SLU@BENI LIST - nsurbanizam.rs · torijskom, anti~kom i sredwevekovnom periodu, pre i posle najezde Tatara i Turaka, uz doseqavawe Srba. U pravcu istok - zapad atar je prese~en magistralnim

SLU@BENI LISTGRADA NOVOG SADA

NOVI SAD, 1. avgust 2005. primerak 240,00 dinaraGodina XXV - Broj 33

GRAD NOVI SAD

Skup{tina

556677Na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o planirawu i

izgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj47/2003) i ~lana 22. ta~ka 4. Statuta Grada Novog Sada("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 11/2002)Skup{tina Grada Novog Sada na X sednici 27. juna 2005.godine, donosi

PPLLAANN GGEENNEERRAALLNNEE RREEGGUULLAACCIIJJEE NNAASSEEQQAA BBEEGGEE^̂

1. OP[TE ODREDBE

1.1. Pravni i planski osnov za dono{ewe plana generalne regulacije

Planom generalne regulacije naseqa Bege~ (u daqemtekstu - plan) obuhva}en je prostor katastarske op{tineBege~ koji se prema Prostornom planu Republike Srbi-je ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 13/96)moè svrstati u ratarsko-sto~arski rejon (preovla|ujeplodno zemqi{te bez ve}ih ograni~ewa za intenzivnuobradu i navodwavawe) i lovno podru~je sitne divqa-~i, sa prioritetom u pove}awu {umovitosti priobaqa({ume Gorweg Podunavqa) i kori{}ewu aluviona Duna-va za snabdevawe vodom, transport, za{titu i ure|ewere~nih voda (Ba~ki regionalni sistem). Tako|e, uz nega-tivni demografski rast, uticaj planiranog Hidroener-getskog postrojewa Beo~in (HEPS Novi Sad), primenunovih i obnovqivih izvora energije, te snabdevawegasom, moè se utvrditi da pripada funkcionalnompodru~ju Novog Sada kao makroregionalnom centru kojiuti~e na preobraàj prigradskih naseqa. Naime, premaProstornom planu Grada Novog Sada i Op{tine Srem-ski Karlovci ("Slu`beni list op{tine Novi Sad", broj5/74 i "Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 9/95),koji se ovim planom bliè razra|uje, na levoj obaliDunava uo~ena je tendencija formirawa novosadskekonurbacije do Futoga, u ~ijem pravcu se {iri i Bege~ sapozicije na krajwem zapadu mreè naseqa Grada NovogSada.

Na osnovu ~lana 38. st.2. i 4. Zakona o planirawu iizgradwi ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj47/2003) utvr|eno je da "planom generalne regulacijekoji se radi za celo naseqe odre|uje se dugoro~na pro-jekcija razvoja i prostornog ure|ewa naseqa, kao ipravila regulacije, ure|ewa i gra|ewa", pri ~emu se

odre|uju podela gra|evinskog rejona na javno i ostalogra|evinsko zemqi{te, nivelacija, trase, koridori ikapaciteti za infrastrukturu, namene povr{ina koje suprete`no planirane u gra|evinskom rejonu, podela nazone ili celine sa istim pravilima gra|ewa i lokaci-je za javne objekte. U skladu sa ~l. 39. i 56. istog Zakona,radi izdavawa izvoda iz plana, u gra|evinskim rejoni-ma odre|uju se elementi detaqne regulacije, odnosnogranice javnog gra|evinskog zemqi{ta, regulacione igra|evinske linije, te nivelacione kote ulica i javnihpovr{ina.

1.2. Opis granice podru~ja za koje se donosi plan granice gra|evinskog rejona

Plan se donosi za katastarsku op{tinu Bege~, takoda se granica podru~ja obuhva}enog planom poklapa sagranicom katastarske op{tine Bege~. Povr{ina obu-hva}ena granicom podru~ja plana je 4343,04 ha.

Gra|evinski rejon naseqa Bege~ planira se unutarslede}e granice:

Za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejonautvr|ena je ta~ka broj 1 na trome|i parcela broj 1729,390 i 392. U pravcu severa granica prati isto~nu gra-nicu parcele broj 392 do ta~ke broj 2 na preseku saproduènim pravcem ju`ne regulacije planirane sao-bra}ajnice. Od ta~ke broj 2 skre}e u pravcu istoka, se~enailaze}e parcele produènim pravcem, a zatim pratiju`nu regulaciju planirane saobra}ajnice do ta~ke broj3 na preseku sa isto~nom granicom parcele broj 349.Daqe granica skre}e u pravcu severa, prati isto~nugranicu parcele broj 349 i dolazi do ta~ke broj 4 natrome|i parcela broj 349, 347 i 4507. Od ta~ke broj 4skre}e u pravcu istoka, prati ju`nu granicu parcelabroj 4507, 4509, 4516, 4517 i 16 i isto~nu granicuparcele broj 16 do ta~ke broj 5 na trome|i parcela broj16, 14 i 17/1. Daqe granica nastavqa u pravcu severois-toka, prati granicu parcela broj 17/1, 13, 12, 11 i 10 idolazi do ta~ke broj 6 na trome|i parcela broj 10, 1730i 3716, zatim skre}e u pravcu juga, prati granicugra|evinskog rejona iz premera do ta~ke broj 7 natrome|i parcela broj 4345/2, 1517 i 1469/1. Od ta~kebroj 7 granica skre}e u pravcu severa, prati zapadnugranicu parcele broj 1469/1 do ta~ke broj 8 na trome|iparcela broj 1469/1, 1472 i 1482, zatim skre}e u pravcujugozapada, prati severnu i zapadnu granicu parcelebroj 1482 do ta~ke broj 9 na trome|i parcela broj 1482,1550 i 1548. Daqe granica skre}e u pravcu jugozapada,prati zapadnu granicu parcele broj 1548, zatim severnugranicu parcele broj 1569/1 do ta~ke broj 10 na trome|iparcela broj 1569/1, 1568 i 1652. Od ta~ke broj 10 se~eparcelu broj 1652 do ta~ke broj 11 na trome|i parcelabroj 1652, 1668 i 1667. Od ta~ke broj 11 granica na-stavqa granicom parcela broj 1667 i 1668 do ta~ke broj

12 na preseku produènog pravca zapadne graniceparcele broj 1661. Daqe granica skre}e u pravcu sev-era, se~e nailaze}e parcele produènim pravcem dota~ke broj 13 na trome|i parcela broj 1661, 1660/2 i1662, zatim prati zapadnu granicu parcele broj 1661 idolazi do ta~ke broj 14 na trome|i parcela broj 1661,1660/2 i 1653. Od ta~ke broj 14 granica skre}e u pravcuzapada, prati ju`nu i zapadnu granicu parcele broj1653, zapadnu granicu parcele broj 1738 i dolazi dota~ke broj 15 na trome|i parcela broj 1738, 1187 i 1222.Daqe granica obuhvata parcelu broj 1187, produènimpravcem zapadne granice parcele broj 1187 se~eparcelu broj 1188 i dolazi do ta~ke broj 16 na ju`nojgranici parcele broj 1185. Od ta~ke broj 16 obuhvataparcelu broj 1185, se~e nailaze}e parcele i dolazi dota~ke broj 17 na trome|i parcela broj 1179, 1181 i 1182.Od ta~ke broj 17 granica nastavqa u pravcu severaprate}i zapadnu granicu parcele broj 1179, ju`nugranicu parcele broj 1178/2, zapadnu granicu parcelabroj 1178/2, 1177/2, 1176/2, 1175/2, 1174/2, 1173/2, 1172/2,1170/2, 1169/2, 1168 i 472/2 i severnu granicu parcelebroj 472/2 do ta~ke broj 18 na trome|i parcela broj472/2, 471 i 470. Daqe granica se~e parcele broj 470,469 i 467, prati zapadnu granicu parcele broj 464, se~eparcelu broj 463, prati zapadnu granicu parcele broj461/2, se~e parcelu broj 460, prati zapadnu granicuparcela broj 457/6 i 455, se~e parcele broj 454 i 452,prati zapadnu granicu parcela broj 449 i 447 do ta~kebroj 19 na trome|i parcela broj 447, 448 i 445. Od ta~kebroj 19 se~e parcelu broj 445 po zapadnoj linijipomo}nog objekta, prati zapadnu granicu parcela broj443 i 441, se~e parcele broj 439, 437, 434 i 432, pratizapadnu granicu parcela broj 430, 428, 425, 422, 420, 418i 416, se~e parcele broj 415 i 413, prati zapadnugranicu parcela broj 409, 407, 406, 404, 403 i 400, ju`nui zapadnu granicu parcele broj 399 do ta~ke broj 20 natrome|i parcela broj 399, 397 i 1729. Od ta~ke broj 20se~e parcelu broj 1729 i dolazi do po~etne ta~ke opisagranice gra|evinskog rejona.

Povr{ina obuhva}ena granicom gra|evinskog rejonaBege~a je 233,85 ha.

2. POTREBE I MOGU]NOSTI RAZVOJA

2.1. Uslovi zate~enog stawa

Katastarska op{tina Bege~, povr{ine 4343,04 hanalazi se na krajwem zapadu Grada Novog Sada. Grani~ise sa slede}im katastarskim op{tinama: na istokuFutoga, na severu Ba~kog Petrovca, na zapadu Gloàna,na jugozapadu Suseka, a na jugu Bano{tora i êrevi}a.Pruà se do matice Dunava obuhvataju}i [a{i}evu iêrevi}ku adu, Bege~ku jamu i {ume u priobalnom, odvisokih voda nebrawenom delu. Preko odbrambenognasipa obuhvata rit Tatarnice i preovla|uju}e poqo-privredne povr{ine, odnosno oranice koje u podnebqu"kulture kukuruza" podru~ju daju izrazito ratarski ka-rakter. U celini, predeo panonskog oboda starih dunav-skih meandara i oceditih greda karakteri{e mo~varnai livadska vegetacija (fitocenoze voda i jako vla`nihstani{ta) i antropogene {ume.

U delu rita nazvanog Bege~ka ada nalazi se fluvi-jalno jezero "Bege~ka jama", ~iji je vodeni ekosistemzajedno sa neposrednim okruèwem za{ti}en kaoprirodno dobro III kategorije. Jezero je sa stalnim pri-sustvom vode, te je izuzetno zna~ajno mrestili{te riba

i vodozemaca, stani{te vodenih makrofita i, na {irempodru~ju sa okolnim adama, stani{te je za oko 150 vrstaptica, od kojih je do 70 gnezdarica. Na relativno malomprostoru prisutni su elementi jezerskog, barskog imo~varnog ekosistema, a opasuje ih plavqena autohtonai antropogena {umska zajednica. Prirodne vrednostiizdvajaju ovo podru~je u izuzetno o~uvan izletni~ko--turisti~ki i rekreativni punkt Podunavqa.

Bege~ se nalazi na aluvijalnoj ravni sa starijim, doizvesnog stepena konsolidovanim, glinovito-peskovi-tim re~nim nanosom. Prirodni uslovi su povoqni {tose ti~e nosivosti terena (laki objekti spratnosti doP+1 neosetqivi na slegawe), seizmi~kih osobina (ori-jentaciono sedmi stepen MCS skale), pedolo{kog sa-stava (preovla|uje ~ernozem na aluvijalnim nanosima)i umereno-kontinentalne klime (hladna polovinagodine od novembra do marta, mraznih 80 dana u godini,maksimalne padavine u julu 72,8 mm/m2, minimalnepadavine u septembru, relativna vla`nost vazduha od60 do 80% tokom godine, naj~e{}i vetrovi sa jugoistokai severozapada, ja~ina vetra izme|u 0,98 Bof, odnosno0,81-1,31 m/s). Hidrolo{ke karakteristike atara suograni~avaju}i faktor za kori{}ewe prostora (maksi-malni nivo podzemne vode na dubini od 0,5 do 4 m, a unasequ od kote 77 m n.v. na jugu do kote 78 m n.v. naseveru), tako da se mreòm melioracionih kanalasniàva nivo podzemnih voda (slivovi "Bege~", "Vizi}"i "Sukova bara").

Na ovom podru~ju nastajale su naseobine u prais-torijskom, anti~kom i sredwevekovnom periodu, pre iposle najezde Tatara i Turaka, uz doseqavawe Srba. Upravcu istok - zapad atar je prese~en magistralnimputem Novi Sad - Ba~ka Palanka (M-7), kojim je odse~eni mawi, severni deo gra|evinskog rejona naseqa od cen-tralnih funkcija. Sada{we naseqe Bege~ (na turskom"bege~" zna~i spahijsko selo) sa ortogonalnom mreòmulica formiralo se dvadesetih godina XIX veka po pre-seqewu sa, vodama Dunava ugroène, lokacije na jugoza-padu. Sme{teno je na retko plavqenom i ranonastawenom uskom delu izme|u aluvijalne, lesneterase blago nagnute ka jugoistoku i inundacione ravnisa koritom Dunava, koja je na ovom mestu {iroka svegadva kilometra.

Povoqnost prelaza preko reke koristili suRimqani, koji u vreme vladavine cara Dioklecijanakrajem III ili po~etkom IV veka izgradi{e mostobran(Castellum Onagrinum naspram pristani{ta MalateBononie kod dana{weg Bano{tora), potom Tatari u XIIIveku (rit sa kanalom Tatarnica je mesto prelaskaTatara preko Dunava) i Turci od XVI veka, kada seposle moha~ke bitke osili{e u Ugarskoj, te kona~noAustrougari na ~elu sa generalom Po}orekom. U pravcujuga, izme|u naseqa i Dunava, na uzvi{enom delu potezaKuva, danas pod vo}wacima i vinogradima, a uz tragoveiz anti~kog i kasnoanti~kog perioda, te rimskog vojnoglogora Castellum Onagrinum ~iji ostaci su progla{enispomenikom kulture, po predawu postojao je od XII vekamanastir benediktinskog reda, sru{en od straneTatara, obnavqan od kalu|era iz reda Avramovaca ipotom Avgustinaca.

Zapadno od nestalog manastira, potonula je i staraseoska crkva, gra|ena kamenom donetog sa Kuve, ~iji setoraw moè nazreti pri izuzetno niskom vodostaju uJami. Po predawu, postojalo je staro crkveno zvono sautisnutom 1457. godinom, slikom sv. Luke i natpisomBege~ - poklon Arsenija ârnojevi}a. Naime, na staroj

944. strana - Broj 33 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 1. avgust 2005.

visokoj obali uz kanal Tatarnice, du` potesa StaroSelo i Kupusara, sve do Jame, pruàlo se nekada{weselo Bege~. Naseqeno srpskim ìvqem u zemunicama"bez reda", selo je bilo ~esto plavqeno i paqeno. Odwega je vodio put ka severoistoku do Futoga, i to oddana{we crpne stanice, pa pored starog seoskoggrobqa na uzvi{ewu, do ulice Vuka Karxi}a, gde jeprese~en {irewem dana{weg naseqa. Nastavak senazire na atarskom putu koji se od ulice 20. oktobrapruà u pravcu Futoga na ~ije va{are su Bege~ani, odvaj-kada, iznosili svoje proizvode.

Kao deo futo{kog vlastelinstva, jo{ 1408. godinepod imenom "Vizes - Gyala" pomiwe se imawe Vizi}, kojedo danas postoji mewaju}i vlasnike generale i gro-fove, da bi 1974. godine u vlasni{tvu pok. dr Milivo-ja Kova~evi}a bilo progla{eno spomenikom kulture.Spomeni~ko svojstvo imaju izgra|eni objekti (stambenazgrada tipa "ku}e u parku", ekonomske i pomo}nezgrade), predmeti u wima (biblioteka, zbirke umet-ni~kih slika, grafika, bakroreza, litografija, dekora-tivnih i upotrebnih predmeta, oru|a za poqoprivredui zanatstvo) i zemqi{te sa neposrednom okolinom(prilazni put, vrt, dvori{te, {uma, wiva).

U prvoj polovini XIX veka, grof Oto Kotek pose-dovao je preko polovine atara, tako da je wegovspahiluk sa sredi{tem u dvorcu u Futogu osnovao spahij-ske majure: obli`wi Godorov sala{ u futo{kom ataru,Gladni majur u ~elarevskom, a Vizi} u bege~kom ataru.Ovu posledwu ~inio je opekom ogra|eni kompleks sa 39objekata od kojih je sa~uvana stambena zgrada - ka{tel(upravna zgrada DP "AGROBEGE^"), stambena zgrada zaradnike, su{ara za hmeq, {tala za 80 kowa, {tala za80 goveda sa {inama za vagonet i mlekarom i, deli-mi~no, sviwci i koko{iwci, a poru{eni su lazaret,u~ionica i stan u~iteqa, ve{ernica sa pu{nicom ivodotorwem, kova~ko-kolarska radionica, ~ardaci, le-dara, ov~arnik, se~kara sa {upom za ma{ine i ko-tlarnica.

Bege~ani su birali mesto za osnivawe novog spahij-skog sela izme|u ~etiri mogu}a: na izdignutoj Kuvi krajreke, na "drumu", na {umovitom breùqku severno odwega, te izme|u "druma" i Dunava. Izabrali su posled-we, s oprezom odmaknuto od putnika - nema~kihkolonista i od stihijnog Dunava. Tada je, od 1823. do1838. godine zasnovana planski regulisana mreàulica dominantnog pravca sever - jug, na koje su uìmstranama postavqene parcele ujedna~enih veli~inaoko 22(23) h 57(55) m, povr{ine do 1300 m2, a na wimau{orene ku}e "na brazdu", tako da je oko 1890. godineselo imalo preko ~etiri stotine ku}a i 2200 stanovni-ka. Prvobitno je obuhvatalo tri "{ora": Sredwi iliGlavni, Crkveni (danas Kraqa Petra I), Le|anski (ubrzoDunavska) i Bunarski (danas Ivawdawska), "popre~ena"dana{wim ulicama Branka Radi~evi}a, DositejaObradovi}a i Laze Kosti}a, a zatim je pro{ireno kazapadu ulicama Ribarskom i Vuka Karaxi}a.

Znatno kasnije, nakon Prvog svetskog rata po~iwe{irewe u pravcu severa i istoka, gde nastaje "NoviBege~". Doseqenici se naseqavaju du` puta (ulice Par-tizanska i Nikole Tesle) i severno od wega (ulica Sve-tozara Markovi}a, gde je ku}e za radnike gradio pok. drKova~evi}, vlasnik imawa Vizi}) na parcelama od oko18h75 m. Nakon poplave 1965. godine naseqene su ulicePetra Drap{ina (tzv. Kreditna), Radni~ka i 20. okto-bra sa parcelama {irine 15-16 m, dubine 40-50 m.Danas, srpske izbeglice prete`no iz Bosne naseqe{ire ka istoku.

Prethodno, planiranom granicom gra|evinskog rejo-na bilo je obuhva}eno imawe Vizi} na severoistoku,staro grobqe na jugozapadu i {iroki pojas wiva okonaseqa namewen pejza`nom zelenilu, tako da je napovr{ini od 367 ha gra|evinskog rejona bilo svega 96 hapostoje}e stambene povr{ine i 28 ha namewene novojstambenoj izgradwi, {to bi za planiranih ~ak 4500stanovnika ~inilo neto gustinu stanovawa od 36 st/ha,odnosno bruto gustinu od 12,26 st/ha.

Dana{we naseqe ima 995 ku}a izgra|enih na po-vr{ini od 124 ha, sa prose~nom veli~inom parcele od1200 m2. U katastarskoj op{tini registrovano je 3360stanovnika i 1026 doma}instava u 2002. godini.

Postoje}a infrastrukturna opremqenost naseqasastoji se u izgra|enim kolovozima u prete`nom brojuulica, vodovodnoj mreì, otvorenim uli~nim kanalimaza odvo|ewe atmosferskih voda u melioracionekanale, niskonaponskoj mreì i gasnoj merno-regula-cionoj stanici, te izgra|enoj telefonskoj centrali.Van gra|evinskog rejona infrastrukturna oprema jeslaba.

2.2. Projekcija demografskog razvoja

Stanovni{tvo odre|enog podru~ja razvija se i mewasvoja obele`ja (strukturu) pod direktnim ili indirek-tnim uticajem dru{tveno ekonomskog razvoja, ali istotako i demografske promene imaju povratno dejstvo nadru{tveni i ekonomski razvoj, bilo da ga stimuli{uili usporavaju. Bege~ je u posledwih pedesetak godinaostvario umeren demografski rast tako da se ukupnostanovni{tvo naseqa pove}alo sa 2.277 u 1948. na 3.360stanovnika u 2002. godini, {to prestavqa porast od oko48%. Rast stanovni{tva na po~etku perioda ostvaren jeu ve}oj meri pod uticajem prirodnog prira{taja, ali jene{to brì porast u periodu 1991. do 2002. godine(20%) ostvaren mehani~kim prilivom, uglavnom izbe-glog stanovni{tva.

Stanovni{tvo koje se doselilo u Bege~ tokomdevedesetih godina imalo je ne{to povoqniju starosnustrukturu, {to je pozitivno uticalo na demografskirazvoj naseqa. Me|utim, s obzirom na nepovoqnustarosnu strukturu ostalog, znatno brojnijeg stanovni{-tva Bege~a, povoqan uticaj doseqenog stanovni{tva nademografski razvoj ima}e samo kratkoro~no dejstvo.

Na osnovu analiziranih demografskih podatakamoè se konstatovati da }e na demografski razvoj naj-vi{e uticati nizak prirodni prira{taj, visoko u~e{}estarog stanovni{tva i porast sama~kih doma}instava.

Imaju}i u vidu navedene karakteristike, posle ne{-to brèg rasta u prvih desetak godina izazvanog prili-vom izbeglog stanovni{tva u periodu devedesetih god-ina, moè se pretpostaviti da }e daqi demografskirazvoj Bege~a poprimiti odlike stare populacije sastagnacijom i postepenim padom broja stanovnika. Sobzirom da je stawe u {irem okruèwu isto takonepovoqno i da je depopulacija karakteristi~na zanajve}i deo zemqe, neophodno je da se merama popula-cione politike, koje bi se preduzimale na {iremdru{tvenom nivou, uti~e na postepeno zaustavqawenepovoqnih trendova demografskog razvoja.

Nezavisno od mera populacione politike, koje mogupovoqno uticati na ukupna demografska kretawa uzemqi pa i u mawim sredinama, povoqniji demograf-ski razvoj Bege~a mogu}e je ostvariti samo u uslovima

1. avgust 2005. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Broj 33 - Strana 945

koji podrazumevaju brì ekonomski razvoj, ve}u zapo-slenost, porast ìvotnog standarda i kvalitetaìvota u nasequ. Samo u uslovima brèg ekonomskograzvoja mogu}e je ostvariti postepen porast prirodnogprira{taja i pozitivan migracioni saldo odnosno os-tvariti osnov za povoqniji demografski razvoj. Zabrì ekonomski, pa time i povoqniji demografskirazvoj Bege~a, postoje veoma kvalitetni resursi u nase-qu, ali wihova valorizacija }e zavisiti kako od uslo-va koji }e se stvarati na nivou zemqe, tako i od onihkoji deluju u neposrednom okruèwu i samom nasequ.Polaze}i od stawa i pretpostavki o prirodnomprira{taju i migracionim kretawima procewuje sedemografski rast stanovni{tva. Demografska kretawau prethodnom periodu, pre svega pad prirodnogprira{taja i porast sama~kih i stara~kih doma}insta-va, dovela su do postepenog smawivawa prose~neveli~ine doma}instva. Tako je prose~na veli~inadoma}instva u Bege~u opala sa oko 3,9 ~lana u 1953.godini, na oko 3,2 ~lana u 2002. godini. Promene u struk-turi stanovni{tva koje }e se de{avati u planskomperiodu i daqe }e uticati na postepeno smawivaweprose~ne veli~ine doma}instva, ali }e taj proces bitine{to usporeniji.

