно

од локалитета налазе се зграде економије *Борац*. На локалитету је егзистирало насеље

на крају бронзаног односно почетком старијег гвозденог доба – халштата. Ово насеље је имало

веома добар стратешки положај.

3.1.5. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Постојећи негативни утицаји на живот-ну средину у насељу Путинци су: загађење

ваздуха, тла и подземних вода као последица

непотпуне опремљености делова грађевинског подручја комуналном инфраструктуром и

повећање нивоа буке као последица транзитног

саобраћаја кроз насеље. На предметном подручју треба осигу-

рати и спроводити прописане мере заштите животне средине а све у циљу очувања, одржа-

вања и унапређења стања животне средине.

3.2 ОЦЕНА РАСПОЛОЖИВИХ ПОДЛОГА

ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА

За израду Плана детаљне регулације дела радне зоне у К.О. Путинци су коришћени

катастарско-топографски планови израђени од

стране ГЕО-ПРОЈЕКТ СМ - геодетскe органи-зацијe.

Приликом израде графичког дела Плана

за приказ непосредног окружења планског подручја коришћене су подлоге из плана вишег

реда (Плана генералне регулације насељена Путинци):

- геореференцирана копија плана (преузета из

Службе за катастар непокретности Путинци у дигиталном облику), прецртана од стране струч-

не службе обрађивача плана и форматизована у DWG формат.

4.ПРЕГЛЕД ПРИКУПЉЕНИХ ПОДАТАКА

И УСЛОВА НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА Табела бр.2 - Сагласности надлежних предузећа

и установа:

1.

РС МИНИСТАРСТВО УНУ-

ТРАШЊИХ ПОСЛОВА Сектор за ванредне ситуације

Одељене за ванредне

ситуације у Сремској

Митровици Одсек за

превентивну заштиту

бр. 217-5884/17

од 27.04.2017.

2. ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА,

ЕД “РУМА” Рума

бр.88.1.1.0.-Д-

07.17.-108701-17

од 04.05.2017.

3.

ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ

СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ,

Сремска Митровица

бр. 248-07/17-3

од 01.06.2017.

4. ЈП Инфраструктура паркинг

сервис

бр. 329-1/2017

од 11.05.2017.

5.

ЈП ТЕЛЕКОМ-СРБИЈА

Извршна јединица

Ср.Митровица

бр. 7069-158601/1-2017

од 27.04.2017.

6. ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ

бр. 953-10123/17-1

од 09.06.2017.

7. ЈП ВОДОВОД РУМА бр. 828/1

од 25.05.2017.

8. ЈВП ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ

Нови Сад-мишљење

бр. I-757/4-17

од 26.07.2017.

9. ГАС-ФЕРОМОНТ, Стара

Пазова

бр. 1212-2/17

од 15.05.2017.

10. АД СРЕМПУТ Рума бр. 0961/1

од 28.04.2017.

11.

Министарство

пољопривреде и заштите

животне средине

бр. 532-02-

02204/2017-16

од 15.05.2017.

12. ВИП МОБИЛЕ бр. 251

од 05.06.2017.

ПЛАНСКИ ДЕО 5. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА 5.1.1. КОНЦЕПЦИЈА УРЕЂЕЊА И ТИПО-

ЛОГИЈА КАРАКТЕРИСТИЧНИХ ЗОНА И

КАРАКТЕРИСТИЧНИХ ЦЕЛИНА ОДРЕ-

ЂЕНИХ ПЛАНОМ • Концепција уређења простора Простор обухваћен границом ПДР-а

представља грађевинско земљиште у грађевин-ском подручју насеља Путинци у оквиру кога се

формирају следеће зоне: РАДНА ЗОНА У радној зони могућа је изградња објеката за делатности које захтевају веће

просторе и које не утичу негативно на околину –

производни, прерађивачки, складишни и услужни објекти. Изградња ових објеката ће се

реализовати на основу правила и услова прописаних овим планом детаљне регулације

као и кроз даљу разраду кроз урбанистичко-

техничку документацију односно кроз израду урбанистичких пројеката урбанистичко – архи-

тектонске разраде у случају потребе за изград-

њом специфичних објеката, односно садржаја који захтевају сложеније технолошке процесе уз

обавезу израде студије процене утицаја на животну средину за изградњу објеката за које је


израда овог документа прописана посебним

законом. За лоцирање нових комплекса у радној зони потребно је ускладити услове које пружа

зона са захтевима делатности која се лоцира, односно са њеним техничко-технолошким и

еколошким параметрима.

ЗОНА ЈАВНИХ ПОВРШИНА – САОБРА-

ЋАЈНИЦЕ

Овом зоном обухваћен је простор од 5.82hа а чине га површине између регулационих

линија улица (коридори саобраћајница). Након реализације овог Плана површине које се

планиране као површине за јавну намену

прелазе у својину Републике Србије, Aутономне покрајине, односно јединицу локалне

самоуправе у складу са посебним законом. • Типологија карактеристичних гра-

ђевинских зона Основна подела планског подручја је извршена формирањем три блока које раздвајају

планиране саобраћајнице и то: блок бр.1 – формиран између државног пута,

саобраћајнице С-1 и мелиоративног канала

блок бр.2 – формиран између државног пута, саобраћајнице С-1, С-2 и С-3 (овај блок је

саобраћајницама С-4 и С-5 подељен на 3 подблока: 2а, 2б и 2ц) блок бр.3 – формиран између саобраћајница С-1,

С-3, излаз за атар и мелиоративног канала

Табела 3. Биланс површина у границама план-

ског подручја:

НАМЕНА ПОВРШИНА површина(ha) %

Радна зона 50.61ha 89.69%

Коридори планираних

саобраћајница 5.82ha 10.31%

УКУПНЕ ВРЕДНОСТИ 56.43ha 100%

5.1.2. ПРЕДВИЂЕНО ПЛАНСКО ПОДРУЧ-

ЈЕ СА ПРЕДЛОГОМ ОДРЕЂИВАЊА

ПОВРШИНА ЈАВНЕ НАМЕНЕ Предвиђено планско подручје

дефинисано је обухватом плана и представља грађевинско земљиште грађевинског подручја

насеља Путинци и Планом генералне регулације

насеља Путинци утврђено као радна зона. У оквиру планског подручја на грађе-

винском земљишту, одвајају се ПОВРШИНЕ ЗА ЈАВНЕ НАМЕНЕ, а чине га поред државног

пута другог А реда 126 Рума-Путинци-Ин-ђија, део постојећег атарског пута и приступ-

не саобраћајнице.

Објекте и локације у обухвату плана опслужују приступне саобраћајнице С-1, С-2, С-

3, С-4 и С-5.

Веза са транзитном државном путном

мрежом остварује се преко саобраћајних прикључака на км11+649,60 и км12+267,20 на

ДП II А реда 126 Рума-Путинци-Инђија-Стари Сланкамен.

Списак парцела површина јавне намене

унутар планског подручја: Целе катастарске парцеле:

• 2533, 2059, 2492/1 К.О. Путинци

Делови катастарских парцела: • 2085, 2087/1, 2087/2, 2088, 2089, 2090, 2528,

2058/1, 2048/1, 2048/2, 2047/1, 2047/2, 2047/3, 2046, 2045/1, 2045/2, 2045/3, 2044/1, 2044/2,

2043, 2042, 2041, 2040, 2039, 2038, 2037, 2036,

2035, 2057/1, 2057/2, 2056, 2055/1, 2055/2, 2054, 2053, 2052, 2051, 2050, 2049, 2492/2 К.О.

Путинци

Табела 4. Биланс површина јавне намене и

површина остале намене

ПОВРШИНЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ 5.82hа

државни пут Рума-Путинци-Инђија 2.75hа

приступне саобраћајнице 2.85hа

излаз у атар 0.22ha

ПОВРШИНЕ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ 50.61hа

Радна зона 50.61hа

У односу на укупну површину планског подручја (56.43hа), земљиште за јавне намене

(5.82hа) заузима 10.31% укупне површине. 5.2. РЕГУЛАЦИОНЕ ЛИНИЈЕ УЛИЦА, ПО-

ВРШИНА ЈАВНЕ НАМЕНЕ И ГРАЂЕВИН-

СКЕ ЛИНИЈЕ СА ЕЛЕМЕНТИМА ЗА ОБЕ-

ЛЕЖАВАЊЕ НА ГЕОДЕТСКОЈ ПОДЛОЗИ

У планском подручју формирају се

ПОВРШИНЕ ЗА ЈАВНЕ НАМЕНЕ које су

регулационим линијама разграничене од повр-

шина остале намене. Ове површине сачињавају улични коридори, првенствено коридори

приступних саобраћајница као и излаз у атар (такође у површине јавне намене спада и део

коридора државног пута 2.А реда бр.126 који

представља већ дефинисану површину јавне

намене, односно овим Планом задржавају се по-

стојеће регулационе линије коридора државног пута утврђене претходном планском документа-

цијом). Од целих и делова постојећих парцела образоваће се парцеле за површине јавне

намене, према графичком прилогу - Лист бр. 5.1

“Саобраћај, регулација и нивелација” приказан у размери Р 1:2500. Планиране регулационе ли-

није дате су у односу на осовине саобраћајница или у односу на постојеће границе парцела.

Списак парцела, односно делова парце-

ла планираних за површине јавне намене дат у тачки 5.1.2.


5.2.1. ПЛАН РЕГУЛАЦИЈЕ

Регулационе линије површина јавне

намене дефинисане су постојећим и новоодре-

ђеним међним тачкама (од 1 до 55). Табела бр. Списак преломних тачака регулаци-

оних линија Број тачке Y Х

1. 7421322.54 4984356.78

2. 7420538.87 4984419.44

3. 7420563.89 4984417.26

4. 7421232.00 4984363.97

5. 7421252.14 4984354.24

6. 7421272.11 4984332.81

7. 7421254.93 4984304.38

8. 7421256.23 4984320.51

9. 7421242.78 4984334.94

10. 7421222.64 4984344.68

11. 7420569.18 4984396.99

12. 7420556.26 4984385.98

13. 7420538.43 4984162.44

14. 7420549.44 4984149.56

15. 7420940.74 4984119.46

16. 7420964.23 4984138.81

17. 7420988.12 4984136.87

18. 7420984.78 4984095.86

19. 7420781.80 4984111.63

20. 7420768.88 4984100.58

21. 7420760.38 4983993.84

22. 7420767.59 4983973.08

23. 7420783.38 4983956.05

24. 7420801.06 4983954.57

25. 7420766.11 4983927.69

26. 7420767.46 4983943.81

27. 7420746.96 4983965.91

28. 7420739.75 4983986.67

29. 7420748.94 4984102.12

30. 7420737.93 4984115.00

31. 7420547.85 4984129.62

32. 7420534.93 4984118.58

33. 7420517.10 4983895.03

34. 7420528.11 4983882.11

35. 7420690.40 4983869.20

36. 7420646.63 4983836.10

37. 7420628.30 4983837.40

38. 7420611.09 4983855.41

39. 7420220.35 4983886.60

40. 7420208.87 4983875.56

41. 7420206.83 4983919.72

42. 7420219.05 4983906.76

43. 7420484.25 4983885.57

44. 7420497.07 4983896.50

45. 7420538.47 4984414.49

46. 7420679.78 4984451.07

47. 7420246.05 4983535.56

48. 7420222.25 4983546.43

49. 7420223.35 4983519.34

50. 7420259.21 4983516.92

51. 7420378.78 4983607.55

52. 7420509.42 4983707.24

53. 7420692.43 4983846.92

54. 7421037.77 4984113.25

55. 7421335.75 4984341.82

Табела бр. Списак тачака осовинске регулације Број тачке Y Х H

1. 7421279.49 4984310.22 102.76

2. 7420911.29 4984029.26 103.40

3. 7420789.49 4983934.56 102.52

4. 7420241.97 4983518.66 98.12

5. 7420552.07 4984403.98 108.05

6. 7420526.71 4981141.30 107.30

7. 7420505.39 4983873.87 102.52

8. 7420760.31 4984123.33 104.20

9. 7420967.90 4984115.88 102.29

10. 7420636.02 4983854.90 102.09

11. 7420207.33 4983897.53 96.85

Напомена: У случају непоклапања регулационе линије из текста и графичког приказа -

меродавна је регулациона линија приказана на

графичком приказу.

5.3.НИВЕЛАЦИОНЕ КОТЕ РАСКРСНИЦА

УЛИЦА И ПОВРШИНА ЈАВНЕ НАМЕНЕ

Земљиште, у планском подручју, је

грађевинско, терен је раван са висинским котама од 96.85 мнв на западу до 103.63 мнв на

истоку (генерални нагиб терена око 0.1%).

Нивелациони план улица и површина јавне намене представља слику постојећих и

планираних нивелета, јер у оквиру планског

подручја постоји већ изграђена саобраћајница

којој је неопходно прилагодити планирано

саобраћајно решење (места укрштања приступ-них саобраћајница са државним путем).

Издизање нивелете за дебљину хабају-ћег слоја асфалтног застора и нова нивелација

приликом изградње планираних прикључака су

једини реални захвати у нивелационом плану

површина јавне намене.

Вертикална регулација узима у обзир

равничарски терен тако да је нивелација конципирана на усклађивању нивелете будућих

улица у односу на околни терен, приближно постојећој коти терена, односно нивелационим

условима прикључења на ДП II А реда 126

Рума-Путинци-Инђија. Приказ нивелационих кота, са одговара-

јућим падовима дат је у графичком прилогу - Лист бр.5 – “Саобраћај, регулација и нивела-

ција“ Р:1000.


5.4. ПЛАНИРАНЕ ТРАСЕ И КОРИДОРИ

САОБРАЋАЈНИЦА И ЈАВНЕ КОМУНАЛ-

НЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Саобраћајно решење простора у обухва-ту засновано је на саобраћајном решењу из Пла-

на генералне регулације насеља Путинци (”Сл.

лист општина Срема”, бр. 22/07) и техничких услова прибављених од стране Управљача пута.

Приликом успостављања саобраћајне

матрице водило се рачуна о оријентацији постојећих парцела, као и о најрационалнијем

решењу међусобне повезаности саобраћајница унутар радне зоне и повезаности са државном

путном мрежом.

Саобраћајна приступачност простора у обухвату Плана обезбеђује се преко приступних

саобраћајница (С-1, С-2, С-3, С-4, С-5) на

државни пут. Ширина саобраћајних коридора:

- Државни пут задржава постојећу регулацију - око 19м

- Приступне саобраћајнице - 20м

Садржај попречног профила коридора ДП II А реда 126 чини:

- Коловоз ширине 2х3.5=7.00м, - Банкине ширине 2х1.0м,

- Путни јаркови и земљишни појас променљиве

ширине. Садржај попречног профила коридора

приступних саобраћајница (С-1, С-2, С-3, С-4,

С-5) чини: - Коловоз ширине 2х3.5=7.00м,

- Банкине ширине 2х1.0м, - тротоар ширине 1,5м (обострано),

- Путни јаркови и земљишни појас променљиве

ширине. Путна канализација је типа отворених

путних јаркова. Преостали простор у коридору

саобраћајница предвиђен је за смештај остале

јавне комуналне инфраструктуре.

5.4.1. ТРАСЕ САОБРАЋАЈНИЦА

Систем саобраћајница у оквиру обухва-та плана чине према хијерахијском рангирању:

1. ДП II А реда 126 Рума-Путници-Инђија (главна насељска саобр. према ПГР-у)

2. Приступне саобраћајнице (С-1, С-2, С-3, С-4,

С-5 -главне насељске саобр. према ПГР-у) 3. Излаз у атар

Близина државног пута у односу на планско подручје гарантује добру саобраћајну

приступачност.

Траса државног пута дефинисана је

Просторним планом РС, потврђена плановима

нижег реда и Уредбом о категоризацији

државних путева (“Сл. Гласник РС”, бр.105/13,

119/13-измена, 93/15-измена), као и пратећим

Референтним системом, април 2017.год. Трасе приступних саобраћајница дефи-

нисане су Планом генералне регулације насеља Путинци и потврђене овим планом.

5.4.2. ТРАСЕ КОМУНАЛНЕ ИНФРА-

СТРУКТУРЕ

Водовод

За водоводну мрежу одговарајућег про-фила у коридорима планираних улица, утврђен

је обострано простор за полагање водоводних цеви. Мрежа се планира прстенасто затворена.

Мрежа се мора дефинисати пројектно технич-

ком документацијом спрам потреба простора.

Фекална и атмосферска канализација За будућу фекалну канализациону мре-

жу резервисан је простор средином будућих путева. Ако би се канализација изводила нак-

надно, након изградње путне инфраструктуре, могуће је и изградња мреже фекалне канализа-

ције поред путне инфраструктуре, али са суп-

ротне стране у односу на мрежу и објекте јавне расвете ( према графичком прилогу).

Атмосферска канализација Путни канали су планирани са обе стра-

не путне инфраструктуре, а према графичком

прилогу.

Електроенергетика

За полагање средњенапоснких каблова

20KV и нисконапонских каблова до 1KV, пред-виђен је са обе стране улице, делом испод тро-

тоaра простор ширине 1,5м. Веза за се изводи на најближу енергетску инфраструктуру насеља.

Гасовод

За полиетиленску дистрибутивну гасо-водну мрежу, за радни притисак 1-4 бар одгова-

рајућег пречника и капацитета, предвиђен је коридор, са обе стране новоформираних улица.

Телекомуникације За телекомуникациону мрежу, резерви-сан је простор са обе стране улице, а прикључни

ормарићи за повезивање објеката на мрежу, или

смештај мултисервисне платформе се постав-љају поред тротоара, на зеленој површини, тако

да не сметају приступу објектима и да имају једноставан приступ, ради лакшег одржавања.

5.5. УРБАНИСТИЧКИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕ-

ЊЕ И ИЗГРАДЊУ ПОВРШИНА И ОБЈЕ-

КАТА ЈАВНЕ НАМЕНЕ И МРЕЖЕ САО-

БРАЋАЈНЕ И ДРУГЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

5.5.1. Саобраћајнице Саобраћајни коридори су у управној

надлежности Управљача пута у складу са

одредбама Закона о путевима (“Сл.гласник РС”,

бр.101/05, 123/07, 101/11, 93/12 и 104/13) и то:


- ДП II А реда 126 Рума-Путници-Инђија је у

надлежности ЈП Путеви Србије, Београда

- приступне саобраћајнице (улице у Радној зони) су у надлежности ЈКП Паркинг и инфраструк-

тура Рума Урбанистички услови за раскрсницу,

односно прикључак на државни пут, проистичу

и усаглашени су са одредбама Закона о јавним путевима (поглавља: II Управљање, IV Заштита,

VI Посебни услови изградње и реконструкције).

Саобраћајно решење (прикључак, конт-рола приступа), је потребно предвидети у скла-

ду са Правилником о условима које са аспекта безбедности caoбpaћaja морају да испуњавају

путни објекти и други елементи јавног пута

(„Сл. гласник РС”, брoj 50/2011) и осталим важећим стандардима и прописима. Обезбедити

максималну елиминацију конфликта са држав-ним путем и безбедност саобраћаја y предметној

зони.

Геометрију раскрснице, полупречнике закривљења у складу са меродавним возилом,

дужина траке за лево скретање, хоризонтална и

вертикална сигнализација на предметном путу и прикључним саобраћајницама у широј зони

прикључења комплекса, биће прецизно дефини-сана приликом издавања услова за пројектовање

у складу са важећом законском регулативом.

Тип раскрсница одређен је Правилни-ком о условима које са аспекта безбедности

саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута („Сл. гласник РС”,

бр. 50/2011).

На км 11+649,60 планирана је четворо-крака површинска раскрсница-тип 2 (укрштај).

Планираном раскрсницом омогућава се саобра-

ћајна приступачност предметне радне зоне, као и радне зоне планиране са супротне стране од

ДП II А реда 126. Грађевинске интервенције се своде на уређење приступа споредних праваца

(СП) са обавезним острвом капљичастог облика

за раздвајање саобраћајних струја за лево скре-тање са главног на споредни, као и са споредног

на главни правац. На главном правцу, пошто је саобраћај-

но оптерећење левих скретања веће од 10%,

коловоз главног правца се шири на 5,50м, да би се омогућио континуални проток возила на

главном правцу уз истовремено постројавање

возила која скрећу лево.

На км 12+266,20 планирана је трокрака

површинска раскрсница-тип 2 (прикључак) на којој, као и на предходно описаној раскрсници,

потребно је уређење споредног правца са

обавезним острвом капљичастог облика за раздвајање саобраћајних струја за лево скретање

са главног на споредни и са споредног на главни

правац. Такође, како је саобраћајно оптерећење

левих скретања веће од 10%, коловоз главног

правца се шири на 5,50м. Пројектни елементи саобраћајних прик-

ључака на државни пут на км 11+649,60 и км 12+266,20, прецизно ће се одредити приликом

израде пројектне документације кроз процедуре

према важећем Закону о планирању и изградњи. Полупречнике лепеза на раскрсници и

прикључку предвидети у складу са кривом тра-

гова меродавног возила уз обезбеђење потребне прегледности.

Предвидети и обезбедити заштитни појас и појас контролисане градње, на основу

члана 28. 29. и 30. Закона о јавним путевима.

Објекти предвиђени за изградњу не смеју бити на удаљености мањој од 10.0м поред

предметног државног пута, рачунајући од спољне ивице земљишног појаса (регулационе

линије, односно путне парцеле) предметног

државног пута, односно у складу са важећим планским документом вишег реда.

Утврдити локације постојећих инстала-

ција и заштиту истих, као и планиране трасе нових инсталација са дефинисаним стациона-

жама у односу на предметни државни пут према (предходном) Референтном систему Републичке

дирекције за путеве, као правног предходника

ЈП „Путеви Србије“. Услови за паралелно вођење инстала-

ција: Предметне инсталације планирати на уда-љености минимално 3.0м од крајње тачке по-

пречног профила - ножице насипа трупа пута,

или спољне ивице путног канала за одводња-вање.

- на местима где није могуће задовољити услове

из претходног става мора бити пројектована и изведена адекватна заштита трупа предметног

пута. - не дозвољава се вођење предметних инстала-

ција по банкини, по косинама усека или насипа,

кроз јаркове и кроз локације које могу иници-рати отварање клизишта.

Услови за укрштање предметних инста-лација са предметним путем:

- да се укрштање са путем предвиди искључиво

механичким подбушивањем испод трупа пута, управно на предметни пут у прописаној

заштитној цеви.

- заштитна цев мора бити постављена на целој

дужини између крајњих тачака попречног про-

фила пута, увећана за по 3,0м са сваке стране. - минимална дубина предметних инсталација и

заштитних цеви од најниже горње коте коловоза

до горње коте заштитне цеви износи 1,35-1,50м. - минимална дубина предметних инсталација и

заштитних цеви испод путног канала за


одводњавање (постојећег или планираног) од

коте дна канала до горње коте заштитне цеви износи 1,00м.

- укрштање планираних инсталација удаљити од укрштаја постојећих инсталација на мин.10,0м.

У зони планирања предметних инстала-

ција поред и испод предметног државног пута првог реда потребно је:

- обавезно резервисати земљиште за проширење

предметног пута, - усвојити постојеће ширине, подужне и

попречне падове коловоза предметног пута у зони постављања предметних инсталација,

- предвидети у зони предметних укрштаја трајну

и квалитетну заштиту и стабилизацију предмет-ног државног пута, према закону о Јавним

путевима.

Решити прихватање и одводњавање површинских вода са простора који је третиран

предметним Планом и ускладити са системом одводњавања предметног државног пута.

Према члану 31. Закона о јавним путе-

вима, ограде и дрвеће поред јавних путева поди-жу се тако да не ометају прегледност јавних

путева и не угрожавају безбедност саобраћаја. За све предвиђене интервенције и инста-

лације које се воде кроз земљишни појас (парце-

лу пута) државног пута потребно је обратити се управљачу државног пута за прибвљање услова

и сагласности за израду пројектне документа-

ције за изградњу и постављање истих у складу са важећом законском регулативом.

Саобраћајнице унутар радне зоне (С-1, С-2, С-3, С-4, С-5) пројектовати и извести са

ширином коридора од 20.0м. Ширина коловоза

је 7.0м за двосмерни саобраћај (две возне траке 2х3.50м) а у складу са режимом вожње и

габаритом меродавних возила. Саобраћајница у обухвату плана се

пројектује и изводи са конструкцијом за средње

саобраћајно оптерећење и осовинско оптереће-ње од најмање 11т по осовини.

Унутрашњи радијуси кривина у раскрс-

ници су мин Р=15.0м, односно одговарају кривој трагова точкова меродавног возила – ТВ.

У саобраћајни коридор се двострано смештају пешачка стаза (ширине 1.5м) и путна

канализација типа отворених путних јаркова

(променљиве ширине). Преостали простор у коридору саобраћајница предвиђен је за смештај

остале јавне комуналне инфраструктуре.

5.5.2.ПРАВИЛА И УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ

КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И

ПРАВИЛА ПРИКЉУЧЕЊА

Правила за прикључење и изградњу

електроенергетских објеката

Прикључење објеката се врши подземно

из неке од постојећих трафостаница или се мора приступити изградњи сопствене трафостанице.

Изградња планиране мреже и објеката електроенергетске инфраструктуре реализоваће

се према следећим правилима и условима:

- средњенапонску у мрежу градити подземно, на 1 м од регулационе линије,

- нисконапонску мрежу градити подземно, за-

једно у коридору са средњенапонском мрежом, - нисконапонску мрежу јавне расвете градити

подземно, на 1 м од ивице коловоза, - укрштање електричног вода са путем изврши-

ти подземно, кроз заштитну цев, под углом од

900, 1м испод дна одводног канала

- електроенергетску мрежу полагати најмање

0,5м од темеља објекта,

- при укрштању са саобраћајницом кабл мора бити постављен у заштитну цев; угао укрштања

900,

- при паралелном вођењу електроенергетски и

телекомуникационих каблова каблова најмање

растојање мора 0,5м за напоне до 10KV, однос-но 1м за више напоне од 10KV; угао укрштања

је 900; укрштање се изводи на растојању 0,5м,

- паралелно вођење електроенергетских каблова

и цеви водовода и канализације дозвољено је у

хоризонталној равни на минималном растојању 0.5м,

- електроенергетски кабл може да се укршта са

гасоводом на вертикалном растојању 0,3м, а паралено могу бити минимално на растојању

0,5м. - Јавну расвету изградити са штедљивим

сијалицама: LED, еко штедљивим (компактна

флуоресцентна),натријумовим, металхалогеним, или другим одговарајућим. Светиљке се монти-

рају на прописно уземљене металне кандела-берске стубове, директно или на носачима са

отклоном. Канделаберски стубови се постављају

на растојању 0,75м од ивице коловоза. Потребно је остварити осветљај од минимално Б1 (А2).

Препоручује се уградња система за редукцију

осветљења у касним ноћним сатима. Напајање јавне расвете планирано је подземним ел.ен.

кабловима јавне расвете (0.4KV) са поља јавне расвете у и будућим трафостаницама 20/0.4KV.

Такође се препоручује и ватросоларна јавна

расвета, односно независан систем обновљивих извора електричне енергије за напајање

светиљки јавне расвете. - У графичком прилогу елабората, опредељени

су коридори за изградњу подземних ел.ен. каб-

ловских водова. Ел.ен. каблови 20KV и 0.4KV

се постављају на дно земљаног рова дубине 0.8м

(испод пројектованих кота зелених површина).

Изнад каблова се постављају пластични


штитници и траке за упозорење. У заједничком

кабловском рову, чисто (“светло”) растојање од

високонапонског кабла 20KV мора бити 0.2м, а између нисконапонских каблова 0.7м.

- Трафостанице градити као зидане стубне или монтажнобетонске. Трафостанице се могу гра-

дити на за то формираним парцелама, на парце-

лама радног комплекса, а њихова минимална удаљеност од најближег објекта 3м. Трафо-

станица мора да има приступни пут ширине 3 м.

Правила за изградњу телекомуникационе

мреже, КДС објеката и објеката мобилне

телефоније и правила прикључења

Прикључење објеката се врши искључи-

во подземно преко слободностојећих разводних ормана.

Каблови ТТ мреже, полажу подземно на дубину најмање 0.8м. Полагање каблова се

врши на дубини најмање 0,8м

Слободностојећи ормани који служе за прикључење објеката постављају, тако да не

сметају приступу објеката. Могуће је постав-

љање мултисервисне платформе за телекомуни-кационо опремање предметног простора. Нова

мултисервисна платформа може бити улични кабинет или мини-кабинет, у зависности од

врсте и количине услуга које ће корисници на

овом простору захтевати. Свим великим бизнис корисницима биће изграћен оптички привод.

- Укрштање са саобраћајницом се изводи кроз заштитну цев под углом од 90

0.

- При укрштању са цевоводом гасовода

вертикално растојање мора бити веће 0,3м а при паралеленом вођењу веће од 0,5м.

- Паралелно вођење телекомуникационих

каблова и цеви водовода и канализације дозво-љено је у хоризонталној равни на минималном

растојању 0,5м. Објекти за смештај телекомуникаци-

оних уређаја, мобилне телекомуникационе мре-

же и опреме за РТВ, мобилних централа, базних радио станица, радиорелејних станица, антене и

антенских носача, могу се поставити у оквиру објекта или на слободном простору.

Објекат за смешај телекомуникационе и

РТВ опреме може бити у оквиру парцеле, као и на другим слободним површинама.

Комплекс за смештај мобилне телекому-

никационе опреме мора бити ограђен и имати

приступни пут ширине 3м који води до

најближе јавне саобраћајнице. Евентулно прикључење на систем КДС

изводи се преко телекомуникационих каблова

(важе иста правила као и за остале телекому-никационе мреже).

Правила за прикључење на гасоводну мрежу - Прикључење потрошача потребно је углавном

предвидети са новоизграђеног полиетиленског дистрибутивног гасовода. У случају потребе

снабдевања гасом већих потрошача, прикљу-чење се може извршити на постојећи ПЕ

гасовод већег пречника насеља Путинци.

Приликом извођења гасовода треба се прдржавати следећих правила:

- Укрштање гасовода са саобраћајницама треба

извести под 90° или минимално 60°. Гасовод испод саобраћајнице треба поставити у челичну

заштитну цев. - Минимално дозвољено растојање гасовода од

подземних инсталација износи при паралелном

вођењу 0,40 м, а при укрштању 0,20 м. - Минимално растојање између објекта и ПЕ

гасовода износи 1м. - Није дозвољена изградња објеката изнад ПЕ

гасовода.

- Прикључење амбених објекта биће омогућено, након изградње нове

Правила за прикључење на водоводну мрежу Прикључење будуће водоводне мреже

планског подручја је са најближе водоводне мреже, са јужне стране границе обухвата Плана

тј.у ул.Васе Рајчевића (са јужне стране улице

пружа се цевовод ПВЦ Ø80, а са северне ПВЦ Ø50), док је водоводна мрежа ПВЦ Ø100 (која

обезбеђује профил водоводне мреже за гашење пожара према условима МУ П-а), налази се у

лепези ул. Васе Рајчевића, Кнеза Михаила и

Душка Јокића. Будућа водоводна мрежа треба да обез-

беди санитарне и противпожарне потребе за во-

дом објеката у оквиру радне зоне. Остале потре-бе за водом (заливање, технолошке воде) инве-

ститор мора обезбедити на сопственој парцели. Паралелно вођење и укрштање са

другом инфраструктуром је на минимално 0,5 м.

За специфичне технологије, односно где квали-тет отпадне воде не одговара квалитету отпадне

воде за упуштање у месну канализацију, инве-ститори на својим парцелама морају обзбедити

примарно пречишћавање истих до захтеваног

квалитета. Шахт са прикључком сме бити удаљен

од регулационе линије највише 2,0м и удаљен

од суседне парцеле најмање 1,5м. Прикључак,

односно водомер поставити у одговарајући

шахт, изграђен од тврдог материјала, светлог отвора у складу са димензијом прикључка (за

прикључак профила Ø50 димензија 1,5х2,2м, за

прикључак профила Ø80 димензија 1,5х2,5м).


Правила за прикључење на фекалну и

атмосферску канализациону мрежу

Насеље Путинци нема изграђену кана-

лизациону мрежу нити уређај за пречишћавање отпадних вода. У делу радне зоне планирани су

коридори за канализациону мрежу која ће бити

крајње дефинисна пројектно техничком доку-ментацијом канализационе мреже целог насеља.

Потребно је предвидети сепаратни тип

канализационе мреже за сакупљање атмосфер-ских, зауљених атмосферских, технолошких и

санитрано-фекалних вода. Санитарно-фекалне отпадне воде и тех-

нолошке отпадне воде испуштати у јавну кана-

лизациону мрежу, а потом одвести на насељски или централни УПОВ, а у складу са општим

концептом каналисања, пречишћавања и диспо-

зиције отпадних вода на наивоу Општине. За специфичне технологије, зависно од

потреба код загађивача предвидети изградњу уређаја за предтретман технолошких отпадних

вода, тако да њихов квалитет задовољава сани-

тaрно-техничке услове за испуштање у јавну канализацију, пре пречишћавања на УПОВ-у,

такод а се не ремети рад уређаја, а у складу са Уредбом о граничним вредностима емисије

загађујућих материја у води и роковима за

њихово достизање. Планом генералне регуалције насеља

Путинци у грађевинском подручју, а самим тим

и на простору који је обухваћен овим планом детаљне регулације, није дозвољена изградња

нових септичких јама-упојница, а као прелазно решење до изградње канализационе мреже

могућа је изградња водонепропусних септичких

јама. Одвођење атмосферских вода ће бити

омогућено мрежом отворених канала, планира-них са обе стране приступних путева. Условно

чисте атмосферске воде са кровних површина,

надстрешница и сл., могу се, без пречишћавања, испуштати у путни јарак или на околни терен

путем уређених испуста осигураних од ерозије,

уколико задовољавају квалитет II класе вода. За атмосферске воде са зауљених и запрљаних

површина (паркинг, манипулативне површине), пре улива у јавну канализациону мрежу, предви-

дети одговарајући предтретман (сепаратор уља,

таложник). Након детаљног дефинисања планира-

них садржаја, намене објеката и дефинисања крајњег реципијента пречишћених отпадних

вода, инвеститор је у обавези да од надлежног

водопривредног предузећа - ЈВП Воде Војво-

дине исходује и редовно мишљење у поступку

издавања водних услова, а потом и услове

Покрајинског секретаријата за пољопривреду,

водопривреду и шумарство, АП Војводина. Услове и сагласност за прикључење на

канализациону мрежу прибавити од надлежног јавно комуналног предузећа. Квалитет отпадне

воде која се испушта у реципијент мора најмање

испунити граничне вредности емисије за постројење са секундарним пречишћавањем.

Правила за прикључење на саобраћајну

мрежу

Грађевинским парцелама унутар радне зоне обезбедити колски прилаз, односно при-

кључак на јавну саобраћајницу одговарајућих

ширина (дато у поглављу 6.11. Услови за при-ступ парцели и паркирање) уз услове и саглас-

ност Управљача (јавног комуналног предузећа),

које је задужено за насељске саобраћајнице (саобраћајнице радне зоне).

Одводњавање саобраћајних површина обезбедити одговарајућим падовима према

зеленим површинама.

Планиране прикључке на државни пут извести сходно Правилнику о условима које са

аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи

јавног пута („Сл. гласник РС”, 6р.50/2011) као и

условима издатим од управљача државног пута, ЈП „Путеви Србије“.

5.5.3. ПЛАН УРЕЂЕЊА СЛОБОДНИХ И

ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА Под зеленим површинама у обухвату планског подручја подразумева се следеће:

• Зеленило радних комплекса

• Зеленило уличних коридора • Зеленило специјалне намене (заштитно

зеленило уз мелиорациони канал и уз

државни пут Рума-Путинци-Инђија) Уређење слободних површина треба да

се базира на поставци првенствено заштитне вегетације, као и декоративне вегетације уз нео-

пходно коришћење елемената партерне архитек-

туре. Пројекат озелењавања треба да обезбеди заштиту простора од ширења последица

загађивања. Озелењавање простора у обухвату плана

треба ускладити са подземном и надземном

инфраструктуром и техничким нормативима за пројектовање зелених површина.

Зеленило радних комплекса Партерне површине радних комплекса у

обухвату плана представљају дворишта радних

комплекса која, поред површина под тврдим

застором, подразумевају и зелене површине, као

и уређење травњака и цветњака.


Слободне, неангажоване површине

парцеле по правилу се користе за озелењавање.

Уређење ових површина треба да се базира на поставци првенствено аутохтоне, декоративне

вегетације уз могућност коришћења и осталих елемената партерне архитектуре.

За озелењавање површина унутар

радног комплекса могуће је и коришћење примерака егзота за које је потврђено да се

добро адаптирају датим условима средине и не

спадају у категорију инвазивних. Формирати више спратова зеленила са учешћем високог,

средњег и ниског дрвећа као и жбунастим врстама и травњацима.

У погледу хортикултурног уређења

констатује се да зеленило унутар будућих комплекса треба да заузима мин. 30% од укупне

површине комплекса/парцеле.

Зеленило уличних коридора У оквиру уличних коридора планира се формирање линијског зеленила (с обрзиром на

решење попречних профила најадекватнија је

примена партерног зеленила) у зависности од ширине уличног профила, односно код озеле-

њавања саобраћајница при формирању зелених површина, неопходно је водити рачуна о

просторним могућностима – ширина зеленог

појаса, удаљеност од инсталација, саобраћајних трака и објеката, те да формирање уличног

зеленила не сме да омета нормално кретање пешака, хендикепираних лица и саобраћаја.

При избору врста за улично зеленило

треба водити рачуна да сем декоративних свој-става (фенолошке особине), буду прилагођене

условима раста у уличним профилима (отпор-

ност на збијеност тла, водни капацитет земљиш-та, прашина, гасови…)

Основни задатак зеленила унутар пут-них коридора је да створи повољне санитарно-

хигијенске и микроклиматске услове и повећају

естетске квалитете пејзажа.

Зеленило специјалне намене (заштитно зеле-

нило уз мелиорациони канал и уз државни

пут Рума-Путинци-Инђија) У оквиру блокова бр.1 и бр.3 намењених за радну зону, потребно је планирати форми-

рање заштитног зеленила (зеленила специјалне

намене) у оквиру којег ће се оставити простор за

радно-инспекциону стазу малиорационог канала

М-1 у ширини минимум 5м у грађевинском подручју. У оквиру појаса радно-инспкеционе

стазе смештене унутар заштитног зеленила није

дозвољено градити надземне објекте (шахтове, вентиле, ознаке и сл.). Појас радно-инспекционе

стазе треба да буде слободан и у свако доба

проходан за тешку грађевинску механизацију

која ради на одржавању канала.

У преосталом простору заштитног зеле-нила (ван радно-инспекционе сатзе) предвидети

зимзелено и листопадно шибље, затравњене површине, као и листопадно и зимзелено дрвеће

које мора бити на дозвољној удаљености од ин-

фраструктурног објекта- мелиорационог канала. Део блока бр.2-подблок бр.2д пред-

ставља простор намењен за заштитно зеленило

уз државни пут Рума-Путинци-Инђија који је потребно планирати у виду затравњене повр-

шине са ниским растињем (цветнице и сл.) и то на основу пројекта озелењавања у фази даље

разраде а све у складу са условима надлежног

предузећа које газдује путном инфраструк-туром.

5.6. ОПШТИ И ПОСЕБНИ УСЛОВИ И

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТА И ЗДРАВЉА

ЉУДИ, ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА, ЕЛЕМЕН-

ТАРНИХ НЕПОГОДА, ТЕХНИЧКО

ТЕХНОЛОШКИХ НЕСРЕЋА И РАТНИХ

ДЕЈСТАВА 5.6.1. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Изградња објеката и извођење свих врста радова, у планском подручју, мора се

вршити тако да се не изазову било каква

оштећења, загађивање или на други начин деградирање животне средине, те је за све

радне, односно планиране садржаје (комплексе) обавезна примена мера заштите животне

средине (општих и посебних санитарних мера и

услова) предвиђених законом и другим пропи-сима којима се уређују послови санитарног

надзора као и прибављане услове налдежних

органа и организација. За смањење буке и аерозагађења као

последице друмског саобраћаја и планираних садржаја планирано је формирање нових

зелених површина као и одржавање и замена

постојећег зеленог фонда. За спречавање загађења подземних вода

условљава се да свака изградња објеката у планском подручју не сме бити планирана без

могућности прикључења на канализациону

инфраструктуру, односно одвођење отпадних вода (санитарних,технолошких и атмосферских)

унутар планираних садржаја мора се решити у

складу са правилима и условима прописаним

овим Планом (код индустријских објеката, на

линији технолошких отпадних вода предвидети изградњу уређаја за примарно пречишћавање,

тако да квалитет ефлуента задовољава санитар-

но техничке услове за испуштање у јавну канализацију).


