SLU@BENI LIST - sllistbeograd.rs · bije”, broj 47/03) i ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda ... centar, sa stalnim porastom i promenama u podeli struk-tura aktivnosti stanovni{tva,

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 8.aprila 2005. godine, na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona oplanirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik Republike Sr-bije”, broj 47/03) i ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda(„Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99),donela je

GENERALNI PLAN MLADENOVCA 2021.

PRAVNI I PLANSKI OSNOV

Pravni osnov za pripremawe, izradu i dono{ewe Gene-ralnog plana Mladenovca ~ine:

– Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnikRepublike Srbije”, broj 47/03);

– Statut grada Beograda („Slu`beni list grada Beogra-da”, br. 18/95, 20/95 i 21/99);

– Odluka o pripremawu izmena i dopuna Generalnog ur-banisti~kog plana Mladenovca („Slu`beni list grada Beo-grada”, broj 13/97), kao i

– drugi odgovaraju}i zakoni, ~ije se odredbe moraju po-{tovati u delovima primewivim saglasno sa Zakonom oplanirawu i izgradwi Republike Srbije.

Planske osnove i strategije regionalnog razvoja od ne-posrednog zna~aja za izradu ovog Generalnog plana, sadr-àne su u:

– Prostornom planu Republike Srbije („Slu`beni gla-snik Republike Srbije”, broj 13/96);

– Regionalnom Prostornom planu administrativnogpodru~ja Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, broj10/04), kao i

– urbanisti~kim planskim dokumentima – donetim pre-ma GUP-u Mladenovca iz 1986. godine, koji su po namena-ma, sadràjima i urbanisti~kim pokazateqima, kao i dru-gim ste~enim obavezama i uslovima, saglasni sa urbani-sti~kim re{ewima, pravilima ure|ewa i pravilima gra|e-wa ovog generalnog plana, odnosno usagla{eni sa Zakonomo planirawu i izgradwi.

POVOD, PREDMET I CIQEVI IZRADE GENERALNOG PLANA

Odlukom o pripremawu izmena i dopuna Generalnog ur-banisti~kog plana Mladenovca („Slu`beni list grada Be-ograda”, broj 13/97), osnovni ciqevi i predmet izrade ovogplana postavqeni su i utvr|eni radi:

– provere planskih re{ewa u odnosu na nastale prome-ne i usagla{avawa istih sa realnim potrebama i mogu}no-stima za postizawe optimalnih uslova razvoja i prostorneorganizacije, ure|ewa i izgradwe Mladenovca na podru~juplana,

– uskla|ivawa Generalnog plana sa zakonskim odredba-ma i drugim propisima od zna~aja za ostvarivawe plana i

– razre{avawa prioritetnih problema putem planskihi regulacionih re{ewa za delove naseqa, odnosno utvr|i-vawa urbanisti~kih re{ewa za izradu urbanisti~kih pro-jekata i urbanisti~ko-tehni~kih uslova za pojedine name-ne, urbanisti~ke celine, objekte i mreè saobra}aja i ko-munalne infrastrukture – od interesa za ostvarivawe uneposrednom narednom periodu i dugoro~nom razvoju, ure-|ewu i izgradwe Mladenovca na podru~ju plana.

Ovi ciqevi su zasnovani na Inicijativi SO Mladeno-vac za pristupawe izmenama i dopunama GUP-a Mladenov-ca, – donetoj jula 1995. god. i dopuwenoj 2001. godine, kojise u smislu osnovnih, odnose na:

– potrebe za postizawe optimalne prostorne organiza-cije, u skladu sa stvarnim mogu}nostima i maksimalnimkori{}ewem postoje}eg gra|evinskog zemqi{ta, saglasnozahtevima stanovawa i potrebama za nove privredne ten-dencije;

– obaveze za uskla|ivawe Generalnog plana Mladenov-ca sa Prostornim planom Republike Srbije;

– stvarawe uslova za eliminisawe bespravne gradwe;

– re{avawe saobra}ajnih i komunalnih problema;

– poboq{awe uslova ìvqewa na podru~ju plana i {i-rem prostoru.

Posebni ciqevi, postavqeni u ovoj inicijativi, odno-se se na potrebe izmena i dopuna pojedinih re{ewa GUP-a, od kojih su kao najzna~ajnija navedena:

– utvr|ivawe nove trase magistralnog puta Beo-grad–Kragujevac, sa pogodnijim re{ewem prikqu~ivawaregionalnog puta Mladenovac – Smederevska Palanka,

– korigovawe saobra}ajnih re{ewa za pojedine izgra|e-ne ulice, ili u fazi izgradwe, odnosno ulice u rekon-strukciji – u pogledu izmena delova trasa tih ulica i po-boq{awa parkirawa,

– smawivawe povr{ina namewenih za za{titno zeleni-lo i poqoprivredu – za potrebe individualnog stanovawai sanacije bespravne izgradwe,

– locirawe „male privrede”, tj. malih i sredwih proiz-vodnih pogona, po mogu}stvu uz postoje}i magistralni putBeograd–Kragujevac,

– pro{irewe povr{ina za izgradwu individualnog sta-novawa na povr{inama namewenim za kolektivno stanova-we na periferiji naseqa i povr{inama napadnutim bes-pravnom gradwom i

– prioritetno pro{irewe postoje}eg grobqa, odnosnoizmena namene za planirano grobqe u Granicama.

U smislu ovih ciqeva i inicijative Skup{tine op{ti-ne Mladenovac, bilo je predvi|eno da se izmene i dopuneGeneralnog urbanisti~kog plana naseqa Mladenovac

Godina XLIX Broj 9 28. april 2005. godine Cena 150 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 33/86), vr{e u gra-nicama tog plana, koji je obuhvatao deo teritorije op{ti-ne Mladenovac, i to: gradsko podru~je naseqa Mladenovaci prigradske delove naseqa: Mladenovac selo, Rajkovac,Granice, Me|ulu`je i Kora}ica – Kora}i~ka bawa, sa po-vr{inom od oko 1,560 ha.

Prema planskim re{ewima ovog generalnog plana, gra-nice plana pro{irene su u odnosu na prethodni GUP, saobuhvatom od oko 1,891 ha.

1.0. STRATEGIJE RAZVOJA

U svim planovima i studijama razvoja {irih prostora,Mladenovac je sagledan kao jak op{tinski i subregional-ni centar u {irem podru~ju i regionu Beograda.

Pogodan prirodni i saobra}ajni poloàj, razvijeniindustrijski, dru{tveno-ekonomski i lokalni politi~kicentar, sa stalnim porastom i promenama u podeli struk-tura aktivnosti stanovni{tva, uticali su da se Mladeno-vac planira do 2000. sa oko 36–37.000 stanovnika (PPGB iPPR Srbije). Po ovim karakteristikama, prirodnim po-tencijalima i pogodnostima, Mladenovcu je data zna~ajnafunkcionalna uloga razvoja u metropolitenskom prostoruBeograda i u {irem prostoru Dunavskog koridora. U ovomsmislu, razvoj Mladenovca o~ekuje se uporedo sa ve} razvi-jenim regionalnim centrima, kao {to su Pan~evo, Smede-revo, Smederevska Palanka, Poàrevac i drugi gradovi upodunavsko-{umadijskom prostoru Srbije.

1.1. Strategije i smernice Prostornog plana Republike Srbije

Osnovne postavke dugoro~nog razvoja Mladenovca pla-nirane su u Prostornom planu Republike Srbije premaslede}im opredeqewima:

U sistemu gradskih centara i funkcionalnih podru~jasredi{we Srbije, Mladenovac je planiran kao subregio-nalni centar sa razvijenim centralnim funkcijama i gra-vitacionim uticajima, koji obuhvataju i delove susednihop{tina.

U ovoj funkciji, uloga Mladenovca u regionu Beogradaje – da stvarawem uslova za zapo{qavawe celokupnog ak-tivnog stanovni{tva u transformisanim proizvodno-pro-pulzivnim i industrijskim i komercijalno-uslu`nim pri-vrednim delatnostima, uz adekvatniju organizaciju javnihslu`bi – obezbedi brì i ravnomerniji regionalni razvoji istovremeno omogu}i zadovoqewe svakodnevnih i povre-menih potreba stanovni{tva na svom i {irem gravitiraju-}em podru~ju.

Posebnu ulogu Mladenovac ima u razvoju bawskog i iz-letni~kog turizma, na svom i op{tinskom podru~ju (Sel-ters bawa, Kosmaj, Markova~ko jezero, spomenici kulture iistorije, Makovica i dr.).

Usmeravawe razvoja Mladenovca kao op{tinskog i su-bregionalnog centra, zasniva se na:

– daqem razvoju i osavremewavawu putne i èlezni~kemreè; u tome je za Mladenovac od najve}eg zna~aja magi-stralni put M23 Beograd–Kragujevac, sa mogu}no{}u pove-zivawa sa moravskim i kolubarskim podru~jem, odnosnoèlezni~ke pruge Beograd–Ni{ za vi{efunkcionalne vi-dove èlezni~kog saobra}aja – putni~kog, transportnog iprigradskog;

– obezbe|ivawu i unapre|ewu potrebnih kapaciteta in-frastrukture za snabdevawe potro{a~a – naro~ito u vodo-snabdevawu i evakuaciji upotrebqenih voda i komunalnogotpada, – ~ime se obezbe|uju ekolo{ke mere za{tite i uslo-vi unapre|ewa ìvqewa na neposrednom gradskom i {i-rem podru~ju Mladenovca;

– mogu}nostima razvoja poqoprivrede (ratarstvo, vo-}arstvo i sto~arstvo) i proizvodwe zdrave hrane za {iretrì{te i izvoz, pri ~emu su smernice i mere za o~uvawei poboq{awe boniteta produktivnog poqprivrednog ze-mqi{ta nagla{ene – ograni~avawem {irewa naseqa idrugim organizacionim, tehnolo{kim i agrotehni~kimmerama;

– kao i drugim ciqevima demografskog i socioekonom-skog razvoja na gradskom i {irem podru~ju Mladenovca.

1.2. Izvod iz Regionalnog prostornog plana administrativnog podru~ja Beograda

Glavni nosilac op{terazvojnih tokova }e ostati Beo-grad sa svojim gradskim op{tinama i sa nagla{enim peri-urbanim okruèwem, u kome }e se zaustaviti i preusmeri-ti spontano kori{}ewe gra|evinskog, poqoprivrednog idrugog zemqi{ta, odnosno bespravno gra|ewe stambenih,privrednih i drugih objekata. Jedan od centara dekoncen-trisane koncentracije bi}e Mladenovac, kome predstojirestrukturirawe industrije i razvoj tercijarnih delatno-sti, turizma, zdravstva i rekreacije.

Podru~je Generalnog plana Mladenovca pripada tzv.Dunavsko-{umadijskoj zoni, koja treba da zadrì sve oso-bine prostora u kome dominiraju aktivnosti vezane za pri-rodni potencijal (poqoprivreda, lovstvo, turizam, rekrea-cija). U okviru ove zone razvijene su i druge aktivnosti(komunalne, industrijske, saobra}ajne) veoma zna~ajne zaMladenovac.

Broj 9 – 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 28. april 2005.

1. Stanovawe

Proceweni obim stambene izgradwe i finansijskih sredstava

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Stanogradwa 2002–2006. godine 2007–2011. godine 2002–2011. godine– investicije

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Op{tine broj povr{ina miliona broj povr{ina miliona broj povr{ina miliona

zavr{enih (u m²) evra zavr{enih (u m²) evra zavr{enih (u m²) evrastanova stanova stanova

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Mladenovac 220 20,905 11.92 330 28,710 16.93 550 49,615 28.85

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Radi pove}awa kvaliteta urbane strukture, posebno ustambenim celinama, planira se, da se do 2006. godine ur-banisti~kim planovima jasno defini{u odnos stambenogi poslovnog dela, osnovni principi regulacije i drugapravila:

– za porodi~no stanovawe, prema tipovima stambenih potre-ba i ekonomskim mogu}nostima (od standardnog do elitnog);

– za vi{eporodi~no stanovawe, prema zahtevima poseb-nih gradskih ili republi~kih programa, odnosno premazahtevima trì{ta i zadrugarstva;

– za socijalno podràno stanovawe sa prioritetimai principima dru{tvene (gradske ili op{tinske) poli-tike i

– za obnovu stambenog fonda, u izgra|enim delovimagrada, prema konkretnom tipu obnove i prema gradskim po-litikama, ukqu~uju}i i osnovne principe fizi~ke rekon-strukcije postoje}eg stambenog fonda uz prethodnu pa`qi-vu pravnu, gra|evinsku, estetsku i autorsku valorizaciju.

U obnovi urbanog centra Mladenovca predvi|aju se ra-znoliki oblici ure|ewa, rekonstrukcije i izgradwe, zavi-sno od materijalnih, kulturolo{kih i ekolo{kih kriteri-juma:

– restauracija najvrednijih kulturno-istorijskih celi-na u kojima dominira stanovawe;

– rehabilitacija delova grada koji su izgubili zna~ajili atraktivnost, a sa~uvali materijalne i kulturne po-tencijale kao {to je centralni potez Mladenovca;

– sanacija i revitalizacija stambenih ~etvrti premaodre|enom programu, na kompleksnoj tehni~koj, ekonomskoji socijalnoj osnovi i

– adaptacija i modernizacija stambenih ~etvrti gra|e-nih u drugoj polovini HH veka, koje zahtevaju osveèwe,fizi~ko i energetsko prilago|avawe i upotpuwavawe od-govaraju}im sadràjima.

2. Mreà naseqa i centara

Mladenovac je – sa procewenih 26.369 stanovnika u2011. godini definisan kao subregionalni centar.

U ostvarivawu funkcija subregionalnog centra, Mla-denovac bi trebalo da prestrukturira svoju privredu na na-gla{enim ekolo{kim principima, kako bi smawio jakuprivrednu i socijalnu zavisnost Beograda.

Posebnu ulogu u tome ima rehabilitacioni centar Sel-ters koji }e, prostorno povezan sa Kora}i~kom bawom u je-dinstven bawski kompleks, i ubudu}e predstavqati zna~a-jan zdravstveno-turisti~ki centar, od strate{kog zna~ajaza Mladenovac i za AP Beograda.

Razme{taj i karakteristike ve}ih naseqa u op{tini, anaro~ito wihov saobra}ajni poloàj, kao i poloàj nase-qa u okruèwu, odredili su formirawe vi{e samostalnihurbanih ili ruralnih centara (Kova~evac, Kora}ica, Vla-{ka, Velika Ivan~a) i centara za po jedno naseqe u okru-èwu (Jagwilo i Velika Krsna).

Me|ulu`je, prvobitno samo seosko naseqe, zbog svojedispozicije ima osnova (demografski potencijal, uz in-tenzivniju izgradwu i zna~ajniju opremqenost naseqa) dapostane centar za ju`na naseqa op{tine. Razvojem ovog na-seqa posti}i }e se ve}a razvojna koncentracija Mladenov-ca, s jedne, a u izvesnoj meri rastereti}e se sam grad odpritisaka dnevnih migranata iz ostalih naseqa.

Na severnom delu op{tine, naseqe Vla{ko Poqe (deosada{weg centra Vla{ka), na saobra}ajnici ka Mladenov-

cu, ima uslove za formirawe centra grupe naseqa severnood op{tinskog sredi{ta, a tako|e se preko ovog naseqaostvaruju veze sa op{tinom Sopot i autoputem Beo-grad–Ni{.

3. Kriterijumi za{tite ìvotne sredine od negativnihuticaja privrednih delatnosti

Spisak objekata i postrojewa ode|enog stepena hazarda za ìvotnu sredinu

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Red. Naziv Op{tina Lokacija Delatnost Kategorijabr.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„Petar Mladenovac Kraqa Petra livnica VDrap{in”

„Minel Mladenovac Kraqa Petra transfor- V– trafo” matori

„Kobest” Mladenovac Vukadinovi}a azbest Vproizvodi

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kategorija V – preduze}a koja mogu imati sredwi uti-caj na okruèwe op{tinskog nivoa, prisutne ve}e koli-~ine opasnih materija, rizik od hemijskog udesa – sred-wi, nivo buke 60-65dB (A). Ove firme (tr`ni centri ive}a skladi{ta – iznad 5.000 m², prehrambena industri-ja, tekstilna industrija, itd.), moraju biti locirane naodre|enom odstojawu od stambenog naseqa tako da wiho-va funkcija na tom rastojawu ne izaziva neprijatnost su-sedstvu.

4. Industrija – prostorne mogu}nosti i organizacija

Najzna~ajni ~inilac privrednog razvoja u prostorno-funkcionalnoj strukturi Mladenovca je industrijsko-pri-vredna zona „Jug”. Ostali lokaliteti nemaju mogu}nosti za{irewe ili iz ekonomskih razloga imaju potrebu prename-ne, transformacije, delom i dislokaciju prera|iva~kihkapaciteta (npr. Klanica sa lokaliteta „Grad” i sl.). Zo-na „Jug” obrazovana je grupisanim proizvodnim jedinica-ma i potcelinama, koje sa mogu}no{}u povezivawa na è-lezni~ku i regionalnu putnu mreù, uz dodatno infra-strukturno opremawe, obezbe|uju budu}i razvoj u planskomperiodu. Ona }e, pored rekonstrukcije, modernizacije iprestrukturirawa kapaciteta, zadràti vi{enamenskustrukturu industrijskih grana (metaloprera|iva~ka, pre-rada nemetala, prehrambena, elektroindustrija). Uz odgo-varaju}e ure|ewe zemqi{ta (nivelacija i hidrotehni~kaza{tita terena) sa pogodnostima za racionalno infra-strukturno opremawe, pro{irewe industrijske zone „Jug”predvi|a se ju`no od postoje}e industrijske zone, kao pro-storno objediwena proizvodno-industrijska celina Mla-denovca.

28. april 2005. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 9 – 3

Zna~ajnije zone za razme{taj industrije

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Podru~je Zone P (u ha) Napomena

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– aktivirane proizvodne zone: – razvoj postoje}ih preduze}a uz restrukturirawe, razvoj– Sever ostalih delatnosti (saobra}aj, gra|evinarstvo, – „Jug” 1 i 2 proizvodno zanatstvo i dr.)

– neophodno je dodatno komunalno opremawe i mere za{titeOp{tina

–––––––––––––––––––––––––––––ukupno

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Mladenovac 120

potencijalno atraktivne zone: – razvoj razli~itih privrednih delatnosti (industrija, – „Jug” 3 gra|evinarstvo, mala privreda, skladi{ta i dr.) i MSP

u skladu sa merama za{tite okoline– neophodni su pripremni radovi i infrastrukturno

opremawe lokaliteta–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

5. Turizam, sport i prostorni potencijali

Pretvarawem Mladenovca u grad vi{e ekolo{ki ori-jentisan omogu}i}e se razvoj bawe, povezivawem Seltersai Kora}i~ke bawe u jedinstven kompleks i orijentisan, ujednom delu, na evropsku klijentelu.

– Stacionarni turizam – potrebno je definisati sadr-àje turisti~kog boravka u gradu i neposrednoj okolini.Ponudom sadràjnih programa za dva, tri dana boravka, tu-risti~ke organizacije moraju da zahvate brojne prirodne iantropogene vrednosti i istaknu specifi~nosti u pogle-du kulture, spomenika, muzeja, gastronomije i izletni~kihmesta. Poslovne funkcije Mladenovca, uslovi}e potrebuza ve}im kvalitetom turisti~ke usluge.

– Zdravstveno-le~ili{ni turizam – ima dugu tradicijuu Mladenova~kom Seltersu i zadovoqavaju}e medicinske iugostiteqske objekte komplementarne sa planinom Kosmaji Markova~kim jezerom. Funkcionalnim povezivawem sabawom Kora}icom i Kosmajem, razvija}e se kao bawskikompleks.

– Sportski turizam – posebna pa`wa }e biti usmerenana osavremewavawe i sistemsko povezivawe sportske in-frastrukture i prate}ih sadràja sa ciqem ja~awa sport-skog turizma i zaokruìvawa kompleksa sportskih objeka-ta koji mogu odgovoriti potrebama organizacije vrhunskihsportskih takmi~ewa.

– Takmi~arski sportski objekti bi}e obnovqeni i pro-{irivani po sistemu „Olimpijskog grada” u zavisnosti odpotreba razvoja vrhunskog sporta sa zna~ajnim punktovimaoko velikih fudbalskih stadiona, sportskih hala, hipo-droma, autodroma i sl. Posebnu ulogu u tome ima urbaniMladenovac. U Mladenova~koj bawi, povezanoj sa Kora}i-com, bi}e otvorene mogu}nosti za razvoj sportsko-rekrea-tivnih sadràja prema re{ewima urbanisti~kih planova.

6. Vodna infrastruktura

Snabdevawe vodom Mladenovca planirano je iz sistemaMaki{ – Mladenovac, uz kori{}ewe lokalnih izvori{ta.

Kanalisawe upotrebqenih voda predvi|a se rekon-strukcijom postoje}e mreè, uvo|ewem separacionog siste-ma kanalizacije i realizacijom postrojewa za pre~i{}ava-we otpadnih voda.

7. Saobra}aj, saobra}ajna infrastruktura

U Mladenovcu su predvi|ene slede}e intervencije namreì puteva:

– na mreì regionalnih puteva prioritet je rekon-strukcija puta Beograd-Raqa-\urinci-veza sa putem M-23,koji je izgradwom puta Mali Poàrevac-Mladenovac-Kra-gujevac izgubio na zna~aju za povezivawe Mladenovca, To-pole pa i Kragujevca sa Beogradom, {to je uticalo na we-govo lo{e odràvawe i propadawe;

– podru~je grada Mladenovca presecaju magistralni putM-23 i splet regionalnih puteva, zbog ~ega se na gradskojmreì javqa intenzivan tranzitni i teretni saobra}aj. Dabi se izvr{ilo razdvajawe tranzitnih i teretnih tokova iobezbedili povoqni uslovi za odvijawe saobra}aja grad-skog karaktera, potrebno je izgraditi obilazni put premauslovima koje je definisao Generalni plan Mladenovca i

– mreà magistralnih puteva bi}e upotpuwena izgrad-wom puta Mali Poàrevac–Mladenovac–Topola–[ator-wa–Rudnik – veza sa putem M-22 (G. Milanovac–â-~ak–Uìce i daqe Crna Gora, Ju`ni Jadran) nastavkomizgradwe na deonici Mladenovac–Rudnik – veza sa M-22.

8. Na~ini planske razrade

Regionalni prostorni plan AP Beograda bi}e predmetdaqe planske razrade u dva vremenska perioda: a) do teri-torijalno-administrativne reorganizacije i b) posle togaprema NUTS sistemu.

a) u prvoj fazi razrada i planirawe ure|ewa prostorai naseqa na nivou op{tina i urbanih celina vr{i}e se:

– prema stepenu aùrnosti i vaqanosti postoje}egGUP-a Mladenovca vr{i}e se wegova izmena i dopuna ilipotpuna revizija, o ~emu nadle`na Skup{tina op{tine do-nosi posebnu odluku i

– Pravilima ure|ewa i pravilima gra|ewa, prema po-trebi i mogu}nostima na osnovu Zakona o planirawu i iz-gradwi.

b) u drugoj fazi razrada i planirawe na nivou subregi-onalnih celina (NUTS 3) vr{i}e se:

– izradom prostornog plana op{tine ili vi{e op{ti-na – u smislu razvoja urbanih okruga ili subregionalnihcelina na pravcu: Ripaw – Sopot – Mladenovac – Smede-revska Palanka, u koordinaciji sa Strategijom prostor-nog razvoja Republike Srbije, [emama prostornog razvojaRepublike Srbije i Regiona Beograd.

1.3. Izvod iz GUP-a Mladenovca iz 1986. godine

Na osnovu istraènog prethodnog razvoja i projekcijastanovni{tva i aktivnosti, prirodnih pogodnosti i ogra-ni~ewa u prostornoj organizaciji me|usobno neusagla{e-nih naseqskih sadràja i funkcija, oteànih uslova za-{tite ìvotne sredine u nepotpunoj komunalnoj opremqe-nosti, kao i ciqeva za otklawawe nagomilanih problemai postizawa optimalnijeg i racionalnijeg razvoja – utvr-|ena je u GUP-u Mladenovca, iz 1986. godine, Koncepcijadugoro~nog prostornog razvoja i organizacije Mladenovcado 2015. godine.

Osnovna opredeqewa ove koncepcije usmerena su na:– organizaciju stambenih celina na stabilnim i ekolo-

{ki zdravim terenima, na kojima se, uz postoje}i kvalite-tan stambeni gra|evinski fond – prete`no porodi~ne iz-gradwe u objektima male spratnosti, obezbe|uju:stambenikapaciteti porodi~ne – nièspratne i vi{eporodi~ne –sredwespratne izgradwe, uz pove}awe koncentracije izgra-|enosti, gustina i standarda stanovawa u porodi~noj, aobezbe|ivawe povoqnijih indeksa izgra|enosti, gustinai standarda stanovawa u vi{eporodi~noj stambenoj iz-gradwi;

– kapaciteti kompletnih prate}ih sadràja centara me-snih zajednica – osnovnih {kola i pred{kolskih ustanovau stambenim celinama sa preko 6.000 stanovnika – ukolikoovi sadràji ne postoje, ili ukoliko se pstoje}i kapaci-teti ne mogu pro{irivati do standardno potrebnih veli-~ina;

– kompletirawe pojedinih naseqskih celina vi{epo-rodi~ne stambene izgradwe ve}ih gustina, sredwe i vi{espratnosti, i zasnivawe novih stambenih kapaciteta ovenamene, pretèno na neizgra|enim terenima u delovimacentralnih mesnih zajednica – uz zadràvawe parametara,koji se odnose na izgra|enost, gustine i standarde stano-vawa, slobodnih zelenih povr{ina i stepena motorizacijeu miruju}em saobra}aju, a dopuwavawem potrebnim kapaci-tetima nedostaju}ih prate}ih sadràja stanovawa;

– kompletirawe zasnovanih mreà i izgradwa novih ka-paciteta komunalne infrastrukture i saobra}aja u delovi-ma gradskih mesnih zajednica Petar Drap{in, Bata{evo,Selters i Mladenovac – selo, kao i u prigradskim delovi-ma susednih naseqa: Granice, Me|ulu`je i Rajkovac for-mirawe i kompletirawe uèg centralnog dela grada;

– organizovawem posebnih centralnih sadràja i kapa-citeta i ure|enih pe{a~kih i zelenih povr{ina;

– izgradwom stambeno-poslovnih objekata, prete`nosredwe, a izuzetno vi{e spratnosti, kroz postupnu i dugo-ro~no, potpunu rekonstrukciju i zamenu nesolidnog i pod-standardnog gra|evinskog fonda – u mesnim zajednicamaCentar i delovima mesnih zajednica Petar Drap{in i Ba-ta{evo; obzbe|ivawe ovih kapaciteta predvi|eno je povoq-nijim parametrima stepena i indeksa izgra|enosti, gusti-na stanovawa i radnih mesta, tako da se omogu}e uslovi zapostizawe ve}ih standarda stanovawa, slobodnih povr{i-na i stepena motorizacije.


Planirawe i izgradwa industrijskih, komunalnih iskladi{nih objekata predvi|ena je u zasnovanim indu-strijskim zonama, s tim {to se posle 2000. godine, predvi-|a izme{tawe klanice iz centra grada, a umesto nehigijen-skih naseqa u mesnoj zajednici Centar, Bata{evo i P.Drap{in predvi|aju pojasevi za{titnog i povr{ine javnogzelenila.

Izgradwa, rekonstrukcija i pro{irewe privrednih,dru{tvenih i sportsko-rekreativnih objekata predvi|enisu u zasnovanim specijalizovanim centrima van uèg cen-tralnog dela grada, uz upotpuwavawe komunalnih i saobra-}ajnih mreà, koje treba da opsluùju novoplanirane kapa-citete;

– formirawe sistema saobra}aja planirano je organi-zovawem i objediwavawem postoje}ih uvodno-izvodnih re-gionalnih putnih pravaca i gradskih sabirnih ulica sanovoplaniranim saobra}ajnicama odgovarjau}eg ranga ifunkcije;

– za odvijawe tranzitnog saobra}aja i kretawa izme|ustambenih naseqa i radnih zona van uèg gradskog podru~-ja planiran je obilazni poluprsten sa prikqu~ivawem naglavne gradske saobra}ajnice, a do utvr|ivawa re{ewaobilazne deonice magistralnog puta M23 Beograd-Kraguje-vac – zapadno od Kora}i~ke bawe izvan granice GU plana– postoje}a trasa zadràva funkciju ovog magistralnog pu-ta, s tim {to se predvi|a koridor rezervisan za novi ma-gistralni put i odgovaraju}u vezu sa raskrsnicom „Sama~-ki hotel”;

– me|ugradski autobuski saobra}aj je planiran da se od-vija iz postoje}e autobuske stanice preko ulice Mome Ste-vanovi}a, dok je gradski i lokalni autobuski saobra}ajplaniran sabirnim ulicama koje tangiraju pe{a~ku zonuuèg gradskog centra;

– postoje}a èlezni~ka stanica predvi|ena je za put-ni~ki i teretni saobra}aj na pravcu pruge Beograd-Ni{,dok se sa ove pruge obezbe|uju prikqu~ne veze za industrij-ske koloseke u industrijskim zonama i prema Aran|elovcu.

U obnovi, za{titi i kori{}ewu kulturnih dobara i do-bara koja uìvaju prethodnu za{titu planirane su mere iaktivnosti koje se odnose na:

– zadràvawe i o~uvawe najstarije regulacije postoje}euli~ne mreè, ambijentalnih prostora i pojedina~nihobjekata;

– rekonstrukciju starog gradskog centra, uklapawemnove fizi~ke strukture;

– rekonstrukciju u okolini spomenika: palim ratnici-ma na centralnom trgu, streqanim rodoqubima u mladeno-va~kom „Seltersu” i spomen-~esmi „Crkvenac”, prilikom~ega treba voditi ra~una o visini i volumenu planiranihobjekata;

– zadràvawe na sada{wim lokacijama: centralnoggradskog grobqa u Mladenovcu i seoskih grobaqa u Rajkov-cu, Me|ulu`ju, Granicama i selu Mladenovcu. Ukoliko bise, eventualno, planiralo izme{tawe potrebna je sagla-snost i saradwa Zavoda za za{titu spomenika kulture gra-da Beograda; novu izgradwu na prostorima arheolo{kihlokaliteta „Jablanica” u Me|ulu`ju, „Seli{te” i drugim,{to je mogu}e planirati uz prethodno izvr{ena arheolo-{ka istraìvawa;

Slobodne – neizgra|ene povr{ine u podru~ju plana,planirane su za ure|ewe i kori{}ewe za namene koridoraza{titnog zelenila – du` saobra}ajnica i vodova infra-strukture, industrijskih zona i komunalnih objekata, po-to~nih dolina i reke Veliki Lug, lokalnih izvori{ta vo-de, arheolo{kih lokaliteta, odnosno za namene javnog ze-lenila, sportsko-rekreativne i parkovske povr{ine i za-{titu drugih posebnih namena. Za ve}e komplekse neizgra-}enih zelenih povr{ina, predvi|ene su mogu}nosti kori-{}ewa u poqoprivredne svrhe, pod uslovom da doprinoseza{titi zemqi{ta (klizi{ta, nestabilni tereni, i dr.) uziskqu~ivawe mogu}nosti me|usobnih uticaja zaga|ewa ur-banih struktura i poqoprivrednog zemqi{ta.