2.3. Projekcija privrednog razvoja

Privredni razvoj Bege~a u planskom periodu do2024. godine zasniva}e se na potpunijoj valorizacijiraspoloìvih resursa naseqa: poqoprivrednog zem-qi{ta, turisti~kih vrednosti i ve}oj zaposlenostistanovni{tva, prvenstveno u nasequ, ali i u wegovomokruèwu - u Novom Sadu. Ostvariva}e se na principi-ma odrìvog razvoja sa ciqem da se o~uva i poboq{aeko-sistem naseqa. U tom ciqu preduzima}e se mere istvarati uslovi za uravnoteèn ekonomski, ekolo{ki isocijalni razvoj, a u skladu sa namerom da se sa~uvajuneobnovqivi i drugi resursi kojima naseqe raspolaè.

Osnovni resurs Bege~a je kvalitetno poqoprivred-no zemqi{te. Od ukupne povr{ine KO Bege~ najve}ideo ~ine oranice, ba{te i vrtovi, {to predstavqaprirodni potencijal za razvoj poqoprivredne proiz-

vodwe. U predhodnom periodu, usled nepovoqnih eko-nomskih uslova u kojima je poqoprivreda poslovala,raspoloìvi potencijali Bege~a samo su delimi~nokori{}eni. Posledwih godina zapo~eta je ne{to inten-zivnija povrtarska proizvodwa na privatnim posedima,ali nije postignut nivo i struktura proizvodwe koja jeprimerena potencijalima kojima Bege~ raspolaè.Brì i kvalitetniji ekonomski razvoj moè se ostvari-ti u uslovima koji podrazumevaju znatno povoqnijiekonomski poloàj poqoprivrede.

Promene dru{tveno-politi~kog sistema i uvo|ewetrì{nog sistema privre|ivawa otvori}e mogu}nostiza efikasnije kori{}ewe raspoloìvih potencijalanaseqa. Zapo~eti razvoj preduzetni{tva u Bege~u iporast broja malih i sredwih preduze}a povoqno }edelovati na ukupan privredni razvoj i rast zaposleno-sti u nasequ. Takav razvoj postepeno }e mewati struk-turu privrede u nasequ u korist tercijarnog sektora.Poloàj naseqa u odnosu na Novi Sad predstavqazna~ajnu razvojnu pogodnost, jer omogu}ava zapo{qa-vawe radno sposobnog stanovni{tva, pa }e i u planskomperiodu deo stanovnika Bege~a raditi u Novom Sadu(tzv. dnevni migranti), a blizina velikog trì{ta

otvara mogu}nosti da se na podru~ju Bege~a razvijajuradne aktivnosti, kako u poqoprivredi (pre svega upovrtarstvu) tako i u drugim delatnostima. Brì razvojprivrede u Novom Sadu pozitivno }e uticati naprivredni razvoj naseqa, jer }e se u takvim uslovimastvarati ve}e mogu}nosti da se u wemu razvijaju delat-nosti kao delovi ve}ih proizvodnih sistema. Podsti-cawe zapo{qavawa u nasequ stimulisawem pre-duzetni{tva, naro~ito u sektorima poqoprivrede iturizma, ali i u drugim oblastima za koje postoje povo-qni uslovi, jedan je od na~ina za pokretawe razvojnihpotencijala. Razvoj poqoprivrede zasniva}e se prven-stveno na ve}em u~e{}u povrtarske proizvodwe za kojupostoje veoma povoqni uslovi i kojom se omogu}avave}a valorizacija resursa i brè zapo{qavawestanovni{tva. Razvoj turizma bazira}e se na ve} posto-je}im kapacitetima, izgradwi novih i ve}oj isko-ri{}enosti potencijala priobaqa Dunava.


Tabela broj 1. Starosna struktura stanovni{tva Bege~a do 2024. godine

2002. 2012. 2024.

Starosne grupe Broj % Broj % Broj %

0-3 97 2,9 95 2,8 88 2,6

4-6 101 3,0 102 3,0 96 2,8

7-14 343 10,2 348 10,2 340 10,0

15-19 178 5,3 181 5,3 180 5,3

Radni kontigent 2.251 67,0 2.275 66,7 2.257 66,4

65 i vi{e 390 11,6 409 12,0 438 12,9

Ukupno 3.360 100 3.410 100 3.400 100

Tabela broj 2. Kretawe broja doma}instava u Bege~u do 2024. godine

Godina 2002. 2012. 2024.

Broj doma}instva 1018 1100 1172

Prose~na veli~ina 3,2 3,1 2,9

S obzirom da }e se procesi zapo~etih privrednih idru{tvenih reformi intenzivno odvijati na po~etkuplanskog perioda, brì i stabilniji privredni razvoji rast zaposlenosti u nasequ bi}e ostvaren u drugomdelu planskog perioda, kada }e biti uspostavqen povoq-niji ambijent za razvoj poslovnih aktivnosti, {to }epovoqno uticati na ukupan ekonomski i socijalni razvoj.

Ovim planom utvr|eni su prostorno-planski usloviza razvoj privrede u nasequ. Predvi|a se da }e se, naprostoru koji je za to planiran, razvijati mala i sred-wa preduze}a, a da }e se znatan deo privrednihaktivnosti, koje }e zapo{qavati stanovni{tvo Bege~a,biti organizovan u okviru stambenih parcela, gde }e seobavqati poslovne aktivnosti koje nemaju {tetan uti-caj na stanovawe.

2.4. Dugoro~na projekcija razvoja i prostornog ure|ewa

Ovim planom utvr|uje se povr{ina od 233,85 ha zagra|evinski rejon naseqa i povr{ina od 4106,19 ha zaatar, koje ~ine planom obuhva}enu povr{inu katas-tarske op{tine Bege~ (4343,04 ha). Time se, u odnosu naprethodno vaè}u urbanisti~ku dokumentaciju, smawujegra|evinsko podru~je za 35% i wegova veli~inausagla{ava sa pretpostavqenim demografskim i pri-vrednim razvojem uz za{titu kvalitetnog poqo-privrednog zemqi{ta.

Na kraju planskog perioda 2024. godine, sa plani-ranih 3400 stanovnika i bruto gustinom nastawenostigra|evinskog rejona od 14,4 st/ha, koja je u okviru pros-eka naseqa Grada Novog Sada, Bege~ }e, uz Stepa-novi}evo, Koviq i Ledince, zadràti pripadnost grupinaseqa sporijeg urbanog rasta zbog udaqenosti od grad-skog centra. Preduslovi za ekonomski razvoj obezbe|ujuse aktivirawem povr{ina na ulazu iz pravca Futoga,odnosno novosadske konurbacije, za izgradwu proizvod-nih i uslu`nih sadràja, zatim intenzivnom ratarsko--sto~arskom proizvodwom uz kori{}ewe naseqskeinfrastrukture na periferiji gra|evinskog rejona, apogotovo, uz kori{}ewe sme{tajnih kapaciteta unutargra|evinskog rejona, pri intenzivirawu ribolovnog ilovnog turizma, sporta i izletni~ke rekreacije (bicik-lizam, foto-safari, kampovawe, kupawe, veslawe,jedrewe), zdravstvenih i nau~no-istraìva~kih poten-cijala atraktivnog parka prirode "Bege~ka jama",dunavske obale, rukavaca i ada.

Smawewem planiranog gra|evinskog rejona naseqao~ekuje se popuwavawe postoje}ih prostora u ve}

formiranim blokovima, {irewe uli~ne mreè u pravcuistoka sa blokovima namewenim stanovawu i uslugamamawih privrednih kapaciteta, te dodatnim javnimslu`bama. U jugoisto~nom delu rezervi{e se prostor zaizgradwu zdravstvenih, sportskih i turisti~ko-rekrea-tivnih sadràja, ~ija realizacija se moè o~ekivatinakon planskog perioda.

Radi obezbe|ewa uslova za o~ekivani razvoj nase-qa, utvr|uje se potreba izgradwe mreè i kolektora zaodvo|ewe otpadnih voda do postrojewa za pre~i{}a-vawe, potreba pove}awa kapaciteta telefonske cen-trale u nasequ, pro{irewa niskonaponske elektro--energetske i gasne mreè, te alternativnih kolskihprilaza turisti~ko-rekreativnom podru~ju.

3. PRAVILA URE\ENjA NA PODRU^JU PLANA

3.1. Koncepcija ure|ewa i bilans namena povr{ina u ataru

U skladu sa Prostornim planom Grada Novog Sada iOp{tine Sremski Karlovci, Prostornim planom pod-ru~ja namewenog poqoprivredi Grada Novog Sada("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 11/87), Pros-tornim planom podru~ja posebne namene za rekreacijuGrada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada",broj 16/86) i u skladu sa odgovaraju}im zakonima,utvr|uju se organizacija, za{tita, kori{}ewe i namenaprostora atara, odnosno prostora katastarske op{tineBege~ izvan granice gra|evinskog rejona naseqa Bege~.

Za javno gra|evinsko zemqi{te odre|uju se javnepovr{ine (saobra}ajne i komunalne) na 217,54 ha ili5,3 % atara. Ostalim gra|evinskim zemqi{tem smatrase ono na kojem su izgra|eni objekti na sala{ima,ekonomskim dvori{tima, turisti~ko-rekreativnompodru~ju "Jama" (vikendice, ~arde, plaè), koje sluìwihovoj redovnoj upotrebi, kao i ono na kojem }e se gra-diti novi sala{i i objekti na rekreativnim i tu-risti~kim kompleksima (planirani sportski kamp i tu-risti~ki kamp, nova ~arda), ekonomijama i mini farma-ma, te koje }e sluìti wihovoj redovnoj upotrebi. Osta-lo zemqi{te koje nije gra|evinsko je poqoprivredno i{umsko, a pruà se na oko 3408 ha, {to ~ini 83 %povr{ine atara. Vodene povr{ine reke Dunav, re~nihrukavaca, jezera "Jama", ribwaka i meliorativnihkanala pokrivaju oko 473 ha, {to ~ini 11,5 % atara.


Tabela broj 3. Programski elementi razvoja Bege~a do 2024. godine

2002. 2012. 2024. Indeks 2024/2002

Broj stanovnika 3.360 3.410 3.400 101,2

Radni kontigent 2.251 2.275 2.257 100,3

Broj zaposlenih u nasequ 176 350 650 369,3

Primarni sektor 35 50 120 342,9

Sekundarni sektor - 40 50 -

Tercijarni sektor 110 220 435 395,5

Neprivreda 31 40 45 145,2

Zaposleni izvan naseqa 701 650 500 71,3

Uz postoje}e vo}wake, vinograde i hmeqarnike, ve}ideo obradivih povr{ina zadràva se u vidu oranica,~iji na~in kori{}ewa se usmerava na ukrupwavaweposeda, navodwavawe i primenu savremenih sredstavaza poqoprivrednu proizvodwu, odnosno na organskupoqoprivredu kao segment odrìvog razvoja. Zadràvase ostalo obradivo zemqi{te u vidu ba{ti, vo}waka,vinograda, hmeqarnika i livada.

Na delu obradivih povr{ina mestimi~no zasa|enihvinogradima i vo}wacima, te zaposednutih mawim bro-jem vinogradarskih ku}ica, odnosno na potezu Kupusara(isto~no od nasipa prema Jami), na povr{ini od 18,77 haodre|uje se zona vo}waka i u woj omogu}ava izgradwavo}arsko-vinogradarskih ku}ica. Na delu poteza Kuva,sa|ewe novih vo}waka i vinograda nije dozvoqeno,zbog namere nadle`ne slu`be za{tite spomenika kul-ture da predloì pro{irewe zone za{tite okospomenika kulture - arheolo{kog nalazi{ta CastellumOnagrinum.

Neobradivo zemqi{te javqa se u vidu pa{waka,ribwaka, hidromelioracionih kanala, trstika i bara.Pa{waci uz kanale zadràvaju se za napasawe stoke iizgradwu sto~nih farmi, eventualno za podizawefazanerija, kowu{nica i sli~nih odgajiva~nica.Ritovi se zadràvaju kao vla`na stani{ta autohtonogbiqnog i ìvotiwskog sveta, posebno divqa~i, {to jeod presudnog zna~aja za lovni turizam, ali i odrìvirazvoj Podunavqa, s obzirom da se u wima vr{i prirod-no pre~i{}avawe voda. To se odnosi na kanal "Tatar-nica", ~ije gloànskom industrijom zaga|ene vode ugro-àvaju "Jamu", kao i na kanal "Vizi}" uz koji se zadrà-vaju ribwak, {ume, trstici i pa{waci.

Na postoje}oj povr{ini od 30,83 ha zadràva se ribwak "Vizi}" sa mogu}no{}u izgradwe minimalnihprate}ih objektata, kao i deo Futo{kog ribwaka (13,69ha) unutar KO Bege~.

Zadràvaju se hidromelioracioni kanali slivova"Bege~", "Vizi}" i "Sukova bara" (75,46 ha), s tim da seradi odràvawa utvr|uju wihovi za{titni pojasevi{irine 14 m od obala kanala u kojima se ne mogu loci-rati bilo kakvi objekti. Pro{irewe mreè kanala jemogu}e na osnovu programa nadle`ne slu`be.

Radi za{tite poqoprivrednog zemqi{ta ne dozvo-qava se wegova parcelacija i preparcelacija u ciquizgradwe nepoqoprivrednih sadràja, izuzev onih kojisu od op{teg interesa (infrastrukturni objekti) ili suto objekti u funkciji saobra}aja (benzinska pumpa), a~ije gra|evinsko zemqi{te }e se utvr|ivati planovimadetaqne regulacije. Na poqoprivrednim povr{inamamogu}a je izgradwa mini-farmi i ekonomija. Zadràvajuse postoje}i sala{i uz mogu}nost nove izgradwe, rekon-strukcije i pro{irewa radi savremenije poqopri-vredne proizvodwe ili revitalizacije u kulturne,etnolo{ke, turisti~ke, rekreativne i sli~ne svrhe.

U strogom reìmu za{tite ~uva}e se spomenik kul-ture - zgrade, pokretni inventar i neposrednaokolina imawa "Vizi}". Uz saglasnost nadle`neslu`be za{tite mogu}a je rekonstrukcija i revita-lizacija ovih objekata, posebno u vezi sa adaptacijom uturisti~ke svrhe.

Odre|uje se 14 arheolo{kih nalazi{ta iz praistori-jskih, rimskih i sredwevekovnih perioda sa zonamaarheolo{ke za{tite na {irem podru~ju, i to na potezi-ma Vizi} bara - Vrtlog, Tatarnica, Selu{, Staro selo,Kuva - Staro grobqe i Debeqak, te Bege~ka jama, aposebno se izdvaja spomenik kulture - arheolo{ko

nalazi{te Castellum Onagrinum na delu poteza Kuvauz odbrambeni nasip. Kako je ovaj spomenik kulturejedino rimsko utvr|ewe na delu kontralimesa u Vojvo-dini ~iji je kulturni sloj jo{ relativno o~uvan,pro{iruje se zona za{tite koja time delimi~no zalaziu gra|evinski rejon naseqa. Uslovi za{tite spomenikakulture i arheolo{kih nalazi{ta dati su u odeqku"3.9.1.".

[umsko zemqi{te javqa se na prostoru za rekulti-vaciju biv{e deponije i na inundacionom podru~ju. Po-stoje}a deponija na potezu Starog sela planira se zasanaciju, kompostirawe otpadaka biqnog porekla, iliza rekultivaciju i po{umqavawe, a Bege~ani }e kori-stiti deponiju komunalnog otpada u Novom Sadu.[umovita êrevi}ka ada rezervi{e se kao potencijal-no kapta`no podru~je. Zadràvaju se postoje}e mawepo{umqene povr{ine u privatnoj svojini, kao i {umena adama i u inundacionoj ravni Dunava, odnosno nebra-wenom priobalnom podru~ju. Podunavske {ume zadrà-vaju eksploatacionu svrhu u meri u kojoj ne}e ugrozitifunkciju rekreacije, lova i ribolova.

Za{ti}ena su, kao spomenik prirode jedno stablobele topole i ~etiri stabla crne topole na krajwemseveru za{ti}enog parka prirode "Bege~ka jama",svrstanog u III kategoriju kao zna~ajno prirodno dobro.Uslovi za{tite prirodnih vrednosti dati su u odeqku"3.9.2.". Zadràva se deo parka prirode namewen tu-risti~ko-rekreativnom podru~ju "Jama" sa postoje-}im vikend-naseqem, ~ardama, plaàma i planiranimsportskim kampom. Za istu namenu pro{iruje se po-dru~je nizvodno od postoje}eg silaza na skelu irekreativnim stazama povezuje se sa parkom prirode.Izme|u ~arde "Prole}e" i obale odre|uje se prostor zazimovnik, a na re~noj akvatoriji ponton za privez~amaca. Na produènom pravcu lokalnog puta koji iznaseqa vodi prema nasipu do postoje}eg {pora naDunavu, odnosno na krajwem isto~nom delu pro{irenogrekreativnog podru~ja, rezervi{u se povr{ine za novuplaù, kamp i ~ardu. Ne dozvoqava se izgradwa novihvikendica i ribarskih ku}ica na celokupnom nebra-wenom podru~ju.

Zapadno od gra|evinskog rejona rezervisana jeparcela starog grobqa povr{ine 0,72 ha za potrebesahrawivawa nakon planskog perioda. Preme{tawem ucrkvenu portu ili na naseqsko grobqe za{titi}e sedva nadgrobna spomenika iz XVIII veka, sada izba~enana atarske puteve, kao i oni spomenici i grobni ostacido kojih se do|e budu}im istraìvawima.

Povr{ine za drumski saobra}aj obuhvataju mreùpostoje}ih atarskih puteva, koja se oslawa na magis-tralni put Zrewanin - Novi Sad - Ba~ka Palanka (M-7)i lokalni put Bege~ - Jama. Mreà atarskih puteva sezadràva uz mogu}nost modernizacije, ~ime bi se stvo-rili povoqniji uslovi za poqoprivrednu proizvodwu ieko-bio turizam. Utvr|uju se za{titni pojasevi {irine20 m pored magistralnog puta, a 5 m pored lokalnihputeva, i to ra~unaju}i od spoqne ivice zemqi{nogpojasa javnog puta. Magistralni put M-7 planiran je zaizme{tawe, a nova trasa na udaqenosti 3 km severnood naseqa definisa}e se planom detaqne regulacije,tako da je grafi~kim prikazom u ovom planu dat wenorijentacioni poloàj. To }e zahtevati povezivaweputa sa naseqem i skelskim prelazom preko Dunavaizgradwom saobra}ajnica lokalnog nivoa, planiranihpo trasama sada{wih atarskih puteva, {to }e sedefinisati planovima detaqne regulacije. Zadràvase lokalni put Bege~ - Jama sa deonicama po kruniodbrambenog nasipa i kroz tzv. Obalsku ulicu do


uspona na nasip. Planom detaqne regulacije potrebnoje formirati silaz sa nasipa do planiranog pro{irewaturisti~ko-rekreativnog podru~ja "Jama".

Kao segment biciklisti~ke staze du` Dunava,planira se izgradwa turisti~ko-rekreativne pe{a~ko--biciklisti~ke staze po kruni odbrambenog nasipa,povezane sa obalom postoje}im {umskim putevima, saturisti~ko-rekreativnim podru~jem postoje}im kol-skim pristupima, te sa naseqem atarskim i lokalnimputem. Odgovaraju}a signalizacija i odràvawe tihstaza neophodni su za unapre|ewe turisti~ke ponudeBege~a.

Sa~uva}e se odbrambeni nasip od poplave samogu}no{}u nadvi{ewa za odbranu od hiqadugodi{wegpoplavnog talasa; defini{e se za{titni pojas na uda-qenosti 100 m od noìce nasipa u brawenom podru~ju i50 m u nebrawenom podru~ju (prema vodotoku) u kojemnije dozvoqena izgradwa objekata i kopawe bunara,rovova i paralelnih kanala.

Zadràva se kompleks slu`be za odràvawe nasipana povr{ini od 0,43 ha.

Zadràvaju se dve crpne stanice i to meliora-tivnog sistema "Bege~" na povr{ini od 0,83 ha, a sis-tema "Vizi}" na povr{ini od 1 ha.

Unutar trase magistralnog puta rezervi{e se pro-stor za polagawe dovodnika vode iz vodovodnog si-stema Novog Sada do postoje}ih rezervoara i bunara ugra|evinskom rejonu. U slu~aju da se odustane odizgradwe planiranog lokalnog pre~ista~a, omogu}avase i polagawe kolektora za otpadne vode.

Kroz atar prolaze 220 i 110 kV-ni dalekovodi saza{titnim koridorima, kao i distributivni 35 kV-nivodovi (budu}i 20 kV-ni vodovi), koji se koriste zanapajawe naseqa elektri~nom energijom. Sa 20 kV-nogvoda postoji mogu}nost snabdevawa elektri~nomenergijom sala{a, farmi i turisti~ko-rekreativnihsadràja, koji bi se putem sopstvene TS 20/0,4 kV snab-devali elektri~nom energijom.

Na severnom delu atara zadràva se trasa magis-tralnog gasovoda u za{titnom koridoru, a u regulacijimagistralnog puta izgra|en je razvodni gasovod iz prav-ca Futoga do merno-regulacione stanice u nasequ.