Привремено депоновање комуналног

отпада (који потом одвози надлежно комунлано предузеће) је планирано на уређеним пункто-

вима у сопственом дворишту или у за то изгра-ђеном помоћном објекту, а све у сврху обезбе-

ђења одговарајућих санитарно-хигијенских

услова у планском подручју. Инфраструктурна решења у планском

подручју морају бити усаглашена са свим

законским прописима како би се обезбедила заштита земљишта, воде и ваздуха.

Мере за заштиту животне средине обухватају мере заштите од негативног дејства

природних фактора (ветра, атмосферских пада-

вина, сунчевог зрачења, атмосферских пражње-ња, подземних вода и сеизмичких утицаја) и

негативног случајног и намерног дејства људс-

ког фактора у миру и ратним околностима (не-мара који за последицу има: хаварије, механич-

ка и хемијска оштећења, пожаре, хемијска и радиоактивна и друга штетна зрачења, испарења

и мирисе, намерна - разне саботаже, разарања у

време ратних дејстава из ваздуха и са тла, и сл.). Елиминисање ових негативних дејстава или сво-

ђење на мин. утицаје постиже се првенствено применом позитивних законских прописа, нор-

ми и техничких услова у пројектовању, изград-

њи (грађевинских прописа нарочито код избора конструктивног склопа и фундирања објеката, а

за сеизмичке утицаје 8º МЦС скале, употребе

атестираних грађевинских материјала отпорних на ватру, примена квалитетне, атестиране опре-

ме, опремање одговарајућим инсталацијама, та-кође правилним распоредом објеката на поједи-

начним локацијама како би се успоставиле про-

тивпожарне саобраћајнице лако доступне сани-тетским возилима и противпо-жарна, хидрант-

ска мрежа и др. Пре свега поштовањем и применом свих

законских норми, прописа и техничких услова,

сва негативна дејства своде се на минималну меру.

Забрањује се примена грађевинских

материјала који остављају сумњу на појачано радиоактивно зрачење, недовољну носивост,

недовољну отпорност на пожар и слично. За све појединачне објекте који могу

имати утицаја на животну средину надлежни

орган може, у складу са Законом о процени утицаја на животну средину (“Сл. Гласник РС”,

бр. 135/04, 36/09), Правилником о садржини студије о процени утицаја на животну средину

(“Сл. гласник РС”, бр.69/05), Уредбом о утврђи-

вању листе пројеката за коју је обавезна процена

утицаја на животну средину (“Сл. Гласник РС”,

бр. 114/08) и Уредбом о одређивању активности

чије обављање утиче на животну средину,

прописати обавезну израду Студија о процени

утицаја на животну средину и прописати одговарајуће мере заштите.

Мере заштите ваздуха Заштиту ваздуха од евентуалног загађе-

ња обезбедити поштовањем одредаба Закона о заштити ваздуха („Службени гласник РС“, бр.

36/09 и 10/13), којим су уређене обавезе субје-

ката чије делатности утичу или могу утицати на

квалитет ваздуха, а односе се на обезбеђење техничких мера за спречавање или смањење

емисија у ваздух, праћење утицаја сопствених делатности на квалитет ваздуха и обезбеђење

других мера заштите у складу са овим законом и осталим законским актима којима се уређује

заштита животне средине. Услови и мере заштите ваздуха су:

- изградњу објеката и инфраструктуре усагла-

сити са свим важећим прописима како би се обезбедила заштита земљишта, воде и ваздуха;

- успоставити систем мониторинга квалитета ваздуха и примењивати обавезе прописане Зако-

ном о заштити ваздуха и Уредбом о граничним вредностима емисија загађујућих материја у

ваздух; - применити одговарајућа техничко-технолошка

решења и мере, приликом пројектовања, градње и експлоатације објеката тј. радних комплекса,

којима се обезбеђује да емисија загађујућих ма-терија у ваздуху не прелази прописане граничне

вредности;

- у случају прекорачења граничних вредности нивоа загађујућих материја у ваздуху, обавезно

је предузимање техничко-технолошких мера или обустављање технолошког процеса, како би

се концентрације загађујућих материја свеле на ниво прописаних вредности;

- уколико дође до квара уређаја којим се обез-беђује спровођење прописаних мера заштите,

или до поремећаја технолошког процеса, услед чега долази до прекорачења граничних вред-

ности емисије, носилац пројекта је дужан да квар или поремећај отклони или да прилагоди

рад новонасталој ситуацији, односно обустави

технолошки процес како би се емисија свела у

дозвољене границе у најкраћем року;

- код стационарног извора загађивања, у току чијег обављања делатности се могу емитовати

непријатни мириси, обавезна је примена мера које ће довести до редукције мириса, иако је

концентрација емитованих материја у отпадном гасу испод граничне вредности емисије;

- формирати заштитно зеленило око радних садржаја, као баријере у промету загађивача у

односу на околне садржаје.


Мере заштите од буке Обавезна је примена техничко-техно-лошких мера звучне заштите у циљу евентуал-

ног спречавања негативног утицаја буке, нивоа

изнад дозвољених граничних вредности, као и при прописаним условима коришћења и

одржавања уређаја и опреме.

Мере заштите вода У циљу заштите вода од загађења, у складу са Законом о водама и Законом о заш-

тити животне средине, мере заштите вода су: - забрањено је испуштање отпадних вода у

површинске и подземне воде, које прелазе граничне вредности емисије

- квалитет пречишћеног ефлуента мора задово-љавати прописане критеријуме за упуштање у

канализациони систем насеља односно крајњи реципијент;

- забрањено је испуштање отпадних вода које

су прекомерно термички загађене; - отпадне воде потребно је предтретманом

довести до нивоа квалитета који задовољава санитарно-техничке услове за испуштање у

насељску канализациону мрежу; - вршити прихват зауљених отпадних вода

преко сепаратора уља и масти;

- вршити биохемијско и механичко испитивање

параметара квалитета отпадних вода.

Мере заштите земљишта Посебни услови и мере заштите земљи-шта које су у функцији заштите земљиштa су:

- примена биоразградивих материјала у зимском

периоду за одржавање паркинга, улица и манипулативних платоа за теретна, путничка,

доставна и остала возила; - адекватно управљање комуналним и осталим

врстама неопасног отпада који настаје на простору у обухвату Плана;

- све неразградиве материје у чврстом стању, које су настале као отпад у процесу произвoдње,

потребно је одлагати у одговарајуће контејнере,

а потом их транспортовати од стране надлежног

предузећа; - редовно одржавање простора за држање посу-

да за привремено сакупљање отпада (контејнера

и канти), њиховим пражњењем од стране надлежног комуналног предузећа и применом

мера којима се спречава расипање отпада по околини из посуда за сакупљање.

Уколико на предметном простору буде било потреба за привремено складиштење го-

рива, обезбедити потпуну изолацију резервоара од околног земљишта постављањем двоструког

плашта, односно у складу са захтевима Правил-ника о техничким и другим захтевима за хидро-

изолационе материјале („Службени лист СЦГ“,

број 1/06).

Мере заштите при управљању отпадом Управљање неопасним отпадом (кому-налним, комерцијалним отпадом и отпадом

насталим у току процеса производње тј.

индустријским отпадом) потребно је вршити на начин и према обавезама прописаним Законом о

управљању отпадом (и осталим законским и подзаконским актима), којим је дефинисана

одговорност произвођача отпада, обавеза и начин третмана и складиштења отпада.

У планском подручју није дозвољена изградња објеката за депоновање опасног

отпада нити било каква друга делатност која у

себи садржи опасан отпад.

5.6.2. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕ-

ПОГОДА, ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ

НЕСРЕЋА И РАТНИХ ДЕЈСТАВА

Заштита од елементарних непогода

подразумева планирање простора у односу на

могуће природне и друге појаве које могу да уг-

розе здравље и животе људи или да проузрокују штету већег обима на простору за који се План

ради, као и прописивање мера заштите за спре-чавање елементарних непогода или ублажавање

њиховог дејства.

Законом о ванредним ситуацијама уста-

новљене су обавезе, мере и начини деловања,

проглашавања и управљања у ванредним ситу-ацијама.

Услови заштите од потреса Приликом пројектовања и утврђивању

врсте материјала за изградњу нових објеката и

реконструкције постојећих обавезно је приме-

нити Правилник о техничким нормативима за

изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима (“Сл.лист СФРЈ”, бр. 31/81, 49/82,

29/83, 21/88 и 52/90) ради обезбеђења заштите

од максималног очекиваног удара 8ºМЦС како би се максимално предупредиле могуће

деформације објеката под сеизмичким дејством.

Ради заштите од земљотреса, објекте у

предметном подручју је потребно пројектовати

и у складу са Правилником о привременим техничким нормативима за изградњу објеката

који не спадају у високоградњу у сеизмичким

подручјима (Сл.лист СФРЈ, бр. 39/64).

Услови заштите од пожара и заштите од

удара грома Заштита од пожара подразумева приме-

ну техничких прописа и стандарда који регу-лишу ову област при пројектовању и изградњи

објеката који су планирани на овом простору. Мере заштите од пожара односе се на пошто-

вање урбанистичких (намена површина, индекс


заузетости, индекс изграђености, регулациона

линија, грађевинска линија, висина објекта, уда-љеност објекта од суседних, ширина саобраћај-

ница, потребни радијуси, и др.) и грађевинско-техничких параметара (стриктну примену про-

писао изградњи објеката, електроенергетских и

гасних постројења). Сходно горе наведеном, заштиту од по-

жара треба обезбедити правилном организа-

цијом појединачних објеката са поштовањем њихове међусобне удаљености, обавезним

коришћењем незапаљивих материјала за њихову изградњу и обавезним обезбеђењем приступа

свим објектима као и обезбеђењем потребног

капацитета водоводне мреже односно довољне количине воде за гашење пожара, а све у складу

са Законом о заштити од пожара (“Сл. Гласник

РС”, бр. 111/09, 20/2015), Правилником о техничким нормативима за хидрантску мрежу за

гашење пожара (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 30/91) као и осталим прописима који регулишу ову област.

Планирани објекти морају имати

адекватно изведене инсталације за заштиту објеката од пожара и атмосферског пражњења, у

складу са Законом о заштити од пожара и правилницима који уређују заштиту од пожара,

као и Правилником о техничким нормативима

за заштиту објеката од атмосферског пражњења. Диспозиција и ширина приступних сао-

браћајница морају задовољити захтеве дефини-

сане Правилником о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређене платое

за ватрогасна возила у близини објеката повећа-ног ризика од пожара („Службени лист СРЈ“,

број 8/95). На путевима, пролазима, платоима и

сличним прилазима објектима којису предвиђе-ни за пролаз ватрогасних возила или евакуацију

људи и имовине угрожених пожаром није дозво-љено градити или постављати објекте и друге

запреке.

Приликом изградње гаража за путничке аутомобиле придржавати се Правилника о

техничким захтевима за заштиту гаража за

путничке аутомобиле од пожара и експлозија (“Сл. лист СЦГ”, бр.31/2005).

Објекте градити од ватроотпорних мате-ријала (опека, бетон и сл.). Поред тога конструк-

ција објеката треба да буде прописане сеизмич-

ке отпорности, а елементи конструкције треба да имају одређен степен ватроотпорности који

одговара пожарном оптерећењу (СРПС.У.Ј1.240).

Заштита од удара грома обезбедиће се

изградњом громобранске инсталације, која ће

бити правилно распоређена и правилно

уземљена.

Услови заштите од вода Превелике и прејаке кише могу да оштете објекте и инсталације, угрозе саобраћај и

поплаве терен и комуникације, што ће се преду-предити планским и пројектно-рачунским мера-

ма и извођењем саобраћајница и атмосферске

канализације с прописним техничким каракте-ристикама. Плану треба да следи израда пројек-

та атмосферске канализације у планском под-

ручју, на основу кога би се изградила нова мрежа атмосферске канализације, односно

реконструисала и доградила постојећа мрежа. Kако подручје Путинаца, а самим тим и

планско подручје које је предмет овог Плана,

може бити угрожено поплавама неопходне су одговарајуће мере заштите од поплава али и

постојећих надземних и подземних вода.

Уређење парцела односно њихово функ-ционисање ни на који начин не сме да ремети

могућности и услове одржавања и функцију водних објеката (канала). Треба да је обезбеђен

слободан протицајни профил канала, стабилност

дна и косина канала, несметан пролаз службе-ним возилима и механизацији у зони водног

објекта.

Мере заштите од техничко-технолошких

несрећа и одбарана од ратних дејстава Мере заштите од интереса за народну

одбрану уграђене су у сва Планом генералне

регулације насеља Путинци одређена просторна решења, од намене површина, мреже инфра-

структуре до мреже друштвених и осталих комуналних објеката. Сва планирана просторна

и техничка решења обезбеђују умањење нега-

тивних последица могућих у изузетним ситуа-цијама услед ратних разарања, елементарних

непогода и техничко-технолошких несрећа које могу угрозити подручје насеља.

У складу са Законом о вандредним

ситуацијама ради заштите од елементарних непогода и других несрећа, органи локалне

самоуправе, привредна друштва и друга правна

лица, у оквиру својих права и дужности, дужна су да се обезбеде да се становништво, односно

запослени, склоне у склоништа и друге објекте погодне за заштиту.

Склањање људи, материјалних и кул-

турних добара обухвата планирање и кориш-ћење постојећих склоништа, других заштитних

објеката, прилагођавање нових и постојећих комуналних објеката и као и објеката погодних

за заштиту и склањање, њихово одржавање и

коришћење за заштиту људи од природних и

других несрећа.

Као други заштитни објекти користе се

подрумске и друге подземне просторије у објек-


тима прилагођене за склањање људи и материја-

лних добара, пећине и други природни објекти.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине је утврдило да се у обухвату

Плана детаљне регулациједела радне зоне у КО Путинци не налазе СЕВЕСО постројења/комп-

лекси, односно да се на територији Општине

Рума налази један СЕВЕСО комплекс нижег реда –Фабрика за производњу сунђера (Потес

Румска петља 5, Рума, Оператер – „Health Care

Europe“ доо Рума). С обзиром да се ради о компелксу нижег

реда, под повредивом зоном се разматра зона од 1000м од границе комплекса, без изадтих мера

забране градње (детаљни подаци о опасностима

се могу добити из документа Политика превен-ције удеса који израђује оператер), Министар-

ство пољопривреде и животне средине сматра да овај комплекс не утиче на бебедност објеката

у обухвату Плана.

У случају изградње нових индустриј-ских објеката, односно у случају изградње

нових СЕВЕСО постројења/комплекса, а у

складу са Правилником о садржини политике о превенцији удеса и садржини и методологији

израде Извештаја о безбедности и Плана заштите од удеса (Сл. гласник РС, бр. 41/10) као

полазни основ за идентификацију повредивих

објеката разматра се удаљеност од минимум 1000м од граница СЕВЕСО постројења, односно

комплекса, док се коначна процена ширине по-вредиве зоне - зоне опасности, одређује на осно-

ву резултата моделирања ефеката удеса. Такође,

идентификација СЕВЕСО постројења/ комплек-са се врши на основу Правилника о листи опас-

них материја и њиховим количинама и критери-

јумима за одређивање врсте докумената које израђује оператер севесо постројења, односно

комплекса (Сл. гласник РС бр. 41/10 и 51/10). Обавеза оператера према надлежним

органима у области заштите од хемијског удеса

(према поглављу 3.2 Заштита од хемијског удеса Закона о заштити животне средине), у случају

изградње новог севесо постројења/комплекса, почињу у року од најмање три месеца пре

почетка рада постројења/комплекса, такође

уколико оператер не испуни услове из члана 60ђ, 60г и 60д Закона о заштити животне

средине, Министар у складу са чланом 60е

решењем забрањује рад, тј. пуштање у рад

предметно постројење/комплекс.

Када је складиштење запаљивих материјала у питању, ради заштите од техничко-

технолошких несрећа, запаљив материјал не

може се сместити на простору који није удаљен најмање 6,0м од објекта или дела објекта (осим

уколико то техничко-технолошким прописима

није другачије одређено). У објектима и просто-

ријама у којима се ускладиштава и држи запа-

љив и други материјал (сировине, готови произ-води, амбалажа и др.) морају се обезбедити

слободни прилази и прилази справама и уређајима за гашење.

У случају загађења животне средине

(прекорачења дозвољеног нивоа загађујућих материја у животној средини) неопходно је да се

без одлагања предузму мере ради смањења

штете у животној средини или уклањања даљих ризика, опасности и штете у животној средини.

У ове мере спадају превентивне мере заштите и мере приправности и одговорности на удес.

5.6.3. ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА,

ФЛОРЕ И ФАУНЕ Према условима Завода за заштиту при-

роде прибављеним за израду Плана генералне регулације насеља Путинци у грађевинском

подручју Путинаца а самим тим и на простору

Плана детаљне регулације дела радне зоне у КО Путинци нема заштићених природних добара.

Основне смернице у циљу заштите при-

родних вредности урбаних зелених површина су:

- приликом озелењавања комплекса, блокова и локација намењених за производњу, пословање

и услуге, формирати више спратова зеленила са

што већим процентом аутохтоних врста и користити примерке егзота за које је потврђено

да се добро адаптирају датим условима средине и не спадају у категорију инвазивних, како би се

обезбедила заштита околног простора од

ширења последица загађивања; - дуж саобраћајница формирати и одржавати

густ зелени појас од врста отпорних на аеро-

загађење, са израженом санитарном функцијом, средњег и високог ефекта редукције буке, у

комбинацији са жбуњем, а паркинг просторе равномерно покрити високим лишћарима;

- избегавати примену инвазивних врста током

уређења зелених површина и појаса заштитног зеленила;

- пронађена геолошка и палеонтолошка доку-мента (фосили, минерали, кристали и др.) која

би могла представљати заштићену природну

вредност, налазач је дужан да пријави надлеж-ном Министарству у року од осам дана од дана

проналаска, и предузме мере заштите од

уништења, оштећивања или крађе;

- решење инфраструктуре подручја Плана (пре

свега канализационе мреже, планиране изград-ње система за пречишћавање отпадних вода,

континуално побољшање методологије управ-

љања чврстим отпадом и сл.) усагласити са свим важећим прописима како би се обезбедила

заштита земљишта, воде и ваздуха.


5.6.4. ЗАШТИТА ГРАДИТЕЉСКОГ НА-

СЛЕЂА Увидом у археолошку документацију

Завода и Студију заштите непокретног култур-ног наслеђа за потребе израде Плана генералне

регулације насеља Путинци од фебруара 2006.

год., Е/92/А, инв.бр. 5143 и остале услове који су потраживани за потребе изградње у јужном

блоку предметног плана, као и на основу оби-

ласка предметне локације ради констатовања постојећег стања на терену, утврђивања тачне

конфигурације земљишта и просторног опсега археолошког локалитета Извор, Завод за зашти-

ту споменика културе Ср.Митровица је конста-

товао следеће: - на катастарској парцели 2086 (која је пројек-

том препарцелације припојена к.п.бр.2085) КО

Путници изведена је прикључна саобраћајница на државни пут II б реда Р-126 (Путинци-

Инђија); приликом извођења радова обављен је археолошки надзор и при том није конастатован

покретни арехолошки материјал.

- локалитет „Извор“ је ситуиран на платоу и западној падини брежуљка који се протеже

правцем север-југ у дужини већој од једног километра излазећи и ван обухвата предметног

Плана. На југу он једним делом належе на пут

Путинци-Инђија и захвата парцеле 2087/2, 2088, 2089 и 2090 КО Путинци; у јужном делу радног

блока преовлађују налази материјала из римског

периода; треба нагласити да је јужни део предметног Плана удаљен само 650м од

заштићене околине археолошког налазишта Басијана која је представљала важан римски

град, а данас је један од најбоље очуваних

археолошких локaлитета из овог период. Према северу он захвата источне делове катастарских

парцела 2049, 2050, 2051, 2052, 2053, 2054, 2055/1, 2055/2, 2056, 2057/1, 2057/2 и парцелу

2058/1. Приликом рекогносцирања констато-

вани су површински налази керамике, жврњева, костију, комада кућног лепа који су припадали

насељу са краја бронзаног и почетка старијег

гвозденог доба – халштата. Насеље је имало добар стратешки положај и могло је бити

утврђено.

Услови и мере заштите

За израду Плана детаљне регулације дела радне зоне у КО Путинци, неопходно је

применити следеће услове и мере заштите:

За цео обухват плана:

- обавезно прибављање услова и сагласности

службе за заштиту утврђеним по сваком

појединачном захтеву Инвеститора за изградњу

За зону планираног западног и јужног блока

(блокови 1 и 3):

- зона западног и јужног блока представља про-

стор на коме треба обавезно вршити заштитна археолошка истраживања пре отпочињања

инвестиционих радова

- на основу члана бр.110 Закона о заштити кул-турних добара, инвеститор је дужан да обезбеди

средства за праћење, истраживање, заштиту и

чување пронађених остатака који уживају прет-ходну заштиту, које се открије приликом изг-

радње инвестиционог објекта, а према програму и предрачуну за археолошка истраживања

- у зависности од резултата археолошког истра-

живања одредиће се даљи услови и мере зашти-те за археолошки надзор приликом извођења

земљаних радова

За зону планираног источног блока (блок 2

тј. подблокови: 2а, 2б, 2ц и 2д): - зона источног блока/-ова представља простор

на коме треба обавезно вршити заштитна

археолошка истраживања пре отпочињања инвестиционих радова

- обавезно је вршење сталног археолошког над-зора током извођења земљаних радова обавља

Завод за заштиту споменика културе у Ср.

Митровици - инвеститор је дужан да балговремено, најкас-

није 5 дана пре почетка радова пријави овом

Заводу извођење земљаних радова - ако се у току извођења радова наиђе на архео-

лошка налазишта или археолошке предмете извођач радова је дужан да одмах, без одлагања

прекине радове и о томе обавести Завода за

заштиту споменика културе у Ср. Митровици, као и да предузме мере да се налаз не уништи и

не оштети и да се сачува на месту и у положају у ком је откривен, а све ускладу са чланом

109.став 1 Закона о културним добрима

- инвеститор је у обавези да обустави радове уколико наиђе на археолошка налазишта или

археолошке предмете од изузетног значаја, ради

истраживања локације - инвеститор је дужан да обезбеди средства за

праћење, истраживање, заштиту и чување пронађених остатака који уживају претходну

заштиту, које се открије приликом изградње

инвестиционог објекта, а према програму и предрачуну за археолошка истраживања

5.6.5 ЗАШТИТА ЖИВОТА И ЗДРАВЉА

ЉУДИ

Одрживо управљање природним

вредностима и заштитом животне средине

представља приoритетну меру заштите живота и

здравља људи на простору у обухвату Плана.


Мере за спречавање и ограничавање

негативних утицаја на здравље и животе људи

дате су у посебним законским и подзаконским актима, које се односе на здравље и безбедност

и заштиту на раду. Такође, мере заштите живота и здравља сваког појединца односе се на

примену Закона о здравственој заштити.

У циљу одговарајуће друштвене бриге о здрављу становништва, дефинисано је на нивоу

републичких програма у области заштите здрав-

ља од загађене животне средине, да приoритет-ну меру у циљу заштите живота и здравља људи

представља одрживо управљање природним вредностима и спровођења мера заштите

животне средине на следећи начин:

1. применом мера заштите и превентиве од штетних утицаја проузрокованих опасним

материјама у ваздуху, води и земљишту; 2. применом мера заштите и превентиве при

манипулисању и одлагању отпадних материја;

3. применом мера заштите и превентиве при манипулисању опасним хемикалијама;

4. применом мера заштите и превентиве од

штетних утицаја проузрокованих јонизујућим и нејонизујућим зрачењем

5. применом мера заштите и превентиве од штетног дејства буке и вибрација у радном

окружењу.

При изградњи инфраструктурних објеката обавезно је стриктно примењивати

прописе о техничким нормативима и стандардима, мерама и условима које надлежни

органи издају при постављању и извођењу,

односно изградњи објеката, као и неопходним удаљеностима инфраструктурних објеката

односно њиховим међусобним укрштањем.

5.7. МЕРЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ

ИЗГРАДЊЕ

Како енергетска ефикасност подразу-мева квалитет коришћења разних видова енер-

гије, тако побољшање енергетске ефикасности

значи избегавање (смањење) губитака енергије без нарушавања стандарда живота или економ-

ске активности и може се реализовати како у области производње тако и потрошње енергије.

Обезбеђивање енергетске ефикасности подразу-

мева спровођење низа мера, у пројектовању, изградњи, коришћењу и одржавању објеката

намењених како становању тако и објектима

компатибилних садржаја.

Енергетска ефикасност изградње и

уређења простора постиже се: - пројектовањем и позиционирањем зграда

према климатским аспектима, изложености

сунцу и утицају суседних објеката, подизањем зелених кровова, као компензација окупираном

земљишту;

- сопственом производњом енергије (за сопстве-

не потребе) и другим факторима (уколико је

могуће избегавати примену фосилних горива; пожељно је коришћење у ту сврху обновљивих

извора енергије: сунчево зрачење, биомаса и геотермални извори)

- изградњом пешачких и бициклистичких

површина за потребе обезбеђења просторног комуницирања и смањења коришћења моторних

возила;

- формирањем уличног зеленила (смањује се загревање тла и ствара се природни амбијент за

шетњу и вожњу бицикла); - улични простор осветлити штедљивим

светиљкама, са контролом нивоа осветљености,

с обзиром на прометност;

Енергетска ефикасности изградње

објеката обухвата следеће мере: - реализација пасивних соларних мера, као што

су: максимално коришћење сунчеве енергије за

загревање објекта (оријентација зграде према јужној, односно источној страни света),

заштитаод сунца, природна вентилација и сл.;

- омотач зграде (топлотна изолација зидова, кровова и подних површина);

- правилна уградња врата и прозора (ваздушна заптивност, непропустљивост и друге мере);

- систем грејања и припреме санитарне топле

воде (поставка котлова и горионика, на природни гас или даљинско грејање, изградња

топлотних подстаница, регулација температуре, уградња термостатских вентила, делитеља и

мерача топлоте и друге мере);

- унутрашња клима, која утиче на енергетске потребе, тј. систем за климатизацију, (комбина-

ција свих компоненти потребних за обраду

ваздуха, у којој се температура регулише или се може снизити, могућно у комбинацији са

регулацијом протока ваздуха, влажности и чистоће ваздуха);

- унутрашње осветљење (поставка сијалица и

светиљки ради обезбеђења потребног квалитета осветљености).

Мере за побољшавање енергетских карактеристика зграда не смеју да буду у

супротности са другим суштинским захтевима,

као што су приступачност, рационалност и намеравано коришћење зграде.

6. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА 6.1. ПРАВИЛА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ, ПРЕПАР-

ЦЕЛАЦИЈЕ И ИСПРАВКЕ ГРАНИЦЕ

ПАРЦЕЛА На грађевинском земљишту, у складу са

наменом простора, утврђују се обавезе, услови и могућности промене граница постојећих

катастарских парцела.


Парцелацијом се од једне катастарске

парцеле формирају две или више грађевинских парцела, према утврђеним параметрима за

поједине намене. Препарцелацијом се од две или више

катастарских парцела, формира јединствена

грађевинска парцела за изградњу објеката према планираним наменама.

Исправка границе суседних катастар-

ских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника, као и спајање суседних

парцела на којима је исто лице власник (дугорочни закупац) врши на основу елабората

геодетских радова.

Свака грађевинска парцела мора имати приступ на јавни пут (улицу) и то непосредно и

директно.

За све парцеле важи да се целокупна активност, укључујући и паркирање возила,

мора одвијати унутар сопствене грађевинске парцеле/а односно комплекса.

У простору плана појављују се следеће

врсте парцела за које су прописани посебни параметри:

• Радна зона Величина грађевинске парцеле

намењене изградњи привредних парцела мора

бити довољна да прими све садржаје који су условљени конкретним технолошким процесом,

као и пратеће садржаје, уз обезбеђивање

дозвољеног индекса заузетости или индекса изграђености грађевинске парцеле.

Минимална површина грађевинске пар-целе у радној зони је 2000м

2, са ширином улич-

ног фронта од минимално 20,0м. Максимална

површина се не условљава. • Парцеле површина јавне намене и

парцеле инфраструктурних објеката Величина парцеле и други параметри

везани за парцеле површина јавне намене

(планиране саобраћајнице) као и парцеле инфра-структурних објеката утврдиће се на основу

конкретног захтева према исказаним потребама

(садржајима). План парцелације приказан на листу

бр. 7 „План грађевинских парцела (са смерни-цама за спровођење)“ представља једно од

могућих решења парцелације:

- према утврђеним параметрима за формирање грађевинске парцеле као и на основу затеченог

стања на терену - приликом парцелације водити рачуна о

прикључцима на саобраћајнице који морају

бити у складу са условима ЈП Инфраструктура и

паркинг сервис

На листу бр.7 - План парцелације - дат

је предлог парцелације, односно дато је једно од

могућих решења парцелације с тим да су могућа

и другачија решења према исказаним потребама уз поштовање утврђених правила за парцела-

цију, препарцелацију и исправку границе парцела.

6.2. ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА КОЈИ

СЕ МОГУ ГРАДИТИ НА ПАРЦЕЛАМА Делатности које се могу дозволити у

радној зони су из сектора секундарних и терцијарних делатности привреде:

- секундарни (индустрија, грађевинарство и производно занатство)

- терцијарни (саобраћај, трговина, занатство,

банкарство, комунална привреда) У склопу радних комплекса, у циљу

обављања делатности (за сопствене потребе),

могу се градити станице за снабдевање горивом. Свака локација станице за снабдевањем

горивом мора пројектовати уз поштовање закон-ских и техничких прописа (Закон о заштити

животне средине, „Службени гласник РС“, број

135/2004, 36/2009), Правилника о изградњи по-стројења за запаљиве течности и о ускладиш-

тавању и претакању запаљивих течности („Сл. лист СФРЈ“ бр. 20/71 и 23/71) и Правилника о

изградњи станица за снабдевање горивом мо-

торних возила и о ускладиштавању и претакању горива („Службени лист СФРЈ“ број 27/71 и

други).

Делатности које се не могу дозволити у овој зони су из сектора (подсектора):

- примарни сектор (пољопривреда, шумарство и рибарство)

-поједине делатности секундраног и терцијарног

сектора (рударство, услуге смештаја и исхране и сл.)

- квартарни сектор (образовање, здравствена и социјална заштита, уметност, забава и

рекреација)

У радној зони, у зависности од величине парцеле и врсте делатности која се обавља у

оквиру грађевинске парцеле, дозвољена је

изградња следећих објеката: • према намени дозвољена је изградња

главног и помоћних објеката: - главни објекти могу бити пословни, произ-

водни, прерађивачки и складишни, и изград-

ња у комбинацијама (пословно производни објекат, пословно-складишни, производно-

складишни, пословно-прозводно-складишни) - помоћни, пратећи, комунални и инфраструк-

турни објекти у функцији главних објеката

(портирнице, гараже, надстрешнице, магацини,

складишта сировина или готових производа,

алата и сл., разне оставе, сепартор уља и масти,

трафостанице односно објекти за потребе ин-


фраструктуре, ограде и сл.; ови објекти заједно

са главним објектима на парцели представљају

једну функционалну целину) • према врсти- објекти се граде у

зависности од техничко-технолошког процеса производње (прераде) и прописаних услова

заштите, као слободностојећи, у низу (на

сопственој парцели) и др.

6.3. ПОЛОЖАЈ ОБЈЕКТА У ОДНОСУ НА


ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ Објекти се граде на грађевинској линији или унутар површине ограничене грађевинским

линијама и то:

- Грађевинска линија треба да се налази на минималном растојању од 10,0м (за све врсте

објеката а у складу са условима ЈП Путеви Србије) у односу на регулациону линију јавног

пута (саобраћајнице државног пута 2А реда

бр.126 Путинци-Инђија); грађевинска линија треба да се налази на минималном растојању од

10,0м у односу на регулациону линију приступ-

них саобраћајница (С1, С2, С3, С4, С5 као и излаза у атар) за производне, прeрађивачке и

складишне обј. док је за пословне објекте (административне и продавнице) мин растојање

од 5,0м од регулационе линије ових саобраћај-

ница (С1, С2, С3, С4, С5 као и излаза у атар) - Под постављањем објекта на предњу

грађевинску линију (која је увучена у односу на регулациону линију) подразумева се да се на њу

поставља преовлађујући део фасаде објекта у

свему у складу са правилима за грађевинске елементе објеката прописаним Правилником о

општим правилима за парцелацију, регулацију и

изградњу (Сл. гласник РС бр.22/2015); - у односу на границе суседних парцела

грађевинска линија је на растојању од мин.3,5м од западне (северне) границе парцеле односно

мин 1,0м од источне (јужне) границе парцеле

(пожељно је да се ово растојање повећа и да се успостави зелени заштитни појас, како би се

спречио негативан утицај на суседне објекте). Приликом лоцирања водити рачуна да се

испоштују мин растојања објеката на суседним

парцелама прописана овим Планом (међусобни размак између објеката на две суседне парцеле

мора бити већи од 4 м, односно од половине

висине вишег објекта) као и противпожарни

услови.

- Утврђена грађевинска линија према регулацији улица и према суседним парцелама важи за

изградњу свих нових објеката на парцелама,

односно приликом одређивања положаја буду-ћих објеката неопходно је испоштовати горе

наведена минимална растојања од регулације и

граница парцеле а конкретна позиција објеката

зависиће од организације на парцели, односно

од идејног решења комплекса

6.4. НАЈВЕЋИ ДОЗВОЉЕНИ ИНДЕКС ЗАУ-

ЗЕТОСТИ И ИЗГРАЂЕНОСТИ ГРАЂЕВИН-

СКЕ ПАРЦЕЛЕ - Индекс заузетости на парцелама мањим од 3000м

2 може да буде максимално 70% док је за

парцеле чија је површина већа од 3000м2

индекс

заузетости макс. 50% - Индекс изграђености на парцелама мањим од

3000м2

може да буде максимално 1,0 (у изузет-ним случајевим уколико се ради о сложеној

технологији индекс изграђ. може да буде мак-

симално 1,5) док за парцеле чија је површина већа од 3000м

2 индекс изграђености макс. 1,0

6.5. НАЈВЕЋА ДОЗВОЉЕНА СПРАТНОСТ

И ВИСИНА ОБЈЕКАТА - Спратност објеката зависи од технолошких

захтева и намене објекта, те су у складу са тим дозвољене следеће спратности:

- за пословне објекте максимално П+1,

са сутереном или подрумом или без ако за то не постоје сметње геотехничке и хидротехниче

природе - за производне, прерађивачке и скла-

дишне објекте максимално П+0 (приземље са

галеријама, без подрума); висина објекта зависи од опреме, односно технолошког процеса

- за помоћне објекте (портирнице, гара-же, надстрешнице, магацине и сл.) максимално

П+0 (приземље са галеријама, без подрума)

- Светла висина пословних просторија треба да је минимално 3,0м, односно да је одређена

према важећим прописима за одговарајућу

делатност (намену) али не испод 3,0м. - Дозвољене су нестандардне висине објекта је у

случају примене нестандардних светлих висина етажа и комбинације етажа: галерија, високо

приземље и поткровље код пословних

објеката... - Кота пода приземља нових објеката на равном

терену не може бити нижа од коте нивелете јавног или приступног пута, односно кота пода

приземља може бити виша од нулте коте

највише ½ спратне висине рачунајући од коте нивелете јавног или приступног пута, а у

зависности од тога да ли је планирана изградња

подрума или не.

- Све поплочане површине, пешачке стазе,

колске стазе и платое нивелисати са падом према улици или зеленим површинама на

сопственој парцели.

- За колске рампе са падом према сопственом објекту планирати да се одвод површинске воде

реши дренажом или на други погодан начин.


- За све случајеве нивелацијом дворишта се

мора обезбедити да вода из дворишта ни у ком случају не угрожава суседне објекте (и уопште

суседне парцеле).

6.6.НАЈМАЊА ДОЗВОЉЕНА МЕЂУСОБНА

УДАЉЕНОСТ ОБЈЕКАТА Међусобна удаљеност објеката зависиће

од величине и облика парцеле, функционалне

организације и технолошког процеса производ-ње и опреме за чију уградњу овлашћени

произвођач даје услове за уградњу објеката, а мора да задовољи (прописано) рушење

(случајно или намерно) објеката, као и прописе

о успостављању противпожарне и санитарне заштите, односно изградње саобраћајница и

хидрантске мреже зависно од намене објекта.

Међусобни размак слободностојећих објеката је минимално половина висине вишег

објекта с тим да размак не може бити мањи од 4,0м.



ПАРЦЕЛИ На истој грађевинској парцели а у зависности од величине парцеле и потреба

производно-технолошког процеса могу се гра-

дити као други објекти уз главни објекат на пар-цели следећи објекти - пословни, производни,

прерађивачки и складишни објекти. У зони

радних садржаја није дозвољена изградња стамбених објеката.

Изузетно се може дозволити изградња једне стамбене јединице у функцији пословања

(стан за чувара или власника) у склопу

пословног (пословно-стамбеног) објекта. На истој грађевинској парцели могу се

градити и помоћни, пратећи, комунални, инфра-структурни објекти који су у функцији главног

објекта (разне оставе, гараже, надстрешнице,

приручни магацини, складишта сировина или готових производа, котларнице, бунари, цистер-

не за воду, трафостанице, ограде и сл.), а граде

се на истој парцели на којој је саграђен главни и други објекти на парцели и заједно са тим

објектима на парцели чине једну функционалну целину.

Положај ових објеката на парцели и

њихова међусобна одстојања ће се детаљно утв-рдити идејним решењем грађевинског комплек-

са а све у складу са правилима и условима за одређивање положаја објекта на парцели датим

у поглављу 5.3 овог Плана.

Међусобни размак слободностојећих

објеката је минимално половина висине вишег

објекта с тим да размак не може бити мањи од

4,0м; изградња објеката у низу, када је међусоб-

на удаљеност два објекта (на сопственој парце-

ли) 0.0м, тј само за ширину дилатације, може се дозволити ако то технолошки процес производ-

ње захтева и ако су задовољени услови против-пожарне заштите.

6.8. УСЛОВИ ЗАШТИТЕ СУСЕДНИХ

ОБЈЕКАТА - Изградњом новог објекта не сме се на било

који начин угрозити суседни објекти, како на сопственој тако и на суседним парцелама (у

статичком смислу и по питању намена које делују угрожавајуће на постојеће објекте).

- Стопе темеља, као и други делови објекта

(подземни или надземни) не могу прелазити границу парцеле према суседима.

- Нови објекат са потенцијално угрожавајућом

наменом према суседном постојећем објекту мора бити удаљен за зону обрушавања истог,

односно лоциран на мин. растојању од 2/3 висине вишег објекта;

- Морају се применити све техничке мере

заштите суседног постојећег објекта. - Није дозвољено, према суседу, испуштање

непријатних мириса и загађеног ваздуха, нарочито избацивање путем техничких справа

(калориферима, вентилаторима и сл.).

- Површинске воде са једне грађевинске парцеле не могу се усмеравати према другој парцели.

Нивелацијом слободних површина (саобраћај-

них, манипулативних и др.) одвођење атмосфер-ских падавина решити у оквиру парцеле на којој

се гради (на околне зелене површине или резер-воар из кога ће се накнадно заливати зелене

површине) или одвођењем у јавну атмосферску

канализацију (или путни канал уз сагласност власника)

- На свакој грађевинској парцели, односно комплексу мора се обезбедити минимално 30%

зелених површина, које треба одговарајуће

хортикултурно уредити. Избор биљних врста одређује се према карактеристикама производ-

ње, карактеру и концентрацији штетних мате-

рија, а такође њиховим еколошким, функциo-налним и декоративним својствима.

- Зеленилом треба да се обезбеди изолација пословних/административних објеката од про-

изводних, прерађивачких и складишних обје-

ката, изолација пешачких токова, као и заштита паркинг простора од утицаја сунца.

- Пожељно је формирање заштитног зеленила према суседном објекту уколико то дозвољавају

прописи који се односе на заштиту од пожара.

Овај зелени тампон (четинарско и листопадно

дрвеће и шибље) умањио би буку и задржао

издувне гасове и прашину. У склопу радних

комплекса који се граниче са парцелама и


зонама друге намене (нпр. са мелиоративним

каналом), у контактном делу треба формирати

заштитни зелени одговарајуће ширине. - Грађевински елементи у приземљу и испод

коте терена, испади на објекту као и отворене степенице је потребно пројектовати у складу са

посебним правилима прописаним Правилником

о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу (Сл.Гласник РС 22/2015).