Strategije razvoja Mladenovca, sadràne u prostornimplanovima Republike Srbije i grada Beograda – saglasnoprimewene u GUP-u Mladenovca iz 1986. godine, utvr|enesu – u smislu kontinualnog karaktera planirawa strate-{kog razvoja, i u Predlogu regionalnog prostornog planaadministrativnog podru~ja Beograda, u pogledu:

– centralne uloge op{tinskog i subregionalnog cen-tra,

– racionalnog kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta –prioritetnijim razme{tajem javnih naseqskih namena ifunkcija, bez zna~ajnijeg {irewa naseqa,

– potpunijeg komunalnog i naseqskog opremawa i– delom re{ewima saobra}aja i za{tite i unapre|ewa

ìvotne sredine.U tom smislu, koncepcijska planska re{ewa iz GUP-a

Mladenovca iz 1986. godine preuzeta su u osnovnim oprede-qewima i sa primenom uskla|enih ubanisti~kih pravilaure|ewa i izgradwe, sadràna u planskim re{wewimaovog Generalnog plana, a odnose se na:

– koncepciju organizacije i ure|ewa uèg gradskogcentra, sa obuhva}enom namenom prostora – kompletira-wem sadràja i funkcija na nivou gradskog, op{tinskog isubregionalnog centra i formirawem pe{a~ke zone glav-nog gradskog trga i pro{irewem parkovskog prostora;

– prostorni razme{taj namena i objekata javnih slu`bii objekata od op{teg javnog interesa;

– zadràvawe namena povr{ina planiranih za indu-strijske zone Jug 1, 2, i 3, i saobra}ajno-privrednu zonu Se-ver;

– razvoj bawsko-rehabilitacionog i turisti~ko-rekre-ativnog centra „Selters” sa povezivawem Kora}i~ke bawepreko doline potoka Alinac;

– ure|ivawe ambijentalnih celina i obnovu objekata odzna~aja za trajnu za{titu, ~uvawe, odràvawe i kori{}ewekulturnih dobara i dobara koja uìvaju prethodnu za{titu;

– uli~nu mreù saobra}ajnica u centralnom gradskompodru~ju i {irem podru~ju plana, kao i mreù uvodno-iz-vodnih regionalnih saobra}ajnica na podru~ju plana;

– dovr{avawe postoje}e i izgradwu nove mreè i obje-kata tehni~ke infrastrukture, na kojima se zasnivajuplanska re{ewa u ovom generalnom planu, kao i

– pravno-planske obaveze i urbanisti~ka re{ewa, sadr-àna u detaqnim urbanisti~kim i regulacionim planovi-ma, saglasnim sa re{ewima ovog plana i u skladu sa Zako-nom o planirawu i izgradwi.

2.0. KONCEPCIJA ORGANIZACIJE I URE\EWAPROSTORA

Koncepcijom organizacije i ure|ewa prostora na pod-ru~ju Generalnog plana

obezbe|uju se planska re{ewa i uslovi za:– celishodno i racionalno ure|ivawe i kori{}ewe

gra|evinskog zemqi{ta – odre|ivawem gra|evinskog rejo-na za javno i ostalo gra|evinsko zemqi{te i reìmom za-{tite i kori{}ewa neizgra|enog, poqoprivrednog i pri-rodno nepogodnog zemqi{ta za izgradwu,

– funkcionalnu, racionalnu i realnu organizaciju na-seqskih namena, mreà i objekata, pri ~emu se pravilimaregulacije i uslovima za izgradwu omogu}ava uspostavqa-we urbanog reda u zasnovanim i planiranim prostornimcelinama,

– potpuno, pouzdano i racionalno komunalno opremawesvih naseqskih namena i potro{a~a;

– funkcionalno i rangirano regulisawe saobra}aja napodru~ju plana – povezivawem sa susednim i {irim prosto-rima,

– za{titu i unapre|ivawe kulturnih i ekolo{kih vred-nosti,

– uskla|ivawe diskontinuiteta, nastalim neplan-skom i bespravnom izgradwom sa prioritetima u razre-{avawu problema i promena u prostoru – u skladu sa novim


uslovima urbanisti~kog tretmana u odnosima javnih do-bara i privatnog vlasni{tva.

U skladu sa ovim ciqevima – u uslovima usporenijeg de-mografskog rasta i transformacije aktivnosti stanovni-{tva (iz proizvodno-industrijskih u proizvodno-uslu`nei komercijalno-uslu`ne delatnosti i druga zanimawa),koncepcijom razvoja se obezbe|uju planska re{ewa za oko38.000 stanovnika i oko 15.000 zaposlenih na podru~ju Ge-neralnog plana do 2021. godine.

U skladu sa ciqevima strategije razvoja u neposrednom– narednom i dugoro~nijem periodu do 2021. godine, Gene-ralnim planom Mladenovca utvr|uju se:

a) Koncepcija organizacije i ure|ewa prostora sa:– granicama Generalnog plana,– osnovnom namenom prostora – sa gra|evinskim zemqi-

{tem i preovla|uju}im namenama i funkcijama u okviruuslovno izdvojenih prostornih i urbanisti~kih celina.

b) Pravila ure|ewa prostora, za:– generalna urbanisti~ka re{ewa za javne namene i

objekte javnog intersa, odnosno ostale naseqske namenegradskog zna~aja i posebnog interesa – sa prikazom plananamena i bilansa povr{ina,

– generalna urbanisti~ka re{ewa saobra}aja i komu-nalne infrastrukture, i

– mere i uslovi za{tite postoje}ih i planiranih name-na i sadràja, kulturno-istorijskih i prirodnih vredno-sti i ìvotne sredine.

v) Pravila izgradwe, sa uslovima razrade i sprovo|eweGeneralnog plana

Planska re{ewa koncepcije organizacije i ure|ewaprostora, namena povr{ina koje proisti~u iz generalnihurbanisti~kih re{ewa i instrumenti za razradu i sprovo-|ewe plana – prikazuju se u grafi~kim prilozima, koji susastavni deo Generalnog plana u razmeri 1:5.000 i 1:10.000.

2.1. Granice generalnog plana

Granice Generalnog plana utvr|uju se prema namenamaplaniranim ovim planom, kojim se obuhvataju pro{irewana ju`nom delu naseqa Me|ulu`je do spoqne granice kori-dora novoplanirane obilaznice regionalnog puta Mlade-novac-Smederevska Palanka, a na severnom delu, sa pro{i-rewem grobqa u Rajkovcu – i obuhvataju ukupnu povr{inu od1,891 ha.

Granice Generalnog plana su prikazane u svim grafi~-kim prilozima plana u razmeri 1:5.000 i 1:10.000.

Granicu Generalnog plana Mladenovca ~ine spoqneme|e katastarskih parcela, i to:

KO Mladenovac – varo{ (Mladenovac – selo):– k. p. br. 1326/6, 1326/5, 1326/1, 1326/3, 1326/2, 1328/2,

1327/1, 1327/2, 1330, 1331/9, 1331/14, 1332/2, 1332/1, 1352/11,1352/3.

KO Mladnovac – selo:– k.p. br. 1372, 1371/1, 1370/4, 1370/1, 1357/5, 1357/2,

1357/4,1358/2, 1358/1, 1358/3 se~e 1310/3 se~e 1310/2, 1310/5,se~e 1306/4, se~e 1306/3, 1305/1, 1300/1, 1297/2, 1283, 1285,1288/2, 1288/1, 1290/2, 1292/5, 1287, 1292/4, 1292/3, 1292/1, pu-tem 2290, 928, 929, 936/2, 937/2, putem 2289, putem 2271, 964,982/1, putem 2288, putem 2287, putem 2272, putem (Ul. prole-terskih brigada) 2266, putem 2276, 1056/2, 1056/1, 1056/3,1057, 1058, 1059, 1061/4, 1061/2, 1061/3, se~e 1067, se~e 1069,se~e 1070, se~e 1071, se~e 1072/2, se~e 1072/1, se~e 1082/1,1084, 1088/3, 1140/1, 1091, 1092/4, 1092/3, 1092/2, 1093/2, 1096,1103/1, 1110, 1112, 1121/1, 1124/1, 1167/2, 1167/1, 1172/2, 1174,1171/1, 1177/11, putem 2281, putem 1497, potokom „Bata{evo”2313/1;

KO Granice:– kp. br. 398/1, se~e 400/1, 402, 403/4, 403/5, 403/6, 403/7,

584/2, 591, 601/3, 595, 596, 597, 608, 604, 614/4, putem 1380/2,699, 701/7, 701/1, 715, 716/1,2, 714, 712, 713, 727/2, 727/1, 750,749, 739, 738/2, 801/2, 801/2, putem 1385 se~e 801/1, se~e 769/3,

796/6, 769/3, se~e 770, 771, 772/2, 773/5, se~e 773/3, 774/9,774/2, 774/10, 498/1, 497/1, 497/2, 777, 779, 780, 787, 786/2, pu-tem 1395, 1214, putem 1395, 905/2, 904, 903/2, 903/1, 902, 908,1118, 1120/1, 1120/2, 1120/3, 1120/4, 1126/2, 1126/1, 1127/1,1127/2, 1127/3, 1127/4, 1128/2, 1148/2, 1112, 1148/1, 1009, se~e1008/1, se~e 1008/2, 999/2, 999/5, 997/2, 997/3, se~e 992/1, se~e992/2, se~e 991/1, se~e 991/2, putem 1307, 1396, se~e 1151/1,1151/2, 1166, 1167/4, 1167/2, 1171/2, 1176/1 i 1176/2.

KO Mladenovac – varo{ (Granice):– k.p. br. 1175/3, 1175/2, 1175/1, 1175/5 i 1409/4.

KO Mladenovac – varo{ (Kova~evac):– k.p. br. 4042/20, 4053/3, 4052/1, putem 6818, 6300/5,

6300/7, 6300/6 i 6300/8, putem Mladenovac – SmederevskaPalanka 6894/1 preseca prugu Beograd-Ni{, se~e k. p. 6937,se~e k. p. 6938, se~e 6939, se~e put k. p. 7222, ide putem k. p.7222, preseca reku Lug k. p. 7219 i ide 7183 do puta Mlade-novac – Smederevska Palanka.

KO Me|ulu`je:Nova granica se~e katastarske parcele br. 575, 1249, ka-

nal k.p. br. 2688, se~e 2326 i 2293, se~e kanal k. p. 1028, se-~e katastarske parcele 1309, 1305/1 i 1314/3, se~e put k. p.2233, se~e katastarske parcele br. 1324, 1560/1, 1560/2,1562/1, 1562/2, 1563, 1565, se~e èlezni~ku prugu Aran|elo-vac-Mladenovac, se~e katastarske parcele br. 1550, 1539,1546, 1540, 1541/1, 1541/3, 1541/2, 15o4/1, 1504/2, 1504/9, izla-zi na put k. p. 2213, ide putem k. p. 2213 i 2212, se~e put k.p. 2209, se~e katastarske parcele br. 1062/1, 1062/2, 1063,1060/2, 1060/1 i 1049, ide putem k. p. 1052/9, ide putem k. p.1052/1, izlazi na magistralni put Beograd-Kragujevac k. p.2244/1 i ide do puta k.p. br. 2195.

KO Mladenovac – varo{ (Kora}ica):– k.p. br. 47171, 4070/2, 4070/1, 4068/3, 4068, 4067/1,

4067/2, 4067/3, 4064, 4063, 4055/1.

KO Kora}ica:– k.p. br. 4056/1, 4056/2, 4057, 4043/1, 4043/2, 4043/5,

4034/2, 4034/3, 4034/4, 4025, 4022/2, 4020, 4013/1, 4013/4,4012/3, 4020/12, 4010/13, 4008/1, 4008/3, 4001/1, 4001/4, 4001/6,4000, 4002, 4003/1, 3995/1, 3995/2, 3994/1, 3951, 3950, 3349,3948/2, 3952, 3948/1, 3948/2, putem k. p. 5124, putem k. p.3919/2, putem k. p. 3917/2, izlazi na put Mladenovac – Ko-smaj. Putem za Kosmaj 5140, katastarskim parcelama 3919/2,3905/5, 3887/7, 3884/10, 3884/11, 3884/12, 3884/13, 3884/15,3881/9, 3883, 3881/4, 3880, 3722/8, 3722/9, 3722/11, 3720, se~e3722/2, 3721, se~e 3722/7, se~e 3732/1, se~e 3733/1, se~e3733/2, se~e 3740/1, se~e 3740/2, 3740/3, 3740/4, 3741/1, 3741/2,3741/3, 3742/2, 3743/4, se~e 3743/1, 3743/3, se~e 3743/2, putem5122, putem 5117/1.

KO Mladenovac – varo{ (Kora}ica)– k.p. br. 3641, 3642/1, 3642/2, 3643, 3644/1, 3645/1, 3646,

3647 uzvodno re~icom Lug.

KO Mladenovac – varo{ (Rajkovac):– k.p. br. 1247/1, 1251/7, 1250/2, 1256/1, 1271 prugom Mla-

denovac–Beograd.

KO Rajkovac:Prugom k.p. br. 1427/1, putem k.p. br. 1441, putem Beo-

grad – Mladenovac, 1434/1, putem 1440, putem 1445, 959/3,959/1, 960/1, 968, se~e 968/2, se~e 968/1, 968/7, 968/8, 968/9,968/10, 969/1, 969/3, 969/2, se~e 970/1, 970/2, 970/8, 970/7,970/8, 970/3, 980/1, 980/6, 980/5, 980/2, se~e 981/1, 987/1,987/2, 987/6, 987/4.

KO Mladenovac – varo{ (Rajkovac):– k.p. br. 989/1, 997/6, 997/7, uzvodno potokom Serava

1425/1, do ulaska u selo Mladenovac.

2.2. Osnovna koncepcija organizacije prostora i urbanisti~kih celina

Osnovnom namenom prostora odre|uju se – u okviru ge-neralno izdvojenih prostornih i urbanisti~kih celina napodru~ju plana – povr{ine za:


– ure|ivawe, kori{}ewe i izgradwu gra|evinskog ze-mqi{ta u okviru gra|evinskih rejona na podru~ju plana i

– ure|ivawe, kori{}ewe i za{titu neizgra|enog ze-mqi{ta – namewenog za pojaseve za{tite vodoizvori{tai vodotoka, saobra}aja i infrastrukture, poqoprivredneaktivnosti i namene od posebnog i op{teg javnog intere-sa.

Prostorne i urbanisti~ke celine obrazuju se za delovegrada na podru~ju plana, po kriterijumima:

– poloàja i pripadnosti odgovaraju}im naseqima ilinaseqskim potcelinama – sa posebno izraènim morfolo-{kim i drugim prirodnim uslovqenostima i mogu}nosti-ma funkcionalnog povezivawa sa drugim celinama grada i{ire;

– tipologije izgra|enosti i na~ina kori{}ewa gra|e-vinskog zemqi{ta preovala|uju}im ili raznovrsnim na-seqskim namenama i funkcijama;

– obimom obuhvata i nivoom kvaliteta komunalne i sa-obra}ajne opremqenosti i ure|enosti zemqi{ta u postoje-}em stawu, sa mogu}nostima i ograni~ewima za planirawegeneralnih i ostvarivawe odgovaraju}ih regulacionih ipojedina~nih urbanisti~kih re{ewa;

– kao i ostvarivawa drugih planskih obaveza i mogu}-nosti, koje proisti~u iz generalnih planskih re{ewa imera i uslova za primenu ovog plana.

Prema ovim kriterijumima, karakteristikama izgra|e-nosti i kori{}ewa zemqi{ta i strate{kim ciqevima raz-voja Mladenovca za postizawe realne i racionalne orga-nizacije za izgradwu i ure|ewe prostora na podru~ju pla-na, postavqena je Koncepcija osnovne organizacije prosto-ra – po principu prepoznatqivih prostornih celina, koje~ine:

1. centralno gradsko podru~je, i2. {ire gradsko podru~je.

Centralno gradsko podru~je obuhvata prostor izme|uèlezni~ke pruge, potoka Serave i Bata{eve i ulice Xu-xine.

Na ovom prostoru, povr{ine od oko 308 ha, obrazuju seprema osnovnim namenama i funkcijama grada:

1. Uì gradski centar – sa delovima mesnih zajednicaCentar, Drap{in i Bata{evo,

2. Stambene celine: (1) Drap{in – sevrno i ju`no odulice Slavka Manojlovi}a, (2) „25. maj” i (3) Bata{evo –Bagremar i

3. Saobra}ajno-privredna zona „Sever”;

[ire gradsko podru~je, povr{ine od oko 1.378 ha, obra-zuju:

1) Stambena naseqa:1. Drap{in – Rajkovac (prigradski deo),2. Mladenovac – selo,3. Bata{evo „jug” – Male Granice,4. Granice selo,5. Selters – Me|ulu`je,6. Selters – Kora}i~ka bawa.

2) Industrijsko – komunalne zone:1. Industrijske zone „Jug 1” i „Jug 2”,2. Industrijsko – komunalna zona „Jug 3”.

3) Bawa Selters, sa sportsko-rekreativnim centrom i

4) Javne gradske i za{titne zelene i poqoprivrednepovr{ine – u dolini reke Velikog Luga.

Koncepcija organizacije prostora po prostornim i ur-banisti~kim celinama, i osnovnim kategorijama namenezemqi{ta, sa odgovaraju}e propisanim granicama u okvirupodru~ja Generalnog plana, prikazana je u grafi~kom pri-logu Plan osnovne organizacije prostora i urbanisti~kihcelina, u razmeri 1:10.000.

Prema ovim postavkama planirana su za prostorne i ur-banisti~ke celine, slede}a koncepcijska opredeqewa:

Centralno gradsko podru~je

1. Uì gradski centar

Glavni gradski centar Mladenovca razvija se podu`noulicom Kraqa Petra á, od ulice Slavka Manojlovi}a, doraskrsnice ulica Kosmajske i Boè Damwanovi}a, obuhva-taju}i gra|evinske blokove izme|u ulica Milosava Vlaji-}a i Mome Stevanovi}a, sa teì{tem centralnih blokovaizme|u ulica Janka Kati}a i @ivomira Savkovi}a. Naovom prostoru, koji po dispoziciji, izgra|enosti, sadrà-jima u funkciji nekada{we ~ar{ije i pravilnoj regulaci-ji predstavqa za~etak varo{ice s kraja XIX veka, i koji jeizgradwom javnih objekata i raznovrsnih trgovinskih, za-natskih, poslovnih, kulturno-zabavnih i ugostiteqskihobjekata i kapaciteta, tokom vremena poprimio fiziono-miju i identitet centra grada, planira se:

– kompletirawe centralnih funkcija, izgradwom po-sebnih i deficitarnih centralnih sadràja i kapaciteta;

– ure|ivawe javnih pe{a~kih i zelenih povr{ina – sapro{irewem gradskog parka na postoje}u zelenu pijacu iformirawem pe{a~ke zone objediwavawem ovog prostora ucentralni trg;

– izgradwa stambeno-poslovnih objekata prete`nosredwe, a izuzetno vi{e spratnosti – postupnom i dugoro~-nom, potpunom rekonstrukcijom i zamenom nesolidnog ipodstandardnog gra|evinskog fonda du` ulica Kraqa Pe-tra á i Kosmajske, odnosno popre~nih Nikole Pa{i}a, Voj-vode Putnika i Bisine, a zadràvawem visinske regulaci-je porodi~ne i vi{eporodi~ne stambene izgradwe u ambi-jentalno vrednim delovima ulica Milosava Vlaji}a i Qu-be îki}a;

– diferencirano regulisawe saobra}aja – za odvijaweputni~kog saobra}aja (individualna motorna vozila, moto-cikli i bicikli) gradskom uli~nom mreòm – sa posebnimreìmom po obodu pe{a~ke zone – i izgradwom obilaznesaobra}ajnice Mome Stevanovi}a za autobuski i distribu-tivni saobra}aj po obodu centra grada, kao i ure|ewem ne-izgra|enih povr{ina za javna parkirali{ta – garaè napogodnim i raspoloìvim lokacijama;

– zadràvawe tradicionalne regulacije uli~ne mreèsa uklapawem pojedina~nih objekata spomeni~kog gradi-teqstva u urbanisti~ko-arhitektonska re{ewa novoizgra-|enih i rekonstruisanih blokovskih celina.

– zadràvawe klanice na postoje}oj lokaciji u uliciKraqa Petra á, uslovqeno je primenom zakonskih propisai Pravila ure|ewa o merama za{tite i uslovima unapre|e-wa ìvotne sredine.

Za javne namene i objekte od op{teg interesa – javneslu`be (uprave, pravosu|a i komunalne delatnosti), speci-jalizovani: zdravstveni, obrazovni i kulturni centri,objekti saobra}aja, (autobuska i èlezni~ka stanica), sao-bra}ajnice, javno i za{titno zelenilo, kao i druge poseb-ne namene (spomeni~kog ili ambijentalnog karaktera), ko-je se zadràvaju na postoje}im lokacijama ili planiraju uuèm gradskom centru, utvr|uje se status javnog gradskoggra|evinskog zemqi{ta.

Ostvarivawe Generalnog plana na ovom prostoru obez-be|uje se urbanisti~kom razradom generalnih re{ewa pla-novima detaqne regulacije za pojedine ili vi{e gra|evin-skih blokova, odnosno izdvojenih urbanisti~kih celina –sa mogu}no{}u primene urbanisti~kih projekata, premakonkursnim urbanisti~ko-arhitektonskim re{ewima, iliaktom o urbanisti~kim uslovima. Na~in i obuhvat urbani-sti~ke razrade dat je u i grafi~kom prilogu Instrumentiurbanisti~ke razrade i sprovo|ewa Generalnog plana, urazmeri 1:10.000.

2. Stambene celine

Stambene celine u centralnom gradskom podru~ju pred-stavqaju delove mesnih zajednica P. Drap{in, „25. maj” iBata{evo sa preovla|uju}im i tipolo{ki raznovrsnim


namenama za stanovawe – od nièspratnog porodi~nog naparcelama u formiranim blokovskim regulacijama i nadelom, neregulisanim ve}im parcelama, do vi{eporodi~-nog sredwespratnog stanovawa u mawe grupisanim celina-ma ili na pojedina~nim lokacijama. Uz ove namene izgra-|eni su ili planirani prate}i sadràji u funkciji stano-vawa (pred{kolske ustanove, osnovno obrazovawe i kapa-citeti usluga i snabdevawa), od kojih prethodno planira-ni, uglavnom nisu realizovani, ali se za wihovu realiza-ciju zadràvaju posebno planirane namene, ili se za mawedopunske kapacitete predvi|aju u okviru namena za stano-vawe.

Povr{ine planirane za javne namene i objekte od op-{teg interesa – specijalizovane: zdravstvene, sredweobra-zovne, socijalne i sportske centre, komunalne delatnosti,saobra}ajnice i javno zelenilo i druge posebne namene uovim stambenim celinama, zadràvaju se na postoje}im lo-kacijama i parcelama, za koje se utvr|uje status javnog grad-skog gra|evinskog zemqi{ta.

Urbanisti~ka razrada predvi|a se planovima detaqneregulacije za sve tri stambene celine – prema prikazu ugrafi~kom prilogu Instrumenti razrade i sprovo|ewa Ge-neralnog plana, u razmeri 1:10.000, s tim {to se za pojedi-na~ne namene i mawe urbanisti~ke celine predvi|a mogu}-nost odgovaraju}e rekonstrukcije i prenamene objekata ipovr{ina, po pravilima za neposrednu realizaciju u gra-|evinskim blokovima i na gra|evinskim parcelama za kojese ne mewa regulacija po ovom planu.

3. Saobra}ajno-privredna zona „Sever”

Saobra}ajno-privredna zona „Sever”, sa postoje}im in-dustrijskim („P. Drap{in” i „Razvitak“) i saobra}ajnimpreduze}ima („Lasta”, „Jugopetrol” i AMSS), zadràva sena postoje}im lokacijama u celosti, s tim {to se za wiho-vo funkcionisawe i izgradwu novih sadràja ili prena-menu postoje}ih kapaciteta uslovqava obavezna primenamera za{tite i uslova za unapre|ewe ìvotne sredine.

[ire gradsko podru~je

1) Stambena naseqa na {irem gradskom podru~ju

Stambena naseqa na {irem gradskom podru~ju organi-zuju se kao posebne prostorne celine sa preovla|uju}im na-menama za porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe na par-celama u okviru planiranog gra|evinskog zemqi{ta. Na-mene u funkciji stanovawa – snabdevawe, usluge, de~jeustanove i osnovno obrazovawe – planiraju se kao javne na-mene, za ve}e komplekse ili u okviru namena za stanovawe.Na ve}im stambenim parcelama predvi|ena je mogu}nostizgradwe malih pogona proizvodno-uslu`nih delatnosti,koje ne zaga|uju okolinu (pekare, ugstiteqske radwe, servi-si bele tehnike, mawa skladi{ta i sli~no), dok se za auto-servise i proizvodne pogone, kategorisane sa zaga|uju}imtehnologijama i uticajima na okolinu, obavezuju mere za-{tite ìvotne sredine na parceli na kojoj se grade ifunkcioni{u.

Izdvajawe neizgra|enih povr{ina iz gra|evinskog ze-mqi{ta u ovim prostornim celinama, uslovqeno je geolo-{kim i hidrogeolo{kim ograni~ewima i arheolo{kimlokalitetima (Male Granice-Bata{evo, delovi naseqaSelters-Me|ulu`je, Selters-Kora}i~ka bawa i Mladeno-vac selo), kao i potrebama za obavqawe poqoprivrednihaktivnosti poqprivrednih doma}instava i ujedno posti-zawe pogodnijih ekolo{ko-klimatskih uslova i pejza`no-oblikovnih vrednosti – u ciqu podizawa kvaliteta ì-vqewa u ovim naseqima. Urbanisti~ka razrada ovih pro-stornih celina predvi|a se izradom planova detaqne regu-lacije naseqa u celini, s tim {to se za delove naseqa saformiranom parcelacijom gra|evinskih parcela – du` sa-obra}ajnica sa postoje}e zadovoqavaju}e ure|enim i profi-lovanim regulacijama i komunalno opremqenih lokacija –mogu izdavati urbanisti~ki uslovi u skladu sa planskim

re{ewima i pokazateqima namena za stanovawe sadrà-nim u Pravilima za ure|ewe i Pravilima za izgradwu pla-niranih namena i objekata.

2) Industrijsko-komunalne zone „Jug 1 i 2” i „Jug 3”

Postoje}e industrijske zone „Jug 1 i 2” sa neizgra|enompotencijalno atraktivnom zonom „Jug 3”, predstavqaju je-dinstvenu prostornu celinu, planiranu prethodnim gene-ralnim planom iz 1986. godine, iz koga se ova namenska ce-lina preuzima u celosti.

Prednost objediwavawa ovih industrijskih zona, pro-isti~e iz potpune komunalne opremqenosti i pogodne sao-bra}ajne povezanosti postoje}ih industrijskih kapacitetasa racionalnim mogu}nostima pro{irewa i neposrednogprikqu~ivawa ovih sistema u zoni „Jug 3”, a dispozicijomu odnosu na centralni deo grada i perspektivniji razvojSelters bawe, ~ime se obezbe|uju ekolo{ki i drugi uslo-vi za{tite od eventualnih nepovoqnih uticaja industrij-skih aktivnosti na ove najatraktivnije prostorne celinegrada.

3) Bawa Selters sa sportsko-rekreativnim centrom

Prema tradiciji postojawa, zasnovanim sme{tajnim ka-pacitetima, izgra|enim prostorom za dijagnosti~ko-tera-peutsku fizikalnu medicinu i balneolo{kim nalazimaizvori{ta mineralne vode, bawa Selters se afirmisalakao objekat zdravstvenog turizma republi~kog zna~aja. Ba-wa funkcioni{e u okviru Instituta za rehabilitacijuBeograd sa 760 posteqa i prema ekspertnoj studiji ocewe-na sa zna~ajnim mogu}nostima perspektivnog razvoja ne sa-mo Mladenovca ve} i {ireg {umadijskog regiona.1

Po ovim strate{kim osnovama Selters bawi je u gene-ralnom planu dat prioritetan zna~aj – znatnim pro{ire-wem i objediwavawem sa Kora}i~kom bawom, po ~emu se uosnovnoj nameni prostora izdvaja kao posebna prostornacelina.

Dinamika razvoja zavisi}e i od kapaciteta izvori{tai investicionih ulagawa u pro{irewe prostora, premaprognoziranim programskim potrebama sadrànim u pri-hva}enoj strategiji razvoja ovog turisti~ko-rekreativnogbawskog kompleksa.

4) Javne gradske i za{titne zelene povr{ine i poqopri-vredno zemqi{te u dolini Velikog Luga

Zemqi{te u koridorima za{tite vodoizvori{ta i sao-bra}aja koristi se u skladu sa uslovima i merama za{titepropisanim u odgovaraju}im zakonima i podzakonskim ak-tima.

Na za{titnom neizgra|enom zemqi{tu – severno od po-stoje}eg magistralnog puta M23 Beograd-Mladenovac-Kra-gujevac ne dozvoqava se izgradwa objekata.

Na poqoprivrednim povr{inama, nestabilnim tereni-ma i arheolo{kim nalazi{tima, ne dozvoqava se izgradwaobjekata koji nisu u funkciji ure|ivawa i kori{}ewa po-qoprivrednog i vodnog zemqi{ta.

3.0. PRAVILA URE\EWA PROSTORA

Generalna urbanisti~ka re{ewa

Pravila ure|ewa prostora utvr|uju se prema general-nim urbanisti~kim re{ewima za:

– javne namene i objekte javnog interesa i– naseqske namene gradskog karaktera i posebnog inte-

resa, koje po prostornom obuhvatu i potrebama planskograzvoja, ure|ewa i izgradwe grada imaju preovla|uju}e u~e-{}e na podru~ju plana.

–––––––––1 Mineralna voda „selters” jedna je od retkih u svetu, a jedina

je u Srbiji izme|u dva rata imala tretman leka i prodavala sepo apotekama.


3.1. Naseqske namene gradskog karaktera i posebnog interesa

3.1.1. Stanovawe

U skladu sa osnovnom koncepcijom organizacije i ure-|ewa prostora, namene za stanovawe obuhvataju najve}i deoizgra|enih i planiranih povr{ina gra|evinskog zemqi-{ta na podru~ju plana.

U zavisnosti od postoje}e izgra|enosti, poloàja u po-sebnim i vi{enamenskim urbanisti~kim celinama u cen-tralnom gradskom podru~ju, odnosno stambenim naseqima u{irem gradskom podru~ju, na~ina stanovawa u wima, izgra-|enosti i opremqenosti prate}im sadràjima saobra}aj-nicama i infrastrukturom; kao i od pogodnosti i ograni-~ewa terenskih karakteristika i drugih prirodnih i stvo-renih uslova – namene za stanovawe se planiraju u triosnovna vida:

– vi{eporodi~no stanovawe sa delatnostima u glavnomgradskom centru i u posebnim naseqskim celinama – u cen-tralnom gradskom podru~ju,

– vi{eporodi~no u {irem gradskom podru~ju i– porodi~no stanovawe u centralnom i {irem gradskom

podru~ju.U centralnom gradskom podru~ju, koje obrazuje kontinu-

alno izgra|eno gradsko tkivo, sa obuhvatom mesnih zajed-nica, Centar, 25. maj, i delova MZ „Petar Drap{in” (dopotoka Serava) i „Bata{evo” (do potoka Bata{evo) plani-raju se sva tri oblika stanovawa, i to:

– vi{eprodi~no stanovawe sa delatnostima u gradskomcentru du` ulica Kraqa Petra á i Kosmajske i na popre~-nom pravcu pruàwa centra, du` ulica Vojvode Putnika,@ivomira Savkovi}a, Janka Kati}a i dela Nikole Pa{i}a;

– vi{eporodi~no stanovawe u posebnim naseqskim ce-linama u nasequ „25. maj”, kao i delovima pojedinih bloko-va koji se nalaze u celinama „25. maj”, Petar Drap{in iBata{evo – Bagremar;

– porodi~no i vi{eporodi~no na pojedina~nim parce-lama – na delu mesnih zajednica „Drap{in” i Mladenovacselo, kao i u okviru postoje}ih stambenih celina porodi~-ne stambene izgradwe u mesnim zajednicama Drap{in(„Tozino vo}e”, Koste \uki}a, Xuxina i dr.) Centar, 25.maj i Bata{evo (Sestara Marjanovi} i Andrije Habu{a idr.) i celinama u kojima se ne}e mewati regulacija ulicai blokova.

Na {irem gradskom podru~ju obrazuju se stambena nase-qa prete`no porodi~ne stambene izgradwe, kao posebneprostorne celine prigradskih delova susednih seoskih na-seqa (Rajkovac, Male Granice, Selters – Kora}i~ka bawai Selters – Me|ulu`je), celih seoskih naseqa (Granice,Me|ulu`je, Mladenovac selo), koja se izdvajaju poloàjem,morfolo{kim karakteristikama ili saobra}ajnim prav-cima prema centralnom gradskom podru~ju.

Ove celine su planirane sa pribli`nim veli~inamamawih mesnih zajednica (od oko 3.000 do 5.000 stanovnika),tako da se obezbe|uje racionalna mogu}nost za celovito ko-munalno opremawe i formirawe dopunskih prate}ih sadr-àja – snabdevawa i usluga, izgradwe osnovnih {kola ipred{kolskih vaspitno-obrazovnih ustanova (mawih kapa-citeta ili kombinovano kao podru~ni kapaciteti), a ras-polaù prostorom za organizovawe naseqskih proizvodno--uslu`nih delatnosti na ve}im parcelama, pod uslovom danisu izvor zaga|ewa ìvotne sredine.