Tabela broj 4. Bilans namena povr{ina u ataru (bez gra|evinskog rejona)

Red. broj

Namena povr{ina

Povr{ine koje zadràvaju

postoje}u namenu (ha)

Povr{ine koje mewaju

namenu (ha)

Ukupno

(ha)

1. Saobra}ajne povr{ine a) glavni atarski putevi b) lokalni putevi b) regionalni put

25,19

15,95

41,14

2. Hidromelioracioni kanali 75,46 - 75,46

3. Crpna stanica 0,83 - 0,83

4. Odbrambeni nasip od poplave 98,96 - 98,96

5. Slu`ba odràvawa nasipa 0,43 - 0,43

6. Staro grobqe 0,72 - 0,72

1-6 JAVNO GRA\. ZEMQI[TE 201,59 15,95 217,54

7. Infrastrukturni koridori a) elektroenergetski b) za gasovod

- 216,20 216,20

8. Kapta`no podru~je - 158,11 158,11

9. Ribwaci 44,52 - 44,52

10. Sala{i 1,85 - 1,85

11. Spomenik kulture - imawe "Vizi}" - 10,82 10,82

12. Arheolo{ka nalazi{ta 0,54 225,87 226,41

13. Park prirode "Bege~ka jama" izvan turisti~ko- - rekreativnog podru~ja

402,30 - 402,30

14. Turisti~ko-rekreativno podru~je "Jama" a) deo unutar parka prirode b) deo izvan parka prirode

40,50 6,04 46,54

15. [ume izvan parka prirode, turisti~ko- -rekreativnog i kapta`nog podru~ja

120,94 - 120,94

16. Planirano po{umqavawe deponije - 1,01 1,01

17. Pa{waci 99,67 - 99,67

18. Hmeqarnici 29,86 - 29,86

19. Ritovi 520,10 - 520,10

20. Vo}waci 2,99 18,77 21,76

21. Oranice 1609,56 - 1609,56

22. Vodene povr{ine Dunava i rukavaca izvan parka prirode

- 379,00 379,00

7-22 OSTALE POVR[INE 2872,83 1015,82 3888,65

UKUPNO ATAR 3074,42 (75%)

1031,77 (25 %)

4106,19 (100%)

3.2. Javno gra|evinsko zemqi{te u ataru

Zadràva se javno gra|evinsko zemqi{te u atarunameweno za saobra}ajnice, hidromelioracione kanalei odbrambeni nasip od poplave, kao i za crpne stanicehidromelioracionog sistema (parcele broj 2700 i4113), za slu`bu odràvawa nasipa (parcela broj 4108)i za staro grobqe (parcela broj 1213).

U ataru se planira izdvajawe javnog gra|evinskogzemqi{ta za transformatorske stanice na delovimaparcela broj 2693, 4345/4, 4333, 3949 i 4345/1, ~ije raz-grani~ewe od poqoprivrednog zemqi{ta }e se vr{itiurbanisti~kim projektima za parcelaciju.

3.3. Koncepcija ure|ewa i bilans namene povr{ina u gra|evinskom rejonu

Gra|evinski rejon naseqa (233,85 ha) definisan jeopisom granica u odeqku "1.2.". Predvi|a se wegovapodela na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te.

Radi odre|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta,planiraju se javne povr{ine (saobra}ajne, komunalne iza javne slu`be) na 63,76 ha ili 27 % gra|evinskogrejona. Za ostalo gra|evinsko zemqi{te predvi|aju sepovr{ine prete`no namewene za stanovawe (poro-di~no, sa komercijalnim poslovawem, sa poqoprivred-nom proizvodwom, za socijalno ugroène) na 135,5 haili 58 % gra|evinskog rejona i za prate}e vanstambenesadràje (pijacu, lova~ki dom, versku slu`bu, poqo-privredne ekonomije, zemqoradni~ku zadrugu, povr-tarsku praonicu, poslovawe i privredu sa prate}imstanovawem) na 23,54 ha ili 9,4 % gra|evinskog rejona.Tako|e, unutar gra|evinskog rejona zadràva se povr-{ina od 11,05 ha (4,7 %) kao rezervisano zemqi{te zapotrebe koje }e nastati u slede}em planskom periodu.

Utvr|ene su povr{ine za stanovawe u postoje}im iplaniranim zonama za porodi~no stanovawe, me|u koji-ma se izdvajaju one u kojima se preporu~uju dodatneaktivnosti - komercijalno poslovawe ili poqo-privredna proizvodwa. Podràva se zapo~et procesuvo|ewa komercijalnog poslovawa u stambene prostoredu` magistralnog puta i u okruèwu tradicionalnogcentra Bege~a, gde se stimuli{e izgradwa trgova~kih iuslu`nih poslovnih prostora. Zadràvaju se zone po-stoje}eg porodi~nog stanovawa na najve}em deluzauzetih povr{ina, dok se na perifernim delovima uzsevernu granicu gra|evinskog rejona destimuli{e daqaparcelacija odre|ivawem tipa stanovawa doma}insta-va sa poqoprivrednom proizvodwom. Za socijalnostanovawe defini{e se prostor uz ulicu Laze Kosti}a,na kojem bi se, uz infrastrukturno opremawe, omogu}iokvalitetniji ìvot i popuwavawe novim objektima naograni~enom lokalitetu.

Prate}im vanstambenim sadràjima nameweni suslede}i prostori:

- planira se izgradwa pijace sa parkingom i prate}imslu`bama u bloku uz Partizansku ulicu;

- zadràva se postoje}i lova~ki dom za koji se for-mira kompleks izdvajawem od uli~ne parcele;

- zadràva se pravoslavna crkva sa portom i parohij-skim domom na susednoj parceli;

- zadràva se radni centar zemqoradni~ke zadrugeuz mogu}nost rekonstrukcije i nove izgradwe, a saobavezom izdvajawa iz zajedni~ke parcele sa domomkulture,

- planira se ure|ewe kompleksa za prawe povr}aubranog sa poqoprivrednih povr{ina u ataru;

- zadràva se poqoprivredna ekonomija "Vizi}" saevidentiranim objektima zna~ajnim za za{titu gra-diteqskog nasle|a. Utvr|uju se trase atarskog putana severu i prilaza imawu "Vizi}" kao neophodnisegment saobra}ajnog povezivawa severnog saju`nim delom gra|evinskog rejona, koji je prese~enmagistralnim putem, odnosno ulicom Nikole Tesle.Ne planira se daqe cepawe jedinstvenog kompleksaekonomije osim u slu~aju izdvajawa povr{ine zapumpnu stanicu uz magistralni put na ulazu u nase-qe;

- planira se izgradwa novih poqoprivrednih ekono-mija, mini-farmi i prera|iva~kih kapaciteta pri-marnog sektora privrede, i to izme|u dva dominant-na atarska puta i isto~ne granice gra|evinskogrejona, odnosno izme|u planirane zone male pri-vrede i povr{ine namewene za pre~ista~ otpadnihvoda;

- nastavqa se zapo~eta izgradwa zone sekundarnog itercijarnog sektora privrede, tzv. male privredesa prate}im stanovawem, na ulazu u naseqe iz prav-ca Novog Sada, a ju`no od ulice Nikole Tesle i po-stoje}e ekonomije. Produàvawem ove zone du`dominantnog atarskog puta u pravcu juga zavr{ava seo~ekivani proces {irewa stambene zone ka istoku.

Javne slu`be obuhvataju:

- postoje}i komleks osnovne {kole u centru naseqasa mogu}no{}u izgradwe fiskulturne sale i, 500 misto~nije, planirani novi kompleks za obrazovneslu`be potrebne pri {irewu naseqa u tom pravcu;

- postoje}u de~iju ustanovu sa planiranim pro{ire-wem kompleksa unutar bloka, a radi ure|ewa pro-stora za igru dece, te planirani novi kompleks zasocijalnu za{titu dece, potreban pri {irewu nase-qa u pravcu istoka;

- postoje}u parcelu sa mesnom kancelarijom, po{tom idomom zdravqa sa apotekom, na kojoj se omogu}avapro{irewe kapaciteta do sticawa uslova za prese-qewe pojedinih funkcija na nove lokacije za javneslu`be;

- postoje}i vatrogasni dom, koji se zadràva na lo-kaciji u centru;

- postoje}i dom kulture sa bibliotekom i, s obziromna karakter naseqa, sa poqoprivrednom apotekom,koji se izdvajaju od zemqoradni~ke zadruge na sop-stvenu parcelu;

- pet lokacija planiranih za raznovrsne javne slu-`be, odnosno za novu izgradwu pri izdvajawu poje-dinih slu`bi sa postoje}ih lokacija ili pri zasni-vawu novih slu`bi u nasequ, kao {to su veteri-narska ili policijska stanica, slu`be za komunal-no odràvawe, zdravstvenu i socijalnu za{titu,lokalnu upravu, slu`be za{tite voda, prirode iìvotne sredine, za informisawe, po{tanski itelekomunikacioni saobra}aj, a na kojima bi semogli oformiti i klubovi penzionera, kulturno-umetni~kih i ekolo{ko-edukativnih dru{tava isli~no;

- na povr{ini sa postoje}im fudbalskim igrali{tem,omogu}ava se izgradwa novih sportskih terena iprate}ih centralnih sadràja, uz produèwe kom-


pleksa sportskog centra do regulacije planiranogproduètka ulice Svetozara Markovi}a i uz nez-natno suèwe kompleksa, radi probijawa neo-phodnog pe{a~kog prolaza ka Partizanskoj ulici.Planira se izgradwa novih sportskih terena i obje-kata na delu gra|evinskog rejona uz odbrambeninasip, {to bi bio prvi korak u pribliàvawu nase-qa priobaqu i pogodnostima koje moè da pruìzdravstvenim, sportskim, rekreativnim i turisti-~kim aktivnostima.

Komunalne povr{ine ~ine dva postoje}a rezervoaraza vodu sa bunarima, planirani pre~ista~ otpadnihvoda, postoje}a mernoregulaciona stanica za gas, trans-formatorske stanice, postoje}e grobqe sa planiranimpro{irewem za sme{taj slu`bi za sahrawivawe, plani-rani park na povr{ini postoje}e depresije i ozeleweni

skverovi na markantnim lokacijama - u tradicionalnomcentru naseqa i uz planirane komplekse javnih slu`biu ulici Branka Radi~evi}a.

Saobra}ajne povr{ine obuhvataju deonicu magis-tralnog puta kroz naseqe, na wega vezane postoje}eulice i planirane pri {irewu naseqa u pravcu istoka,kao i delove atarskih puteva.

Pravilima gra|ewa (odeqak 4.) na javnim i ostalimpovr{inama preovla|uju}ih namena definisani suuslovi za navedene celine, pri ~emu su u tabeli broj 5izdvojene one koje zadràvavaju postoje}u namenu odonih koje mewaju namenu gra|evinskog zemqi{ta. Nagrafi~kom prikazu "Plan namene povr{ina u gra|evin-skom rejonu" u razmeri 1:2500 utvr|en je wihov poloàju nasequ.


Tabela broj 5. Bilans povr{ina u gra|evinskom rejonu Bege~a

Red.

broj

Planirana namena povr{ina

Zadràvawe postoje}e

namene gra|. zemqi{ta

(ha)

Promena namene gra|. zemqi{ta

(ha)

Ukupno

%

1. Saobra}ajne povr{ine 37,20 13,64 50,84 21,7 %

1.1. Regionalni put 6,00 - 6,00

1.2. Ulice 30,70 13,37 44,07

1.3. Atarski putevi 0,50 0,27 0,77

2. Komunalne povr{ine 3,09 3,08 6,17 3,4 %

2.1. Rezervoari za vodu sa bunarima 0,04 - 0,04

2.2. Pre~ista~ otpadnih voda - 1,52 1,52

2.3. Merno-regulaciona gasna stanica 0,04 - 0,04

2.4. Transformatorske stanice - 0,04 0,04

2.5. Grobqe sa slu`bom za sahrawivawe 2,85 0,50 3,35

2.6. Park i ozeleweni skverovi 0,16 1,02 1,18

3. Javne slu`be 2,29 4,46 6,75 2,9 %

3.1. De~ija ustanova i socijalne slu`be 0,05 0,42 0,47

3.2. Osnovna {kola i obrazovne slu`be 0,38 1,09 1,47

3.3. Mesna kancelarija, po{ta i zdravstvena stanica sa apotekom

0,07 - 0,07

3.4. Vatrogasni dom 0,07 - 0,07

3.5. Dom kulture sa bibliotekom i poqoprivrednom apotekom

0,32 - 0,32

3.6. Raznovrsne javne slu`be - 0,45 0,45

3.7. Sportski centar 1,40 2,50 3,90

1-3 UKUPNO JAVNE POVR[INE 42,58 21,18 63,76 27 %

4. Vanstambene namene 8,60 14,94 23,54 9,4 %

4.1. Pijaca, parking i prate}e slu`be - 0,29 0,29

4.2. Lova~ki dom 0,18 - 0,18

4.3. Crkva sa parohijskim domom 0,39 - 0,39

4.4. Zemqoradni~ka zadruga i povrtarska praonica

0,20 1,80 2,00

4.5. Poq. ekonomija "Vizi}" sa zna~ajnim graditeqskim nasle|em

6,69 - 6,69

4.6. Poq. ekonomije, mini-farme i sl. delatnosti primarnog sektora

- 6,13 6,13

4.7. Sekundarni i tercijarni sektor (mala privreda) sa stanovawem

1,14 6,72 7,86

3.4. Javno gra|evinsko zemqi{te u nasequ

Planom podele na javno i ostalo gra|evinsko ze-mqi{te, javno gra|evinsko zemqi{te je razgrani~enood ostalog gra|evinskog zemqi{ta. Od celih i delovapostoje}ih parcela obrazovati parcele javnog gra-|evinskog zemqi{ta i to:

- ulica Partizanska, deo parcele broj 1729;

- ulica Svetozara Markovi}a, cela parcela broj 186;

- ulica Nikole Tesle, cela parcela broj 1730 idelovi parcela broj 90, 820, 821, 822, 823, 824, 74/1,70, 68, 67, 66, 65, 64, 63, 62, 61, 60, 59, 58/1, 56, 55, 54,53, 52, 51/1, 50/6, 50/3, 49/1, 48/1, 47/1, 46, 45, 44, 43,42, 41, 40, 39, 38, 26, 24, 23, 22, 21 i 20;

- ulica Zmaj Jovina, cele parcele broj 515, 550, 622,635 i 700;

- ulica Branka Radi~evi}a, cele parcele broj 473,584, 668, 669, 740, 975, 842/1 i 842/2;

- ulica Dositeja Obradovi}a, cele parcele broj 1135,1076, 1075, 1013, 1012, 955/1 i 954/4;

- ulica Laze Kosti}a, cele parcele broj 1759,1739,1740/1,1741/1, 1470/1, 1461/1, 1740/2 i 1462/2;

- ulica Vuka Karaxi}a, cela parcela broj 1738;

- ulica Ribarska, cela parcela broj 1737;

- ulica Dunavska cela parcela broj 1736;

- ulica Kraqa Petra I, cela parcela broj 1735;

- ulica Ivandanska, deo parcele broj 1734;

- ulica \ure Jak{i}a, cela parcela broj 1733;

- ulica Petra Drap{ina, cele parcele broj 1731 i1732;

- ulica Radni~ka, cela parcela broj 782;

- ulica 20. oktobra, cela parcela broj 817;

- ulica Bra}e ]eran, cela parcela broj 185;

- ulica Mrgudova, cela parcela broj 132;

- nove ulice, delovi parcela broj: 347, 345,343, 341,

338, 336, 334, 331,329,327.325,323,321, 318, 315, 313,310, 307, 304, 303, 302, 301, 300, 229, 298, 296, 294,13, 12, 17/1, 11, 19, 10, 28, 29, 30/1, 30/2, 31, 32, 33, 34,35, 36, 37, 38, 39, 40, 43, 44, 45, 46, 47/3, 48/5, 49/3,50/4, 50/5, 51/3, 47/1, 48/1, 49/1, 50/3, 50/6, 51/1, 58/1,59, 52, 53, 54, 55, 56,59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67,68, 69,70, 71, 72, 73, 74, 71/3, 71/6, 74/5, 71/3, 71/9,74/1, 822, 823, 824, 825, 826, 827, 828, 829, 830, 831,832, 833, 834, 835, 836/3, 831/2, 837, 838, 839, 840,841, 90, 837, 871, 843/1, 844/1, 845/1, 846/1, 847/1,848/1,849/1, 850/1, 851/1,852/1, 853/1, 855, 856/1,857/1, 858/1, 858/2, 859/1, 862, 863/1, 868/1, 870/1,872/1, 868/1, 879, 880, 881, 883, 884/1, 885/1, 887/1,888/1, 889/1, 890/1, 891/1, 892/1, 874, 875, 876, 877,878, 879,880, 881, 883, 884/1, 885/1, 887/1, 888/1,889/1, 890/1, 892/1, 897, 900, 902, 904, 888, 889, 890,891, 892, 893, 894, 895, 896, 898, 899, 901, 903, 905,906, 907, 909, 910, 911/1, 911/2, 912/2, 913, 1461, 1462,1464,1465, 1466, 1467, 1468, 1652, 1653, 74/5, 71/6, 69,68, 67, 66, 65, 64, 63, 76, 80, 81, 83, 84,85, 86, 87, 88,874, 875, 876, 877,878, 870, 880, 881, 882, 883, 884/1,885/1, 887/1,888/1, 889/1, 879, 889, 890, 891, 892, 893,894, 955,896, 898, 899, 901, 903, 905, 906, 907, 910,911/1, 305, 297, 298,957,958 i 959;

- za rezervoare za vodu sa bunarima, delovi parcelabroj 585 i 778 i cela parcela broj 779;

- za pre~ista~ otpadnih voda, delovi parcela broj 88,87, 86, 85, 84, 83 i 81 i cele parcele broj 80 i 77;

- za gasnu merno-regulacionu stanicu, deo parcelebroj 702;

- za transformatorske stanice, delovi parcela broj1270, 338, 633,960, 29, 28 i 873 i cele parcele broj131, 74/3, 549 i 1416;

- za grobqe sa slu`bom za sahrawivawe, cele par-cele broj 472/2, 1169/2, 1170/2, 1172/2, 1173/2,1174/2, 1175/2, 1176/2, 1177/2,1178/2, 1179, 1180,1168, 1185 i 1187 i delovi parcela broj 1182, 1183,1184, 1186;

- za park i ozelewene skverove sa kulturnim obele`-jima i de~ijim igrali{tima, delovi parcela broj973, 972, 969, 585, 1568 i 1658;


Red.

broj

Planirana namena povr{ina

Zadràvawe postoje}e

namene gra|. zemqi{ta

(ha)

Promena namene gra|. zemqi{ta

(ha)

Ukupno

%

5. Stanovawe 109,36 26,14 135,50 58 %

5.1. Stanovawe sa komerc. poslovawem 6,98 - 6,98

5.2. Postoje}e porodi~no stanovawe 87,55 - 87,55

5.3. Postoje}e stanovawe sa poqoprivrednom proizvodwom

14,45 - 14,45

5.4. Planirano porodi~no stanovawe - 21,36 21,36

5.5. Planirano stanovawe sa poqoprivrednom proizvodwom

- 4,78 4,78

5.6. Socijalno stanovawe 0,38 - 0,38

6. Rezervisano zemqi{te za slede}i planski period

11,05 - 11,05 4,7 %

4-6 UKUPNO OSTALE POVR[INE 129,01 39,28 170,09 73%

UKUPNO GRA\EVINSKI REJON 176,55 57,30 233,85 100%

- za de~iju ustanovu i socijalne slu`be, delovi par-cela broj 973, 972, 969, 1054, 1053, 1050, 1051, 1052,1055, 1056 i 1057 i cela parcela broj 1058;

- za osnovnu {kolu i obrazovne slu`be, delovi parce-la broj 968, 965, 963, 961, 960, 964 i 963 i celaparcela broj 1098;

- za mesnu kancelariju, po{tu, zdravstvenu stanicu iapoteku, cela parcela broj 667;

- za vatrogasni dom, cela parcela broj 666;

- za dom kulture, deo parcele broj 633;

- za raznovrsne javne slu`be, deo parcela broj 1734,1653, 1048, 1047, 973, 972, 969 i 702;

- za sportske centre, delovi parcela broj 1461, 1462,1465, 1466, 1467, 1468, 304, 303, 302, 301,300, 299 i305 i cele parcele broj 1463.

U slu~aju neusagla{enosti brojeva navedenihparcela i brojeva parcela na grafi~kom prikazu, vaìgrafi~ki prikaz "Plan podele na javno i ostalogra|evinsko zemqi{te" u razmeri 1: 2500.

3.5. Trase, koridori i kapaciteti infrastrukturesa uslovima za prikqu~ewe novih objekata

3.5.1. Saobra}aj

Centar Bege~a je udaqen 18 km od centra NovogSada, dok su granice gra|evinskih rejona Bege~a i Futo-ga me|usobno udaqene 2 km, a wihove stambene zone 3,5 km. Vreme putovawa putni~kim automobilom, odnos-no javnim prigradskim prevozom od Bege~a do NovogSada iznosi od 20 do 40 minuta. Navedene karakteris-tike ukazuju na mogu}nost stvarawa visokog nivoa uslu-ga u zadovoqewu dominantnih pravaca putovawastanovnika Bege~a, ali da bi se to ostvarilo moraju seplanirati odre|ene intervencije na uli~noj mreì(poboq{avawe saobra}ajno-tehni~kih elemenata kolo-voza i sadràja u postoje}im i planiranim ulicama).

Prognoza razvoja naseqa pokazuje da }e 2024. godineu wemu ìveti 3400 stanovnika, koji }e (na osnovu pred-vi|enog stepena motorizacije od 30 automobila na 100stanovnika) posedovati oko 1000 putni~kih automobi-la. Procewuje se da }e mobilnost stanovnika iznositi1,3 putovawa na dan {to zna~i da }e u toku danastanovnici obaviti oko 4400 putovawa. U vidovnojraspodeli pe{a~ewem }e se obaviti oko 50% putovawa,putni~kim automobilom oko 20% putovawa i javnim pre-vozom putnika 30% putovawa. Broj trenutno zaposlenihu nasequ od oko 186 i van wega od oko 701 upu}uje napretpostavku da }e se i ubudu}e zna~ajan broj putovawaodvijati prema Novom Sadu, koji }e u ostalim svrhama({kolstvo, trgovina, rekreacija, usluge) imati domi-nantnu ulogu u kretawu stanovnika.

Magistralni put M-7 Novi Sad- Ba~ka Palankapovezuje Bege~ sa Novim Sadom, kojem stanovni{tvonajvi{e gravitira. Planom je predvi|ena izgradwanove trase magistralnog puta, koja bi se pruàla sev-erno od naseqa, ~ime bi se izmestio tranzitni iteretni saobra}aj.

Najve}im delom zadràvaju se postoje}i atarski putevi,s tim {to se u wima planira (u skladu sa potrebama)izgradwa savremenih kolovoza {irine od 3 m do 5 m.

Osnovnu saobra}ajnu mreù naseqa predstavqaju pos-toje}e ulice sa kojima su povezane planirane ulice,

tako da je mreà gotovo u celini formirana u ortogo-nalnom sistemu i maksimalno prilago|ena postoje}imkatastarskim ~esticama (parcelama), {to obezbe|ujeuslove za racionalno kori{}ewe gra|evinskog zem-qi{ta za izgradwu. [irina popre~nih profila ulicakre}e se od 12 do 28 m, a dimenzionisane su u skladu sazahtevima saobra}aja i komunalne infrastrukture. Usvim ulicama su planirani kolovozi {irine od 5 do 7 m, trotoari {irine 2 h 1,5 m, otvoreni kanali zaodvodwavawe atmosferskih voda i koridori za komu-nalne instalacije (vodovod, elektrika, telefon,gasovod, kanalizacija, rasveta, drvoredi). Planira seda }e svaka porodica posedovati putni~ki automobil, aparkirawe je predvi|eno na parcelama uz mogu}nostizgradwe garaè za automobil. S obzirom da }e uprizemqu stambenih objekata biti omogu}ena pro-izvodna, trgova~ka i druga delatnost, mogu}a je izgrad-wa parkirali{ta uz kolovoz za korisnike usluga.