6.9. АРХИТЕКТОНСКИ УСЛОВИ Сви објекти треба да буду изведени од савремених, квалитетних, трајних начелно

аутохтоних материјала, функционални, статички стабилни, хидро и термо прописно изоловани,

обликовно складни и опремљени свим

савременим инсталацијама. Сви објекти на парцелама радних сад-

ржаја представљају јединствену функционалну и обликовну целину (објекти се могу изводити

независно једни од других с тим да свака фаза

изградње подразумева опремање неопходном инфрастуктуром).

Могућа је поред зиданих објеката и

примена монтажних објеката, типских објеката према фабричкој документацији а све у оквиру

дозвољеног габарита и спратности. Кровне равни могу бити косе (једно-

водни, двоводни и кровови са више кровних

равни, са свођењем воде у сопствено двориште, односно уличну канализацију) односно врста

крова је условљена технолошким процесом производње те је могућа примена и равних,

лучних кровова.

Кровна конструкција може бити од дрвета, челика или армираног бетона, а кровни

покривач (традиционалан или савремен- цреп,

теголе, лим, етернит плоче или неки други адекватан материјал) мора бити у складу са

нагибом кровне равни. Фундирање објеката вршити у здрав

терен.

Сви објекти морају бити пројектовани и изведени према прописима за заштиту од

сеизмичких утицаја на 8˚ МЦС скале. Сви објекти морају бити обезбеђени од

негативних утицаја електричног пражњења као

и других негативних атмосферских утицаја. Помоћни обејкти могу бити грађени од

скромнијих грађевинских материјала који у сва-

ком погледу морају да задовоље све техничке

прописе и нормативе везане за овакву врсту

објеката. Овакви објекти морају у естетском

смислу бити у складу са главним објектом на

парцели. Кота пода приземља планираних обје-

ката не може бити нижа од коте нивелете јавног

или приступног пута, односно кота пода при-

земља може бити виша од нулте коте највише за

½ спратне висине од нулте коте (коте нивелете јавног или приступног пута) а зависиће од

намене објекта (тј. од технолошко-техничких захтева за одговарајућу делатности).

Фасаде треба да су малтерисане и бојене

одговарајућом бојом, или од фасадне опеке или комбиноване обраде, са употребом разних фа-

садних облога - стакла, метала,камена, као равне

површине или са испадима (лође, балкони, еркери и сл.) дозвољених величина.

Архитектонским облицима, употребље-ним материјалима и бојама тежити ка успостав-

љању јединствене естетски визуелне целине у

оквиру грађевинске парцеле.

Главни објекти • На грађевинској парцели изводиће се објекти и уређује се целокупна површина парцеле као јед-

на функционална и обликовна целина, а све пре-

ма условима изградње и уређења прописаним овим Планом

• За објекте већих димензија и сложеније намене

обавезно је испитивање носивости тла, а на основу добијених резултата вршиће се статички

прорачун, избор конструктивног система и фундирање.

• код објеката општих намена-управне зграде-

обавезно је извођење прописаних рампи за савладавање висинске разлике између тротоара

и коте пода приземља за категорије корисника која користе техничка помагала при кретању

• светла висина пословних просторија треба да

је мин. 3,00м, односно према прописима за одговарајућу намену односно делатност;

• код производних и складишних објеката виси-

на просторије у складу са наменом и технолош-ким процесом

• при изградњи нових објеката мора истовреме-но бити обезбеђен припадајући паркиг/гаражни

простор, по правилу на сопственој парцели, а

према нормативима за одговарајућу делатност; • пословни, производни, прерађивачки и скла-

дишни објекти односно простори се пројектују и изводе према функционалним санитарним,

техничко-технолошким и другим условима

зависно од делатности која је на парцели дозвољена,

• спољни отвори пројектују се зависно од функ-

ционалног склопа и положаја објекта на парцели

Пратећи, помоћни, комунални, инфраструк-

турни објекти • Делатност се мора прилагодити просторним,

саобраћајним и инфраструктурним условима, тј.

све планиране функције морају се обављати искључиво у оквиру сопствене парцеле/парцела


• Пратећи, помоћни, комунални и инфраструк-

турни објекти односно површине се пројектују и изводе према функционалним санитарним,

техничко-технолошким и другим условима зависно од делатности која је на парцели

дозвољена (односно од намене и врсте објекта)

• Могуће је да се лоцирају у наставку главног објекта на парцели следећи садржаји: магацини,

складишта за сировину или готове производе,

механизацију, алат, просторе посебне опреме и помоћних уређаја и намена (цистерне, контеј-

нери и сл.) и други помоћни (пратећи) садржаји у служби делатности која се обавља унутар

радног комплекса

• Услови одмицања од бочних суседа као и про-тивпожарни услови (неометан приступ против-

пожарног возила свим објектима на парцели)

увек морају бити задовољени.

6.10 ИНЖЕЊЕРСКО - ГЕОЛОШКИ УСЛО-

ВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА Приликом избора локације за градњу

објеката потребно је водити рачуна о геомеха-

ничким особинама тла. Приликом израде пројектне документације (за сложеније објекте,

објекте великих димензија као и објекте веће спратне висине) израдити геомеханички елабо-

рат чији ће подаци о носивости тла бити полазна

информација у пројекту конструкције. С обзиром да се територија Путинаца

налази у зони могуће угрожености земљотресом

јачине 8°МЦС (Сеизмолошки завод СРС) ради заштите од земљотреса потребно је применити

сигурносне стандарде и техничке прописе о градњи објеката на сеизмичким подручјима

максимално могућег трусног померања тла од

8°МЦС. У случају појаве земљотреса прогнози-

ране јачине од 8°МЦС, не би било катастрофал-них последица на објектима већ би они претр-

пели лакша или средња оштећења, у зависности

од квалитета градње, али не би дошло до масовног рушења објеката и затрпавања људи.

Приликом планирања и изградње про-

стора морају се поштовати Планом дефинисани параметри који утичу на смањење оштећења и

ублажавање последица у случају појаве земљо-треса, као што су степен изграђености, систем

градње, спратност објеката, равномеран распо-

ред слободних површина и др., односно мере заштите подразумевају да се приликом плани-

рања, пројектовања и изградње објеката као и реконструкције постојећих објеката, обавезно

примене све законски прописане мере заштите

које се односе на изградњу објеката на подруч-

јима могућих трусних поремећаја јачине

8°МЦС.

6.11. УСЛОВИ ЗА ПРИСТУП ПАРЦЕЛИ И

ПАРКИРАЊЕ Свака грађевинска парцела мора имати

колски приступ на јавни пут (улицу) и то не-посредно и директно, минималне ширине 3,5м

са унутрашњим радијусом кривине мин.5,0м,

односно мин. 7,0м тамо где се обезбеђује проточност саобраћаја ради противпожарне

заштите. Пешачки прилаз је минималне ширине

1,0м. Интерне саобраћајнице и саобраћајно-

манипулативне површине унутар радних комп-лекса извести са различитим ширинама (у зави-

сности од делатности, технолошког процеса, вр-

сте очекиваних возила и расположивог просто-ра) и свим потребним елементима за комфорно

кретање (полупречници лепеза у смислу обезбе-

ђења противпожарне проходности Рмин=7,0м). Коловозну конструкцију интерних сао-

браћајница и платоа у оквиру радних, складиш-них и производих комплекса, димензионисати у

зависности од врсте возила која се очекују на

основу података добијених геомеханичким испитивањима.

Приступ парцели се мора остварити и у дно парцеле („нужни пролаз“поред објекта мин.

ширине 3,5м) за изузетне потребе - опште

(пожар, санитетско возило) и посебне - везане за делатност на парцели.

Паркирање возила није планирано уну-

тар уличних коридора већ искључиво у оквиру сопствене парцеле; за паркирање возила за сопс-

твене потребе у оквиру сваке грађевинске пар-целе мора се обезбедити одговарајући паркинг

простор за путничка и теретна возила, са избо-

ром начина паркирања у зависности од шеме, врсте очекиваних возила и расположивог

простора. Паркинг простор је потребно пројекто-

вати према одговарајућим техничким прописи-

ма (Техничка упутства за пројектовање паркира-лишта).

Предња ограда производног комплекса

може бити померена на рачун властитог комлек-са за ширину улазне партије тако да се паркинг

простор за посетиоце и запослене може наћи ван ограде, односно производног комплекса, али на

простору властите парцеле.

Према Правилнику о општим прави-лима за парцелацију, регулацију и изградњу (Сл

гласник РС бр.22/15) број потребних паркинг места се одређује на основу намене и врсте

делатности односно код производних, магацин-

ских и индустријских објеката по принципу

једно паркинг или гаражно место на 200м2

корисног простора.


Гараже се могу планирати као самостал-

ни објекти, подземно или надземно, или у об-

јекту друге намене, у приземној или подземној етажи (подземне гараже се не урачунавају у

индексе изграђености, односно заузетости). Гараже градити у складу са Правилни-

ком о техничким захтевима за заштиту гаража

за путничке аутомобиле од пожара и експлозије (Сл. лист СЦГ бр.31/05).

6.12. УСЛОВИ ЗА ОБНОВУ И РЕКОН-

СТРУКЦИЈУ ОБЈЕКАТА Обнова и реконструкција постојећих из-грађених објеката вршиће се кроз замену посто-

јећег објекта новим објектом, односно кроз до-

градњу, реконструкцију, санацију и адаптацију објеката, уколико нису у супротности са

условима прописаним овим Планом. Обнова и реконструкција постојећих об-

јеката може се дозволити под следећим усло-

вима: - замена постојећег објекта новим објектом

(истих хоризонталних и вертикалних габарита и

исте намене) може се дозволити ако се новим објектом неће угрозити услови функционисања

садржаја на суседној парцели. - реконструкција постојећих објеката може се

дозволити ако се извођењем радова на објекту

неће нарушити услови дати овим Планом; при реконструкцији дозвољено је подизање коте

пода приземља до 1,20м као и повећање светле висине просторија до предвиђене нормативима.

- ако грађевинска парцела својом изграђеношћу

не задовољава услове из овог Плана реконструк-цијом се не може дозволити доградња/надоград-

ња постојећег објекта; доградња објеката може

да се одобри у више наврата све до највећег дозвољеног индекса заузетости и изграђености

(за одређену намену) или до привођења трајној намени по основу фазности реализације;

доградња уз објекат врши се по правилу до

половине површине габарита постојећег објекта, тј доградња преко те величине сматра се

изградњом; доградња уз објекат оријентисан према улици се по правилу врши са задње,

дворишне стране, може и са бочне стране ако

има простора за остављање прописаних размака према бочним границама парцеле, изузетно и са

предње стране уколико је објекат одмакнут од

минималне грађевинске линије и да није у суп-

ротности са утврђеним условима хоризонталне

регулације; доградња испод објекат подразу-мева доградњу испод постојећег приземља

објекта (тамо где је то Планом дозвољено) уз

неопходно предузете све прописане радове, односно мере заштите и обезбеђење сопствених

и суседних објеката; доградња над постојећим

објектом може бити потпуна или делимична, а

дозволиће се највише до дозвољене спратности

(уз проверу стабилности конструктивних елемената на нова оптерећења); дограђени део

уз постојећи објекат може бити исте или ниже спратности објекта уз који се врши доградња,

изузетно и веће спратности, али искључиво до

дозвољене максималне спратности утврђене за ту врсту објекта;

- адаптација постојећих објеката се може

дозволити у оквиру намена датих овим Планом, уз поштовање утврђених параметара а према

врсти објеката прописаним овим Планом; - уклањање (рушење) објекта (или његовог дела)

је могуће из више разлога и то због: дејства

више силе-природних непогода, угрожености статичности објекта (угрожености темеља,

конструктивних елемената), услед дотрајалости и уграђених лоших грађевинских материјала и

другачије организације на парцели, код објеката

наслоњених један уз други уз обавезну заштиту објекта који се не руши и на којем рушење

првог може угрозити статичку стабилност, због

заштите од природних фактора-топлотних разлика, атмосфералија, ветра и сл.

Инвестиционо одржавање и текуће (редовно) одржавање подразумева извођење

грађевинско занатских радова, односно других

радова зависно од врсте објекта у циљу побољ-шања услова коришћења објекта у току експло-

атације односно у циљу спречавања оштећења која настају употребом објекта или ради

отклањања тих оштећења, а у свему у складу са

одредбама Закона о планирању и изградњи.

6.13. ПОСЕБНИ УСЛОВИ КОЈИМА СЕ

ПОВРШИНЕ И ОБЈЕКТИ ЈАВНЕ НАМЕНЕ

ЧИНЕ ПРИСТУПАЧНИМ ОСОБАМА СА

ИНВАЛИДИТЕТОМ, У СКЛАДУ СА СТАН-

ДАРДИМА ПРИСТУПАЧНОСТИ Приликом планирања, пројектовања

иизградње (као и реконструкције, доградње и

адаптације) јавних простора – саобраћајних и пешачких површина, прилаза до објеката, као и

пројектовање објеката јавне намене и других објеката за јавно коришћење, морају се у складу

са Правилником о техничким стандардима пла-

нирања, пројектовања и изградње објеката, који-ма се осигурава несметано кретање и приступ

особама са инвалидидетом, деци и старим

особама (Сл. гласник РС 22/2015) као и другим

прописима и стандардима који регулишу ову

област, обезбедити обавезни елементи присту-пачности за све потенцијалне кориснике (без об-

зира на њихове физичке, сензорне или интелек-

туалне карактеристике или године старости). Обавезни елементи приступачности (за

горе наведене објекте) су:


1. елементи приступачности за савладавање

висинских разлика (прилази објектима, хоризон-талне и вертикалне комуникације-рампе за

пешаке, степенице и степеништа, подизне платформе...)

2. елементи приступачности кретања и боравка

у простору (димензионисање унутрашњег про-стора и његових елемената - ширина улазних

врата, ширина ходника, нивелација подова,

пројектовање санитарних просторија, ограде на терасама, уређаја за управљање и регулацију

инсталација и др.) 3. елементи приступачности јавног саобраћаја

(тротоари и пешачке стазе, пешачки прелази и

пешачка острва, места за паркирање, раскрс-ница, системи за оријетацију).

6.14. УСЛОВИ ЗА ОГРАДЕ, ЗЕЛЕНИЛО И

СЛОБОДНЕ ПОВРШИНЕ • Ограда према улици или другом јавном простору се поставља на сопственој парцели, уз

регулациону линију, тако да стубови и сви еле-

менти ограде буду на парцели која се ограђује. • Ограда између суседних парцела поставља се

осовински на међусобној граници уколико се гради као заједничка, према договору суседа,

или до границе парцеле која се ограђује при че-

му су сви елементи ограде на парцели власника ограде.

• Ограда према мелиоративном каналу не сме да

ремети приступ тешкој грађевинској механиза-цији која ради на одржавању канала, односно

потребно је на предметним деловима парцела радне зоне резервисаним за радно-инспекцијску

стазу увући ограду за мин.5,0м у односу на

регулациону линију мелиоративног канала. • Простор једне грађевинске парцеле, у зависно-

сти од технолошког процеса, може се преграђи-вати на одговарајуће функционалне целине, с

тим да те ограде не могу бити више од спољних

ограда (макс. 2,2м) и уз услов да је обезбеђена проточност саобраћаја.

• Дозвољено је ограђивање радног комплекса

транспарентном оградом макс. висине 2,2м. • Могуће је ограђивање радног комплекса огра-

дом у комбинацији зидана и транспарентна ограда; максимална висина ограде у комбина-

цији зидана и транспаретна је 2,2м.

• Транспарентна ограда се поставља на подзид висине макс. 0,2м а код комбинације зидани део

ограде не може бити виши од 0,9м. • У склопу ограда подразумевају се колске и

пешачке капије, које су у уличним оградама по

правилу исте висине као ограда, а могу бити и

посебно наглашене и обрађене.

• Врата и капије на уличној огради не могу се

отварати ван регулационе линије.

• Зеленило унутар комплекса радне зоне пред-

ставља зелене површине ограниченог кориш-ћења и треба да заузима око 30% од укупне

површине појединачног комплекса/парцеле. • Зеленило формирати у пејсажном стилу, а

ободом унутрашње границе комплекса треба

формирати заштитно зеленило од садница висо-ких и средње високих лишћара (или зелених

травнатих површина) ради његове заштите и

изолације уколико то дозвољавају прописи који се односе на заштиту од пожара

• При озелењавању применити аутохтоне врсте које одговарају станишним условима и каракте-

ристичне су за ово поднебље.

• На планираним површинама за мирујући саобраћај, формирати линијско зеленило или

после сваког трећег паркинга засадити по једну

лишћарску садницу. Забрањено је коришћење инвазивних врста.

• Све зелене површине радних компелкса затравити.

• Слободне, неангажоване површине парцеле

по правилу се користе за озелењавање и пејсажно уређење дворишта, а све зависно од

планиране изградње на парцели као и њене величине.

6.15. ДЕПОНОВАЊЕ И ЕВАКУАЦИЈА

ОТПАДА На свакој грађевинској парцели потреб-

но је обезбедити (на погодним локацијама у ск-лопу парцеле или у одговарајућим просторијама

у објекту) простор за постављање контејнера (канти) за одлагање комуналног отпада као и

отпада насталог у току технолошког процеса а у

складу са важећим прописима за прикупљање истог и са одвожењем на градску односно

одговарајућу депонију зависно од врсте отпада, организовано и путем надлежног комуналног

предузећа.

Ради побољшања хигијенских услова и заштите животне средине, за постављање

контејнера треба одредити погодна и хигијенски

безбедна места тако да буду ван главних токова кретања и заклоњена од погледа, као и доступна

возилима која односе привремено депонован отпад. За смештај контејнера за смеће унутар

објеката морају се испунити најстрожији хиги-

јенски услови – у погледу редовног чишћења, одржавања, дезинфекције, доброг вентилисања

и сл. Такође до њих се мора остварити неометан приступ возилима и радницима комуналног

предузећа задуженог за одношење смећа. Места

за контејнере морају бити од тврде подлоге

(бетон, асфалт...). Одвођење атмосферских вода

решити тако да се отпадна вода са места за ко-

нтејнере (уз одговaрајући предтретман уколико


постоји потреба за пречишћавањем) одлива у

канализациoну мрежу. У циљу заштите од

погледа контејнерско место се може оградити зимзеленим дрветом, шибљем или оградом

висине до 1,5м.

7. ЛОКАЦИЈЕ ЗА КОЈЕ СЕ ОБАВЕЗНО

РАДИ УРБАНИСТИЧКИ ПРОЈЕКАТ Планом нису утврђене локације за које

је обавезна израда Урбанистичког пројекта.

урбанистичко архитектонске разраде локације. Урбанистички пројекат се ради на

захтев инвеститора или по процени надлежног општинског органа за потребе урбанистичко -

архитектонске разраде локације, уколико се за

тим укаже потреба, односно уколико се планира изградња сложенијих садржаја као и специфич-

них објеката (где не постоји довољно елемената за реализацију планиране изградње, односно у

оним случајевима где се појаве одређене специ-

фичности и кад се процени да је потребно преи-спитати могућност организације планираних са-

држаја на парцели (на основу ИДР-а планираног

објекта)), односно: - за новопланиране радне комплексе површине

веће од 3ha - за садржаје у радној зони који имају сложеније

технолошке процесе за које је неопходно прику-

пити претходне услове и сагласности надлеж-них органа, организација и јавних предузећа

8. ПРИКАЗ ОСТВАРЕНИХ УРБАНИСТИЧ-

КИХ ПАРАМЕТАРА И КАПАЦИТЕТА Урбанистички параметри и капацитети уређења и грађења на појединачним грађевин-

ским парцелама у радној зони дати су у прави-

лима уређења и правилима грађења. Наведени урбанистички параметри и капацитети су

усаглашени са урбанистичким параметрима и капацитетима Правилника о општим условима

за парцелацију, регулацију и изградњу (Сл.

гласник РС бр.22/15), а капацитети и параметри појединих садржаја комуналне инфраструктуре

су усаглашени са условима који појединачну област регулишу.

Табеларни приказ планираних урбанистич-

ких параметара и капацитета:

Минимални пара-

метри за формирање

грађевинске парцеле

површина

парцеле

улични

фронт

радна зона 2000м2 20,0м

Максимална

дозвољена спратност

за пословне објекте П+1(сутерен, подрум по потреби - уколико не

постоје сметње геотехничке и хидротехничке природе)

за производне,

прерађивачке и

складишне објекте

П+0 (приземље са

нестандардним висинама,

галеријама, без подрума)

за помоћне објекте П+1(сутерен, подрум по

потреби - уколико не

постоје сметње геотехничке

и хидротехничке природе)

Максимални идекс из-

грађености на парцели

на парцелама мањим

од 3000м2

макс. 1,0(изузетно 1,5 код об-

јеката сложене технологије)

на парцелама већим

од 3000м2

макс. 1,0

Максимални идекс

заузетости на парцели

на парцелама мањим од 3000м

2

макс. 70%

на парцелама већим

од 3000м2

макс. 50%

Минимални

проценат зеленила

на свим комплексима/ парцелама радне зоне

мин. 30%

Предње

грађевинске линије

уз саобраћајницу

државног пута II А реда бр.126 Рума-

Путинци-Инђија

мин.10.0м

уз приступне

саобраћајнице

мин. 10.0м (за производне,

прерађивачке, складишне

обј.), тј. мин 5,0 за пословне

обј. (административне и услужне -продавнице)

Ширина попречног

профила планираних

саобраћајница

саобраћајница државног пута

постојећа ширина (око 19.0м)

приступне саобраћајнице мин.20.0м

9. ПРИМЕНА И СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА

Доношење овог плана омогућава израду пројеката парцелације, односно препарцелације

издавање информације о локацији и локацијских

услова. Спровођење Плана детаљне регулације

ће се вршити: -Пројектима парцелације, односно препарцела-

ције за формирање будућих парцела за изградњу

према планираним наменама, као и пројектима препарцелације за потребе експропријације. - Елаборатом геодетских радова за исправку граница суседних катастарских парцела, спајање

суседних катастарских парцела истог власника и


спајање суседних парцела на којима је исто лице

власник или дугорочни закупац. - Елаборатом геодетских радова за исправку

границе између постојећих катастарских парце-ла и земљишта у јавној својини ради формирања

грађевинске парцеле.

- Локацијским условима за пројектовање и изградњу објеката планиране намене и објеката

и мреже инфраструктуре.

- Изузетно урбанистичким пројектом урбанис-тичко архитектонске разраде на захтев инвести-

тора Урбанистички пројекат може да се ради

за планирану изградњу, где се процени да нема

довољно елемената за пројектовање и изградњу планираних садржаја. Изградња објеката и пратеће инфраст-

руктуре је могућа по фазама, а према конкрет-ним потребама и захтеву инвеститора. Уколико се у току важења овог план-ског документа измене стандарди и прописи за

изградњу инфраструктуре а из којих су правила

унета у овај План примењиваће се правила из тих стандарда и прописа. 356

На основу члана 35. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 72/09,

81/09 - испр. 64/10 - одлука УС, 24/11, 121/12,

42/13 - одлука УС, 50/13 - одлука УС, 98/13 -одлука УС, 132/2014 и 145/2014) и члана 37.

став 1. тачка 6. Статута Општине Рума (“Служ-бени лист општина Срема”, бр. 6/09, 38/12 и

28/14), Скупштина општине Рума, на седници

одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године, донела је ОДЛУКУ

О ДОНОШЕЊУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ

РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ДЕО ЗОНЕ

ЦЕНТРАЛНИХ САДРЖАЈА У ПЛАТИЧЕВУ Члан 1.

Овом Одлуком доноси се План детаљне

регулације за део зоне централних садржаја у

Платичеву (у даљем тексту: План детаљне регулације).

Члан 2. План детаљне регулације су саставни

део ове Одлуке, а састоји се из текстуалног и

графичког дела. Члан 3.

План детаљне регулације се потписује,


пет примерка у аналогном облику и шест примерака у дигиталном облику.

Један примерак потписаног и овереног

Плана детаљне регулације у аналогном и диги-

талном облику чува се у архиви Скупштине оп-

штине, два примерка у аналогном и дигиталном облику чувају се у Одељењу за урбанизам и

грађење Општинске управе Општине Рума, је-дан примерак у аналогном и дигиталном облику

чува се у Јавном урбанистичком предузећу

“План” Општине Рума и Служби за катастар непокретности Рума.

Један примерак у дигиталном облику

доставља се Министарству надлежном за послове урбанизма.

Члан 4. Текстуални део Плана детаљне регула-

ције објављује се у “Службеном листу општина

Срема”. Члан 5.

Ова Одлука ступа на снагу осмог дана

од дана објављивања у “Службеном листу општина Срема”.




PLAN DETAQNE REGULACIJE ZA DEO

ZONE CENTRALNIH SADR@AJA U PLATIÊVU

УВОД Мотив за израду Плана детаљне регу-

лације за део зоне централних садржаја у Плати-

чеву су обавезе проистекле из Плана генералне регулације насељеног места Платичево (”Сл.

лист општина Срема”, бр. 7/10, 24/15) по коме је за зону централних садржаја прописана оба-

веза израде плана детаљне регулације за потребе

изградње објеката унутар зоне централних

садржаја. План се доноси за део зоне централних

садржаја у Платичеву, у складу са чланом 27. и 28. Закона о планирању и изградњи (“Службени

гласник РС”, бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-УС, 24/11, 121/12, 42/13-УС, 50/13-УС, 54/13-

УС, 98/13-УС, 132/2014 и 145/2014) и Правил-

ника о садржини, начину и поступку израде

планских докумената (“Сл. гл. РС”, бр. 31/10,

69/10, 16/11, 64/15”). Планско подручје обухвата простор од

1,48ha, односно планско подручје обухвата део

централне зоне источно од општинског пута Никинци-Витојевци. Коначна граница Плана

детаљне регулације утврдиће се Нацртом плана. Основни циљ израде Плана је утврђивање намене простора, услова за уређење и изградњу,

парцелацију и инфраструктурно опремање план-


ског подручја којим се стварају услови за реа-

лизацију и обликовање, односно урбанистичко и

архитектонско уређење простора као и поди-зања нивоа употребне вредности предметног

подручја. На основу Закона о планирању и изград-

њи, ради упознавања јавности са општим циље-

вима и сврхом израде Плана, могућим реше-њима за развој просторне целине и ефектима

планирања, након доношења Одлуке о изради

Плана приступило се изради материјала за рани јавни увид, а потом и Нацрта Плана.

Планска решења ће бити усклађена са прописима, који посредно или непосредно

регулишу ову област.

ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ПЛАНА 1.1 ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА

ИЗРАДУ ПЛАНА - Закон о планирању и изградњи (Сл.

гласник РС бр. 72/2009, 81/2009- исправка,

64/2010- одлука Уставног суда и 24/2011, 121/2012, 42/2013-Одлука Уставног суда, 50/13-

Одлука уставног суда, 98/2013-одлука УС,

132/2014, 145/2014), - Правилник о садржини, начину и по-

ступку израде планских докумената (“Службени гласник РС”, 64/2015)

- План генералне регулације насељеног

места Платичево (”Сл.лист општина Срема”, бр. 7/10, 24/15)

- Одлука о изради Плана детаљне регу-лације за део зоне централних садржаја у Пла-

тичеву (“Сл. лист општина Срема”, бр. 12/2017)

1.2 ИЗВОД ИЗ ПЛАНА ВИШЕГ РЕДА Основни план вишег реда је План гене-

ралне регулације насељеног места Платичево

(”Сл.лист општина Срема”, бр. 7/10, 24/15) којим су дати основни циљеви и смернице за

уређење простора.

ИЗВОД ИЗ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ

НАСЕЉЕНОГ МЕСТА ПЛАТИЧЕВО „7.2 ПРЕОВЛАЂУЈУЋЕ НАМЕНЕ ПОВРШИ-

НА ПЛАНИРАНИХ ЗОНА И ЦЕЛИНА 7.2.1 Зона централних садржаја

Предложена централна зона заузима

око 4,41hа, и остаје приближне површине као у постојећем стању. Простор који заузима

централна зона обухвата површине у самом

центру насеља. У склопу ове зоне налази се

објекат месне заједнице, здравствена станица,

дом културе. Да би се побољшао сам квалитет услуге

и друштвени живот у насељу, биће омогућена

доградња, рушење, реконструкција или адапта-ција објеката за потребе управе, информисања,

стручних служби и сл.

9. СПРОВОЂЕЊЕ И РЕАЛИЗАЦИЈА ПЛАНА

ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ НАСЕЉЕНОГ

МЕСТА ПЛАТИЧЕВО На основу Планова разраде

Планом је одређена обавеза израде детаљних планова за неизграђене делове грађе-

винског подручја на којима се планирају јавни

садржаји, неизграђене делове грађевинског под-ручја на којима се планирају нове саобраћајнице

и јавна инфраструктура (где је неопходно утв-

рдити нову регулацију) као и за сво планирано грађевинско земљиште ван граница градског

грађевинског земљишта. Правила и услови у плановима разраде морају да буду у складу са

правилима из Плана генералне регулације према

одређеним наменама (нпр. спортско-рекреа-тивна зона, туристичко-рекреативна зона).

Напомена: У зонама породичног становања и зони

централних садржаја за које је предвиђена из-

рада детаљних планова до доношења Планова разраде, могућа је доградња, реконструкција и

други мањи радови на објектима у циљу побољ-

шања услова становања, односно пословања (а све до дозвољеног степена заузетости, изграђе-

ности и других правила и услова прописаних за изградњу објеката одговарајуће намене).“

2. ОПИС ГРАНИЦЕ ОБУХВАТА ПЛАНА Граница Плана обухвата простор од 1.48ha, односно границом плана обухваћен је

део зоне централних садржаја између улица Славка Адамовића са истока, ул. Вука Kараџића

са југа, а са запада и севера се граничи са

парцелама зоне породичног становања (к.п. бр. 23, 24, 25 и 11).

Граница плана има следећи ток:

Почетна тачка границе планског под-ручја је тачка бр.1, која се налази у североза-

падном темену к.п. бр.22. Од тачке бр. 1 граница иде у правцу

истока, прати северне међе к.п. бр 22, 20 и 18/1,

портом сече Ул. Славка Адамовића под правим углом све до тачке 2 на источној међи к.п. бр.

1978. Од тачке бр.2 граница иде у правцу југа,

прати источну регулацију Ул. Славка Адамо-

вића, односно западну међу к.п.бр.1973 укупном дужином 167,4м до тачке бр.3 на регулационој

линији Ул. 29. октобра.

Од тачке бр.3 граница сече Ул.29.

октобра, потом прати јужну регулацију Ул. Вука

Караџића укупном дужином 88,8м до тачке бр.4 на северној међи к.п.1415/2.

Од тачке 4 граница сече Ул. Вука

Караџића, након чега прати западне границе к.п.бр. 21 и 22 до тачке бр.1 описа граница

Плана.


Напомена:

У случају неподударања текстуалног описа границе обухвата плана и графичког

приказа тачака меродаван је графички приказ границе обухвата плана.

2.1. ПОПИС КАТАСТАРСКИХ ПАРЦЕЛА У

ГРАНИЦАМА ОБУХВАТА ПЛАНА

Табела бр.1 Број

Ката-

старске

парцеле

Својина Повр-

шина

м2

Врста земљишта

14 Кандић Дејана

Милић

Божидар

395 Грађевинско земљи-

ште у грађевинском

подручју

15 Гроздић СинишаХрњак Виленица

1415 Грађевинско земљи-ште у грађевинском

подручју

16 Гроздић Синиша


подручју

17 Гроздић Синиша


подручју

18/1

Чечавац Зоран 653 Грађевинско земљи-

ште у грађевинском подручју

18/2 Бојић Милан 653

Грађевинско земљи-ште у грађевинском

подручју

19 Андрић Дамир Андрић Дејан


подручју

20 Милошевић Новка


подручју

21 Радојчић Душан


подручју

22 Радојчић

Душан

966

Грађевинско земљи-


подручју

1974

(део)

Општина Рума 27951 Грађевинско земљи-


подручју-површина

јавне намене -Ул.

Вука Караџића

1982

(део)

Општина Рума 10312 Грађевинско земљи-

ште у грађевинском подручју-површина

јавне намене-Ул. Славка Адамовића


СТАЊА 3.1 ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА Положај локације Локација која је предмет Плана детаљ-

не регулације налази се у северозападном делу

зоне централних садржаја насееља Платичево и представља део центра насеља између улице

Вука Караџића и улице Славка Адамовића

(општински пут Никинци-Витојевци). Природне карактеристике и услови Рељеф је узроковао да се насеље Платичево формира на нешто вишем и равнијем

делу лесне терасе са надморском висином око

81м. Сеизмичност терена је у складу са сеизмичношћу територије општине Рума која се

налази у зони макслимално трусног подручја од

8˚МЦС што у погледу изградње не захтева нека додатна инвестициона улагања у погледу

заштитно-сигурносних мера. Најучесталији и најјачи ветрови овог

подручја су источни (кошава), западни и северо-

западни. Подземне воде терена су најчешће око

коте 75,5м. Према хидролошкој карти прве из-дани (по порф. Др. Јањићу) насеље са околином

припрада теренима поплавним, замочвареним и

обилатим изданима. Насеље са околином на већем делу

катастарске општине није трајно угрожено од

штетног дејства високог нивоа подземне воде. Подручје општине Рума, па самим тим и

K.О Платичево карактерише умерено континен-тална клима са свим типичним и често екстрем-

ним карактеристикама: жарка лета-оштре зиме,

доста падавина распоређених у јесењем и зимском периоду, честе појаве магле. Стање животне средине Постојећи негативни утицаји на живот-

ну средину у насељу Платичево су: загађење

ваздуха, тла и подземних вода као последица непотпуне опремљености делова грађевинског

подручја комуналном инфраструктуром и пове-

ћање нивоа буке као последица транзитног саобраћаја кроз насеље. На предметном подручју треба осигу-рати и спроводити прописане мере заштите жи-

вотне средине а све у циљу очувања, одржавања

и унапређења стања животне средине. Начин коришћења простора

Део зоне централних садржаја који је у обухвату Плана представља једним својим

делом изграђено грађевинско земљиште (у којем

преовладавају стамбени/стамбено-пословни као

и помоћни односно пратећи објекти у функцији

главног обј. на парцели; у овом делу зоне цент-

ралних садржаја нема објеката јавне намене) док


је други део неизграђено грађевинско

земљиште.

Анализирањем планског подручја у по-стојећем стању утврђено је да постоје потребе,

могућности и услови да се изграде нови објекти у овом блоку зоне централних садржаја, уместо

старих, дотрајалих објеката изграде нови, однос-

но изврши доградња, реконструкција или други радови на постојећим објектима, уз потребну

допуну односно реконструкцију дела инфраст-

руктуре и довршења уређења предметног простора. Израдом Плана створиће се предуслови за изградњу стамбених и пословних објеката као

и објеката компатибилних намена кроз утврђи-

вање урбанистичких параметара за уређење и изградњу уз поштовање смерница датих у плану

вишег реда – План генералне регулације насељеног места Платичево. Основна ограничења Ограничења у погледу извођења радова и инфраструктуре су углавном везана за посебне

услове надлежних органа и организација.

Према условима Завода за заштиту при-роде и условима Завода за заштиту споменика

културе Ср. Митровица прибављеним приликом израде Плана генералне регулације насељеног

места Платичево на подручју обухваћеном Пла-

ном детаљне регулације за део зоне централних садржаја у Платичеву нема заштићених природ-

них добара односно нема регистрованих непо-кретних културних добара.

Сеизмика терена је у складу са сеизми-

ком територије општине Рума која се налази у зони максималног трусног померања 8˚МЦС. У

том смсилу, изградња на предметној локацији

не би требала да представља проблем јер сеизмика терена у зони максималног трусног

померања од 8˚МЦС не захтева посебно инвестиционо улагање у смислу заштите и

сигурности објеката. С обзиром да насеље Платичево није изложено деградационом деловању високих

подземних вода (када су хидролошки услови неповољни, осцилација подземних вода је

између 2 и 3 м испод коте терена) исте не би

требало да представљају проблем код изградње објеката. 3.2 ОЦЕНА РАСПОЛОЖИВИХ ПОДЛОГА

ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА За израду Плана детаљне регулације за

део зоне централних садржаја у Платичеву је коришћен катастарско-топографски план из-

рађен и оверен од стране геодетског предузећа Геосфера Рума - инжењерске делатности и тех-

ничко саветовање као и копија плана бр. 953-

1/2017-247 издата 15.06.2017. и копија плана

водова бр. 959-01-95/2017 издата 01.08.2017 од

стране Службе за катастар непокретности Рума. 4. ПРЕГЛЕД ПРИКУПЉЕНИХ ПОДАТАКА

И УСЛОВА НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА Табела бр.2 - Сагласности надлежних предузећа

и установа:

1.

РС МИНИСТАРСТВО

УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

Сектор за ванредне ситуације -

Одељене за ванредне ситуаци-

је у Сремској Митровици

Одсек за превентивну заштиту

бр. 217-

10401/17

од 03.08.2017

2. ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА,

ЕД “РУМА” Рума

бр.88.1.1.0.-Д-07.17.-150441-17

од 22.06.2017.

3.

ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ

СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ,

Сремска Митровица

бр.330-03/2017-5

од 27.07.2017.

4. МЗ ПЛАТИЧЕВО бр. 031-111/2017 од 10.08.2017.

5.

ЈП ТЕЛЕКОМ-СРБИЈА

Извршна јединица

Ср.Митровица

бр. 7069-

223193/1-2017 од 15.06.2017.

6. ВИП МОБИЛЕ ДОО бр./од15.06.2017.

7. ЈП ВОДОВОД Рума бр. 1225/1 од 06.07.2017.

8. ЈКП Паркинг и

инфрструктура Рума

бр. 440-1/2017

од 20.06.2017.

9. ЈП КОМУНАЛАЦ Рума бр. 3991 од 13.07.2017.

10. ЈП ГАС-РУМА, Рума бр. 306.1

од 16.06.2017.

11.

Министарство

пољопривреде и заштите

животне средине

бр. 350-02-

00077/2017-16

од 02.08.2017.

ПЛАНСКИ ДЕО 5. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА 5.1.1. КОНЦЕПЦИЈА УРЕЂЕЊА И ТИПО-



ЂЕНИХ ПЛАНОМ Урбанистичка матрица, односно подела

простора на функционалне зоне и целине

темељи се на постојећем стању.

КОНЦЕПЦИЈА УРЕЂЕЊА ПРОСТОРА Простор обухваћен границом ПДР-а

представља грађевинско земљиште у оквиру кога се формирају следеће зоне: Зона централних садржаја Зона централних садржаја представља

просторну целину насеља у којој су

најзаступљенији садржаји централних функција.


Међутим, део зоне централних садржаја који је

у обухвату Плана претежно је у функцији становања и пословања.

Како је центар насеља место знатне посете људи потребно је поред становања и

пословања омогућити и реализацију садржаја и

објеката компатибилних намена-управа, адми-нистрација, трговина, угоститељство, услужне

делатности, услужно занатство, здравство,

дечија заштита, образовање, култура. Због специфичности ове зоне обавезно

је поштовање посебних услова и правила уређе-ња и изградње: забрана држања стоке (чак ни за

сопствене потребе), забрана грађења садржаја

пословања са нежељеним утицајем на околину (бука, ометање редовног режима саобраћаја,

загађеност ваздуха и сл.).

Планска решења унутар обухвата Плана треба да омогуће несметано функционисање

свих активности центра насеља, унапређење квалитета животне средине и очување про-

сторно-амбијенталне вредности центра насеља.

Зона јавних површина – саобраћај-

нице

Овом зоном обухваћен је простор око 0.54hа а чине га површине између регулационих

линија улица (коридори саобраћајница). Након

реализације овог Плана површине које се пла-ниране као површине за јавну намену постају

државна својина.

ТИПОЛОГИЈА КАРАКТЕРИСТИЧНИХ

ГРАЂЕВИНСКИХ ЗОНА Основна подела планског подручја је

извршена формирањем блока намењеног за зону

централних садржаја који раздвајају постојеће саобраћајнице Ул. Вука Караџића и Ул. Славка

Адамовића.