Usled ve}eg ostvarivawa razli~itih vidova stambene idruge izgradwe na celom, a naro~ito na {irem podru~jugrada – koja je dovela do promena u organizaciji prostora,pro{irewa gra|evinskog zemqi{ta i izmena urbanisti~-kih pokazateqa i parametara u odnosu na prthodni GUPMladenovca – sagledana je potreba za proverom istih, usmislu usagla{avawa urbanisti~kih parametara postoje-}ih i planiranih vidova stanovawa, kategorisanih po ti-povima, sa uslovima i mogu}nostima realizacije planskihre{ewa ove namene.

Vi{eporodi~no stanovaweObuhvata stanovawe u zajedni~kim vi{espratnim objek-

tima, sa jednim ili vi{e ulaza, na zasebnoj ili zajedni~-koj parceli, kao ve}i skup nezavisnih stambenih jedinicasa zajedni~kom komunikacijom. Ovaj tip stambene izgrad-we se odvija i predvi|a u obliku ivi~nog i slobodnog si-stema izgradwe.

Pod ivi~nim sistemom izgradwe podrazumeva se zatvo-reni blok, koji je sa svih strana ograni~en regulacijamaobodnih saobra}ajnica, sa me|usobno povezanim – kontinu-alno izgra|enim objektima, prete`no postavqenim na re-gulacionu liniju bloka, gde se gra|evinska linija objeka-ta uglavnom poklapa sa regulacionom linijom bloka. Ovajtip stanovawa se uglavnom odnosi na centralni deo grada.

Kao slobodni sitem izgradwe su blokovi, koji su tako-|e sa svih strana definisani regulacijama obodnih sao-bra}ajnica, ili granicama drugih namena, ali se objektiprete`no javqaju kao slobodnostoje}i u prostoru bloka, sagra|evinskom linijom ve}e ili mawe udaqenosti od regu-lacione linije bloka i podrazumeva izgradwu stambenihkompleksnih celina na zajedni~kim parcelama.

Spratnost objekata u okviru vi{eporodi~nog stanova-wa se predvi|a u skladu sa okruèwem, za nove stambeneobjekte P+4 do P+6.

Mogu}nosti intervencija u prostoru su:– nadgradwa postoje}ih objekata do maksimalne visine

predvi|ene ovim planom,– dogradwa postoje}ih objekata do maksimalne zauzeto-

sti parcele povr{inom pod objektom,– nova izgradwa na neizgra|enim parcelama,– zamena postoje}eg gra|evinskog fonda, pod uslovima

koji vaè za novu izgradwu.

Porodi~no stanovaweObuhvata jednoporodi~no i vi{eporodi~no stanovawe

u pojedina~nom stambenom objektu niè spratnosti, prete-`no na zasebnoj parceli, sa jednom ili vi{e stambenih je-dinica (maksimalno do tri stana po objektu), usled posto-jawa ili formirawa jednog ili vi{e doma}instava koja sunastala, ili nastaju usled razli~ite starosne strukturedoma}instava (tri generacije). Pod niòm spratno{}upodrazumeva se spratnost objekata maksimalno doP+2+Pot.

U okviru ove namene uspostavqa se slede}a podela:1. porodi~na izgradwa u centralnom, prete`no izgra|e-

nom podru~ju grada,2. porodi~na izgradwa u stambenim naseqima na {irem

podru~ju grada.Karakteristi~ne lokacije su: blokovi ili celine u

okviru {ireg centra grada, sa postoje}im ili planiranimposebno porodi~nim, odnosno me{ovitim – porodi~nim savi{eporodi~nim stanovawem; blokovi ili celine na {i-rem gradskom podru~ju; pojedina~na urbanizovana i deloviseoskih naseqa sa spontano nastalom regulacijom, koja ob-uhvataju i delove naseqa koja jo{ uvek imaju poseban karak-ter kao zasebne naseqske celine.

Mogu}e intervencije u prostoru su:– nadgradwa postoje}ih objekata do maksimalne visine

predvi|ene ovim planom,– dogradwa postoje}ih objekata do maksimalne zauzeto-

sti parcele povr{inom pod objektom,– nova izgradwa na ne zauzetim parcelama,– zamena postoje}eg gra|evinskog fonda pod uslovima

koji vaè za novu izgradwu,– mogu}a transformacija prostornog re{ewa iz slo-

bodno stoje}ih objekata na parceli do formirawa niza kaona~ina i pristupa mogu}oj remodelaciji prostora.

U okviru jedne prostorne celine, kao i na nivou bloka,mogu}a je zastupqenost oba vida stanovawa kolektivnog iindividualnog.

Po ovim tipovima namene za stanovawe planiraju se dase ostvare prema parametrima i uslovima:


Stanovawe – urbanisti~ki parametri

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Tip stambenog Centralno gradsko podru~je Stambena naseqa u {irem

tkiva –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– gradskom podru~juuì gradski centar stambene celine

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vi{eporodi~no stanovaweKoeficijent izgra|enosti Do 4.5 1-3 1-2Procenat izgra|enosti do 70% do 70% do 50%Spratnost P+2+Pk-P+4+Pk do P+5+Pk do P+2+Pk

a izuzetno P+6+PkBroj parking mesta 1 PM/1 stan 1 PM/1 stan 1 PM/1 stanProcenat ozelewenih povr{ina 10% 15% 30%Odnos stanovawa i delatnosti 50-90% / 50-10% 70% do 30% preko 80% do 20%–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Na~in izgradweIvi~ni i slobodni Slobodni i ivi~ni Slobodni i ivi~ni

sistem izgradwe sistem izgradwe sistem izgradwe––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Porodi~no stanovaweKoeficijent izgra|enosti 1-1.5 1-1.5 0.25-0.80Procenat izgra|enosti do 40% do 40% do 30%Spratnost P+1+Pk do P+2+Pk P+1+Pk do P+2+Pk P+1+PkBroj parking mesta 1 PM / 1 stan 1 PM / 1 stan 1 PM / 1 stanProcenat ozelewenih povr{ina 25% 25% 30%Odnos stanovawa i delatnosti preko 80% do 20% preko 80% do 20% preko 80% do 20%Na~in izgradwe parcele prete`no 500 m² parcele do 700 m² parcele prete`no 700 m²

izuzetno do 1500 m² i vi{e–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


3.1.2. Poslovne i komercijalne delatnosti

Osnovnom koncepcijom razvoja poslovnih i komercijal-nih delatnosti obezbe|uje se:

– pove}awe ekonomske mo}i grada Mladenovca, pri ~e-mu }e komercijalne delatnosti imati pokreta~ku ulogu upromeni privredne strukture ste~enih pogodnosti i atrak-tivnosti Mladenovca, kao zna~ajnog op{tinskog i subre-gionalnog centra,

– formirawe realne prostorne organizacije za dina-mi~an privredni razvoj tercijarnog komercijalnog sekto-ra, koji }e omogu}iti potpuni spektar aktivnosti na ~ita-vom prostoru grada.

– pove}awe atraktivnosti u funkciji op{tinskog i su-bregionalnog centra

– poboq{awe pristupa~nosti glavnom gradskom centruMladenovca, organizovanijim reìmom parkirawa i smi-rivawa motornog saobra}aja, uz ograni~ewa individual-nog motornog saobra}aja i zna~ajno poboq{awe uslova pe-{a~kog i biciklisti~kog saobra}aja.

Osnovnom koncepcijom planiraju se:– urbanisti~ka re{ewa za razli~ite oblike poslovawa,

koja mogu biti zastupqena na celom prostoru grada;– koncentracije poslovnog prostora prema poloàju u

gradu, karakteru, gustini i odnosu prema susedstvu i oko-lini, mogu biti u gradskom i lokalnim centrima, u stam-benim celinama, u privrednim zonama i rasprostrawenikao pojedina~ni sadràji;

– sistem centara, u kome se prema osnovnoj funkcijirazlikuju glavni gradski centar, specijalizovani centri ilokalne koncentracije;

– glavni gradski centar zadovoqava re|e i povremenepotrebe stanovni{tva grada i op{tine Mladenovac, doklokalne koncentracije zadovoqavaju svakodnevne potrebestanovni{tva pripadaju}ih urbanisti~kih celina;

– glavni gradski centar je kompleksan gradski prostorjavnog karaktera, koji pored koncentracija poslovnog pro-stora prete`no u prizemqima objekata, zavisno od funk-cije, zna~aja i mesta – sadrì u odre|enoj meri i druge, presvega javne sadràje (kultura, administracija, dru{tveneaktivnosti gra|ana) i povr{ine (ozeleweni i parkingprostori) uz stanovawe na vi{im spratovima;

– koncentracije poslovnog prostora mogu biti po for-mi linearne u prizemqu ili vi{im spratovima u sklopupostoje}ih ili novih zgrada, u posebnim poslovnim kom-pleksima i delovima ili celim poslovnim blokovima;

– formirawe i kompletirawe uèg centralnog delagrada, organizovawem posebnih centralnih sadràja i ka-paciteta i ure|enih pe{a~kih i zelenih povr{ina, kao iizgradwom stambeno-poslovnih objekata, prete`no sredwe,a izuzetno vi{e spratnosti, kroz postupnu i dugoro~no,potpunu rekonstrukciju i zamenu nesolidnog i podstan-dardnog gra|evinskog fonda – u mesnim zajednicama Cen-tar i delovima mesnih zajednica Petar Drap{in i Bata-{evo, uz obzbe|ivawe planiranih kapaciteta sa povoqni-jim parametrima stepena i koeficijenta izgra|enosti, gu-stina zaposlenosti i radnih mesta;

– potreban rast u komercijalnom sektoru, realizova}ese izgradwom novog poslovnog prostora, zatim rekonstruk-cijom i promenom namene postoje}ih prostora privrednihpreduze}a i osloba|awem novih lokacija u centru grada po-stepenim izme{tawem neodgovaraju}ih sadràja pod dej-stvom trì{nih procesa.

Glavni gradski centar Mladenovca razvija se u funk-ciji op{tinskog i subregionalnog centra. Svoj identiteti mati~nu ulogu izraàva u kulturnim aktivnostima i ko-municirawu uz stalno unapre|ewe javnih aktivnosti ijavnih prostora ~ime pove}ava svoju autonomiju i samo-stalnost. Pored komercijalnih obuhvata sadràje kulture,

administracije, verske objekte, trgove i tradicionalneulice, vredne ambijente sa karakteristi~nim prostorimapo kojima je grad prepoznatqiv.

Veli~ina i obuhvat glavnog gradskog centra razvija selinearno u ulici Kraqa Petra na pravcu Drap{in – Bata-{evo sa teì{tem koncentracije komercijalnih sadràjana potezu izme|u M. Stevanovi}a i Miroslava Vlaji}a odulice Nikole Pa{i}a do Vojvode Putnika i sa svojimograncima du` ulice Kraqa Petra prema Beogradu, ulicom@ivomira Savkovi}a prema Mladenovac selu i du` Ko-smajske ulice prema jugu.

Glavni gradski centar razvija se na povr{ini od okopet hektara sa mogu}nostima nove izgradwe poslovnog pro-stora.

Lokalne koncentracije obuhvataju koncentracije sadr-àja lokalnog snabdevawa i usluga u glavnim ulicama ustambenim zonama (Selters, Bata{evo, Mladenovac selo),privrednim i turisti~kim zonama. U lokalnim centrimaplanira se izgradwa novog poslovnog prostora.

Centri mesnih zajednica formiraju se u okviru svihstambenih prostornih celina, intenzivnije stambene iz-gradwe kao {to su naseqa „25. maj” i „Petar Drap{in” od-nosno mesne zajednice Selters, Bata{evo i Mladenovacselo.

Najve}a ponuda lokacija za izgradwu novog poslovnogprostora planira se na podru~ju glavnog gradskog centra sobzirom na to da se tu sti~u sve osnovne pogodnosti u po-gledu centralnog poloàja, raspoloìvog neizgra|enogprostora, vlasni{tva, velike pristupa~nosti (saobra}aj-nice i parkirawe) i komunalne opremqenosti.

Planskim re{ewima predvi|aju se namene za poslovnei komercijalne delatnosti na povr{inama sa slede}im ka-pacitetima i sadràjima:

– Izgradwa novog poslovnog prostora sa zanatsko-tr-`nim centrom planira se u bloku izme|u Kraqa Petra,Mome Stevanovi}a i Janka Kati}a. Potrebe za parkirawemovih sadràja koji su u blizini èlezni~ke i autobuskestanice moraju se zadovoqiti u potpunosti.

– U istoj zoni planiraju se uz pe{a~ku ulicu i na ugluulica Kraqa Petra i Janka Kati}a, poslovna zgrada „La-ste” i nadgradwa robne ku}e.

– Novi sadràji du` ulice Kraqa Petra bilo kao sadr-àji u prizemqu postoje}ih zgrada u rekonstrukciji ilinovih zgrada.

– Novi sadràji uz Kosmajsku ulicu kao produètakglavnog centra.

– Novi komercijalni sadràji na mestu klanice koja setransformi{e.

Planira se nekoliko ve}ih novih koncentracija komer-cijalnih sadràja van zone glavnog gradskog centra:

– prate}i sadràji u zoni Gradskog stadiona,– prate}i sadràji u zoni Instituta za rehabilitaciju

i hotela Selters,– potez izme|u Kraqa Petra, Nemawine i potoka Se-

rava,– potez uz ulicu Kosmajsku izme|u ulice \or|a Jovano-

vi}a i Bata{evskog potoka,– potez uz ulicu @ivomira Savkovi}a,– potez du` ulice Mo{e Pijade,– prostor izme|u Prizrenske, Goce Del~eva i Grobqan-

ske u Mesnoj zajednici Selters.Turisti~ki kapaciteti Mladenovca obuhva}eni su bi-

lansima i lokacijama zajedno sa ostalim komercijalnimdelatnostima.

Turisti~ke aktivnosti i prostori u Mladenovcu vezu-ju se za prirodne i kulturne vrednosti: Selters, Kora-}i~ka bawa, spomenike i manastire u {irem okruèwu,arheolo{ka nalazi{ta, Kosmaj, Mrakova~ko jezero, Va-rovnica.

Distribucija novih kapaciteta izvr{ena je uz osnovnupretpostavku odràvawa vitalnosti glavnog gradskog cen-tra ali i potrebe decentralizacije lokalnih usluga i

snabdevawa u delu svakodnevnih potreba. Tako se planirada }e se u zoni glavnog gradskog centra na}i oko 70% ukup-nih kapaciteta a preostalih oko 30% kapaciteta bi}e u lo-kalnim koncentracijama i disperziji.

Ukupno u komercijalnom sektoru planira se da u 2010.godini Mladenovac raspolaè sa oko 100.000 m² komerci-jalnog poslovnog prostora {to ~ini pove}awe od oko30.000 m² ne ra~unaju}i zonu privrednih preduze}a. Ovakozna~ajnu promenu u poslovnom prostoru prati i pove}awebroja zaposlenih sa 2.500 na 5.000.

Planira se da }e od ukupno novog poslovnog prostoraza komercijalne namene oko 20% biti ostvareno laganomtransformacijom postoje}eg nestambenog prostora, biloda se radi o rekonstrukciji i promeni namene postoje}ihprivrednih preduze}a ili drugih namena koje zbog tehnolo-{kog progresa, nepoèqnog uticaja na okolinu ili malogstepena iskori{}enosti zemqi{ta ne mogu vi{e zauzima-ti centralne lokacije (industrijska, saobra}ajna i infra-strukturna postrojewa).

Regulativa po tipovima prostora

Gradski centar – op{ti nivokomercijalne delatnosti (sa sadràjima i kapaciteti-

ma trgovine, poslovawa, ugostiteqstva, zanatstva i pija-com):

– 0,79 m²/st. bruto izgra|ene gra|evinske povr{ine,– 1,13 m²/st. povr{ina kompleksa,Gradski centar – nivo mesne zajednicekomercijalni sadràji (trgovina prehrambena roba,

ugostiteqstvo i dr.),– 0,54 m²/st. bruto izgra|ene povr{ine,– 0,10 m²/st. povr{ine terena,

3.1.3. Privredne i proizvodno-uslu`ne delatnosti

Osnovni ciqevi razvoja industrije podrazumevaju ja~a-we postoje}e industrije i konkurentnosti proizvoda. Toje mogu}e ostvariti definisawem vi{e pojedina~nih ci-qeva:

– ostvariti maksimalnu stopu industrijskog rasta pro-izvodwe, zaposlenosti i potro{we po stanovniku;

– revitalizovati i modernizovati postoje}e kapaciteteindustrije a izgradwu novih, prilagoditi novim tehnolo-gijama i op{tem nau~no tehni~kom progresu;

– podràti razvoj malih i sredwih preduze}a;– podsticati razvoj privatnog sektora.

Kriterijumi za izbor prioritetnih programa razvoja suvi{estruki, a izdvajaju se kao najva`niji:

– ja~awe propulzivnih grana industrije (prehrambena,metaloprera|iva~ka, proizvodwa nemetala i gra|evinskogmaterijala, elektroindustrija i tekstilna industrija),{to podrazumeva koncentraciju investicija za izabraneindustrije;

– spre~avawe suvi{e velike koncentracije ili uspora-vawe razvoja u pojedinim podru~jima, postizawem uravnote-ènog prostornog razvoja;

– odràwe ravnoteè izme|u urbanizovanih celina iwihove periferije;

– maksimalno iskori{}avawe raspoloìvih prostor-nih proizvodnih kapaciteta, a potom iznalaèwe nove lo-kacije za proizvodne delatnosti;

– optimalno kori{}ewe energije, resursa, zemqi{ta iinvesticija za komunalno opremawe;

– prenamena, ili postepeno zatvarawe rizi~nih i neo-dgovaraju}ih pogona radi bezbednosti okruèwa i o~uvawaekosistema;

– o~uvawe prirodnih i kulturno-istorijskih vredno-sti;

– suzbijawe posledica od uticaja industrijskih jedini-ca, koje predstavqaju zaga|iva~e ìvotne i prirodne sre-dine, odnosno, nezadovoqavaju kriterijume estetskog iz-gleda grada; generalna urbanisti~ka re{ewa.


Prostorni razvoj industrije planira se u okviru posto-je}ih industrijskih zona: Sever, Grad i Jug 1 i 2 koje zadr-àvaju postoje}e industrijske prostorne kapacitete sapripadaju}im manipulativnim povr{inama u granicamapripadaju}ih kompleksa, kao i prostorne kapacitete dru-gih delatnosti (saobra}aj, komunalni objekti i skladi-{ta). Pro{irewe namena za industriju i proizvodno-uslu-`ne privredne delatnosti planiraju se u novoj zoni Jug 3.Pri tome je potrebno uvaìti pozitivne tendencije u po-stoje}im industrijskim preduze}ima, a eventualna izgrad-wa u okviru ovih industrijskih zona i komleksa predvi|ase intenzivnijim kori{}ewem postoje}eg prostora – poprincipu „unutra{weg {irewa kapaciteta”.

Ve}i privredni kapaciteti, koji se nalaze u gradskomtkivu, a koji zadovoqavaju prostorne, infrastrukturne iekolo{ke kriterijume – zadràvaju se na postoje}im loka-cijama. Za kapacitete koji su zarobqeni u centralnomgradskom tkivu a u neskladu sa okolinom, planirati pro-menu tehnologije ili delatnosti ili ih izmestiti na po-godnije lokacije.

Industrijske zone Sever i Grad nemaju mogu}nosti zaprostorno {irewe pa se name}e potreba kontrole lokaci-je nove gradwe. Jug 1 i 2 predstavqa}e dominantni oblik uprostorno-funkcionalnoj organizaciji grada, zadrà}e

diversifikovanu strukturu industrijskih grana (metalo-prera|iva~ka, prerada nemetala, prehrambena, elektroin-dustrija) sa velikim prostornim mogu}nostima {irewa naindustrijsku zonu Jug 3.

Industrijska zona Jug 3 je prostor koji treba favorizo-vati za zasnivawe novih i pro{irivawe postoje}ih pri-vrednih i komunalnih kapaciteta. S obzirom da je to pre-te`no poqoprivredno zemqi{te komunalno neopremqeno,neophodno je predhodno pripremawe i opremawe gra|evin-skog zemqi{ta u skladu sa programskim potrebama budu}ihkorisnika.

Najve}i broj mawih proizvodnih lokacija rasutih uokviru centralne zone treba postepeno transformisati izproizvodne u poslovnu delatnost ili premestiti u neke odplaniranih zona.

Mali proizvodni pogoni (porodi~ne firme) koji sune{kodqivi za okolinu a povezani sa stanovawem, usmeri-ti u prigradska i seoska naseqa. To su po pravilu pekar-ska i poslasti~arska proizvodwa, elektromehani~arskeradionice, mawa skladi{ta, prerada plasti~nih masa, fa-brike hleba i sl.

Na slobodnim zelenim i poqoprivrednim povr{inamadozvoqeno je podizawe objekata u skladu sa navedenim na-menama pod uslovima odgovaraju}ih mera za{tite.


Privreda – urbanisti~ki parametri

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Centralno podru~je [ire gradsko podru~je

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Privreda uì

stambenesaobra}ajno-

stambenaindustrijsko-

bawagradski -privredna -komunalnecentar

celinezona Sever

naseqazone

Selters

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––á Saobra}ajno-privredna zona

Sever i Grad1. procenat izgra|enosti 70%2. koeficijent izgra|enosti 1–1.73. procenat ozelewenih povr{ina 20%4. visina objekta 12 m5. broj zaposlenih po hektaru 50–2006. broj potrebnih parkinga ostvariti unutar kompleksa –

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áá Ind. zona Jug 1 i 21. procenat izgra|enosti 70%2. koeficijent izgra|enosti* 0.6–1.23. procenat ozelewenih povr{ina 25%4. visina objekta 12 m5. broj zaposlenih po hektaru 50–2506. broj potrebnih parkinga ostvariti unutar kompleksa –

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ááá Industrijsko-komunalna zona Jug 31. procenat izgra|enosti 70%2. koeficijent izgra|enosti* 0.5–13. procenat ozelewenih povr{ina 20–50%4. visina objekta 50–2505. broj zaposlenih po hektaru 12 m6. broj potrebnih parkinga ostvariti unutar kompleksa –

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

áâ Mala privreda**1. procenat izgra|enosti 70% 70% 70% 70%2. koeficijent izgra|enosti* 1–1.7 1–1.5 0.6–1.2 0.5–13. procenat ozelewenih povr{ina 20% 20% 20–50% 50%4. visina objekta 9 m 9 m 12 m 6 m5. broj zaposlenih po hektaru 50–200 5–200 50–200 do 506. broj potrebnih parkinga ostvariti unutar kompleksa – – – –

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Postoje}i objekti koji se ne uklapaju u navedenu regulativu zadràvaju se bez mogu}nosti pro{irewa.

** Na podru~je bawe Selters, pored bawskih – zdravstvenih, dozvoqena je gradwa objekata iskqu~ivo namewenih sportu, rekreaciji,kulturi, turizmu i ugostiteqstvu.

3.2. Javne namene i objekti javnog interesa

U smislu uskla|ivawa Generalnog plana sa zakonskimodredbama i drugim propisima – na osnovu kojih se obezbe-|uju politike i instrumenti za ostvarivawe razvoja, ure|e-wa i kori{}ewa prostora na podru~ju plana – ovim planomse naro~ito utvr|uju generalna urbanisti~ka re{ewa zajavne namene i objekte javnog interesa u koje spadaju:

– javne slu`be i objekti dru{tvenih delatnosti cen-tralnih funkcija;

– za{ti}eni objekti i povr{ine stvorenih vrednosti inepokretnih kulturnih dobara (kulturno-istorijski spo-menici, ambijentalne celine, arheolo{ka nalazi{ta), kaoi posebnih namena javnog interesa;

– javno gradsko zelenilo i objekti sporta i rekreacijena javnom gra|evinskom zemqi{tu;

– saobra}ajne povr{ine, mreè i objekti javnih saobra-}ajnih funkcija;

– komunalni objekti, mreè i postrojewa infrastruk-ture (vodosnabdevawa, kanalizacije, elektroenergetike,toplifikacije i gasifikacije, i dr.);

– javne komunalne povr{ine i objekti (pijace, protiv-poàrna za{tita, grobqa i gradska ~isto}a);

– i druge namene u skladu sa zakonom, kojim se ure|ujejavni inters.

Za{titne povr{ine neizgra|enog zemqi{ta mogu ima-ti karakter javnog interesa po osnovu drugih zakona, pri-mewivim saglasno sa Zakonom o planirawu i izgradwi(visokoproduktivno poqoprivredno zemqi{te, {umsko ze-mqi{te, vodoizvori{ta i drugi prirodni resursi, pojasevimagistralnih i regionalnih puteva i koridori komunikaci-ja i infrastrukture), koje se ure|uju i koriste odgovaraju}impravno-planskim aktima u skladu sa Generalnim planom.

3.2.1. Javne slu`be i objekti dru{tvenih delatnosticentralnih funkcija

Koncepcija organizacije i ure|ivawa prostora name-wenog za javne slu`be2 i objekte dru{tvenih delatnosticentralnih, specijalizovanih i drugih naseqskih funkci-ja, obuhvataju: obrazovawe, nauku, kulturu i informacije,zdravstvenu za{titu, dru{tvenu za{titu dece i omladine isocijalnu za{titu.

Delatnost javnih slu`bi pro{irena je na tradicional-ne naseqske sadràje – verske objekte i ustanove javneuprave i administracije.

Prostorna distribucija javnih slu`bi i dru{tvenihdelatnosti zastupqena je na podru~ju plana u tri vida:

– prostorno zasnovana i planski odre|ena u central-nom gradskom podru~ju,

– ravnomerno raspore|ena u mreì sadràja naseqskogprograma, i

– u posebnim kompleksima specijalizovanih centara –prostorne strukture samo jedne delatnosti ili u sintezisrodnih i komplementarnih funkcija.

Prema stepenu obaveznosti izdvajaju se tri nivoa sadr-àja:

– obavezni – osnovni naseqski program, kome trebaobezbediti najpovoqniju dostupnost i standarde opsluè-nosti za sve stanovnike sa podru~ja grada Mladenovca(pred{kolske ustanove, osnovno obrazovawe, elementarnasocijalna za{tita i kulturno-zabavni sadràji;

– standardne javne ustanove na nivou grada – op{tin-skog centra kojima se podiè nivo kvaliteta ìvqewa iopsluènosti za gravitiraju}e stanovni{tvo (sredweobrazovawe, ustanove kulture, centri socijalne za{titeop{tinskog ili republi~kog zna~aja, sakralni objekti saprate}im sadràjima i sl.);

–––––––––2 Pre dono{ewa zakona o javnim slu`bama („Slu`beni glasnik

RS”, broj 42/91) kori{}en je naziv dru{tvene delatnosti, ~i-me su pored nabrojanog obuhva}ene i razli~ite upravno-admi-nistrativne slu`be, bankarstvo i sektor informacija.

– unikatne, specijalizovane javne ustanove nacional-nog zna~aja, organizovane autonomno ili na principu spe-cijalizovanih prostornih struktura, na posebnim lokaci-jama sa vi{e komplementarnih funkcija (specijalizovanizdravstveni centri, kulturno-duhovna sredi{ta, turisti~-ko-sportski kompleksi i sl.);

– specijalizovani centri i sredi{ta unikatnih – van-standardnih aktivnosti (kompleksi bawsko-zdravstvenihi turisti~ko-rekreativnih sredi{ta, nau~ni kompleksi isl.), sve ono {to pove}ava privla~nost i presti`nost „me-sta” u nacionalnim i me|unarodnim razmerama.

Prema ovim osnovama i ciqnim postavkama, generalnare{ewa za namene i funkcije javnih slu`bi i dru{tvenihdelatnosti, planiraju se na podru~ju plana po strukturama:

Pred{kolske ustanove

Mreà de~jih ustanova je planirana da ravnomerno ob-uhvati sve delove grada, da pove}a procenat obuhva}ene de-ce na 60%, odnosno 80% na kraju planskog perioda i 100 %u~e{}e dece od 6 do 7 godina u pripremnim odeqewimaosnovnih {kola.

Zbog dispozicije naseqa Mladenovac, mreà kombi-novanih de~jih ustanova ili wihovih depandansa bi}e gu-{}a u delovima kontinualno izgra|enog podru~ja ve}egintenziteta naseqenosti (u zoni stanovawa ili uz radnezone); u ograncima naseqa, sa re|om izgradwom neracio-nalno je graditi ve}e objekte; ekonomi~na re{ewa nudepunktovi od 2 do 3 vaspitne grupe (monta`ni objekti,prostor u zakup, ku}ne jasle ili privatne vrti}e, organi-zovan prevoz dece do kombinovanih de~jih ustanova) kakobi se dobio prostor za novih 160 polaznika u 2006. i 465u 2021. godini.

Osnovno obrazovawe

Kriterijumi kojima se postiè optimalni razme{taj ikompletirawe mreè osnovnih {kola koje spadaju u kate-goriju obaveznih naseqskih sadràja, dimenzionisanih zapotrebe stanovnika ovog gravitacionog podru~ja, podrazu-meva:

– pe{a~ku dostupnost (1,5–2 km maks. udaqenosti) zanajve}i broj u~enika;

– prelazak na rad u jednoj smeni treba da bude perma-nentni zadatak – kako bi {kola mogla da ostvari svojufunkciju obrazovno-vaspitnog i kulturnog centra u svomstambenom okruèwu;

– optimalni kapacitet {kole sa aspekta ekonomi~no-sti i higijensko-pedago{kih standarda je 24-32 u~enika.

Prema demografskoj projekciji i planovima razvojaove delatnosti do 2010. godine, predvi|a se pove}awe zanovih 1.110 u~enika u osnovnim {kolama. Za kvalitetnijeuslove funkcionisawa i boqi standard opremqenostineophodno je da se kompletiraju kapaciteti u objektima, uzsanirawe i modernizovawe postoje}ih {kola u centru, ka-ko bi se postigla ravnoteà u radnim uslovima.

U delu grada gde se predvi|a intenzivna stambena iz-gradwa, planira se lokacija nove osnovne {kole sa 24 u~i-onice i 1,30 ha parcele u okviru koje }e se uz celodnevniboravak odvijati neophodne vannastavne aktivnosti(sportske, tehni~ke i kulturne sekcije, muzi~ka i baletskanastava i sl.).

Sredwe obrazovawe

Privredni razvoj op{tine, regiona i zemqe u sklopuop{te transformacije uslova i potrebe za novim pro-filima obrazovawa u~enika sredwih {kola, kao i do-kvalifikacija i prekvalifikacija radnika, planiranoje da se obavqa u sredwim stru~nim {kolama. To podra-zumeva izgradwu novih i kori{}ewe postoje}ih kapaci-teta tehni~ke {kole i pro{irewe zemqi{nog komplek-sa gimnazije, kako bi se postigli ujedna~eni uslovi ko-ri{}ewa.


Socijalna za{tita

Za potrebe za{tite starih lica iz Mladenovca i {iregzna~aja, izgra|en je kao istureni punkt socijalne ustanoveGerontolo{kog centra u Beogradu – dom sa 240 mesta dopu-wen klubom za dnevni boravak u samom centru naseqa.

Ostale kategorije korisnika socijalne za{tite ima}eslede}a obele`ja:

– za{titne radionice za profesionalno osposobqava-we hendikepiranih, veziva}e se uz ve}e industrijske pogo-ne ili sredwo{kolski centar; treba koristiti i mogu}no-sti male privrede da ovim licima obezbedi ukqu~ivawe uproces rada;

– u za{titi dece i omladine li{ene roditeqskog sta-rawa i pove}awa sme{tajnih kapaciteta na nivou regionai republike, mogu se koristiti delovi zemqi{nog kom-pleksa Gerontolo{kog centra;

– za{tita dece ometene u psihofizi~kom razvoju traìveoma kompleksan pristup u re{avawu sme{tajnih kapaci-teta, u funkciji obrazovne, zdravstvene delatnosti i rad-nog osposobqavawa. Zavod za rehabilitaciju „Selters”pruà rehabilitaciju fizi~ki retardirane dece za potre-be Srbije i svoje kapacitete }e razvijati i modernizovatii u tu svrhu.

Zdravstvena za{tita

Gra|evinski kapaciteti i strukture medicinskih slu-`bi Doma zdravqa Mladenovac, za sada odgovaraju plani-ranim potrebama stanovnika naseqa Mladenovac, ali se za{iru teritoriju op{tine, sistemom ambulanti i teren-skih slu`bi mora uspostaviti boqa opsluènost posebnostarih stanovnika.