Javni gradski saobra}aj odvija}e se postoje}im tra-sama, uz mogu}nost definisawa kru`ne linije, kojom bise obezbedila boqa pokrivenost naseqa, ukoliko sepotrebama bude opravdala takva organizacija javnogprigradskog saobra}aja.

Svi podaci o urbanisti~kim uslovima za izgradwusaobra}ajnica u gra|evinskim rejonima dati su nagrafi~kim prikazima "Plan regulacije i nivelacijere{ewa saobra}aja" u razmeri 1:2500 i na popre~nimprofilima ulica u razmeri 1:200. Ostale saobra}aj-nice u ataru nazna~ene su na grafi~kom prikazu "Planorganizacije i ure|ewa KO Bege~" u razmeri 1:10000.

3.5.2. Nivelacija

Naseqe Bege~ je izgra|eno na terenu nadmorskevisine od 79 do 82 m sa nagibima ispod 1%. Niveleteplaniranih saobra}ajnica na jugoisto~nom delugra|evinskog rejona prilago|ene su terenu uz mini-malne zemqane radove na ravnawu i preraspodelizemqanih masa. Kote za{titnog trotoara novih objeka-ta prilagodi}e se niveletama kolovoza.

Planom nivelacije date su kote preloma niveleteosovine saobra}ajnica, interpolovane kote i nagibnivelete.

3.5.3. Hidrotehnika

Odbrana od poplava sprovodi se preko postoje}egnasipa, koji uglavnom zadovoqava potrebu za{tite odvisokih voda Dunava verovatno}e pojave jednom u stogodina. Planom se predvi|a mogu}nost nadvi{ewa po-stoje}eg nasipa, a u ciqu formirawa stalne ili mo-bilne odbrane od visokih voda Dunava, vi{ih od pojavejednom u sto godina.

[irina za{titnog pojasa nasipa u okviru brawenogpodru~ja atara je 100 m, a gra|evinskog rejona je mini-malno 50 m, i to mereno od postoje}e noìce nasipa.[irina za{titnog pojasa nasipa u okviru nebrawenogpodru~ja, odnosno dela prema vodotoku, iznosi 50 m. Uovom pojasu nije dozvoqena gradwa niti aktivnostikoje mogu da slabe nasip ili remete aktivnost odbraneod poplava.

Snabdevawe vodom pojedina~nih korisnika atar-skog podru~ja bi}e, kao i do sada, preko dubokih bu{e-nih bunara, kojima treba obezbediti sanitarni kvali-tet vode.


Snabdevawe vodom naseqa Bege~ vr{i se preko po-stoje}e naseqske vodovodne mreè, koja je vezana nalokalno izvori{te vode. Mreà je izgra|ena u gotovosvim ulicama, i to profila Ø 150 mm, Ø 100 mm, Ø 80 mmi Ø 63 mm. Izvori{te vode sastoji se u zahvatawu vode,sakupqawu u rezervoarima, hlorisawu i potiskivawuvode u mreù. Zahvatawe vode se obavqa preko dubokogbu{enog bunara; kvalitet vode odgovara sanitarnimuslovima, koje kontroli{e JKP ''Vodovod i kanalizaci-ja'' iz Novog Sada. Radi prevencije i odràvawa kva-liteta vode u mreì, pre potiskivawa vode obavqa sehlorisawe. Izravnawe vr{ne potro{we u mreì vr{ise preko rezervoara u okviru kompleksa. U novije vremeizvr{ena je rekonstrukcija postoje}eg rezervoara ipro{irewe kapaciteta rezervoara (2x200 m�).

Snabdevawe vodom naseqa bi}e preko postoje}e iplanirane vodovodne mreè, koja }e funkcionisati uokviru vodovodnog sistema Grada Novog Sada, odnosno,planira se povezivawe naseqskog vodovodnog sistemapomo}u dovodnika na vodovodni sistem Grada NovogSada.

Planirana primarna vodovodna mreà realizova}ese u ciqu povezivawa naseqskog vodovodnog sistema nagradski i bi}e profila Ø 200 mm. Primarna vodovod-na mreà realizova}e se du` ulice Nikole Tesle i udelu ulice Partizanske. Planira se rekonstrukcija izamena postoje}ih dotrajalih deonica vodovoda, kao ideonica neodgovaraju}eg kapaciteta. Planirana sekun-darna vodovodna mreà realizova}e se u svim novo-planiranim ulicama i bi}e profila Ø 100 mm. Plani-rana i postoje}a sekundarna vodovodna mreà poveza}ese na primarnu i ~ini}e jednu celinu.

Po potrebi, do realizacije planiranog primarnogdovodnika, mogu}e je izgraditi novi bunar na javnomgra|evinskom zemqi{tu, a preporu~uje se povr{inaplaniranog ozelewenog skvera u bloku 39. Ukoliko sezbog hidrolo{kih uslova ukaè povoqnija lokacija udelu ostalog gra|evinskog zemqi{ta, potrebno je izra-diti plan detaqne regulacije radi izdvajawa javnoggra|evinskog zemqi{ta.

Utvr|uju se slede}i uslovi za prikqu~ewe navodovodnu mreù:

- prikqu~ewe objekata namewenih stanovawu na uli~-nu vodovodnu mreù predvi|a se jednim prikqu~-kom. Vodomerni {aht minimalnih dimenzija 1,0 x 1,2 mpredvideti na parceli korisnika, a na udaqenostinajvi{e 0,5 m od regulacione linije;

- prikqu~ewe poslovnih objekata na uli~nu vodovod-nu mreù predvi|a se jednim prikqu~kom. Ukolikoje poslovni objekat sa vi{e zajedni~kih ulaza,odnosno zasebnih tehnolo{kih celina, moè imatinezavisne prikqu~ke vodovoda;

- za sme{taj vodomera potrebno je predvideti pro-storiju u prizemqu (suterenu) poslovnog objekta. Zamawe objekte u kojima nije mogu}e obezbediti adek-vatnu prostoriju moè se predvideti postavqawevodomera u odgovaraju}i {aht. Vodomerni {ahtpredvideti na parceli korisnika, a na udaqenostinajvi{e 0,5 m od regulacione linije.

Odre|ena odstupawa od navedenih uslova mogu}a suuz saglasnost JKP ''Vodovod i kanalizacija'' iz NovogSada.

Planira se separatno odvo|ewe otpadnih i atmos-ferskih voda sa atara.

Postoje}i i planirani pojedina~ni korisnicisakupqa}e otpadne vode u vodonepropusnim septi~kimjamama na svojim parcelama. Vodonepropusnost septi~-kih jama treba da obezbediti za{titu podzemqa odzaga|ewa.

Atmosferske vode atara orijentisane su premaniìm terenima, odnosno prema otvorenim kanalimakoji pripadaju melioracionim slivovima ''Bege~ I'',''Bege~ II'' i ''Vizi}''. Mawi deo prostora odvodwava sepreko melioracionog sliva ''Sukova bara''. Kvalitetvode koji se upu{ta u otvorenu kanalsku mreù, ne smeda ugrozi kvalitet vode u kanalima, odnosno, mora daodgovara kvalitetu II klase vodotoka.

Postoje}e trase otvorenih melioracionih kanalazadràvaju se sa mogu}no{}u zacevqewa na pojedinimdeonicama. Radi mogu}nosti ostvarivawa planiranihhidrauli~kih karakteristika kanala, za{tite, kao iodràvawa, formira se obostrani za{titni pojas{irine 14,0 m. Za{titni pojas je definisan od posto-je}e ivice korita kanala i u ovom pojasu nije dozvoqe-na gradwa izuzev saobra}ajnica i pojedine infrastruk-ture ili prema posebnim uslovima Javnog vodoprivred-nog preduze}a ''Vode Vojvodine'' iz Novog Sada.

Merodavni nivoi podzemne vode na prostoru katas-tarske op{tine Bege~ su :

- maksimalan nivo podzemne vode je od 77,00 do 82,00 m n.v;

- minimalan nivo podzemne vode je od 75.50 do 77,00 m n.v.

Pravac vodnog ogledala prose~nog nivoa podzemnevode je sever-jug, sa smerom pada prema jugu.

Postoje}i na~in odvo|ewa otpadnih i atmosfer-skih voda iz naseqa je separatan. Odvo|ewe otpadnihvoda je preko septi~kih jama na parcelama, kojeuglavnom nisu vododrìve, {to je neprihvatqivo sobzirom na prisutno zaga|ewe podzemqa otpadnomvodom. Atmosferske vode orijentisane su postoje}omnivelacijom prema niìm terenima, odnosno premaotvorenim kanalima koji pripadaju melioracionomslivu ''Bege~ I" i ''Bege~ II", ili mawim lokalnim depre-sijama gde se voda zadràva do upijawa ili isparewa.

Planira se separatno odvo|ewe otpadnih i atmos-ferskih voda iz naseqa.

Odvo|ewe otpadnih voda bi}e preko planiranezatvorene kanalizacione mreè za otpadne vode. Pri-marna kanalizaciona mreà bi}e profila Ø 300 mm i Ø 400 mm, a realizova}e se najve}im delom u uliciDositeja Obradovi}a. Orijentacija otpadnih vodakanalizacijom bi}e prema planiranom lokalnompostrojewu za pre~i{}avawe otpadnih voda u Bege~u.

Planirana sekundarna kanalizaciona mreà profi-la Ø 250 mm izgradi}e se u svim planiranim i posto-je}im ulicama. Nivelacione karakteristike terena iduìna kanalizacione mreè uslovqavaju izgradwurelejnih crpnih stanica u okviru regulacije ulica, awihov poloàj definisan je ovim planom.

Kao prelazno re{ewe do izgradwe planirane kanal-izacione mreè, otpadne vode }e se sakupqati uvodonepropusnim septi~kim jamama na parcelamakorisnika. Septi~ke jame treba graditi na minimalnojudaqenosti od 3,0 m mereno od susedne parcele.


Atmosferske vode odvodi}e se preko postoje}e iplanirane uli~ne otvorene kanalske mreè sa ori-jentacijom prema otvorenim kanalima melioracionihslivova ''Bege~ I i Bege~ II. Uli~na kanalska mreàizgradi}e se u okviru planirane regulacije ulica, awihov poloàj je definisan na prikazima popre~nihprofila saobra}ajnica. U zavisnosti od nivelacionihkarakteristika terena i raspoloìvog prostora, uokviru planirane regulacije ulice dozvoqava se deli-mi~no ili potpuno zacevqewe mreè.

Utvr|uju se slede}i uslovi za prikqu~ewe nakanalizacionu mreù:

- prikqu~ewe objekata na planiranu kanalizacijupredvi|a se jednim prikqu~kom;

- kanalizacioni {aht predvideti na parceli koris-nika, a na udaqenosti najvi{e 0,5 m od regulacionelinije;

- kanalizacioni prikqu~ak predvideti sa gravita-cionim prikqu~ewem;

- prikqu~ewe suterenskih i podrumskih prostorijapredvideti autonomnim sistemom za prepumpavawekoji su u nadle`nosti korisnika;

- na prostoru gde nema izgra|ene kanalizacije, arealizacija planirane kanalizacije nije izvesna,odvo|ewe otpadnih voda bi}e preko vodonepropus-nih septi~kih jama na parceli korisnika. Posebnose insistira na vodonepropusnosti septi~kih jama,a u ciqu za{tite podzemqa od zaga|ewa.

Odre|ena odstupawa od navedenih uslova mogu}a suuz saglasnost JKP Vodovod i kanalizacija'' iz NovogSada.

Merodavni nivoi podzemne vode u gra|evinskomrejonu naseqa su :

- maksimalan nivo podzemne vode je oko 77.80 m n.v;

- minimalan nivo podzemne vode je oko 75,70 m n.v.

Pravac vodnog ogledala prose~nog nivoa podzemnevode je sever-jug, sa smerom pada prema jugu.

Poloàj vodovodne i kanalizacione mreè u nasequdat je na grafi~kom prikazu "Plan hidrotehni~keinfrastrukture" u razmeri 1:2500 i na popre~nim pro-filima ulica u razmeri 1:200. Na "Planu organizacijei ure|ewa u KO Bege~" u razmeri 1:10000 dat je poloàjhidromelioracionih kanala i crpnih stanica za melio-raciju u ataru.

3.5.4. Energetika

U ataru katastarske op{tine Bege~ nisu izraèneve}e potrebe za energetskom potro{wom, ali je bitanprolazak krupne energetske infrastrukture, odnosnomagistralnih i regionalnih energetskih vodova, kao idistributivne gasovodne sredwepritisne i elektro--energetske sredwenaponske mreè. Severno i zapadnood naseqa kroz atar prolazi 220 kV dalekovod kojipovezuje TS 220/110/35 kV "Srbobran" sa TS 220/110/35 kV"Ruma". Tako|e, severno od naseqa prolazi 110 kVdalekovod koji povezuje TS 110/20 kV "Futog" sa TS110/35 kV "Ba~ka Palanka", kao i 35 kV vod od TS 35/10 kV"Futog" do TS 35/10 kV "êlarevo". Oko ovih dalekovo-da postoje za{titni energetski koridori.

Pored elektroenergetske infrastrukture kroz pod-ru~je atara prolazi i ogranak magistralne gasovodne

mreè Futog-Ba~ka Palanka. Ovi objekti imaju odgo-varaju}e za{titne koridore.

Snabdevawe elektri~nom energijom naseqa Bege~bi}e iz jedinstvenog elektroenergetskog sistema putemdvostepene (110/20/0,4 kV) transformacije.

Osnovni objekat za snabdevawe, a ujedno i veza naelektroenergetski sistem Grada i {ire, bi}e TS 110/20 kV"Futog". Sa 20 kV nadzemnog voda koji iz ove TS prolazikroz Bege~ poveziva}e se nove planirane transforma-torske stanice, koje }e napajati distributivnu nisko-naponsku mreù Bege~a.

Za planirane objekte poslovnih sadràja, potrebnetransformatorske stanice gradi}e se na osnovustvarnih potreba i na zahtev investitora, u skladu saelektroenergetskim uslovima.

Planirane transformatorske stanice za potrebestanovawa gradi}e se zidawem ili od monta`no beton-skih elemenata (MBTS). Stubne transformatorskestanice mogu se graditi samo kao interventne u stam-benim zonama.

Utvr|uju se slede}i uslovi prikqu~ewa na elek-troenergetsku mreù:

- snabdevawe objekata porodi~nog stanovawa ele-ktri~nom energijom re{iti prikqu~ewem na posto-je}u ili planiranu elektroenergetsku mreù. Uslu~aju prikqu~ewa na nadzemnu mreù, prikqu~akse moè izvesti nadzemno ili podzemno, a u slu~ajuprikqu~ewa na kablovsku distributivnu mreùprikqu~ak izvesti preko kablovske prikqu~nekutije. Poloàj prikqu~nog ormara prilagoditiuslovima JP "Elektrodistribucija" Novi Sad takoda bude na fasadi objekta ili u specijalnimslu~ajevima na drugim mestima;

- prikqu~ewe poslovnih objekata ili kompleksaizvesti na postoje}u ili planiranu elektroenerge-tsku mreù sopstvenom transformatorskom stani-com ili direktno na distributivnu elektroenerget-sku mreù u zavisnosti od potreba. Prikqu~akizvesti u skladu sa elektroenergetskim uslovimaJP "Elektrodistribucija" Novi Sad.

Osnovni sistem za snabdevawe Bege~a toplotnomenergijom bi}e gasifikacioni sistem. Glavni objekatza snabdevawe Bege~a gasom je MRS "Bege~", koja }esnabdevati postoje}e i budu}e objekte porodi~nogstanovawa, kao i planirane poslovne objekte. Osimpostoje}e gasovodne mreè, planira se izgradwagasovodne mreè i u ostalim ulicama naseqa.

Utvr|uju se slede}i uslovi prikqu~ewa na gaso-vodnu mreù:

- snabdevawe objekata toplotnom energijom re{itiprikqu~ewem na postoje}u ili planiranu distribu-tivnu gasovodnu mreù. Prikqu~ak i poloàj KMRS(ku}ni merno-regulacioni set-stanica) projektovatii izgraditi prema uslovima DP "Novi Sad-Gas".

Poloàj elektroenergetske i gasne distributivnemreè u nasequ dat je na grafi~kom prikazu "Planenergetske infrastrukture" u razmeri 1:2500 i napopre~nim profilima ulica u razmeri 1:200. Na "Planuorganizacije i ure|ewa u KO Bege~ " u razmeri 1:10000dat je poloàj magistralnih energetskih vodova uataru.


3.5.5. Telekomunikacije

Podru~je Bege~a ima delimi~no izgra|enu telekomu-nikacionu mreù. U nasequ je izgra|ena automatskatelefonska centrala sa mreòm telefonskih kablovakoji obezbe|uju prikqu~ak za korisnike. Ova telefon-ska centrala ima dovoqno kapaciteta, tako da je mo-gu}e izgraditi telekomunikacionu mreù do svih pla-niranih sadràja. Izgradwa ove nove mreè zavisi}eod dinamike izgradwe planiranih sadràja i zahtevaza prikqu~ewe na telekomunikacioni sistem.

Pro{irewe kapaciteta vr{i}e se na osnovu uslovaAD"Telekom" Srbija.

Utvr|uju se slede}i uslovi prikqu~ewa na teleko-munikacionu mreù:

- u slu~aju prikqu~ewa na podzemnu mreù, prikqu-~ak izvesti preko tipskog TT prikqu~ka na pristu-pa~nom mestu na fasadi objekta, a u slu~aju pri-kqu~ewa na nadzemnu mreù preko odgovaraju}eprikqu~ne kutije na tavanskom delu objekta.

U okviru popre~nih profila ulica rezervisani sunezavisni koridori za telefonske instalacije ikablovski distributivni sistem, ~ime se obezbe|ujuracionalna re{ewa i realizacija.

3.6. Zelenilo

Podizawe zelenila u nasequ ima za ciq stvarawepovoqnih mikroklimatskih uslova (vetar, vlaga, osun-~awe i dr.), omogu}avawe aktivne rekreacije, boravakna otvorenim i ure|enim slobodnim povr{inama. Za-stupqenost vegetacije doprinosi ukupnoj ambijentalnojvrednosti i kori{}ewu prostora.

Zelenilo od op{teg zna~aja, odnosno javno zeleni-lo zastupqeno je u vidu uli~nog zelenila i zelenogskvera koji obeleàva centar naseqa. Samo ure|ewepartera skvera treba da omogu}i pe{a~ka kretawa uvi{e pravaca i da sadrì mawi poplo~ani prostor saklupama pod odgovaraju}im zelenilom (li{}ari, ~eti-nari, travwaci, cve}e i {ibqe).

Uli~no zelenilo sadrì slede}e vegetacione ele-mente: listopadno visoko drve}e (lipe, javor, koprivi}i sl.), nizove {ibqa visine do 1,5 m i travnate trake.Visoko drve}e koristi se sa jedne ili sa obe straneulice u zavisnosti od {irine uli~nog profila ipoloàja infrastrukture. Sve postoje}e drvoredepotrebno je zadràti, a wihovo obnavqawe i podizawenovih vr{iti na osnovu urbanisti~kih uslova.

Kao sastavni i neophodni deo ure|ewa slobodnihprostora, zelenilo se javqa u okviru kompleksa{kole, de~je ustanove, zdravstvene stanice, kulturnogi trgova~kog centra, te sportskog kompleksa.

Zelenilo u okviru kompleksa {kola i de~je ustanovezauze}e oko 50% od ukupne povr{ine. Ulazni delovibi}e nazna~eni dekorativnim, parkovskim asorti-manom i koloritom cve}a. Najzna~ajniju vegetaciju tre-balo bi da ~ini kompaktno formiran zeleni obodnipojas, strukturisan od visokih li{}ara, ~etinara iìve zelene ograde. Uredno ko{eni travwaci saponekim stablom dobra su osnova za igru i odmor dece.Uz ju`ne fasade objekata na udaqenosti od 6-8 mpotrebno je saditi listopadno drve}e (lipa, breza,javor) radi za{tite od prejake insolacije. Raznorodanasortiman drve}a u {kolskom dvori{tu moè da

posluì u edukativne svrhe, odnosno za upoznavawe inegovawe zelenila.

U okviru kompleksa sportskog centra, u zavisnostiod sadràja, programa i rasporeda objekta i otvorenihsportskih terena, ozeleweni prostori treba da zauzmuoko 40% od ukupne povr{ine, ne ra~unaju}i travnateterene fudbalskog igrali{ta. Neophodna je postavkazelenog za{titnog pojasa u {irini 20-40 m sa za-stupqenom visokom vegetacijom (lipa, javor, crni bor,razne vrste visokog otpornog {ibqa), kojom se kom-pleks odvaja od okolnih namena.

Zelenilo u okviru parcele porodi~nog stanovawaplanira se kao predba{ta, ku}ni vrt, vo}wak i povrt-wak, ~ija ure|enost doprinosi lep{em izgledu i auten-ti~nosti naseqa.

Ure|ewe {umskih prostora trebalo bi poveriti{umarskim organizacijama uz preporuku da postoje}etopolike zamene potencijalnom vegetacijom podru~ja,{to se posebno odnosi na delove II stepena za{titeBege~ke jame.

Van{umsko zelenilo trebalo bi podizati u atarunaro~ito uz puteve i kanale. Posebnoj atraktivnostipejzaà doprineli bi dvostruki drvoredi du` tzv.Obalske ulice, odnosno deonice lokalnog puta Bege~--Jama do nasipa, kao i du` atarskog puta koji u pravcuzapada vodi do crpne stanice uz nasip.

Vetrobranski pojasevi na poqoprivrednom zemqi-{tu podiù se na rastojawu od 1000 m, a postavqaju seupravno na pravce preovla|uju}ih vetrova.

3.7. Sredworo~ni program ure|ivawa javnog gra|evinskog zemqi{ta

U skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi, zajavne povr{ine u ataru predvi|eno je zemqi{tepovr{ine oko 217 ha, a unutar gra|evinskog rejona oko66 ha. Od toga oko 39 ha mewa namenu, tako da }e seizuzeti iz poseda korisnika i, za ono koje to ve} nije,isplatiti naknada u skladu sa odredbama zakona kojimse ure|uje eksproprijacija, da bi se potom op{tim aktomodredilo za javno gra|evinsko zemqi{te.