Табела 3. Биланс површина у границама

планског подручја:

НАМЕНА ПОВРШИНА површина

(ha) %

Зона централних садржаја 0.94 ha 63,51%

Коридори саобраћајница 0.54 ha 36,49%

УКУПНЕ ВРЕДНОСТИ 1.48 ha 100% 5.1.2.ПРЕДВИЂЕНО ПЛАНСКО ПОДРУЧЈЕ

СА ПРЕДЛОГОМ ОДРЕЂИВАЊА ПОВР-

ШИНА ЈАВНЕ НАМЕНЕ Предвиђено планско подручје дефини-

сано је обухватом плана и представља грађевин-ско земљиште унутар грађевинског подручја на-

сеља Платичево, Планом генералне регулације

насељеног места Платичево утврђено као Зона централних садржаја.

У оквиру планског подручја на грађе-

винском земљишту, одвајају се ПОВРШИНЕ ЗА ЈАВНЕ НАМЕНЕ, а чине га: општински пут

Никинци-Витојевци (Ул. Славка Адамовића) и насељска саобраћајница (Ул. Вука Караџића).

Коридори наведених саобраћајница представ-

љају постојеће уличне коридоре са постојећим попречним профилом саобраћајница којима је

обезбеђен адекватан саобраћајни приступ свим

парцелама у обухвату плана као и изван граница планског подручја.

Списак парцела предвиђен за површине јавне намене: Делови катастарских парцела: • 1974 (Ул. Вука Караџића) и 1982 (Ул. Славка Адамовића) К.О. Платичево Табела 4. Биланс површина јавне намене и

површина остале намене

ПОВРШИНЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ 0.54hа

општинска саобраћајница око 0.3946 hа

приступне саобраћајнице око 0.1454 hа

ПОВРШИНЕ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ 0.94hа

Зона централних садржаја око 0.94hа

У односу на укупну површину планског

подручја (1.48hа), земљиште за јавне намене (0.54hа) заузима 36,49% укупне површине. Напомена: У случају непоклапања ре-

гулационе линије из текста и графичког приказа - Лист бр. 4 „Површине за јавне намене“

меродавна је регулациона линија приказана на графичком приказу. 5.2. РЕГУЛАЦИОНЕ ЛИНИЈЕ УЛИЦА, ПО-




У планском подручју формирају се ПО-

ВРШИНЕ ЗА ЈАВНЕ НАМЕНЕ које су регула-

ционим линијама разграничене од површина ос-тале намене. Ове површине сачињавају улични

коридори, првенствено део коридора општин-ског пута Никинци-Витојевци (Ул. Славка Ада-

мовића) као и коридори насељске саобраћајница

(Ул. Вука Караџића). Од делова постојећих парцела образо-

ваће се парцеле за површине јавне намене, пре-

ма графичком прилогу Лист бр. 5 “Саобраћај, регулација и нивелација” приказан у размери Р

1 : 1000. Планиране регулационе линије дате су у односу на осовине саобраћајница или у односу

на постојеће границе парцела.

Регулација дела уличног коридора Ул. Славка Адамовића, у складу са Планом гене-

ралне регулације насељеног места Платичево, сече к.п.1978 у следећим тачкама:


Списак парцела, односно делова

парцела планираних за површине јавне намене

дат у тачки 5.1.2.

5.3.НИВЕЛАЦИОНЕ КОТЕ РАСКРСНИЦА


Земљиште, у планском подручју, је грађевинско, терен је релативно раван односно

благо нагнут од југозапада према североистоку,

са висинским котама од 81,40мнв на западу до

80,17мнв на северу.

Нивелациони план улица и површина јавне намене представља слику постојећих, од-

носно планираних нивелета, јер у оквиру планс-

ког подручја нема планираних нових саобраћај-ница, те је у том смислу вертикална регулација -

нивелација конципирана на задржавање

нивелете постојећих улица.

Приказ нивелационих кота, са одговара-

јућим падовима дат је у графичком прилогу Лист бр.5 –“Саобраћај, регулација и нивелација“

Р:1000


САОБРАЋАЈНИЦА И ЈАВНЕ КОМУ-

НАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ Саобраћајно решење простора у

обухвату засновано је, генерално, на начелу опслуживања планиране намене простора и

начелу приступачности простора. У оквиру обухвата је траса општинског

пута Л-1 Платичево – Никинци – Буђановци -

Рума (улица Славка Адамовића) која се пружа

правцем север-југ и насељска собраћајница

(улица Вука Караџића) која се пружа правцем исток-запад.

Саобраћајна матрица проистиче из

постојеће мреже путева, без увођења нових саобраћајница.

Саобраћајна приступачност појединих

парцела у обухвату Плана обезбедиће се преко прикључака на улицу Славка Адамовића и Вука

Караџића. Улице задржавају постојећу ширину

коридора:

- улица Славка Адамовића око 23м - улица Вука Караџића око 22м

Садржај попречног профила коридора

улице Славка Адамовића чини:

- коловоз ширине 6.0 м, две возне траке

- тротоари ширине 1.5 м (обострано) - земљишни појас променљиве ширине.

Садржај попречног профила коридора

улице Вука Караџића чини:

- коловоз ширине 6.00 м (две возне траке), - тротоари ширине 1.5 м (обострано)

- аутобуско стајалиште ширине 2.80м (једнострано)

- земљишни појас променљиве ширине.

Путна канализација је типа затворене канализационе мреже.

Преостали простор у коридору

саобраћајница предвиђен је за смештај остале јавне комуналне инфраструктуре.

5.4.1. ТРАСЕ САОБРАЋАЈНИЦА

Систем саобраћајница у оквиру обухва-

та плана чине према хијерахијском рангирању: 1. општински пут Л-1 Платичево–Никинци–

Буђановци-Рума (улица Славка Адамовића) 2. насељска саобраћајница (улица Вука

Караџића).

Трасе саобраћајница дефинисане су Просторним планом општине Рума, као и Пла-

ном генералне регулације насеља Платичево.

5.4.2. ТРАСЕ КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУК-

ТУРЕ

Водовод Задржавају се трасе постојеће водоводне

мреже. Планиране објекте у границама Плана,

могуће је прикључити на постојеће цевоводе, јер је водоводна мрежа задовољавајућег капаци-

тета за санитарно хигијенске и противпожарне потребе.

Фекална и атмосферска канализација Насеље Платичево нема изграђену сеос-ку канализациону мрежу. У наредном периоду

неопходна је изградња сеоске канализационе

мреже са системом за пречишћавање отпадне воде.

Док се не стекну услови за прикључење на месну канализациону мрежу, одвођење от-

падних вода санитарно хигијенског порекла из

будућих објеката решити зацевљеном мрежом до водонепропусне септичке јаме (План гене-

ралне регулације насељеног места Платичево из марта 2010.год.).

Атмосферска канализација за евакуа-

цију падавина са површине која је обухваћена планом је решена системом затворене канализа-

ције којом се прикупља атмосферска вода и по-

том одводи до најближег реципијента – мелио-

рационог канала.

Неопходно је у планском подручју пла-нирати проширење мреже атмосферских канала.

Електроенергетика Задржава се постојећи коридор мешови-

тог вода, за све изменe и полагање будућих


каблова средњенапонске и нисконапонске

мреже. Стуб мешовитог вода који угрожава

безбедност саобраћаја (троугао прегледности , у раскрсници улица Славка Адамовића и Вука

Караџића) треба уклонити и каблирати део

средњенапонске мреже између СТС у улици Славка Адамовића и првог стуба мешовитог

вода у улици Вука Караџића. За трасу будућег

средњенапонског кабла користити постојећу трасу мешовитог вода.

Гасовод Задржава се већ постојећа двострана

гасоводна мрежа.

Телекомуникације Поред постојеће телекомуникационе

мреже, постоји могућност изградње телекому-

никационе мреже са обе стране уличних коридора, при чему се нова мрежа изводи

искључиво подземно.





5.5.1. САОБРАЋАЈНИЦЕ

У обухвату планског подручја се налазе

улице Славка Адамовића и Вука Караџића. Саобраћајнице задржавају постојећу регулацију

(део регулације Ул. Славка Адамовића се мења

у односну на постојеће стање у складу са смер-ницама Плана генералне регулације насељеног

места Платичево). Коловоз улице Славка Адамовића, у

оквиру обухвата плана, је потребно проширити

на 6м, како би могао да прихвати очекивани саобраћај, односно опслуживање будућих садр-

жаја. Тротоар је такође потребно проширити на 1,5м.

Како улица Вука Караџића представља

примарну саобраћајницу која се везује на државни пут 1Б реда 21, потребно је проширити

коловоз на 6м, као и тротоаре на 1,5м.

Уколико се јави потреба за изградњом паркинг простора унутар уличних коридора,

постављањем саобраћајних елемената за потре-бе успоравања режима саобраћаја, постављањем

атмосферских каналета и сл., потребно је исту

извршити према условима надлежног предузећа које управља насељским саобраћајницама

(општинским путевима). Прикључак, контролу приступа свакој

појединачној парцели извршити такође у складу

са условима надлезног предузећа које управља

насељским саобраћајницама, као и у складу са

Правилником о условима које са аспекта

безбедности caoбpaћaja морају да испуњавају

путни објекти и други елементи јавног пута

(„Сл. гласник РС”, 6р.50/2011) и осталим важећим стандардима и прописима.

У графичком листу бр. 5.1. дат је попречни профил саобраћајница.

5.5.2.ПРАВИЛА И УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ



Правила за прикључење на електро-

енергетску мрежу

Сви објекти се прикључују са постојеће надземне електричне мреже, искључиво подзем-

но, каблом одговарајућег пресека. Уколико

постоји потреба за већом потрошњом могућа је изградња трафостанице, на парцели потрошача.

Овако изграђеној трафостаници обезбедити при-

ступ ширине 3м, а њена удаљеност од других објеката је 3м.

Правила за изградњу телекомуни-

кационе мреже, КДС објеката и објеката

мобилне телефоније и правила прикључења Нову телекомуникациону мрежу изво-дити увек подземно, са обе стране улице, а при-

кључке преко слободностојећих ормана, који се смештају поред тротоара, тако да не сметају

приступу објектима. КДС се у деловима где по-

стоји мешовити вод изводи као телекомуника-циона мрежа.

Уређаји мобилне телефоније се сходно

снази могу постављати на кровну конструкцију, или делове фасаде будућих објеката, али да

естетски не нарушавају изглед објекта, као и да не утичу својим зрачењем негативно на људе

који бораве у објекту.

Правила за прикључење на гасоводну

мрежу Будући објекти се прикључују на посто-јећу мрежу, која је изведена са обе стране улица.

Код планирања и извоћења објеката

потребно је придржавати се техничких услова из Правилника о условима за несметану и без-

бедну дистрибуцију природног гаса гасоводима

притиска до 16 ван, (Службени гласник РС бр. 86/2015 од 14.1О.2О15.)

Правила за прикључење на водоводну

мрежу

Будући објекти се могу прикључити на

постојећу водоводну мрежу, с тим што сваки објека мора имати засебан прикључак. На јед-

ном објекту може бити постављено више водо-мера, ако се делови објекта користе за различите

намене (стамбени, пословни, противпожарна

вода).

Шахт за смештај водомера мора бити од

тврдог материјала, светлог отвора у складу са

димензијама прикључка и броја водомера у


њему ( за прикључке F 3/4 " димензије 1м х 1м,

за F 50 1,5 x 2,20 м, za F 80 дим 1,50x2,50).

Шахт сме бити удаљен од регулационе линије максимално 2,0м и не сме бити ближи суседним

парцелаина од 1,5м.

Правила за прикључење на фекалну

и атмосферску канализациону мрежу

Када се стекну услови за повезивање на месну канализацију треба се придржавати

следећих правила:

- Прикључак на канализациону мрежу извести ПВЦ цевима F 160. У дворишту објекта, иза

саме регулационе линије, предвидети ревизионо окно на прикључном воду фекалне

канализације.

- Прикључак од ревизионог окна па до уличне канализационе мреже извести управно са падом

од 2%. - Прикључење подрумских и сутеренских про-

сторија на канализациони систем дозвољава се

само преко сопственог постројења аутоматским препумпавањем.

- Директно прикључење подрумских просторија

није дозвољено на канализациону мрежу. - Прикључење атмосферске канализације и

дренажних вода од објекта није дозвољено на систем фекалне канализације.

- У месну канализацију могу се упуштати само

отпадне воде санитарно хиигијенског порекла. - За евентуалне технолошке отпадне воде пред-

видети сепаратни систем пречишћавања. До прописаног квалитета за упуштање у месну

канализацију у складу важећих одлука и

правилника из ове области. Кишном канализацијом треба омогући-

ти одвођење атмосферских вода са саобраћај-

ница и осталих површина унутар посматраног подручја до најближег реципијента. Атмосфер-

ске воде у зависности од порекла упустити у реципијент након адекватног третмана. Крајњи

реципијент за пријем атмосферске воде и пре-

чишћене отпадне воде је најближи мелиораци-они канал.

Унутар планског подручја поред плани-раног проширења атмосферске канализације не-

опходно је планирати, с обзиром да се ради о

зони централних садржаја, затворену (зацев-љењу) будућу мрежу атмосферских канала.

Сви радови на пројектовању, извођењу

канализационе мреже као и прикључењу на

исту, ће се извести у свему према прописима и

условима датим од надлежних предузећа и установа.

Правила за прикључење на саобра-

ћајну мрежу Саобраћајне прикључке постојећих и

будућих корисника потребно је извести у складу

са условима надлежног предузећа које управља

насељским саобраћајницама (општинским путе-

вима). Прикључење извести преко колских улаза који су за стамбене објекте потребни да

буду минималне ширине 2.50м, док за пословне минимално 5.0м.

Прелаз приступног пута парцели преко

атмосферског канала ће се извршити зацевље-њем канала.

Одводњавање саобраћајних површина

обезбедити одговарајућим падовима према зеленим површинама.

Простор за паркирање возила корисника објеката обезбедити у оквиру сопствене

парцеле.

Могуће је планирање паркинг простора унутар уличних коридора и то по систему по-

дужног паркирања (димензије једног паркинг места код подужног паркирања за потребе

паркирања путничког аутомобила су

мин.6,0*2,5м).


ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА Под зеленим површинама у обухвату планског подручја подразумева се следеће:

- Зеленило зоне централних садржаја - Зеленило уличних коридора

Зеленило зоне централних садржаја

Партерне површине у обухвату плана представљају дворишта парцела становања,

пословања као и компатибилних садржаја која, поред површина под тврдим застором, подразу-

мевају и зелене површине, као и уређење

травњака и цветњака. Слободне, неангажоване површине

парцеле по правилу се користе за озелењавање и

уређење врта. Уређење ових површина треба да се базира на поставци првенствено аутохтоне,

декоративне вегетације уз неопходно кориш-ћење елемената партерне архитектуре.

Уређење слободних, неангажованих

површина уз становање и пословање вршиће се у складу са жељом власника (корисника) док је

за уређење зеленила уз комплексе компатибил-них садржаја неопходно посебну пажњу

посветити хортикултурном уређењу.

Сходно горе наведеном, поред озелења-вања парцела планираних објеката компатибил-

них намена аутохтоним, декоративним врстама

пожељно је и опремање истог урбаним мобили-

јаром (клупе, корпе за отпатке, светиљке и др.) а

све у складу са наменом предметне парцеле. Могуће је на слободним површинама парцела

намењених компатибилним садржајима уредити

и простор намењен за игру деце као и друге адекватне садржаје уз објекте компатибилне

намене (простор за одмор, рекреацију...).


У погледу хортикултурног уређења кон-

статује се да зеленило на парцелама зоне цент-ралних садржаја треба да заузима минимално

20% од укупне површине парцеле, односно у складу са нормативима за одређену делатност.

На парцелама где није могуће остварити ових

20% због потребе за манипулативним површи-нама неопходно је површине намењене за пар-

кирање извести у растер плочама са травнатом

испуном.

Зеленило уличних коридора

У оквиру уличних коридора планира се формирање линијског зеленила у зависности од

ширине уличног профила, односно код озелења-

вања саобраћајница при формирању зелених по-вршина, неопходно је водити рачуна о простор-

ним могућностима – ширина зеленог појаса,

удаљеност од инсталација, саобраћајних трака и објеката, те да формирање уличног зеленила не

сме да омета нормално кретање пешака, хендикепираних лица и саобраћаја.

При избору врста за улично зеленило

треба водити рачуна да сем декоративних свој-става (фенолошке особине), буду прилагођене

условима раста у уличним профилима (отпорност на збијеност тла, водни капацитет

земљишта, прашина, гасови…)

Будући паркинг простор унутар улич-них коридора планирати тако што ће се извр-

шити садња листопадних дрвећа (одговарајуће

величине крошње) и то по систему да се иза сваког четвртог паркинг места оставити простор

за дрво. Потребно је ускладити поставку дрво-реда са прилазима објекту и инфраструктуром.

Такође је уз садњу високог зеленила за

потребе изградње и додатног озелењавања пар-кинг простора могућа и примена перфорираних

елемената са травнатом испуном. Основни задатак зеленила унутар пут-

них коридора је да створи повољне санитарно-

хигијенске и микроклиматске услове и повећају естетске квалитете пејзажа.

Слободне површине Архитектонско-обликовно уређење сло-

бодних, неангажованих површина унутар улич-них коридора – партерних површина (нпр. Поп-

ло-чање слободних површина бехатон плочама

или неким другим адекватним материјалом) као и елемената урбаног мобилијара (клупе, канде-

лабери, жардињера, корпе за отпатке, рекламни и огласни елементи, аутобуско стајалиште) мора

бити у складу са архитектонско-обликовним

решењем предметног блока и са остатком зоне

централних садржаја мора чинити јединствену

функционалну целину.

Детаљна обрада партерног уређења и

поставке урбаног материјала на простору обухваћеном Планом ће се обавезно утврдити

пројектом партерног уређења.

5.6.ОПШТИ И ПОСЕБНИ УСЛОВИ И МЕРЕ

ЗАШТИТЕ ЖИВОТА И ЗДРАВЉА ЉУДИ,

ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА,ЕЛЕМЕНТАРНИХ

НЕПОГОДА, ТЕХНИЧКО ТЕХНОЛОШКИХ


5.6.1. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Изградња објеката и извођење свих вр-ста радова, у планском подручју, мора се врши-

ти тако да се не изазову било каква оштећења и

загађења животне средине. За смањење буке и аерозагађења као по-

следице друмског саобраћаја и планираних сад-

ржаја планирано је формирање нових зелених површина као и одржавање и замена постојећег

зеленог фонда. За спречавање загађења подземних вода

условљава се да свака изградња објеката у план-

ском подручју не сме бити планирана без мо-гућности прикључења на канализациону инфра-

структуру када се за то укажу услови, након њене изградње.

Одвођење отпадних вода (санитарних и

атмосферских) унутар планираних садржаја, до изградње насељске канализационе мреже, мора

се решити у складу са правилима и условима

прописаним овим Планом - примена уређаја за пречишћавање отпадних вода или примена

бетонских водонепрописних септичких јама за индивидуалне кориснике.

Депоновање комуналног отпада је пла-

нирано на уређеним пунктовима у сопственом дворишту или у за то изграђеном помоћном

објекту, а све у сврху обезбеђења одговарајућих санитарно-хигијенских услова у планском

подручју.

Инфраструктурна решења у планском подручју морају бити усаглашена са свим

законским прописима како би се обезбедила

заштита земљишта, воде и ваздуха. Мере за заштиту животне средине обух-

ватају мере заштите од негативног дејства при-родних фактора (ветра, атмосферских падавина,

сунчевог зрачења, атмосферских пражњења,

подземних вода и сеизмичких утицаја) и нега-тивног случајног и намерног дејства људског

фактора у миру и ратним околностима (немара који за последицу има: хаварије, механичка и

хемијска оштећења, пожаре, хемијска и радио-

активна и друга штетна зрачења, испарења и

мирисе, намерна - разне саботаже, разарања у

време ратних дејстава из ваздуха и са тла, и сл.).

Елиминисање ових негативних дејстава или


свођење на мин утицаје постиже се првенствено

применом позитивних законских прописа,

норми и техничких услова у пројектовању, изградњи (грађевинских прописа нарочито код

избора конструктивног склопа и фундирања објеката, а за сеизмичке утицаје 8º МЦС скале,

употребе атестираних грађевинских материјала

отпорних на ватру, примена квалитетне, атести-ране опреме, опремање одговарајућим инстала-

цијама, такође правилним распоредом објеката

на појединачним локацијама како би се успоста-виле противпожарне саобраћајнице лако доступ-

не санитеским возилима и противпожарна, хидрантска мрежа и др.

Пре свега поштовањем и применом свих

законских норми, прописа и техничких услова, сва негативна дејства своде се на минималну

меру. Забрањује се примена грађевинских

материјала који остављају сумњу на појачано

радиоактивно зрачење, недовољну носивост, недовољну отпорност на пожар и слично.

За сваки појединачан будући пројекат у

оквиру планског подручја за који надлежни орган утврди да је то потребно, мора се у складу

са Законом о процени утицаја на животну средину (“Сл. Гласник РС”, бр. 135/04, 36/09),

подзаконским актима и Уредбом о утврђивању

листе пројеката (“Сл. Гласник РС”, бр. 114/08), израдити Студија о процени утицаја на

животну средину и прописати одговарајуће мере заштите.

5.6.2. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ



Услови заштите од потреса Приликом пројектовања и изградње но-

вих објеката неопходно је применити Правил-ник о техничким нормативима за изградњу обје-

ката високоградње у сеизмичким подручјима

(Сл.лист СФРЈ, бр. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 и 52/90) ради обезбеђења заштите од максималног

очекиваног удара 8ºМЦС.

Услови заштите од пожара

Заштиту од пожара треба обезбедити

правилном организацијом појединачних објек-ата са поштовањем њихове међусобне удаљено-

сти, обавезним коришћењем незапаљивих мате-

ријала за њихову изградњу и обавезним обезбе-

ђењем приступа свим објектима као и обезбе-

ђењем потребног капацитета водоводне мреже односно довољне количине воде за гашење

пожара, а све у складу са важећим законима

(Законом о заштити од пожара (Сл. Гласник РС бр. 111/09, 20/2015)), техничким прописима

(Правилником о техничким нормативима за

хидрантску мрежу за гашење пожара (Сл. лист

СФРЈ бр. 30/91)) као и осталим стандардима и

прописима који регулишу ову област. Приликом изградње гаража за путничке

аутомобиле придржавати се Правилника о техничким захтевима за заштиту гаража за

путничке аутомобиле од пожара и експлозија

(Сл. лист СЦГ бр.31/2005). Објекте градити од ватроотпорних

материјала (опека, бетон и сл.). Поред тога

конструкција објеката треба да буде прописане сеизмичке отпорности, а елементи конструкције

треба да имају одређен степен ватроотпорности који одговара пожарном оптерећењу.

Пре издавања локацијских услова

потребно је од стране надлежног органа за заштиту од пожара прибавити посебне услове у

погледу мера заштите од пожара и експлозија сходно чл.16. Уредбе о локацијским условима

(Сл.гласник РС бр.35/15 и 114/15) узимајући у

обзир да због специфичности објеката План не може да садржи све неопходне могућности, ог-

раничења и услове за изградњу објеката, однос-

но све услове заштите од пожара и експлозија.

Услови заштите од поплава

Према Плану генералне регулације на-сељеног места Платичево, насеље са околином

на већем делу катастарске општине није трајно

угрожено од штетног дејства високог нивоа подземне воде. Заштита од подземних вода

обезбедити применом свих техничких мера за-штите прописне хидроизолације у фази проје-

ктовања и изградње објеката (поготово сутерена

и подрума будућих објеката) и укупног уређења простора, односно избегавањем градње (подру-

ма и сутерена) на делу предметног подручја где

то не дозвољавају хидрогеолошке карактери-стике терена.

Заштита од површинских вода обезбе-ђује се одвођењем атмосферске воде са кровних

и незагађених бетонских површина и условне

чисте технолошке воде чији квалитет одговара IIб класи воде, без пречишћавања у атмосферску

канализацију, зелене површине или мелиора-циони канал.

Услови заштите од удара грома

Заштита од удара грома обезбедиће се изградњом громобранске инсталације, која ће

бити правилно распоређена и правилно

уземљена.

Мере заштите од техничко-технолош-

ких несрећа и одбарана од ратних дејстава Мере заштите од интереса за народну

одбрану уграђене су у сва Планом генералне

регулације насељеног места Платичево одређена просторна решења, од намене површина, мреже

инфраструктуре до мреже друштвених и оста-


лих комуналних објеката. Сва планирана про-

сторна и техничка решења обезбеђују умањење негативних последица могућих у изузетним си-

туацијама услед ратних разарања, елементарних непогода и техничко-технолошких несрећа које

могу угрозити подручје насеља.

У складу са Законом о вандредним ситуацијама ради заштите од елементарних

непогода и других несрећа, органи локалне

самоуправе, привредна друштва и друга правна лица, у оквиру својих права и дужности, дужна

су да се обезбеде да се становништво, односно запослени, склоне у склоништа и друге објекте

погодне за заштиту.

Склањање људи, материјалних и кул-турних добара обухвата планирање и кориш-

ћење постојећих склоништа, других заштитних

објеката, прилагођавање нових и постојећих комуналних објеката и као и објеката погодних

за заштиту и склањање, њихово одржавање и коришћење за заштиту људи од природних и


Као други заштитни објекти користе се подрумске и друге подземне просторије у објек-

тима прилагођене за склањање људи и матери-јалних добара, пећине и други природни

објекти.

Министарство пољопривреде и заштите животне средине је утврдило да се на терито-

рији КО Платичево не налазе СЕВЕСО постро-

јења/комплекси, односно на територији Општи-не Рума постоји један СЕВЕСО комплекс нижег

реда-Фабрика за производњу сунђера, оператера Helath Care Europe доо Рума, али тај комплекс

нема утицаја на подручје обухваћено Планом

(удањени су око 15км). У случају изградње нових СЕВЕСО

постројења/комплекса, а у складу са Правилни-ком о садржини политике о превенцији удеса и

садржини и методологији израде Извештаја о

безбедности и Плана заштите од удеса (Сл. гласник РС, бр. 41/10) као полазни основ за

идентификацију повредивих објеката разматра

се удаљеност од минимум 1000м од граница СЕВЕСО постројења, односно комплекса, док се

коначна процена ширине повредиве зоне – зоне опасности, одређује на основу резултата моде-

лирања ефеката удеса. Такође, идентификација

СЕВЕСО постројења/комплекса се врши на основу Правилника о листи опасних материја и

њиховим количинама и критеријумима за одређивање врсте докумената које израђује

оператер севесо постројења, односно комплекса

(Сл. гласник РС бр. 41/10 и 51/10).

Када је складиштење запаљивих матери-

јала у питању, ради заштите од техничко-

технолошких несрећа, запаљив материјал не

може се сместити на простору који није удаљен

најмање 6,0м од објекта или дела објекта (осим уколико то техничко-технолошким прописима

није другачије одређено). У објектима и просто-ријама у којима се ускладиштава и држи запа-

љив и други материјал (сировине, готови произ-

води, амбалажа и др.) морају се обезбедити слободни прилази и прилази справама и

уређајима за гашење.

У случају загађења животне средине (прекорачења дозвољеног нивоа загађујућих

материја у животној средини) неопходно је да се без одлагања предузму мере ради смањења

штете у животној средини или уклањања даљих

ризика, опасности и штете у животној средини. У ове мере спадају превентивне мере заштите и

мере приправности и одговорности на удес.


ФЛОРЕ И ФАУНЕ Према Плану генералне регулације на-

сељеног места Платичево на предметном про-

стору у обухвату Плана не постоје заштићена природна добра.

Како се заштита биодиверзитета рурал-них и урбаних површина заснива на стварању и

одржавању зелених површина додатним озеле-

њавањем насеља побољшава се квалитет вазду-ха и снижавање температуре у летњем делу

године због способности биљака да апсорбују и

рефлектују сунчево зрачење. Спречавају се та-кође ерозија тла изазвана кишом, брзо отицање

атмосферских падавина, смањује бука од сабра-ћаја а долази и до просторног разграничавања

функција које могу негативно утицати јадна на

другу. Јавним зеленилом утиче се на форми-

рање система зелених површина насеља који веома доприноси повезивању природне средине

са урбаним простором.

5.6.4. ЗАШТИТА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУР-

НИХ ДОБАРА

Увидом у Студију заштите непокретног

културног наслеђа за потребе израде Плана генералне регулације насеља Платичево

пр.бр.306-07/09 од 11.09.2009., Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица је

контастатовао да на простору у обухвату Плана

нема непокретних културних добара и добара под претходном заштитом. Такође увидом у

наведену документацију са којом Завод распо-лаже констатовано је да на простору обухвата

Плана није вршен археолошки надзор. Међутим,

на широј територији насељеног места Плати-

чево констатован је већи број археолошког на-

лаза, стога је неопходан повремен археолошки

надзор приликом извођења земљаних радова.


Услови чувања, одржавања и коришће-

ња непокретних културних добара и добара која

уживају претходну заштиту и утврђене мере заштите за подручје у обухвата Плана су:

- обавезано је прибављање појединачних услова утврђених по сваком захтеву Инвеститора за

изградњу на подручју обухвата Плана

- обавезан архолошки надзор од стране стручне службе овог Завода приликом извођења

земљаних радова на изградњи

- ако се у току извођења радова наиђе на архео-лошка налазишта или археолошке предмете

извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове и о томе обавести Завод за за-

штиту споменика културе у Сремској Митрови-

ци, као и да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у

положају у ком је откривен, а све у складу са чланом бр. 109 став 1. Закона о културним

добрима

- инвеститор је у обавези да обустави радове уколико наиђе на археолошка налазишта или

археолошке предмете од изузетног значаја, ради

истраживања локације - инвеститор је дужан да обезбеди средства за

праћење, истраживање, заштиту и чување пронађених остатака који уживају претходну

заштиту


ИЗГРАДЊЕ

Како енергетска ефикасност подразу-мева квалитет коришћења разних видова енер-

гије, тако побољшање енергетске ефикасности

значи избегавање (смањење) губитака енергије без нарушавања стандарда живота или економ-

ске активности и може се реализовати како у

области производње (за сопствене потребе) тако и потрошње енергије. Обезбеђивање енергетске

ефикасности подразумева спровођење низа мера, у пројектовању, изградњи, коришћењу и

одржавању објеката намењених како становању,

пословању тако и објектима комптибилних садржаја.

Енергетска ефикасност изградње и

уређења простора постиже се:

- пројектовањем и позиционирањем зграда

према климатским аспектима, изложености сунцу и утицају суседних објеката, подизањем

зелених кровова, као компензација окупираном

земљишту;

- сопственом производњом енергије и другим

факторима (уколико је могуће избегавати при-мену фосилних горива; користити алтернативне

и обновљиве изворе енергије – сунчево зрачење,

биомаса, геотермални извор); - изградњом пешачких и бициклистичких

површина за потребе обезбеђења просторног

комуницирања и смањења коришћења моторних

возила;

- подизањем уличног зеленила (смањује се загревања тла и ствара се природни амбијент за

шетњу и вожњу бицикла); - улични простор осветлити штедљивим светиљ-

кама, са контролом нивоа осветљености, с

обзиром на прометност (за потребе осветљења уличног простора нпр. могуће је применити

соларне колекторе и сл.);

Енергетска ефикасности изградње објеката обухвата следеће мере:

- реализација пасивних соларних мера, као што су: максимално коришћење сунчеве енергије за

загревање објекта (оријентација зграде према

јужној, односно источној страни света), заштита од сунца, природна вентилација и сл.;

- омотач зграде (топлотна изолација зидова, кровова и подних површина);

- правилна уградња врата и прозора (ваздушна

заптивност, непропустљивост и друге мере); - систем грејања и припреме санитарне топле

воде (поставка котлова и горионика, на

природни гас или даљинско грејање, изградња топлотних подстаница, регулација температуре,

уградња термостатских вентила, делитеља и мерача топлоте и друге мере);

- унутрашња клима, која утиче на енергетске

потребе, тј. систем за климатизацију, (комбина-ција свих компоненти потребних за обраду

ваздуха, у којој се температура регулише или се може снизити, могућно у комбинацији са

регулацијом протока ваздуха, влажности и

чистоће ваздуха); - унутрашње осветљење (поставка сијалица и

светиљки ради обезбеђења потребног квалитета

осветљености). Мере за побољшавање енергетских

карактеристика зграда не смеју да буду у супротности са другим суштинским захтевима,

као што су приступачност, рационалност и

намеравано коришћење зграде.


6.1. ПРАВИЛА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ, ПРЕПАР-


ПАРЦЕЛА На грађевинском земљишту, у складу са

наменом простора, утврђују се обавезе, услови и

могућности промене граница постојећих

катастарских парцела.

Парцелацијом се од једне катастарске парцеле формирају две или више грађевинских

парцела, према утврђеним параметрима за

поједине намене. Препарцелацијом се од две или више

катастарских парцела, формира јединствена


грађевинска парцела за изградњу објеката према

планираним наменама. Исправка границе између парцела се

врши између парцеле у јавној и парцеле у приватној својини. Исправка границе се врши и

између парцела истог власника.

Свака грађевинска парцела мора имати приступ на јавни пут (улицу) и то непосредно и

директно.

За све парцеле важи да се целокупна активност, укључујући и паркирање возила,

мора одвијати унутар грађевинске парцеле. У зоне централних садржаја појављују

се следеће врсте парцела за које су прописани

посебни параметри:

• ПАРЦЕЛЕ ПОРОДИЧНОГ СТАНОВАЊА:

1. Постојеће парцеле (које се задржавају овим ПДР-ом)

Могуће су одређене корекције у циљу постизања правилнијег облика, допуна површи-

не парцеле одређене за поједине намене, или из

потреба решавања неког проблема на терену (просторног или имовинско-правне природе)

2. Парцеле намењене за породично становање (главни обј. стамбени)

3. Парцеле намењене за породично становање са

пословањем (главни обј. стамбено-пословни, пословно-стамбени)

Минимална површина и ширина ули-

чног фронта за новоформиране грађевинске

парцеле породичног становања:

- за слободностојеће објекте, мин. површина парцеле је 360м

2, а минимална ширина уличног

фронта износи 12.0м.

- за двојне објекте, мин. површина парцеле је 660м

2 (2*330м

2), а минимална ширина уличног

фронта износи 10.0м. (изузетно за парцеле за које је парцелација

извршена пре доношења овог Плана (постојеће

парцеле намењене породичном становању), које излазе на јавни пут – улицу а имају параметре:

мин ширина уличног фронта=8м, мин површина

парцеле =300м2, из=70% и ии=0,8 могу се

користитити за намену чисто становање; мини-

мални параметри прописани за парцеле форми-ране пре доношења Плана не могу се примењи-

вати приликом формирања нових парцела,

односно код нове парцелације, препарцелације и исправке границе парцела)

• ПАРЦЕЛЕ НЕСТАМБЕНЕ НАМЕНЕ

1. Парцеле намењене за пословање

2. Парцеле намењене за изградњу објеката

компатибилних намена

Минимална површина и ширина ули-

чног фронта за новоформиране грађевинске

парцеле нестамбене намене:

- за све врсте објеката мин. површина парцеле је 600м

2, а минимална ширина уличног фронта

износи 18.0м.

Минимално удео нестамбене намене у

предметном блоку је 5%.

• ПАРЦЕЛЕ ПОВРШИНА ЈАВНЕ НАМЕНЕ

Величина парцеле и други параметри

везани за парцеле површина јавне намене утврдиће се на основу конкретног захтева према

исказаним потребама, садржајима.

ПЛАН ПАРЦЕЛАЦИЈЕ приказан на

листу бр.7 „План грађевинских парцела (са

смерницама за спровођење)“ представља једно од могућих решења парцелације:

- предметни предлог парцелације подразумева припајање к.п.бр.20 и 22 парцелама које излазе

на Ул. Вука Караџића а то су: к.п.бр. 19 и 21 (у

складу са графичким приказом) На листу бр.7 - План парцелације - дат

је предлог парцелације, с тим да су могућа и другачија решења према исказаним потребама

уз поштовање утврђених правила за парцелаци-

ју, препарцелацију и исправку границе парцела.


СЕ МОГУ ГРАДИТИ НА ПАРЦЕЛАМА Врста и намена главног и помоћних

(пратећих) објеката на парцели одредиће намену појединачне парцеле а све у оквиру намена

дозвољених у зони централних садржаја.

Намена објеката: • На парцелама породичног становања:

Главни објекат је стамбени, стамбено-пословни или пословно-стамбени са помоћним

(пратећим) објектима у функцији главног

објекта. • На парцелама нестамбене намене:

Главни објекат је пословни или обј. ком-

патибилне намене (обј. намењени управи и ад-министрацији, образовању, здравству, заштити

деце и старих, култури, угоститељству, туризму, спорту и рекреацији) са помоћним (пратећим)

објектима у функцији главног објекта.

Пословни објекти у овом делу зоне централних садржаја могу бити објекти трго-

вине на мало, угоститељства и услужних делат-ности, управе и администрације, делатности из

области образовања, здравства, социјалне заш-

тите и бриге о деци и старим особама, културе,

угоститељства, туризма, спорта и рекреације,

производног занатства (обућарство, дуборезач-

ки радови, ћилимарство, израда сувенира) и ус-


лужног занатства (берберско-фризерске, козме-

тичке, кројачке и др. занатске услуге), ако за то

постоје просторни услови (према нормативима за одређену делатност) као и услови заштите

животне средине. Трговине на велико, склади-шта, затим млинови, силоси (било ког капаци-

тета), производни и економски објекти нису

дозвољени у оквиру планског подручја.

Врста објеката: Према врсти објекти могу бити слобод-

ностојећи, двојни, објекти у прекинутом или непрекинутом низу.

У зависности од величине парцеле поред главног објекта на парцели дозвољена је

изградња засебног - стамбеног објекта, послов-

ног или објекта компатибилне намене као другог објекта на парцели (уз главни објекат

горе наведене намене) и то: - на грађевинским парцелама породичног стано-

вања, чија је површина мања од 500м2 није мо-

гуће поред главног објекта на парцели градити други објекат на парцели-стамбени, стамбено -

пословни или пословно-стамбени објекат.

-на грађевинским парцелама нестамбене намене, чија је површина мања од 800м

2 није могуће

поред главног објекта изградити други објекат на парцели-објекат пословне намене или објекат

компатибилне намене

Поред главног и другог објекта на пар-цели могућа је изградња помоћних (пратећих)

објеката на парцели: гараже, оставе, летње кухиње, надстрешнице, вртна сенила, дворишни

камини, базени, бунари, ограде, септичке јаме

(као прелазно решење до прикључења на насељску канализациону мрежу) и сл.



ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ Објекти се граде на грађевинској линији или унутар површине ограничене грађевинским

линијама и то:

- Предња грађевинска линија се поставља на регулациону линију или се објекат повлачи у

дубуни парцеле за макс. 6,0м - Изузетно, може се дозволити повлачење новог

објекта и на већу удаљеност од регулације, уз

упозорење инвеститору да главни објекат залази у зону помоћних (пратећих) објеката који имају

првенство изградње у задњем делу парцеле;

- Под постављањем објекта на предњу грађевин-

ску линију (која је увучена у односу на регула-

циону линију) подразумева се да се на њу поставља преовлађујући део фасаде објекта у

свему у складу са правилима за грађевинске

елементе објеката прописаним Правилником о општим правилима за парцелацију, регулацију и

изградњу (Сл. гласник РС бр.22/2015);

- За све објекте који садрже становање у обух-

вату Плана грађевинска линија према ближем

бочном суседу утврђује се на растојању од најмање 0,5м или на граници са суседом (тј.

растојању мањем од 0,5м али уз сагласност суседа) и уз поштовање одмицања од мин 4,0м

између објеката на суседним парцелама (и

сопствених објеката), док је за објекте намењене пословању и објекте компатибилних намена ра-

стојање према ближем бочном суседу минимал-

но 1,0м; према даљем суседу грађевинска линија се утврђује на најмање 2,5м код становања од-

носно мин 3,5м код пословања и компатибилних намена како би се обезбедио нужни колски

пролаз одговарајуће ширине у дубину парцеле

(а све уз услов да је размак између сопственог и суседног објекта мин 4,0м односно половина

висине вишег објекта али не мање од 4,0м); задња грађевинска линија треба да се налази на

минималном растојању од 1,5м од границе са

суседом односно на мањем растојању или на граници са суседом уз оверену писмену

сагласност суседа (уз услов да је размак између

сопственог и суседног објекта мин 0,0м тј. ширина дилатације или мин 4,0м односно

половина висине вишег објекта али не мање од 4,0м и уз услов да се вода с крова мора сводити

у сопствено двориште); за постојеће објекте

који не испуњавају горе наведене параметре (грађевинске линије) обавезно је задржавање

истих у оквиру постојећих намена (за објекте који се налазе на растојањима према границама

суседних парцела мањим од прописаних није

могуће отварање нових отвора на фасадама нити увођење нових делатности пословања или ком-

патибилних намена) и постојећег габарита (тј.