Stacionarna zdravstvena za{tita organizovana u Spe-cijalnoj bolnici za interne bolesti, pruà adekvatankomfor usluga svom gravitacionom stanovni{tvu ali bitrebalo pove}ati broj posteqa kako bi se postigao èqe-ni standard (min. 8 BP/1000 stanovnika).

Institut za rehabilitaciju iz Beograda – OdeqeweSelters kao specijalizovana zdravstvena ustanova raspola-è sa 439 bolni~kih posteqa na ukupnoj povr{ini 11,5 hai bi}e funkcionalno integrisana u ponudu usluga kojim}e ova ustanova iza}i na trì{te kao turisti~ki sport-sko-rehabilitacioni centar.

Kulturne delatnosti

Daqi razvoj kulture treba da obezbedi {iru dostupnostkulturnih dobara, aktivnosti i stvarala{tva preko odgo-varaju}eg razme{taja ustanova kulture na svim nivoimaìvqewa – od stambene zajednice, {kole i centra grada(regionalnog zna~aja) u kome su koncentrisani kompleksiobjekata za kulturni ìvot i odvijawe kulturno-obrazov-nih sadràja, putem fleksibilnijeg i vi{enamenskog ko-ri{}ewa postoje}ih i planiranih kapaciteta. Nosilacrazvitka kulture u nasequ je op{tinski Kulturni centar„A. Habu{” ~ije su funkicije dvojake:

a) receptivna – organizovano da prima odre|ene sadr-àje gostuju}ih institucija sa strane;

b) organizaciona – usmerena kulturnom ìvotu sta-novnika u svojim mesnim zajednicama i radnim organiza-cijama.

Orijentacione potrebe iskazane su normativom (0,16 m²izgr. pov./stanovniku) sa {irokim spektrom sadràja:

– Gradski muzej,– mati~na biblioteka,– sale polivalentne po nameni,– prostori za amaterske aktivnosti i dopunsko obrazo-

vawe,– centar mladih,– centri javnih medija – Radio Mladenovca i „Mlade-

nova~kih novina”.

Specijalizovani centri

Institut za rehabilitaciju „Selters” deo je komplek-snog sistema zdravstvenog oporavka i preventive na dr-àvnom nivou. Pro{irewe postoje}ih kapaciteta institu-ta planira se:

– dogradwom modernog funkcionalno-dijagnosti~-kog centra sa oko 210 posteqa u stacionaru na oko 230posteqa;

– zaokruìvawem zemqi{nog kompleksa i dogradwomnovih prate}ih sadràja: le~ili{nih i sportsko rekrea-tivnih namena.

Bawsko-rehabilitacioni centar „Selters” poveziva-wem sa parkovsko-rekreativnim povr{inama u doliniAlina~kog potoka, ukqu~uju}i Kora}i~ku bawu, postajebawsko mesto, sa potencijalnim razvojem, ne samo Mlade-novca ve} i {ireg {umadijskog regiona.3

Dinamika razvoja zavisi}e i od kapaciteta izvori{tai investicionih ulagawa u pro{irewe prostora, kako jeposebno oceweno u studiji „Strategija razvoja Seltersbawe”.

Javna uprava i administracija

Sme{taj organa uprave i slu`bi Skup{tine op{itineMladenovac u istom objektu sa Op{tinskim sudom i Kata-strom, i obli`wim objektom Slu`be za platni promet unajuèm centru grada, funkcionalno je pristupa~an gra-|anstvu.

Potrebe za novim administrativnim prostorom }e sere{avati ili u postoje}im stambeno-poslovnim objektima,ili u novim objektima, rekonstrukcijom centralnog tkivagrada.

Verski objekti

Parohijski centar Srpske pravoslavne crkve sa prate-}im sadràjima (hram, parohijski dom i kapela) sa namena-ma u neposrednom okruèwu (obrazovni centar, vojna upra-va, zdravstveni centar i objekat hri{}anske adventisti~-ke crkve) obrazuju, specifi~an po sadràjima i lokaciji,specijalizovani centar u uèm gradskom podru~ju.

Prostorni razme{taj postoje}ih i planiranih central-nih, specijalizovanih i naseqskih namena javnih slu`bi iobjekata javnog interesa, prikazan je u Planu namene povr-{ina u razmeri 1:5.000, a veli~ine i pokazateqi kapacite-ta ovih namena i pojedina~nih korisnika prostora obra|e-ni su i prikazani u dokumentaciji plana.

3.2.2. Javno gradsko zelenilo i objekti sporta i rekreacije

Javno gradsko zelenilo predstavqa segment ukupnih ze-lenih povr{ina na podru~ju Generalnog plana, koje je pr-venstveno nameweno za ure|ewe i kori{}ewe u okviru jav-nih namena – parkova, blokovskog zelenila kolektivnestambene izgradwe, saobra}ajnih i sportsko-rekreativnihpovr{ina na javnom gra|evinskom zemqi{tu, kao i zeleni-la kompleksnih celina objekata javne namene (zdravstvo,obrazovawe i de~ja za{tita, spomeni~ke celine i dr.) i po-jaseva za{titnog zelenila (industrije, koridora saobra}a-ja i infrastrukture, vodotokova i izvori{ta), koja se ure-|uju, odràvaju i koriste sa reìmom javnih namena.

Prema ovim opredeqewima, javno gradsko zelenilo jeprikazano u Planu namene povr{ina: za pro{irewe cen-tralnog gradskog parka na gra|evinski blok postoje}e ze-lene pijace, spomenparkovske celine i fomirawe novihjavnih zelenih povr{ina – na terenima koji su hidrogeolo-{ki i geolo{ki nepovoqni za izgradwu, ili su u funkci-ji za{titnog pojasa naseqskih namena du` èlezni~kepruge i u odnosu na idustrijske zone.

––––––––– 3 Mineralna voda „selters” jedna je od retkih u svetu a jedina u

Srbiji, izme|u dva rata u na{oj zemqi, francuskoj i nema~kojfarmakologiji imala je tretman leka i prodavala se po apote-kama.


Objekti i namene sporta i rekreacije

U odnosu na karakter i vrste aktivnosti kojima se de-fini{e sport – sportsko obrazovawe (obu~avawe u fizi~-kom ve`bawu, razvoj fizi~kih sposobnosti i sticawesportskih navika), takmi~arski sport (aktivnosti usmere-ne na postizawe sportskih rezultata), rekreativni sport(sportske aktivnosti usmerene na rekreaciju koja se izvo-di samostalno ili u sportskim i drugim organizacijama),{kolska sportska takmi~ewa (sportska takmi~ewa u~enikai studenata) – postoje}e stawe sportskih terena i objekatane zadovoqavaju u potpunosti potrebe korisnika na pod-ru~ju Generalnog plana.

Uz preduzimawe mera za rekonstrukciju i vra}awe ufunkciju svih postoje}ih objekata i terena; o~uvawe, daqirazvoj, pro{irewe i podizawe nivoa kvaliteta i tehni~keopremqenosti svih postoje}ih sportskih objekata – terena,igrali{ta i sadràja u objektima, i gde je to mogu}e – po-stizawe nivoa koji omogu}ava i takmi~ewa – razvoj novihsportsko-rekreativnih sadràja u Generalnom planu usme-ren je na {iri kompleks bawe Selters i bawe Kora}ice.

3.2.3. Za{ti}eni objekti i povr{ine stvorenih vrednostii nepokretnih kulturnih dobara

Podru~je Generalnog plana, a naro~ito centralnogradsko podru~je, obiluje objektima i prostorima urbanogi graditeqskog nasle|a, koji sa javnim spomenicima i spo-men-obele`jima predstavqaju osnovne vrednosti identite-ta naseqa u celini. Stoga, za{tita stvorenih vrednosti inepokretnih kulturnih dobara predstavqa obavezni deoostvarivawa koncepta generalnog plana. U tom smislu,elaborat: „Uslovi ~uvawa, odràvawa i kori{}ewa kul-turnih dobara i dobara koja uìvaju prethodnu za{titu imere wihove za{tite za Generalni plan Mladenovca2021.”, na osnovu koga su u grafi~kom prilogu Plan mera iuslova za ure|ivawe i kori{}ewe prostora u razmeri1:10.000 prikazani prostori i objekti ove za{tite, ~iniintegralni deo ovog plana.

3.3. Saobra}aj

Osnovni ciqevi razvoja saobra}ajnog sistema

Saobra}ajni sistem Mladenovca treba da:– prati namenu povr{ina i uklapa se u prostorni raz-

voj ostalih celina,– smawi tranzitna i teretna kretawa kroz centralno

gradsko jezgro,– obezbedi kvalitetan nivo transportnih usluga,– obezbedi kvalitetan javni prevoz putnika, kao i we-

gov prioritet, a u skladu sa realnim mogu}nostima (pove-}awe kapacitet i proto~nost, kao i nivo bezbednosti sao-bra}aja i ekolo{ke za{tite),

– obezbedi potreban broj mesta za parkirawe,– obezbedi racionalniji rad terminala (autobuski i

èlezni~ki), a u ciqu zadovoqavawa funkcionalnih iprostornih zahteva.

3.3.1. Saobra}ajne povr{ine, mreè i objekti javnih saobra}ajnih funkcija

Putna i uli~na mreà

Ostvarivawe postavqenih ciqeva podrazumeva da sekoncept razvoja uli~ne mreè zasniva na postoje}em stawuputne i uli~ne mreè i karakteristikama kretawa.

Formirawe saobra}ajnog sistema planira se organizo-vawem i objediwavawem postoje}ih uvodno-izvodnih put-nih pravaca i uli~ne mreè saobra}ajnica sa novoplani-ranim saobra}ajnicama odgovaraju}eg ranga i funkcije.

Magistralni i regionalni putevi koji prolaze kroz je-zgro Mladenovca u uli~noj mreì grada zadràvaju se iusagla{avaju sa gradskom uli~nom mreòm.

Za odvijawe tranzitnog saobra}aja van uèg podru~jagrada predvi|a se izgradwa nove obilaznice, ~ija se trasaprostire izvan granice GP-a, duìne oko 11 km. Sa zapad-ne strane trasa obilaznice polazi od pozicije raskrsniceregionalnog puta Beograd-Mladenovac i zavr{ne deoniceputa Mali Poàrevac-Vla{ka, pa desnom obalom Luga pre-seca lokalni put Vla{ko poqe-Mala Vrbica. Trasa daqeide preko [trkovca, i jugozapadnom stranom Puste Kora-}ice vodi do doline potoka Alinac. Trasa premo{}ava do-linu Alinca zapadno od Kora}i~ke bawe, da bi se u zonikorita Jablanice prikqu~ila na postoje}u trasu magi-stralnog puta M 23 u smeru ka Topoli.

Sa ju`ne strane grada planira se da novi regionalniput Smederevska Palanka- Mladenovac tako|e obilazi uègradsko jezgro.Trasa ju`ne obilaznice ide dolinom Jabla-nice sve do ukqu~ewa u postoje}u trasu magistralnog putaMladenovac-Topola i ukqu~ewa na planiranu zapadnu obi-laznicu kako je to prikazano u grafi~kom prilogu. Duì-na trase ju`ne obilaznice iznosi oko 5 km.

Dana{wi obilazni poluprsten od raskrsnice „Sama~-ki hotel Petar Drap{in” do raskrsnice „Selters”, kao iuvodni-izvodni pravci prema Beogradu, odnosno Kragujev-cu zadràvaju funkciju magistralnog puta do realizacijeplanirane obilaznice. Nakon toga ove saobra}ajnice po-staju deo mreè primarnih i sekundarnih gradskih saobra-}ajnica.

Mreù ulica prvog reda ~ine ulice:– Kosmajska, zatim ulica Kraqa Petra á do raskrsnice

sa ulicom Vojvode Putnika, Vojvode Putnika do raskrsni-ce sa ulicom Milosava Vlaji}a, Milosava Vlaji}a do ras-krsnice sa Kosmajskom ulicom, Kosmajska do izlaska izMladenovca u pravcu Smederevske Palanke;

– postoje}i magistralni put M23 koji danas predstavqadeo obilaznog puta do raskrsnice „Selters”, zatim od po-menute raskrsnice do ulice Ivana Milutinovi}a i daqeistom ulicom do izlaska iz Mladenovca u pravcu Kragujev-ca i

– ulica Slavka Manojlovi}a do raskrsnice sa ulicomKraqa Petra á.

Mreù ulica drugog reda ~ine ulice:– 7. jula do ulice Mom~ila @ivojinovi}a, zatim deo

ulice Milosava Vlaji}a od 7. jula do ulice Vojvode Put-nika;

– Koste \uki}a koja se daqe novoplaniranim saobra-}ajnicama povezuje sa jedne strane sa ulicom Proleterskihbrigada, dok se sa druge strane sa ulicom Slavka Manojlo-vi}a (prikazano u grafi~kom prilogu) formiraju}i, zajed-no sa ulicama @ivomira Savkovi}a i Proleterskih bri-gada, unutra{wi obodni prsten;

– Boè Damwanovi}a;– Proleterskih brigada, @ivomira Savkovi}a i Vojvo-

de Putnika do raskrsnice sa ulicom Milosava Vlaji}a, sajedne strane, dok sa druge ide do ulice Janka Kati}a;

– Janka Kati}a, od raskrsnice sa ulicom Milosava Vla-ji}a do ulice Boè Damwanovi}a;

– Nikole Pa{i}a, u delu od ulice Kraqa Petra á doulice Boè Damwanovi}a;

– Nemawina i ulica Stanoja Bugarskog;– ulica Mome Stevanovi}a.Ostala uli~na mreà predstavqa deo sekundarne uli~-

ne mreè koju ~ine pristupne ulice i parkirali{ta.

Autobuski saobra}aj

U planskom periodu autobuski saobra}aj zadràva svo-ju dominantnu ulogu u javnom prevozu putnika. Koncept raz-voja javnog prevoza putnika zasniva se na postoje}em stawu(me|ugradski, prigradski, op{tinski – lokalni i gradskisaobra}aj). U tom smislu planirano je da se autobuski sao-bra}aj (me|ugradski, prigradski i lokalni) odvija iz po-stoje}e autobuske stanice koji je potrebno prostorno,


funkcionalno i tehnolo{ki prilagoditi postavqenimzahtevima. Glavni pristup se ostvaruje ulicom Mome Ste-vanovi}a.

@elezni~ki saobra}aj

U perspektivi razvoja èlezni~kog saobra}aja o~ekujese znatni promet robe i putnika na podru~ju Generalnogplana.

Zapadno od postoje}e èlezni~ke stanice predvi|a selokacija za formirawe robnog terminala. U skladu sa timplanirane su odgovaraju}e i kvalitetne uli~ne veze (pri-kazano u grafi~kom prilogu) ovog dela stanice sa indu-strijskom zonom u Mladenovcu.

@elezni~ka putni~ka stanica na postoje}oj lokacijipredvi|a se za putni~ki saobra}aj, gde se formira stani~-na zgrada sa odgovaraju}im prate}im sadràjem i parkira-li{tem. Na ovaj na~in se povezuju putnici autobuskog ièlezni~kog saobra}aja i pruà se vi{i nivo usluge kori-snicima.

@elezni~ka pruga Beograd–Ni{ na podru~ju GP-aMladenovca se planira kao dvokolose~na pruga u skladu saProstornim planom Srbije.

Pruga Mladenovac–Aran|elovac–Vreoci, planira se uskladu Prostornim planom Republike Srbije i Regional-nim prostornim planom admistrativnog podru~ja grada Beo-grada, se izgradwom pruge normalnog koloseka, po trasibiv{e pruge uskog koloseka, koja se na podru~ju General-nog plana Mladenovca povezuje sa prugom Beograd–Ni{.

Parkirawe

Za objekte porodi~nog stanovawa, stacionirawe vozilaplanirati u okviru pripadaju}e parcele.

Za objekte vi{eporodi~nog stanovawa, kao i objektejavne namene, stacionirawe vozila planirati na otvore-nim parkirali{tima i parking garaàma.

Normativi za parkirawe:– za centralnu zonu jedno parking mesto na:– jedan stan,– 70 m² poslovnog prostora,– 50 (45) m² prodajnog prostora – za trgovine samouslu-

ge, supermarkete,– 4-6 tezgi ili 100 m² prodajnog prostora za pijace.Za poslovne objekte van centralne zone parkirawe re-

{avati u okviru pripadaju}eg kompleksa.Parkirawe se re{ava izgradwom javnih otvorenih par-

king povr{ina i garaà, kako je prikazano u grafi~komprilogu Plan saobra}aja, u razmeri 10.000, a u skladu sa is-kazanim pokazateqima i kapacitetnim potrebama.

Pe{a~ki saobra}aj

Pe{a~ki saobra}aj predstavqa najzastupqeniji na~inputovawa na podru~ju grada. Najizrazitija su u gradskom je-zgru, gde je i najve}a koncentracija aktivnosti.

Predloèno saobra}ajno re{ewe ide ka tome da seobezbedi {to komforniji i bezbedniji pe{a~ki saobra}aj.U tom smislu se planira „umirewe saobra}aja” u delu uli-ce Kraqa Petra á na potezu od Vojvode Putnika do NikolePa{i}a, zatim popre~no ulicom Janka Kati}a, od parka doprilaza èlezni~koj i autobuskoj stanici. Ulica kraqaPetra na delu od ulice Vojvode Putnika do ulice NikolePa{i}a deo je sekundarne uli~ne mreè. Planirano je dase reìmsko-regulativnim merama na ovom potezu smawibroj vozila i wihove brzine kretawa, {to podrazumeva vre-menska ograni~ewa, ograni~ewa za pojedine kategorije vo-zila i sl. Na ovaj na~in se postiè „umirewe saobra}aja”uz zadràvawe odvijawa javnog prevoza putnika.

Biciklisti~ki saobra}aj

Organizovawe biciklisti~kog saobra}aja planira se uokviru regulacija postoje}ih i novoplaniranih saobra}aj-nica, kao i u okviru planiranih pe{a~kih zona, koje suprikazane u Planu saobra}aja u razmeri 1:10.000.

3.4. Komunalna infrastruktura

3.4.1. Integralno upravqawe vodama

Integralnim upravqawem vodama utvr|uje se osnovnastrategija za odràvawe i razvoj vodnog reìma, kojim seobezbe|uju najpovoqnija i najcelishodnija tehni~ka, eko-nomska i ekolo{ka re{ewa za jedinstveno upravqawe vo-dama, za{titu od {tetnog dejstva od voda, za{titu voda ikori{}ewe voda.

Ciqevi grada Mladenovca u domenu kori{}ewa i bri-ge o urbanim vodama ostvari}e se u okviru integralnog,kompleksnog i jedinstvenog vodoprivrednog sistema Srbi-je putem zakonodavne regulative i politikom upravqawavodama.

Snabdevawe grada vodom za pi}e

Potrebe za vodom grada Mladenovca i naseqa koja mugravitiraju daleko su iznad postoje}e proizvodwe, {toukazuje na neophodnost definisawa kona~nog re{ewa vo-dosnabdevawa ve} u sada{wim uslovima – povezivawem naregionalni vodovod beogradskog vodovodnog sistema.

Uporedo sa radom na kona~nom re{ewu vodosnabdeva-wa, razvija}e se u prelaznom periodu sopstveni kapacite-ti za proizvodwu vode, {to je uslovqeno neizvesno{}u okoroka izgradwe „regionalnog vodovoda”.

Dugoro~ne potrebe i definitivno re{ewe vodosnabde-vawa podru~ja op{tine Mladenovca, zasniva}e se na pove-zivawu lokalnih sistema sa sistemima vi{eg reda, tako dapostanu delovi Savsko-beogradskog regionalnog sistemaili delovi drugih regionalnih vodovodnih sistema „Ma-ki{”, „Gorwak” i „Veliki Rzav”, dovo|ewem dodatnih ko-li~ina vode iz sistema Uvac-Rzav ili alternativno, izaluviona u Ma~vi re~ne vode sredwe Drine i aluviona [a-linac-Godomin, prema Prostornom planu Republike Srbi-je („Slu`beni glasnik RS”, broj 13/96) i Uredbi o utvr|i-vawu vodoprivredne osnove Republike Srbije („Slu`beniglasnik RS”, broj 11/02).

Od postoje}ih izvori{ta, bez obzira na na~in kori-{}ewa u sistemu, ubudu}e se mogu koristiti izvori{ta„Brestovica”, „Kokorin”, „Kova~evac” i druga, dok se iz-vori{ta u aluvionu reke Veliki Lug u gradskom tkivu(Klanica i Selters bawa), napu{taju iz sanitarnih razlo-ga, osim u delu za{titne zone reka Veliki Lug i Serava,uzvodno od industrijske zone Jug 1(Re{ewe o odre|ivawu iodràvawu zona i pojaseva sanitarne za{tite izvori{takoja se koriste za snadbdevawe vodom za pi}e na teritori-ji op{tine Mladenovac; „Slu`beni list grada Beograda”,broj 17/89).

Zato }e se ova postoje}a izvori{ta stalno odràvati itrajno za{titi, kao da su u pogonu, dok se ostala izvori{tamogu koristiti za obezbe|ivawe tehnolo{kih voda.

Neophodno je sprovesti slede}e aktivnosti na za{titiizvori{ta:

– izgraditi fekalnu kanalizacionu mreù neposrednooko izvori{ta „Kokorin” i drugih ugroènih izvori{ta;

– izgraditi ki{nu i fekalnu kanalizaciju za ceo gradsa postrojewem za pre~i{}avawe;

– zabrawuje se izgradwa sengrupa, drena`nih i infil-triraju}ih bunara;

– uspostaviti predvi|ene zone sanitarne za{tite iplanirane mere u okviru ovih zona;

– rezervisati prostor za wihovo daqe {irewe;– formirati slu`be i laboratorije za kontrolno pra-

}ewe kvaliteta vode;– izgraditi postrojewa za preradu pija}e vode.Prostorno re{ewe, konfiguracija terena, poloàj po-

stoje}ih izvori{ta, wihov realni kapacitet, kvalitet,ocena o budu}em statusu izvori{ta i distribucionog si-stema Mladenovca, name}e re{ewe snabdevawa vodom celeop{tine Mladenovac preko jedinstvenog sistema Beograd-skog vodovoda, sa prikqu~ewem na Regionalni vodovod(PP „Maki{” – R. „Petlovo brdo” – R. „Mladenovac”).


Vodovodna mreà Mladenovca predvi|ena je kao jedin-stven sistem i po prostoru i kapacitetu za centralno pod-ru~je i okolna naseqa istovremeno za period do 2015. go-dine sa prognoziranih do 42.000 stanovnika ~ije potrebe uvodi iznose oko 213 (294*) l/sek, kao maksimalna dnevna po-tro{wa.

Pri izboru osnovne koncepcije po{tovana su dvaosnovna principa: prvi princip se zasniva na zonirawuvodovodne mreè i objekata, ure|ivawu postoje}ih i iz-gradwi novih rezervoara i crpnih stanica za odgovaraju}evisinske zone i izgradwu primarne vodovodne mreè zapovezivawe objekata i instalacija vodovoda. Drugi prin-cip se zasniva na pojednostavqenom upravqawu i nadzorusistema, ukqu~uju}i i savremene tehnolo{ke metode, ~imese smawuje veliki broj objekata (crpne stanice, rezervoa-ri, prekidne komore i dr.), {to omogu}uje funkcionisaweprelaznog re{ewa.

Koncepcija preuzimawa vode iz Regionalnog vodovodaMaki{–Mladenovac, uticala je na opredeqewe za izbornovog re{ewa zasnovanog na principu da se lokalni di-stribucioni sistemi vezuju na regionalne vodovode samopreko rezervoara kod preuzimawa vode, a zatim se prema na-seqima na vi{im kotama voda prebacuje pumpawem iz re-zervoara u rezervoar, ~ime se upostavqa skladan sistem vi-sinksih zona.

U skladu sa osnovnim re{ewem predvi|eno je da se vo-dovodna mreà u granici Generalnog plana Mladenovcapodeli u dve visinske zone (odnosno tri visinske zone zaostalu teritoriju op{tine):

– dowa – prva visinska zona obuhvata terene naseqa is-pod kote izohipse 180 mnv;

– gorwa – druga visinska zona obuhvata terene oko koteizohipse 180–230 mnv.

Zbog velikih problema u snabdevawu vodom i po koli-~ini i po kvalitetu, planirano je da se vodosnabdevaweop{tine Mladenovac dugotrajno re{i preko „Regionalnogvodovoda” iz beogradskog vodovodnog sistema, iz izvori-{ta „Maki{”, zato izgradwa tog prenosnika ima apsolut-ni prioritet ve} u prvim godinama á faze planskog peri-oda. Preuzimawe vode iz „Regionalnog vodovoda” za konzumnaseqa vr{i se distributivnim sistemom preko planira-nog rezervoara „Mladenovac ”, zapremine 10.000 m² i cevo-voda ∅800 mm do postoje}eg rezervoara.

Rezervoar „Mladenovac” se locira na koti 200 mnv ucentru potro{we i pripada á visinskoj zoni vodosnabde-vawa, koja obuhvata najve}i broj potro{a~a sa industrijomi prigradskim naseqima.

Postoje}a magistralna mreà ne}e mo}i propustitinove potrebne koli~ine vode. Zbog toga i u zavisnosti odpotreba pojedinih urbanih podru~ja potrebno je izgradi-ti nove magistralne pravce koji su tranzitni a ujedno sawih }e se snabdevati postoje}i i novi cevovodi u gradu.Veza rezervoara sa gradskom mreòm predvi|ena je cevo-vodima pre~nika 500 mm du` ulice Prvog maja i 600 mmdu` ulice Proleterskih brigada, odnosno Sestara Mar-janovi}.

Za optimalan rad gradskog vodovoda planira se formi-rawe vodovodnog prstena oko grada od cevovoda ∅500 mmi ∅600 mm planiranih i povezanih sa postoje}im cevo-vodima ~ime se ostvaruje neophodno poja~awe postoje}egsistema. Minimalna dimenzija uli~ne mreè je∅100–∅150 mm, kako bi se zadovoqio Pravilnik o pro-tivpoàrnoj za{titi.

Rezervoari

Zapremina rezervoara odre|ena je svojom namenom za po-krivawe neravnomernosti potro{we, za poàrnu potrebui za rezervu u slu~aju kvara na sitemu. Centralni objekatvodovodnog sistema cele op{tine je zavr{ni objekat regi-onalnog vodovoda – rezervoar „Mladenovac”.

Za á zonu predvi|ena je izgradwa novih rezervoara – re-zervoar „Mladenovac”, zapremina 10.000 m², na koti okoKd = 200 mnv, Kp=204 mnv.

Postoje}i rezervoar „Mladenovac”, koji ostaje u funk-ciji distributivnog sistema, zapremine je 3.750 m², na ko-ti Kd = 200 mnv, Kp = 204 mnv.

Ukupan rezervoarski prostor iznosi}e oko 13.750 m² zaá visinsku zonu.

Tako }e planirani rezervoar „Mladenovac” i postoje-}i rezervoar „Mladenovac” funkcionisati kao jedan je-dinstven centralni rezervoar zapremina 13.750 m², sa ko-tom dna 200 mnv.

Celokupna koli~ina vode za konzum á visinske zone idela potro{a~a izvan wega preuzima}e se iz rezervoara„Mladenovac”. Prva visinska zona obuhvata najve}i brojpotro{a~a na teritoriji op{tine, {to ~ini 55% stanov-ni{tva i celokupne industrije.

Snabdevawe vodom áá visinske zone Mladenovca, a sa-mim tim i sela Mladenovac, predvi|eno je crpnom stani-com uz postoje}i rezervoar „Mladenovac”, potisnim vodom∅400 mm kroz selo Mladenovac. Za áá visinsku zonu pred-vi|ena je izgradwa novog rezervoara „Mladenovac áá ”, za-premine oko 2.000 m² na kotama dna 252–255 mnv uz posto-je}i kapaciteta 200 m². Iz ovog rezervoara gravitaciono}e se snabdevati vodom áá zona naseqa Rajkovac.

Crpne stanice

Usvaja se princip da se za svaku narednu visinsku zonuformira nova crpna stanica u sklopu kompleksa rezervoa-ra. U kompleksu postoje}eg rezervoara „Mladenovac”, pla-nira se crpna stanica „Mladenovac” za áá visinsku zonukapaciteta Q =116 l/sek, koja potiskuje vodu cevovodom∅400 mm. Uz rezervoar „Mladenovac áá” predvi|a se crpnastanica za ááá visinsku zonu sela Mladenovac.

Treba imati u vidu da }e se sve potrebne koli~ine vodeza celu teritoriju op{tine Mladenovac obezbediti iz re-gionalnog vodovoda, odnosno iz distribucionog gradskogsistema. Tako }e gravitiraju}a naseqa re{iti snabdevawevodom na slede}i na~in:

– naseqe Rajkovac, á visinska zona, preuze}e vodu iz po-stoje}eg cevovoda ∅500 mm i distributivnog cevovoda∅150 mm;

– naseqe Granice, á visinska zona snabdevala bi se di-rektno iz prve visinske zone grada;

– naseqe Kova~evac, á visinska zona snabdevala bi se saprikqu~ka na cevovod pre~nika ∅500 mm á visinske zoneMladenovca.

Postrojewa za preradu vode

Izda{nost i kvalitet vode na postoje}im izvori{timane zadovoqavaju u potpunosti po svim parametrima „Pra-vilnika”. Stoga bi bilo potrebno pristupiti pre~i{}ava-wu vode do propisanih granica, do dovo|ewa vode regio-nalnim vodovodom Maki{–Mladenovac.

Predlaù se lokacije postrojewa na mestima gde se i sa-da vr{i tretman, tj. dohlorisawe (Rajkovac i Brestovica).

Ciqevi i perspektive

Re{ewe snabdevawa grada vodom koncipirano je na iz-gradwi kapitalnih objekata kojim se ostvaruje visok ste-pen sigurnosti za dugoro~ni period.

Prioritetno i maksimalno bi}e kori{}ena voda iz re-gionalnog sistema Maki{–Mladenovac, odnosno savsko-beogradskog regionalnog sistema sa oslawawem na izvori-{ta koja su zakonom za{ti}ena od zaga|ewa, a nedostaju}ekoli~ine bi}e obezbe|ene iz lokalnih izvori{ta podzem-nih voda koja se ~uvaju kao havarijska rezerva. U bliskojperspektivi, voda za pove}anu potro{wu u ovom sistemuobezbe|iva}e se pro{irewem izvori{ta podzemnih voda ipove}awem kapaciteta postrojewa za preradu re~ne vode„Maki{ áá”.


Budu}e potrebe za vodom odre|iva}e se putem merewa ibilansirawem namenske i stvorene potro{we. Voda za teh-nolo{ke potrebe industrije, bi}e zahvatana iz lokalnihizvori{ta i bunara, i to obavezno regulisana na ponovnuupotrebu sa vi{estrukim kori{}ewem u tehnolo{kim pro-cesima.

Realizova}e se program revitalizacije i modernizaci-je postoje}ih izvori{ta, izgradwe postrojewa za pre~i-{}avawe, izgradwe i rekonstrukcije mreè objekata iopreme distributivnog sistema, sanirawa gubitaka sani-tarne vode u vodovodnom sistemu na vrednosti mawe od18% sa racionalnom potro{wom vode.

O~uva}e se lokalna izvori{ta i striktno po{tovatireìm za{tite i nakon povezivawa naseqa na regionalnesisteme.

Snabdevawe visokokvalitetnom vodom je prioritetanvid, kako kvalitet isporu~ene vode ne bi ugroàvao zdra-vqe stanovni{tva.

Forsira}e se ravnopravan tretman svih stanovnika nateritoriji GP i {ire sa gledi{ta obezbe|enosti vodom.

Kanalizacija

Imaju}i u vidu konfiguraciju terena, planirani razvojnaseqa i stawe postoje}e izgra|ene mreè, blizinu razvi-jenih vodotoka, name}e se razvoj i izgradwa kanalizacijepo separacionom sistemu.

Kanalizacija ima prvi vremenski prioritet sa gledi-{ta nu`nosti potpune sanacije naseqa, osavremewavawemreè i realizacije postrojewa za pre~i{}avawe otpad-nih voda.

O d v o | e w e o t p a d n i h v o d a

Kanalizacija grada razvija}e se u okviru sistema jednogcentralnog postrojewa za mehani~ko i biolo{ko pre~i-{}avawe upotrebqenih voda.