U vezi sa ure|ivawem javnog gra|evinskog zemqi{tau sredworo~nom periodu, u nasequ Bege~ prioritetnaje izgradwa {kolske fiskulturne sale, pijace,pove}awe kapaciteta objekta mesne zajednice izdravstvene stanice, izgradwa produètka ulice Sve-tozara Markovi}a sa spajawem sa raskrsnicom ulicaPartizanske i Kraqa Petra I, produètka ulice 20.oktobra do nasipa uz spajawe sa ulicama Dositeja Obra-dovi}a i Laze Kosti}a, izgradwa nove ulice ju`no odbloka broj 18 i reìjske saobra}ajnice kao pro{irewaulice Nikole Tesle. Prioritetna je i izgradwa kana-lizacione mreè u postoje}im ulicama, kolektora ipre~ista~a otpadnih voda. U ataru, prioritetno je zasi-pawe dela mreè atarskih puteva kako bi se otvorilialternativni pristupi skeli i Bege~koj jami.

Izgradwa ulica je prioritetna na povr{ini od 5,5 ha,od ~ega je u dràvnoj svojini 2,2 ha, a parcelacija naprivatnom zemqi{tu je sprovedena na 0,9 ha. Zapre~ista~ otpadnih voda i transformatorske stanicetrebalo bi u dràvnu svojinu pribaviti 1,54 ha, a zapro{irewe kompleksa de~ije ustanove jo{ 0,2 ha. Ukup-no, potrebno je u dràvnu svojinu pribaviti zemqi{tapovr{ine 5,04 ha.


U narednim fazama trebalo bi pristupiti izgradwii ure|ewu preostalih planiranih ulica, transforma-torskih stanica, sadwi drvoreda du` svih ulica iva`nijih puteva, izgradwi nove {kole, te biciklisti-~ke staze kroz naseqe sa vezom na nasip.

Nezavisno od prioritetne i potowe faze, izme-{tawu magistralnog puta pristupi}e se prema dinami-ci usagla{enoj sa planovima vi{eg reda.

3.8. Posebni zahtevi za oblikovawe

Radi o~uvawa specifi~nosti i ambijentalnihobele`ja vojvo|anskog sela, prilikom projektovawanovih objekata u Bege~u obavezno je da se arhitektonskooblikovawe uskladiti sa, ravni~arskom podnebquprimerenom, upotrebom: boja (npr. beli ili pastelnitonovi zidova, tamne sokle), prirodnih materijala(npr. trska ili biber-crep, malterisana opeka zidova,staze poplo~ane opekom, zidani stubovi trema i ograde,drvo kao deo konstrukcije krova, zabata, trema iograde), te fasadnih i krovnih elemenata (npr. zidanizabati prizemnica izvu~eni iznad dvovodnih krovova -- zaobqene kible, mawi pravougaoni prozori). Ne dozvo-qava se primena kamena, kerami~kih plo~ica, fasadnei silikatne opeke na fasadama. Preporu~uje se da segabariti novih objekata podrede nasle|enoj ili stili-zovanoj tipologiji starih objekata (preovla|uju}a "ku}aduòm", poneka "preka" i "ku}a na lakat", sa tremomili podu`nim hodnikom - gonkom). To zna~i da bi pri-likom projektovawa objekata trebalo izbegavati pod-nebqu strane oblikovne elemente, a u za{ti}enimprostornim celinama i okolini za{ti}enih objekataprimewivati uslove i mere tehni~ke za{tite(poglavqe "3.9.1.").

3.9. Uslovi za{tite na podru~ju plana

3.9.1. Za{tita nepokretnih kulturnih dobara

Na osnovu Studije o kulturnom nasle|u Bege~aizra|ene februara 2004. godine od strane Zavoda zaza{titu spomenika kulture Grada Novog Sada, utvr|ujuse uslovi i mere za{tite i to: spomenika kulture,arheolo{kih lokaliteta, prostornih i ambijentalnih

celina, te vrednih objekata koji odre|uju fizionomiju iidentitet naseqa. U skladu sa Zakonom o kulturnimdobrima ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj71/94), sve budu}e planske i graditeqske intervencijeu zonama za{tite moraju ishodovati uslove nadle`nogZavoda za za{titu spomenika kulture Grada NovogSada.

U strogom reìmu za{tite ~uva}e se spomenik kul-ture - zgrade, pokretni inventar i neposrednaokolina imawa "Vizi}" (re{ewe Pokrajinskog zavodaza za{titu spomenika kulture, broj 01-359/1-74 od 1974.godine). Sve intervencije na nepokretnom kulturnomdobru vr{e se u skladu sa Zakonom o kulturnim dobri-ma, uz saglasnost nadle`ne slu`be za{tite.

Utvr|uje se za{tita lokaliteta spomenika kulture- arheolo{kog nalazi{ta Castellum Onagrinum(re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenikakulture, broj 02-232/1-69 od 1970. godine) na parcelamabroj 1544, 1545, 1546 i 1547 (odgovaraju}e biv{imparcelama broj 817/1 i 817/3 iz navedenog re{ewa done-tog pre komasacije). Kako nadle`na slu`ba za{titespomenika kulture predlaè pro{irewe zone za{titespomenika kulture, ovim planom utvr|uje se potenci-jalna zona za{tite spomenika kulture i to:


Tabela broj 6. Procena potrebnih sredstava za ure|ewe saobra}ajnica i izgradwu javne komunalne infrastrukture

Planirane instalacije

[irina/

pre~nik/

komada

Povr{ina/

duìna Jedini~na cena

UKUPNO

(din)

Kolovoz 5-6 m 27.225 m2 3.300 din/ m

2 89.842.500

Parking mesta 40 kom 440 m2 2.640 din/ m

2 1.161.600

Trotoar i bicikl. staze 2 m 18.410 m2 1.980 din/ m

2 36.451.800

Vodovod 100 mm 7.700 m 3.500 din/m 26.950.000

Kanalizacija 250 mm 21.100 m 4.200 din/m 88.620.000

Transformator. stanica 7 komada - 2.000.000 din/kom 14.000.000

Elektroenerg.

sredwenapon. mreà

-

6.700 m

5.000 din/m

33.500.000

Gasovodna distributivna

mreà

-

13.000 m

3.000 din/m

39.000.000

UKUPNO 329.525.900

Sredstva za finansirawe izgradwe prioritetnih radova obezbedi}e se iz:

- naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta;

- naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta;

- zakupnine za gra|evinsko zemqi{te i

- drugih izvora u skladu sa zakonom.

- zona broj 1 na potezu Kuva - Atske, koja je delimi~nou gra|evinskom rejonu naseqa, a pruà se na parce-lama broj 1548, 1553, 1560, 1561, 1562, 1563, 1564,1565, 1567, 1568, 1572 i 1651/6 u dru{tvenom vlas-ni{tvu i na parcelama broj 1470-1543, 1548-1559,1569/1, 1569/2, 1570-1624, 1625/1, 1625/2, 1626-1635,1636/1, 1636/2, 1637-1650, 1651/1, 1651/2, 1651/3,1651/4, 1651/5 u privatnom vlasni{tvu.

U zoni za{tite spomenika kulture kao arheolo{komnalazi{tu, zabrawena je izgradwa novih vikend-objeka-ta i vinogradarskih ku}ica, sadwa novih vo}waka ivinograda na mestima koje su sada oranice i ba{te, tekori{}ewe ovog prostora kao pozajmi{ta zemqe. Udelu zone unutar gra|evinskog rejona, potrebna jepovremena kontrola zemqanih radova.

Utvr|uje se zona za{ti}ene okoline potencijalnogspomenika kulture i to:

- deo zone broj 1 na potezu Kuva -Atske u gra|evinskomrejonu naseqa, na parceli broj 1469 u dru{tvenomvlasni{tvu i na parcelama broj 901-910, 911/1,911/2, 912/1, 912/2, 913-916, 921, 922, 926-930, 934,935 i 1461-1468 u privatnom vlasni{tvu.

U zoni za{ti}ene okoline, odnosno na potencijalnomarheolo{kom nalazi{tu, pre bilo kakvih gra|evinskihaktivnosti potrebno je izvr{iti za{titna iskopavawakako bi se kulturno-istorijske vrednosti spasile doku-mentovawem i preno{ewem u muzej. Obavezuje seizvo|a~ radova na izgradwi objekata da izvr{iprethodno arheolo{ko sondirawe terena, a u slu~aju dase postojawe nalazi{ta potvrdi, mora obezbeditisredstva za wegovu punu za{titu.

Utvr|uje se za{tita arheolo{kih lokaliteta gdebi minimalna mera za{tite bila prijavqivawe svihvrsta zemqanih radova u pre~niku 200-300 m od mestasa koga poti~u do sada poznati nalazi. Na evidentira-nim i potencijalnim nalazi{tima (zone broj 2-13) kojauìvaju za{titu kao nepokretna kulturna dobra odop{teg interesa, gde je prema Zakonu o kulturnimdobrima wihovo o~uvawe i istraìvawe pod posebnimuslovima, propisuje se stroìja mera za{tite, odnosno,pre bilo kakvih gra|evinskih aktivnosti potrebno jeizvr{iti za{titna iskopavawa, kako bi se kulturno--istorijske vrednosti nalazi{ta spasile dokumento-vawem i preno{ewem nalaza u muzej. Zone arheolo{kihnalazi{ta su slede}e:

- zona 2. na potesu Vizi} bara, na parcelama broj2568-2591 i 2453-2462, te na potezu Vrtlog naju`nim delovima parcela broj 2561/1 i 2561/2 -nalaz grn~arije iz perioda neolita, eneolita, bron-zanog doba, latena i sredweg veka;

- zona 3. na potesu Tatarnica, na parcelama broj 3037-3040, 3050, 3051, 3057-3062 i 3094-3117 - nalazpraistorijske grn~arije iz bronzanog i starijeg gvoz-denog doba, grn~arije latenske, da~ke, kasnoanti~kei sredwevekovne, kao i ostataka koji ukazuju na po-stojawe nekog monumentalnijeg objekta u okvirusredwevekovnog naseqa;

- zona 4. na potesu Tatarnica, na parcelama broj 3203-3222 - nalaz ostataka bronzanodobnog naseqa sadelovima praistorijske grn~arije, ~ak i kamenihalatki, iz star~eva~ke kulture, bronzanog i stari-jeg gvozdenog doba i kasnoanti~kog perioda;

- zona 5. na potesu Tatarnica - Vodeni~i{te, naparcelama broj 3287-3291 - nalaz ulomaka grn~arijelatenske, kasnoanti~ke i sredwevekovne;

- zona 6. na potezu Selu{ kao delu velikog arheo-lo{kog nalazi{ta na trome|i bege~kog, ba~ko-palana~kog i futo{kog atara, na parcelama broj1882-1910 - nalaz ulomaka grn~arije iz praistori-jskih i istorijskih perioda, zatim kamena, opeka,ìvotiwskih kostiju, ku}nog lepa i sl.;

- zona 7. na potezu Selu{, na parcelama broj 1875--1877 - ulomaka grn~arije i ku}nog lepa koji pri-padaju nasequ ravni~arskog tipa iz starijeg gvoz-denog doba;

- zona 8. na potezu Selu{, na parcelama broj 1834--1850 - ulomaka grn~arije iz bronzanog doba, ku}noglepa, kamena, kamenih praistorijskih noì}a,ru~nih `rvweva i ìvotiwskih kostiju;

- zona 9. na potezu Selu{, parcele broj 1826 - 1830 -ulomci grn~arije, opeka, kamena i ku}nog lepa izbronzanog i sredwevekovnog perioda;

- zona 10. na potezu Staro selo, na parcelama broj4231 i 4232 - nalaz ulomaka sredwovekovne grn~a-rije, kamenova, opeke i ku}nog lepa;

- zona 11. na potesu Staro selo na kojem su stariBege~ani nakon seobe pod Arsenijem III ârno-jevi}em gradili svoje naseqe, parcele broj 4114 -4127 i 4297-4230 - ve}a koli~ina ulomaka grn~arije,kamena, ìvotiwskih kostiju i opeka iz praistorij-skih i istorijskih perioda;

- zona broj 11a. na potesu Kuva - Staro grobqe,parcele broj 1207 - 1219, sa dva monumentalna nad-grobna spomenika iz XVIII veka izba~ena na letwiput, zajedno sa usitwenim qudskim kostima nagrobqu iz XVII i XVIII veka;

- zona 12. na potesu Kuva - Debeqak, parcele broj1170-1175, sa ulomcima grn~arije praistorijske,latenske i anti~ke, te fragmentovane opeke sa rim-skog utvr|ewa;

- zona 13. na potesu Bege~ka jama (severno od ~arde),parcela broj 4269 sa ulomcima grn~arije od prais-torije do sredweg veka, sa kamewem, kostima,zgurom, delovima opeke i ku}nog lepa.

Utvr|uje se za{tita prostornih celina gde bi semerama za{tite uli~ne mreè i profilacije,parcelacije, specifi~nih fizi~kih struktura i na~inaure|ewa parcele ~uvala fizionomija i identitetseoskog na~ina ìvota u XIX i prvoj polovini XX veka uVojvodini. Blaì reìm za{tite obuhvata podru~jeizme|u ulica Zmaj Jovine, \ure Jak{i}a, Laze Kosti}ai Vuka Karaxi}a, a podrazumeva o~uvawe uli~ne mreèortogonalno trasiranih i karakteristi~no profil-isanih ulica sa po{tovawem tradicionalnog na~inaivi~ne izgradwe i parcelacije, uz preporuku da volu-meni novih objektata budu podre|eni nasle|enoj ilistilizovanoj tipologiji starih. Stroìji reìmza{tite, kojim se {tite odabrani objekti sa okolinom iprostorne celine time {to promene u wima podleùvalorizaciji kroz uslove i mere za{tite zbog o~uvawatradicionalnog karaktera, primewuje se u slede}imambijentalnim celinama:

- u Dunavskoj ulici za parcele sa ku}nim brojevima 8,27, 29, 34 i 58-86;

- u ulici Kraqa Petra za parcele sa ku}nim brojevi-ma 3-31, 43, 47, 49 i 52;

- u ulici Partizanskoj za parcele sa ku}nim brojevi-ma 46, 50 i 52.


Utvr|uje se za{tita evidentiranih i vrednih objeka-ta tako {to bi se uslovima za adaptaciju stambenihobjekata ili izgradwu novih objekata valorizovalenasle|ene arhitektonske vrednosti i uspostavqale seu savremenim uslovima. Sve intervencije u objektu, nawemu i u wegovoj neposrednoj blizini moraju biti izve-dene prema konzervatorsko-restauratorskim uslovimai merama tehni~ke za{tite koje utvr|uje nadle`niZavod za za{titu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Evidentirani objekti zna~ajni za za{titu gra-diteqskog nasle|a su:

- Srpska pravoslavna crkva sv. Luke (crkva Svetogapostola i evangeliste Luke u Bege~u) u uliciKraqa Petra I broj 43 podignuta 1838. godine kaoreprezentativna, jednobrodna, zasvedena gra|evinasa klasicisti~ki izvedenim pro~eqem i 1875.godine podignutim baroknim zvonikom koji domini-ra panoramom naseqa;

- Osnovna {kola "Veqko Petrovi}" u ulici KraqaPetra I broj 38, koja nema veliku arhitektonskuvrednost;

- Kompleks Ekonomije "Vizi}" u ulici Nikole Teslebroj 6, koji sadrì stambene, upravne i ekonomskeobjekte, a me|u kojima se isti~e stambeni objekat iz1810. godine, klasicisti~kog stila, sa tremom,podrumom i ogradnim zidom povezanim sa drugimmawim objektom.

Vredni objekti narodnog graditeqstva zna~ajniza za{titu graditeqskog nasle|a su:

- u ulici Dunavskoj ku}e sa brojevima 14, 23, 46, 58, 77,82 i 86;

- u ulici \ure Jak{i}a broj 7, 9 i 13;

- u ulici Ivawdawskoj broj 21;

- u ulici Kraqa Petra I broj 12, 16, 21, 50 i 68;

- u ulici Ribarskoj broj 10, 42 i 74;

- u ulici Svetozara Markovi}a broj 58.

Vredni objekti gra|anske arhitekture zna~ajni zaza{titu graditeqskog nasle|a su:

- u ulici Dunavskoj ku}e sa brojevima 8, 27, 29, 34, 62,75, 78 i 80;

- u ulici Kraqa Petra I broj 47, 49 i 52;

- u ulici Partizanskoj broj 46, 50 i 62.

Me|u vredne objekte koji odre|uju identitet naseqaspadaju zavetni krstovi, javni spomenici i nadgrob-ni spomenici. Od nekada{wih 7 zavetnih krstova saraspe}em sa~uvan je samo onaj ispred crkve, dok bi odzna~aja bilo obnavqawe uklowenih sa lokacije ispredDoma kulture i sa ledine na raskrsnici ulica KraqaPetra I i Laze Kosti}a. U javne spomenike spadaju:spomenik palima u NOB-u iz 1984. godine (ispredosnovne {kole), spomen-plo~a palim borcima i `rtva-ma fa{isti~kog terora (skinuta sa fasade i depono-vana u {koli), spomen-plo~a Milanu Draì}u-Mrgudu(na uli~noj fasadi rodne ku}e u ulici Nikole Teslebroj 16), te spomen-plo~a povodom prelaska partizana uSrem i otkrivawa partizanske baze (na uli~noj fasadiu Partizanskoj ulici broj 72). Sa~uvana su dva nadgrob-na spomenika sa starog grobqa u ataru, ~etiri nad-grobnika u porti crkve i dvadesetak nadgrobnihspomenika iz XIX veka na sada{wem aktivnom grobqu.

3.9.2.Za{tita prirode

Za{tita vodenog ekosistema "Bege~ka jama" saneposrednim okruèwem spada u III kategoriju kaozna~ajno prirodno dobro, za koje je Skup{tina GradaNovog Sada donela Odluku o za{titi Parka prirode"Bege~ka jama" ("Slu`beni list Grada Novog Sada",broj 14/99), ~ije prirodne pogodnosti treba sa~uvati iomogu}iti razvoj specifi~ne flore i faune. Odre|enje drugi stepen za{tite za vodene, a tre}i stepen za{umske povr{ine. Podru~je drugog stepena za{titeobuhvata vodene povr{ine maweg i ve}eg jezera na koji-ma mere i aktivnosti treba da omogu}e unapre|eweop{tih ekolo{kih uslova za o~uvawe specijalnihprirodnih vrednosti i ograni~eno kori{}ewe prostoraradi uspostavqawa prirodne ravnoteè i ostvari-vawa funkcije za{ti}enog prirodnog dobra. Napodru~ju tre}eg stepena za{tite, potrebno je sa~uvatipostoje}e {umske povr{ine i omogu}iti na~in gaz-dovawa u okviru kojeg }e se obnavqati u skladu sapejsaòm Podunavqa. U svim planiranim aktivnostimazabraweno je zaga|ivawe vazduha i voda, izazivawebuke, nekontrolisano kori{}ewe vodenog resursa inekontrolisano upu{tawe otpadnih voda u podzemqe ijezera; zabrawena je se~a ili bilo koji vid uklawawaautohtonih stabala bele i crne topole i bele vrbe,hidromelioracioni radovi i pove}awe plantaà podeuro-ameri~kim toplama. Za{ti}eno prirodno dobrotreba da bude obeleèno prema Pravilniku o na~inuobeleàvawa za{ti}enih prirodnih dobara ("Slu`be-ni glasnik Republike Srbije", broj 30/92), a svi radovii aktivnosti u Parku prirode "Bege~ka jama" podleùproceduri dobijawa uslova, saglasnosti i dozvolautvr|enih zakonima za za{ti}eno podru~je.

Kao spomenici prirode, pod za{titom zakona sujedno stablo bele topole i ~etiri stabla crne topolena krajwem severu za{ti}enog parka prirode "Bege~kajama". Za{ti}ena stabla se nalaze u {umskom za{tit-nom pojasu ispred odbrambenog nasipa, 3 km uzvodno odBege~ke crpne stanice (re{ewe broj 03-633/6-68).

U skladu sa odredbama ~lana 46. Zakona o za{titiìvotne sredine ("Slu`beni glasnik Republike Srbi-je", broj 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/95 i 53/95),obavezuje se izvo|a~ radova da, ukoliko u tokuizvo|ewa radova nai|e na prirodno dobro koje jegeolo{ko-paleontolo{kog ili mineralo{ko-petro-grafskog porekla, a za koje se pretpostavqa da ima svo-jstvo prirodnog spomenika, o tome obavesti nadle`niZavod za za{titu prirode Srbije i da preduzme svemere kako se ne bi o{tetilo prirodno dobro do dolas-ka ovla{}enog lica.

3.9.3. Za{tita ìvotne sredine

Za{tita ìvotne sredine obezbedi}e se spre~a-vawem {tetnih uticaja u kori{}ewu prirodnih resursai o~uvawem stabilnosti postoje}ih ekosistema, pejza`-nih i ambijentalnih vrednosti. Potrebno je obezbeditimere za{tite povr{inskih i podzemnih voda, vazduha,kao i za{tite od zaga|ivawa i neadekvatnog ko-ri{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta, nekontrolisanogodlagawa otpadaka, buke i svih drugih {tetnihaktivnosti. Planiranom namenom povr{ina usagla-{enom sa svojstvima pedolo{ke strukture zemqi{taza{titi}e se najproduktivniji tipovi zemqi{ta zapoqoprivredno kori{}ewe, a zemqi{ta ugroènapodzemnim vodama za{titi}e se izgradwom kanala zaodvodwavawe i nasipawem terena za izgradwu plani-ranih objekata i povr{ina. Spre~ava}e se degradacija


zemqi{ta kontrolisanim odlagawem otpadaka, a pro-stori postoje}ih deponija }e se sanirati.

Potrebno je obezbediti kontinuirano pra}ewezaga|enosti zemqi{ta sa ciqem da se utvrdi staweplodnosti i eventualne zaga|enosti sadràjimamikroelemenata i te{kih metala i ostacima pesticidai policikli~nih aromati~nih ugqovodonika na povr{i-nama za proizvodwu povr}a i vo}a.

Za{tita voda obuhvata o~uvawe kvaliteta podzem-nih voda i voda u mreì melioracionih kanala, ribwa-ka, dunavskih rukavaca, jezera i vodotoka reke. Potreb-no je ispitati kvalitet podzemne vode, prve izdani.Za{tita podzemnih voda i zemqi{ta od zaga|ivawaobezbedi}e se zabranom neposrednog ispu{tawaotpadnih voda u podzemqe i melioracione kanale,odnosno izgradwom kanalizacionog sistema za odvo-|ewe otpadnih voda i lokalnog sistema za pre~i{}a-vawe otpadnih voda. Svi zaga|iva~i koji imaju otpadnevode optere}ene organskim i neorganskim materijamamoraju vr{iti prethodno pre~i{}avawe pre upu{tawau vodotok ili zemqi{te. Uliv kanala Tatarnice, kojidrenira okolno zemqi{te, svojim fizi~ko-hemijskimsastavom ugroàva Bege~ku jamu, te je neophodno hitnopreduzimawe mera protiv zaga|iva~a. Potrebno jepratiti kvalitet voda i, u zavisnosti od prisustvadozvoqenih koli~ina opasnih i {tetnih materija,utvr|ivati uslove ispu{tawa i kori{}ewa voda.