није могућа доградња објекта где се постојећа грађевинска линија налази на растојању мањем

од прописаног у односу на границе парцела као и у случајевима где је одмицање од сопствених

и суседних објеката мање од Планом

прописаног) - Утврђена грађевинска линија према регулацији

улица и према суседним парцелама важи за изградњу свих нових објеката на парцелама тј.

приликом одређивања положаја будућих објека-

та неопходно је испоштовати горе наведена минимална растојања од регулације и граница

парцеле а конкретна позиција објеката зависиће

од организације на парцели, односно од идејног

решења



СКЕ ПАРЦЕЛЕ • Индекс изграђености на свим парцелама у

планском подручју може да буде највише 1.8;


код постојећих парцела намењених породичном

становању чија је површина мања од 360м2 ин-

декс изграђености може да буде максимално 2,1

• Индекс заузетости на свим парцелама може да буде максимално 60%;


И ВИСИНА ОБЈЕКАТА • Максимална спратност стамбених, стамбено-

пословних и пословно-стамбених објеката је П+2+тав (са или без сутерена, подрума – према

потреби, ако не постоје сметње геотехничке или хидротехничке природе)

• Максимална спратност пословних објеката и

објеката компатибилне намене П+1 (са или без сутерена, подрума – према потреби, ако не

постоје сметње геотехничке или хидротехничке

природе) • Максимална спратност помоћних објеката је

П+0 (приземље са галеријом; без подрума/ сутерена)

• Светла висина стамбених просторија не може

бити мање од 2,40м, док је стандардна висина пословних просторија и просторија објеката

компатибилних намена одређена према важећим прописима за одговарајућу делатност али не

испод 3,0м.

• Нестандардна висина објекта је у случају примене нестандардних светлих висина етажа и

комбинације етажа: високо приземље, галерија,

поткровље... • Кота пода приземља нових односно реконстру-

исаних стамбених објеката може да буде од 0,50м до 1,20м рачунајући од коте изведеног

или пројектованог наслањајућег тротоара, а у

зависности од тога да ли је планирана изградња подрума или не.

• Кота пода високог приземља, односно етаже над сутереном, може бити највише 2,20м од

коте тротоара.

• Све поплочане површине, пешачке стазе, кол-ске стазе и платое нивелисати са падом према

зеленим површинама на сопственој парцели.

• За колске рампе са падом према сопственом објекту планирати да се одвод површинске воде

реши дренажом или на други погодан начин. • За све случајеве нивелацијом дворишта се

мора обезбедити да вода из дворишта ни у ком

случају не угрожава суседне објекте (и уопште суседне парцеле).


УДАЉЕНОСТ ОБЈЕКАТА

• Размак између сопственог и суседних стамбе-

них објеката треба да буде најмање 4,0м или

минимално половина висине вишег објекта али

не мањи од 4,0м

• Објекти се могу градити као слободностојећи

и у низу у оквиру парцеле (тј. у продужетку слободностојећег објекта), односно међусобни

размак објеката у оквиру парцеле је 0.0м (тј. ширину дилатације) уколико су задовољени ус-

лови противпожарне заштите (као и санитарни и

други технички услови) и уколико то захтева архитектонско урбанистичка концепција или

минимално половина висине вишег објекта (за

слободностојеће објекте у оквиру парцеле) с тим да међусобни размак не може бити мањи од

4,0м • Удаљеност водонепропусне бетонске септичке

јаме (као прелазног решења до прикључења на

насељску канализацију након њене изгрдање) од свих објеката и граница парцеле је мин. 3,0м



ПАРЦЕЛИ Помоћни, пратећи објекти (тј. објекти у

функцији главног објекта) на парцелама зоне

централних садржаја су: гараже, летње кухиње, котларнице, оставе (за огрев, алат и сл.),

приручни магацини, надстрешнице и вртна сенила, дворишни камини (роштиљи, пушнице),

мини базени и спортско-рекреативни терени,

бунари, цистерне за воду, трафо станице, водонепропусне бетонске септичке јаме (као

прелазно решење до прикључења на насељску

канализациону мрежу), ограде и сл. • Пратећи (помоћни) објекти постављају се иза

главног објекта (или другог обј. на парцели), могу бити дограђени уз основни објекат или

самостални у дубини парцеле и то на растоја-

њима (од предње, бочне и задње границе парце-ле као и од суседних и сопствених објеката)

прописаним за главне објекте у поглављу 6.3. Положај објекта у односу на регулацију и у

односу на границе грађевинске парцеле

• Изузетно, уколико преостала ширина парцеле по постављању главног објекта то омогућава,

пратећи (помоћни) се може поставити и поред

главног на растојању од 4,0м, уз поштовање минималних параметара за одмицање у односу

на регулацију и границе суседне парцеле; • За парцеле нестамбене намене (пословне обј. и

објекте компатибилне намене) организација на

парцели зависиће од идејног решења • За гараже, као самосталне објекте, приликом

постављања на предњу грађевинску линију, неопходно је водити рачуна да се крила врата

отварају на унутра, односно нагоре ако су у

питању подизна врата.

• Прљави помоћни објекти - морају бити

удаљени мин 5,0м од главног објекта.


• Кота пода приземља објеката пословних обје-

ката и објеката компатибилног садржаја (туриз-

ма, угоститељства, спорта, рекреације, здравст-ва) је од 0,20 до 1,0м у зависности да ли је

приземље над подрумом или не. • Оптимално је да минимална кота пода призем-

ља, посебно локала, буде бар за две висине

степеника изнад коте околног тротоара.


ОБЈЕКАТА • Изградњом новог објекта не сме се на било

који начин угрозити околни објекти, како на сопственој тако и на суседним парцелама (у

статичком смислу и по питању намена које

делују угрожавајуће на постојеће објекте). • Стопе темеља, као и други делови објекта

(подземни или надземни) не могу прелазити границу парцеле према суседима.

• Нови објекат са потенцијално угрожавајућом

наменом према суседном постојећем објекту мора бити лоциран на мин. растојању од 5,0м од

истог а за веће висине новог објекта мора бити

удаљен за зону обрушавања истог (односно за 2/3 висине новог објекта).

• Морају се применити све техничке мере заштите суседног постојећег објекта.

• Пожељно је формирање заштитног зеленила

према суседном објекту где то дозвољавају просторни услови на парцели.

• Није дозвољено, према суседу, испуштање непријатних мириса и загађеног ваздуха,

нарочито избацивање путем техничких справа

(калориферима, вентилаторима и сл.). • Површинске воде са једне грађевинске парцеле

не могу се усмеравати према другој парцели.

• Грађевински елементи у приземљу и испод коте терена, испади на објекту као и отворене

степенице је потребно пројектовати у складу са посебним правилима прописаним Правилником

о општим правилима за парцелацију, регулацију

и изградњу (Сл.Гласник РС 22/2015)

6.9. АРХИТЕКТОНСКИ УСЛОВИ Сви објекти треба да буду изведени од

савремених, квалитетних, трајних начелно

аутохтоних материјала, функционални, статички стабилни, хидро и термо прописно изоловани,

обликовно складни и опремљени свим

савременим инсталацијама.

Помоћни објекти могу бити грађени од

скромнијих грађевинских материјала који у сва-ком погледу морају да задовоље све техничке

прописе и нормативе везане за овакву врсту

објеката. Спољни изглед објекта, облик крова,

изглед ограде, примењени материјали, боје и

други елементи утврђују се пројектном

документацијом.

Објекти својим архитектонским изразом морају бити усклађени са урбанистичким кон-

текстом у ком настају (у складу са природним и створеним условима), као и са временским

контекстом.

Фасаде треба да су малтерисане и бојене одговарајућом бојом, или од фасадне опеке или

комбиноване обраде, са употребом стакла, мета-

ла, разних фасадних облога, као равне површине или са испадима (лође, балкони, еркери и сл.)

дозвољених величина. Препоручује се пројектовање чистих,

ритмичних фасада, без примене еклектичких

елемената (не препоручује се употреба псеудо-историјских елемената (балустери, тимпанони и

сл.) којима се опонашају историјски стилови уз деградирање аутентичних градитељских

вредности и занатских вештина.

Архитектонским облицима, употребље-ним материјалима и бојама мора се тежити ка

успостављању јединствене естетске и визуелне

целине у улици тј. у блоку. Фундирање објеката вршити у здрав

терен. Сви објекти морају бити пројектовани и

изведени према прописима за заштиту од

сеизмичких утицаја на 8˚ МЦС скале. Сви објекти морају бити обезбеђени од

негативних утицаја електричног пражњења као и других негативних атмосферских утицаја.

• На грађевинској парцели изводиће се објекти и

уређује се целокупна површина парцеле као једна функционална и обликовна целина, а све

према концепту и условима изградње и уређења

прописаним овим Планом; делатност се мора прилагодити просторним, саобраћајним и ин-

фраструктурним условима, тј. све планиране функције морају се обављати искључиво у

оквиру сопствене парцеле.

• Објекти се могу изводити према типском или нарученом пројекту, према потребама и жељама

инвеститора, у складу са урбанистичким и другим условима.

• Стамбени објекат подразумева независну

функционалну, грађевинску и обликовну целину на грађевинској парцели, са једном или више

стамбених јединица (уз услов да је број стам-

бених јединица на једној грађевинској парцели

за викенд објекте максимално 3); пословни

објекат односно објекат компатибилне намене (управа, администрација, образовање, здравство,

заштита деце и одраслих, култура, угоститељ-

ство, туризам, спорт и рекреација) представља јединствену функционалну, грађевинску и обли-

ковну целину (објекат се може изводити фазно


с тим да свака фаза изградње представља функ-

ционалну и техничку целину инфраструктурно опремљену (свом неопходном инфраструкту-

ром) независно од наредних фаза изградње) • Кровне равни свих објеката по правилу треба

да су косе (у изузетним случајевима и равни

кровови, кровови са више кровних равни, зеле-ни кровови или кровне терасе), с падом кровних

равни (гледајући у односу на улицу) попут

претежног броја објеката у уличном фронт, са свођењем воде у сопствено двориште, односно

уличну канализацију. • Кровни покривач може бити цреп, теголе,

етернит плоче, или неки други адекватан

материјал. • Могуће је извођење лежећих или стојећих

кровних прозора.

• Извођење спољног отвореног степеништа за поткровље се не препоручује; Спољно отворено

степениште које савлађује висину преко 0,90м улази у габарит објекта.

• Главне отворе на фасади и отворе других про-

сторија на свим објектима по правилу предви-дети на уличној и фасади објекта орјентисаној

према сопственом дворишту (бочном или задњем).

• Отвори стамбених и других просторија на

стамбеном и другим објектима (пословним и објектима компатибилних намена) на парцели,

према бочним суседима на одстојању од грани-

це суседне парцеле које је 2,5м, начелно се не предвиђају. Изузетно дозвољено је на удаљено-

сти од 2,5м од границе са суседом отварање већих отвора са фиксним мат стаклом, луксфер

призмама и сличним непровидним елементима

(степенишни простор и сл.) и мањи отвори и прозори за вентилацију и нужно осветљење

просторија чији је парапет минималне висине 1,80м од пода просторије.

• Пратећи (помоћни) објекти односно простори

се пројектују и изводе према функционалним санитарним, техничко-технолошким и другим

условима зависно од делатности која је на

парцели дозвољена (односно од намене и врсте објекта)

• Најмања светла висина стамбених просторија 2,40 м; светла висина пословних просторија и

просторија компатибилних намена треба да је

мин. 3,00м, односно према прописима за одгова-рајућу намену односно делатност; светла висина

помоћних просторија треба да је мин. 2,20м, односно у складу са врстом и наменом објекта

(просторија)

6.10 ИНЖЕЊЕРСКО - ГЕОЛОШКИ УСЛО-

ВИ ЗА ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА С обзиром да се подручје општине Рума

налази у зони могуће угрожености земљотресом

јачине 8°МЦС, што је утврђено на основу сеиз-

мичке рејонизације Републике Србије, заштита од земљотреса ове јачине подразумева примену

сигурносних стандарда и техничких прописа о градњи објеката на сеизмичким подручјима.

У случају појаве земљотреса прогнози-

ране јачине од 8° МЦС, не би било катастрофал-них последица на објектима већ би они претр-

пели лакша или средња оштећења, у зависности

од квалитета градње, али не би дошло до масовног рушења објеката и затрпавања људи.

Приликом планирања и изградње про-стора морају се поштовати Планом дефинисани

параметри који утичу на смањење оштећења и

ублажавање последица у случају појаве земљотреса, као што су степен изграђености,

систем градње, спратност објеката, равномеран

распоред слободних површина и др., односно мере заштите подразумевају да се приликом

планирања, пројектовања и изградње објеката као и реконструкције постојећих објеката,

обавезно примене све законски прописане мере

заштите које се односе на изградњу објеката на подручјима могућих трусних поремећаја јачине

8° МЦС.



колски приступ на јавни пут (улицу) и то непо-

средно и директно, минималне ширине 2,5м (оптимално 3,0м) за колске приступе стамбеним

објектима односно мин. 5,0м за колске приступе пословним и објектима компатибилних

садржаја.

Колски приступ се мора обезбедити и у дно парцеле.

Приступ у дубину парцеле обезбеђује се пролазом поред објекта ширине мин. 2,5м (оп-

тимално 3,0м) код становања односно мин. 3,5м

код пословних и објеката компатибилних наме-на (тј. у складу са противпожарним условима

као и нормативима за одређену делатност, али

не мање од 3,5м). Код објеката у низу пролаз у дно парцеле се остварује кроз колски пролаз

"ајнфорт" минималне ширине 3,5м и минималне висине 4,0м

Паркирање возила се искључиво одвија

на сопственој грађевинској парцели, изван јавне површине.

За паркирање возила за сопствене потребе власници објеката обезбеђују простор

на сопственој парцели и то:

• За становање - једно паркинг или гаражно

место на један стан.

• За пословање и компатибилне намене - број

паркинг места се одређује на основу намене и


врсте делатности у складу са чланом бр.33 Пра-

вилника о општима правилима за парцелацију,

регулацију и изградњу (Сл. гласник РС 22/15) и норматива за одређену делатност дозвољену

овим Планским документом. Гараже објеката планирају се подземно

у габариту, изван габарита или надземно, на

грађевинској парцели. Подземне гараже се не урачунавају у

индексе изграђености, односно заузетости.

6.12. УСЛОВИ ЗА ОБНОВУ И РЕКОНСТ-

РУКЦИЈУ ОБЈЕКАТА Обнова и реконструкција постојећих

изграђених објеката вршиће се кроз замену по-

стојећег објекта новим објектом, односно кроз доградњу, реконструкцију, санацију и адапта-

цију објеката, уколико нису у супротности са условима прописаним овим Планом.

Обнова и реконструкција постојећих

објеката може се дозволити под следећим условима:

- замена постојећег објекта новим објектом

(истих хоризонталних и вертикалних габарита и исте намене) може се дозволити ако се новим

објектом неће угрозити услови функционисања садржаја на суседној парцели.

- реконструкција постојећих објеката може се

дозволити ако се извођењем радова на објекту неће нарушити услови дати овим Планом; при

реконструкцији дозвољено је подизање коте пода приземља до 1,20м као и повећање светле

висине просторија до предвиђене нормативима.

- ако грађевинска парцела својом изграђеношћу не задовољава услове из овог Плана реконструк-

цијом се не може дозволити доградња/надоград-

ња постојећег објекта; доградња објеката може да се одобри у више наврата све до највећег

дозвољеног индекса заузетости и изграђености (за одређену намену) или до привођења трајној

намени по основу фазности реализације; доград-

ња уз објекат врши се по правилу до половине површине габарита постојећег објекта, тј до-

градња преко те величине сматра се изградњом; доградња уз објекат оријентисан према улици се

по правилу врши са задње, дворишне стране,

може и са бочне стране ако има простора за остављање прописаних размака према бочним

границама парцеле, изузетно и са предње стране

уколико је објекат одмакнут од минималне

грађевинске линије и да није у супротности са

утврђеним условима хоризонталне регулације; доградња испод објекат подразумева доградњу

испод постојећег приземља објекта (тамо где је

то Планом дозвољено) уз неопходно предузете све прописане радове, односно мере заштите и

обезбеђење сопствених и суседних објеката;

доградња над постојећим објектом може бити

потпуна или делимична, а дозволиће се највише

до дозвољене спратности (уз проверу стабилно-сти конструктивних елемената на нова оптере-

ћења); дограђени део уз постојећи објекат може бити исте или ниже спратности објекта уз који

се врши доградња, изузетно и веће спратности,

али искључиво до дозвољене максималне спрат-ности утврђене за ту врсту објекта; за већ изгра-

ђене главне и друге објекте који су међусобно

удаљени мање од 4,0 m при издавању услова за реконструкцију не могу се на суседним стра-

нама предвиђати отвори стамбених просторија. - адаптација постојећих објеката се може дозво-

лити у оквиру намена датих овим Планом; адап-

тација помоћних објеката у стамбени простор није препоручљива али је могућа уколико се

адаптацијом може добити квалитетан стамбени простор уз поштовање утврђених параметрима

према врсти објеката прописаних овим Планом;

адаптација тавана у поткровље може да се врши на следећи начин:

- ако је основа објекта већа, односно сам

таван пространији, мин. назидак од 1,20 однос-но макс.од 1,80м може бити повучен од ободног

зида при чему се не мења конструкција крова. - ако у оквиру тавана не могу да се реше

потребе инвеститора, врши се делимична рекон-

струкција објекта у смислу прописаних надзиђи-вања (дела) ободних зидова уз реконструкцију

крова. - ако су назици већ изведени а простор

се третирао као таван, исти се претвара у потк-

ровље на основу пројекта адаптације: просто-рије, отвори и инсталације.

- уклањање (рушење) објекта (или његовог дела)

је могуће из више разлога и то због: дејства више силе-природних непогода, угрожености

статичности објекта (угрожености темеља, конструктивних елемената), услед дотрајалости

и уграђених лоших грађевинских материјала и

другачије организације на парцели, код објеката наслоњених један уз други уз обавезну заштиту

објекта који се не руши и на којем рушење првог може угрозити статичку стабилност, због

заштите од природних фактора-топлотних

разлика, атмосфералија, ветра и сл.

Инвестиционо одржавање и текуће

(редовно) одржавање подразумева извођење

грађевинско занатских радова, односно других

радова зависно од врсте објекта у циљу побољ-

шања услова коришћења објекта у току експло-атације односно у циљу спречавања оштећења

која настају употребом објекта или ради

отклањања тих оштећења, а у свему у складу са одредбама Закона о планирању и изградњи.





ИНВАЛИДИТЕТОМ, У СКЛАДУ СА

СТАНДАРДИМА ПРИСТУПАЧНОСТИ Приликом планирања, пројектовања и

изградњи објеката (као и доградњи, реконструк-цији, адаптацији постојећих објеката) компати-

билне и пословне намене, објеката односо про-

стора за јавну употребу (улице и сл.) применити Правилник о техничким стандардима плани-

рања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ осо-

бама са инвалидидетом, деци и старим особама

(Сл. гласник РС 22/2015) као и друге прописе и стандарде који регулишу ову област.

Обавезни елементи приступачности (за

горе наведене објекте) су: 1. елементи приступачности за савладавање ви-

синских разлика (прилази објектима, хоризон-талне и вертикалне комуникације - рампе за

пешаке, степенице и степеништа, подизне

платформе...) 2. елементи приступачности кретања и боравка

у простору (димензионисање унутрашњег про-стора и његових елемената - ширина улазних

врата, ширина ходника, нивелација подова,


инсталација и др.)

3. елементи приступачности јавног саобраћаја (тротоари и пешачке стазе, пешачки прелази и

пешачка острва, места за паркирање, раскрс-ница, системи за оријентацију).


СЛОБОДНЕ ПОВРШИНЕ • Ограда према улици или другом јавном

простору се поставља на сопственој парцели, уз регулациону линију, тако да стубови и сви

елементи ограде буду на парцели која се

ограђује. • Ограда између суседних парцела поставља се

осовински на међусобној граници уколико се

гради као заједничка, према договору суседа, или до границе парцеле која се ограђује при

чему су сви елементи ограде на парцели власника ограде.

• Простор једне грађевинске парцеле, може се

преграђивати на одговарајуће функционалне целине, с тим да те ограде не могу бити више од

спољних ограда и уз услов да је обезбеђена проточност саобраћаја.

• Ограде могу бити пуне, транспарентне или

делимично транспарентне и то од опеке, дрвета,

метала, типских елемената, жичане и др., без

подзида или са подзидом висине до 1,0м као и

жива ограда

• Висина ограде између суседних парцела може

бити до 2,0м, према улици начелно уједначена с околним оградама али не виша од 2,0м

(оптимална висина до 1,6м) • У склопу ограда подразумевају се колске и

пешачке капије, које су у уличним оградама по

правилу исте висине као ограда, а могу бити и посебно наглашене и обрађене.

• Врата и капије на уличној огради не могу се

отварати ван регулационе линије. • Уређење слободних, неангажованих површина

стамбених парцела вршиће се у складу са жељом власника (корисника), док је за парцеле

нестамбене намене (компатибилне и пословне)

обавезна израда пројекта пејзажног уређења • Слободне, неангажоване површине парцеле по

правилу се користе за озелењавање и уређење

дворишта, а све зависно од планиране изградње на парцели као и њене величине.

• Парцела у дну, тј. изван зоне у коју се постављају главни објекти, може да се користи

и за већу или мању башту, воћњак и сл.


ОТПАДА Одлагање кућног смећа врши се у одго-варајуће посуде у сопственом дворишту за стам-

бене објекте, односно у контејнерима смеште-

ним на погодним локацијама у склопу парцеле или у одговарајућим просторијама у објекту за

пословне обј. и објекте компатибилне намене а

у складу са прописима за објекте одређене намене, са одвожењем на градску депонију,

организовано и путем надлежног комуналног предузећа.

Ради побољшања хигијенских услова и

заштите животне средине, за постављање контејнера треба одредити погодна и хигијенски

безбедна места тако да буду ван главних токова кретања и заклоњена од погледа, као и доступна

возилима која односе привремено депонован от-

пад. За смештај контејнера за смеће унутар обје-ката морају се испунити најстрожији хигијенски

услови - у погледу редовног чишћења, одржа-

вања, дезинфекције, доброг вентилисања и сл. Такође до њих се мора остварити неометан

приступ возилима и радницима комуналног предузећа задуженог за одношење смећа. Места

за контејнере морају бити од тврде подлоге

(бетон, асфалт...). Одвођење атмосферских вода решити тако да се отпадна вода са места за

контејнере одлива у канализацину мрежу (уну-тар сопствене парцеле или у јавну каналзацију

након њене изградње). У циљу заштите од по-

гледа контејнерско место се може оградити зим-

зеленим дрветом, шибљем или оградом висине

до 1,5м.



РАДИ УРБАНИСТИЧКИ ПРОЈЕКАТ Планом нису утврђене локације за које је обавезна израда Урбанистичког пројекта.

урбанистичко архитектонске разраде локације. Урбанистички пројекат може да се ради

на захтев инвеститора или по процени надлеж-

ног општинског органа за потребе урбанистичко - архитектонске разраде локације, уколико се за

тим укаже потреба, односно уколико се планира

изградња сложенијих садржаја (код свих врста компатибилних садржаја као и других специ-

фичних објеката, односно тамо где не постоји довољно елемената за реализацију планиране

изградње - у случајевима где се појаве одређене

специфичности и кад се процени да је потребно преиспитати могућност организације планира-

них садржаја на парцели (на основу ИДР-а планираног објекта/ објеката).

8. ПРИКАЗ ОСТВАРЕНИХ УРБАНИСТИЧ-

КИХ ПАРАМЕТАРА И КАПАЦИТЕТА

Табеларни приказ остварених урбанистичких

параметара и капацитета:

Минимални параметри за

формирање грађевинске пар-

целе породичног становања

површина

парцеле

улични

фронт

за слободностојеће објекте 360м2 12,0м

за двојне објекте

660м2

(2*330м2)

10,0м

Минимални параметри за

формирање грађевинске

парцеле нестамбене намене

површина

парцеле

улични

фронт

за све врсте објеката

(пословне објекте и објекте

компатибилних намена)

600м2 18,0м

Максимална дозвољена спратност

за стамбене, стамбено-

пословне и пословно-

стамбене

П+2+тав (сутерен, по-

друм по потреби-уко-

лико не постоје сметње

геотехничке и хидро-

техничке природе)

за пословне објекте и

објекте компатибилне

намене

П+1 (сутерен, подрум

по потреби - уколико не

постоје сметње геотех-

ничке и хидротехничке

природе)

за помоћне објекте П+0 (приземље са

галеријом, без

подрума/сутерена )

Максимални идекс изграђености на парцели

на свим парцелама (осим на

постојећим парцелма површи-

на мањих од 360м2 индекс

изграђ. може да буде макс.2,1)

макс. 1,8

Максимални идекс заузетости на парцели

на свим парцелама макс. 60%

Минимални проценат зеленила

на свим парцелама мин. 20%

Грађевинске линије

предња грађ. линија на регулационој линији

или увучена макс. 6,0м

бочна грађ. линија - објекти који садрже

становање - мин. 0,5м

или на граници са бли-

жим суседом (уз сагла-

сност суседа и пошто-

вање мин одмицања од

објеката на суседним

парцелама)

- објекти пословања и


– мин. 1,0м од границе

са ближим суседом

- објекти који садрже

становање-мин. 2,5м од

границе са даљим

суседом

- објекти пословања и


- мин. 3,5м од границе

са даљим суседом

задња грађ. линија - мин. 1,5м од

границе са суседом


Доношење овог плана омогућава израду

пројеката парцелације, односно препарцелације

издавање информације о локацији и локацијских

услова. Спровођење Плана детаљне регулације

ће се вршити: - Пројектима парцелације, односно препарцела-

ције за формирање будућих парцела за изградњу

према планираним наменама, као и пројектима

препарцелације за потребе експропријације. - Елаборатом геодетских радова за исправку

граница суседних катастарских парцела, спајање суседних катастарских парцела истог власника и

спајање суседних парцела на којима је исто лице власник или дугорочни закупац. - Елаборатом геодетских радова за исправку

границе између постојећих катастарских парце-ла и земљишта у јавној својини ради формирања

грађевинске парцеле. - Локацијским условима за пројектовање и изг-

радњу објеката планиране намене и објеката и

мреже инфраструктуре. - Изузетно урбанистичким пројектом урбани-

стичко архитектонске разраде на захтев инве-

ститора Урбанистички пројекат може да се ради

за планирану изградњу, где се процени да нема довољно елемената за пројектовање и изградњу

планираних садржаја. Изградња објеката и пратеће инфраст-руктуре је могућа по фазама, а према конкрет-

ним потребама и захтеву инвеститора


357

На основу члана 35. Закона о планирању

и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 72/09,

81/09 - испр. 64/10 - одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 - одлука УС, 50/13 - одлука УС, 98/13 -

одлука УС, 132/2014 и 145/2014) и члана 37. став 1. тачка 6. Статута Општине Рума (“Служ-

бени лист општина Срема”, бр. 6/09, 38/12 и

28/14), Скупштина општине Рума, на седници одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године, донела је

ОДЛУКУ О ДОНОШЕЊУ ПЛАНА ДЕТАЉНЕ

РЕГУЛАЦИЈЕ “БИОЕНЕРГАНА” У К.О.

ВОГАЊ

Члан 1. Овом Одлуком доноси се План детаљне

регулације “Биоенергана” у к.о. Вогањ (у даљем тексту: План детаљне регулације).

Члан 2.

План детаљне регулације је саставни део ове Одлуке, а састоји се из текстуалног и

графичког дела.

Члан 3. План детаљне регулације се потписује,


пет примерка у аналогном облику и шест

примерака у дигиталном облику. Један примерак потписаног и овереног

Плана детаљне регулације у аналогном и диги-

талном облику чува се у архиви Скупштине општине, два примерка у аналогном и дигитал-

ном облику чувају се у Одељењу за урбанизам и грађење Општинске управе Општине Рума, је-

дан примерак у аналогном и дигиталном облику

чува се у Јавном урбанистичком предузећу “План” Општине Рума и Служби за катастар

непокретности Рума. Један примерак у дигиталном облику

доставља се Министарству надлежном за

послове урбанизма. Члан 4.

Текстуални део Плана детаљне регула-

ције објављује се у “Службеном листу општина Срема”.

Члан 5. Ова Одлука ступа на снагу осмог дана

од дана објављивања у “Службеном листу

општина Срема”. Skup{tina op{tine Ruma



PLAN DETAQNE REGULACIJE “BIOENERGANA” U K.O. VOGAW

УВОД

Мотив за израду Плана детаљне регу-

лације “Биоенергана” у К.О. Вогањ је потреба инвеститора “ЖИТО ДУНАВ АГРО“ А.Д. БЕО-

ГРАД-Батајница, Широки пут бр.18 за изград-

њом биогасног постројења на к.п.бр. 148/11. План се доноси у складу са чланом 27. и

28. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-

УС, 24/11, 121/12, 42/13-УС, 50/13-УС, 54/13-

УС, 98/13-УС, 132/2014 и 145/2014), Правилни-ком о садржини, начину и поступку израде до-

кумената просторног и урбанистичког плани-рања (“Сл. Гласник РС”, бр. 64/2015) и Простор-

ним планом општине Рума (“Сл. лист општина

Срема”, бр. 7/2015). Планско подручје обухвата простор од

4,34ha, односно к.п. 148/11, к.п.бр 148/12, и део

к.п.бр. 148/1 (планирана приступна саобраћај-ница).

Планом детаљне регулације одвојиће се део површине за јавне намене - приступни

пут комплексу биоенергане; дефинисаће се на-

мена простора као и начини њене реализације; створиће се одговарајући плански основ за при-

бављање одговарајућих дозвола у складу са Законом.

Планска решења ће бити усклађена са

прописима, који посредно или непосредно регулишу ову област.

Овим планом детаљне регулације утвр-

ђују се правила и услови уређења и грађења,

парцелације и инфраструктурног опремања ко-

јим се стварају услови за реализацију и обли-ковање, за програмско, урбанистичко и архитек-

тонско уређење простора као и подизање нивоа

употребне вредности предметног подручја. У складу са Стратегијом енергетске по-

литике државе, којом се утврђује енергетска политика и планира развој у сектору енергетике

и обимом коришћења обновљивих и нових изво-

ра енергије у укупној производњи енергије изг-радња биогасног постројења је допринос под-

стицајним мерама за коришћење обновљивих

извора енергије за производњу електричне енергије.

Планови за интезивно коришћење био-масе заснивају се на енергетским, производним

и еколошким разлозима. Подручје територије

општине, са доминантном пољопривредном производњом, ратарством пре свега, богато је

биомасом Биомасу је потребно користити јер је

има довољно за све потребе, а не да се спаљује на њивама.


Према Нацрту Стратегије Развоја Енер-

гетике Републике Србије за период до 2025.

године са пројекцијом до 2030. године (2012) стратешки развој енергетике заснован је на

успостављању баланса између производње енер-гије из доступних извора, потрошње енергије са

тржишним и социјално одрживим карактером, и

ефикасније производње и коришћења што „чи-стије” енергије из обновљивих извора (ОИЕ).

Другим речима, ефикаснијом производњом

енергије из доступних и обновљивих извора, са планираним и исплативим пласманом, могуће је

успоставити одрживи енергетски систем. С друге стране, стратешки приступ енергетици је

пут смањења еколошких претњи и економских

трошкова. У циљу развоја енергетског система

планирана је изградња електроенергетских система, изградња система даљинског грејања,

учешће енергије из обновљивих извора у бруто

финалној потрошњи енергије (БФПЕ) од 27%, отварање нових површинских копова за произ-

водњу угља, ублажавање увозне зависности од

нафте, изградња гасоводне инфраструктуре за производњу природног гаса, уз ефикасније

коришћење енергије широког спектра примене. Стратешки национални циљеви су да се

расположиви обновљиви ресурси користе у

производњи електричне енергије, у топланама и финалној потрошњи, као и у

саобраћају. Ова стратегија потенцира да се одржива

енергетика, између осталог, постиже стварањем

економских, привредних и финансијских услова за повећање удела енергије из обновљивих

извора енергије.

Биомаса је највећи обновљиви извор енергије, а Србија спада у врх европских земаља

по количини расположиве, али не и искориш-ћене биомасе. Укупан енергетски потенцијал

биомасе у Србији износи око 3 милиона тона

еквивалентне нафте (дрвна биомаса: 1,5 милио-на и пољопривредна: 1,6 милиона), а са горивом

за транспорт и 3,4 милиона тона што чини 63% укупног потенцијала обновљивих извора енер-

гије. Према проценама стручњака, када би се у

потпуности искористио потенцијал биомасе, Србија би задовољила чак око 30% својих

енергетских потреба и тиме направила значајан

корак ка већој енегретској самосталности и

сигурнијем снабдевању, унапредила би животну

средину производњом “зелене” енергије и сма-њењем емисије штетних гасова са ефектом

стаклене баште и економски ојачала.

Такође, као чланица Енергетске зајед-нице југоисточне Европе, Србија се обавезала да

до 2020. године обезбеди 27% од укупне пот-

рошње енергије из обновљивих извора

енергије.

Пољопривредну биомасу у смислу жет-вених остатака чини: слама стрних жита (пше-

ница, јечам и раж), слама соје и уљане репице, кукурузне стабљике, стабљике сунцокрета, сир-

ка, дувана и конопље или вишак из примарне

пољопривредне производње. Сагоревањем се може користити за производњу топлотне

енергије, али и производњу електричне енергије

или се конвертовати различитим методама у течно стање (биогориво за саобраћај) или

гасификацијом и биолошким разлагањем различитог отпада у гасовито стање (биогас).

Неопходно је планирати одрживо кори-

шћење биомасе, односно да се са парцела са којих се сакупља биомаса, плански редовно

враћа одређена количина органске материје - биомасе (око 30%) у земљу заоравањем, јер се

тиме одржава равнотежа и постиже се већа

плодност земљишта.

ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ПЛАНА

1.1 ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ ЗА

ИЗРАДУ ПЛАНА

- Закон о планирању и изградњи (Сл. гласник РС бр. 72/2009, 81/2009- исправка, 64/2010-

одлука Уставног суда и 24/2011, 121/2012,

42/2013-Одлука Уставног суда, 50/13-Одлука уставног суда, 98/2013-одлука УС, 132/2014,

145/2014), - Правилником о садржини, начину и поступку

израде докумената просторног и урбанистичког

планирања (“Сл. Гласник РС”, бр.64/2015) - Просторни план општине Рума (Сл лист

општина Срема бр. 7/2015)

- Одлука о изради Плана детаљне регулације “Биоенергана” у К.О. Вогањ (Сл. лист општина

Срема 6/2017) 1.2 ИЗВОД ИЗ ПЛАНА ВИШЕГ РЕДА

Основни план вишег реда је Просторни план општине Рума којим су дати основни

циљеви и смернице за уређење простора.

Према Просторном плану општине

Рума (“Сл лист општина Срема”, бр. 7/2015),

простор обухваћен Планом представља радну

зону (грађевинско земљиште у атару) и

пољопривредно земљиште. Предметне

парцеле имају следећи статус:

- к.п.бр. 148/1 припада мањим делом грађе-

винском подручју, док већим делом пред-

ставља пољопривредно земљиште и налази

се у ванграђевинском подручју К.О Вогањ

(део који је у обухвату плана-планирана при-

ступна саобраћајница - се налази у ванграђе-

винском подручју насеља)


- к.п.бр.148/12, грађевинско земљиште изван

грађевинског подручја насеља Вогањ

- к.п.бр. 148/11, грађевинско земљиште изван


За планирану намену, изградњу био-

енергане, из Просторног плана Руме, издваја

се следећи садржај:

• Обновљиви извори енергије

На основу резултата израђених студија за подручје АП Војводине, на простору oпштине

Рума, као мањи и већи потенцијали обновљивих

извора енергије издвајају се:

- биомаса;

- биогас; - геотермална енергија;

- сунчева енергија; - енергија ветра;

- хидроенергија.

Простор oпштине Рума је претежно по-

љопривредно подручје (са значајном количином

био отпада), а енергетски потенцијал биомасе је

концентрисан баш у отпацима од пољопри-вреде, шумске и дрвопрерађивачке масе.

На простору општине Рума, с обзиром на повољност развоја сточарства, постоји могућ-

ност производње биогаса, првенствено за потре-

бе снабдевања фарми сопственом енергијом.

Део простора општине Рума представља

истражни простор геотермалних вода. Постоје предуслови за коришћење овог потенцијала као

извора обновљиве енергије мањих капацитета за

производњу топлотне енергије. Геотермалне воде на подручју oпштине

Рума могу се користити за:

- производњу топлотне енергије за грејање обје-

ката и припрему потрошне топле воде, произ-

водњу топлотне енергије за грејање стакленика и пластеника, сушење пољопривредних произ-

вода;

- за технолошке потребе; - за рекреативне потребе.

Сунчева енергија, с обзиром на повољну

осунчаност, броj сунчаних дана у току године на

овом простору, може се користити као обнов-

љиви извор енергије који ће користити произ-водни објекат већих капацитета.

Хидропотенцијал реке Саве пружа мо-

гућност коришћења хидроенергије, изградњом хидроелектране.

Стварни потенцијал, као и исплативост

коришћења ових потенцијала установиће се

детаљним испитивањем и израдом неопходне

документације

• Коришћење обновљивих извора

енергије

Обновљиви извори енергије су извори

које се налазе у природи и обнављају се у це-

лости или делимично, посебно енергија водо-

токова, енергија ветра, неакумулирана сунчева енергија, биомаса, геотермална енергија, биого-

рива, биогас, и др. Стратегијом развоја енер-гетике Републике Србије до 2015. године

(„Службени гласник РС”, број 44/05), поред

осталог, утврђени су и основни приоритети раз-воја енергетике и то: технолошка модернизација

енергетских извора/објеката, рационална упо-

треба квалитетних енергената, коришћење об-новљивих извора енергије и нових енергетских

технологија, као и изградња нових енергетских извора/ објеката.

У оквиру Приоритета селективног ко-

ришћења обновљивих извора енергије у Стра-тегији је истакнуто да у Републици Србији по-

стоје посебне погодности и потребе за органи-

зовано коришћење ОИЕ у тзв. Децентрализо-ваној производњи топлотне (сагоревањем био-

масе и „сакупљањем” сунчевог зрачења) и елек-тричне енергије (изградњом малих хидроелект-

рана и ветрогенератора снаге до 10MЊ), за

задовољење потреба локалних потрошача, као и за испоруке вишкова електричне енергије

локалној мрежи у оквиру електроенергетског система Србије.

Подстицање коришћења обновљивих

извора енергије у циљу заштите и унапређења животне средине и рационалног коришћења

природних ресурса, смањења загађења и прити-

сака на животну средину, коришћења природ-них ресурса тако да остану расположиви и за

будуће генерације, сврстано је у национални приоритет.

Област обновљивих извора енергије де-

финисана је и Уредбом о мерама подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем

обновљивих извора енергије и комбинованом производњом електричне и топлотне енрегије

(„Службени гласник РС”, 99/09) и Уредбом о

изменама и допунама Уредбе о утврђивању Програма остваривања Стратегије развоја

енергетике Републике Србије до 2015. године за

период од 2007. до 2012. године („Службени гласник РС”; 99/09).

Политика коришћења обновљивих изво-ра енергије дефинисана је и у другим стратеш-

ким документима (Бела књига електропривреде

Србије; Просторни план Републике Србије од 2010 до 2020; Национална стратегија одрживог

развоја; Стратегија привредног развоја Репуб-лике Србије 2006–2012; Национални програм

заштите животне средине; 2010 и др.).

Законодавни оквир за ову област обух-

вата Закон о енергетици („Службени гласник

РС”; бр. 84/04, 57/11), Закон о водама (2010),

Закон о планирању и изградњи, Закон о заштити


животне средине (2004), Закон о стратешкој

процени утицаја (2004), Закон о потврђивању

Кјото протокола уз Оквирну конвенцију УН о промени климе и бројне друге законе.

Енергетски потенцијал дрвне биомасе и сунца није детаљно испитиван за територију

општине, па је потребно предузети следеће мере

које се заснивају на:

• детаљној процени потенцијала истраживањем на терену свих врста обновљивих енергија на

подручју општине Рума;

• дефинисању локација за постројења за доби-јање енергије сунца, биомасе, ветра, геотермал-

них извора;

• изради претходних детаљних студија услова на предметном простору за развој енергетских

система базираних на обновљивим изворима

енергије.