Prilikom ocene predloga re{ewa odvo|ewa otpadnihvoda imale su se u vidu perspektivne koli~ine otpadnihvoda koje su rezultat naseqenosti i industrije. Te otpadnevode treba da propuste glavni kolektori na tretiranom po-tezu u sklopu dugoro~nog re{ewa kanalizacione mreè.

Zadràva se postoje}a kanalska mreà koja se uklapa ujedinstvenu celinu sa planiranom.

Otpadna voda sa podru~ja grada koja cevovodima gravi-tira i konfiguracijski doti~e prema glavnoj gradskoj ma-gistrali i reci Veliki Lug, prikupqa se kolektorom ∅600mm koji je glavni gradski kolektor. Kolektor prati celomsvojom duìnom levu obalu rekonstruisanog korita rekeVeliki Lug, da bi se zavr{io crpnom stanicom pred samimpostrojewem za pre~i{}avawe otpadnih voda, kolektorom∅600 mm i budu}im produèwem ∅800 mm do postrojewa,skupqaju se vode iz sekundarne uli~ne kanalizacije, mreènaseqa.

Postoje}i kolektor ∅350 mm–∅600 mm i budu}i nasta-vak ∅800 mm prima sve upotrebqene vode sa slivnog pod-ru~ja i odvodi ih do planiranog postrojewa za pre~i{}a-vawe upotrebqenih voda a funkcija postoje}e privremenecrpne stanice locirane kod èlezni~kog mosta prestaje.Na kraju fekalnog kolektora, nizvodno od naseqa, koduliva reke Jablanice, predvi|a se postrojewe za pre~i{}a-vawe otpadnih voda. Tek tako pre~i{}ena voda ispu{ta seu recipijent – reku Veliki Lug. Na jedinstven na~in za-tvorenim kanalima re{i}e se odvo|ewe upotrebqenih vo-da korisnika sa desne i leve strane Luga.

Ove vode zajedno odve{}e se do kolektora i jedinstve-nog sistema za pre~i{}avawe.

Svi postoje}i ispusti klanice i industrijskih kori-snika kao i naseqa u reku Veliki Lug, ukidaju se. Indu-strijska postrojewa sa agresivnim otpadnim vodama preispusta u gradsku kanalizaciju moraju obaviti internipredtretman mehani~ko-hemijskog pre~i{}avawa.

Kanalizacija je ~isto gravitaciona. Minimalne di-menzije fekalnih kanala su ∅200–∅250 mm.

O d v o | e w e k i { n i h v o d a

U postoje}im uslovima naseqe Mladenovac nema orga-nizovanu kanalizaciju ki{nih voda. Naseqe ima visin-ski poloàj koji omogu}ava da se atmosferske vode gra-vitacijom upuste u reku Veliki Lug. Kanalizacija ki-{nih voda re{i}e se izgradwom mreè atmosferske ka-nalizacije upotrebom cevovoda odgovaraju}ih pre~nika.Po{to sve ki{ne vode gravitiraju prema reci VelikiLug, prikupi}e se mreòm i preko glavnih izliva ulitiu recipijent regulisanog korita reke Veliki Lug. Preispusta ki{ne kanalizacije u vodotoke potrebno je pred-videti talo`nike.

Ki{ne vode se prihvataju najkra}im i najbrìm putem,preko nekoliko sistema, po hidrografskim celinama, iispu{taju u recipijent postoje}ih vodotoka. Da bi svi vo-dotoci mogli primiti ki{ne vode moraju biti regulisanii ure|eni kako bi se spre~ila erozija re~nog korita.

Minimalne dimenzije ki{nih kanala su ∅300 mm, igrade se po svim saobra}ajnicama.

Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda

Poloàj postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih vodaodre|en je nizvodno od naseqa na levoj obali reke VelikiLug gde je obezbe|ena lokacija.

Na~in pre~i{}avawa otpadnih voda diktira recipi-jent reke Veliki Lug koja tokom leta povremeno presu{u-je. Zato je potrebno izna}i pogodne lokacije za formira-we malih akumulacija i retenzija u gorwem delu sliva, ko-je bi imale zadatak da pove}aju protoke na reci VelikiLug u malovodnim periodima. Predvi|a se mehani~ko ipotpuno biolo{ko pre~i{~}avawe.

Potreban stepen pre~i{}avawa usvojiti prema uredba-ma kojima se reguli{e ovo pitawe.

Veli~ina kompleksa za instalacije odre|uje se pribli-`no prema normativu 0,3 m² po stanovniku {to odgovaraprostoru dimenzija 2,5 ha.


Daqi razvoj kanalizacije treba da ide u pravcu prila-go|avawa postoje}e razvojne koncepcije realnim materi-jalnim mogu}nostima grada i saglasno tome ka zavr{etkuzapo~etih i nezavr{enih objekata. Kanalizacija se sprovo-di po separacionom sistemu.

Ki{nu kanalizaciju treba koncipirati za merodavneuslove, a etapno realizovati tako da razvoj kanalizacio-nog sistema po vremenu bude optimalan. Kapaciteti ne bitrebalo da budu mawi od onih koji su potrebni za prihva-tawe tzv. dvogodi{we ki{e, niti ve}i od tzv. desetogodi-{we ki{e.

Va`nost sistema za snabdevawe vodom treba da prativa`nost sistema za kanalisawe otpadnih voda u pogledustepena izgra|enosti i nivoa odràvawa.

Striktno se sprovodi princip obaveznosti prikqu~e-wa doma}instava na kanalizacione sisteme.

Zabrawuje se evakuacija otpadnih voda u napu{tene bu-nare i upojne jame.

Kanalizacioni sistem treba da predstavqa zaokruènutehni~ku celinu koja se zavr{ava postrojewem za mehani~-ko i biolo{ko pre~i{}avawe upotrebqenih voda.

Javnim kanalizacionim sistemima prihvati}e se fe-kalne otpadne vode, a posle obezbe|ivawa odre|enih uslo-va (predtretmana) i druge otpadne industrijske vode, koje}e se pre~i{}avati na zajedni~kim ure|ajima za tretmangradskih otpadnih voda.

Prioritet ima izgradwa PPOV, po{to kori{}ewe re-ke Veliki Lug kao odvodnika otpadnih voda proizvodi naj-teè ekolo{ke posledice.

Neophodno je sprovesti kontinualna merewa hidrolo-{kih i hidrauli~nih karakteristika kanalizacionog si-stema i kvaliteta vode na ispustima i analize svih mogu-}ih uticaja na prirodnu sredinu.


Ure|ivawe vodotoka i za{tita od poplava

Radi za{tite stanovni{tva, objekata privrede, saobra-}aja i poqoprivrednog zemqi{ta od poplava koje nastajupri velikim vodama reke Veliki Lug i wenih pritoka, kaoi obezbe|ivawa minimuma potrebnih voda za odràvawestalnog proticaja potrebno je pristupiti regulaciji svihvodotoka. Posebno je karakteristi~na leva obala reke Ve-liki Lug jer kroz ovaj deo teritorije proti~e vi{e buji~-nih tokova razli~itih veli~ina i zna~aja koji uglavnomnisu regulisani. Reka Veliki Lug je regulisana u okviruneposredne gradske teritorije. Potok Rajkovac, Serava,Mali kanal i potok Bata{evo su leve pritoke, a potokAlinac i reka Jablanica su desne pritoke. U samoj doli-ni reke Veliki Lug na poqoprivrednim povr{inama, na-laze se i kanali melioracione mreè.

Reka Veliki Lug i wene pritoke treba da budu regu-lisane celim tokom kroz teritoriju generalnog plana saure|ivawem svojih slivova, pove}awem stepena sigurno-sti za{titnog sistema i smawewem rizika od plavqewadobara.

Regulacione radove treba predvideti u smislu izgrad-we i rekonstrukcije odbrambenih nasipa, obezbe|ivawa iure|ewa proticajnih profila odnosno formirawe kineteza male vode, ure|ivawe obala i redovno odràvawe. Za re-ku Veliki Lug predvi|aju se radovi na duìni od oko 7 kmprema granicama Generalnog plana, na rekonstrukcijiobostranih nasipa i oblagawu profila. Za potok Rajkovackoji je u dolini uveden u melioracioni kanal, treba uredi-ti profil za odgovaraju}i proticaj. Potok Serava ure|enje u dolini reke Veliki Lug. Nasip treba rekonstruisati,a profil uzvodno od doline profilisati i urediti. Kla-ni~ki potok – Mali kanal, formiran je za odvo|ewe otpad-nih i atmosferskih voda, treba pro~istiti i urediti poistoj trasi. Bata{ev potok treba urediti na celoj duìnitoka, s tim da se na dolinskom delu izgrade nasipi, a uz-vodno od puta, profil naturalno reguli{e. Potok Jabla-nica je ure|en u dolinskom delu, s tim {to treba rekon-struisati nasipe, a uzvodno od puta formirati potrebanprofil kroz naturalno ure|ewe. Potok Alinac treba ure-diti na celoj duìni toka kroz teritoriju plana, s tim dase do puta za Kragujevac urade nasipi, a uzvodno kroz sport-ski kompleks, profili{e potrebno korito i naturalnouredi.

Okosnicu za{tite od poplava ~ine sistemi odbrambe-nih nasipa, uz wihovo kompletirawe, dogradwu, rekon-strukciju i odràvawe. Za{titni sistemi se skladno mo-raju uklopiti u urbano i ostalo okruèwe. Nasipe trebauklopiti u sve druge sadràje koji se grade u blizini i dane bude ugroèna wegova funkcija i odràvawe. Kao mero-davni proticaj za dimenzionisawe vodotoka uzima se mi-nimum (Q 1%), tj. verovatno}a pojave velike vode, jedan putu sto godina.

Za{titni zeleni pojas za regulaciju odre|uje se 20–40 mza pritoke, a za reku Veliki Lug 45–55 m, osim na delu po-vr{ina namewenim za industriju i objekte komercijalnihdelatnosti.

Kao jedan od prioriteta urbane politike je o~uvaweprirodnih dolina malih vodotokova Mladenovca. U tomsmislu treba teìti ka naturalnom ure|ivawu korita vo-dotoka uz potrebne biotehni~ke mere na slivnom podru~jui formirawe lokalnih retenzionih prostora. Reka Veli-ki Lug je veoma zaga|ena i nalazi se u stawu kvaliteta „vanklasa”.

Neophodno je poboq{ati kvalitet voda, wihovo o~uva-we i vra}awe u propisanu áá klasu do nivoa nesmetanog ko-ri{}ewa voda.


Razvoj vodoprivrede grada za usvojeni planski periodtreba bazirati na integralnom, kompleksnom jedinstve-nom upravqawu vodnim resursima pri ~emu treba ostvariti

racionalno i ekonomi~no kori{}ewe voda, obezbediti za-{titu voda i za{titu od voda po prirodnim celinama –slivnim povr{inama.

Neposredne doline malih vodotoka ostavqaju se slo-bodne za oticawe talasa velikih voda u izuzetnim hidrolo-{kim situacijama i ure|uju korita vodotoka regulacionimradovima.

Pri ure|ivawu vodotoka treba po{tovati uslove i kri-terijume za unapre|ewe i za{titu ìvotne sredine, a u zo-nama posebnih prirodnih vrednosti teì}e se ostvarewuprincipa „naturalne” regulacije, sa {to mawe grubih ve-{ta~kih intervencija, za pove}awe ukupne efikasnostimera za{tite od poplava pored izgradwe linijskih objeka-ta i malih akumulacija (retenzija) za zadràvawe poplav-nih talasa, oplemewivawe malih voda, navodwavawe, sporti rekreaciju. Predvi|aju se brane – akumulacije na rubnimdelovima gradskog tkiva:

– potok Jablanica u rejonu naseqa Me|ulu`je;– potok Alinac uzvodno od Kora}i~ke bawe;– alternativno na pritoci Dragani}, u sklopu rekrea-

cionog poteza Selters bawa – Kora}i~ka bawa i– potok Granice (Kleni~ki) u nasequ Granice.Primeni}e se neinvesticione mere na prostorima

ugroènim od poplava, spre~avawem izgradwe skupih sadr-àja primenom prostornih planova i propisivawem uslo-va izgradwe.

Potrebno je izvr{iti sanirawe i dovo|ewe u ispravnofunkcionalno stawe za{titnih sistema, kao i izgraditiobjekte koji sluè za za{titu od erozija i bujica zbog ~egaje ugroèna vodoprivreda, saobra}aj, komunalna infra-struktura i dr.

Teì}e se za{titi kvaliteta voda u vodotocima do ni-voa da se one mogu koristiti za potrebe korisnika sa naj-vi{im zahtevima u pogledu kvaliteta voda (vrlo dobarBPK5 < 4, odgovara klasi ááA) na ~itavom potezu od Sopo-ta pa nizvodno od Mladenovca.

Program za{tite voda podrazumeva realizaciju slede-}ih mera:

– sanacija naseqa, sa izgradwom i rekonstrukcijom ka-nalizacionih sistema;

– prikqu~ewe svih komunalnih preduze}a na kanaliza-cione sisteme za upotrebqenu vodu naseqa;

– svo|ewe emisije te{kih metala i toksi~nih organ-skih supstanci na vrednosti koje su normirane za eflu-ente;

– izgradwa gradskih PPOV op{teg tipa;– stepen pre~i{}avawa PPOV bira se u skladu sa zah-

tevima recipijenta u propisanoj klasi.

3.4.2. Elektroenergetski sistemi i postrojewa

Podru~je Generalnog plana Mladenovca karakteri{ese u postoje}em stawu prenosnom mreòm visokog napona idistributivnim nadzemnim i kablovskim mreàma sred-weg napona, i to: naponskog nivoa 110 kV – nadzemna i 35kV nadzemna i kablovska, preko kojih se napajaju transfor-matorske stanice TS 10/0,4 kV.

Posmatrani konzum je oslowen na izvori{te TS 110/35kW „Mladenovac”; SinstM = 2 h 31,5 MVA; koja snabdevaenergijom i snagom:

TS 35/10 kV „Mladenovac 1”; SinstM1= 4 + 8 MVA;

TS 35/10 kV „Mladenovac 2”; SinstM2= 4 + 2 h 8 MVA;

TS 35/10 kV „Mladenovac 3”; SinstM3= 2 h 8 MVA;

TS 35/10 kV „Mladenovac 4”; SinstM4= 2 h 4 MVA;

TS 35/10 kV „Mladenovac 6”; SinstM6= 8 + 4 MVA.

Kriti~na optere}ewa imala su u prethodnom perioduTS „Mlad 1”; „Mlad 3” i „Mlad 6”, te je za prevazilaèweovih nedostataka neophodno predvideti pove}awe Sinst M

(instalisane snage) u TS „Mlad” na Sinst M = 2 h 63MVA; kao i zamenu postoje}ih transformatora jedinicama


ve}e snage u postoje}im transformatorskim stanicama TS;„Mlad 1” na Sinst M1 = 2 h 8 MVA i „Mlad 6” na Sinst M6

= 2 h 8 MVA.U okviru planirawa elektroenergetskih mreà EEM i

sistema (EES) bilo prenosnih, bilo distributivnih, neo-phodno je na}i balans izme|u razli~itih subjekata, vode}ira~una o dinamici izgradwe, uz po{tovawe svih ekonom-skih ograni~ewa.

Ciq razvoja (EEM) i (EES) je da omogu}i optimalnore{ewe, po svojim tehni~kim zahtevima i zahtevima kvali-teta isporuke elektri~ne energije (i snage) – odre|enognapona i sigurnosti napajawa, uz {to niù cenu i racio-nalnu upotrebu elektri~ne energije i snage (angaòvanesnage) od strane potro{a~a.

Ovaj ciq name}e i odre|ene zahteve prostoru na kome sepostavqaju, {to ima uticaja na visoku cenu ispuwewa ovo-ga i ovakvog ciqa. Tako|e, ciq je da se omogu}i nesmetanrazvoj bilo kog potro{a~a na predmetnom lokalitetu popitawu snage i kvaliteta i koli~ine isporu~ene elektri~-ne energije.

U proteklom periodu od 1991. godine preko 1995. do2000. prose~na stopa porasta optere}ewa na ovom razmatra-nom podru~ju kretala se od 3% do 3,5 % a u periodu 2000-2001. iznosila je oko 10%, {to je izuzetno nepovoqno.

Globalne prognoze za vrednosti vr{ne snage i preuze-te elektri~ne energije na razmatranom podru~ju, za pred-stoje}i planski period, ra|ene su pomo}u vi{e modela imetoda.

Kori{}eni su parametri dobijeni na bazi ekstrapola-cije trendova u periodu 1991–1995–2000–2001–2002. godina.Kori{}ena su specifi~na optere}ewa, gde je kroz speci-fi~no optere}ewe po stanovniku obuhva}eno optere}eweprate}ih aktivnosti, kao i optere}ewa nastala usled gubi-taka snage. Tako je za specifi~no vr{no optere}ewe, od-nosno specifi~nu jednovremenu vr{nu snagu uzeto da iz-nosi:

ps = 1348 w/stanovniku (u proteklom periodu kretalo se1970. ps = 338 w/st, za 1980. ps = 643 w/st; za 1993. ps=946w/st) a za energetski pokazateq wc = 4683 kwh/stanovniku.

U skladu sa napred iznetim, a i kori{}ewem podatakaod strane INT – Instituta „Nikola Tesla”; prognozira-ne vrednosti vr{ne snage iznose:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Godina 2001/2002. 2005. 2010. 2015. 2021.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Vr{na snaga R Vr [MW] 52,3 55,1 61,8 67,4 69,7

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––U predstoje}em planskom periodu do 2021. treba i}i sa

projektovanom stopom porasta optere}ewa na ovom podru~-ju – od 1,67% do 2,03%, izuzev u ekstremnim slu~ajevima akobi se nastavili lo{i trendovi iz prethodnog perioda, od-nosno stopa porasta optere}ewa oko 3,5%, moglo bi se o~e-kivati da vr{na snaga za 2021. dostigne i ~itavih 75,7 MW.

Izgradwa prenosnih i distributivnih elektroenerget-skih objekata mora da prati kompletdnu izgradwu na pod-ru~ja plana – stambenu izgradwu, industrisku, adminstra-tivno-poslovnu, tercijalno-uslu`nu i drugu.

Tako|e je neophodno omogu}iti daqi strate{ki razvojdistributivne elektroenergetske mreè na 35 kV nivou – uradijalnom pogonu, izgradwom nadzemnog voda DV 35 kV kaTS 110/35/10 kV „Raqa”, izgradwom nadzemnog voda – veza„Mlad 1 ” – „Mlad 2” dvosistemski DV 2 h 35 kV po posto-je}oj trasi, tako|e veza „Mlad”–„Mlad 1” izgradwom jo{jednog voda DV 35 kV, zatim izgradwom nove transforma-torske stanice po principu „ulaz-izlaz” TS 35/10 kV„Mlad 7” kapaciteta 2 h 8 MVA, sa prikqu~nim vodovima35 kV i 10 kV, tako|e veza „Mlad”–„Mlad 7”, koja delomprati postoje}u trasu nadzemnog voda 35 kV veza„Mlad”–„Mlad 3” sa kablovskim silazom i vezom „ulaz-iz-laz” do planirane „Mlad 7”, shodno grafi~kom prilogu.

Ciq je da se u predstoje}em periodu omogu}i daqi raz-voj sredwenaponske distributivne elektroenergetske mre-è 10 kV naponskog nivoa, bilo kao kablovske ili nadzem-ne na betonskim stubovima. Razvoj ove mreè – izgradwaTS 10/0,4 kV, i mreè 10 kV i 1 kV – ima za ciq da poboq-{a snabdevawe elektri~nom energijom postoje}ih i pri-hvati nove potro{a~e na celom podru~ju GPM – razmatra-nom podru~ju.

3.4.3. Snabdevawe toplotnom energijom

Postoje}e stawe

Na podru~ju Generalnog plana izgra|en je i u eksploa-taciji centralizovani sistem grejawa iz toplane TO„Mladenovac”, koja se nalazi u kompleksu preduze}a „Crve-na zvezda”.

Tolana „Mladenovac” je u sastavu JKP „Beogradskeelektrane” iz Beograda i poseduje (u radu): dva parna ko-tla: 1H25 t/h i 1H18 t/h.

Distribucija toplotne energije od toplane do potro-{a~a vr{i se preko magistralnog toplovoda, ukupne duì-ne oko 3.500 m i prikqu~nih toplovoda koji se granaju dokorisni~kih toplotnih podstanica.

Podstanice su indirektnog tipa sa toplotnim izmewi-va~ima 140/75 C u primaru i 90/70 C u sekundarnom delupodstanice.

Daqinski sistem grejawa obezbe|uje toplotnu energijuza grejawe kolektivnog stanovawa, i poslovnog prostorana predmetnom podru~ju, koji se uglavnom nalaze u centruMladenovca.

U tabeli 1 prikazana je ukupna toplotna preraspodelakonzuma toplane TO „Mladenovac”:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Redni Naziv grejnog Toplovodni Procentualnobroj podru~ja konzum (KW) u~e{}e (%)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Bata{evo 2.350 9,3

2. Naseqe 25. maj 5.900 23,4

3. Tehni~ka {kola 2.100 8,3

4. Pjaceta 5.635 22,3

5. [kolski centar 9.265 36,7

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 25.250 100%––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U sistemu postoje 24 toplotne podstanice u okviru za-sebnih ili u objektima korisnika toplotne energije.

U tabeli 2 dat je prikaz strukture instalisanih potro-{a~a za svako grejno podru~je, odnosno svaku toplotnu pod-stanicu koju ~ine razli~ite kategorije korisnika:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Redni Kategorija Potro{wa Procentualnobroj korisnika toplotne u~e{}e (%)

energije (KW)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Stambeni prostor 13.375 53,0

2. Trgovina i ugostiteqstvo 1.130 4,5

3. [kole i obdani{ta 5.750 22,1

4. Zdravstvene ustanove 1.100 4,3

5. Poslovni prostor 850 3,4

6. Javni objekti 3.220 12,7

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Ukupno 25250 100%––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Toplifikaciona mreà sa toplotnim podstanicamaizgra|ena je 1986, a prikqu~ivawe korisnika vr{eno jesukcesivno prema wihovim zahtevima.

Planska re{ewa

a) Rekonstrukcija postoje}e toplovodne magistrale

U dosada{woj praksi pokazalo se da pri protoku u to-plovodnoj mreì ve}im od 300 m²/h, dolazi do nedovoqnogsnabdevawa toplotnom energijom potro{a~a na obodu si-stema.

Stoga je u ciqu poboq{awa grejawa korisnika na peri-feriji sistema neophodno ugraditi dodatnu cirkulacionupumpu sa prate}om monta`nom ku}icom i elektro-opremom.

b) Nova toplovodna magistrala

Na predmetnom prostoru kroz urbanisti~ko-programskeelemente planirana je izgradwa dodatnih cca 150.000 m²BRGP, kolektivnog stanovawa.

Za grejawe tog prostora potrebno je izgraditi novu to-plovodnu magistralu koja }e prihvatiti celokupnu potrebuza grejawem planiranih predmetnih korisnika, sme{tenihprvenstveno u centru Mladenovca.

Trasa planirane toplovodne magistrale zami{qena jekao kra}a varijanta u odnosu na postoje}u, koja u {irokomluku zaobilazi prelaz preko nadvo`waka.

Prelaz preko èlezni~kog nadvo`waka re{i}e se pre-ko nadzemnih stubova, ~ija }e ta~na lokacija biti odre|e-na daqom tehni~kom dokumentacijom.

Na drugim lokacijama u naseqima, osim centra Mlade-novca, nema ekonomske opravdanosti za razvojem centrali-zovanog sistema grejawa, pre svega zbog malih gustina sta-novawa i visokih investicionih tro{kova.

Kako na ovom prostoru postoji i gasovodna mreà, to }edeo planirane izgradwe koji ne bude obuhva}en toplifi-kacijom biti gasifikovan.

To se prvenstveno odnosi na individualno stanovawekoje }e biti gasifikovano gasovodnom mreòm {iroke po-tro{we.

Kako je daqinsko grejawe i gasifikacija predmetnogprostora u nadle`nosti JKP „Beogradske elektrane”, mo-gu}e je da se ova dva sistema me|usobno prostorno proì-maju, kao i da, bez obzira na tip gradwe, jedan drugom ustu-paju mesto.

Snabdevawe gasom

P o s t o j e } e s t a w e

Prirodni gas je na predmetnom podru~je uveden prve po-lovine osamdesetih godina.

Najpre se teìlo prikqu~ewu industrijskih potro{a-~a toplana i kotlarnica koje su podràvale daqinski si-stem grejawa.

Devedesetih godina zapo~eo je i program {iroke potro-{we gasa Mladenovca.

Danas je na predmetnom prostoru izgra|en i u eksploa-taciji je magistralni gasovod, deonica Beli Potok–VelikoOra{je (MG-07), pre~nika 0 610 mm, pritiska p=50 (bara).

Na lokalitetu „Seltres” izgra|ena je i u eksploataci-ji je Glavna merno-regulaciona stanica (GMRS) „Mlade-novac”, kapaciteta 12.000 m²/h.

Na mestu prikqu~ewa razvodnog gasovoda RG 07-01 zaMladenovac, grana se i odvaja razvodni gasovod RG 07-02 zaAran|elovac.

Izgra|ene su slede}e trase gasovoda i merno-regulaci-one stanice:

– trasa gradskog gasovoda od GMRS „Mladenovac” dofabrike „Petar Drap{i”, i MRS „Petar Drap{in”,

– gradski gasovod za fabriku „Keramika”,– gradski gasovod za TO „Mladenovac”,– gradski gasovod za MRS {iroke potro{we „Petar

Drap{in” i izgra|ena ista,

– gasovod i MRS „[P Seltres”,– gasovod za Elektro-[umadiju i pekaru „Makovica”,– gasovod za „Lastu”,– gasovod i MRS „Kova~evac” (nije pu{ten u rad).U sektoru {iroke potro{we izgra|ene su tri merno re-

gulacione stanice: [P „Selters”, [P „Petar Drap{in”i „Kova~evac”.

Prve dve su trenutno u pogonu i one su kapaciteta 1.500m²/h, a na wih je prikqu~eno oko 1.600 korisnika, prven-stveno doma}instva.

Sistem {iroke potro{we na MRS [P „Selters” obu-hvata mesne zajednice: Selters, Me|ulu`je, naseqe Niko-dijevi}, i deo Kora}ice. Ovde je prikqu~eno oko 600 doma-}instva.

Na sistem {iroke potro{we koju pokriva MRS [P„Petar Drap{in” prikqu~en je: grad Mladenovac, seloMladenovac, Rajkovac i delovi MZ „25. maj” i ima oko1.000 doma}instva.

U tabeli 1. data je postoje}a potro{wa na sistemu Mla-denovac

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Potro{a~ Januar Dnevno Duìna âsovno Prepo-

2000. rada ru~eno––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

m²/mes m²/dan h/dan m²/h m²/h––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 2 3 4 5 6–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– TO „Mladenovac” 891.780 28.767 16 1.800 1.800Keramika 297.880 9.609 20 480 1.500Petar Drap{in 206.210 6.652 16 416 1.200El. [umadija 44.770 1.444 16 90 90Pekara „Makovica” 200Lasta 49.053 1.582 16 99 130[iroka potro{wa „P. Drap{in” 459.460 14.821 20 741 1.000[iroka potro{wa „Selters” 307.138 9.908 20 495 1.000

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 2.256.291 72.784 24 (20) 3.639 6.920––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

P l a n s k a r e { e w a

a) Industrijski potro{a~i

Na predmetnom prostoru svi zna~ajni industrijski po-tro{a~i ve} su prikqu~eni na gasovodni sistem.

Planirano pove}awe industrije planersko-programer-skim elementima ovog plana ne}e biti zna~ajno sa stano-vi{ta potrebne nove koli~ine gasa.

b) Potro{a~i u sektoru {iroke potro{we

Na predmetnom prostoru, prakti~no u svim pravcima,nalaze se naseqa, i to sa ve}im brojem korisnika koje jepotrebno gasifikovati:

– prema severozapadnom pravcu su naseqa: Ameri}, Vla-{ka i Vla{ko Poqe,

– prema severoisto~nom pravcu su naseqa: Kova~evac iVelika Krsna,

– prema jugozapadnom pravcu su naseqa: Pruàtovac iVelika Ivan~a,

– prema jugoisto~nom pravcu su naseqa: Jagwilo i Ra-brovo i

– prema ju`nom pravcu su naseqa: Markovac i Stojnik.Prirodni gas se u doma}instvima koristi za potrebe

grejawa, kuvawa i pripreme tople vode. Mogu}e je koristi-ti prirodni gas i za mawe tehnolo{ke potrebe koje se po-javquju u maloj privredi i u privatnoj reìji.

Za period do 2021. godine, prema prostorno-program-skim elementima datim ovim planom za teritoriju op{ti-ne Mladenovac, zajedno sa 23 naseqena mesta, ukqu~uju}i inaseqe Stojnik, potrebno je obezbediti oko 14.000 m²/hprirodnog gasa.


Na podru~ju Generalnog plana izgra|en je i u eksploa-taciji je centralizovani sistem grejawa iz toplane TO„Mladenovac”, koja se nalazi u kompleksu „Crvena zvezda”:Toplana „Mladenovac” je u sastavu JKP „Beogradske elek-trane” iz Beograda i poseduje (u radu) – dva parna kotla:1 H 25 t/h i 1H18 t/h.

3.4.4. Telekomunikacije

Sada{we stawe i problemi

U proteklom periodu zbog neuskla|ene zakonske regula-tive, ograni~enog pristupa modernim telekomunikacio-nim tehnologijama, usled sankcija i skromnih investici-onih mogu}nosti telekomunikacionih operatora, razvoj te-lekomunikacija nije pratio potrebe Mladenovca. Razvoj idelimi~na digitalizacija fiksne telefonske mreè, raz-voj interneta i mobilnih telekomunikacija, razvoj javnihi privatnih radio i TV mreà, nije, po vrsti i broju kori-sni~kih pristupa i ponu|enih telekomunikacionih usluga,zadovoqio zahteve korisnika.

Telekomunikacioni sistem na podru~ju Generalnogplana ~ine:

– fiksna telekomunikaciona mreà nacionalnog ope-ratora.

– mobilne telekomunikacione mreè nacionalnog ope-ratora i privatnih operatora.

– nacionalne i privatne radio i TV mreè.– kablovski distributivni sistemi (KDS).– funkcionalni sistemi (VJ, MUP, EPS, @TP, NIS,

dràvne institucije itd).– privatne telekomunikacione mreè (banke, ZOP, aka-

demska mreà, komunalna preduze}a, itd.).Na teritoriji Generalnog plana instalisana je posto-

je}a ATC Mladenovac tipa M10C sa ukupno 7.580 analog-nih prikqu~aka od kojih je 4.572 direktna i 3.008 dvojnika.Ukqu~eno je 7.574 od ~ega su 4.572 direktna i 3.008 dvojni-ka, {to pokazuje izuzetno nepovoqan odnos direktnih idvojni~kih prikqu~aka, kao i nedostatak slobodnih broje-va. ATC Mladenovac je povezana opti~kim spojnim kablomsa Beogradom.

Kablovska TT kanalizacija izgra|ena je u skladu sa sa-da{wim potrebama. Glavni pravci su izvedeni ulicamaKraqa Petra (12 cevi), Janka Kati}a (12 cevi), MilosavaVlaj~i}a (6 i 12 cevi), Boè Damwanovi}a (4 i 6 cevi) iVeqka Vlahovi}a.

TT Mreà izvedena je kablovima N°1 – N°10 ~iji kapa-citet varira od 150h4 do 600h4. Glavni kablovi su poloè-ni kroz TT kanalizaciju, a distributivna TT mreà je iz-vedena armira~kim kablovima postavqenim slobodno u ze-mqu, a pretplatnici su preko spoqa{nih, odnosno unutra-{wih izvoda povezanih sa distributivnom mreòm.

Na Podru~ju Generalnog plana funkcioni{e vi{e jav-nih mreà mobilnih telekomunikacija i to:

– dve „Peying” mreè,– jedna NMT mreà mobilne telefonije,– dve GSM mreè mobilne telefonije.Posebno su zna~ajne GSM mreè mobilne telefonije.Oba operatora poseduju komutaciono-upravqa~ke cen-

tre (MSC), mreù baznih radio – stanica (RBS) i radio-relejnih stanica (RR). MSC operatora „Mobtel” i MSCoperatora „Telekom Srbija” locirani su u Beogradu.