Resursi naseqa obuhvataju poqoprivredno zemqi-{te, povr{inske i podzemne vode i zelene povr{ine.Prema pedolo{kim, hidrolo{kim i drugim svojstavimapoqoprivredno zemqi{te koristi}e se za ratarsku ipovrtarsku proizvodwu. Na zemqi{tima nepogodnim zapoqoprivredno kori{}ewe podiza}e se {ume ekonom-skog, rekreacionog i za{titnog karaktera. Spre~ava}ese nekontrolisano kori{}ewe poqoprivrednog i {um-skog zemqi{ta. Utvr|uje se obaveza podizawa za{ti-tnog zelenog pojasa oko grobqa i izme|u izgra|enihpovr{ina i granice gra|evinskog podru~ja. Pri bilokojoj proizvodwi moraju se maksimalno po{tovatipropisi usmereni na za{titu prirodne sredine i~uvawe plodnosti zemqi{ta. Gra|ewe industrijskih idrugih objekata i postrojewa ne moè se odobriti uko-liko nisu obezbe|eni tehni~ki i drugi uslovi zaza{titu od zaga|ivawa.

3.9.4.Za{tita od elementarnih nepogoda i ratnih opasnosti

U ciqu za{tite od elementarnih nepogoda, ne plani-ra se izgradwa na podru~jima ugroènim visokim pod-zemnim vodama (prostori uz melioracione kanale), alise u nasequ planira odràvawe postoje}ih i izgradwanovih kanala za odvod atmosferskih voda, izgradwakanalizacione mreè otpadnih voda, pridràvaweprotivpoàrnih uslova za{tite i izgradwa objekata uskladu sa ugroèno{}u zone zemqotresima ja~ine 7o MCS.

U ciqu za{tite od ratnih opasnosti, a radi zbri-wavawa qudi i materijalnih dobara, u Bege~u se plani-ra izgradwa zaklona (~etvrti stepen ugroènosti).

4. PRAVILA GRA\EWA U ATARU

4.1. Sala{i

Pri rekonstrukciji postoje}ih sala{a mogu}a jezamena i dogradwa stambenih objekata, izgradwa

objekata za primarnu poqoprivrednu proizvodwu,farmi kapaciteta do 50 uslovnih grla stoke ili objeka-ta za upotrebu u kulturne, etnolo{ke, turisti~ke,rekreativne i sli~ne svrhe. Nova izgradwa sala{a napoqoprivrednom zemqi{tu uz magistralni put igra|evinski rejon treba da bude na rastojawu ne ve}emod 500 m, sa saobra}ajnim prikqu~cima preko posto-je}ih atarskih puteva.

Uslovi za rekonstrukciju i izgradwu objekata nasala{ima su:

1) parcele sala{a zadràvaju se u postoje}im grani-cama; minimalna povr{ina nove parcele za izgradwusala{a je 2000 m2, pri ~emu minimalna povr{inacelokupnog kompleksa sala{a (sa pripadaju}im obradi-vim zemqi{tem u okruèwu) iznosi 3 ha; u slu~aju reor-ganizacije postoje}eg ili izgradwe novog sala{a,parcela se deli na stambeno dvori{te (15-25% ukupnepovr{ine), ekonomsko dvori{te (30-35% ukupne po-vr{ine) i ba{tu (40-55% ukupne povr{ine);

2) za izgradwu stambenog objekta minimalnaudaqenost do suseda je 10 m, spratnost objekta jeprizemqe do P+Pk sa nazitkom maksimalne visine 1 mi mogu}im podrumom ili suterenom (pomo}ne prostori-je) uz primenu posebnih mera za{tite od visokihpodzemnih voda;

3) za izgradwu ekonomskih i pomo}nih objekata mora-ju se po{tovati higijensko-tehni~ki uslovi za organi-zaciju poqoprivrednog doma}instva dati u odeqku"5.1.", s tim da prostor za sme{taj sto~ne hrane i za-paqivog materijala moè biti na minimalnom odstoja-wu 10 m do granice prema susedu ili bilo ~ijem objektu;

4) mogu}e je graditi i mawe proizvodne pogone zapreradu poqoprivrednih proizvoda (mini-klanicekapaciteta maweg od 50 uslovnih grla stoke, mini-mlekare, mlinove, pekare i sl.) uz primenu svih vete-rinarsko-sanitarnih, higijensko-tehni~kih i ekolo{kihuslova;

5) za specijalizovanu sto~nu proizvodwu jednogdoma}instva preporu~uju se slede}i pojedina~nikapaciteti: za proizvodwu mleka staja za 6-8 krava, zaproizvodwu june}eg mesa u jednom turnusu staja do 80junica u tovu do 400 kg teìne, a za proizvodwu ìvin-skog mesa staja do 10000 komada ìvine (u dve pro-storije), uz prate}e prostore i objekte za sme{tajhrane, aparata i proizvoda;

6) maksimalna zauzetost parcele sala{a iznosi30%, a indeks izgra|enosti je 0,3; maksimalna zauze-tost celokupnog kompleksa poqoprivrednog zemqi{taje 2%.

4.2. Ratarske ekonomije i mini-farme

Izgradwa ekonomskih dvori{ta za specijalizovanuratarsku proizvodwu, mini-farmi, fazanerija, kowu-{nica i sli~nih odgajiva~nica uslovqava se izradomurbanisti~kih projekata za pojedine komplekse saproverom infrastrukturne opremqenosti (put, pija}avoda, struja) i prethodnom analizom uticaja objekata,odnosno radova na ìvotnu sredinu. Prvenstveno namawe kvalitetnom zemqi{tu VI-VIII katastarske klaseuz melioracione kanale, zatim i na poqoprivrednomzemqi{tu na udaqenosti ve}oj od 20 m od magistralnogputa i, zavisno od vrste stoke, 100 m i vi{e od granicekompleksa javnog karaktera i zone stanovawa, dozvo-


qava se izgradwa objekata za dràwe doma}ih ìvoti-wa kapaciteta do 50 uslovnih grla (jedno uslovno grloje te{ko 500 kg), skladi{tewe sto~ne hrane, sme{tajpoqoprivrednih ma{ina i preradu poqoprivrednihproizvoda, te za prate}u ~uvarsku slu`bu.

Uslovi izgradwe objekata u ekonomskim dvori{tima su:

1) minimalna povr{ina parcele iznosi 2500 m2;

2) uz minimalnu udaqenost 10 m od susedne parcele,maksimalna spratnost objekata je prizemqe sa mogu}impodrumom ili suterenom (pomo}ne prostorije) uz pri-menu posebnih mera za{tite od visokih podzemnihvoda;

3) objekti za sme{taj stoke moraju ispuwavati higi-jensko-tehni~ke uslove za organizaciju poqoprivrednogdoma}instva date u odeqku "5.1", s tim da prostor zasme{taj sto~ne hrane i zapaqivog materijala moèbiti na minimalnom odstojawu 10 m od granice premasusedu ili bilo ~ijem objektu;

4) za pojedina~nu, specijalizovanu sto~nu proizvod-wu na mini-farmama, preporu~uju se orijentacionisme{tajni kapaciteti: za proizvodwu mleka stajapovr{ine 80 m2 za 5 krava, za proizvodwu june}eg mesastaja povr{ine 100 m2 za 20 junica, za proizvodwuprasadi staja povr{ine 124 m2 za 5 priplodnih krma~a,za tov sviwa staja povr{ine 80 m2 za 50 tovqenika udva godi{wa turnusa, za proizvodwu ìvinskog mesastaja povr{ine 750 m2 za tov 3000 brojlera u jednom tu-rnusu, za proizvodwu jaja staja povr{ine 125 m2 za 600komada ìvine, uz prate}e prostore i objekte zasme{taj hrane (sme{taj klipa kukuruza sa 5 ha oranicau objektu povr{ine 10h2=20 m2), aparata, gotovih pro-izvoda i poqoprivrednih ma{ina (garaà povr{ine12h6=72 m2);

5) mogu}e je graditi i mawe proizvodne pogone zapreradu poqoprivrednih proizvoda (mini-klanicekapaciteta maweg od 50 uslovnih grla stoke, mini-mlekare, mlinove, su{are, pekare i sl.) uz primenu svihhigijensko-tehni~kih i ekolo{kih uslova;

6) maksimalna zauzetost parcele iznosi 30%, aindeks izgra|enosti je 0,3.

4.3. Sto~ne farme ve}ih kapaciteta

Izgradwa ekonomskih dvori{ta sto~nih i per-adarskih farmi ve}ih kapaciteta (500 uslovnih grla ivi{e), te objekata prera|iva~kih delatnosti poqo-privrednih proizvoda (npr. klanice kapaciteta 50uslovnih grla i vi{e) i postrojewa za proizvodwusto~ne hrane, uslovqava se izradom urbanisti~kih pro-jekata za pojedine komplekse sa proverom infrastru-kturne opremqenosti i detaqnom analizom uticajaobjekata, odnosno radova na ìvotnu sredinu. Za mawekapacitete (50 do 500 uslovnih grla) obavezna je izra-da prethodne analize uticaja objekata, odnosno radovana ìvotnu sredinu. U skladu sa vaè}im propisima,obavezna je izgradwa oso~are, karantina i sakup-qa~kih punktova za deponovawe otpadaka animalnogporekla i kadavere. Pod uslovom da se gradi na oce-ditom terenu (nivo podzemnih voda najvi{e 2 m od po-vr{ine) i mawe kvalitetnom zemqi{tu VI-VIII katas-tarske klase uz melioracione kanale, te da kompleksnije na pravcu glavnih vetrova koji duvaju prema nase-qu, minimalna udaqenost ekonomskog dvori{ta odstanovawa i turisti~kih sadràja iznosi 1000 m, ame|usobna udaqenost farmi iznosi najmawe 300 m.

Uslovi za izgradwu objekata farmi su:

1) minimalna povr{ina parcele ekonomskogdvori{ta iznosi 2500 m2, a kompleksa 1 ha;

2) uz minimalnu udaqenost 10 m od susedne parcele,maksimalna spratnost objekata je prizemqe sa mogu}impodrumom ili suterenom (pomo}ne prostorije) uz pri-menu posebnih mera za{tite od visokih podzemnihvoda;

3) objekti za sme{taj stoke moraju ispuwavati higi-jensko-tehni~ke uslove za organizaciju poqoprivrednogdoma}instva date u odeqku "5.1", s tim da prostor zasme{taj sto~ne hrane i zapaqivog materijala moèbiti na minimalnom odstojawu 10 m od granice premasusedu ili bilo ~ijem objektu;

4) za specijalizovanu sto~nu proizvodwu utvr|uju seslede}i normativi za dimenzionisawe kompleksa:povr{ina od oko 4 ha za 300 krava u slobodnomkretawu, povr{ina od oko 1,5 ha za 500 krava ako suvezane, povr{ina od oko 7 ha za tov 10000 sviwagodi{we (oko 10 ha za 15000 sviwa, oko 15 ha za 30000sviwa);

5) mogu}e je graditi i mawe proizvodne pogone zapreradu poqoprivrednih proizvoda (mini-mlekare,mlinove, klanice i sl.) uz primenu svih higijensko--tehni~kih i ekolo{kih uslova;

6) maksimalna zauzetost parcele ekonomskog dvo-ri{ta iznosi 20% za farmu ìvine, 25% za farmusviwa i 30% za ostale slu~ajeve, a indeks izgra|eno-sti je 0,3; maksimalna zauzetost kompleksa iznosi 10%.

4.4. Vo}arsko-vinogradarske ku}ice

Na potezu Kupusara, izme|u zone za{tite nasipa (100 m od noìce) i atarskih puteva broj 4541 i 4534,na parcelama kulture vo}wak ili vinograd, mogu}a jeizgradwa vinogradarskih ku}ica prema slede}imuslovima:

1) minimalna povr{ina parcele iznosi 2500 m2;

2) minimalna udaqenost objekta od susedne parceleje 1 m, a 10 m od susednovog objekta; maksimalna sprat-nost objekta je prizemqe sa ravnim ili kosim krovombez nazitka, nagiba do 45, po potrebi produènog u vidunadstre{nica, tremova i pergola; maksimalni gabaritzatvorenog dela objekta je 10 m2 i visina 4 m do sleme-na; mogu}a je izgradwa podruma (trap) uz primenu poseb-nih mera za{tite od visokih podzemnih voda;

3) osim izgradwe prozirne ograde, vinogradarskeku}ice, bunara, poqskog nu`nika, eventualno pu{nice iro{tiqa, ne dozvoqava se izgradwa bilo kakvihdrugih objekata;

4) za gra|ewe objekata treba koristiti materijalekoji }e doprineti da se arhitektonski izgled prilago-di karakteru tradicionalnog pomo}nog objekta ilizemunice i kolibe;

5) okolinu objekta obavezno ozeleniti visokom vege-tacijom.

4.5. Objekti u turisti~ko-rekreativnom podru~ju

Zadràva se namena i uslovi za{tite, ure|ewa i gra-|ewa na turisti~ko-rekreativnom podru~ju "Jama" sapostoje}im vikend-naseqem, ~ardama, plaàma i


planiranim sportskim kampom, kako su dati General-nim planom predela "Jama" u Bege~u ("Slu`beni listGrada Novog Sada", broj 17/2001 i 12/2003). Na planira-nom pro{irewu podru~ja nizvodno od postoje}eg silazana skelu, a van zone za{tite nasipa, uslovi izgradwe iure|ewa zimovnika, pontona za privez ~amaca, noveplaè, kampa i ~arde definisa}e se planom detaqneregulacije. Radi kori{}ewa akvatorije, uskla|ivawasa gabaritima plovnog puta, obezbe|ewa veza brodovi-ma, skelama i objektima nauti~kog turizma pri svimhidrometeorolo{kim i plovidbenim uslovima, neopho-dna je saglasnost Ministarstva saobra}aja i telekomu-nikacija - Sektor za re~ni saobra}aj i bezbednostunutra{we plovidbe, Kapetanija pristani{ta NoviSad.

4.6. Saobra}ajni i infrastrukturni objekti

Omogu}ava se parcelacija i preparcelacija poqo-privrednog zemqi{ta u ciqu izgradwe saobra}ajnica(planirani magistralni put i lokalni putevi popro{irenim trasama atarskih puteva) i infrastru-kturnih objekata (pro{irewe mreè hidromelioracio-nih kanala, izgradwa novih crpnih stanica, pro{ireweodbrambenog nasipa) koji su od op{teg interesa iliobjekata u funkciji saobra}aja (benzinska pumpa), zakoje }e se gra|evinsko zemqi{te odre|ivati planovi-ma detaqne regulacije. Izdvajawe javnog gra|evinskogzemqi{ta od poqoprivrednog zemqi{ta za postoje}etransformatorske stanice vr{i}e se urbanisti~kimprojektima za parcelaciju.

5. PRAVILA GRA\EWA U GRA\EVINSKOM REJONU NASEQA

5.1. Stanovawe

Gra|evinske parcele namewene za stanovawe sa-stoje se iz stambenog dela, ekonomskog dela (ogra|enoekonomsko dvori{te) i ba{te, vo}waka ili povrtwakai organiovani su na slede}i na~in:

1) stambeni deo parcele koji obuhvata prostorpovr{ine od 300 do 600 m2 i pruà se do 25 m uda-qenosti od regulacione linije;

2) ekonomski deo parcele koji obuhvata prostorpovr{ine od 400 m2 do 2000 m2 formira se na parcela-ma {irine 15 m i vi{e;

3) parcele za porodi~no stanovawe i one sa komer-cijalnim poslovawem ne moraju imati ekonomskodvori{te;

4) zadràvaju se postoje}e parcele nepoqoprivred-nih, me{ovitih i poqoprivrednih doma}instava samogu}no{}u parcelacije i preparcelacije;

5) na parcelama sa vi{e stambenih objekata dozvo-qena je preparcelacija radi formirawa posebnihgra|evinskih parcela kojima se moè obezbediti indi-rektna veza sa javnim putem preko privatnog prolazaminimalne {irine 2,5 m.

Rekonstrukcija, dogradwa i nadzi|ivawe stambenih,ekonomskih, pomo}nih i poslovnih objekata mogu}i suprema slede}im op{tim uslovima:

1) zadràvaju se izgra|eni stambeni objekti ~ijame|usobna udaqenost iznosi mawe od 5 m, a oni ~ija

udaqenost iznosi mawe od 3 m prilikom rekonstrukci-je ne mogu na susednim stranama imati otvore stambenihprostorija;

2) zadràvaju se izgra|eni stambeni objekti ~ijaudaqenost od granice susedne parcele iznosi mawe odovim planom predvi|enih za tipove slobodnostoje}ih iobjekata u prekinutom nizu, pri ~emu se prilikomrekonstrukcije ne mogu predvi|ati otvori stambenihprostorija na susednim stranama;

3) stambeni objekti se dogra|uju i nadzi|uju premauslovima o minimalnim rastojawima objekata i maksi-malnim vrednostima zauzetosti i izgra|enosti parcele;

4) omogu}uje se pretvarawe stambenog u poslovniprostor u izgra|enim objektima ~ija je kota prizemqa uodnosu na niveletu vi{a od 0,20 m, pri ~emu se deni-velacija pristupa savladava unutar objekta ako se ulaznalazi na regulacinoj liniji.

Utvr|uju se uslovi za izgradwu stambenih objekata:

1) na jednoj gra|evinskoj parceli moè postojatisamo jedan stambeni objekat sa najvi{e tri stana, loci-ran na stambenom delu parcele;

2) zavisno od zone, spratnost objekata je od minimumP do maksimum P+1 sa kosim krovom bez nazitka; mogu}eje izgraditi podrum ili suteren uz primenu posebnihmera za{tite od visokih podzemnih voda, {to se poseb-no odnosi na terene niè od 79 m n.v. gde se takvaizgradwa ne preporu~uje;

3) zavisno od zone, glavni objekti se postavqaju naregulacionu liniju ili rastojawe gra|evinske od regu-lacione linije iznosi 5 m, ali se prilikom izgradweobjekata u prekinutom nizu dozvoqava smicawe do 2 mu odnosu na susedne objekte;

4) minimalna me|usobna udaqenost prizemnihobjekata je 5 m, dvoeta`nih 8 m i troeta`nih 10 m;

5) minimalno rastojawe slobodnostoje}eg objekta odgranice susedne parcele je 2,5 m na delu bo~nogdvori{ta severne orijentacije, dok je prema drugojsusednoj parceli 4 m ili, ukoliko se ne predvi|ajuotvori stambenih prostorija, 1 m u prvom i 3 m u drugomslu~aju; po ustaqenom pravilu, preporu~uje sepostavqawe objekata uz severnu granicu parcele, aulaz sa juga (bo~no dvori{te ju`ne orijentacije);

6) minimalno rastojawe objekata u prekinutom nizu(objekti du` me|e sa susedom tj. "du`ne" i "preke" ku}e)od granice susedne parcele sa prislowenim objektom je4 m, ili 3 m ukoliko se ne predvi|aju otvori stambenihprostorija;

7) maksimalna visina spratnih objekata je 7 m (odnivelete do venca), kota prizemqa stambene namene jedo 1,2 m vi{a od nivelete, a kod nestambene namene jedo 0,2 m vi{a od nivelete;

8) do izgradwe kanalizacione mreè otpadnih voda,dozvoqava se izgradwa vodonepropusnih septi~kihjama van stambenog dela parcele, pri ~emu je minimal-na udaqenost jame od stambenog objekta 5 m.

Utvr|uju se uslovi za izgradwu ekonomskih ipomo}nih objekata:

1) sto~ne staje (ìvinarnici, sviwci, govedarnici,ov~arnici, kozarnici, kowu{nice i dr.), ispusti zastoku, |ubri{ta, oso~are, poqski klozeti i sli~niobjekti zaga|iva~i grade se na ekonomskom deluparcela;


2) minimalno rastojawe sto~ne staje od bilo kogstambenog objekta je 15 m, a ostalih objekata zaga|iva~a20 m od stambenih objekata ili bunara;

3) sto~ne staje i nu`nici moraju imati septi~ku jamusa poklopcem, ozidanu kao nepropusnu jamu koja imaobezbe|eno odvo|ewe prelivne vode ili wenobiolo{ko pre~i{}avawe;

4) ostave, garaè, letwe kuhiwe, mlekare i sl. objek-ti koji se grade u stambenom delu parcele mogu biti usastavu stambenog objekta, dogra|eni kao aneks iliminimalno 7 m udaqeni od wega u pravcu ekonomskogdela parcele;

5) pu{nice, su{nice, ko{, ambar, nadstre{nice zama{ine i vozila, magacini hrane za stoku i sl. objektigrade se u ekonomskom delu parcele;

6) ekonomski i pomo}ni objekti moraju biti izgra-|eni od vatrootpornog materijala; mogu se graditi bezograni~ewa gabarita, kao prizemni objekti sa ili bezpodruma, uz ograni~ewa prema broju uslovnih grla stokei stepenu zauzetosti gra|evinske parcele do maksi-malno date za pojedine zone.

Utvr|uju se uslovi za izgradwu poslovnih pro-storija:

1) u stambenom delu parcele mogu se adaptirati pos-toje}i prostori ili graditi novi za tercijarne delat-nosti koje ne ugroàvaju stanovawe i to za trgovinu,ugostiteqstvo, uslu`no zanatstvo, finansije, tehni~keusluge i sl.; preporu~uje se da poslovni prostor u stam-benom delu parcele ne bude ve}i od tre}ine brutostambene povr{ine;

2) poslovne prostorije za one zanatske delatnostikoje proizvode gasove, otpadne vode, buku, vibracijeili druga mogu}a {tetna dejstva na stanovawe (radioni-ce za stolarske, bravarske, automehani~arske, zavari-va~ke i kova~ke radove, za livewe, bojewe, peskarewe,drobqewe, pakovawe, meqavu i sl.) ne mogu se graditiu stambenim zonama;

3) poslovne prostorije mogu se graditi van stambenogdela parcele u prizemnim objektima uz uslov da zauze-tost gra|evinske parcele bude do maksimalno date zapojedine zone.

Uslovi za ogra|ivawe parcela namewenih izgradwistambenih objekata su:

1) preporu~qivo je da se uli~ne granice gra|evin-skih parcela sa slobodnostoje}im objektima ogra|ujuzidanom ogradom do visine 0,9 m i sa transparentnimgorwim delom do visine 1,4 m;

2) deo uli~nog fronta kod objekata na regulacionojliniji moè se ogra|ivati punim zidom do visine 1,8 m;

3) ograde se postavqaju u celini na gra|evinskuparcelu vlasnika;

4) vrata i kapije ne mogu otvarawem zauzimatiuli~ni prostor.

5.1.1. Stanovawe sa komercijalnim poslovawem

Preporu~uje se izgradwa uslu`nih i trgova~kihobjekata u slede}im zonama:

- uz ulice Nikole Tesle, Partizansku i Zmaj Jovinu ublokovima broj 18 i 26 i delovima blokova broj 7, 8,19, 20, 21, 23, 25 i 27;

- u centru naseqa uz ulice Kraqa Petra I i BrankaRadi~evi}a na delovima blokova broj 25, 27 i 36;

- uz tzv. Obalsku ulicu na delu bloka broj 56.