Радне зоне

Опште пропозиције за обезбеђење про-сторних услова за изградњу објеката привреде

су:

• изградњу вршити у оквиру постојећих радних зона формираних изван граница грађевинских

подручја насеља када су у питању капацитети са

већим просторним захтевима,

• изградњу капацитета са истим или сличним

захтевима у погледу инфраструктурне опремље-ности усмеравати у радне зоне насеља,

• изградња капацитета са специфичним локациј-

ским захтевима (потенцијални загађивачи) мора

се вршити првенствено у оквиру радних зона у

насељима и у атарима које немају некомпати-билне садржаје и уз строго поштовање

прописаних мера заштите,

• изградња у оквиру насељског ткива на поје-

диначним локацијама може се вршити уколико технологија рада и обим транспорта које ове

активности генеришу не утичу негативно на животну средину и остале насељске функције

(бука, загађење воде, ваздуха, тла), као и уколи-

ко просторне могућности парцеле омогућавају изградњу свих потребних садржаја у складу са

прописаним условима и стандардима. Радне зоне изван граница грађевинских

подручја формирају се ради груписања објеката

односно комплекса који, у погледу простора, саобраћаја, инфраструктуре или радног процеса,

могу потенцијално да угрозе стање животне

средине у насељима или су локацијски везани за сировине:

• радна зона мора имати довољно простора за потребе одвијања производног процеса, одгова-

рајућу комуналну инфраструктуру и мора задо-вољити услове заштите животне средине(земље,

воде и ваздуха);

• у оквиру парцеле могу се планирати пословни

објекти, производни, складишни и економски;

• основна правила уређења, коришћења и за-

штите у радним зонама биће дефинисана изра-

дом урбанистичког планa, а разрађена одговара-

јућом урбанистичком документацијом или одго-варајућим урбанистичким планом за саму зону;

• правила уређења, коришћења и заштите у рад-ним зонама могу бити дефинисана и Урбани-

стичким пројектом, уколико је парцела, директ-но повезана на јавни пут и уколико се парцела

налази на грађевинском земљишту утврђеним просторним планом.

2. ОПИС ГРАНИЦЕ ОБУХВАТА ПЛАНА Планско подручје обухвата простор од

4,34ха.

Граница обухвата плана има следећи ток:

Почетна тачка обухвата плана је тачка Т1, која се налази у југозападном темену к.п.бр.

72.

Од тачке Т1 граница иде у правцу истока, јужном границом к.п.бр. 72 до тачке Т2,

која се налази у југоисточном темену к.п.бр. 72. Од тачке Т2 граница иде у правцу југо-

истока, источном границом планиране приступ-

не саобраћајнице, до тачке Т3, које је одређена

координатама (Y-7402503.93, X- 4984891.32).

Од тачке Т3 граница наставља у правцу

југоистока, источном границом планиране при-ступне саобраћајнице до тачке Т4, која је одре-

ђена координатама (Y-7402563.98, X-4984786.85).

Од тачке Т4 граница даље иде у правцу

југа, пратећи источну границу планиране при-

ступне саобраћајнице до тачке Т5, која се налази

у пресеку северне границе к.п.бр.148/11 и ис-точне границе планиране приступне саобраћај-

нице, а одређена је координатама (Y-

7402577.65, X- 4984632.09). Од тачке Т5 граница иде у правцу севе-

роистока, северном границом к.п.бр. 148/11, до

тачке Т6, која се налази у североисточном

темену к.п.бр.148/11.

Од тачке Т6 граница се ломи у правцу југа, иде источном границом к.п.бр. 148/11, до

тачке Т7, која се налази у југоисточном темену

к.п.бр. 148/11. Од тачке Т7 граница иде у правцу

запада, јужном границом к.п.бр. 148/11 до тачке

Т8, која се налази у југозападном темену к.п.бр.

148/11.

Од тачке Т8 граница иде у правцу севера, пратећи западну границу к.п.бр. 148/11

до тачке Т9, која је одређена координатама (Y-

7402617.15, X- 4984493.51).


Од тачке Т9 граница иде у правцу

запада, јужном границом к.п.бр. 148/11 до тачке Т10, која је одређена координатама (Y-

7402617.15, X- 4984493.51). Од тачке Т10 граница иде у правцу

севера, западном границом к.п.бр. 148/11 до

тачке Т11, која се налази у североисточном темену к.п.бр. 148/2.

Од тачке Т11 граница иде у правцу

запада, северном границом к.п.бр. 148/2, до тачке Т12, која је одређена координатама (Y-

7402568.02, X- 4984513.45). Од тачке Т12 граница иде према северу,

пратећи западну границу планиране приступне

саобраћајнице, до тачке Т13, која је одређена координатама (Y-7402559.99, X-4984610.30).

Од тачке Т13 граница наставља према

северу, пратећи западну границу планиране приступне саобраћајнице до тачке Т14, која се

налази у југоисточном темену к.п.бр.148/7 Од тачке Т14 граница наставља у

правцу севера, источном границом к.п.бр. 148/7

до тачке Т15, која се налази у северозападно-источном темену к.п.бр. 148/7.

Од тачке Т15 граница наставља према северу, пратећи западну границу планиране

приступне саобраћајнице, до тачке Т1.

2.1. ПОПИС КАТАСТАРСКИХ ПАРЦЕЛА У

ГРАНИЦАМА ОБУХВАТА ПЛАНА

Табела бр. 1 Број

Ката-

старске

парцеле

Својина

Повр-

шина

м2

Начин

коришћења

земљишта

Врста

земљишта

148/11

приватна сво-

јина („ЖИТО

ДУНАВ

АГРО“,„АГРО

РУМА“ ДОО)

3ха65а

68м2

земљиште

под

зградом-

објектом

грађевинско

земљиште

изван грађе-

винског

подручја

148/12

приватна сво-

јина („ЖИТО

ДУНАВ

АГРО“,„АГРО

РУМА“ ДОО)

2а27м2 њива 3.

класе

грађевинско

земљиште

изван грађе-

винског

подручја

148/1


(РЕПУБЛИКА

СРБИЈА )

143ха

73а

53м2

њива 3.

класе

земљиште у

грађевинск-

ом подручју


СТАЊА

3.1 ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

3.1.1. ПОЛОЖАЈ ЛОКАЦИЈЕ

Локација која је предмет Плана детаљне

регулације налази се јужно од насеља Вогањ, у

продужетку улице на к.п.бр.72.

3.1.2. ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И

УСЛОВИ

Геоморфолошке карактеристике –

подручје Општине Рума је, у складу са геомор-фолошким карактеристикама, подељено на че-

тири морфолошке целине: Фрушку гору, лесну

зараван, лесну терасу, и алувијалну раван. Геолошке крактеристике - подручје

Општине Рума састављено је од стена различите

старости и на релативно малом пространству заступљена је, читава геолошка прошлост, од

најстаријих палеозојских творевина преко мезо-зоика, неогена и квартара, до најмлађе геолошке

периоде која траје и данас. Седименти скоро

свих периода документовани су богатим палеон-толошким материјалом - фосилима.

Педолошке карактеристике–на под-

ручју Општине Рума налазе се велике површине под земљиштима врло високе производне вред-

ности, погодним за узгој свих пољопривредних култура: чернозем карбонатни мицеларни на

лесној тераси и лесном платоу, чернозем са

знацима оглејавања у лесу и ливадска црница карбонатна на лесној тераси.

Климатске карактеристике - подручје Општине Рума припада појасу умерено конти-

ненталне климе са великим годишњим колеба-

њима температуре. Средња годишња темпера-тура ваздуха износи 110C, мразни дани про-

сечно су годишње заступљени са 22,2%, а

просечна годишња заступљеност ледених дана износи 5,3%. Учесталост топлих и јако топлих

дана (250C и 300C) износи просечно годишње 25,3% односно 8%. Средња годишња темпера-

тура у вегетационом периоду (април-септембар)

је врло повољна и износи 17,60C. Умерена влажност ваздуха је са сред-

њом влажношћу од 77,4%. Релативна влажност ваздуха опада идући од хладнијих ка топлијим

месецима. Облачност у просеку износи 53%

покривености неба. Најведрији месец је август, а најоблачнији децембар.

Падавински (плувиометријски) режим

има карактеристике средње европског, подунав-ског режима са неравномерном расподелом

падавина током летњих месеци. Средња годишња висина падавина изно-

си 617,3mm, јуни је најкишовитији, а септембар

најсувљи месец. Висина падавина у вегета-ционом периоду износи просечно 331,9mm.

Вредност годишњих честина праваца ветрова и тишина показује да највећу уче-

станост има источни (E) ветар који је заступљен

са 242, а најмању јужни ветар (S) са 19‰ у

годишњој расподели.


Хидрографске и хидрогеографске

карактеристике

У геоморфолошком погледу нагнутост терена од севера према југу омогућава отицање

вода природном гравитацијом према Сави, при чему на јужној половини општинског подручја

(због смањења нагиба) има више правих, лучних

и овалних депресија у којима се вода задржава приликом великих киша.

Територија Општине има неуједначено

распрострањене количине подземних вода. Северни део Општине сиромашан је у погледу

издашности и првог и другог водоносног слоја.

Површинску хидрографију Општине

чине извори, фрушкогорски потоци, река Сава, забарени поток Вогањ и каналска мрежа. На

подручју Општине постоје потоци: Стејановач-ки, Кудош, Борковац, Јеленце и Међеш.

Сава, као гранична река, протиче

јужним делом Општине у дужини од око 30 km. Пад реке на овом сектору је врло мали

(0,098‰), а ширина варира између 200m и

600m.

Сеизмичке карактеристике

Подручја Општине Рума се, према подацима Републичког сеизмолошког завода,

налази у зони 80МCS.

Пољопривредно земљиште - Општина Рума располаже земљиштем изузетног квали-

тета и заузима 73,91% укупне територије.

Табела 2: Структура коришћења земљишта

по катастарским категоријама ОПШТИНА

РУМА Ред.

бр.

КАТАСТАРСКЕ

КАТЕГОРИЈЕ површи-

на у ha

учешће у

укупном

у %

АП

Војводина

учешће у

укупном у

%

А. Пољопривредно

земљиште 43022,53 73,91 83,20

А1 - обрадиво 42283,45 72,64 76,57

А2 - необрадиво 739,08 1,27 6,63

Б Шумско

земљиште 8437,94 14,50 6,64

А+Б Плодно земљиште 51460,47 88,41 89,84

В Неплодно

земљиште 6745,95 11,56 10,16

А+Б

+В Укупно општина58206,42 100,00 100,00

Структура коришћења пољопривредног земљишта је боља него што су просечне

вредности за АП Војводину.

Шуме и шумско земљиште и ловна

подручја - Сремском шумском подручју са про-

ценатом шумовитости од 14,50% и представља, за војвођанске услове, високо учешће овог зем-

љишта и знатно је изнад просека за АП Војво-

дину. Шуме и шумско земљиште имају непово-

љан просторни размештај. На подручју Општине Рума установ-

љена су два ловишта: Ловиште “Срем”, Рума и ”Посавско ловиште Каракуша”.

Минералне сировине - на ширем под-

ручју Обедске баре утврђене су резерве високо-

минерализованог тресета. Водно земљиште - највећи проценат

овог земљишта је под реком Савом (68,90%), затим под барама (23,50%), акумулацијама

(6,27%) и најмање под потоцима (без канала) 1,33%.

3.1.3. ПОСТОЈЕЋИ НАЧИН КОРИШЋЕЊА

ЛОКАЦИЈЕ На предметној катастарској парцели

(k.п.бр. 148/11) налази се објекат лагуне. К.п бр. 148/12 и к.п. 148/1 су представљају њиве 3.

класе.

3.1.4. НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА И ПРИ-

РОДНА ДОБРА

На основу Просторног плана општине

Рума на предметној локацији нису евидентирана непокретна културна и природна добра.

3.1.5. СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Велики проблем за насеља Општине

представљају отпадне воде. На деградацију животне средине утичу атмосферске воде чијe

одвођење још увек није у потпуности решенo. Држање стоке у насељу и недовољно уређена

ђубришта за стајњак, извор су загађења ваздуха

и подземних вода. Посебан проблем у насељима представ-

ља уклањање чврстог и течног комуналног отпа-

да. Депоније су прописно лоциранe ван насеља али су оне санитарнo неуређене, односно депо-

новање отпада се не врши у складу са Пра-вилником о складиштењу отпада. Исти проблем

представљају и сточна гробља.

На стање животне средине утицао је и човек дугогодишњим интервенцијaмa на обра-

дивим површинама, неадекватном обрадом тла, употребом вештачких ђубрива и хемијских

средстава, и др. чиме се битно нарушио однос

биљних и животињских врста, а самим тим и

састав биоценотских заједница. Да би се

добило више обрадиве површине искрчене су

многе шуме и шибљаци, а тај фонд зеленила

није надокнађен поновном садњом на другим

површинама.

3.2 ОЦЕНА РАСПОЛОЖИВИХ ПОДЛОГА

ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА За израду Нацрта Плана детаљне регула-

ције “Биоенергана” у К.О Вогњу је коришћена


копија плана предметних парцела прибављена

од Службе за катастар непокретности и ката-старско-топографски план израђен од стране

Геодетског бироа “Тerra plus” из Старе Пазове. 4. ПРЕГЛЕД ПРИКУПЉЕНИХ ПОДАТАКА

И УСЛОВА НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА

Табела бр.2 - Сагласности надлежних предузећа и установа:

1.

РС МИНИСТАРСТВО

УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА

Сектор за ванредне ситуације

Одељене за ванредне ситуације

у Сремској Митровици

Одсек за превентивну заштиту

бр. 217-8061/17

од 15.06.2017.

2. ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНА, ЕД

“РУМА” Рума

бр.88.1.1.0.-Д-

07.17.-55438/2-

17 од 29.03.2017

3.

ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕ-

ДУЗЕЋЕ ПАРКИНГ ИНФРА-

СТРУКТУРА РУМА, Рума

бр. 199-1/2017

од 14.03.2017.

4. ЈП ВОДОВОД РУМА бр. 370/1

од 06.04.2017.

5. ЈВП ВОДЕ ВОЈВОДИНЕ

Нови Сад-мишљење

бр. I-708/6-17

од 28.08.2017.

6. Министарство одбране бр. 256-2 од

3.02.2017.год.

7. Покрајински завод за

заштиту природе

бр. 03-491/2

од 20.03.2017

8. ЈП “ГАС-РУМА”, Рума Бр. 20.4.1

oд 02.03.2017

9. Министарство заштите

животне средине, Београд

Бр. 532-02-

00150/2017-02

од 01.08.2017

ПЛАНСКИ ДЕО

5. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

5.1.1. КОНЦЕПЦИЈА УРЕЂЕЊА И ТИПО-



ЂЕНИХ ПЛАНОМ

Примарни производ планираног биогасног постројења је електрична енергија.

Утицај појединачних намена (постојећа

фарма na к.п.бр.148/2-биоенергана) неће имати штетне утицаје једна на другу. Планирани комп-

лекс ће бити опремљен унутрашњом саобра-

ћајном мрежом и манипулативним површинама за функционисање и одржавање планираних об-

јеката. Поред тога уредиће се контакти, односно прикључци планираног комплекса на планирану

инфраструктуру, пре свега приступну саобраћај-

ницу - а преко ње на Румску улицу, затим на електроенергетску мрежу и водоводну мрежу.

Концептом озелењавања простора обез-

бедиће се услови за пријатан радни микрокли-

мат и естетски - амбијентални радни простор.

Остали простор резервисан је за остале

намене као што су зелене површине и инфра-структурни коридор-приступна саобраћајница.

Формирање комплекса биогасног

постројења

У складу са принципима енергетске

ефикасности оправданост уређења простора обухвата плана са основном наменом произ-

водње електричне енергије из обновљивих

извора енергије је велики. Простор у обухвату плана чини једна

урбанистичка зона А1 (зона енергетских објеката).

Урбанистичка зона А1 обухвата к.п.бр.

148/11 за изградњу биогасног постројења за производњу топлотне и електричне енергије из

биомасе.

Прикључење урбанистичке зоне А1 је преко планиране приступне саобраћајнице и

постојеће улице на к.п.бр.72 на Румску улицу. На простору урбанистичке зоне А1 биће

изграђено постројење за производњу електричне

и топлотне енергије из биомасе - биогасно постројење.

Биогасно постројење чини: • Месна јама,

• Комора ферментације (LIPP-ECO ферментер

3,200, • Привремени резервоар без крова (LIPP -

Intermediate storage tenk 600 (IST),

• Контролна соба (LIPP- Control System), • Сепаратори за издвајање чврсте масе из течне

(LIPP- Separation Technology), • Контејнер са мотором и генератором за

производњу електричне и топлотне енергије,

• Контрола мерења и анализе, • Кондензациони шахт,

• Лагуна за течни стајњак, • Складиште за чврсти стајњак,

Капацитет погона за производњу елект-

ричне енергије је 999кW. Основна сировина за производњу је биомаса - материја сачињена од

биљне масе.

БИОМАСА

Према агрегатном стању биомаса се дели на чврсту, течну и гасовиту:

• Чврста биомаса: остаци ратарске производње,

остаци резидбе из воћарства и виноградарства, шумарства, део селективног комуналног отпада,

остаци из дрвопрерађивачке индустрије, остаци примарне и секундарне прераде пољопривредне

производње.

• Течна биомаса -течна биогорива : биљна уља,

биодизел и биоетанол.

• Гасовита биомаса - биогас који се може

произвести из животињских екскремената или


енергетских биљака (силажа траве и кукуруза)

или неке дуге отпадне материје.

КОГЕНЕРАЦИЈА

Когенерација или комбинована произ-водња топлотне и електричне енергије пред-

ставља производњу електричне енергије са

истовременим коришћењем отпадне топлоте са ефикасношћу до 90%. Когенерација користи

отпадну топлоту која настаје приликом добија-

ња електричне енергије, а на тај начин се исто-времено спречава њено испуштање у атмосферу

и њен негативан утицај на околину. Такође се на тај начин добија већа искоришћеност горива и

значајне уштеде (од 20% до 40%).

Когенерациони модул је енергетска је-диница која истовремено производи електричну

и топлотну енергију, а састоји се из следећих (главних) делова:

• Генератор неизменичне струје,

• Измењивач топлоте за расхладну воду мотора, уље за подмазивање, гасне смеше и издувних

гасова,

• Разводни, управљачки и енергетски ормани са аутоматиком за синхронизацију и паралелан рад

са нисконапонском електричном мрежом. Топлота која се добија хлађењем мото-

ра, уља за подмазивање, гасне смеше и издувних

гасова користи се за грејање пословних објеката или технолошких потреба. Топлота се одводи

секундарним кругом воде температуре 90/70°С.

Технологија рада биогасног постро-

јења Биогасно постројење производи биогас

у чијем саставу се налази 56% метана. Метан се

користи као енергент за покретање биогасног мотора за призводњу електричне енергије.

Опис процеса: У предмесну јаму убацује се биомаса, на

пример кукурузна силажа, шећерна репа,

детелина,слама и разни отпад од биомасе, затим говеђи стајњак, свињски стајњак, пилећи

стајњак, коњски стајњак, и сл. У месној јами се то добро измеша да

буде хомогено. После тога одлази на млевење,

где се самеље на ситне честице и пумпом дозира у ферментор један и два, где се у даљем процесу

врши ферментација, производња биогаса у

чијем сатаву има 52-56% метана. Процесна

температура у ферменторима је 37-40°Ц. То је

температура која се добија од биогасног мотора који производи од биогаса елекричну енергију.

Улазна сировина у ферменторима задржава се

мах. до 35 дана, од дана уласка у месну јаму. По завршетку производње гаса у фер-

ментору један процесна маса се пребацује у

ферментор два, где се завршава комплетан

процес производње гаса. Ферменторска маса

после ферментора два наставља даљи процесни пут према лагуни или резервоару за течни стај-

њак пре одласка у лагуну опционално. Постоји могућност да се изврши сепарација, што значи

да се одвоји чврста маса која се може касније

користити за разбацивање на обрадивим повр-шинама у ратарству или у воћарству.

Течна маса или течни стајњак одлази у

лагуну или резервоар (без кова) где се после износи на њиве у течном стању. У даљем

процесу сува маса, ако се не користи, одлази на бетонски плато и чека док буде потребна, док

течна маса завршава у лагуни, а по потреби

може да се користи и у даљем процесу ферментације ако нема довољно свеже течне

масе. Течна и сува маса су после Ферментације без икаквог мириса тако да су резервоари и

лагуне отвореног типа. Произведени биогас се

из ферментора један и два помоћу цевовода из оба ферментора дистрибуира до биогасног

мотора и на том путу врши се одвајање

конденза. Кроз дистрибуцију кроз земљу врши се хлађење, пошто гас по изласку из ферментора

има температуру до 40°Ц, затим пролази кроз гасни угљени филтер где се одстрани сумпор и

тако припремљен стиже до биогасног мотора.

Биогасни мотор је тако конципиран да својим радом покреће генератор за производњу елек-

тичне енергије. Биогасни мотор својим радом ослодађа топлотну енергију која се једним

делом до 20% користи за загревање ферментора.

Проценат потрошње зависи од временских ус-лова-спољашwе температуре. Произведена

електрична енергија се дистрибуира до трафо-

станице, а затим наставља свој пут у електрич-ној мрежи. Код производње електричне енергије

појављује се и топлотна енергија која је око 10% већа од електричне енергије, тако да се у овом

случају топлотна енергија претвара у енергију

за хлађење и даље користи за хлађење послов-них просторија, хладњаче или у процесу

производње. Овај процес производње веома је

сигуран и без загађивања околине, пошто је све

везано за природне производе.

На графичком листу бр.3 - План

намене површина- дат је шематски приказ

диспозиције објеката биогасног постројења.

Могуће је и другачије решење диспозиције

објеката, као и другачије саобраћајно реше-

ње унутар комплекса биоенергане, а све у

складу са условима и правилима прописаним

овим планом.


5.1.2.ПРЕДВИЂЕНО ПЛАНСКО ПОДРУЧЈЕ

СА ПРЕДЛОГОМ ОДРЕЂИВАЊА ПОВР-

ШИНА ЈАВНЕ НАМЕНЕ

Предвиђено планско подручје дефини-сано је обухватом плана и представља грађевин-

ско земљиште изван грађевинског подручја на-

сеља Вогањ и пољопривредно земљиште, што је утврђено Просторним планом општине Рума,

односно

- к.п.бр. 148/1 припада мањим делом грађе-

винском подручју, док већим делом пред-

ставља пољопривредно земљиште и налази

се у ванграђевинском подручју К.О Вогањ

(део који је у обухвату плана-планирана

приступна саобраћајница-се налази у ван-

грађевинском подручју насеља)

- к.п.бр.148/12 - грађевинско земљиште изван


- к.п.бр. 148/11 - грађевинско земљиште изван

грађевинског подручја насеља Вогањ У оквиру планског подручја, одваја се

ПОВРШИНА ЗА ЈАВНЕ НАМЕНЕ, а чини је

приступна саобраћајница (део к.п.бр. 148/1).

Табела 4. Биланс површина јавне намене и

осталог грађевинског земљишта

ПОВРШИНЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ 78a43m2

приступнa саобраћајницa 78а43м2

ПОВРШИНЕ ОСТАЛЕ НАМЕНЕ 3ha65a68m2

простор предвиђен за биоенергану 3hа65a68m2

УКУПНО: 4ha34a11m2

У односу на укупну површину планског

подручја (око 4hа34a11m2), земљиште за јавне

намене (oko 78a43m2) заузима 19% укупне

површине.

5.2. РЕГУЛАЦИОНЕ ЛИНИЈЕ УЛИЦА, ПО-




У планском подручју формира се ПО-

ВРШИНА ЗА ЈАВНЕ НАМЕНЕ која је регула-

ционом линијом разграничена од осталог грађе-

винског земљишта. Ову површину сачињава коридор приступне саобраћајнице.

Од дела постојеће парцеле (к.п.бр.148/1)

образоваће се парцела за површине јавне намене, према графичком прилогу - Лист бр. 5а

“Саобраћај, регулација и нивелација” приказан у

размери Р 1 : 1000.

5.3. НИВЕЛАЦИОНЕ КОТЕ РАСКРСНИЦА


Земљиште, у планском подручју, је

грађевинско, терен је у благом нагибу од истока према западу, са висинским котама од 97.26м на

истоку до 96.24 на западу предметне парцеле.

Нивелациони план интерне саобраћај-

нице и површина јавне намене представља слику постојећих и планираних нивелета, јер у

оквиру планског подручја постоје већ изграђена интерна саобраћајница коју је неопходно прила-

годити планираном саобраћајном решењу

(место укрштања приступне саобраћајнице и постојеће интерне саобраћајнице). Издизање нивелете за дебљину хабају-

ћег слоја асфалтног застора је једини реални захват у нивелационом плану површина јавне

намене. Вертикална регулација узима у обзир

равничарски терен тако да је нивелација кон-

ципирана на усклађивању нивелете будуће ули-це у односу на околни терен, приближно посто-

јећој коти терена, односно нивелационим усло-

вима прикључења на постојећу саобраћајницу на к.п.бр. 72.

Приказ нивелационих кота, са одгова-рајућим падовима дат је у графичком прилогу -

Лист бр. 5а - “Саобраћај, регулација и нивела-

ција“ Р:1000.


САОБРАЋАЈНИЦА И ЈАВНЕ КОМУНАЛ-

НЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

5.4.1. ТРАСЕ САОБРАЋАЈНИЦА Приликом успостављања саобраћајне

матрице поштована је постојећа мрежа активних

саобраћајница и позиција постојећих објеката и локација.

Постојећи приступни пут интегрише се у новоформирани коридор, односно у коридор

приступне саобраћајнице који представља

продужетак улице на к.п. бр. 72. Диспозиција саобраћајнице у односу на

планско подручје гарантује добру саобраћајну приступачност.

Саобраћајна приступачност комплекса

биоенергане обезбеђује се преко прикључка на приступну саобраћајницу С-1, која се дефинише

овим планом.

Ширина коридора приступне саобраћај-нице С-1 је различита, од 12м-20м.

Садржај попречног профила коридора чини:

• Коловоз ширине 2х3=6.0м

• Банкине ширине 2х1.0м • Тротоар ширине 1.5м

• Путни јаркови и земљишни појас променљиве ширине.

Путна канализација је типа отворених

путних јаркова.

Преостали простор у коридору саобра-

ћајница предвиђен је за зеленило.


5.4.2. ТРАСЕ КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУК-

ТУРЕ

Водовод Са источне стране приступне саобраћај-

нице обезбеђен је коридор за полагање водовод-них цеви, одговарајућег пресека, а према

потребама потрошача.

Условима ЈВП Воде Војводине нису обухваћени услови за изградњу бунара на пар-

цели инвеститора. У случају потребе за изград-

њом бунара на парцели инветситор је у обавези да у засебном поступку прибави водне услове за

бунар у складу са Законом о водама и Законом о рударству и геолошким истраживањима.

Фекална канализација

Канализациону мрежу предвидети сепа-ратног типа, посебно за сакупљање и одвођење

санитарно-фекалних отпадних вода, посебно за атмосферске воде и посебно за технолошке воде

и отпадне воде од прања погона, опреме и

уређаја. Санитарно-фекалне отпадне воде прик-

ључити на јавну канализациону мрежу према

условима надлежног јавног предузећа. У случају да јавна канализациона мрежа није изграђена до

тренутка изградње исте, санитарно-фекалне от-падне воде сакупљати у водонепропусну сеп-

тичку јаму довољног капацитета, коју ће праз-

нити надлежно ЈКП.

Атмосферска канализација и мелио-

рациони канали Локација комплекса биоенергане се са

северне стране граничи са катастарском парце-

лом на којој се налази канал “Конов 10”. Канал “Конов 10” припада систему за одводњавање

“Конов”, или другог имена Манчилов канал.

Канал “Конав 10” се налази на делу к.п. бр. 148/1, К.О Вогањ, над којом право коришћења

има Република Србија. Пројектом дефинисати врсте и количине

отпадних вода које настају у производном про-

цесу и обрадити техничко-технолошка решења сакупљања, пречишћавања отпадних вода и ди-

спозицију атмосферских, техолошких, санитар-но-фекалних и свих других отпадних вода.

Предвидети водонепропусну подлогу

манипулативних површина, ради спречавања инфилтрирања отпадних вода у подземне изда-

ни, што подразумева стабилну водонепропусну

подлогу са оградном банкином.

Пројектом обезбедити да се спречи било

какво неконтролисано изливање непречишћених атмосферских и других отпадних вода са про-

стора складишта и процесног постројења, као би

се спречило загађење земљишта, подземних и површинских вода и обезбедило контролисано

управљање отпадним водама.

Условно чисте атмосферске воде са

кровних површина, надстрешница могу се, без

пречишћавања испуштати у путни канал или јавну атмосферску канализациону мрежу,

уколико задовољавају квалитет II класе вода. У случају испуштања атмосферских

вода или пречишћених технолошких отпадних

вода у канал “Конав 10” услови су следећи: - техничком документацијом доказати да неће

доћи до преливања воде по околном терену ус-

лед уливања целокупног меродавног протицаја атмосферске канализације са предметне сливне

површине и/или пречишћених технолошких от-падних вода у канал, и да неће доћи до наруша-

вања или угрожавања функционалности, стабил-

ности и услова одржавања водних објеката - изливну грађевину положајно дефинисати тако

да не улази у пројектовани протицајни профил канала на месту улива

У мелиоративне канале, отворене канале

и друге водотокове забрањено је испуштање би-ло каквих вода, осим условно чистих атмосфер-

ских и пречошћених отпадних вода које по

Уредби о граничним вредностима загађујућих материја ои површинским и подземним водама

и седименту и роковима за њихово достизање омогућују одржавање минимално доброг еко-

лошког статуса (II класе вода).

Технолошке отпадне воде

За технолошке отпадне воде предвидети водонепропусни резервоар довоњног капаците-

та, а ову отпадну воду рециркулисати назад у

производни процес, како би се смањила количина и оптерећење загађењем отпадне воде.

Уколико инвеститор планира испушта-

ње отпадних вода у путни канал, мелиорациони канал “Конав 10” или други канал , напомињемо

да се у површинске воде могу испуштати само процесне отпадне воде из процеса и третмана

отпадног ваздуха у механичко аеробним био-

лошким постројењима, уколико не могу бити употребњене у интерним процесима под усло-

вом да квалитет отпадних вода не месту испуш-тања задовољава критеријуме дате табелом 44.1,

Прилог 2, Глава 1, Уредба о граничним вред-

ностима емисије загађујућих материја у воде и роковима за њихово достизање, што подразу-

мева изградњу уређаја за пречишћавање отпад-

них вода.

За настали дигестат предвидети посту-

пак постдигестије и дехидратације којим ће се исти превести у течно ђубриво и компост, а

затим апликовати у пољопривредно земљиште,

у складу са Законом о пољопривредном земљишту.


Предвидети објекте за ретензију течне

фазе из биоенергане без могућности испуштања у хидромелиорационе или друге канале или

околни терен. Дезинфекционе воде са фарме свиња,

које настају повремено, не уводити у произ-

водни процес биоенергане и издвојити их од других вода и депоновати их у посебну водо-

непропусну септичку јаму коју ће празнити

надлежно комунално предузеће. У свему везано за водоводну инфра-

структуру поступати према условима ЈВП Воде Војводине.

Електроенергетика

Источном страном приступне саобраћај-нице, резервисан је коридор, уз постојећу ене-

ргетску надземну мрежу, за полагање средње-

напонског кабла напонског нивоа 20KV, а за повезивање будуће биоенергане на јавну елект-

роенергетску мрежу. Истим коридором могуће је и полагање средњенапонског кабла, напонс-

ког нивоа 20KV за потребе изградње нове

МБТС, ако се за то укаже потреба. Резервисан је и простор за минималних димензија 6,5m х 7,5м,

за електроенергетског објекта напонског нивоа до 20KV, а за прикључење електране (постро-

јења на биогас) на ДСЕЕ. Непосредно поред

наведеног објекта потребно је обезбедити про-стор за постављање антенског стуба минимал-

них димензија 3m х 3м, висине до 20м.





5.5.1. Саобраћајнице

Саобраћајницу С-1 пројектовати и изве-сти са ширином коридора од 12.0м, односно

20м. На месту уклапања у постојећи коридор улице на к.п. бр.72 ширина коридора је промен-

љива. Ширина коловоза је 6.0м за двосмерни

саобраћај (две возне траке 2х3.0м) а у складу са режимом вожње и габаритом меродавних вози-

ла. У коридору се смештају тротоар (једностра-

но 1,5м), путни канали(једнострано) и зеленило. Саобраћајница у обухвату плана се про-

јектује и изводи са конструкцијом за средње саобраћајно оптерећење и осовинско оптере-

ћење од најмање 11т по осовини.

Планирану саобраћајницу је потребно нивелационо ускладити са улицом на коју се

наставља и околним тереном, поштовати услове за прикључење издате од надлежног прeдузећа

које управља општинском инфраструктуром.

Такође, постојећу интерну саобраћај-

ницу комплекса биоенергане потребно је

нивелационо ускладити са коловозом планиране

приступне саобраћајнице.

У коридору се успоставља земљишни

појас у који се смештају инфраструктурни водови и путни канали.

Одводњавање саобраћајних површина унутар комплекса биоенергане је потребно

обезбедити одговарајућим падовима према

зеленим површинама. Сву атмосферску воду са саобраћајних

површина путем адекватних попречних и по-

дужних падова спровести до сливника. Из про-јектнованих сливника атмосферска вода би се

упуштала у новопројектовану атмосферску канализацију.

Предвидети водонепропусну подлогу

манипулативних површина, ради спречавања инфилтрирања отпадних вода у подземне изда-

ни, што подразумева стабилну водонепропусну

подлогу са оградном банкином. У графичком листу бр. 5а се налазе сви

потребни елементи за хоризонталну и верти-калну регулацију истих.

Такође, на графичком листу бр.5б дат је

приказ попречног профила саобраћајнице С-1 са положајем планираних инфраструктурних кори-

дора унутар исте.

5.5.2. ПРАВИЛА И УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ



Правила за прикључење и изградњу

електроенергетских објеката и производних

енергетских објеката Ради повезивања наведеног

електроенергетског објекта са постојећим ДСЕЕ потребно је челично решеткасти стуб, који се

налази ван обухвата плана (у даљем тексту:

ЧРС), у траси 20 KV надземног извода „Вогањ“ (у рачви за напајање ТС 20/0,4 KV „Фарма”),

опремити са одводницима пренапона и верти-калним растављачем снаге. Уколико се укаже

потреба наведени ЧРС ће бити замењенновим

ЧРС-ом. За евентуалну изградњу новог ЧРС-а на описаној локацији обезбедити простор мини-

малних димензија 3m х 3m. У плану обухвата

налази се постојећи 20 KV отцепни далековод за напајање ТС 20/0,4 KV „Фарма“ (извод “Вогањ”

из ТС 110/35/20 KV „Рума 2“). До електроенергетских објекатa треба

обезбедити приступни пут неопходан за одржа-

вање, минималне ширине 3m.

Услови за паралелно вођење и укрш-тање са другом инфраструктуром и објектима

- Треба водити рачуна о томе да је сигурносна

удаљеност надземних водова напона 20 KV од

неприступачних делова објеката (нпр. кров) 3 м,

а сигурносна удаљеност од приступачних

делова објекта (нпр. балкон) 4 м.


- Хоризонтално растојање ивице коловоза до

стуба далековода треба да је минимално

10 м (изузетно дозвољено је 5 м). - При изградњи саобраћајнице, ако се планира

нивелација терена треба водити рачуна да се задржи сигурносна висина проводника далеко-

вода од мин. 7 м изнад коловоза.

- Није дозвољено паралелно воћење енергетских каблова испод или изнад водоводне, канализа-

ционе, гасоводне или телекомуникационе

инсталације. - Размак измећу енергетског кабла и гасовода

при укрштању и хоризонтални размак при па-ралелном воћењу, треба да је минимално 0,5м.

- При укрштању, хоризонтални размак енергет-

ског кабла од водоводне инсталације треба да износи најмање 0,5 м за каблове до напонског

нивоа 20 KV. Дозвољено је паралелно воћење енер-

гетских каблова напона до 20KV и телекомуни-

кационих каблова на мећусобном растојању од најмање 1м.

- Уколико горе наведени размаци не могу да се

постигну на појединим деоницама трасе, на тим местима енергетски кабл се провлачи кроз

заштитну цев. - При изградњи саобраћајнице поштовати захте-

ве који се односе на кабловски вод испод

бетонске и асфалтне површине, тј. на местима укрштања са саобраћајницом потребно је каб-

ловски вод зацевити одговарајућом бетонском или пластичном цеви.

Правила за прикључење на водоводну

мрежу По изградњи огранка - продужетка во-

доводне мреже стећи ће се услови за прикљу-

чење и то: - Прикључак извести димензија у складу са

хидрауличким прорачуном и Законом о противпожарној заштити.

- Шахт за смештај водомера мора бити изграђен

од тврдог материјала, минималног светлог отво-ра у складу са димензијом прикључка (за при-

кључак Ø50 димензије шахта су 1,50 x 2,20м, за Ø80 димензије 1,50 x 2,50м). Шахт сме бити

удаљен од регулационе линије маx 2,0 м и не

сме бити ближи суседним парцелама од 1,5 м. У шахт уградити: један водомер за санитарне

потребе у пословном делу објекта профила

Ø3/4" или димензије у складу хидрауличког

прорачуна и један водомер за хидрантску мрежу

димензија у складу са Законом о противпожамој заштити (ако се укажем потреба за

истом).

Паралелно вођење водоводне мреже и других инсталација је на минималном ратсојању

0,5 m.

Правила за прикључење на фекалну

и атмосферску канализациону мрежу

За технолошке отпадне воде, при њиховом одвођењу у непропусну септичку јаму,

предвидети сепаратни систем пречишћавања пре упуштања у водонепропусну септичку јаму.

Када се стекну услови за повезивање на месну

канализациону мрежу, технолошке воде из обје-ката пре упуштања у исту морају бити пречиш-

ћене до нивоа квалитета отпадних вода за упуш-

тање у месну канализацију у складу са Правил-ником односно Општинском Одлуком о одво-

ђењу и пречишћавању отпадних вода. Атмо-сферске воде се прихватају отвореним

каналском мрежом и зеленим површинама.

Правила за прикључење на саобра-

ћајну мрежу

Повезивање планираних садржаја уну-тар комплекса Биоенергане решава се прикључ-

ком на саобраћајницу С-1.

Прикључење је потребно извести према условима надлежног предузећа које управља

општинском инфраструктуром, нивелационо га

ускладити са планираном саобраћајницом и околним тереном.

Одводњавање саобраћајних површина обезбедити одговарајућим падовима према

зеленим површинама.

Коловозну конструкцију је потребно пројектовати за средње саобраћајно оперећење

(осовинско оптерећење од најмање 11.0т по осовини).

Мирујући саобраћај

Уколико постоји потреба, паркинг про-стор за путничка и теретна возила, пројектовати

према одговарајућим техничким прописима и

сместити га на сопственој парцели, односно унутар комплекса биоенергане.

Пешачке комуникације унутар комплек-са се остварују преко саобраћајних површина,

због мале фреквенцие саобраћаја.


ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА

Под зеленим површинама у обухвату планског подручја подразумева се следеће:

• Зеленило комплекса планиране биоенергане

Уређење слободних површина треба да се базира на поставци првенствено заштитне

вегетације, као и декоративне вегетације уз нео-

пходно коришћење елемената партерне архитек-

туре. Пројекат озелењавања треба да обезбеди

заштиту простора од ширења последица загађивања.

Озелењавање простора у обухвату плана

треба ускладити са подземном и надземном инфраструктуром и техничким нормативима за

пројектовање зелених површина.


Партерне површине комплекса плани-

ране биоенергане, поред површина под тврдим застором, подразумевају и зелене површине, као

и уређење травњака и цветњака. Слободне, неангажоване површине пар-

целе по правилу се користе за озелењавање.

Уређење ових површина треба да се базира на поставци првенствено аутохтоне, декоративне

вегетације уз могућност коришћењаи осталих

елемената партерне архитектуре. Зелене површине повезати у целовит

систем зеленила. Избегавати коришћење инвазивних

врста

На граници предметног простора са околним ораницама избегавати врсте дрвећа и

жбуња које представљају прелазне домаћине од-

ређених паразита пољопривредних култура. У погледу хортикултурног уређења

констатује се да зеленило унутар будућег комплекса биоенергане треба да заузима мин.