U oblasti radio i TV sistema postoje javni i privatnioperatori od kojih neki funkcioni{u sa nejasnom zakon-skom regulativom i bez generalno regulisane politikerazvoja, bez koordinacije i me|usobne saradwe.

Prvi kablovski distribucioni sistemi u Srbiji poja-vili su se pre vi{e od deset godina, ali je interes za wihkako korisnika tako i provajdera rastao uporedo sa pove-}awem broja zemaqskih i satelitskih programa i padom ce-na tehnologija za wihovu distribuciju. Nedostatak ade-kvatne pravne i tehni~ke regulative doveo je do pojave ve-

likog broja malih i sredwih provajdera koji su po~eli samasovnom izgradwom tzv. KDS, a ustvari ZAS, ne po{tuju-}i ni minimum tehni~kih standarda. Mreà se naj~e{}egradi vazdu{no (sa solitera na soliter). Osim naru{enogizgleda grada, posledica ovakvog na~ina gradwe je i veomaslab kvalitet servisa (tj. distribucije TV signala). Tako-zvani provajderi se opredequju za izgradwu iskqu~ivo uobjektima gde postoji veliko interesovawe gra|ana. Ovo jedovelo do postojawa velikog broja izolovanih KDS koje jenemogu}e povezati u jedinstvenu celinu, bilo zbog slabogkvaliteta upotrebqene opreme i materijala, zbog nemogu}-nosti realizacije povratnog smera ili velike me|usobneudaqenosti. Haos u gradwi doveo je do nepostojawa eviden-cije o tzv. provajderima, {to ne omogu}uje ni minimum dru-{tvene kontrole nad emitovanim programima i za{titeinteresa gra|ana.

Funkcionalne i privatne telekomunikacione mreèizgra|ene su prema potrebama korisnika, s tim {to su ovikorisnici povezani i na javnu telekomunikacionu mreù.

Ciqevi za budu}nost

U narednom periodu o~ekuje se izrazito dinami~an raz-voj telekomunikacija usled naraslih zahteva za uvo|ewemultimedijalnih usluga, kako u oblasti mobilne telefo-nije, KDS i interneta, tako i u oblasti fiksne telefoni-je.

Principi razvoja modernih telekomunikacija zasniva-ju se na obezbe|ivawu:

– {irokih opsega,– visoke gustine saobra}aja,– velikih protoka,– potpune digitalizacije,– transparentnosti sistema,– multimedijalnosti,– interaktivnosti,– tajnosti prenosa,– globalne mobilnosti,– integrisanosti mreè,– zna~ajnog pove}awa kapaciteta,– novih servisa,– otvorene arhitekture.U fiksnoj telefonskoj mreì u narednom periodu pla-

nira se:– pove}awe broja telefonskih prikqu~aka (izgradwom

nove ATC i izdvojenih stepena),– zamena dotrajale opreme i modernizacija mreè,– stvarawe jedinstvene telekomunikaciokacione mre-

è razli~itih korisnika,– uvo|ewe novih telekomunikacionih usluga,– primena novih tehnologija u zavisnosti od vrste ko-

risnika.U oblasti fiksnih komutacija predvi|ena je izgradwa

nove digitalne centrale, kao i izdvojenih pretplatni~kihstepeni Granice, Me|ulu`je, Mladenovac selo i Rajkovac,ukupnog kapaciteta od 20.000 telef. prikqu~aka.

Digitalizaciju komutacionih sistema treba da prati ipove}awe sistema prenosa, koji treba da se zasnivaju na ko-ri{}ewu postoje}ih i novoplaniranih opti~kih kablova isistema sa savremenom tehnologijom. U oblasti pristup-nih mreà koristi}e se opti~ki, simetri~ni i koaksijal-ni kablovi, radio veze (WLL), i kombinacija navedenihmedijuma, kao i ure|aji sa vi{estrukim kori{}ewem ka-blova. Rekonstrukciju i izgradwu pristupne mreè mogu}eje realizovati montaòm isturenih stepena u optimalnombroju i na odgovaraju}im lokacijama.

Veliki interes korisnika za usluge mobilnih teleko-munikacija, brz tehnolo{ki razvoj ove oblasti telekomu-nikacija i liberalizacija telekomunikacionog trì{ta(uvo|ewe novih operatora i usluga) dove{}e do velike eks-panzije postoje}ih i izgradwe novih mobilnih telekomu-nikacionih mreà.


Prema savremenim tehni~kim standardima, KDS je vi-{enamenski {irokopojasni telekomunikacioni sistemnamewen kako distribuciji TV signala tako i pruàwu{irokopojasnih interaktivnih, tj. dvosmernih servisa ko-risnicima. Savremeni KDS je kompleksna celina kojapodrazumeva kori{}ewe najnovijih tehnolo{kih re{ewa upogledu opreme u stanicama i distribucionim centrima,kao i u pogledu mreè. Pun smisao ovaj sistem dobija re-{avawem na globalnom nivou, tj. integracijom u jedin-stven tehnolo{ki KDS Republike Srbije. Kablovski di-stributivni sistem u Mladenovcu u ovom kontekstu trebaposmatrati kao zasebnu, kompaktnu celinu koja je na odgo-varaju}i na~in povezana sa drugim celinama KDS Srbije.Prilikom planirawa sistema treba voditi ra~una o prav-cima razvoja telekomunikacija i tehnologije, kako bi seomogu}ila daqa pro{irewa sistema i wihova integracijasa drugim telekomunikacionim mreàma. S obzirom na po-stoje}e stawe, neophodno je uzeti u obzir mogu}nost inte-gracije postoje}ih KDS koji svojim karakteristikama za-dovoqavaju savremene tehni~ke standarde.

Prema iznetom, treba planirati novu digitalnu ATCMladenovac sa izgradwom izdvojenih pretplatni~kih ste-pena granice, Me|ulu`je, Mladenovac selo i Rajkovac, ko-ji }e se na mati~nu ATC vezati opti~kim kablovima sa od-govaraju}im sistemima prenosa.

TT kanalizaciju za postoje}e i nove potrebe telekomu-nikacionih usluga projektovati planski uzimaju}i u obzirpotrebe svih telekomunikacionih operatora.

U oblasti pristupne mreè koja, kako se procewujepredstavqa bar 60% vrednosti infrastrukure i za ~iju jeizgradwu potreban dug period, neophodno je sa~initi planrevitalizacije pristupne mreè i plan izgradwe pristup-ne mreè.

Ubudu}e u pristupnoj mreì kao prenosni medijumi mo-gu se koristiti:

– TT kablovi sa simetri~nim paricama,– opti~ki kablovi,– koaksijalni kablovi,– radio veze (WLL),– kombinacija prethodnih medijuma, i to:

a) opti~ki kabl + simetri~ne parice + koaksijalnikabl,

b) opti~ki kabl + koaksijalni kabl.U sistemu prenosa u pristupnoj mreì, mogu se kori-

stiti:– ure|aji koji omogu}uju vi{estruko kori{}ewe posto-

je}e bakarne mreè (Pair Gain sistem preplatni~ki multi-plekseri);

– ure|aji koji treba da omogu}e ve}e protoke do kori-snika po postoje}im bakarnim paricama (HDSL, ADSL /VDSL, preplatni~ki multiplekseri);

– ure|aji za rad po opti~kim kablovima (tehnike koje sekoriste su: FTTB – optika do zgrade i FTTC – optika dokoncentracije na trotoaru);

– pristupne mreè se planiraju sa ve}im brojem kon-centracija me|usobno povezanih u prsten;

– u poslovnim objektima sa vi{e od 100 zaposlenih pla-niraju se koncentracije tipa UUB ili ODT;

– glavne mreè (od centralne do koncentracije) reali-zuju se opti~kim kablovima (teì se prstenastoj struktu-ri).

Distributivne mreè – od koncentracije do mawih ~vo-ri{ta (izvoda) realizuju se:

a) opti~kim kablovima (aktivna ili pasivna mreà),b) postoje}im bakarnim kablovima sa implementacijom

HDLS i ADLS,v) radio vezom.Razvodne mreè – od izvoda ili mawih koncentracija

do pretplatnika realizuju se:a) polagawem bakarnih i koaksijalnih kablova,b) radio vezom (WLL).

Postoje}i i budu}i operatori mobilnih telekomunika-cija instalira}e komutaciono-upravqa~ke centre na loka-cijama koje omogu}avaju optimalno povezivawe sa fiksnomtelekomunikacionom mreòm na podru~ju Generalnog pla-na. Na istom podru~ju bazne radio-stanice }e biti raspo-re|ene na raznim lokacijama, da bi se obezbedila zahteva-na koli~ina usluga i kvalitetan signal unutar zgrade u gu-sto razvijenoj urbanisti~koj infrastrukturi koja predsta-vqa prepreku i unosi znatno slabqewe pri prostirawu ra-dio-talasa.

Za me|usobno povezivawe komutaciono-upravqa~kihcentara i baznih radio-stanica sa komutaciono-upravqa~-kim centarima, koristi}e se fiksna telefonska mreàili radio-relejne stanice. Ove radio-relejne stanice }e uve}ini slu~ajeva biti na lokacijama baznih radio stanica.Ure|aji baznih radio-stanica i radio-relejnih stanicabi}e instalirani u postoje}im objektima uz minimalneadaptacije, na krovovima postoje}ih objekata (krovna kon-tejnerska varijanta) ili na zemqi (kontejnerska varijan-ta). Antene baznih radio-stanica i radio-relejnih stani-ca }e biti montirane na tipskim nosa~ima koje se fiksi-raju za postoje}e gra|evinske objekte ili na posebnim sa-mostoje}im antenskim stubovima visine od 8 m do 24 m.

U oblasti radio i TV sistema planiraju se pripreme zauvo|ewe digitalne TV sa zna~ajnim poboq{awem sadrà-ja, regulacijom kvaliteta, primenom standarda i defini-sawem zakonske regulative.

U smislu ovih planskih opredeqewa, neophodno je izra-diti idejno re{ewe koje }e nametnuti izgradwu KDS kaovi{enamenskog {irokopojasnog telekomunikacionog si-stema namewenog dvosmernom prenosu signala. Ovako kon-cipiran sistem treba da omogu}i implementaciju svih po-stoje}ih i sada izvesnih budu}ih servisa – jednosmernih iinteraktivnih – distribuciju TV signala, pristup inter-netu, video na zahtev, telenadzor, telerad, igrice na zahtevi druge servise i aplikacije. Sistem treba da bude otvorenu smislu budu}ih pro{irewa u pogledu servisa, novih teh-nologija i integracije sa drugim telekomunikacionim si-stemima.

Sistem sadrì:– Prijemne antenske sisteme za prijem zemaqskih i sa-

telitskih TV i radio programa.– Glavnu stanicu gde }e se vr{iti prijem, obrada i di-

stribucija signala. Lokacije glavnih stanica treba odre-diti u skladu sa sveobuhvatnim re{ewem KDS Beograda.

Distribucionu mreù preko koje su pretplatnici pove-zani sa glavnom stanicom. Distribucionu mreù je potreb-no uraditi kao hibridnu opti~ko-koaksijalnu mreù(HFC). Prelazak sa opti~ke na koaksijalnu mreù vr{i seu opti~kim ~vorovima u kojima se vr{i konverzacija op-ti~kog u elektri~ni signal u smeru ka korisniku i obrnu-to, u smeru ka distribucionom centru ili glavnoj stanici.Broj opti~kih ~vorova, wihove lokacije, kao i broj pret-platnika po ~voru treba odrediti u zavisnosti od konfi-guracije terena, razu|enosti pretplatnika, zainteresova-nosti za pojedine servise i sli~no.

Pri planirawu mreè potrebno je voditi ra~una o bu-du}im pro{irewima u pogledu razu|enosti, novih kori-snika, novih servisa, sagledanih novih tehnologija preno-sa. Pri odre|ivawu trasa kablova, opti~kih i koaksijal-nih, treba predvideti mogu}nost kori{}ewa postoje}e in-frastrukture u pogledu raspoloìvosti kapaciteta i sa-glasnosti vlasnika. Na deonicama gde nije mogu}e iskori-stiti postoje}u infrastrukturu, treba predvideti izgrad-wu mreè polagawem kablova u zemqu. Pri planirawu i iz-gradwi kablovse kanalizacije predvideti najmawe jednucev za KDS.

Funkcionalni i privatni telekomunikacioni sistem}e se razvijati prema svojim potrebama i mogu}nostima, uzpo{tovawe strategije razvoja telekomunikacija i me|usob-ne saradwe i koordinacije.


3.4.5. Sahrawivawe

Na osnovu prioritetnih potreba za ispitivawe mogu}-nosti pro{irewa postoje}eg gradskog grobqa u Mladenov-cu i iznalaèwe lokacije za novo grobqe, koje je bilo uInicijativi SO Mladenovac – za ukidawe planiranog nalokalitetu Lugovi u Granicama, Generalnim planom utvr-|uju se re{ewa za ovu namenu:

– postoje}e gradsko grobqe pro{iruje se za oko 1 ha najugoisto~nom delu lokacije;

– planirano grobqe u Granicama izostavqa se iz gene-ralnog plana;

– umesto iznalaèwa lokacije za novo grobqe na pret-hodno ispitanoj lokaciji Breskvar, planiraju se pro{ire-wa postoje}ih grobaqa u Rajkovcu i Me|ulu`ju, za koja sevr{e pro{irewa granica Generalnog plana.

Planirana grobqa po kapacitetu i gravitaciji stanovni-{tva funkcionalno zadovoqavaju potrebe za sahrawivawemza duì period od planiranog vremena ostvarivawa General-nog plana, a po kriterijumima za odre|ivawe ovih namena is-puwavaju pogodna re{ewa za wihovo opremawe, saobra}ajnipristup i ure|ewe lokacija. U odnosu na ova opredeqewa, nepredvi|a se pro{irewe gradskog grobqa na potencijalnoatraktivni prostor namewen za gradske funkcije – sportsko-rekreativne povr{ine i vi{eporodi~no stanovawe.

3.4.6. Upravqawe komunalnim otpadom

Upravqane otpadom u op{tini Mladenovac nije re{e-no na zadovoqavaju}i na~in. Iako komunalne slu`be pri-kupe 90% ~vrstog otpada, uo~qiv je problem postojawagradskih smetli{ta, od kojih su najve}a na slede}im loka-cijama: Obilazni put „Gazela” (2.000 m²), Selo Mladeno-vac (150 m²), Regionalni put Mladenovac – Palanka (1.000 m²),Male granice (500 m²) i veliki broj mawih smetli{ta (30 m²).Ova smetli{ta se ra{~i{}avaju 1–10 puta godi{we, ali seubrzo nakon uklawawa pojavquju na istim lokacijama.

Ukupna koli~ina proizvedenog otpada, u 2001. iznosi33.000 m², od ~ega 5.000 m² predstavqa industrijski otpad,5.000 m² otpad od poqoprivredne proizvodwe, a 23.000 m²iz doma}instava. Ovaj otpad se ne reciklira.

Jedina gradska deponija nalazi se van teritorije GUP-a,7,5 km severno od naseqa, na putu Mladenovac–Dubona. De-ponija nije sanitarna, ne prekriva se inertnim materija-lom, te na deponiji i u okolini ima aerozaga|ewa. Tako|e,ne postoje degazacioni i drena`ni sistemi, te je prisutnatrajna infiltracija kontaminirane procedne vode. Ovadeponija se koristi za otpremawe svih vrsta ~vrstog otpa-da (organskog, opasnog, medicinskog i komunalnog) stvo-renog na teritoriji op{tine, sa tom razlikom {to se ko-munalni ~vrst otpad razastire, dok se opasan, medicin-ski i organski otpad kasetira (tj. zakopava na dubinu odtri metra, bez dodatne za{tite, {to je i daqe nedovoqnoda bi se za{titilo zemqi{te i podzemne vode od konta-minacije).

Ovom koncepcijom se predvi|a:– Na lokacijama postoje}ih gradskih smetli{ta po-

trebno je nakon ra{~i{}avawa postaviti velike kontejne-re ili sabirne sanduke, kako bi se spre~ilo formirawesmetli{ta na istim lokacijama. Veli~ina sabirnih sandu-ka/kontejnera zavisi}e od procewene koli~ine otpada ko-ja se sakupi na konkretnoj lokaciji u toku jedne nedeqe.Frekvencija sakupqawa otpadaka u ovim uslovima iznosi-}e jednom nedeqno.

– U narednom periodu planira se odrìvi sistem upra-vqawa ~vrstim otpadom op{tine Mladenovac na principu„sakupqawe – reciklaà – deponovawe”. Uspostavqaweovakvog sistema podrazumeva organizovano izdvajawe, pri-kupqawe i prodaju reciklabila, ~ime se postiù vi{e-struki pozitivni efekti: za{tita ìvotne sredine, za-{tita resursa i ekonomska dobit od reciklaè.

– Krajwe odredi{te otpada koji se ne reciklira jestepro{irena i sanirana deponija (Urbanisti~ki projekatsanacije i pro{irewa deponije ~vrstog komunalnog otpa-da u Mladenovcu).

3.5. Bilansi povr{ina

U skladu sa osnovnom koncepcijom organizacije pro-stora i na osnovu generalnih urbanisti~kih re{ewa, po-stignut je na podru~ju plana slede}i:


Bilans namena povr{ina

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– Namene povr{ina ha %

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Gra|evinsko zemqi{te 1.335,8 70,00

Javne namene i objekti javnog interesa 307,7 16,00javne slu`be i objekti javnih namena 18,7objekti komunalnih delatnosti i infrastrukture 16,7bawsko-rehabilitacioni centar „Selters” 20,0grobqa 21,0saobra}aj i objekti saobra}aja 177,6javno zelenilo 53,1

Ostale namene 1028,1 54,00

Stanovawe 847,7 44,83vi{eporodi~no u centralnom gradskom podru~ju 61,5vi{eporodi~no u {irem gradskom podru~ju 35,7porodi~no stanovawe 750,5

Poslovne i centralne gradske delatnosti 16,4Komercijalne delatnosti 30,1Sportski objekti i sportsko-rekreativne povr{ine 20,0Industrija i proizvodno-uslu`ne delatnosti 107,7Posebne namene 6,2

Ostalo neizgra|eno zemqi{te 555,3 30,00za{ti}eno neizgra|eno zemqi{te 61,3poqoprivredno zemqi{te 400,7vodene povr{ine 93,2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– UKUPNO 1.891,0 100,00–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

3.6. Mere za{tite i uslovi za ure|ewe i kori{}ewe prostora

3.6.1. Mere i uslovi za ure|ivawe i kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta

Gra|evinsko zemqi{te je jedan od najzna~ajnijih re-sursa urbanog razvoja. Stoga je u urbanisti~kom planira-wu i ostvarivawu planskog razvoja i izgradwe nu`no ra-cionalno i realno uspostavqawe politike i instrume-nata za utvr|ivawe vrednosti ure|ivawa i kori{}ewa ze-mqi{ta.

S obzirom na to, da se elementi ure|ivawa gra|evin-skog zemqi{ta realno utvr|uju prema ulagawima za komu-nalno opremawe i trì{nim vrednostima izgradweobjekata na gra|evinskim parcelama – odre|enim u skla-du sa odgovaraju}im urbanisti~kim razradama i saglasnotehni~koj dokumentaciji – vrednosti za ure|ivawe i ko-ri{}ewe gra|evinskog zemqi{ta su razli~ite i promen-qive.

Da bi naknada za kori{}ewe zemqi{ta u ve}oj meri po-stala instrument zahvatawa poloàjnih renti, realokaci-je aktivnisti u prostoru i pove}awa vrednosti zemqi{ta,neophodan je precizniji sistem zonirawa zemqi{ta napodru~ju Generalnog plana (javno gra|evinsko zemqi{te zajavne namene i objekte javnog interesa i gra|evinsko ze-mqi{te za ostale naseqske namene u gar|evinskom podru~-ju Generalnog plana), kao i precizniji sistem podele ob-veznika naknade za kori{}ewe zemqi{ta po grupama de-latnosti, u odnosu na Odlukom4 propisane zone i grupe de-latnosti.

Na osnovu ovih opredeqewa predvi|aju se mere iuslovi za ure|ivawe i kori{}ewe zemqi{ta na podru~juplana:

– umesto sada{we podele gradskog gra|evinskog zemqi-{ta na dve zone uvesti podelu na tri do ~etiri zone;

– sada{wu tre}u zonu (gra|evinsko zemqi{te u gra|e-vinskom rejonu), treba podeliti na dve zone: zonu cen-tralnog gradskog podru~ja i zonu {ireg gradskog pod-ru~ja:

– neophodno je prilago|avawe visine i raspona nakna-de za kori{}ewe zemqi{ta ovako pove}anom broju zona:

– za porodi~ne stambene zgrade, predlaè se pove}aweraspona u naknadi za najskupqu i najjeftiniju tako for-miranu novu zonu.

– naknada za vi{eporodi~no stanovawe u dve zone, tre-ba da bude nià po m², od naknade za porodi~ne stambenezrade u istoj zoni;

– u ciqu potpunijeg po{tovawa principa pogodnostilokacije, u smislu pla}awa wene stvarne opremqenosti,trebalo bi umawiti (20%) naknadu za stanovawe, u ulica-ma bez vodovoda ili kanalizacije ili savremenog uli~nogzastora, u ve}oj meri (30%) ako nedostaju po dva od nave-denih infrastrukturnih sistema a do 50% ako nedostajusva tri;

– ukupna povr{ina zauzetog zemqi{ta, a ne samo podstambenim objektom, morala bi da ima ve}i uticaj na visi-nu ove naknade u uèm gradskom centru i centralnom grad-skom podru~ju u odnosu na sada dominantni kriterijum po-vr{ine izgra|enog stambenog prostora.

– nu`no je kriterijum „pogodnosti zemqi{ta” (prin-cip zonirawa, pored vrste delatnosti i veli~ine zemqi-{ta), primeniti i na naknadu za poslovni i proizvodniprostor, po pravilu kriterijuma pogodnosti lokacija –podjednako za stambene i za poslovne i proizvodneobjekte.

–––––––––4 Odluka o gra|evinskom zemqi{tu u op{tini Mladenovac –

„Slu`beni list grada Beograda”, broj 29/03.

– neophodno je, saglasno novoj nomenklaturi delatno-sti, izvr{iti precizniju podelu delatnosti, uzimaju}i uobzir znatne razlike u mogu}nosti pla}awa naknade. Pred-laè se umesto podele poslovnog i proizvodnog prostorana tri grupacije, podela na pet grupacija i to: proizvodwa;proizvodne, saobra}ajne i druge usluge; trgovina i ugosti-teqstvo; za{ti}ene delatnosti; finansijske, tehni~ke iposlovne usluge i ostale delatnosti.

3.6.2. Za{tita kulturnih dobara i urbanisti~ka za{tita

Savremeno shvatawe za{tite graditeqskog nasle|a ka-ko urbanog tako i ruralnog karaktera, podrazumava multi-disciplinaran pristup koji vodi ka integrativnoj za{ti-ti sa opredeqewem da je za{tita kulturnog nasle|a nede-qiva od za{tite ìvotne sredine.

Opredeqewe ka integrativnoj za{titi ne zna~i iskqu-~ivo strogu konzervaciju, ve} prostorno i arhitektonskoure|ewe naseqa, wegovu komunalnu opremqenost i istica-we wegovih graditeqskih, estetskih i prirodnih vredno-sti i pogodnosti.

Zato se planskim re{ewima èli posti}i:

– o~uvawe kulturnog i graditeqskog nasle|a i zausta-vqawe daqe degradacije postoje}ih prostora i fizi~kestrukture;

– uskla|ivawe politike razvoja za{tite kulturnog na-sle|a sa kompleksnim razvojem mesta u celini;

– uskla|ivawe programa iz oblasti za{tite kulturnognasle|a sa programima drugih oblasti koje u~estvuju u pla-nirawu, kako bi se stvorili uslovi adekvatne za{tite;

– uskla|ivawe programa iz oblasti za{tite kulturnognasle|a sa zahtevima i tempom savremenog razvoja;

– definisawe metoda i postupaka rada na konzervacijii obnovi u konkretnim slu~ajevima;

– u skladu sa prirodom, o~uvanim kulturnim i gradi-teqskim nasle|em posti}i vi{i standard i kvalitet ì-vqewa i stvoriti arhitekturu prilago|enu podnebqu.

Generalni plan teì uravnoteènom kompromisu izme-|u za{tite i obnove graditeqskog nasle|a, svakodnevnihìvotnih potreba i zakonitosti ekonomskog razvoja meha-nizmima za{tite u okviru zakonskih instrumenata.

Kulturno nasle|e Mladenovca {titi se primenom meradefinisanih Zakonom o kulturnim dobrima („Slu`beniglasnik RS”, broj 71/94) i urbanisti~kom za{titom koja se,tako|e, stara da ukupno urbanisti~ko i arhitektonsko na-sle|e bude, u onoj meri koja odgovara wegovoj vrednosti,integrisano u savremene tokove ìvota kao faktor wego-vog ukupnog razvoja.

Urbanisti~ka za{tita podrazumeva usagla{avawe ho-rizontalne i vertikalne regulacije, ~uvawe vizura i silu-eta, primenu materijala, boje i arhitektonskih elemenatakojima se defini{e i prepoznaje prostor i fizi~kastruktura odre|enog prostora.

Centar Mladenovca, jezgro varo{i, pamti po~etak we-govog nastajawa i oslikava tok wegovog razvoja. O~uvawefizi~kih struktura garantuje ~uvawe duha mesta, tj. wegoveautenti~nosti. Zbog toga je neophodno o~uvati postoje}efizi~ke strukture – uli~nu mreù, prostore i pojedina~-ne objekte i principom meke transformacije izvr{itiwihovo urbanisti~ko-arhitektonsko uklapawe.

U postoje}oj uli~noj mreì Mladenovca najstarije re-gulacije predstavqaju – ~ar{ijski pravac – ulica KraqaPetra sa raskr{}em prema èlezni~koj stanici, trgovi-{te (dana{wi park), upravne popre~ne ulice – 7. jula, Bi-sina, Koste \uki}a i longitudinalna paralela ulica Mi-losava Vlaji}a.

Nova izgradwa mora se dràti uli~ne regulacije naro-~ito u ulicama Kraqa Petra i Vojvode Putnika.


Novi objekti svojim gabaritom treba da prate {irinupostoje}ih parcela, odnosno da je simuliraju arhitekton-skom obradom fasada.

Pojedina~ni objekti: kafana „Kosmaj”, Mitina apote-ka, Mi{ina apoteka, niz ku}a u ulici Kraqa Petra od br.149 do br. 155, Jovan~i}eva ku}a, zgrada Muzeja, Vila, ku}aporodice Tagi}, Kosmajska 1, ku}a porodice Josifovi},Qube îki}a 5 i crkva – zahtevaju trajnu za{titu in situ, samogu}no{}u eventualne promene namene u okviru funkci-je, sa obavezom zadràvawa autenti~nog arhitektonskogkorpusa, potpune restauracije fasade i vra}awem svih pri-marnih i sekundarnih elemenata arhitektonske plastike.Za sve planirane intervencije na pomenutim objektimaobavezno je ostvariti saradwu sa Zavodom za za{titu spo-menika kulture grada Beograda.

Spomen palim ratnicima na centralnom trgu u Mlade-novcu vizuelno i asocijativno akcentuje centar grada, ~i-me se postiè wegova prepoznatqivost. Prilikom tran-sformacije trga neophodno je voditi ra~una o visinamaobjekata i wihovim masama, kako bi se o~uvao dominantanpoloàj ovog spomenika.

Kulturno dobro „êsma Crkvenac” sa pripadaju}omparcelom, pored redovnog odràvawa zahteva i adekvatnoparkovsko ure|ewe, za{ti}eno zelenom tampon zonom narubnim delovima parcele, pri ~emu izuzetno treba prikri-ti postoje}e cevi (`bunastim zelenilom), koje prolaze ce-lom duìnom parcele.

Planska transformacija nasle|enih ruralnih celina:Mladenovac, Rajkovac, Granica i Me|ulu`je pretpostavqazadràvawe:

– teritorije prostirawa naseqa definisane starimuli~nim rasterom i nepravilnom parcelacijom po sistemukrupnih katastarskih ~estica;

– celine prostora centra sela kao javne namene;– pojedina~nih arhitektonskih objekata posebnih isto-

rijskih, etnografskih i arhitektonskih vrednosti;– poseban vid afirmacije prepoznatqive estetike u ar-

hitekturi je preporuka da se kroz arhitektonske projektenamewene ruralnim sredinama koriste tradicionalne ar-hitektonske vrednosti.

Seoska grobqa predstavqaju zna~ajne kulturno-isto-rijske celine koje karakteri{u jedan vid kulture i tra-dicije.

U okviru sprovo|ewa za{tite, seoska grobqa i kada ni-su u funkciji sahrawivawa, ~uvaju se kao memorijalne par-kovski ure|ene povr{ine sa prezentacijom najvrednijihgrobnih obele`ja.

Arheolo{ka nalazi{ta i lokaliteti

Na podru~ju Generalnog plana Mladenovca prema evi-denciji postoje dva arheolo{ka lokaliteta sa delimi~noizvr{enim istraìvawima. koja bi bila ugroèna grad-wom. Kako se ovde radi o lokalitetima iz raznih perioda,razlikovali bi se i postupci za{tite istih.

Na lokalitetu Bata{evo koji predstavqa vi{eslojnonalazi{te, a koji je delimi~no obuhva}en izgra|enim nase-qem, neophodno je prilikom izgradwe objekata ili bilokakve infrastrukture na ugroènim prostorima prethod-no obaviti za{titna arheolo{ka istraìvawa, kao i stal-ni arheolo{ki nadzor tokom izvo|ewa zemqanih radova.

Za prostor na kome leì lokalitet Seli{te mogu seplanirati objekti nove namene samo ako se prethodno oba-vi sonda`na arheolo{ka istraìvawa na svim povr{ina-ma koje bi zauzimali novi objekti.

Na lokalitetu Jablanica u Me|ulu`ju u postupku pla-nirawa treba predvideti da se na povr{inama koje on za-hvata ne planira nikakva izgradwa novih objekata.

Na prostoru koji zahvata lokalitet Ma|arsko grobqe uselu Mladenovac, po{to se radi o nekropoli, postupak bibio isti kao i za prethodni lokalitet Seli{te u slu~ajuda se planira izgradwa novih objekata.

U skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi („Slu-`beni glasnik RS”, broj 47/03) i Zakonom o kulturnim do-brima („Slu`beni glasnik RS”, broj 71/94), u daqoj razra-di planskog dokumenta, Generalnog plana Mladenovca, ra-di postzawa jasno definisanih ciqeva i iznalaèwa in-strumenata za wihovu realizaciju, neophodno je traìtive}i anga`man nadle`ne slu`be za{tite spomenika kul-ture i ostalih nadle`nih struktura dru{tva da jo{ uvekbogat fond kulturnog nasle|a bude ne samo sa~uvan negoo~uvan na na~in koji garantuje kulturni identitet pred-metnog prostora

3.6.2.1. Mere za{tite kulturnih dobara

Prilikom sprovo|ewa plana putem instrumenata urba-nisti~ke razrade neophodno je pribaviti Uslove ~uvawa,odràvawa i kori{}ewa kulturnih dobara kao i mere teh-ni~ke za{tite, nadle`ne slu`be za{tite spomenika kul-ture u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima („Slu`beniglasnik RS”, broj 71/94) i Zakonom o planirawu i izgrad-wi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03).

3.6.3. Mere za{tite i uslovi za unapre|ivawe ìvotne sredine

Osnovna koncepcija za{tite ìvotne sredine

Koncepcija za{tite ìvotne sredine u ovom planu pola-zi od na~ela ekolo{ki odrìvog razvoja i preventivne za-{tite pri izgradwi novih objekata i selektivne sanacijepostoje}ih objekata na osnovu ekolo{kog vrednovawa svihglavnih planskih re{ewa, programa, projekata i aktivnostiza sprovo|ewe plana, naro~ito u odnosu na racionalnost ko-ri{}ewa resursa, mogu}e ugroàvawe ìvotne sredine iefikasnost mera za{tite vode, zemqi{ta i vazduha.