U ciqu za{tite ìvotne sredine, planira seizme{tawe fabrike sto~ne hrane iz bloka broj 19 uzonu namewenu razvoju sekundarnog i tercijarnog sekto-ra privrede (mala privreda) sa stanovawem. Postoje}eobjekte treba adaptirati za druge namene.

U ciqu oblikovawa tradicionalnog centra Bege~a,ispred budu}eg objekta na uglu ulica Kraqa Petra I ipe{a~ko-kolskog prolaza, uslovqava se ure|ewe mawezelene povr{ine od oko 330 m2 na delu parcela broj591 i 590, u delu bloka broj 27, tako da se za 15 mpovu~e gra|evinska linija od regulacione uz ulicuKraqa Petra I.

Utvr|uju se posebna pravila parcelacije i izgradwe:

1) najmawa {irina fronta novoformirane gra|evin-ske parcele iznosi 12 m, a izuzetno 10 m kod podu`neparcelacije izgra|enih parcela; povr{ina je minimal-no 300 m2;

2) maksimalna spratnost objekata je Su+P+1 uz uliceNikole Tesle, Partizansku i Zmaj Jovinu, a P+Pk uzulice Kraqa Petra I, Branka Radi~evi}a i tzv. Obal-sku;

3) u bloku broj 18 gra|evinska linija je udaqena do 5 m od regulacione linije, a u ostalim blokovima objek-ti se postavqaju na regulacionu liniju;

4) ne dozvoqava se izgradwa ekonomskih objekata;

5) na ukupnoj povr{ini gra|evinske parcele maksi-malna zauzetost je 50 %, a indeks izgra|enosti 1.

5.1.2. Postoje}e porodi~no stanovawe

Zadràva se preovla|uju}a namena za stanovawe uslede}im zonama:

- u celim blokovima broj 8, 9, 10, 28, 29, 30, 31, 33, 34,37, 38, 50, 51, 52, 53, 54, 55 i 58;

- u delovima blokova broj 15, 16, 17, 19, 20, 21, 23, 25,27, 32, 35, 36, 48, 49, 57 i 58.


1) najmawa {irina fronta novoformirane gra|evinskeparcele iznosi 15 m, a 11 m iznosi najmawa {irinafronta postoje}e parcele (ve} dobijene podu`nomparcelacijom izgra|enih parcela) na kojoj se odobravaizgradwa; povr{ina je minimalno 600 m2, a izuzetno300 m2 kod parcelacije upravno na duù stranicuparcele;

2) maksimalna spratnost stambenih objekata je Su+Pizuzev na podru~ju izme|u ulica Zmaj Jovine, \ureJak{i}a, Laze Kosti}a i Vuka Karaxi}a gde je maksi-malna spratnost prizemqe sa mogu}no{}u kori{}ewadela tavanskog prostora za stanovawe;

3) u celim i delovima blokova broj 8, 9 10, 19, 20, 21,28, 30, 37, 38, 48, 49, 50 i 51 gde je predvi|ena izgradwaspratnih objekata, gra|evinska linija je udaqena od 3do 5 m od regulacione, a du` ulica u kojima se uslovqa-va izgradwa prizemnica, objekti se postavqaju na regu-lacionu liniju; u ostalim blokovima tj. du` ulica ukojima je maksimalna spratnost prizemqe, objekti sepostavqaju na regulacionu liniju;


4) pored stambenih, dozvoqava se izgradwa prizem-nih ekonomskih i poslovnih objekata koji svojom delat-no{}u ne smeju ugroàvati uslove stanovawa; sto~nestaje dimenzioni{u se za sme{taj do 5 uslovnih grlastoke;

5) na ukupnoj povr{ini gra|evinske parcele maksi-malna zauzetost je 30 %, a indeks izgra|enosti 0,6.

5.1.3. Postoje}e stanovawe sa poqoprivrednom proizvodwom

Zadràva se preovla|uju}a namena za stanovawe do-ma}instava sa poqoprivrednom proizvodwom u slede-}im zonama:

- u celom bloku broj 3;

- u delovima blokova broj 4 i 6.


1) najmawa {irina fronta novoformirane gra|evin-ske parcele iznosi 15 m; povr{ina je minimalno 700 m2; ne dozvoqava se popre~na parcelacija, odnosnosve gra|evinske parcele moraju imati uli~ni front naregulaciji produètka ulice Svetozara Markovi}a(blokovi 3 i 4) i na regulaciji Partizanske ulice (blokbroj 6); ne dozvoqava se podu`na parcelacija u blokubroj 6;

2) maksimalna spratnost stambenih objekata je Su+P;

3) u bloku broj 3 objekti se postavqaju na regula-cionu liniju, a u blokovima broj 4 i 6 gra|evinska lini-ja je udaqena 5 m od regulacione;

4) u ekonomskom delu parcela minimalne {irine 18 m, preporu~uje se izgradwa objekata za proizvodwu,preradu i skladi{tewe poqoprivrednih proizvoda(mlinovi, skladi{ta, me{aone sto~ne hrane, mlekare,klanice, farme i sli~no) ograni~enog kapaciteta (do10 uslovnih grla stoke), a ve}eg od potreba za jednodoma}instvo; uz primenu svih higijensko-tehni~kih iekolo{kih uslova, ti objekti se mogu locirati na mini-malnoj odaqenosti 45 m od regulacione linije ulice;


5.1.4. Planirano porodi~no stanovawe

Omogu}ava se parcelacija i preparcelacija ba{ta iwiva na planiranom neizgra|enom gra|evinskom ze-mqi{tu, popuwavawe neizgra|enih parcela du` posto-je}ih ulica i zavr{avawe zapo~ete izgradwe naformiranim gra|evinskim parcelama u slede}im zona-ma namewenim prete`no porodi~nom stanovawu:

- u celim blokovima broj 40 i 41;

- u delovima blokova broj 15, 16, 17, 39, 42, 45, 46, 47,48, i 49.


1) najmawa {irina fronta novoformirane gra|e-vinske parcele iznosi 18 m, a izuzetno 15 m kod zate-~enih delimi~no izgra|enih parcela; povr{ina je mi-nimalno 600 m2;

2) maksimalna spratnost stambenih objekata jeSu+P+Pk;

3) u blokovima broj 39, 48 i 49 gra|evinska linija jeudaqena od 3 do 5 m od regulacione linije, a u ostalimblokovima 5 m;

4) pored stambenih, dozvoqava se izgradwa prizem-nih ekonomskih i poslovnih objekata koji svojom delat-no{}u ne smeju ugroàvati uslove stanovawa; sto~nestaje dimenzioni{u se za sme{taj do 5 uslovnih grlastoke;


5.1.5. Planirano stanovawe sa poqoprivrednom proizvodwom

Omogu}ava se preparcelacija ba{ta i wiva na neiz-gra|enom gra|evinskom zemqi{tu i izgradwa na for-miranim gra|evinskim parcelama prete`no namewenimstanovawu doma}instava sa poqoprivrednom proizvod-wom u slede}im zonama:

- u delovima blokova broj 4 i 7.


1) najmawa {irina fronta novoformirane gra|e-vinske parcele iznosi 18 m; povr{ina je minimalno1350 m2; ne dozvoqava se popre~na parcelacija, odnos-no sve gra|evinske parcele moraju imati uli~ni frontna planiranoj regulaciji produètka ulice SvetozaraMarkovi}a;

2) maksimalna spratnost stambenih objekata je Su+P;

3) gra|evinska linija je udaqena 5 m od regulacionelinije;

4) u ekonomskom delu parcela u bloku broj 4, pre-poru~uje se izgradwa objekata za proizvodwu, preradu iskladi{tewe poqoprivrednih proizvoda (mlinovi,skladi{ta, me{aone sto~ne hrane, mlekare, klanice,farme i sli~no) ograni~enog kapaciteta (do 10uslovnih grla stoke), a ve}eg od potreba za jednodoma}instvo; uz primenu svih higijensko-tehni~kih iekolo{kih uslova, ti objekti se mogu locirati na mini-malnoj odaqenosti 45 m od regulacione linije ulice;


5.1.6. Socijalno stanovawe

Radi zbriwavawa siroma{nih romskih porodicanaseqenih na vi{em delu depresije uz ulicu LazeKosti}a, planira se izdvajawe dela parcele broj 1658na kojem bi se formirao kompleks povr{ine oko 3740 m2.Kompleks bi obuhvatio postoje}e stambene objekte naparcelama broj 1560-1567. Uz infrastrukturno opre-mawe lokaliteta, ozelewavawe, poplo~avawe staza iprostora za okupqawe, te uz socijalnu i zdravstvenupomo}, omogu}io bi se kvalitetniji ìvot stanovnika ipopuwavawe novim slobodnostoje}im prizemnim objek-tima. Maksimalna zauzetost parcele je 30%, a indeksizgra|enosti je 0,3.

5.2. Vanstambene namene

5.2.1. Pijaca

U bloku broj 22, na povr{ini od 2900 m2 izme|uulica Partizanske, \ure Jak{i}a i Zmaj Jovine, plani-ra se izgradwa zelene i sto~ne pijace sa parkingom iprate}im uslu`nim objektima. Za zelenu pijacu planirase povr{ina od 1250 m2, za sto~nu pijacu 980 m2, a za


parking i pe{a~ke platoe oko 750 m2. Prate}i sadràjipijace za skladi{tewe mobilijara, javni toalet,odràvawe higijene i nadzirawe obezbedili bi se napovr{ini do 100 m2. Obavezna je izrada urbanisti~kogprojekta, pri ~emu je maksimalni stepen zauzetosti50%, spratnost objekata P+1, a indeks izgra|enosti 1.

5.2.2. Lova~ki dom

Zadràva se postoje}i objekat lova~kog doma uzokretnicu u ulici Laze Kosti}a, uz mogu}nost dogradwe.Planira se formirawe kompleksa povr{ine oko 1800 m2

od delova uli~nih parcela broj 1652 i 1653. Maksimal-na spratnost je prizemqe, zauzetost parcele je 30%, aindeks izgra|enosti je 0,3.

5.2.3. Crkva sa parohijskim domom

Zadràva se Srpska pravoslavna crkva sv. Luke naparceli broj 1059 i stambeni objekat sve{tenika naparceli broj 1063. Na kompleksu povr{ine oko 3950 m2

omogu}ava se izgradwa parohijskog doma uz maksimalnuzauzetost od 30% i indeks izgra|enosti 0,3. Crkva jeevidentirana kao objekat zna~ajan za za{titu graditeq-skog nasle|a.

5.2.4. Zemqoradni~ka zadruga i povrtarska praonica

Zadràvaju se objekti zemqoradni~ke zadruge sasilosom na delu bloka broj 24 izme|u ulica Parti-zanske, Kraqa Petra I i Zmaj Jovine. Planira se podelaparcele broj 633 radi formirawa gra|evinske parcelepovr{ine oko 2080 m2 za ovu namenu, odnosno radiodvajawa od doma kulture i poqoprivredne apoteke.

Izgra|eni objekti radionica i garaà ma{inskogparka, upotpuweni komercijalnim sadràjima, mogu serekonstruisati, nadzi|ivati i dogra|ivati maksimal-no do indeksa izgra|enosti parcele od 1 i stepenazauzetosti 75%. Spratnost objekata je do P+1. Uslovekori{}ewa slobodnih i manipulativnih povr{ina pri-lagoditi poloàju ukopanih rezervoara za gorivo.

U zapadnom delu bloka broj 57, planira se ure|ewekompleksa povr{ine oko 1,76 ha za povrtarsku praon-icu. Formirao bi se od delova parcela broj 1568 i 1658koji preostanu po izdvajawu javne parkovske povr{ine.Primenio bi se jedinstven na~in prawa, tako da vodazahva}ena iz bunara kruì u sistemu bazena i talo`-nika, ispiraju}i zemqu sa zeleni koja se okre}e u bubwutraktora. Potom bi se oce|eni proizvodi pakovali. Nakompleksu treba da preovla|uje pejsa`no ure|ewe, aizgradwu iskqu~ivo prizemnih objekata treba svestina maksimalnu zauzetost od 10% i ograni~iti na onesadràje koji budu neophodni za proces prawa i pako-vawa. Trebalo bi teìti povezivawu sa susednimplaniranim parkom.

5.2.5.Poqoprivredna ekonomija "Vizi}"

Zadràvaju se postoje}i objekti na poqoprivrednojekonomiji "Vizi}" u susedstvu spomenika kulture -- imawa "Vizi}", ~ija je u pro{losti ekonomija bila. Sobzirom na evidentirane objekte zna~ajne za za{titugraditeqskog nasle|a, eventualna nova izgradwa ilirekonstrukcija postoje}ih podleè uslovima nadle`neslu`be za{tite graditeqskog nasle|a.

Na prostoru ekonomije formiraju se blokovi broj 1,povr{ine 0,64 ha i broj 2 povr{ine 6,05 ha, kao posled-ica obezbe|ewa kvalitetnijeg pristupa imawu "Vizi}"i saobra}ajnog povezivawa atarskih puteva na pod-ru~jima severno i ju`no od magistralnog puta. Na parce-lama broj 12, 17/1 i 19 ne dozvoqava se parcelacijaizuzev u svrhu sprovo|ewa planirane regulacijeatarskog puta. Maksimalna spratnost je prizemqe,zauzetost parcele 15 %, a indeks izgra|enosti je 0,15.

Uz ulicu Nikole Tesle, na parceli broj 18 dozvoqa-va se parcelacija u svrhu izgradwe komercijalnogsadràja u funkciji magistralnog puta, odnosno pumpnestanice koja bi se gradila na minimalnoj udaqenosti50 m od za{ti}enih objekata. Obavezno je pro{irewebagremara oko novog objekta, takvog volumena i materi-jalizacije da bude podre|en nasle|enoj ili stilizo-vanoj tipologiji starih objekata na ekonomiji. Maksi-malna spratnost je prizemqe, zauzetost parcele 30%, aindeks izgra|enosti je 0,3.

5.2.6. Poqoprivredne ekonomije, mini-farme isli~ne delatnosti primarnog sektora

U bloku broj 43 uz isto~nu granicu gra|evinskogrejona planira se izgradwa novih poqoprivrednihekonomija, mini-farmi i klanica (do 50 uslovnih grlastoke) ili objekata za proizvodwu, preradu i skla-di{tewe poqoprivrednih proizvoda (mlinovi, skla-di{ta, me{aone sto~ne hrane i sli~no). Utvr|uju seuslovi za parcelaciju, izgradwu i ure|ewe prostora zaproizvodwu i skladi{tewe na slede}i na~in:

1) omogu}ava se preparcelacija neizgra|enog gra|e-vinskog zemqi{ta na parcele povr{ine 2000 m2 ivi{e; obavezna je parcelacija upravno na regulacijuplanirane saobra}ajnice du` atarskog puta na pravcusever-jug;

2) minimalna {irina parcela je 25 m, a pristup saplaniranih ulica;

3) spratnost objekata je visoko prizemqe do P+1;ukoliko tehnolo{ki proces iziskuje, dozvoqena je ivi{a spratnost proizvodnih pogona;

4) maksimalna zauzetost parcela je 40 %, a indeksizgra|enosti se ne uslovqava; zbog potrebe za obezbe-|ewem znatnih manipulativnih prostora, neophodno je30% povr{ine parcele ozeleniti;

5) gra|evinska linija se defini{e na minimalnomudaqewu 5 m od regulacione linije ulice, izuzev por-tirnica, upravnih i reprezentativnih prostora, takoda je obavezno dekorativno ure|ewe ozelewenih pret-prostora;

6) udaqenost objekata od granica parcela, odnosnokompleksa odre|uje se na osnovu protivpoàrnih uslo-va, a minimalno je 3 m;

7) me|usobna udaqenost objekata na susednim kom-pleksima, kao i raspored objekata unutar svakog kom-pleksa zavise od tehnolo{kog procesa, uslova pro-tivpoàrne za{tite i za{tite ~ovekove sredine;

8) za izgradwu sto~arskih i peradarskih farmi kapa-citeta do 50 uslovnih grla, klanica kapaciteta do 50uslovnih grla stoke, silosa i su{ara kapaciteta do 500tona, odnosno objekata koji su odre|eni Pravilnikom oanalizi uticaja objekata, odnosno radova na ìvotnusredinu ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj


61/92) obavezno se izra|uje prethodna analiza uticajana ìvotnu sredinu;

9) parkirawe putni~kih i teretnih vozila u celinise planira u okviru parcele, a kolovoz se gradi sa oso-vinskim pritiskom za te{ki saobra}aj;

10) pored pridràvawa higijensko-tehni~kih norma-tiva koji se odnose na udaqenost od susednih objekata,bunara i septi~kih jama, obavezno je i odvo|ewepovr{inskih voda slobodnim padom (minimalno 1,5 %),preko separatora za masti, do uli~nih jarkova;

11) uz granice parcela, koje se poklapaju sa granicomgra|evinskog podru~ja, neophodno je formirawe za{tit-nog zelenog pojasa minimalne {irine 20 m.

5.2.7. Sekundarni i tercijarni sektor (mala privreda) sa stanovawem

U blokovima broj 11, 12, 13 i 14 i delovima blokovabroj 15 i 42 uz planiranu ulicu trasom atarskog putakoji vodi ka nasipu, planira se izgradwa objekatasekundarnog i tercijarnog sektora privrede, ~ijedelatnosti ne mogu da zagade vodu, vazduh, tlo ili dastvaraju buku, odnosno ~iji }e se nepovoqni uticaji nastambene i poqoprivredne zone neutralisati unutarobjekata. Ovi lokaliteti se namewuju izgradwi mawihpogona i skladi{ta ~iste industrije, gra|evinarstva,administrativnog, uslu`nog i proizvodnog zanatstva,kao i skladi{ta za trgovinu i usluge. U kombinaciji saovim namenama, omogu}ava se minimalna izgradwaprate}ih stambenih prostora.

Utvr|uju se uslovi za parcelaciju, izgradwu iure|ewe prostora za proizvodwu i skladi{tewe naslede}i na~in:

1) u blokovima broj 14, 15 i 42 omogu}ava sepreparcelacija neizgra|enog gra|evinskog zemqi{tana parcele povr{ine 500 m2 i vi{e; minimalna {irinaparcela je 15 m, a pristup sa planiranih ulica;

2) u blokovima broj 11, 12 i 13 omogu}ava se pre-parcelacija neizgra|enog gra|evinskog zemqi{ta naparcele povr{ine 1000 m2 i vi{e; minimalna {irinaparcela je 30 m za pristup sa ulice Nikole Tesle, a 15 mza pristup sa ostalih planiranih ulica;

3) spratnost objekata je visoko prizemqe do Po+P+1ili P+1+Pk; dubina ukopavawa podruma je do 1,7 m;

4) maksimalna zauzetost parcela je 30 %, a indeksizgra|enosti 0,9;

5) izgradwa posebnog stambenog objekta je mogu}anakon izgradwe privrednog objekta, i to samo u dubiniparcele iza obaveznog poslovnog objekta, a nikako uzsaobra}ajnicu;

6) gra|evinska linija za izgradwu uz kra}u stranuparcela defini{e se na minimalnom udaqewu 5 m odregulacione linije, izuzev portirnica, upravnih ireprezentativnih prostora, tako da je obavezno deko-rativno ure|ewe ozelewenih pretprostora; gra|evin-ska linija za novu izgradwu uz ulicu Nikole Tesledefini{e se na 10 m od regulacione linije;

7) udaqenost objekata od granica parcela, odnosnokompleksa odre|uje se na osnovu protivpoàrnih uslo-va, a minimalno je 3 m;

8) me|usobna udaqenost objekata na susednim kom-pleksima, kao i raspored objekata unutar svakog kom-

pleksa zavise od tehnolo{kog procesa, uslova pro-tivpoàrne za{tite i za{tite ~ovekove sredine;

9) prethodna analiza uticaja na ìvotnu sredinuizra|uje se za objekte u delatnostima koje su odre|enePravilnikom o analizi uticaja objekata, odnosno rado-va na ìvotnu sredinu;

10) parkirawe putni~kih i teretnih vozila u celiniplanira se u okviru parcele, a kolovoz se gradi sa oso-vinskim pritiskom za te{ki saobra}aj;

11) pored pridràvawa higijensko-tehni~kih norma-tiva koji se odnose na udaqenost od susednih objekata,bunara i septi~kih jama, obavezno je i odvo|ewepovr{inskih voda slobodnim padom (minimalno 1,5 %)preko separatora za masti do uli~nih jarkova;

12) neophodno je 30% povr{ine parcele ozeleniti;uz granice parcela, koje se poklapaju sa granicom gra-|evinskog podru~ja, neophodno je formirawe za{titnogzelenog pojasa minimalne {irine 20 m;

13) gra|evinske parcele mogu se ogra|ivati zidanomili transparentnom ogradom visine do 2,20 m.

5.3. Javne slu`be

5.3.1. De~ija ustanova i socijalne slu`be

Planirani kapacitet je 45-oro dece u jaslama (obu-hvat 30-50% uzrasta 1-3 godine) i 72 deteta upred{kolskom celodnevnom i poludnevnom boravku(obuhvat 50-75% uzrasta 3-7 godina). Primenom norma-tiva za dimenzionisawe prostora za kombinovanuustanovu, potrebno je obezbediti 1755-2925 m2 po-vr{ine kompleksa (15-25 m2 po detetu) i 702-936 m2

bruto povr{ine objekta (6-8 m2 po detetu).

Zadràva se de~ija ustanova povr{ine 480 m2 uulici Kraqa Petra na parceli broj 1058 od 1330 m2.Radi obezbe|ewa prostora za igru dece planira sepro{irewe kompleksa za oko 2450 m2 pripajawem delo-va parcela broj 1050 - 1057 u unutra{wosti bloka broj36.

Uz obaveznu izradu urbanisti~kog projekta, planirase novi kompleks povr{ine oko 1750 m2 za de~ijuustanovu u kombinaciji sa nekim slu`bama za socijalnostarawe, i to na lokaciji uz ulicu Branka Radi~evi}a,u bloku broj 39, odnosno na delovima parcela broj 970,971 i 974.

5.3.2. Osnovna {kola i obrazovne slu`be

Planirani kapacitet {kole iznosi 340 u~enika(uzrasta 7-14 godina) u 14 razreda sa po 25-oro dece.Primenom normativa za dimenzionisawe {kolskogprostora (25 m2 po u~eniku), potrebna slobodnapovr{ina kompleksa iznosi 8500 m2, dok je potrebnoobezbediti ukupno 2550-2720 m2 povr{ine objekta (7,5-8 m2 po u~eniku).

Zadràvaju se postoje}i objekti osnovne {kole sakotlarnicom povr{ine oko 940 m2 na delu parcele broj1098 (planira se izdvajawe parkovski ure|enog pret-prostora za skver dostupan svim stanovnicima). Napreostalom, izgra|enom delu kompleksa povr{ine oko3770 m2, omogu}ava se izgradwa fiskulturne saledimenziosane za teren za ko{arku (14 h 28 m) povr{ineoko 560 m2 kao neophodni sadràj u okviru fizi~kog


obrazovawa. Objekat se planira 2,5 m povu~en od ju`negranice kompleksa, odnosno izme|u kotlarnice iuli~nog dela {kolskog objekta, koji se moè rekonstru-isati. Stepen zauzetosti kompleksa iznosio bi 40%.Postoje}i {kolski objekat, iako bez velike arhitek-tonske vrednosti, evidentiran je kao zna~ajan zaza{titu graditeqskog nasle|a.