30% од укупне површине комплекса/парцеле.

5.6. ОПШТИ И ПОСЕБНИ УСЛОВИ И

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТА И ЗДРАВЉА

ЉУДИ, ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА, ЕЛЕ-

МЕНТАРНИХ НЕПОГОДА, ТЕХНИЧКО-

ТЕХНОЛОШКИХ НЕСРЕЋА И РАТНИХ

ДЕЈСТАВА

5.6.1. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Изградња објеката и извођење свих вр-ста радова, у планском подручју, мора се врши-

ти тако да се не изазову било каква оштећења, загађивање или на други начин деградирање

животне средине, те је за све радне, односно

планиране садржаје (комплексе) обавезна при-мена мера заштите животне средине (општих и

посебних санитарних мера и услова) предвиђе-них законом и другим прописима којима се

уређују послови санитарног надзора као и при-

бављане услове налдежних органа и организа-ција.

За смањење буке и аерозагађења као

последице друмског саобраћаја и планираних садржаја планирано је формирање нових

зелених површина као и одржавање и замена постојећег зеленог фонда.

За спречавање загађења подземних вода

условљава се да свака изградња објеката у планском подручју не сме бити планирана без

могућности прикључења на канализациону ин-фраструктуру, односно одвођење отпадних вода

(санитарних, технолошких и атмосферских)

унутар планираних садржаја мора се решити

у складу са правилима и условима прописаним

овим Планом (код индустријских објеката, на

линији технолошких отпадних вода предвидети

изградњу уређаја за примарно пречишћавање,

тако да квалитет ефлуента задовољава санитар-но техничке услове за испуштање у јавну

канализацију). Депоновање комуналног отпада је пла-

нирано на уређеним пунктовима у сопственом

дворишту или у за то изграђеном помоћном објекту, а све у сврху обезбеђења одговарајућих

санитарно-хигијенских услова у планском

подручју. Инфраструктурна решења у планском

подручју морају бити усаглашена са свим законским прописима како би се обезбедила

заштита земљишта, воде и ваздуха.

Мере за заштиту животне средине обух-ватају мере заштите од негативног дејства при-

родних фактора (ветра, атмосферских падавина,

сунчевог зрачења, атмосферских пражњења, подземних вода и сеизмичких утицаја) и нега-

тивног случајног и намерног дејства људског фактора у миру и ратним околностима (немара

који за последицу има: хаварије, механичка и

хемијска оштећења, пожаре, хемијска и радио-активна и друга штетна зрачења, испарења и

мирисе, намерна - разне саботаже, разарања у време ратних дејстава из ваздуха и са тла, и сл.).

Елиминисање ових негативних дејстава или

свођење на мин. утицаје постиже се првенст-вено применом позитивних законских прописа,

норми и техничких услова у пројектовању, изг-

радњи (грађевинских прописа нарочито код избора конструктивног склопа и фундирања

објеката, а за сеизмичке утицаје 6ºМЦС скале, употребе атестираних грађевинских материјала

отпорних на ватру, примена квалитетне, атести-

ране опреме, опремање одговарајућим инстала-цијама, такође правилним распоредом објеката

на појединачним локацијама како би се успоставиле противпожарне саобраћајнице лако

доступне санитеским возилима и противпо-

жарна, хидрантска мрежа и др. Пре свега поштовањем и применом свих

законских норми, прописа и техничких услова,

сва негативна дејства своде се на минималну меру.

Забрањује се примена грађевинских материјала који остављају сумњу на појачано

радиоактивно зрачење, недовољну носивост,

недовољну отпорност на пожар и слично. За све појединачне објекте који могу

имати утицаја на животну средину надлежни орган може, у складу са Законом о процени


бр. 135/04, 36/09), Правилником о садржини

студије о процени утицаја на животну средину

(‘Сл. гласник РС”, бр. 69/05), Уредбом о утврђи-

вању листе пројеката за коју је обавезна процена



бр. 114/08) и Уредбом о одређивању активности

чије обављање утиче на животну средину, прописати обавезну израду Студија о процени

утицаја на животну средину и прописати одговарајуће мере заштите.

У циљу заштите животне средине

обезбедити пречишћавање продуката емисије из јединичних процеса на основу прописаних гра-

ничних вредности емисије загађујућих материја

за постројења која користе гасовита горива, сагласно Уредби о граничним вредностима еми-

сија загађујућих материја у ваздуху(“Сл.гласник РС”, бр.71/2010 и 6/2011). У складу са захтевима

Уредбе, редуковати концентрацију гасова који

изазивају ефекат стаклене баште на дозвољни ниво.

Грађевинско-техничким решењима при изради биогасног постројења обезбедити спре-

чавање/смањење загађења ваздуха коришћењем

чистијих технологија којима се спречава или смањује емисија метана(СН4) и других гасова са

ефектом стаклене баште (његовом употребом

као секундарне сировине) у складу са чл.50 Закона о заштити ваздуха (“Сл.гласник РС”,

бр.36/2010 и 10/2013). За потребе коришћења органског отпада као секундарне сировине,

управљање отпадом вршити сагласно одредбама

Правилника о условима и начину сакупљања, транспорта, складиштења и третмана отпада

који се користи као секундарна сировина или за добијање енергије.

Забрањено је упуштање непречишћених

и недовољно пречишћених отпадних вода у природни реципијент, односно постојећи мелио-

ративни канал. Третман ефлуената индивидуал-

ним путем решити у складу са Уредбом о гра-ничним вредностима емисије загађујућих мате-

рија у воде у роковима за њихово достизање (“Сл. гласник”, бр. 67/2011). Зауљене атмосфер-

ске воде отпадне воде треба да буду адекватно

прикупљене и пречишћене (коришћењем талож-ника и сепаратора уља и масти).

За одлагање чврстог отпада који нема својство опасних материја користити контејнере

који обезбеђују изолацију отпадних материја од

околног простора. Мазиво и гориво потребно за снабдевање механизације неопходно је транс-

портовати, депоновати (чувати) и њима руко-

вати поштујући при том мере заштите пропи-

сане законском регулативом која се односи на

опасне материје. У случају изливања опасних материја (гориво, машинска и друга уља),

загађени слој земљишта мора се одклонити и

исти ставити у амбалажу која се може празнити само на, за ту сврху, предвиђеној депонији.

Након санације, извршити рекултивацију

девастираног терена.

Мере заштите ваздуха Заштиту ваздуха од евентуалног зага-

ђења обезбедити поштовањем одредаба Закона о заштити ваздуха („Службени гласник РС“, бр.

36/09 и 10/13), којим су уређене обавезе суб-

јеката чије делатности утичу или могу утицати на квалитет ваздуха, а односе се на обезбеђење

техничких мера за спречавање или смањење

емисија у ваздух, праћење утицаја сопствених делатности на квалитет ваздуха и обезбеђење

других мера заштите у складу са овим законом и осталим законским актима којима се уређује

заштита животне средине.

Услови и мере заштите ваздуха су: - изградњу објеката и инфраструктуре усагла-

сити са свим важећим прописима како би се обезбедила заштита земљишта, воде и ваздуха;

- успоставити систем мониторинга квалитета

ваздуха и примењивати обавезепрописане Зако-ном о заштити ваздуха и Уредбом о граничним

вредностима емисија загађујућих материја у

ваздух; - применити одговарајућа техничко-технолошка

решења и мере, приликом пројектовања, градње и експлоатације постројења, којима се обезбеђу-

је да емисијазагађујућих материја у ваздуху не

прелази прописане граничне вредности; - у случају прекорачења граничних вредности

нивоа загађујућих материја у ваздуху, обавезно је предузимање техничко-технолошких мера

или обустављањетехнолошког процеса, како би

се концентрације загађујућих материја свеле на нивопрописаних вредности;

- уколико дође до квара уређаја којим се обезбе-

ђује спровођење прописаних мера заштите, или до поремећаја технолошког процеса, услед чега

долази до прекорачења граничних вредности емисије, носилац пројекта је дужан да квар

илипоремећај отклони или да прилагоди рад

новонасталој ситуацији, односно обустави тех-нолошки процес како би се емисија свела у

дозвољене границе у најкраћем року; - код стационарног извора загађивања, у току

чијег обављања делатности се могу емитовати

непријатни мириси, обавезна је примена мера које ће довести до редукције мириса, иако је

концентрација емитованих материја у отпадном

гасу испод граничне вредности емисије;

- формирати заштитно зеленило око радних сад-

ржаја, као баријере у промету загађивача у односу на околне садржаје.

Мере заштите од буке Обавезна је примена техничко техноло-

шких мера звучне заштите у циљу евентуалног


спречавања негативног утицаја буке, нивоа из-

над дозвољених граничних вредности, као и при прописаним условима коришћења и одржавања

уређаја и опреме.

Мере заштите вода

У циљу заштите вода од загађења, у складу са Законом о водама и Законом о

заштитиживотне средине, мере заштите вода су:

- забрањено је испуштање отпадних вода у повр-шинске и подземне воде, које прелазе граничне

вредности емисије - квалитет пречишћеног ефлуента мора задово-

љавати прописане критеријуме за упуштање у

канализациони системнасеља односно крајњи реципијент;

- забрањено је испуштање отпадних вода које су

прекомерно термички загађене; - отпадне воде потребно је предтретманом дове-

сти до нивоа квалитета који задовољава сани-тарно-техничке услове за испуштање у

насељску канализациону мрежу;

- вршити прихват зауљених отпадних вода преко сепаратора уља и масти;

- вршити биохемијско и механичко испитивање параметара квалитета отпадних вода.

Мере заштите земљишта Посебни услови и мере заштите земљи-

шта које су у функцији заштите земљиштa су:

- примена биоразградивих материјала у зимском периоду за одржавање паркинга, улица и мани-

пулативних платоа за теретна, путничка, достав-на и остала возила;

- адекватно управљање комуналним и осталим

врстама неопасног отпада који настаје на простору у обухвату Плана;

- све неразградиве материје у чврстом стању, које су настале као отпад у процесу произвoдње,

потребно је одлагати у одговарајуће контејнере,

а потом их транспортовати од стране надлежног предузећа;

-редовно одржавање простора за држање посуда

за привремено сакупљање отпада (контејнера и канти), њиховим пражњењем од стране над-

лежног комуналногпредузећа и применом мера којима се спречава расипање отпада по околини

из посуда за сакупљање.

Уколико на предметном простору буде било потреба за привремено складиштење

горива, обезбедити потпуну изолацију резерво-ара од околног земљишта постављањем двост-

руког плашта, односно у складу са захтевима

Правилника о техничким и другим захтевимаза

хидроизолационе материјале („Службени лист

СЦГ“, број 1/06).

Мере заштите при управљању

отпадом

Управљање неопасним отпадом (кому-

налним, комерцијалним отпадом и отпадом насталим у току процеса производње тј.

индустријским отпадом) потребно је вршити на

начин и према обавезама прописаним Законом о управљању отпадом (и осталим законским и

подзаконским актима), којим је дефинисана од-

говорност произвођача отпада, обавеза и начин третмана и складиштења отпада.

У планском подручју није дозвољена изградња објеката за депоновање опасног

отпада нити било каква друга делатност која у

себи садржи опасан отпад.

5.6.2. ЗАШТИТА ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ



Заштита од елементарних непогода подразумева планирање простора у односу на

могуће природне и друге појаве које могу да

угрозе здравље и животе људи или да про-узрокују штету већег обима на простору за који

се План ради, као и прописивање мера заштите за спречавање елементарних непогода или убла-

жавање њиховог дејства. Законом о ванредним

ситуацијама установљене су обавезе, мере и начини деловања, проглашавања и управљања у

ванредним ситуацијама.

Услови заштите од потреса

Приликом пројектовања и утврђивању врсте материјала за изградњунових објеката и

реконструкције постојећих обавезноје приме-

нити Правилник о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмич-

ким подручјима (Сл.лист СФРЈ, бр. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88 и 52/90) ради обезбеђења

заштите од максималног очекиваног удара

6ºМЦС како би се максимално предупредиле могуће деформације објеката под сеизмичким

дејством.

Ради заштите од земљотреса, објекте у предметном подручју је потребно прејектовати

и у складу са Правилником о привременим техничким нормативима за изградњу објеката

који не спадају у високоградњу у сеизмичким

подручјима (Сл.лист СФРЈ, бр. 39/64).

Услови заштите од пожара и заштите

од удара грома

Заштита од пожара подразумева при-

мену техничких прописа и стандарда који регу-

лишу ову област при пројектовању и изградњи

објеката који су планирани на овом простору.

Мере заштите од пожара односе се на пошто-


вање урбанистичких (намена површина, индекс

заузетости, индекс изграђености, регулациона

линија, грађевинска линија, висина објекта, уда-љеност објекта од суседних, ширина саобраћај-

ница, потребни радијуси, и др.) и грађевинско-техничких параметара (стриктну примену про-

писао изградњи објеката, електроенергетских и

гасних постројења). Сходно горе наведеном, заштиту од по-

жара треба обезбедити правилном организаци-

јом појединачних објеката са поштовањем њи-хове међусобне удаљености, обавезним кориш-

ћењем незапаљивих материјала за њихову изг-радњу и обавезним обезбеђењем приступа свим

објектима као и обезбеђењем потребног капа-

цитета водоводне мреже односно довољне коли-чине воде за гашење пожара, а све у складу са

Законом о заштити од пожара (Сл. Гласник РС бр. 111/09, 20/2015), Правилником о техничким

нормативима за хидрантску мрежу за гашење

пожара (Сл. лист СФРЈ бр. 30/91) као и осталим прописима који регулишу ову област.

Планирани објекти морају имати адек-

ватно изведене инсталације за заштиту објеката од пожара и атмосферског пражњења, у складу

са Законом о заштити од пожара и правилни-цима који уређују заштиту од пожара, као и

Правилником о техничким нормативима за

заштиту објеката од атмосферског пражњења. Диспозиција и ширина приступних сао-

браћајница морају задовољити захтеве дефини-сане Правилником о техничким нормативима за

приступне путеве, окретнице и уређене платое

за ватрогасна возила у близини објеката пове-ћаног ризика од пожара („Службени лист СРЈ“,

број 8/95). На путевима, пролазима, платоима и

сличним прилазима објектима којису предвиђе-ни за пролаз ватрогасних возила или евакуацију

људи и имовине угрожених пожаром није дозво-љено градити или постављати објекте и друге

запреке.

Објекте градити од ватроотпорних материјала (опека, бетон и сл.). Поред тога

конструкција објеката треба да буде прописане сеизмичке отпорности, а елементи конструкције

треба да имају одређен степен ватроотпорности

који одговара пожарном оптерећењу (СРПС.У.Ј1.240).

Заштита од удара грома обезбедиће се

изградњом громобранске инсталације, која ће

бити правилно распоређена и правилно узем-

љена.

Услови заштите од вода Превелике и прејаке кише могу да

оштете објекте и инсталације, угрозе саобраћај и поплаве терен и комуникације, што ће се

предупредити планским и пројектнорачунским

мерама и извођењем саобраћајница и атмосфер-

ске канализације с прописним техничким кара-

ктеристикама. Плану треба да следи израда пројекта атмосферске канализације у планском

подручју, на основу кога би се реконструисала и доградила постојећа мрежа.

Kако подручје Руме, а самим тим и

планско подручје које је предмет овог Плана, може бити угрожено поплавама неопходне су

одговарајуће мере заштите од поплава али и

постојећих надземних и подземних вода. Уређење парцела односно њихово функ-

ционисање ни на који начин не сме да ремети могућности и услове одржавања и функцију

водних објеката (канала “Конов 10”). Треба

да је обезбеђен слободан протицајни профил ка-нала, стабилност дна и косина канала, несметан

пролаз службеним возилима и механизацији у зони водног објекта.

Мере заштите од техничко-технолош-

ких несрећа и одбарана од ратних дејстава

Мере заштите од интереса за народну

одбрану уграђене су у сва Планом генералне регулације насеља Пећинци одређена просторна

решења, од намене површина, мреже инфраст-руктуре до мреже друштвених и осталих кому-

налних објеката. Сва планирана просторна и

техничка решења обезбеђују умањење негатив-них последица могућих у изузетним ситуаци-

јама услед ратних разарања, елементарних непогода и техничкотехнолошких несрећа које

могу угрозити подручје насеља.

У складу са Законом о вандредним ситуацијама ради заштите од елементарних

непогода и других несрећа, органи локалне

самоуправе, привредна друштва и друга правна лица, у оквиру својих права и дужности, дужна

су да се обезбеде да се становништво, односно запослени, склоне у склоништа и друге објекте

погодне за заштиту.

Склањање људи, материјалних и кул-турних добара обухвата планирање и коришће-

ње постојећих склоништа, других заштитних објеката, прилагођавање нових и постојећих

комуналних објеката и као и објеката погодних

за заштиту и склањање, њихово одржавање и коришћење за заштиту људи од природних и


Као други заштитни објекти користе се

подрумске и друге подземне просторије у објек-

тима прилагођене за склањање људи и матери-јалних добара, пећине и други природни

објекти.

У обухвату Плана детаљне регулације “Биоенергана” у К.О. Вогањ не налазе се

СЕВЕСО постројења/комплекси, али на терито-


рији општине Рума се налази севесо комплекс

нижег реда- Фабрика за производњу сунђера, оператереа “Health Care Europe”.

На основу услова Министарства зашти-те животне средине бр. 532-02-00150/2017-02 од

01.08.2017 сматра се да ефекти хемијског удеса

на наведеном комплексу не могу да угрозе предвиђено биогасно постројење у К.О Вогањ,

сходно географској удаљености објекта.

Биогасно постројење производи биогас у чијем је саставу 56% метана. Метан је имено-

вана севесо опасна материја, сходно Tабели I, тачка 18, колоне 1 и 2, Прилога Правилника о

листи опасних материја и њиховим количинама

и критеријума за одређивање врсте докумената које израђује операте севесо постројења,

односно комплекса ( Сл. гласник РС, бр. 41/10 и

51/15). На основу података из колоне 1 и 2,

количина произведеног метана не би требало да прелази 50 тона. Уколико би прелазила ту коли-

чину, комлекс би прешао у СЕВЕСО комплекс.

Неопходно је да се током израде Плана, односно израде Стратешке процене утицаја на

животну средину, детаљно размотри максимал-ни могући капацитет предвиђеног биогасног по-

стројења за производњу и складиштење метана,

како би се утврдило да ли ће наведени комплекс бити севесо комплекс или не, а све сходно

наведеном правилнику.

У случају изградње нових СЕВЕСО постројења/комплекса, а у складу са Правилни-

ком о садржини политике о превенцији удеса и садржини и методологији израде Извештаја о

безбедности и Плана заштите од удеса (“Сл.

гласник РС”, бр. 41/10) као полазни основ за идентификацију повредивих објеката разматра

се удаљеност од минимум 1000м од граница СЕВЕСО постројења, односно комплекса, док се

коначна процена ширине повредиве зоне – зоне

опасности, одређује на основу резултата моде-лирања ефеката удеса. Такође, идентификација

СЕВЕСО постројења/комплекса се врши на

основу Правилника о листи опасних материја и њиховим количинама и критеријумима за одре-

ђивање врсте докумената које израђује оператер севесо постројења, односно комплекса (“Сл.

гласник РС”, бр. 41/10 и 51/10). Обавезе опера-

тера и надлежних органа прописане су у поглав-њу 3.2 Заштита од хемијског удеса, Закона о

заштити животне средине, те да сходно наведе-ном, обавезе оператера према надлежним орга-

нима у области заштите од хемијског удеса, а у

случају изградње новог севесо постројења, по-

чињу у року од најмање три месеца пре почетка

рада постројења. Поред тога, у случају изградње

постројења вишег реда, уколико оператер не

испуни услове чл. 60е истог закона, министар

решењем забрањује рад, тј. пуштање у рад односног постројења.

Када је складиштење запаљивих матери-јала у питању, ради заштите од техничкотехно-

лошких несрећа, запаљив материјал не може се

сместити на простору који није удаљен најмање 6,0м од објекта или дела објекта (осим уколико

то техничко технолошким прописима није дру-

гачије одређено). У објектима и просторијама у којима се ускладиштава и држи запаљив и други

материјал (сировине, готови производи, амбала-жа и др.) морају се обезбедити слободни при-

лази и справама и уређајима за гашење.

У случају загађења животне средине (прекорачења дозвољеног нивоа загађујућих

материја у животној средини) неопходно је да се

без одлагања предузму мере ради смањења штете у животној средини или уклањања даљих

ризика, опасности и штете у животној средини. У ове мере спадају превентивне мере заштите и

мере приправности и одговорности на удес.


ФЛОРЕ И ФАУНЕ

Услови које је прописао Покрајински

завод за заштиту природе за подручје Плана су

следећи:

• за потребе подизања зеленила неопходно је следеће:

- зелене површине повезати у целовит систем

зеленила - у саставу сађеног зеленила дати предност

аутохтоним врстама

- избегавати коришћење инвазивних врста

- на граници предметног простора са околним

ораницама избегавати врсте дрвећа и жбуња које представљају прелазне домаћине одређених

паразита пољопривредних култура

• обезбедити могућност прикључења на канали-зациону инфраструктуру или систем за индиви-дуално пречишћавање отпадних вода. Неопход-

но је да се зауљене отпадне атмосферске воде

прикупе системом непропусних дренажних цеви и пречисте на сепаратору уља и масти пре

упуштања у крајњи реципијент

• приликом коришћења органског отпада као секундарне сировине, управљање отпадом вр-

шити сагласно одредбама Правилника о услови-

ма и начину сакупљања, транспорта, складиш-

тења и третмана отпада који се користи као секундарна сировина или за добијање енергије

(“Сл. гласник РС”, бр. 98/2010) и сродних законских аката. За привремено одлагање

чврстог отпада, који се не може искористити као

секундарна сировина, планирати посуде/уређаје


одговарајућег капацитета, који обезбеђују изо-

лацију отпадних материја од околног простора.

• објекте на којима се врши манипулација стај-њаком концентрисати на што мањој површини. Плато за стајњак мора имати сабирни систем

како би се пречило отицање у површинске и

подземне воде.

• обезбедити потпуну изолацију објекта за скла-диштење стајњака, осоке и других сировина за

производњу биогаса, као и заштиту од акци-

дената у оквиру јединичних процеса и линија преношења материјала током животног циклуса

производа.

• уколико постројење за производњу гаса функ-

ционише са мањим количинама сировина, са аспекта заштите природе и очувања квалитета

животне средине препоручује се коришћење

земног гаса као основног погонског горива. Забрањено је испуштање вишка биогаса у ат-

мосферу, који се може појавити током топлијег дела године.

• током извођења радова треба имати у виду члан 99. Закон о заштити природе који извођача

радова обавезује да, уколико у току радова

пронађе геолошка или палеонтолошка докумен-

та која би могла представљати заштићену

природну вредност, исти пријави Министарству пољопривреде и заштите животне средине

као и да преузме све мере заштите од уништења,

оштећења или крађе.

5.6.4. ЗАШТИТА ГРАДИТЕЉСКОГ

НАСЛЕЂА

На простору обухвата плана нису конс-

татована археолошка налазишта- локалитети, тако да важе опште мере заштите археолошког

наслеђа. Културно наслеђе представља развојни

ресурс који је потребно заштитити, уредити и

користити на начин који ће допринети успостав-љању регионалног и локалног идентитета, у

складу са европским стандардима заштите.

Уколико у току реализације планских поставки - изградње постројења и фарме дође до

откривања археолошких налаза радови се морају прекинути, а налази пријавити надлежној

установи за заштиту НКД у складу са Законом о

културним добрима

5.6.5 ЗАШТИТА ЖИВОТА И ЗДРАВЉА

ЉУДИ

Одрживо управљање природним вред-

ностима и заштитом животне средине представ-ља приoритетну меру заштите живота и здравља

људи на простору у обухвату Плана.

Мере за спречавање и ограничавање негативних утицаја на здравље и животе људи

дате су у посебним законским и подзаконским

актима, које се односе на здравље и безбедност

и заштиту на раду. Такође, мере заштите живота и здравља сваког појединца односе се на

примену Закона о здравственој заштити. У циљу одговарајуће друштвене бриге о

здрављу становништва, дефинисано је на нивоу

републичких програма у области заштите здрав-ља од загађене животне средине,да приoритетну

меру у циљу заштите живота и здравља људи

представља одрживо управљање природним вредностима и спровођења меразаштите живот-

не средине на следећи начин: 1. применом мера заштите и превентиве од

штетних утицаја проузрокованих опасним

материјама у ваздуху, води и земљишту; 2. применом мера заштите и превентиве при

манипулисању и одлагању отпадних материја; 3. применом мера заштите и превентиве при

манипулисању опасним хемикалијама;

4. применом мера заштите и превентиве од штетних утицаја проузрокованих јонизујућим и

нејонизујућим зрачењем

5. применом мера заштите и превентиве од штетног дејства буке и вибрација урадном

окружењу. При изградњи инфраструктурних обје-

ката обавезно је стриктно примењивати прописе

отехничким нормативима и стандардима, мера-ма и условима које надлежни органииздају при

постављању и извођењу, односно изградњи об-јеката, као и неопходним удаљеностима инфра-

структурних објеката односно њиховим међу-

собним укрштањем.


ИЗГРАДЊЕ

Енергетски објекти се граде у складу са законом којим се уређују услови и начин уређе-

ња простора, уређивање и коришћење грађевин-ског земљишта и изградња објеката, техничким

и другим прописима, а по претходно прибавље-

ној енергетској дозволи која се издаје у складу са овим законом. Енергетска дозвола се подноси

уз захтев за издавање грађевинске дозволе. Енергетска дозвола се прибавља за изградњу

објеката за комбиновану производњу електрич-

не и топлотне енергије у термоелектранама - топланама електричне снаге 1 ММ и више и

укупне топлотне снаге 1 ММ и више. Енергет-

ска дозвола није потребна за изградњу енергет-

ских објеката који се граде у складу са законом

којим се уређује јавно-приватно партнерство и концесије. Новим Законом о планирању и

изградњи прецизно су дефинисани најважнији

појмови унапређења енергетске ефикасности и енергетских својстава објеката, односно то се

односи на:


• смањење потрошње свих врста енергије, уште-

ду енергије и обезбеђење одрживе градње применом техничких мера, стандарда и услова

пројектовања, планирања и изградње објекта, • стварно потрошену или оцењену количину

енергије која задовољава различите потребе које

су у вези са стандардизованим коришћњем објекта (то укључује грејање, припрему топле

воде, хлађење, вентилацију и осветљење).

Сагласност нашој националној страте-гији, један од пет основних приоритета је ра-

ционална употреба квалитетних енергената и повећање енергетске ефикасности у производ-

њи, дистрибуцији и коришћњњу енергије од

крајњих корисника услуга. Ако је енергија потребна за грејање,

припрему топле воде, вентилацију и климати-

зацију објекта као и унутрашњу расвету у дозвољеним границама објекат се оцењује као

енергетски ефикасан. Нови закон је предвидео енергетско

сертификовање зграда. Енергетски сетификат

зграде мора да садржи референтне вредности како би се потрошачима омогућила енергетска

својстава зграде као и препоруке за економски повољно побољшање енергетских својстава

зграде. Енергетска ефикасност објекта постаје

његова битна предност на тржишту некретнина. Мера постигнуте ефикасности сертификује се

атестом на основу прописаних и остварених

вредности термичке заштите објекта и утрошене енергије за грејање и остале потребе зависно од

намене. Битан енергетски параметар су облик и оријентација објекта који одређују његову меру

изложености спољашњим климатским утицаји-

ма (температура, ветар, влага, сунчево зрачење). Избором одговарајућег облика, оријен-

тације и положаја објекта као и одговарајућим избором конструктивних и заштитних матери-

јала, може се постаћи енергетска повољност

објекта. Енергетска ефикасност се постиже и

коришћењем ефикасних система грејања,

вентилације, климатизације, припреме топле воде и расвете, укључујући и коришћење

отпадне топлоте и обновљених извора енергије колико је то могуће.


Правила грађења дефинишу се за

УРБАНИСТИЧКУ ЗОНУ А1 (зона енергет-

ских објеката). Према просторноm плану

Руме, к.п.бр 148/11 се налази у ванграђе-

винском подручју, и представља грађевинско

земљиште изван грађевинског подручја.

6.1. ПРАВИЛА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ, ПРЕПАР-


ПАРЦЕЛА

Услови за изградњу објеката комплекса биоенергане издаваће се на основу овог Плана

и услова за заштиту животне средине.

На грађевинском земљишту, у складу са наменом простора, утврђују се обавезе, услови

и могућности промене граница постојећих

катастарских парцела. Свака грађевинска парцела мора имати

приступ на јавни пут (улицу) и то непосредно и директно (као део комплекса), или посредно

преко друге парцеле а према уговору о

службености пролаза преко те парцеле. За све парцеле важи да се целокупна

активност, укључујући и паркирање возила,

мора одвијати унутар сопствене грађевинске парцеле/а односно комплекса.

У простору плана појављују се следеће врсте парцела за које су прописани посебни

параметри:

• Зона енергетских објеката Величина грађевинске парцеле намење-не изградњи објеката комплекса биоенергане

мора бити довољна да прими све садржаје који

су условљени конкретним технолошким проце-

сом, као и пратеће садржаје, уз обезбеђивање

дозвољеног индекса заузетости или индекса изграђености грађевинске парцеле.

Комплекс биоенергане планиран је на

једној парцели (к.п.бр.148/11), површине 3ha65a68m2.

• Парцеле површина јавне намене Величина парцеле и други параметри

везани за парцеле површина јавне намене (планирана приступна саобраћајница ) утврдиће

се на основу конкретног захтева према иска-

заним потребама (садржајима).


СЕ МОГУ ГРАДИТИ НА ПАРЦЕЛАМА

На простору од 3ха65а68м2,к.п.бр.

148/11, намењеном за изградњу БИОЕНЕРГА-НЕ, могу се градити:

- објекти за производњу електричне и топлотне

енергије - пратећи/помоћни објекти у функцији објеката

везаних за производњу електричне и топлотне енергије

- објекти инфраструктуре



ГРАЂЕВИНСКЕ ПАРЦЕЛЕ

Простор намењен за изградњу

комплекса биоенергане се налази у оквиру

парцеле 148/11.


Објекти се граде на грађевинској линији

или унутар површине ограничене грађевинским

линијама и то: • у односу на северну, западну, јужну и источну

границу катастарске парцеле бр. 148/11 грађевинска линија је на растојању од мин.5,0м

• Утврђена грађевинска линија према границама

парцела важи за изградњу свих нових објеката на парцели, осим објеката инфраструктуре

(трафостанице и сл.).

Приликом одређивања положаја буду-ћих објеката неопходно је испоштовати горе

наведена минимална растојања, а конкретна позиција објеката зависиће од организације на

парцели, односно од идејног решења комплекса.



СКЕ ПАРЦЕЛЕ

• Градња објеката у комплексу ограничена је -

индекс заузетости до 60% .

• Највеће дозвољене вредности индекса заузето-сти се не могу прекорачити, а могу се реализо-

вати мање вредности. У индекс заузетости

парцеле урачунавају се простори нискоградње у функцији технолошког процеса комплекса.


И ВИСИНА ОБЈЕКАТА

• Спратност објеката зависи од технолошких

захтева и намене објекта, те је у складу са тим дозвољено следеће:

- максимална висина производних објеката је

16m - због специфичности намене објекти могу бити

и виши, с тиме да се мора затражити потврда Директората цивилног ваздухопловства Репуб-

лике Србије да се њима не утиче на одржавање

прихватљивог нивоа безбедности ваздушног саобраћаја

- за помоћне/пратеће објекте (портирнице,

надстрешнице, и сл.) максимално П+0 • Кота пода приземља нових објеката на равном

терену не може бити нижа од коте нивелете јавног или приступног пута, односно кота пода

приземља може бити виша од нулте коте

највише ½ спратне висине рачунајући од коте нивелете јавног или приступног пута.

• Све поплочане површине, пешачке стазе, кол-ске стазе и платое нивелисати са падом према

интерној саобраћајници или зеленим површи-

нама на сопственој парцели. • За колске рампе са падом према сопственом

објекту планирати да се одвод површинске воде

реши дренажом или на други погодан начин. •За све случајеве нивелацијом дворишта се мора

обезбедити да вода из дворишта ни у ком случају не угрожава суседне објекте (и уопште

суседне парцеле)


УДАЉЕНОСТ ОБЈЕКАТА

Међусобна удаљеност објеката зависиће од величине и облика парцеле, функционалне

организације и технолошког процеса производ-ње, а мора да задовољи (прописано) рушење

(случајно или намерно) објеката, као и прописе

о успостављању противпожарне и санитарне заштите, односно изградње саобраћајница и

хидрантске мреже зависно од намене објекта.

Међусобни размак слободностојећих об-јеката проистиче из условљености технолошког

процеса, односно прилагањем технолошког про-цеса код изградње објеката у реализацији Плана

доказује се оправданост условљеног размака (тј.

неопходно је приликом одређивања минималног дозвољеног растојања применом техничких

стандарда и прописа који регулишу ову област приликом пројектовања, изградње и коришћења

објеката обезбедити све потребне мере заштите

околних објеката од случајног или намерног рушења планираних објеката).



ПАРЦЕЛИ На истој грађевинској парцели могу се

градити објекти који су у функцији комплекса

биоенергане. На истој грађевинској парцели могу се

градити и помоћни, пратећи, комунални, инфра-структурни објекти који су у функцији комп-

лекса биоенергане (портирница, разне оставе,

гараже, надстрешнице, бунари, трафостанице, ограде и сл.), а граде се на истој парцели на

којој је саграђен комплекс биоенергане и зајед-

но са објектима биоенергане на парцели чине једну функционалну целину.

Положај ових објеката на парцели и њихова мећусобна одстојања ће се детаљно

утврдити идејним решењем грађевинског комп-

лекса а све у складу са правилима и условима за одређивање положаја објекта на парцели датим

у поглављу 6.3 и 6.5 овог Плана.


ОБЈЕКАТА • Изградњом новог објекта не сме се на било

који начин угрозити суседни објекти, како на

сопственој тако и на суседним парцелама (у

статичком смислу и по питању намена које

делују угрожавајуће на постојеће објекте). • Стопе темеља, као и други делови објекта

(подземни или надземни) не могу прелазити

границу парцеле према суседима. • Нови објекат са потенцијално угрожавајућом

наменом према суседном постојећем објекту


мора бити удаљен за зону обрушавања истог,

односно лоциран на мин. растојању од 2/3 висине вишег објекта, односно на удаљености

која је условљена технолошким процесом и опремом за чију уградњу овлашћени произвођач

даје услове за уградњу објеката; изузетно

растојање може бити и мање од 2/3 висине вишег објекта уколико је проистекло из услов-

љености технолошког процеса, односно прила-

гањем технолошког процеса код изградње објеката у реализацији Плана доказује се

оправданост условљеног размака (тј. неопходно је приликом одређивања минималног растојања

применом техничких стандарда и прописа који

регулишу ову област приликом пројектовања, изградње и коришћења објеката обезбедити све

потребне мере заштите околних објеката од

случајног или намерног рушења планираних објеката) а све уз поштовање Планом утврђених

елемената урбанистичке регулације–прописаних грађевинских линија и др.)

• Морају се применити све техничке мере

заштите суседног постојећег објекта. • Није дозвољено, према суседу, испуштање

непријатних мириса и загађеног ваздуха, нарочито избацивање путем техничких справа

(калориферима, вентилаторима и сл.).

• Површинске воде са једне грађевинске парцеле не могу се усмеравати према другој парцели.

Нивелацијом слободних површина (саобраћај-

них, манипулативних и др.) одвођење атмосфер-ских падавина решити у оквиру парцеле на којој

се гради (на околне зелене површине или резервоар из кога ће се накнадно заливати

зелене површине) или одвођењем у јавну

атмосферску канализацију (или путни канал уз сагласност власника)

• На свакој грађевинској парцели, односно комплексу мора се обезбедити минимално 30%

зелених површина, које треба одговарајуће

хортикултурно уредити. Избор биљних врста одређује се према карактеристикама производ-

ње, карактеру и концентрацији штетних мате-

рија, а такође њиховим еколошким, функцинал-ним и декоративним својствима.

• Пожељно је формирање заштитног зеленила према суседном објекту уколико то дозвољавају

прописи који се односе на заштиту од пожара.

Овај зелени тампон (четинарско и листопадно дрвеће и шибље) умањио би буку и задржао

издувне гасове и прашину. У склопу радних комплекса који се граниче са парцелама и

зонама друге намене (нпр. са пољопривредним

земљиштем), у контактном делу пожељно је

формирати заштитни зелени појас минималне

ширине 2.00m од бочних и задње границе

парцеле;

• Грађевински елементи у приземљу и испод

коте терена, испади на објекту као и отворене степенице је потребно пројектовати у складу са

посебним правилима прописаним Правилником о општим правилима за парцелацију, регулацију

и изградњу (“Сл. Гласник РС”, 22/2015)

6.9. АРХИТЕКТОНСКИ УСЛОВИ

Сви објекти треба да буду изведени од

савремених, квалитетних, трајних начелно ауто-хтоних материјала, функционални, статички

стабилни, хидро и термо прописно изоловани, обликовно складни и опремљени свим

савременим инсталацијама.

Сви објекти на парцелама представљају јединствену функционалну и обликовну целину.

Могућа је поред зиданих објеката и

примена монтажних објеката, типских објеката према фабричкој документацији а све у оквиру

дозвољеног габарита и спратности. Кровне равни по правилу треба да су

косе (једноводни, двоводни и кровови са више

кровних равни, са свођењем воде у сопствено двориште, односно уличну канализацију) а у

изузетним случајевима када је то условљено технолошким процесом производње могући су и

друге врсте кровних равни, с тиме да се задо-

воље сви прописи за такву врсту кровних равни. Кровна конструкција може бити од

дрвета, челика или армираног бетона, а кровни

покривач (традиционалан или савремен- цреп, теголе, лим, етернит плоче или неки други

адекватан материјал) мора бити у складу са нагибом кровне равни.

Фундирање објеката вршити у здрав

терен. Сви објекти морају бити пројектовани и

изведени према прописима за заштиту од се-измичких утицаја на 8˚МЦС скале.

Сви објекти морају бити обезбеђени од

негативних утицаја електричног пражњења као и других негативних атмосферских утицаја.

Помоћни објекти могу бити грађени од

скромнијих грађевинских материјала који у сваком погледу морају да задовоље све технич-

ке прописе и нормативе везане за овакву врсту објеката.

Овакви објекти морају у естетском

смислу бити у складу са главним објектом на парцели.

Кота пода приземља планираних објека-та не може бити нижа од коте нивелете јавног

или приступног пута, односно кота пода при-

земља може бити виша од нулте коте највише за

½ спратне висине од нулте коте (коте нивелете

јавног или приступног пута) а зависиће од


намене објекта (тј. од технолошко-техничких

захтева за одговарајућу делатности).

Архитектонским облицима, употребље-ним материјалима и бојама тежити ка успо-

стављању јединствене естетски визуелне целине у оквиру грађевинске парцеле.

Главни објекти

• На грађевинској парцели изводиће се објекти и уређује се целокупна површина парцеле као

једна функционална и обликовна целина, а све

према условима изградње и уређења пропи-саним овим Планом

• За објекте већих димензија и сложеније намене обавезно је испитивање носивости тла, а на

основу добијених резултата вршиће се статички

прорачун, избор конструктивног система и фундирање.

• код производних и складишних објеката виси-на просторије у складу са наменом и технолош-

ким процесом

• пословни, производни, прерађивачки и скла-дишни објекти односно простори се пројектују

и изводе према функционалним санитарним,

техничко-технолошким и другим условима зависно од делатности која је на парцели

дозвољена, • спољни отвори пројектују се зависно од функ-

ционалног склопа и положаја објекта на парцели

Пратећи, помоћни, комунални, инфраструк-

турни објекти

• Делатност се мора прилагодити просторним, саобраћајним и инфраструктурним условима, тј.

све планиране функције морају се обављати

искључиво у оквиру сопствене парцеле/парцела • Пратећи, помоћни, комунални и инфраструк-

турни објекти односно површине се пројектују и

изводе према функционалним санитарним, техничко-технолошким и другим условима

зависно од делатности која је на парцели дозвољена (односно од намене и врсте објекта)

• Могуће је да се лоцирају на парцели следећи

садржаји: други помоћни (пратећи) садржаји и инфраструктурни објекти у служби делатности

која се обавља унутар комплекса биоенергане. • Услови одмицања од бочних суседа увек

морају бити задовољени.