Osnovni ciqevi za{tite ìvotne sredine u planskomperiodu su:

– racionalno i kontrolisano kori{}ewe gra|evinskogzemqi{ta;

– za{tita poqoprivrednog i {umskog zemqi{ta;

– racionalno kori{}ewe prirodnih resursa; naro~itovode, energije i sirovina za gra|evinske materijale;

– efikasna za{tita izvori{ta vodosnabdevawa, pri-rodnih i kulturnih dobra;

– smawewe zaga|enosti vazduha i nivoa buke;

– izbegavawe stvarawa ekolo{kih konflikata izme|uprivrednih aktivnosti i saobra}aja sa jedne strane i sta-novawa, rekreacije, turizma i za{ti}enih zona sa druge;

– smawewe koli~ine otpada, pove}awe stepena recikli-rawa i bezbedno deponovawe svih vrsta otpada.

Mere za{tite od negativnih uticaja industrije

Postoje}i industrijski objekti koji ne zadovoqavajukriterijume za za{titna odstojawa moraju primeniti naj-boqe raspoloìve tehnologije da bi svoje negativne uti-caje na okolinu sveli u granice svoje parcele. Ukoliko tonije mogu}no, moraju se preorijentisati na ekolo{ki pri-hvatqiviju proizvodwu ili izvr{iti preme{tawe svojeproizvodwe na pogodniju lokaciju.

U industrijskoj zoni nije dozvoqeno locirati me}usob-no nekompatibilne tehnologije,

Planirati razvoj industrije koja tro{i mawe resursa –materijala, energije, vode,

Stimulisati razvoj proizvodnih grana koje se zasniva-ju na ~istijim tehnologijama,

Uvesti stimulativne i destimulativne mere ekonomskepolitike za za{titu ìvotne sredine,

U postoje}im i novim industrijskim pogonima ugradi-ti ure|aje za za{titu od ispu{tawa {tetnih materija.

Planirati i sprovoditi monitoring emisije iz indu-strijskih pogona.


Prostorni razvoj privrednih delatnosti planiran jekroz ve}e privredne zone za potrebe industrije, gra|evi-narstva, saobra}ajnih usluga, skladi{tewa i drugih delat-nosti, zatim kroz mawe radne zone sa stanovawem i pojedi-na~ne lokacije rasute u okviru gradskog tkiva. Prema po-tencijalnom ekolo{kom optere}ewu utvr|uju se ~etiri ka-tegorije privrednih preduze}a, ~ije delatnosti ne smejuugroàvati kvalitet ~inilaca ìvotne sredine u okruè-wu (voda, vazduh zemqa) iznad zakonom dozvoqenih nivoa.

KATEGORIJA A – male firme koje prema nivou ekolo-{kog optere}ewa mogu biti locirane unutar stambenog na-seqa kao {to su pekarske i poslasti~arske radwe, tehni~-ki servisi i dr.

KATEGORIJA B – male i sredwe firme koje prema ni-vou ekolo{kog optere}ewa mogu biti locirane na rubnimdelovima stambenog naseqa, tako da wihove funkcije neizazivaju neprijatnosti susedstvu; kao {to su ve}e elektro-mehani~ke radionice, skladi{ta gra|evinskog materijala,prerada plasti~nih masa, fabrike hleba i drugo.

KATEGORIJA V – firme koje prema nivou ekolo{kogoptere}ewa mogu biti locirane na odre|enom odstojawu odstambenog naseqa tako da wihova funkcija na tom rastoja-wu ne izaziva neprijatnosti susedstvu; kao {to su: tr`nicentri i ve}a skladi{ta (BP>5.000 m²), prehrambena in-dustrija, tekstilna industrija, itd. Moraju se sprovodititehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke i organizacione mereza{tite ìvotne sredine.

KATEGORIJA G – firme koje prema nivou ekolo{kogoptere}ewa mogu biti locirane na ve}em odstojawu odstambenog naseqa, kao {to su: metaloprera|iva~ka indu-strija, pojedina~ni pogoni hemijske industrije, ve}e kla-nice, prehrambena industrija, itd. Moraju se sprovodititehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke i organizacione mereza{tite u skladu sa zahtevima Zakona o za{titi ìvotnesredine.

Uslovi za locirawe privrednih delatnosti

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kategorija A B V Gpreduze}a*

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Povr{ina kompleksa (ha) – < 3 3–80 80–300

Za{titno odstojawe (m) < 50 50–100 100–500 500–1.000

Potrebna urbanisti~ka dokumentacija za za{titu ìvotne – PU PUPO PU, POsredine ** SPU

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

* Kada je prisutno vi{e rizika, kategorija preduze}a seodre|uje prema najve}em riziku

** PU = procena uticaja objekta na ìvotnu sredinu, PO = procena opasnosti od hemijskog udesa, SPU = strate{ka procena uticaja kompleksa

na ìvotnu sredinu––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Pravila za{tite od uticaja poqoprivede

Utvr|uje se za{titno odstojawe izme|u stambenih obje-kata turisti~ko-rekreativnih zona prema oranicama, od-nosno planta`nih vo}waka koji se intenzivno tretirajuve{ta~kim |ubrivom i pesticidima od najmawe 800 metara.U za{titnom pojasu izme|u granice poqoprivrenih parcela

i obale vodotoka od 10 metara nije dozvoqeno kori{}ewepesticida i ve{ta~kih |ubriva.

Pravila za{tite u zonama saobra}aja

U okviru regulacionih planova ili urbanisti~kihprojekata potrebno je izraditi prethodnu analizu uticajana ìvotnu sredinu za svaku novu ili rekonstruisanu deo-nicu magistralnih puteva i ulica prvog reda.

Navedena pravila i za{titne zone utvr|uju se kaouslovi planirawa drugih namena zeqi{ta uz pojas sao-bra}ajnica.

Drumski saobra}aj

Za magistralne saobra}ajnice utvr|uju se tri zone za-{tite:

– Zona á – pojas veoma velikog ekolo{kog optere}ewa{irine po 20 m sa obe strane puta. Zbog emisija u vazduh,pove}ane buke i zaga|ivawa zemqi{ta. U za{titnom pojasudozvoqeno je formirati za{titno zelenilo. Nije dozvoqe-na izgradwa stambenih, poslovnih i pomo}nih objekata.

– Zona áá – pojas velikog ekolo{kog optere}ewa {iri-ne po 50 m sa obe strane puta. Zbog pove}ane buke i zaga|i-vawa zemqi{ta, nije dozvoqena nova izgradwa stambenihobjekata, a poslovni i pomo}ni objekat, kao i postoje}i le-galno izgra|eni objekti moraju biti za{ti}eni odgovara-ju}om akusti~kom za{titom.

Dozvoqena je izgradwa objekata u funkciji puta (ben-zinske stanice, servisi, skladi{ta, sli~no).

– Zona ááá – pojas malog ekolo{kog optere}ewa {irinepo 180 m sa obe strane puta zbog pove}ane buke. Izgradwastambenih, poslovnih i privrednih objekata dozvoqena poduslovom pa se obezbedi mere za{tite od buke.

Za prevoz opasnih i {tetnih materija dozvoqeno je ko-ristiti iskqu~ivo deonice magistralnih puteva koji pro-laze kroz podru~ja male gustine naseqenosti. Ovo ograni-~ewe se ne odnosi na prevoz naftnih derivata u cisterna-ma kapaciteta do 10 tona.

@elezni~ki saobra}aj

Utvr|uje se za{titno odstojawe izme|u èlezni~kihpruga i stanovawa od najmawe 25 m, ra~unaju}i od ose kraj-wih koloseka, odnosno, najmawe 50 m za privredne objekte,uz primenu odgovaraju}ih mera za{tite, proppisanih u Za-konu o putevima („Slu`beni glasnik RS”, broj 46/91)

Pravila za{tite za vodosnabdevawe i kanalizaciju

Zemqi{te i vodene povr{ine u podru~ju za{tite izvo-ri{ta vodosnabdevawa, u skladu sa ~lanom 45. Zakona o vo-dama, moraju biti za{ti}eni od namernog ili slu~ajnog za-ga|ivawa i drugih uticaja koji mogu nepovoqno delovatina izda{nost izvori{ta i zdravstvenu ispravnost vode.

Obavezno je ure|ivawe i odràvawe uè zone za{titeizvori{ta, koje obuhvata:

– povr{insko ure|ivawe terena,

– uklawawe nehigijenskih objekata,

– zabranu gra|ewa novih investicionih objekata kojinisu u funkciji vodosnabdevawa,

– zabranu skladi{tewa ~vrstog, industrijskog i opa-snog otpada,

– zabranu transporta opasnih i {tetnih materija,

– zabranu upotrebe ve{ta~kih |ubriva i hemijskih sred-stava u poqoprivrednoj proizvodwi,

– redovnu kontrolu namenskog kori{}ewa zemqi{ta.

Na podru~ju {ire zone za{tite vodoizvori{ta usposta-vqa se reìm selektivnog sanitarnog nadzora i za{tite


od zaga|ivawa ìvotne sredine primenom slede}ih pre-ventivnih mera:

– nije dozvoqena izgradwa objekata i instalacija kojina bilo koji na~in mogu zagaditi vodu ili zemqi{te iliugroziti bezbednost cevovoda i vodoprivrednih objekata;

– zabrana izgradwe industrijskih i drugih objekata ~i-je otpadne materije mogu zagaditi vodu i zemqi{te;

– ostale vrste privrednih objekata mogu se graditi poduslovom da se u wihovom projektovawu i izvo|ewu obezbedikanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda u skladu sastandardima propisanim zakonom;

– postoje}i industrijski objekti moraju u skladu sa za-konom obezbediti kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnihvoda;

– u podru~ju {ire zone za{tite dozvoqena je izgradwaobjekata namewenih za rekreaciju i turizam, pod uslovimaza{tite ìvotne sredine propisane zakonom;

– ~vrsti otpad sakupqati samo na vodonepropusnim po-vr{inama, a trajno odlagawe otpada obezbediti na sani-tarnim deponijama izvan {ire zone za{tite;

– nije dozvoqena intenzivna upotrebe pesticida, her-bicida i ve{ta~kih |ubriva na zemqi{tu koje se koristiu poqoprivredne svrhe;

– zabrawuje se transportovawe i skladi{tewe opasnihi otrovnih materija.

U pojasu za{tite {irine 2,5 m sa svake strane du` ce-vovoda sirove vode zabrawuje se izgradwa objekata i drugeaktivnosti koje mogu zagaditi zemqi{te ili ugroziti bez-bednost cevovoda.

Na podru~jima grada bez gradske kanalizacije za priku-pqawe otpadnih voda koristiti vodonepropusne septi~kejame. Pri izdavawu urbanisti~ko-tehni~kih uslova, dimen-zije svake pojedina~ne jame odrediti na osnovu potro{wevode i kapaciteta raspoloìvih cisterni za odvoèwe ot-padnih voda.

Smernice za implementaciju plana

Strategija za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine prisprovo|ewu generalnog plana zasniva se na striktnomsprovo|ewu datih planskih re{ewa, ~ija daqa razrada, re-gulacionim planovima, urbanisti~kim projektima i inve-sticionim projektima infrastrukturnih i privrednihobjekata, mora po{tovati vaè}e zakonske propise i stan-darde iz oblasti za{tite ìvotne sredine. To, pre osta-log, podrazumeva izradu „Prethodne analize uticaja na ì-votnu sredinu” u okviru dokumentacije za regulacione pla-nove i urbanisti~ke projekte i „Detaqnu analizu uticajana ìvotnu sredinu” pojedina~nih objekata i delatnosti,koji se nalaze na spisku u Pravilniku o analizi uticaja.

Podr{ku ostvarivawu Generalnog plana obezbedi}edono{ewe posebnih politika, programa, planova i proje-kata od strane nadle`nih organa op{tinske uprave i izra-da odgovaraju}ih stru~nih ekspertiza i studija, i to:

– Lokalne akcione programe za za{titu ìvotne sredi-ne, prema me|unarodnoj metodologiji (LEAP), na nivouop{tine i posebno za bawski kompleks Selters, kojima bise utvrdili lokalni ekolo{ki problemi i prioritetneakcije za wihovo re{avawe.

– Politike {tedwe i efikasnijeg kori{}ewa energi-je u doma}instvima i zgradama, ukqu~uju}i i program pod-sticawa proizvodwe i kori{}ewa izolacionih materijalaza poboq{awe energetske efikasnosti zgrada.

– Registara zaga|iva~a ìvotne sredine na podru~ju Ge-neralnog plana sa katalogom urbanisti~ko-ekolo{kihuslova za pojedine vrste objekata i delatnosti.

– Projekat razvoja informcionog sistema o ìvotnojsredini za podr{ku upravqawu za{titom ìvotne sredinena nivou grada.

– Projekat za metodolo{ko i tehnolo{ko unapre|ewesistema pra}ewa kvaliteta ìvotne sredine u skladu saevropskom praksom i standardima.

– Studije za integralnu procenu rizika od udesa priskladi{tewu, prevozu i kori{}ewu opasnih i {tetnih ma-terija na teritoriji grada, ukqu~uju}i i izradu plana za-{tite od udesa ve}ih razmera na nivou grada.

– Program razvoja sistema komunikacije sa gra|anima upitawima za{tite ìvotne sredine, ukqu~uju}i dostup-nost informacija o ìvotnoj sredini i ukqu~ivawe javno-sti u dono{ewe odluka po pitawima za{tite ìvotne sre-dine.

– Formirawe „Ekolo{kog foruma” u koji bi, poredpredstavnika op{tinske uprave, bili ukqu~eni predstav-nici javnih preduze}a, privrede, prosvete, stru~nih orga-nizacija i nevladinih organizacija zainteresovanih zaunapre|ewe ìvotne sredine.

3.6.4. Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i uslovi od interesa za odbranu zemqe

U koncepciji Generalnog urbanisti~kog plana, prili-kom utvr|ivawa prostorne organizacije podru~ja, razme-{taja objekata od vitalnog zna~aja, koncipirawa sistemasaobra}aja i infrastrukture u planskim re{ewima, pri-meweni su op{ti principi za{tite od elementarnih nepo-goda,prirodnih katastrofa i ratnih razarawa.

Posledice ratnih razarawa su vrlo sli~ne posledica-ma od elementarnih nepogoda, tako da su i urbanisti~kemere za{tite iste u oba slu~aja: zonirawe naseqa, polari-zacija pojedinih namena (zona) koje mogu negativno da uti-~u na ostale sadràje u miru ili ratu, po{tovawe propisau pogledu potrebne dovoqne {irine saobra}ajnica kaoprotivpoàrne pregrade i obezbe|ewe prohodnosti u slu-~aju zaru{avawa, potrebnog rastojawa izme|u objekata u za-visnosti od namene objekata, formirawe kontinualnog si-stema zelenih povr{ina zbog za{tite od vetra, aerozaga|e-wa i unapre|ewa mikroklimatskih uslova u nasequ.

Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogo-da i uslovi od interesa za odbranu zemqe ura|eni su u skla-du sa:

– Zakonom o odbrani („Slu`beni glasnik RS”, broj45/91),

– Zakonom o za{titi od poàra (Slu`beni glasnikSRS, broj 37/88),

– Pravilnikom za spoqnu i unuta{wu hidrantsku mre-ù za ga{ewe poàra („Slu`beni list SFRJ, broj 30/91),

– Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika otehni~kim normativima za izgradwu objekata u seizmi~kimpodru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj 52/90),

– Pravilnikom o tehni~kim normativima za skloni{ta(„Slu`beni list SFRJ”, broj 55/83),

– Odlukom o utvr|ivawu stepena ugroènosti naseqe-nih mesta u op{tini Mladenovac sa rejonima ugroènostii odre|enom vrstom i obimom za{tite u tim naseqima (Op-{tinski {tab civilne za{tite Mladenovac, str. pov. broj82-9/92-08/3 od 20. maja 1992. godine),

– Uslovima Ministarstva odbrane.

Planirana za{tita odnosi se na slede}e:

Zemqotresi

U pogledu seizmi~ke reonizacije,prema seizmolo{kojkarti SFRJ iz 1987. godine, „podru~je Generalnog planaMladenovca za povratni period od 100 godina nalazi se uzoni od 7° MCS. Za{tita qudi i materijalnih dobara odposledica udara kineti~ke energije u tlu ne sme da ima ni-è seizmi~ke parametre od uredbom propisanih parameta-ra i sprovodi}e se kroz stati~ke prora~une na 7° MCS.


Poplave

Za{tita od poplava na teritoriji GUP-a, u funkcijiza{tite stanovni{tva, stambenih i privrednih objekata,saobra}ajnica i poqoprivrednog zemqi{ta, bi}e ostvare-na dogradwom,rekonstrukcijom i odràvawem linijskihsistema (odbrambenih nasipa) i izgradwom malih akumula-cija – retenzija za zadràvawe poplavnih talasa, kako jedefinisano u poglavqu „Ure|ewe vodotoka i za{tita odpoplava”.

Poàri

Osnovnu meru za{tite od poàra,pored protivpoàr-nih pregrada (vodotokovi, akumulacije, zelene povr{ine,saobra}ajnice, dispozicija objekata i sl.) predstavqa iosavremewavawe vatrogasne slu`be u smislu opremawa, or-ganizovawa i pro{irewa, rekonstrukcije uli~ne hidrant-ske mreè, obezbe|ivawe novih izvora sa ure|enim prila-zima za snabdevawe vodom protivpoàrnih vozila i sl.

Za{titni objekti

U ciqu za{tite stanovni{tva i materijalnih dobarapostoje izgra|ena skloni{ta i planira se, za pojedine de-love teritorije obuhva}ene GUP-om kao investiciona oba-veza, izgradwa za{titnih objekata – skloni{ta. Potrebaizgradwe skloni{ta defini{e se urbanisti~kim plano-vima kojima se sprovodi GUP, odnosno posebnim prilozi-ma sa merama za{tite koji su wihov sastavni deo,a u skla-du sa Odlukom {taba civilne za{tite o utvr|ivawu stepe-na ugroènosti naseqenih mesta u op{tini Mladenovac.

Kompleksi posebne namene

Za postoje}e komplekse posebne namene Ministarstvoodbrane dostavilo je uslove i zahteve za prilago|avaweGUP-a potrebama odbrane zemqe,koji su ugra|eni u re{e-we planirane namene povr{ina GUP-a.

4.0. PRAVILA GRA\EWA

Na osnovu (2.0) Koncepcije organizacije i ure|ewa pro-stora – sa osnovnom namenom gra|evinskog zemqi{ta ipreovla|uju}im namenama i funkcijama u okviru uslovnoizdvojenih prostornih i urbanisti~kih celina na podru~-ju Generalnog plana; generalnih urbanisti~kih re{ewa zajavne namene i objekte javnog intersa i ostale naseqskenamene gradskog zna~aja i posebnog interesa; generalnihurbanisti~kih re{ewa saobra}aja i komunalne infra-strukture, kao i mera i uslova za{tite postoje}ih i plani-ranih namena i sadràja, kulturno-istorijskih i prirod-nih vrednosti i ìvotne sredine – sadrànih u (3.0.) Pra-vilima ure|ewa prostora – Pravilima gra|ewa se, u smisluosnova i uslova za sprovo|ewe Generalnog plana, obezbe|u-ju op{ta pravila urbanisti~ke regulacije i pravila iuslovi za izgradwu planiranih i obnovu i rekonstrukcijupostoje}ih objekata u granicama Generalnog plana.

4.1. Op{ta pravila i ciqevi urbanisti~ke regulacije

Op{tim pravilima urbanisti~ke regulacije izvodese iskazi generalnih urbanisti~kih re{ewa koji se od-nose na:

– namenu prostora – pojedina~nih, preovla|uju}ih ilispecifi~nih namena povr{ina (javne namene i objekti jav-nog interesa, ostale naseqske namene i povr{ine i objek-ti sa obaveznim merama i uslovima za{tite i drugo);

– urbanisti~ke pokazateqe i uslove za postizawe pla-niranih namena, intervencija u prostoru i pravila parce-lacija gra|evinskih blokova, u okviru pripadaju}e urbani-sti~ke celine – izraène vrednostima datim za odgovara-ju}e namene (koeficijenti izgra|enosti i kori{}ewa ze-mqi{ta, odnosi me{ovitih namena, spratnosti i dr.) i

opisima (tipovi izgradwe objekata, mogu}nosti obnove irekonstrukcije i dr.) za primenu pravila izgradwe objeka-ta u okviru gra|evinskog bloka;

– regulacije saobra}ajnica i uslove za prikqu~ivaweplaniranih i postoje}ih objekata, sa uslovima i na~inomza obezbe|ivawe potrebnih povr{ina za parkirawe;

– uslove za kapacitetno snabdevawe i regualcionopostvqawe mreà komunalnih instalacija, vezanih zastandardne potrebe korisnika gra|evinkog bloka i {ireurbanisti~ke celine;

– uslove za regulaciono ure|ewe javnih prostora – jav-nih zelenih povr{ina, trgova, ambijentalnih celina, saelementima oblikovno-estetskih vrednosti za:

– o~uvawe i unapre|ewe ukupnog graditeqskog nasle|a,– tradicije graditeqstva i stvorenih vrednosti naseqa,

– dopunu postoje}ih i stvarawe novih urbanih vredno-sti,

– obnovu i rekonstrukciju istorijskih i ambijentalnihcelina.

– kao i po potrebi, drugih mera i uslova za{tite, pla-niranih ovim generalnim planom.

Ciqevi regulacije

Za postizawe realnog razvoja, ure|ewa prostora i iz-gradwe planiranih namena na celom podru~ju plana, za {taje potrebno obezbediti:

– o~uvawe specifi~nosti fizionomije pojedinih delo-va grada i regulisawa nove izgradwe u skladu sa nasle|e-nim karakteristikama;

– omogu}avawe uskla|enog razvoja nasle|ene organiza-cije prostora grada, obnovom, dopunom i integracijom raz-li~itih gradskih funkcija, ukoliko se me|usobno ne ugro-àvaju;

– pojedina~ne naseqske potceline sa preovla|aju}imnamenama, po kojima se karakteri{u urbanisti~ke celine,treba razvijati prete`no na postoje}im i planiranim po-vr{inama, bez angaòvawa ve}ih novih prostora, kako bise kontrolisao rast grada i sa~uvalo zemqi{te za drugeneophodne potrebe;

– postizawe ekolo{ki zdravijih i humanijih uslova ì-vota i rada, ostvarivati obaveznom i doslednom primenomi kontrolom mera za{tite ìvotne sredine – prioritet-nim i sveobuhvatnim komunalnim opremawem, adekvatnimozelewavawem pojaseva vodoizvori{ta i koridora primar-ne putne i èlezni~ke mreè, razdvajawem industrijskih iradni zona od stambenih i drugih naseqskih namena; kao idrugim merama za{tite, sadrànim u pravilima ure|ewaprostora ovog plana;

– uz uvaàvawe karakteristika postoje}e izgra|enosti,suzbijati nekontrolisano i neracionalno {irewe gradana okolne poqoprivredne povr{ine.

Op{ta pravila

Po ovim osnovama i saglasno odredbama „Pravilnika osadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{ewa stru~ne kontro-le urbanisti~kog plana, kao i na~inu stavqawa plana najavnni uvid” („Slu`beni glasnik RS”, broj 12/04), odre|u-ju se slede}a op{ta pravila urbanisti~ke regulacije u gra-nicama Generalnog plana Mladenovca do 2021. godine.

Koncepcija organizacije prostora i urbanisti~kih celina

Prema kriterijumima osnovne koncepcije organizacijei namene prostora, izdvojene su na podru~ju plana urbani-sti~ke celine: uì gradski centar, centralno gradskopodru~je i {ire gradsko podru~je, za koje se odre|uju op{taurbanisti~ka pravila regulacije za namene i re{ewa sa


zajedni~kim i integralnim sdaràjima i uslovima zaostvarivawe plana. U svakoj od ovih celina izdvajaju se na-mene za koje vaè ista pravila gra|ewa.

Pravila urbanisti~ke regulacije – po urbanisti~kim celinama i namenama

Centralno gradsko podru~je

U centralnom gradskom podru~ju, koje se karakteri{eprete`no pravilnom regulacijom gra|evinskih blokova, saposebno ili me{ovito izgra|enim stambeno-poslovnim,javnim i vi{eporodi~nim objektima sredwe i vi{e sprat-nosti, i organizovanom parcelarnom nièspratnom poro-di~nom stambenom izgradwom – u uèm gradskom centru i{ire u granicama ove celine, mogu}nosti za novu izgrad-wu i intervencije u prostoru, uslovqavaju se slede}im pra-vilima:

– u blokovima u kojima je formirana kvalitetna fizi~-ka struktura i}i na o~uvawe i zaokruèwe postoje}e struk-ture;

– u blokovima u kojima nije formirana kvalitetna fi-zi~ka struktura planirati transformaciju tako da se una-predi postoje}i tip stanovawa;

– potpunu rekonstrukciju raditi samo izuzetno u bloko-vima ili delovima blokova u kojima nije mogu}e unapredi-ti postoje}i tip (vrstu) stanovawa ili me{ovitu namenu;

– izgradwu u unutra{wosti bloka mogu}e je rekonstru-isati u skladu sa prostornim mogu}nostima, ukoliko se neugroàvaju sadràji u bloku kao celini;

– blokove u kojima je zapo~eta ivi~na izgradwa a nijedovr{ena, zaokruìti sa zapo~etim na~inom izgradwe;

– za blokove sa zapo~etom izgradwom tipa otvorenegradske matrice koji nisu dovr{eni treba omogu}itiuskla|ivawe predvi|enog tipa izgradwe sa sagledavawemmogu}nosti uklapawa nasle|enih delova sa ivi~nom iz-gradwom;

– za blokove sa otvorenim tipom izgradwe mogu}e je za-okruèwe u skladu sa postoje}im tipom izgradwe;

– regulacije blokova treba uklopiti sa regulacijomulica koje obuhvataju kolovoze, trotoare sa drvoredima imogu}e povr{ine za parkirawe;

– kod izgradwe novih objekata koji se ugra|uju izme|upostoje}ih objekata, gra|evinsku liniju uskladiti sa po-stoje}im gra|evinskim linijama;

– postoje}e parcele kao najmawe povr{ine na kojima semoè graditi zadràti kao takve. U slu~aju kada parcelanije uslovna za planiranu izgradwu, kroz detaqnu regula-cionu razradu prostora mogu}a je promena granica parceleu korist javne povr{ine ili javne namene;

– izgradwu novih objekata realizovati unutar granicagra|ewa definisanih gra|evinskim linijama na parceli;

– vi{espratne prete`no stambene objekte lociratidu` ulica sa mawim saobra}ajnim optere}ewem, naro~itou centralnim zonama grada;

– vi{espratne objekte sa prete`nom namenom za delat-nosti, locirati du` ulica sa ja~im saobra}ajnim optere-}ewem;

– u centralnim delovima grada omogu}iti transforma-ciju namene stanovawa u delatnosti;

– spratnost objekata planirati tako da se sa~uva posto-je}a prete`na izgra|enost prostorne celine;

– visina objekata treba da bude limitirana uklapawemu makro vizure grada, uskla|ena sa postoje}im i planira-nim objektima, {irinama ulica tako da odnos izme|u {i-rine ulice i visine objekata treba da bude oko 1:1.5, ekolo-{kim uslovima i veli~inom okolnog slobodnog, neizgra|e-nog prostora, kao i uslovima protivpoàrne za{tite;

– ostvareni kvalitetan standard stanovawa ne sme senaru{avati ve} samo unapre|ivati.

Saobra}aj

– Regulacije ulica treba da se zadrè u postoje}im iliplaniranim popre~nim profilima i sa funkcionalnimelementima primerenim saobra}ajnim potrebama.

– Za primarne saobra}ajnice obezbediti minimalne re-gulacione {irine od 18 m (izuzetno 16 m), a za sekundar-ne planirati regulacione {irine od 12 m (izuzetno 10 m).

– U gradskom jezgru sa~uvati regulacije postoje}ih uli-ca (Kraqa Petra á celom duìnom, Milosava Vlaji}a, 7. ju-la i Koste \uki}a).

– Uz postoje}e i planirane obilazne saobra}ajnicepredvideti koridor du` ovih trasa, {irine 50m.

– Novo parkirawe u blokovima vezati za parcele pred-vi|ene za novu izgradwu.

– Potrebe za nedostaju}im mestima za parkirawe za po-stoje}e stawe re{avati u okviru kolektivnih garaà.

– Standarde parkirawa prilagoditi mogu}nostima pro-storne celine.

– Privremene povr{ine za parkirawe na neizgra|enimlokacijama se ne mogu ra~unati u standard.

Industrija i proizvodno-uslu`ne delatnosti

Pored koncepcijskih generalnih re{ewa, posebne merei uslovi za ure|ewe i izgradwu industrijskih i proizvodno-uslu`nih objekata predvi|aju se po slede}im pravilima:

– neizgra|eni prostori u industrijskim zonama privo-di}e se nameni prema tehni~ko-tehnolo{kim i ekolo{kimparametrima usagla{avawem lokacionih uslova zone i zah-teva delatnosti;

– minimalna veli~ina kompleksa za obavqawe indu-strijske delatnosti iznosi}e 1.000 m² u malim proizvod-nim pogonima, dok se maksimalna veli~ina ne uslovqava;

– u okviru postoje}ih starih i novih industrijskih kom-pleksa obavezno planirati ure|ewe slobodnih povr{ina iozelewavawe minimalno 5–10% u odnosu na veli~inu kom-pleksa;

– obezbediti parkirawe i garaìrawe na svakih 100 m²BRGP jedno parking mesto. dozvoqeni stepen iskori{}e-nosti zemqi{ta je do 50%, a koeficijent izgra|enosti od0,4 do 1,2;

– za postoje}e industrijske objekte koji se ne uklapaju unavedenu regulativu predvideti unapre|ivawe razli~itimprostorno-urbanisti~kim, gra|evinskim, arhitektonskimi komunalno-infrastrukturne merama. Za industriju kojaspada u grupu zaga|iva~a obavezno uraditi analizu uticajana ìvotnu sredinu i preduzeti mere za{tite;

– sa~uvati povr{ine za postoje}e radne zone koje nisu usukobu sa stanovawem;

– povr{ine za radne zone u stambenim delovima gradapostepeno transformisati u povr{ine za stanovawe i de-latnosti.

Industrijske zone }e se razra|ivati regulacionim pla-novima, osim specifi~nih prostornih celina, koje }e seiz tehnolo{kih razloga razra|ivati urbanisti~kim pro-jektima.

Novi industrijski objekti po strukturi i formi trebada su arhitektonski jednostavno projektovani i da odraà-vaju osnovnu namenu delatnosti. Uobi~ajena spratnost in-dustrijskih i servisnih objekata je visoko prizemqe sa ~i-stom visinom 4 do 6 m. Zavisno od tehnologije gradi}e sei spratni objekti do P+3 ili 12 m do venca objekta. Iz-gradwu novih objekata, tamo gde postoje mogu}nosti, uokviru postoje}ih industrijskih zona treba prilagoditistrukturi i volumenu postoje}ih objekata.


Tabela kompatibilnosti

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––javne povr{ine i javni objekti od op{teg interesa1) 0 h h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––saobra}ajni objekti i povr{ine 0 h h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––objekti i povr{ine komunal. delatnosti i infrastrukture 0 h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––bawsko-rekreativni kompleks h 0 h h h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––javno zelenilo 0 h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––komercijalne namene uèg gradskog centra2) h h h 0 h h h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––komercijalne delatnosti3) h h h h 0 h h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––vi{eporodi~no stanovawe h h h 0 h h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––porodi~no stanovawe h h h 0 h h h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––industrija, proizvodne delatnosti4) h h 0 h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––slobodno zelenilo i poqoprivredne povr{ine h 0 h

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––sportsko rekreativne povr{ine h h h h 0

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1. Javni objekti od op{teg interesa su objekti obrazovawa, de~je ustanove, ustanove socijalne za{tite, zdravstveni objekti, objekti

kulture, objekti dràvnih organa, organa lokalne uprave, i sl.

2. Komercijalne namene uèg gradskog centra su komercijalni trgovinski objekti, tr`ni centri, trgovina na veliko (poslovni deo),diskonti, objekti zabave i razonode, kladionice, kockarnice, poslovno-stambeni apartmani, ugostiteqski objekti, hoteli, mewa~-nice, komercijalno zdravstveni, komercijalno-obrazovni, komercijalni objekti de~jih ustanova, ateqei, galerije, izlo`beni salo-ni, uslu`no zanatstvo i sl.

3. Komercijalne delatnosti van uèg gradskog centra su: ve}i korisnici zemqi{ta u trgovini na malo (hipermarketi, tr`nice,izlo`beni saloni, „buvqaci”), u trgovini na veliko (veletr`nice, kvanta{ka pijaca, skladi{ta); u oblasti zabave i razonode(zabavni park, akvarijum, planetarijum) i odgovaraju}i proizvodno-uslu`ni kapaciteti – uz osnovne komercijalne delatnosti, kojiispuwavaju uslove za{tite ìvotne sredine i koridore za{ti}enog zemqi{ta.