Utvr|uje se da povr{ina postoje}eg kompleksa nijezadovoqavaju}a, tako da je potrebno obezbediti jo{6230 m2 slobodnog prostora i novih 1220 m2 zatvorenogprostora za nedostaju}e sadràje.

Uz obaveznu izradu urbanisti~kog projekta, planirase izgradwa nove prizemne osnovne {kole povr{ineoko 1200 m2, koja bi se gradila u unutra{wosti blokabroj 39 na delovima parcela broj 960, 961, 963-965 i968, ukupne povr{ine kompleksa od oko 10900 m2. Nova{kola treba da zadovoqi sve uslove rada u jednojsmeni sa potrebnim u~ioni~kim prostorima, kabineti-ma za posebne predmete, zbornicom, trpezarijom sapriru~nom kuhiwom i fiskulturnom salom, kao iotvorenim sportskim igrali{tima za rukomet iko{arku, stazama za tr~awe, skokove i sl., te odgovara-ju}im zelenilom. Predvi|a se uvo|ewe dopunskog obra-zovnog programa u vidu specijalizovane sportske {kolesa igrali{tem za tenis, poligonima za bicikle i skeit-bord ili ekolo{ke {kole uz koju bi se ure|ivale bio-ba{te, rasadnici, staklenici, laboratorije za ispiti-vawe kvaliteta zemqi{ta i sl.

Nakon izgradwe nove {kole, postoje}a bi ostala uupotrebi za mawi broj u~enika, ili za niè razrede,pripremu dece za {kolu i za razne srodne vannastavneaktivnosti.

5.3.3. Mesna kancelarija, po{ta i zdravstvena stanica sa apotekom

Zadràvaju se prostori mesne kancelarije, po{te saTT centralom i zdravstvene stanice (parcela broj 667povr{ine 667 m2) u postoje}em prizemnom objektupovr{ine 340 m2 u centru Bege~a, na uglu ulica KraqaPetra I i Branka Radi~evi}a. Radi pove}awa sme{taj-nog kapaciteta za ove slu`be, omogu}ava se rekonstruk-cija, dogradwa ili zamena postoje}eg objekta novim,spratnosti P+1. Dozvoqava se pove}awe zauzetostiparcele do maksimalno 75 % i indeksa izgra|enosti do1,5. Parkirawe se ure|uje na produètku postoje}eg uulici Branka Radi~evi}a.

5.3.4. Vatrogasni dom

Zadràva se postoje}i objekat vatrogasnog domapovr{ine oko 170 m2 na parceli broj 666 povr{ine oko650 m2. Omogu}ava se wegova rekonstrukcija i dogradwauz severnu granicu parcele, ili izgradwa novog objektaspratnosti P+1. Maksimalna zauzetost parcele je 50%,a indeks izgra|enosti 1.

5.3.5. Dom kulture sa bibliotekom i poqoprivredna apoteka

Zadràva se objekat doma kulture sa bibliotekom,kao i objekat poqoprivredne apoteke na delu blokabroj 24 izme|u ulica Partizanske, Kraqa Petra I i ZmajJovine. Planira se podela parcele broj 633 radiformirawa gra|evinske parcele povr{ine oko 3180 m2

za ovu javnu namenu, odnosno radi odvajawa od objekatai povr{ine zemqoradni~ke zadruge. Mogu}a je dograd-wa objekata i formirawe atrijuma za razli~ite kul-turne aktivnosti. Maksimalna spratnost objekta je P+1,zauzetost parcele je 50%, a indeks izgra|enosti 1.

5.3.6. Raznovrsne javne slu`be

Da bi se omogu}ilo izdvajawe pojedinih slu`bi sapostoje}ih lokaliteta, kao i osnivawe novih za kojetrenutno nema iskazanih zahteva, rezervi{u se pro-stori za izgradwu objekata uprave, socijalne za{titestarih ili nezbrinutih i ugroènih lica (klub penzi-onera, crveni krst, narodna kuhiwa, privremeni sme-{taj socijalno ugroènih lica), zdravstvenu za{titu,komunalne slu`be, kulturu, informisawe i sli~no, naslede}im lokacijama:

U bloku broj 22, izme|u kompleksa zemqoradni~kezadruge i planirane pijace, omogu}ava se izdvajawepovr{ine oko 1060 m2 od uli~ne parcele broj 1734. Udelu objekata postavqenog na regulacionu liniju Par-tizanske ulice, planira se izgradwa policijske sta-nice povr{ine do 200 m2 i veterinarske stanice povr-{ine 200-500 m2 sa ordinacijom, operacionom salom isme{tajnim prostorom za obolele ìvotiwe. Kolskipristup sa prate}im parkingom planira se iz uliceZmaj Jovine. Maksimalna zauzetost parcele je 50 %, apri spratnosti od P do P+1 indeks izgra|enosti je 1.

Uz ulicu Branka Radi~evi}a, u bloku broj 36 plani-ra se izgradwa objekta za javnu slu`bu koja bi dopunilasadràje tradicionalnog centra Bege~a. Povr{inanovoformirane gra|evinske parcele od oko 450 m2

dobila bi se pripajawem delova parcela broj 1047 i1048. Kroz parcelu je obavezan pe{a~ki prolaz uunutra{wost bloka do igrali{ta na planiranompro{irewu kompleksa de~ije ustanove. Maksimalnazauzetost parcele je 75 %, a pri spratnosti do P+1indeks izgra|enosti je 1,5.

Radi izgradwe kluba penzionera (klub za staralica), u neposrednoj blizini planirane pijace, na ugluulica Partizanske i \ure Jak{i}a, planira se izdva-jawe dela parcele broj 702 od prostora sa gasnommerno-regulacionom stanicom. Na povr{ini gra|evin-ske parcele od oko 280 m2 izgradio bi se prizemniobjekat sa maksimalnom zauzeto{}u od 75%.

Ukoliko se steknu povoqniji materijalni uslovi, nadelu bloka broj 39 uz ulicu Branka Radi~evi}aomogu}ava se formirawe kompleksa povr{ine oko 1960 m2 na kojem bi se izgradili prostori sa kul-turnom, obrazovnom i informativnom svrhom: bioskop,biblioteka, formirawe CD-teke, Sega-teke, internet-kafea i tradicionalnih vrednosti, kao {to su kulturno-umetni~ka i sportska dru{tva. Preporu~uje se da uprizemqu objekta preovla|uju raznovrsni poslovniprostori. Obavezna je izrada urbanisti~kog projekta, amaksimalna zauzetost parcele je 50% i indeksizgra|enosti je 1.

Uz nasipawe povr{ine koja je u depresiji, na deluparcela broj 1653 (ulica Laze Kosti}a) i 1738 (ulicaVuka Karaxi}a) omogu}ava se formirawe kompleksapovr{ine oko 1800 m2 za izgradwu objekata javnihslu`bi za za{titu ìvotiwa, autohtone flore i faune,voda, vla`nih stani{ta, {uma, ìvotne sredine i sl.Ovde je mogu}a izgradwa veterinarske stanice, ukolikoprostorne mogu}nosti ne budu povoqne za izgradwu na


planiranom pija~nom prostoru. Maksimalna spratnostje prizemna, zauzetost parcele je 50%, a indeksizgra|enosti 0,5.

5.3.7. Sportski centri

Zadràva se fudbalski teren sa prate}im objektomsportskog dru{tva izgra|eni na parceli broj 305 uzPartizansku ulicu. Omogu}ava se izgradwa novih tere-na za male sportove, tribina za gledaoce, kao i pra-te}ih uslu`nih objekata uz uli~nu regulaciju. Planirase produèwe kompleksa u pravcu severa za 6-8 m doplanirane produène regulacione linije ulice Sve-tozara Markovi}a (pripajawe delova parcela broj 299-304), te suèwe kompleksa za 1,5 m uz isto~nu granicuparcele (formirawe pe{a~kog prolaza). Na planira-nom kompleksu povr{ine oko 14530 m2 utvr|uje se mak-simalni indeks izgra|enosti od 0,4, a objekti suprizemni.

Planira se izgradwa novih sportskih terena iobjekata na kompleksu povr{ine 2 ha, koji bi obuhvatioblok broj 59 (parcele broj 1461-1468) izme|u odbram-benog nasipa i produàtaka ulica Laze Kosti}a i 20.oktobra. Novi sportski centar lociran uz priobaqeomogu}i}e izgradwu atraktivnih sportskih objekata naudaqenosti ve}oj od 50 m od nasipa i ure|eweotvorenih igrali{ta na delu za{titnog pojasa. Urba-nisti~kim projektom zadovoqi}e se specifi~ni zahtevibudu}ih investitora: bazen, sauna, teretana, kuglana,fitnes centar, tereni za ko{arku, odbojku, mini-golf,tenis, badminton i sl. Poligon za ga|awe iz vatrenogoru`ja planira se u zatvorenom objektu. Mogu}a jeizgradwa sme{tajnih i klupskih kapaciteta za spor-tiste. S obzirom na poloàj uz planiranu turisti~ko--rekreativnu stazu po nasipu i blizinu {ume na nebra-wenom podru~ju, mogu}e je pruàwe informativnih,zdravstvenih i ugostiteqskih usluga korisnicimastaze za tr~awe, bicikle, rolere, trim-poligona i sl. Sobzirom na blizinu Dunavca sa usporenim protokomreke na duìni od preko 3 km uz êrevi}ku adu, mogu}ije prijem vesla~a, kajaka{a i jedrili~ara. Maksimalniindeks izgra|enosti parcele iznosi 0,4, stepen zauze-tosti 25 %, a spratnost objekata P+1.

Linearno zelenilo (drvoredi i ìvice) sastavni jedeo ure|ewa prostora oko otvorenih terena. Zelenepovr{ine u okviru sportskih centara trebalo bi dazauzimaju od 40 do 60 % povr{ine, a planiraju seprete`no na ivi~nim delovima kompleksa.

5.4. Komunalne povr{ine

5.4.1. Povr{ine za hidrotehniku

Planira se preure|ewe prostora na parceli broj 585sa postoje}im rezervoarom za vodu u centru, tako {to bise ozelewavawem i poplo~avawem uklopio u parkovskiure|en predprostor osnovne {kole i prepoznatqivambijent koji obeleàvaju bunar i dominantni spomenikna uli~nom prostoru.

Iz Partizanske ulice planira se otvarawe pristupa{irine 3 m do parcele broj 779 sa rezervoarom za vodu,tako {to }e se izdvojiti deo parcele broj 778.

Mogu}e je izgraditi novi bunar na javnom gra|evin-skom zemqi{tu namewenom ozelewenom skveru u bloku39 (delovi parcela broj 969, 972 ili 973) ili u delu

ostalog gra|evinskog zemqi{ta, ali uz izradu planadetaqne regulacije radi izdvajawa javnog gra|evinskogzemqi{ta.

U bloku broj 44 rezervi{e se povr{ina od oko 1,5 haza lokalni pre~ista~ otpadnih voda iz naseqa. Plani-ra se izgradwa crpnih stanica za otpadne vode u regu-lacijama ulica.

5.4.2. Povr{ine za energetiku i telekomunikacije

Zadràvaju se postoje}e transformatorske stanice,a planiraju se nove prema grafi~kom prikazu "Planenergetske infrastrukture" u razmeri 1:2500.

Zadràva se gasna merno-regulaciona stanica nadelu parcele broj 702, uz uslov pomerawa ograde saparcele broj 1729 (Partizanska ulica), obezbe|ewakolskog pristupa {irine 3 m iz ulice \ure Jak{i}aju`nom granicom parcele, i izdvajawa dela za dodatnejavne slu`be.

Zadràva se postoje}a telefonsko-telegrafskacentrala na parceli broj 667 gde se nalazi objekatpo{te. Rezervi{e se prostor za weno pro{irewe iliizme{tawe u novi objekat na jednoj od povr{inanamewenih javnim slu`bama.

5.4.3. Grobqe

Zadràva se povr{ina grobqa od 2,85 ha sa posto-je}im pro{irewem ka zapadu. Radi izgradwe objekta zaispra}aj i sme{taj slu`be za sahrawivawe, omogu}enoje {irewe grobqa u pravcu juga za 0,5 ha, uz primerenoozelewavawe i izgradwu parkinga. Strukturu vegetaci-je za{titnog pojasa trebalo bi da ~ini zimzeleno ilistopadno drve}e i {ibqe, prilagodqivo na datepedolo{ke uslove. Planirati izgradwu ostalih eleme-nata ure|ewa i opreme: {etnih staza, osvetqewa, snab-devawa vodom, klupa za odmor i drugog mobilijara.

5.4.4. Park i ozeleweni skverovi

Deo postoje}e depresije od 0,8 ha ju`no od uliceLaze Kosti}a namewuje se za park sa de~ijim igra-li{tima, mawim vodenim povr{inama i spomeni~kimobele`jima. Urbanisti~kim projektom stvori}e seuslovi za ure|ewe prostora, pri ~emu }e se izvr{itipreparcelacija (spajawe parcela broj 1658 i 1568, iz-dvajawe delova za regulaciju tzv. Obalske ulice, te zaformirawe kompleksa za stanovawe socijalno ugroè-nih lica i kompleksa povrtarske praonice).

Planira se ure|ewe pe{a~ke, parkovski ozelewenei urbanim mobilijarom oplemewene javne povr{ine,koja bi u~inila prepoznatqivim ambijent centraBege~a. Od postoje}eg parkovski ure|enog pretprostoraosnovne {kole potrebno je izdvojiti deo za pro{irewepostoje}eg prolaza. Preostali deo povr{ine od oko1600 m2 planira se za izdvajawe iz {kolskog komplek-sa (parcela broj 1098) da bi se omogu}ilo uklawaweograde i pristup svim stanovnicima. Na ovim povr-{inama skvera planira se sadwa visokog listopadnogdrve}a, koja obezbe|uje potrebnu zasen~enost poplo-~anih povr{ina za okupqawe stanovnika, a ~ijimparternim re{ewem potrebno je omogu}iti wihovovi{enamensko kori{}ewe (kulturne i zabavne aktiv-nosti na otvorenom). Tako|e, u neposrednom susedstvu,


u okviru zone stanovawa sa uvo|ewem komercijalnogposlovawa, ispred budu}eg objekta na uglu ulica KraqaPetra I i pe{a~ko-kolskog prolaza, uslovqava se ure-|ewe mawe zelene povr{ine od oko 330 m2 na deluparcela broj 591 i 590.

Ju`no od Radni~ke ulice, u bloku broj 39 pred ula-zima na planirane komplekse de~ije ustanove, {kole irazli~itih javnih slu`bi, planira se ure|ewe pe{a-~ke, parkovski ozelewene, te de~ijim igrali{tem iurbanim mobilijarom oplemewene javne povr{ine odoko 1900 m2 - skvera uz ulicu Branka Radi~evi}a.

5.5. Saobra}ajne povr{ine

Zadràva se magistralni put Zrewanin - Novi Sad -- Ba~ka Palanka (M-7), koji se kroz naseqe pruà uli-cama Nikole Tesle i Partizanskom. Zadràva se regu-lacija tog puta, dok se za oko 26 m pro{iruje regulaci-ja dela ulice Nikole Tesle radi izgradwe reìjskesaobra}ajnice sa koje }e se pristupati na parcelenamewene maloj privredi.

Zadràvaju se regulacije postoje}ih ulica, izuzevulice Nikole Tesle na delu bloka broj 18, koja se {iriu odnosu na poloàj izgra|enog magistralnog gasovoda.Planira se izgradwa novih ulica na slede}i na~in:

- produàva se postoje}a regulacija ulice SvetozaraMarkovi}a ({irina oko 19 m) u pravcu zapada dogranice gra|evinskog rejona;

- atarski put (parcela broj 339) od raskrsnice ulicaPartizanske i Kraqa Petra I do produètka uliceSvetozara Markovi}a prerasta u ulicu;

- defini{e se ju`na regulaciona linija ulice LazeKosti}a izme|u blokova broj 55 i 56; ista ulica seproduàva u pravcu istoka do nasipa unutar posto-je}e regulacije atarskog puta obuhvataju}i i melio-racioni kanal (parcela broj 1740/2);

- produàva se regulacija nove ulice izme|u blokovabroj 48 i 49 u unutra{wost bloka broj 39 do ju`negranice parcele broj 960;

- produàva se ulica 20. oktobra u pravcu juga prekoulice Laze Kosti}a do nasipa, pri ~emu se zapadnaregulaciona linija poklapa sa granicom atarskogputa, a isto~na regulaciona linija se defini{e naudaqenosti 10 m od osovine;

- ulica Dositeja Obradovi}a produàva se premaistoku, delimi~no postoje}im granicama parcelebroj 872/1, a delimi~no planiranom regulacijom dogranice gra|evinskog rejona;

- ulica Branka Radi~evi}a produàva se premaistoku, i to po postoje}im granicama parcela broj842/1 i 842/2 do atarskog puta, a po wihovom na-stavku do granice gra|evinskog rejona;

- planira se nova ulica {irine 12 m pravcem zapad-istok izme|u ulice 20. oktobra i atarskog puta(parcela broj 90), koja obezbe|uje pristup objektimaizgra|enim bez gra|evinske dozvole u bloku broj 18i delovima blokova broj 15-17;

- isto~no od ulice 20. oktobra planira se izgradwadve ulice {irine 15 m u pravcu sever-jug, defi-nisane osovinskim ta~kama;

- u pravcu sever-jug, du` atarskog puta (parcela broj90) planira se izgradwa nove ulice {irine 22 m, saregulacijama delimi~no du` postoje}ih granicaparcela;

- od ta~ke broj 121 na ulici Laze Kosti}a do ta~kebroj 124 na atarskom putu (parcela broj 90), para-lelno nasipu planira se nova ulica {irine 20 m;

- u zoni male privrede, od ta~ke broj 15 na atarskomputu (parcela broj 90) do ta~ke broj 96, planira senova ulica pravcem zapad-istok sa regulacijamadelimi~no po postoje}im granicama parcela igranici gra|evinskog rejona; planiraju se dve noveulice od ta~aka broj 22 i 88 na ulici Nikole Tesleu pravcu juga do ta~aka broj 20 i 19 na novoj ulicidu` granice gra|evinskog rejona;

- izme|u blokova broj 1 i 2 pro{iruje se do {irine 10 mpostoje}i atarski put (parcela broj 13), i to odta~ke broj 22 na ulici Nikole Tesle do ta~ke broj93 na granici gra|evinskog rejona, a potom se uìmprofilom produàva u pravcu zapada du` granicegra|evinskog rejona do spoja sa atarskim putem(parcela broj 16).

Unutar regulacija ulica odre|eni su slede}isadràji:

1) parkirali{ta za putni~ka vozila uz povr{inenamewene javnim slu`bama i centralnim funkcijama;

2) parkirali{te za teretna vozila du` reìjskesaobra}ajnice u regulaciji ulice Nikole Tesle;

3) autobuska stajali{ta du` ulica Nikole Tesle,Partizanske i Kraqa Petra I do okretnice u ulici LazeKosti}a;

4) postavka linijskog zelenila i drvoreda u ulica-ma, a naro~ito uz parkinge;

5) rekreativna biciklisti~ka staza du` tzv.Obalske ulice i ulica Laze Kosti}a, Kraqa Petra I,Partizanske, Nikole Tesle, Branka Radi~evi}a i 20.oktobra.

6 . PRIMENA PLANA

Prilikom izdavawa odobrewa za izgradwu objekata,rekonstrukciju i dogradwu, promenu namene objekta iliwegovog dela uz izvo|ewe gra|evinskih i gra|evinsko-zanatskih radova, ugradwu instalacija, postrojewa iopreme, izdava}e se izvod iz ovog plana, odnosno planadetaqne regulacije ili urbanisti~kog projekta uko-liko izrada tih dokumenata predstavqa uslov za pri-stupawe realizaciji.

Izgradwa objekta na gra|evinskom zemqi{tu moèse odobriti ako je izvr{ena parcelacija na gra|e-vinske parcele predvi|ene za izgradwu u skladu sapravilima ure|ewa i gra|ewa sadrànim u ovom planu.Parcelacija i preparcelacija gra|evinskog zemqi{tamoè se vr{iti na osnovu uslova utvr|enih u urba-nisti~kom projektu, koji je izra|en u skladu sa ovimplanom.

Do privo|ewa planiranoj nameni i ure|ivawa neiz-gra|enog javnog gra|evinskog zemqi{ta, Grad moè,prema programu davawa u zakup na odre|eno vreme,odobriti izgradwu privremenih objekata nestambenenamene i instalacija, kao i privremeno ure|ewe pro-stora.

Sastavni deo ovog plana su slede}i grafi~kiprikazi:

1. Prostorni plan Grada Novog Sada i Op{tine Sremski Karlovci sa poloàjem KO Bege~ A4

2. Geodetska podloga sa granicom obuhvata plana 1:20000


3. Plan organizacije i ure|ewa KO Bege~ 1:10000

4. Geodetska podloga sa granicom gra|evinskog rejona 1:2500

5. Plan namene povr{ina u gra|evinskom rejonu 1:2500

6. Plan podele na javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te 1:2500

7. Plan regulacije i nivelacije re{ewa saobra}aja 1:2500

8. Plan hidrotehni~ke infrastrukture 1:2500

9. Plan energetske infrastrukture 1:2500

10. Profili ulica 1:200.

Plan generalne regulacije naseqa Bege~ izra|en je u~etiri primerka u analognom i u pet primeraka u digi-talnom obliku, koji }e se posle potpisivawa i overe~uvati u Skup{tini Grada Novog Sada, Gradskoj upravi- Sekretarijatu za urbanizam i stambene poslove, Mi-nistarstvu nadle`nom za poslove urbanizma i u Javnompreduze}u "Urbanizam" Zavod za urbanizam Novi Sad.

Stupawem na snagu ovog plana prestaju da vaè:Odluka o urbanisti~kom planu Mesne zajednice Bege~("Slu`beni list Grada Novog Sada", br. 3/84, 12/95 i17/2003) i Odluka o sprovo|ewu urbanisti~kog planaMesne zajednice Bege~ ("Slu`beni list Grada NovogSada", br. 3/84 i 17/2003).

Ovaj plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-vawa u "Slu`benom listu Grada Novog Sada".

REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAGRAD NOVI SADSKUP[TINA GRADA NOVOG SADABroj: 35-363/2004-3-I27. jun 2005. godineNOVI SAD Predsednik

Zoran Vu~evi}, s.r.


Documents

SLU@BENI LIST - nsurbanizam.rs · torijskom, anti~kom i sredwevekovnom periodu, pre i posle najezde Tatara i Turaka, uz doseqavawe Srba. U pravcu istok - zapad atar je prese~en magistralnim