6.10ИНЖЕЊЕРСКО-ГЕОЛОШКИ УСЛОВИ

ЗА ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКАТА

Приликом избора локације за градњу

објеката потребно је водити рачуна о геомеха-

ничким особинама тла. Приликом израде про-јектне документације (за сложеније објекте,

објекте великих димензија као и објекте веће

спратности) израдити геомеханички елаборат чији ће подаци о носивости тла бити полазна

информација у пројекту конструкције.

С обзиром да се територија општине

Рума налази у зони могуће угрожености зем-

љотресом јачине 8°МЦС (Сеизмолошки завод СРС, 1970.) ради заштита од земљотреса

потребно је применити сигурносне стандарде и техничке прописе о градњи објеката на сеиз-

мичким подручјима максимално могућег

трусног померања тла од 8°МЦС. У случају појаве земљотреса прогнози-

ране јачине од 8° МЦС, не би било катастро-

фалних последица на објектима већ би они претрпели лакша или средња оштећења, у зави-

сности од квалитета градње, али не би дошло до масовног рушења објеката и затрпавања људи.

Приликом планирања и изградње про-

стора морају се поштовати Планом дефинисани параметри који утичу на смањење оштећења и

ублажавање последица у случају појаве земљотреса, као што су степен изграђености,

систем градње, спратност објеката, равномеран

распоред слободних површина и др., односно мере заштите подразумевају да се приликом

планирања, пројектовања и изградње објеката

као и реконструкције постојећих објеката, обавезно примене све законски прописане мере

заштите које се односе на изградњу објеката на подручјима могућих трусних поремећаја јачине

6° МЦС.



колски приступ на јавни пут (улицу) и то

непосредно и директно, преко комплекса (или посредно преко друге парцеле а према уговору о

службености пролаза преко те парцеле), мини-

малне ширине 3,5м са унутрашњим радијусом кривине мин.5,0м, односно мин.7,0м тамо где се

обезбеђује проточност саобраћаја ради против-пожарне заштите.

Интерне саобраћајнице и саобраћајно-

манипулативне површине унутар радних комп-лекса извести са различитим ширинама (у за-

висности од делатности, технолошког процеса, врсте очекиваних возила и расположивог про-

стора) и свим потребним елементима за комфор-

но кретање (полупречници лепеза у смислу обезбеђења противпожарне проходности

Рмин=7,0м).

Коловозну конструкцију интерних сао-

браћајница и платоа у оквиру радних, складиш-

них и производих комплекса, димензионисати у зависности од врсте возила која се очекују

на основу података добијених геомеханичким

испитивањима. Приступ парцели се мора остварити и у

дно парцеле („нужни пролаз“поред објекта мин.


ширине 3,5м) за изузетне потребе - опште

(пожар, санитетско возило) и посебне - везане за делатност на парцели.

За паркирање возила за сопствене по-требе у оквиру сваке грађевинске парцеле мора

се обезбедити одговрајући паркинг простор за

путничка и теретна возила, са избором начина паркирања у зависности од шеме, врсте очеки-

ваних возила и расположивог простора.

6.12. УСЛОВИ ЗА ОБНОВУ И РЕКОН-

СТРУКЦИЈУ ОБЈЕКАТА Могући су радови на објектима комп-

лекса биоенергане везано за реконструкцију,

доградњу, санацију, адаптацију и евентуално уклањање објеката, у складу са правилима

и условима утврђеним овим Планом.




ИНВАЛИДИТЕТОМ, У СКЛАДУ СА

СТАНДАРДИМА ПРИСТУПАЧНОСТИ

Приликом планирања, пројектовања и изградње (као и реконструкције, доградње и

адаптације) јавних простора – саобраћајних и пешачких површина, прилаза до објеката, као и

пројектовање објеката јавне намене и других

објеката за јавно коришћење, морају се у складу са Правилником о техничким стандардима

планирања, пројектовања и изградње објеката,

којима се осигурава несметано кретање и при-ступ особама са инвалидидетом, деци и старим

особама (Сл. гласник РС 22/2015) као и другим прописима и стандардима који регулишу ову

област, обезбедити обавезни елементи

приступачности за све потенцијалне кориснике (без обзира на њихове физичке, сензорне

или интелектуалне карактеристике или године старости).

Обавезни елементи приступачности (за

горе наведене објекте) су: 1. елементи приступачности за савладавање

висинских разлика (прилази објектима, хоризон-

талне и вертикалне комуникације - рампе за пе-шаке, степенице и степеништа, подизне

платформе...) 2. елементи приступачности кретања и боравка

у простору (димензионисање унутрашњег про-

стора и његових елемената - ширина улазних врата, ширина ходника, нивелација подова,


инсталација и др.)

3. елементи приступачности јавног саобраћаја

(тротоари и пешачке стазе, пешачки прелази и

пешачка острва, места за паркирање, раскрс-

ница, системи за оријетацију).

Обавезни елементи приступачности

примењују се одабиром најповољнијег решења у односу на намену, ако није другачије

предвиђено међународним стандардима који уређују област јавног саобраћаја (IATA, UIC и

сл.).


СЛОБОДНЕ ПОВРШИНЕ

• Ограда према улици или другом јавном про-

стору се поставља на сопственој парцели, тако да стубови и сви елементи ограде буду на

парцели која се ограђује.

• Комплекс биоенергане се може огра-

ђивати транспарентном оградом, висине

максимално до 2,2м.

• Простор једне грађевинске парцеле, у зависности од технолошког процеса, може

се преграђивати на одговарајуће функционалне

целине, с тим да те ограде не могу бити

више од спољних ограда (макс. 2,2м) и уз услов

да је обезбеђена проточност саобраћаја.

• У склопу ограда подразумевају се колске и пешачке капије

• Зеленило унутар комплекса радне зоне пред-ставља зелене површине ограниченог коришће-

ња и треба да заузима око 30% од укупне

површине појединачног комплекса/парцеле.

• Зеленило формирати у пејсажном стилу

• При озелењавању применити аутохтоне врсте које одговарају станишним условима и

карактеристичне су за ово поднебље.

• На планираним површинама за мирујући сао-браћај, формирати линијско зеленило или после

сваког трећег паркинга засадити по једну

лишћарску садницу. Забрањено је коришћење

инвазивних врста.

• Све зелене површине компелкса затравити. • Слободне, неангажоване површине парцеле

по правилу се користе за озелењавање и пејсаж-

но уређење дворишта, а све зависно од пла-ниране изградње на парцели као и њене

величине.


ОТПАДА

На свакој грађевинској парцели потреб-но је обезбедити (на погодним локацијама у

склопу парцеле или у одговарајућим просто-

ријама у објекту) простор за постављање контеј-нера (канти) за одлагање комуналног отпада као

и отпада насталог у току технолошког процеса а

у складу са важећим прописима за прикупљање

истог и са одвожењем на градску односно

одговарајућу депонију зависно од врсте отпада, организовано и путем надлежног комуналног

предузећа.

Ради побољшања хигијенских услова и заштите животне средине, за постављање


контејнера треба одредити погодна и хигијенски

безбедна места тако да буду ван главних токова

кретања. За смештај контејнера за смеће унутар објеката морају се испунити најстрожији хиги-

јенски услови – у погледу редовног чишћења, одржавања, дезинфекције, доброг вентилисања

и сл. Одвођење атмосферских вода решити тако

да се отпадна вода са места за контејнере (уз одговрајући предтретман уколико постоји по-

треба за пречишћавањем) одлива у канализа-

циoну мрежу. У циљу заштите од погледа контејнерско место се може оградити зимзе-

леним дрветом, шибљем или оградом висине до 1,5м.


РАДИ УРБАНИСТИЧКИ ПРОЈЕКАТ Планом нису утврђене локације за које

је обавезна израда Урбанистичког пројекта урбанистичко архитектонске разраде локације.

8. ПРИКАЗ ПЛАНИРАНИХ УРБАНИСТИЧ-

КИХ ПАРАМЕТАРА И КАПАЦИТЕТА

Урбанистички параметри и капацитети

уређења и грађења на грађевинској парцели у

зони енергетских објеката (комплекс биоенер-гане) дати су у правилима уређења и правилима

грађења. Наведени урбанистички параметри и капацитети су усаглашени са урбанистичким

параметрима и капацитетима Правилника о

општим условима за парцелацију, регулацију и изградњу (“Сл. гласник РС”, бр.22/15), а

капацитети и параметри појединих садржаја комуналне инфраструктуре су усаглашени са

условима који појединачну област регулишу.

Табеларни приказ планираних урбанистич-

ких параметара и капацитета:

Минимални параметри

за формирање

грађевинске парцеле

површина парцеле

зона енергетских објеката (комплекс биоенергане)

постојећа парцела (к.п.бр. 148/11)

Максимална дозвољена

спратност(висина)

за енергетске објекте

до 16 м, а због специ-

фичности намене об-

јекти могу бити и виши

за помоћне/пратеће објекте П+0

Максимални индекс

заузетости на парцели


макс. 60%

Минимални проценат

зеленила


мин. 30%

Грађевинске линије

уз северну, источну, запад-

ну и јужну границу парцеле

(комплекс биоенергане)

мин.5.0м

Ширина попречног

профила планиране

саобраћајнице

приступна саобраћајница мин.12.0м


Доношење овог плана омогућава

издавање информације о локацији и локацијских услова.

Спровођење Плана детаљне регулације ће се вршити:

• за УРБАНИСТИЧКУ ЗОНУ А1 (зона

енергетских објеката)

- Локацијским условима за пројектовање и изградњу објеката планиране намене и објеката

и мреже инфраструктуре.

• за ПРИСТУПНУ САОБРАЋАЈНИЦУ (одваја-ње површина за јавне намене) - Локацијским условима за пројектовање и

изградњу објеката планиране намене и објеката

и мреже инфраструктуре. - пројектом препарцелације

Изградња објеката и пратеће инфра-

структуре је могућа по фазама, а према конк-ретним потребама и захтеву инвеститора.

Уколико се у току важења овог план-ског документа измене стандарди и прописи за

изградњу инфраструктуре а из којих су правила

унета у овај План примењиваће се правила из тих стандарда и прописа. 358

На основу тачке 6. Закључка Владе Републике Србије 05 Број: 023-4329/2017 од 11.

маја 2017. године и члана 37. Статута Општине

Рума („Службени лист општина Срема“, бр. 06/2009, 38/12 и 28/14), Скупштина општине

Рума, на седници одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године, донела је следећу одлуку

ОДЛУКА

Даје се сагласност да се субјекту приватизације Друштво за одржавање зграда

д.о.о. Београд, са седиштем у Београд – Савски

Венац, улица Немањина бр. 6, пиб: 103874351, матични број: 20034378 (у даљем тексту: Суб-

јект приватизације) изврши отпис потраживања по основу уступљених јавних прихода који

припадају Општини Рума, са стањем на дан 31.

децембар 2016. године, и то: - на рачуну 840-711111843-52 према територи-

јалној припадности - главни дуг: 47.058,38 рсд - камата: 54.878,50 рсд


- укупно: 101.936,88 - на рачуну 840-4848-37 - главни дуг: 42.253,86 рсд - камата: 6.138,48 рсд - укупно: 48.392,34 уколико буде донето правоснажно

решење којим се потврђује усвајање УППР-а за Субјекта приватизације.




359

На основу члана 13. става 2. Закона о локалној самуправи (“Службени гласник РС”,

бр. 129/07 и 83/2014) и члана 37. став 1. тачка

24. Статута општине Рума (”Службени лист

општина Срема”, бр. 06/2009, 38/2012 и

28/2014), Скупштина oпштине Рума, на седници одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године, донела је

ОДЛУКУ О УСПОСТАВЉАЊУ САРАДЊЕ ИЗМЕЂУ

ОПШТИНЕ РУМА, РЕПУБЛИКА СРБИЈА

И ГРАДА БЕРЗЕНБРИКА, САВЕЗНА

РЕПУБЛИКА НЕМАЧКА Члан 1.

Општина Рума успоставља пријатељске партнерске односе и сарадњу са немачким

градом Берзенбрик (Bersenbrück), у циљу потврђивања добрих пријатељских и братских

односа, промовисања економског, социјалног и

културног развоја, те дугорочног повезивања

својих грађана и институција у свим областима. Члан 2.

Општина Рума, Република Србија ће

потписати повељу о успостављању сарадње са

Берзенбриком, Савезна Република Немачка. Повељу и споразум о сарадњи потписа-

ће Председник општине. Члан 3.

Сарадња се успоставља у циљу непо-

средног дугорочног повезивања, проширења и унапређења сарадње у области привреде и еко-

номског развоја, пољопривреде, трговине,

туризма, културе, просвете и спорта, размене младих, здравствене заштите, заштите животне

средине, локалне самоуправе и у другим

областима од заједничког интереса, а о сваком

конкретном облику сарадње закључиће се

посебан споразум. Финансијска средстава за финансирање

наведене сарадње ће бити обезбеђена у буџету

Општине Рума.

Члан 4. Ова Одлука ступа на снагу наредног дана од објављивања у “Службеном листу




360

На основу члана 8. став 5. Одлуке о

додели награда и јавних признања Општине Рума (“Службени лист општина Срема”, брoj

32/2017), по спроведеном Јавном позиву за до-

стављање предлога лица за доделу јавних приз-нања и награда у 2017. години, бр. 011-130/

2017-I од 06.11.2017. године, Скупштина општи-

не Рума, на седници одржаној 22. нoвeмбpa

2017. године, донела je

ОДЛУКУ о додели јавних признања и награда у 2017.

години I

Звање почасног грађанина општине

Рума у 2017. години, због резултата и достигну-

ћа од значаја за унапређење, развој и афирма-

цију Општине Рума, додељује се

Јован Воркапић II

Румска повеља у 2017. години, због

значајних резултата у раду, односно нарочито

истицање у прогресивним иницијативама и дру-

гим активностима, хуманитарним поступцима,

или за животно дело, додељује се

др мед. Смиља Лончар III

Захвалница општине Рума у 2017. години, због доприноса развоју и афирмацији

Општине Рума, додељује се

Mitas d.o.o. Лазар Вуковац

Јована Васиљевић IV

Новчана награда у 2017. години, у

износу од 30.000,00 (тридесет хиљада) динара, додељује се

Лазар Вуковац Јована Васиљевић

V Јавна признања и награда ће уручити Председник општине, на свечаној седници

Скупштине општине, која се одржава поводом

Празника општине.


VI Ова одлука ступа на снагу даном

доношења. Skup{tina op{tine Ruma



361

На основу члана 32. став 1. тачка 12.,

члана 45. Закона о локалној самоуправи (“Служ-

бени гласник РС”, брoj 129/07), члана 37. став 1. тачка 13. и члана 57. Статута општине Рума

(“Службени лист општина Срема”, бр. 06/09 и

38/2012, 28/14), Скупштина општине Рума, на седници одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године,

донела је

РЕШЕЊЕ О КОНСТАТОВАЊУ ПРЕСТАНКА

МАНДАТА ЈЕДНОГ ЧЛАНА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА ОПШТИНЕ РУМА

I Констатује се да ПЕРИЦИ ГАКО-

ВИЋУ престаје мандат у Општинском већу

Oпштине Рума, због подношења оставке. II

Ово Решење објавити у ”Службеном

листу општина Срема”. Образложење

Имајући у виду чињеницу да је члан

већа Перица Гаковић поднео оставку то је у смислу члана 32. став 1. тачка 12., члана 45.

Закона о локалној самоуправи (“Службени

гласник РС”, бр. 129/07), члана 37. став 1. тачка

13. и члана 57. Статута општине Рума (“Служ-

бени лист општина Срема”, бр. 06/09 и 38/2012, 28/14), одлучено као у изреци.




362

На основу члана 32. став 1. тачка 12.,

члана 45. Закона о локалној самоуправи (“Служ-

бени гласник РС”, брoj 129/07), члана 37. став 1. тачка 13. и члана 57. Статута Oпштине Рума

(“Службени лист општина Срема”, бр. 06/09 38/2012 и 28/14), Скупштина oпштине Рума, на

седници одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године,

донела је

РЕШЕЊЕ О ИЗБОРУ ЈЕДНОГ ЧЛАНА

ОПШТИНСКОГ ВЕЋА ОПШТИНЕ РУМА I

У састав Општинског већа општине Рума, изабран је: 1. Бранислав Љубинковић из Руме.

II Мандат изабраног члана траје до истека

мандата овог сазива Скупштине Oпштине Рума. III

Ово Решење ступа на снагу даном доно-

шења, а објавиће се у “Службеном листу општи-

на Срема”. Образложење

Имајући у виду чињеницу да је

претходном члану Општинског већа престала функција то је у смислу члана 32. став 1. тачка

12., члана 45. Закона о локалној самоуправи

(“Службени гласник РС”, бр. 129/07), члана 37. став 1. тачка 13. и члана 57. Статута Oпштине

Рума (“Службени лист општина Срема”, бр.

06/09 38/2012 и 28/14),одлучено као у изреци. Skup{tina op{tine Ruma



363

На основу члана 32. став 1. тачка 11. и члана 40. став 4. Закона о локалној самоуправи

(“Службени гласник РС”, број 129/07) и члана 37. став 1. тачка 12. Статута Општине Рума

(”Службени лист општина Срема”, бр. 06/2009,

38/2012 и 28/14), и члана 45. став 3. Пословника Скупштине oпштине Рума (“Службени лист оп-

штина Срема”, бр. 1/2010, 6/2017), Скупштина oпштине Рума, на седници одржаној 22. нoвeм-

бpa 2017. године, донела је РЕШЕЊЕ

О ПРЕСТАНКУ ДУЖНОСТИ СЕКРЕТАРА

СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ РУМА I

КОНСТАТУЈЕ СЕ престанак

дужности Секретара Скупштине Општине Рума, САНДРИ ПОПОВИЋ, дипломираном

правнику из Руме, због подношења оставке.

II Ово Решење ступа на снагу даном

доношења, а објавиће се у “Службеном листу општина Срема”.


Образложење Имајући у виду чињеницу да је Секре-тар Скупштине поднео оставку то је основу

члана 32. став 1. тачка 11. и члана 40. став 4. Закона о локалној самоуправи (“Службени глас-

ник РС”, број 129/07) и члана 37. став 1. тачка

12. Статута Општине Рума (“Службени лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/2012 и 28/14) и

члана 45. став 3. Пословника Скупштине

Општине Рума (“Сл. лист општина Срема”, бр. 1/2010, 6/2017), у смислу свега наведеног,

одлучено као у изреци. Skup{tina op{tine Ruma



364

На основу члана 32. став 1. тачка 11. и члана 40. став 4. Закона о локалној самоуправи

(“Службени гласник РС”, број 129/07) и члана

37. став 1. тачка 12. Статута Општине Рума

(“Службени лист општина Срема”, бр. 06/2009,

38/2012 и 28/14), и члана 45. став 6. Пословника Скупштине oпштине Рума (“Службени лист оп-

штина Срема”, бр. 1/2010, 6/2017), Скупштина

oпштине Рума, на седници одржаној 22. нoвeм-бpa 2017. године, донела је

РЕШЕЊЕ

О ПОСТАВЉEЊУ СЕКРЕТАРА

СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ РУМА I

ЈЕЛЕНА БРКЉАЧ, дипломирани

правник из Руме, поставља се за Секретара

Скупштине Општине Рума. II

Мандат именоване почиње да тече

даном ступања на снагу овог Решења, а трајаће

до истека мандата актуелног сазива Скупштине

Општине Рума и избора новог Секретара Скупштине Општине Рума.

III Ово Решење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у “Службеном листу

општина Срема”. Образложење

На конститутивној седници Скупштине

Општине Рума одржаној дана 10.06.2016. годи-не изабран је Секретар Скупштине Општине

Рума на период од 4 (четири) године али је

именована у међувремену између две седнице поднела писмену оставку, те је Скупштина Оп-

штине Рума на седници одржаној дана

22.11.2017. године донела решење којим се кон-

статује престанка Функције претходног Секре-тара СО Рума. На истој седници у складу са

чланом 32. став 1. тачка 11. и чланом 40. став 4. Закона о локалној самоуправи (“Службени глас-

ник РС”, број 129/07), чланом 37. став 1. тачка

12. Статута Општине Рума (“Службени лист општина Срема”, бр. 06/2009 , 38/2012 и 28/14),

и чланом 45. став 6. Пословника Скупштине

Општине Рума (“Сл. лист општина Срема”, бр. 1/2010, 6/2017), већином гласова од броја при-

сутних одборника за новог Секретара је изабра-на Јелена Бркљач, дипломирани правник из

Руме на период до истека мандата актуелног

сазива Скупштине општине Рума и избора новог Секретара СО Рума. На основу свега наведеног

је одлучено као у изреци. Skup{tina op{tine Ruma



365

На основу члана 17. став 3. тачка 1. и члана 21. Закона о јавним предузећима (“Служ-

бени гласник РС”, број 15/2016) и члана 37. став

1. тачка 10. Статута Општине Рума (“Службени лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/12 и

28/14), Скупштина oпштине Рума, на седници

одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године, донела је

РЕШЕЊЕ

О РАЗРЕШЕЊУ ЧЛАНА НАДЗОРНОГ

ОДБОРА ЈАВНОГ УРБАНИСТИЧКОГ

ПРЕДУЗЕЋА “ПЛАН” ОПШТИНE РУМА

I Дужности председника и члана Надзор-

ног одбора Јавног урбанистичког предузећа

“План” општинe Рума разрешава се пре истека

мадата Одлуком Скупштине општине Рума:

1. Бранко Михић-председник, II


шења, а објавиће се у “Службеном листу општи-на Срема”.

Образложење

У циљу унапређења бољег рада и посло-

вања јавног предузећа, на основу свега наведе-

ног у смислу члана 17. став 3. тачка 1. и члана 21. Закона о јавним предузећима (“Служ-бени

гласник РС”, број 15/2016) и члана 37. став 1.

тачка 10. Статута Општине Рума (“Службени лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/12 и

28/14), одлучено је као у изреци.





366

На основу члана 17. став 3. Закона о јавним предузећима (“Службени гласник РС”,

број 15/2016) и члана 37. став 1. тачка 10. Стату-

та Општине Рума (“Службени лист општина

Срема”, бр. 06/2009, 38/12 и 28/14), Скупштина


РЕШЕЊЕ

О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНА НАДЗОРНОГ

ОДБОРА ЈАВНОГ УРБАНИСТИЧКОГ

ПРЕДУЗЕЋА ”ПЛАН” ОПШТИНЕ РУМА

I

У састав Надзорног одбора ЈУП “План” општина Рума, именује се:

1. Саша Радивојевић – председник.

II Мандат именованог члана трајаће до

истека мандата Надзорног одбора именованог Решењем Скупштине oпштине Рума посл.бр. 06-

68-48/2016-III од 28.09.2016. године.

III Ово Решење ступа на снагу даном

доношења а објавиће се у “Службеном листу




367 На основу члана 45. Закона о култури

(“Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 13/2016,

30/2016) и члана 37. став 1. тачка 10. Статута

Општине Рума (“Службени лист општина Сре-

ма”, бр. 06/2009, 38/2012 и 28/14), Скупштина


РЕШЕЊЕ

О РАЗРЕШЕЊУ ЧЛАНА НАДЗОРНОГ

ОДБОРА УСТАНОВЕ ГРАДСКА

БИБЛИОТЕКА “АТАНАСИЈЕ

СТОЈКОВИЋ” У РУМИ

I

Дужности члана Надзорног одбора

Установе Градска библиотека “Атанасије Стојковић” у Руми разрешава се:

1. Саша Радивојевић - члан - испред локалне самоуправе.

II

Ово Решење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у “Службеном листу

општина Срема”.

Образложење Имајући у виду чињеницу да је члан

Надзорног одбора у међувремену именован на другу функцију, то је основу члана 45. Закона о

култури (“Службени гласник РС”, број 72/2009,

13/2016, 30/2016),одлучено као у изреци. Skup{tina op{tine Ruma



368

На основу члана 45. Закона о култури (“Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 13/16 и

30/16-испр.) и члана 37. став 1. тачка 10. Статута Општине Рума (“Службени лист општина Сре-

ма”, бр. 06/2009, 38/12 и 28/14), Скупштина oп-

штине Рума, на седници одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године, донела је

РЕШЕЊЕ

О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА НАДЗОРНОГ

ОДБОРА УСТАНОВЕ ГРАДСКА

БИБЛИОТЕКА “АТАНАСИЈЕ

СТОЈКОВИЋ” У РУМИ

I

У састав Надзорног одбора Установе Градска библиотека “Атанасије Стојковић” у

Руми именује се: 1. Биљана Симић - члан - испред локалне

самоуправе.

II

Мандат именованог члана траје до

истека мандата Надзорног одбора именованог

Решењем Скупштине Општине Рума посл.бр. 06-68-33/2016-III од 28.09.2016. године.


доношења, а објавиће се у “Службеном листу

општина Срема”.


Имајући у виду чињеницу да је претход-ни члан Надзорног одбора установе испред

локалне самоуправе разрешен дужности то је на


основу члана 45. Закона о култури (“Службени

гласник РС”, број 72/2009, 13/16 и 30/16-испр.) и члана 37. став 1. тачка 10. Статута Општине

Рума (“Службени лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/12 и 28/14),одлучено као у изреци.




369

На основу члана 20. Закона о јавним службама (“Службени гласник РС”, бр. 42/91,

71/94, 79/2005, 81/2005 и 83/2005) и члана 37.

став 1. тачка 10. Статута Општине Рума (“Служ-бени лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/2012

и 28/14), Скупштина oпштине Рума, на седници


РЕШЕЊЕ

О РАЗРЕШЕЊУ ЧЛАНА УПРАВНОГ

ОДБОРА УСТАНОВЕ СПОРТСКИ ЦЕНТАР

РУМА I

Дужности члана Управног одбора Уста-

нове Спортски центар Рума разрешава се:

1. Бранислав Љубинковић – члан.

II

Ово Решење ступа на снагу даном доно-шења, а објавиће се у “Службеном листу општи-



Управног одбора изабран на другу функцију то

је у смислу члана 20. Закона о јавним службама

(“Службени гласник РС”, бр. 42/91, 71/94, 79/2005, 81/2005 и 83/2005) и члана 37. став 1.

тачка 10. Статута Општине Рума (“Службени

лист општина Срема”, бр. 06/2009,38/2012 и 28/14), одлучено као у изреци.




370 На основу члана 20. Закона о јавним

службама (“Службени гласник РС”, бр. 42/91,

71/94, 79/2005, 81/2005 и 83/2005) и члана 37. став 1. тачка 10. Статута Општине Рума (“Служ-

бени лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/12 и

28/14), Скупштина oпштине Рума, на седници одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године, донела је

РЕШЕЊЕ

О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНА УПРАВНОГ

ОДБОРА УСТАНОВЕ СПОРТСКИ ЦЕНТАР

РУМА

I

У састав Управног одбора Установе Спортски центар Рума именујe се:

1. Бранислав Цветићанин – члан.

II Мандат именованог члана трајаће до

истека мандата Управног одбора именованог Решњем Скупштине Општине Рума посл.бр. 06-

68-38/2016-III од 28.09.2016. године.

III Ово Решење ступа на снагу даном доно-

шења, а објавиће се у “Службеном листу општи-


Имајући у виду чињеницу да је претход-ном члан Управног одбора престала дужност то

је у смислу члана 20. Закона о јавним службама

(“Службени гласник РС”, бр. 42/91, 71/94, 79/2005, 81/2005 и 83/2005) и члана 37. став 1.

тачка 10. Статута Општине Рума (“Службени лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/12 и

28/14), одлучено као у изреци. Skup{tina op{tine Ruma



371 На основу члана 54. Закона о основама

система образовања и васпитања (“Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013,

35/2015-аутентично тумачење) и члана 37. став

1. тачка 10. Статута Општине Рума (“Службени

лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/2012 и


РЕШЕЊЕ

О РАЗРЕШЕЊУ ЧЛАНА ШКОЛСКОГ

ОДБОРА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ “МИЛОШ

ЦРЊАНСКИ” ХРТКОВЦИ

I Разрешава се дужности члан Школског

одбора Основне школе “Милош Црњански” Хр-

тковци, пре истека мандата, одлуком Скупшти-не Општине Рума:

1. Небојша Јовичић-члан из реда запослених.


II


шења, а објавиће се у “Службеном листу општи-на Срема”.

Образложење Досадашњи члан Школског одбора Не-

бојша Јовичић је дописом обавестио Скупштину

Општине Рума да је именован за вршиоца дуж-ности директора ове школе, те да више не може

бити представник запослених у Школском одбо-

ру. Имајући у виду све наведено, то је у смислу члана 54. Закона о основама система образовања

и васпитања (“Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015-аутентично

тумачење) и члана 37. став 1. тачка 10. Статута

Општине Рума (“Службени лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/2012 и 28/2014), то је




372 На основу члана 54. Закона о основама

система образовања и васпитања (“Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013,

35/2015-аутентично тумачење) и члана 37. став


лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/2012 и


РЕШЕЊЕ

О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНА ШКОЛСКОГ

ОДБОРА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ “МИЛОШ

ЦРЊАНСКИ” ХРТКОВЦИ

I

У састав Школског одбора Основне

школе “Милош Црњански” Хртковци, именује се:

1. Слађана Јовановић-члан из реда запослених, II

Мандат именованом члану трајаће до

истека мандата Школског одбора именованог

Решењем Скупштине Општине Рума посл.бр.

06-32-58/2017-III од 05.05.2017. године.


доношења, а објавиће се у “Службеном листу општина Срема”.


Имајући у виду чињеницу да је претход-

ном члану Школског одбора из реда запослених

престао мандат, то је у смислу члана 54. Закона

о основама система образовања и васпитања

(”Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011,

55/2013,35/2015-аутентично тумачење) и члана 37. став 1. тачка 10. Статута Општине Рума

(“Службени лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/2012 и 28/2014), уважавајући предлоге запо-

слених и Савета родитеља, одлучено као у

изреци. Skup{tina op{tine Ruma



373

На основу члана 54. Закона о основама система образовања и васпитања (“Службени

гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015-аутентично тумачење) и члана 37. став


лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/2012 и 28/2014), Скупштина oпштине Рума, на седници

одржаној 22. нoвeмбpa 2017. године, донела je

РЕШЕЊЕ

О РАЗРЕШЕЊУ ЧЛАНА ШКОЛСКОГ

ОДБОРА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ “ИВО ЛОЛА

РИБАР” РУМА

I Разрешава се дужности члан Школског

одбора Основне школе “Иво Лола Рибар” Рума,

пре истека мандата одлуком Скупштине Општи-не Рума.

1. Бранислав Љубинковић-члан испред локалне

самоуправе.

II

Ово Решење ступа на снагу даном доношења, а објавиће се у “Службеном листу



Школског одбора именован на другу функцију,

то је основу члана 54. Закона о основама систе-

ма образовања и васпитања (“Службени гласник

РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015-ау-тентично тумачење) и члана 37. став 1. тачка 10.

Статута Општине Рума (“Службени лист опш-тина Срема”, бр. 06/2009, 38/2012 и 28/2014),





374

На основу члана 54. Закона о основама

система образовања и васпитања (“Службени

гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015-аутентично тумачење) и члана 37. став

1. тачка 10. Статута Општине Рума (“Службени лист општина Срема”, бр. 06/2009, 38/2012 и

28/2014), Скупштина oпштине Рума, на седници


РЕШЕЊЕ

О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНА ШКОЛСКОГ

ОДБОРА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ “ИВО ЛОЛА

РИБАР” РУМА I

У састав Школског одбора Основне

школе “Иво Лола Рибар” Рума, именује се: 1.Вања Стојић-члан испред локалне самоуправе.

II Мандат именованом члану трајаће до

истека мандата Школског одбора именованог

Решењем Скупштине Општине Рума посл.бр.

06-32-51/2017-III од 05.05.2017. године.


доношења, а објавиће се у “Службеном листу


Имајући у виду чињеницу да је претход-

ном члану Школског одбора престао мандат то је основу члана 54. Закона о основама система

образовања и васпитања (“Службени гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015-ау-

тентично тумачење) и члана 37. став 1. тачка 10.

Статута Општине Рума (“Службени лист опш-тина Срема”, бр. 06/2009, 38/2012 и 28/2014),

одлучено је као у изреци. Skup{tina op{tine Ruma



OP[TINA STARA PAZOVA 375 Na osnovu ~lana 6. stav 5-8 i ~lana 7a. Zakona o porezima na imovinu (“Slu`beni glasnik RS”, br. 26/01, 42/02-odluka SUS, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12-odluka US, 47/13, 68/14-dr. zakon) i ~lana 6. Odluke o utvr|ivawu elemenata pore-za na imovinu za teritoriju op{tine Stara Pazova (“Slu`beni list op{tina Srema”, broj 34/13), Op{tinsko ve}e op{tine Stara Pazo-va, na sednici odrànoj 16. novembra 2017. godine, donelo je

RE[EWE O UTVR\IVAWU PROSE^NIH CENA

KVADRATNOG METRA NEPOKRETNOSTI ZA UTVR\IVAWE POREZA NA IMOVINU ZA 2018. GODINU NA TERITORIJI OP[TINE STARA

PAZOVA

I Na teritoriji op{tine Stara Pazova utvr|ene su ~etiri zone za utvr|ivawe poreza na imovinu, prema komunalnoj opremqenosti i opremqenosti javnim objektima, saobra}ajnoj povezanosti, radnim zonama i drugim sadrà-

jima u nasequ, od kojih je PRVA zona i najopremqnija zona. Prose~ne cene kvadratnog metra nepo-kretnosti za utvr|ivawe poreza na imovinu za 2018. godinu na teritoriji op{tine Stara Pazova u PRVOJ zoni iznose: 1. Ku}e za stanovawe 44.778,00 dinara 2. Stanovi 75.000,00 dinara 3. Poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) Gra|evinski objekti koji sluè za obavqawe delatnosti 88.770,00 dinara 4. Garaè i gara`na mesta 18.673,00 dinara 5. Gra|evinsko zemqi{te 670,00 dinara Prose~ne cene kvadratnog metra nepo-kretnosti za utvr|ivawe poreza na imovinu za 2018. godinu na teritoriji op{tine Stara Pazova u DRUGOJ zoni iznose: 1. Ku}e za stanovawe 37.550,00 dinara 2. Stanovi 63.895,00 dinara 3. Poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) Gra|evinski objekti koji sluè za obavqawe delatnosti 68.135,00 dinara 4. Garaè i gara`na mesta 18.673,00 dinara


5. Poqoprivredno zemqi{te 90,00 dinara 6. Gra|evinsko zemqi{te 670,00 dinara 7. Zemqi{te u gra|evinskom podru~ju koje nije u funkciji gra|evinskog zemqi{ta ve} se ko-risti kao poqoprivredno zemqi{te i nalazi se van naseqa 180,00 dinara Prose~ne cene kvadratnog metra nepo-kretnosti za utvr|ivawe poreza na imovinu za 2018. godinu na teritoriji op{tine Stara Pazova u TRE]OJ zoni iznose: 1. Ku}e za stanovawe 23.082,00 dinara 2. Stanovi 38.300,00 dinara 3. Poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) Gra|evinski objekti koji sluè za obavqawe delatnosti 31.000,00 dinara 4. Garaè i gara`na mesta 18.673,00 dinara 5. Poqoprivredno zemqi{te 80,00 dinara 6. Gra|evinsko zemqi{te 365,00 dinara 7. Zemqi{te u gra|evinskom podru~ju koje nije u funkciji gra|evinskog zemqi{ta ve} se koristi kao poqoprivredno zemqi{te i nalazi se van naseqa 180,00 dinara Prose~ne cene kvadratnog metra nepo-kretnosti za utvr|ivawe poreza na imovinu za

2018. godinu na teritoriji op{tine Stara Pazova u ÊTVRTOJ zoni iznose: 1. Ku}e za stanovawe 37.550,00 dinara 2. Stanovi 63.895,00 dinara 3. Poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) Gra|evinski objekti koji sluè za obavqawe delatnosti 75.888,00 dinara 4. Garaè i gara`na mesta 18.673,00 dinara 5. Gra|evinsko zemqi{te 1.816,00 dinara 6. Zemqi{te u gra|evinskom podru~ju koje nije u funkciji gra|evinskog zemqi{ta ve} se ko-risti kao poqoprivredno zemqi{te 180,00 dinara

II

Ovo re{ewe }e se objaviti u “Slu`be-nom listu op{tina Srema” i na internet stra-nici op{tine Stara Pazova, a primewiva}e se od 1. januara 2018. godine.

Op{tinsko ve}e Op{tine Stara Pazova

Broj: 436-932/2017-IV 16. novembra 2017. godine Stara Pazova

Zamenik predsednika Milan Beara, s.r.


S A D R @ A J

Broj Broj akta Naziv akta Strana akta Naziv akta Strana

OP[TINA RUMA

Skup{tina op{tine 354 Odluka o formirawu jedinica civilne

za{tite op{te namene op{tine Ruma 355 Odluka o dono{ewu Plana detaqne

regulacije dela radne zone u k.o. Putinci 356 Odluka o dono{ewu Plana detaqne

regulacije za deo zone centralnih sadràja u Plati~evu

357 Odluka o dono{ewu Plana detaqne regulacije “Bioenergana” u k.o. Vogaw

358 Odluka o davawu saglasnosti za otpis potraìvawa po osnovu ustupqenih javnih prihoda u korist Dru{tva za odràvawe zgrada d.o.o. Beograd

359 Odluka o uspostavqawu saradwe izme|u op{tine Ruma, Republika Srbija i grada Berzenbrika, Savezna Republika Nema~ka

360 Odluka o dodeli javnih priznawa i nagrada u 2017. godini

361 Re{ewe o prestanku mandata jednog ~lana Op{tinskog ve}a op{tine Ruma

362 Re{ewe o izboru jednog ~lana Op{tinskog ve}a op{tine Ruma

363 Re{ewe o prestanku du`nosti sekretara Skup{tine op{tine Ruma

364 Re{ewe o postavqewu sekretara Skup{tine op{tine Ruma

365 Re{ewe o razre{ewu ~lana Nadzornog odbora Javnog urbanisti~kog preduze}a “Plan” op{tine Ruma

1285

1286

1316

1336

1359

1360

1360

1361

1361

1361

1362

1362

366 Re{ewe o imenovawu ~lana Nadzornog odbora Javnog urbanisti~kog preduze}a “Plan” op{tine Ruma

367 Re{ewe o razre{ewu ~lana Nadzornog odbora ustanove Gradska biblioteka “Atanasije Stojkovi}” u Rumi

368 Re{ewe o imenovawu ~lana Nadzornog odbora ustanove Gradska biblioteka “Atanasije Stojkovi}” u Rumi

369 Re{ewe o razre{ewu ~lana Upravnog odbora ustanove Sportski centar Ruma

370 Re{ewe o imenovawu ~lana Upravnog odbora ustanove Sportski centar Ruma

371 Re{ewe o razre{ewu ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole “Milo{ Crwanski” Hrtkovci

372 Re{ewe o imenovawu ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole “Milo{ Crwanski” Hrtkovci

373 Re{ewe o razre{ewu ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole “Ivo Lola Ribar” Ruma

374 Re{ewe o imenovawu ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole “Ivo Lola Ribar” Ruma

OP[TINA STARA PAZOVA

Op{tinsko ve}e 375 Re{ewe o utvr|ivawu prose~nih cena

kvadratnog metra nepokretnosti za utvr|ivawe poreza na imovinu za 2018. godinu na teritoriji op{tine Stara Pazova

1363

1363

1363

1364

1364

1364

1365

1365

1366

1366

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 34(497.113) (094.5) SLU@BENI list op{tina Srema / glavni i odgovorni urednik Dragica Radosavqevi}. - God. 1, br. 1 (1971) - . - Sremska Mitrovica : Sremske novine, 1971-. - 30 cm Po potrebi. ISSN 1451-8740

COBISS.SR-ID 19814402

Иzdava~: Novinsko - izdava~ko privredno dru{tvo "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica, Trg vojvo|anskih brigada br. 14/II. Direktor: Dragan \or|evi}. Glavni i odgovorni urednik: Dragica Radosavqevi}. Telefon: 022/610-144. Faks: 022/610-144.

Mati~ni broj: 08013969. PIB: 100795364. Teku}i ra~un: 355-1000163-43. [tampa "Grafo" d.o.o. Ruma, Ulica Vladimira Nazora 61i. Telefon/faks: 022/471-750.

Documents

SLU@BENI LIST · radne zone u k.o. putinci УВОД Мотив за израду Плана детаљне регула-ције дела радне зоне у К.О. Путинци