4. Industrija i proizvodne delatnosti su skladi{ta, stovari{ta, magacini, proizvodno zanatstvo, industrija, gra|evinarstvo, prate-}i poslovni prostor, objekti male privrede i sl.


Kompatibilna namena

Javne namene Ostale namene

Dom

in

antn

a n

amen

a –

vi{

e od 5

0%

javn

e n

amen

eost

ale

nam

ene

javn

e povr

{i

ne

i j

avn

iobje

kti

od o

p{

teg

in

teres

a

saobra}

ajn

i o

bje

kti

i

povr

{i

ne

obje

kti

i p

ovr

{i

ne

kom

unal

ni

h del

atn

ost

i

i i

nf

ras

truk

ture

baw

sko-r

ekrea

tivn

i

kom

plek

sja

vno z

elen

ilo

kom

erci

jaln

e n

amen

e u`

eggr

adsk

og

cen

tra

kom

erci

jaln

e del

atn

ost

ivi

{ep

orodi

~no s

tan

ova

we

porodi

~no s

tan

ova

we

in

dus

tri

ja, proi

zvodn

edel

atn

ost

i

slobodn

o z

elen

ilo i

poq

opri

vred

ne

povr

{i

ne

sports

ko-r

ekrea

tivn

epovr

{i

ne

4.2. Pravila gra|ewa

4.2.1. Op{ta pravila za izgradwu objekata

Pravila parcelacije

Gra|evinaska parcela je najmawa zemqi{na jedinicana kojoj se moè graditi i koja se utvr|uje regulacionomlinijom prema javnom putu, granicama susednih gra|evin-skih parcela i prelomnim ta~kama odre|enim geodetskimelementima.

Parcela se moè deliti do minimuma utvr|enog prime-nom pravila o veli~ini ({irini i povr{ini) gra|evin-ske parcele datim u ta~ki 4.2.2.

Parcela se moè ukrupniti spajawem dve ili vi{e par-cela a prema planiranoj ili postoje}oj izgra|enosti odno-sno planiranoj ili postoje}oj nameni gra|evinske parcele.

Pri formirawu gra|evinskih parcela neophodno jemaksimalno uvaìti postoje}e katastarske parcele.

[irina privatnog prolaza za parcelu koja nema direk-tan pristup javnom putu ne moè biti mawa od 3 m.

Povr{inu i oblik gra|evinske parcele odrediti takoda omogu}ava izgradwu obejkta u skladu sa re{ewima izplana, pravilima o gra|ewu i tehni~kim propisima.

Obrazovawe novih gra|evinskih parcela mogu}e je izra-dom urbanisti~kog projekta u onim delovima u kojima po-stoji utvr|ena regulacija, bez mogu}nosti promene plani-rane, odnosno kompatibilne namene.

Pravila regulacije

Rastojawe izme|u regulacione i gra|evinske linije je popravilu 3 m osim kada se izgradwa vr{i u regulisanom deluulice u kome se gra|evinska i regulaciona linija poklapaju.

U zoni izgra|enih objekata rastojawe izme|u gra|evin-ske i regulacione linije utvr|uje se na osnovu pozicije ve-}ine izgra|enih objekata (preko 50%).

Visina novog objekta mawa je od 1,5 {irine regulacijeulice, odnosno od rastojawa do gra|evinske linije na-spramnog objekta.

Visina venca novog objekta uskla|uje se sa vencem su-sednog objekta.

Visina nadzitka stambene potkrovne etaè iznosi naj-vi{e 1,80 m, ra~unaju}i od kote poda potkrovne etaè dota~ke preloma krovne kosine.

Udaqenost novih stambenih objekata koji imaju indi-rektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza odsusednih objekata utvr|uje se aktom o urbanisti~kim uslo-vima

Rekonstrukcija postoje}ih objekata mogu}a je u skladusa ovim pravilima gra|ewa.

Izuzetno rekonstrukcija je mogu}a i ako nisu ispuweniosnovni uslovi za primenu pravila gra|ewa u slu~aju kadase rekonstrukcijom obezbe|uju osnovni minimalni sani-tarno-higijenski uslovi za ìvot (kupatilo, sanitarni~vor i sl.).

Inèwersko-geolo{ki uslovi za izgradwu

Na obazi inèwersko-geolo{ke rejonizacije, izvr{e-na je kategorizacija terena, prema kojoj su izdvojene kate-gorije:

á kategorija – povoqni tereniIzgradwa objekata u ovim terenima, kao najpogodnijim

za urbanizaciju (stanovawe, infrastruktura, saobra}aj),moè se vr{iti bez ograni~ewa uz uvaàvawe lokalnih ge-otehni~kih karakteristika terena.

áá kategorija – uslovno povoqni tereniUslovqavaju izvesna ograni~ewa pri urbanizaciji pro-

stora (nivelaciono prilago|avawe prirodnim uslovima,za{tite stabilnosti iskopa, kontrolisano dreniraweitd.).

ááá kategorija – nepovoqni tereniKori{}ewe ovih terena za ure|ewe i izgradwu, u smi-

slu poboq{awa stabilnosti padina, obezbe|ewa objekata imelioracionih mera, zahteva prethodnu detaqnu analizuinèwersko-geolo{kim istraìvawima prema odgovaraju-}im instrumentima urbanisti~ke razrade i sprovo|ewaplana. Radi definisawa oblika sanacionih i melioraci-onih mera neophodno je uraditi projekat sanacije {iregpodru~ja.

Odre|ivawe kote prizemqa

Kota prizemqa objekata odre|uje se u odnosu na kotu ni-velete javnog ili pristupnog puta, i to:

1. kota prizemqa novih objekata na ravnom terenu nemoè biti nià od kote nivelete javnog ili pristupnogputa;

2. kota prizemqa moè biti najvi{e 1,20 m vi{a odnulte kote;

3. za objekte na strmom terenu sa nagibom od ulice (na-niè), kota prizemqa moè biti najvi{e 1,20 m nià odkote nivelete javnog puta;

4. za objekte na strmom terenu sa nagibom koji prati na-gib saobra}ajnice kota prizemqa odre|uje se primenom od-govaraju}ih ta~aka ovog ~lana;

5. za objekte koji u prizemqu imaju nestambenu namenu(poslovawe i delatnosti) kota prizemqa moè biti maksi-malno 0,20 m vi{a od kote trotoara (denivelacija do 1,20m savladava se unutar objekta).

Gra|evinski elementi na nivou prizemqa

Gra|evinski elementi na nivou prizemqa mogu pre}igra|evinsku, odnosno regulacionu liniju (ra~unaju}i odosnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije is-pada), i to:

1. izlozi lokala – 0,30 m, po celoj visini, kada najmawa{irina trotoara iznosi 3 m, a ispod te {irine trotoaranije dozvoqena izgradwa ispada izloga lokala u prizemqu;

2. izlozi lokala – 0,90 m po celoj visini u pe{a~kimzonama;

3. transparentne bravarske konzolne nadstre{nice uzoni prizemne etaè – 2 m po celoj {irini objekta sa vi-sinom iznad 3 m;

4. platnene nadstre{nice sa masivnom bravarskom kon-strukcijom – 1 m od spoqne ivice trotoara na visini iz-nad 3 m, a u pe{a~kim zonama prema konkretnim uslovimalokacije;

5. konzolne reklame – 1,20 m na visini iznad 3 m.

Gra|evinski elementi i ispadi iznad prizemqa i na nivou prvog sprata

Ispadi na objektu ne mogu prelaziti gra|evinsku lini-ju vi{e od 1,60 m, odnosno regulacionu liniju vi{e od 1,20m i to na delu objekta vi{em od 3 m. Horizontalna projek-cija ispada postavqa se u odnosu na gra|evinsku, odnosnoregulacionu liniju.

Gra|evinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, ula-zne nadstre{nice sa i bez stubova, nadstre{nice i sl.) nanivou prvog sprata mogu da pre|u gra|evinsku, odnosno re-gulacionu liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objek-ta do horizontalne projekcije ispada) i to:

1. na delu objekta prema predwem dvori{tu – 1,20 m, aliukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i50% uli~ne fasade iznad prizemqa;

2. na delu objekta prema bo~nom dvori{tu prete`no se-verne orijentacije (najmaweg rastojawa od 1,50 m) – 0,60 m,ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre-}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa;

3. na delu objekta prema bo~nom dvori{tu prete`no ju-`ne orijentacije (najmaweg rastojawa od 2,50 m) – 0,90 m,ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre-}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa;

4. na delu objekta prema zadwem dvori{tu (najmaweg ra-stojawa od stra`we linije susedne gra|evinske parcele od5) – 1,20 m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenatane moè pre}i 30% stra`we fasade iznad prizemqa.

Gra|evinski elementi ispod kote trotoara

Gra|evinski elementi ispod kote trotoara – podrumskeetaè – mogu pre}i gra|evinsku, odnosno regulacionu li-niju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizon-talne projekcije ispada) i to:

1. stope temeqa i podrumski zidovi – 0,15 m, do dubine od2,60 m ispod povr{ine trotoara, a ispod te dubine – 0,50 m;

2. {ahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote troto-ara – 1.

Stope temeqa ne mogu prelaziti granicu susedne parce-le, osim uz saglasnost vlasnika ili korisnika parcele.

Spoqne stepenice

Otvorene spoqne stepenice mogu se postavqati na obje-kat (predwi deo) ako je gra|evinska linija 3 m uvu~ena uodnosu na regulacionu liniju i ako savla|uju visinu do0,90 m. Stepenice koje savla|uju visinu preko 0,90 m ulazeu gabarit objekta.

Stepenice koje se postavqaju na bo~ni ili zadwi deoobjekta ne mogu ometati prolaz i druge funkcije dvori{ta.

Ogra|ivawe

Gra|evinske parcele mogu se ogra|ivati ka regulacio-noj liniji zidanom ogradom do visine od 0,90 m (ra~unaju-}i od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visi-ne od 1,40 m.

Zidane i druge vrste ograda postavqaju se na regulaci-onu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu nagra|evinskoj parceli koja se ogra|uje.


Zidana neprozirna ograda izme|u parcela podiè se dovisine 1,40 m uz saglasnost suseda, tako da stubovi ogradebudu na zemqi{tu vlasnika ograde.

Susedne gra|evinske parcele mogu se ogra|ivati ìvomzelenom ogradom koja se sadi u osovini granice gra|evin-ske parcele ili transparentnom ogradom do visine 1,40 m,koja se postavqa prema katastarskom planu i operatu, takoda stubovi ograde budu na zemqi{tu vlasnika ograde.

Vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarativan regulacione linije.

Gra|evinske parcela na kojima se nalaze objekti indu-strije, male privrede, skladi{ta, radionica i sli~no mo-gu se ogra|ivati zidanom ogradom visine do 2,20 m.

Sportski tereni se mogu ogra|ivati transparentnimogradama do visine od 3 m.

Parkirawe

Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe, vlasnici po-rodi~nih i stambenih objekata svih vrsta po pravilu obez-be|uju prostor na sopstvenoj gra|evinskoj parceli, izvanpovr{ine javnog puta i to – 1 parking ili gara`no mestona jedan stan.

Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe, vlasniciostalih objekata svih vrsta po pravilu obezbe|uju prostorna sopstvenoj gra|evinskoj parceli, izvan povr{ine javnogputa i to – 1 parking ili gara`no mesto na 70 m² korisnogprostora.

Na gra|evinskoj parceli vi{eporodi~nog stambenogobjekta ili objekta komercijalne namene uèg gradskogcentra moè se aktom o urbanisti~kim uslovima utvrditiizgradwa garaè, u objektu ili ispod objekta u gabaritu,podzemno izvan gabarita objekta ili nadzemno na gra|e-vinskoj parceli.

Povr{ina garaè vi{eporodi~nih stambenih objekataili objekata komercijalne namene uèg gradskog centrakoje se grade kao posebni objekti na gra|evinskoj parceli,ura~unavaju se pri utvr|ivawu indeksa ili stepena izgra-|enosti, tj. stepena iskori{}enosti gra|evinske parcele.

Pravila regulacije za saobra}ajnice

Regulaciona linija i osovina novih saobra}ajnicautvr|uje se u odnosu na postoje}u regulaciju i parcelaciju,postoje}e trase saobra}ajnica i funkcionalnost saobra-}ajne mreè.

Regulaciona linija utvr|uje se u odnosu na osovinskuliniju (osovinu javnog puta) ili na grani~nu liniju (kej,trasa pruge, bolnica i sl.), i obeleàva se za sve postoje-}e i planirane saobra}ajnice.

Rastojawe izme|u regulacionih linija ({irina pojasaregulacije) utvr|uje se u zavisnosti od funkcije i rangasaobra}ajnice, a najmawa dozvoqena {irina pojasa regula-cije po vrstama ulica je:

– stambena ulica 8 m– sabirna ulica 10 mZa odvijawe kolskog i pe{a~kog saobra}aja utvr|uju se

regulacione {irine slede}ih komunikacija:– pe{a~ka staza 1,50 m– biciklisti~ka staza 1,50 m– kolski prolaz 5,00 m– privatni prolaz 2,50 m

Pravila za infrastrukturu

Mreà infrastrukture postavqa se u pojasu regulacije aminimalna rastojawa objekata infrastrukture utvr|uje se naosnovu posebnih pravilnika za pojedine vrste instalacija.

Prilikom izgradwe objekata moraju se po{tovati svivaè}i propisi iz oblasti za{tite ìvotne sredine, za-{tite od poàra, sanitarne za{tite, bezbednosti i sl.

U pojasu {irine 30 m na jednu i drugu stranu od ose ma-gistralnog gasovoda zabraweno je graditi zgrade namewe-ne za stanovawe ili boravak qudi bez obzira na stepen

sigurnosti sa kojim je gasovod izgra|en i bez obzira na tou koji je razred pojas cevovoda svrstan (u svemu prema „Pra-vilniku o tehni~kim uslovima i normativima za bezbedantransport te~nih i gasovitih ugqovodonika magistralnimnaftovodima i gasovodima” („Slu`beni list SFRJ”, broj26/85).

U zonama klizi{ta i hidrogeolo{ki nepovoqnih tere-na neophodna je izrada elaborata geomehani~kog ispitiva-wa terena.

U zonama arheolo{kih nalazi{ta neophodno je priba-viti saglasnost Zavoda za za{titu spomenika kulture.

4.2.2. Posebna pravila za izgradwu objekata

Porodi~ni stambeni objekti

Na jednoj gra|evinskoj parceli dozvoqena je izgradwajednog porodi~nog stambenog objekta.

Na gra|evinskoj parceli mogu se graditi pomo}niobjekti do ukupne povr{ine 40 m², maksimalne spratnostiPod+P.

Na gra|evinskoj parceli porodi~nog stambenog objektamoè se aktom o urbanisti~kim uslovima utvrditi izgrad-wa pomo}nog objekta povr{ine ve}e od 40 m², garaè i po-slovnog objekta, do maksimalnih urbanisti~kih pokazate-qa utvr|enih za odre|enu celinu. Na gra|evinskoj parceliporodi~nog stambenog objekta ne mogu se postavqati mon-ta`ni objekti – kiosci. U poslovnom objektu koji se gra-di uz porodi~ni stambeni objekat ne mogu se obavqati de-latnosti koje na bilo koji na~in ugroàvaju kori{}ewesusednih objekata odnosno parcele.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Objekat Minimalna Minimalna{irina povr{ina

gra|evinske gra|evinskeparcele (m) parcele (m²)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Slobodnostoje}i objekat 12 300Dvojni objekat 16 (2h8) 400 (2h200)Objekat u neprekinutom nizu 5 150Objekat u prekinutom nizu 12 200Poluatrijumski objekat – 130––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izuzetno ako je {irina ili povr{ina gra|evinske par-cele mawa do 10% od parametara datih u tabeli 1 moè seaktom o urbanisti~kim uslovima utvrditi izgradwa poro-di~nog stambenog objekta spratnosti P+1 sa jednim sta-nom, koeficijenta izgra|enosti maksimalno 0,5 i procen-ta izgra|enosti maksimalno 30%.

Me|usobna udaqenost novih porodi~nih stambenihobjekata je 4 m.

Za izgra|ene porodi~ne stambene objekte ~ija me|usob-na udaqenost iznosi mawe od 4 m u slu~aju rekonstrukcijene mogu se na susednim stranama predvi|ati naspramniotvori stambenih prostorija.

Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita i is-pada, slobodnostoje}eg porodi~nog stambenog objekta odlinije susedne parcele je 1,50 m, ukoliko je na drugoj stra-ni obebe|eno rastojawe od najmawe 2,5 m.

Vi{eporodi~ni stambeni objekti

Najmawa {irina neizgra|ene gra|evinske parcele zavi{eporodi~ne objekte je 15 m a minimalna povr{ina par-cele je 600 m². Formirawe novih gra|evinskih parcela mo-gu}e je izradom urbanisti~kog projekta u onim delovima ukojima postoji definisana regulacija, bez mogu}nostipromene namene.

Me|usobna udaqenost novih vi{eporodi~nih stambe-nih objekata je 5 m.

Za izgra|ene vi{eporodi~ne stambene objekte ~ija me-|usobna udaqenost iznosi mawe od 5 m u slu~aju rekon-strukcije ne mogu se na susednim stranama predvi|ati na-spramni otvori stambenih prostorija.


Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita (bezispada) vi{eporodi~nog stambenog objekta od linije su-sedne parcele je 3 m.

Za vi{eporodi~ne stambene objekte ~ije je rastojawe dogranice gra|evinske parcele mawe, ne mogu se na susednimstranama predvi|ati naspramni otvori stambenih prosto-rija.

Ukoliko se objekat gradi u neprekinutom nizu, otvorina bo~nim stranama objekta mogu biti iskqu~ivo u okvirusvetlarnika.

Vi{eporodi~ni stambeni objekti u celini – uì grad-ski centar, grade se prete`no u neprekinutom nizu.

Vi{espratni stambeni objekti

Me|usobna udaqenost slobodnostoje}ih vi{espratnicai objekata koji se grade u prekinutom nizu, iznosi najmawepolovinu visine vi{eg objekta.

Udaqenost se moè smawiti na ~etvrtinu ako objektina naspramnim bo~nim fasadama ne sadrè naspramneotvore na prostorijama za stanovawe (kao i ateqeima i po-slovnim prostorijama).

Ova udaqenost ne moè biti mawa od 4 m ako jedan odzidova objekta sadrì otvore za dnevno osvetqewe.

Pri izgradwi vi{espratnica i objekata koji se grade uneprekinutom nizu, na novom objektu se ostavqa svetlar-nik iste veli~ine i simetri~an svetlarniku postoje}egobjekta.

Vi{espratni slobodno stoje}i objekat ne moè zakla-wati direktno osun~awe drugom objektu vi{e od polovinetrajawa direktnog osun~awa.

Objekti komercijalne namene uèg gradskog centra

Me|usobna udaqenost novih objekata komercijalne na-mene uèg gradskog centra je 4 m.

Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita (bezispada) objekta komercijalne namene uèg gradskog centraod linije susedne parcele je 1,50 m.

5.0 INSTRUMENTI URBANISTI^KE RAZRADE I SPROVO\EWA PLANA

Na osnovu Koncepcije organizacije i ure|ewa prostora– prikazane u grafi~kom prilogu Plan organizacije pro-stora i urbanisti~ke celine, u razmeri 1:10.000, i Gene-ralnih urbanisti~kih re{ewa – prikazanih u Planu name-ne povr{ina, u razmeri 1:5.000, odnosno planovima saobra-}aja i infrastrukture (u razmeri 1:10 000), kao i preispi-tanih pravno-planskih obaveza – u skladu sa postignutimplanskim re{ewima i Merama za{tite i uslovima za ure-|ewe i kori{}ewe prostora – primena Generalnog planavr{i}e se prema iznetim generalnim re{ewima i Pravi-lima ure|ewa prostora i Pravilima gra|ewa, koji su sa-stavni deo ovog plana.

Op{tim pravilima urbanisti~ke regulacije obezbe|ujuse pravila ure|ewa, za izgradwu i kori{}ewe gra|evin-skog zemqi{ta, koja se primewuju u sprovo|ewu General-nog plana, putem urbanisti~ke razrade – izradom i dono-{ewem:

– obaveznih planova detaqne regulacije;– izvodom iz Generalnog plana za delove planiranih

namena, kako je to prikazano u grafi~kom prilogu: In-strumenti urbanisti~ke razrade i sprovo|ewa plana, u raz-meri 1:10.000.

Planovi detaqne regulacije su obavezni kao prethodanuslov za svaku realizaciju u zonama ozna~enim kao „obave-zni planovi detaqne regulacije”.

Planovi detaqne regulacije koji u istom listu nisuozna~eni kao obavezni, donose se po pravilu za sve ozna~e-ne povr{ine a naro~ito za podru~ja sa vi{e lokacija ikompleksa razli~itih namena. Izuzetno, mawe intervenci-je u okviru postoje}ih lokacija i kompleksa javne ili osta-le namene, mogu se realizovati izvodom iz plana, a za novu

izgradwu u okviru kompleksa (sa vi{e objekata povezanihu funkcionalnu celinu) pristupa se izradi urbanisti~kogprojekta.

U postupku sprovo|ewa Generalnog plana vaì}e svidetaqni urbanisti~ki planovi, regulacioni planovi i ur-banisti~ki projekti koji su u celini ili delovima sagla-sni sa Generalnim planom.

U slu~ajevima mawe ili ve}e neusagla{enosti vr{i}ese neophodne izmene i dopune vaè}ih planova kako ne bibili u suprotnosti sa Generalnim panom.

Za urbanisti~ke planove ~ija je izrada u toku potrebnoje izvr{iti usagla{avawe sa ovim generalnim planom.

Generalnim planom predvi|ena je izrada novih plano-va detaqne regulacije koji moraju biti usagla{eni sa Ge-neralnim planom.

Za planove detaqne regulacije, kojima se uspostavqaokvir za odobravawe budu}ih razvojnih projekata odre|e-nih propisima kojima se ure|uje procena uticaja na ìvot-nu sredinu vr{i se strate{ka procena uticaja na ìvotnusredinu („Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04).

Izgradwa, rekonstrukcija ili prenamena objekata uokviru povr{ina namewenih za industriju i proizvodno-uslu`ne delatnosti izuzetno se mogu realizovati izradomurbanisti~kog projekta uz obaveznu izradu strate{ke pro-cene uticaja u skladu sa Zakonom o strate{koj proceni uti-caja na ìvotnu sredinu.

Poqoprivredne povr{ine ili neizgra|eno zemqi{te,koje se privode nameni utvr|enoj Generalnom planom, raz-ra|iva}e se odgovaraju}im planom detaqne regulacije uokviru pripadaju}e prostorne ili urbanisti~ke celine.

Pravno-planske obaveze primewiva}e se za urbanisti~-ke planove i akte, prema odlukama i odgovaraju}im elabo-ratima tih dokumenata, kao obavezna dokumentacija u pri-logu Generalnog plana.

Obaveze i uslovi za sprovo|ewe Generalnog plana, po-red iznete regulative, moraju biti u skladu sa „Pravilni-kom o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{ewa stru~nekontrole urbanisti~kog plana, kao i na~inu stavqawa pla-na na javnni uvid” („Slu`beni glasnik RS”, broj 12/04), sa-glasno sa Zakonom o planirawu i izgradwi.

Stupawem na snagu ovog generalnog plana, obustavqa seprimena Generalnog urbanisti~kog plana naseqa Mlade-novac do 2015. godine („Slu`beni list grada Beograda”,broj 33/86) i prestaje da vaì Odluka o utvr|ivawu privre-menih pravila gra|ewa na teritoriji op{tine Mladeno-vac („Slu`beni list grada Beograda”, broj 29/03) za deo te-ritorije op{tine Mladenovac, obuhva}ene granicama ovoggeneralnog plana.

Sastavni deo Generalnog plana ~ine grafi~ki prilozi:1. Plan organizacije prostora

i urabnisti~kih celina 1 : 10.0002. Plan namene povr{ina 1 : 5.0003. Plan saobra}aja 1 : 10.0004. Plan sistema snabdevawa vodom 1 : 10.0005. Plan sistema kanalisawa atmosferskih

i otpadnih voda i ure|ewe vodotoka 1 : 10.0006. Plan sistema snabdevawa elektri~nom

energijom i plan telekomunikacija 1 : 10.0007. Plan snabdevawa toplotnom energijom

i gasifikacije 1 : 10.0008. Plan mera za{tite i uslova za ure|ewe

i kori{}ewe zemqi{ta 1 : 10.0009. Instrumenti urbanisti~ke razrade

i sprovo|ewa plana 1 : 10.000

Dokumentacija koja sadrì:1. Odluku o pripremawu izrade plana2. Program i sadràj plana3. Izvode iz Prostornog plana Republike Srbije i gra-

da Beograda4. Sektorske izvode po tematskim celinama


5. Posebne uslove i mi{qewa organa i ovla{}enih jav-nih preduze}a

6. Posebno pribavqena i ura|ena dokumentacija7. Stru~na rasprava i saradwa sa nadle`nim slu`bama

i organima Skup{tine grada8. Podaci o obavqenom javnom uvidu, stru~noj raspravi

i saradwi (naknadno po obavqenom javnom uvidu)

Generalni plan Mladenovca 2021. stupa na snagu osmogdana od dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beo-grada”.

Skup{tina grada BeogradaBroj 350-339/05-Hááá-01, 8. aprila 2005. godine

PredsednikMilorad Perovi}, s. r.

Skup{tina grada Beograda na sednici odrànoj 8.aprila 2005. godine, na osnovu ~l. 53. i 54. Zakona o osno-vama sistema obrazovawa i vaspitawa („Slu`beni glasnikRS”, br. 62/03, 64/03 i 58/04) i ~lana 31. Statuta grada Beo-grada („Slu`beni list grada Beograda”, br. 14/04 i 30/04),donela je

R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „MARKO ORE[KOVI]”, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Marko Ore{kovi}”, Beograd, ulica Oto-na @upan~i}a broj 30,

– Mileva Vukeli}, profesor ruskog jezika,– Sowica Dra{kovi}, profesor biologije.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.




R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA OSNOVNE [KOLE „IVAN MILUTINOVI]”,

BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Ivan Milutinovi}”, Beograd, Vi{wica,ulica Mar{ala Tita broj 101,

– Jasna Markovi}, slu`benik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.




R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „NADE@DA PETROVI]”,

BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Nade`da Petrovi}”, Novi Beograd, LujaAdami~a broj 4,

– Qiqana Vu~eti}.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.




R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „KARA\OR\E”, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Kara|or|e”, Beograd – Ostru`nica, ulicaVuka Karaxi}a broj 11,

– Radoslav Joci}, nastavnik muzi~ke kulture.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.Skup{tina grada Beograda

Broj 118-395/05-Hááá-01, 8. aprila 2005. godine



R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „DESPOT STEFAN LAZAREVI]”,

BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Despot Stefan Lazarevi}”, Beograd, uli-ca Nova broj 15,

– Slobodanka Uro{evi}, nastavnik razredne nastave.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






R E [ E W EO RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „DU[AN VUKASOVI] DIOGEN”,BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Du{an Vukasovi} Diogen”, Beograd, Sur-~in – Be~men, ulica 11. oktobra broj 36,

– Du{ko Nedeqkovi}, nastavnik razredne nastave.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „ISIDORA SEKULI]”,

BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Isidora Sekuli}”, Beograd, ulica Gavri-la Principa broj 42,

– Ivana Gazikalovi}-Popovi}, prof. engleskog jezika.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „MOMÎLO @IVOJINOVI]”,

MLADENOVAC

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Mom~ilo @ivojinovi}”, Mladenovac,ulica Miroslava Vlaji}a broj 25,

– Dragan Mijailovi}, dipl. inèwer,– Goran \uri}, hemijski tehni~ar.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.




R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „KOSTA ABRA[EVI]”,

BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Kosta Abra{evi}”, Beograd, Resnik, uli-ca 13. oktobra broj 82,

– Miodrag \or|evi}, privatni preduzetnik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE ZA ZA[TITU VIDA „DRAGAN

KOVAÊVI]”, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole za za{titu vida „Dragan Kova~evi}”, Beo-grad, ulica [afarikova broj 8,

– Aleksandra Raj~evi}, stomatolog,– Ivana Stevanovi}, defektolog.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „VASA PELAGI]”, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Vasa Pelagi}”, Beograd–Kote`, ulicaMilana Ze~ara broj 2,

– Nevenka Mati}, pedagog.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „JOVAN CVIJI]”, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Jovan Cviji}”, Beograd, ulica DanilaIli}a broj 1,

– Evica Ostoji}, slu`benik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.




R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „MILAN RAKI]”, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Milan Raki}”, Beograd, ulica Vojvo|an-ska broj 62,

– Jelica Plemi}, nastavnik matematike.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.




R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „SKADARLIJA”, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Skadarlija”, Beograd, ulica Francuskabroj 26,

– Jasna Haxi-Nikoli}, antropolog,– Olga Gojkovi}, slu`benik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.




R E [ E W E

O RAZRE[EWU ÊTIRI ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „GRABOVAC”, OBRENOVAC

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Grabovac”, Obrenovac – Grabovac,

– Qubi{a Damwanovi}, dipl. ma{inski inèwer,– Mili} Arsenovi}, mati~ar,– Dragan Bo{kovi}, nastavnik tehni~kog obrazovawa,– @ivojin Stankovi}, nastavnik ruskog jezika.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.




R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „IVAN GUNDULI]”,

NOVI BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Ivan Gunduli}”, Novi Beograd, ulica Na-rodnih heroja broj 12,

– Radovan ûgaq, nastavnik srpskog jezika,– Branka Krajinovi}-Tamburi}, slu`benik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.




R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „BRANKO RADIÊVI]”,

NOVI BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Branko Radi~evi}”, Novi Beograd, ulicaJurija Gagarina broj 195,

– Neboj{a Pajovi}, inèwer {umarstva,– Fadiq [krijeq, advokat.


2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-grada”.




R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „VLADA OBRADOVI] KAMENI”,

BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Vlada Obradovi} Kameni”, Beograd, uli-ca Dobanova~ka broj 2,

– Dragan Vujevi}, dipl. in`. informatike,– Biqana Stojanovi}, profesor.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „MLADOST”, NOVI BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Mladost”, Novi Beograd, ulica Gandijevabroj 99,

– Zoran Plaskovi}, dipl. politikolog.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „JOVAN DUÎ]”, NOVI BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Jovan Du~i}”, Novi Beograd, ulica Mi-lentija Popovi}a broj 16,

– Aleksandar ]orda{, etnolog.






OSNOVNE [KOLE „BORISLAV PEKI]”, NOVI BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Borislav Peki}”, Novi Beograd, ulicaDanila Leki}a [panca broj 27,

– Mirjana Radovanovi}-Stojsavqevi}, profesor mate-matike.





R E [ E W EO RAZRE[EWU TRI ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „RADOJE DOMANOVI]”, NOVI BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Radoje Domanovi}”, Novi Beograd, Bule-var umetnosti broj 31,

– Qubomir Milutinovi}, ekonomista,– Bratislav Ristivojevi},– Zoran Radivojevi}.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „SVETI SAVA”, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Sveti Sava”, Beograd, ulica Avalska broj 8,

– Zorana Jovanovi}-Tati}, ekonomista,– Zvezdan Damjanovi}, inèwer gra|evine.






R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „NH SINI[A NIKOLAJEVI]”,

BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „NH Sini{a Nikolajevi}”, Beograd, uli-ca Timo~ka broj 24,

– Mirjana Avramovi}, profesor srpskog jezika,– Vesna Stanimirovi}, stomatolog.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „RUDOVCI”, LAZAREVAC

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Rudovci”, Lazarevac – Rudovci,

– Aleksa Vujovi}, tehni~ar.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „VLADISLAV PETKOVI] DIS”,

BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Vladislav Petkovi} Dis”, Beograd, ulicaRadoslava Qumovi}a broj 20:

– Zoran Doj~inovi},– Nenad Vuleti}, dipl. veterinar.





R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „STEFAN NEMAWA”, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Stefan Nemawa”, Beograd, ulica Vasili-ja Ga}e{e broj 2,

– Biqana Terzi}, nastavnik razredne nastave,– Neboj{a Mileti}, ma{inski inèwer.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W E

O RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „SAVA JOVANOVI] SIROGOJNO”,

ZEMUN

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Sava Jovanovi} Sirogojno”, Zemun, ulicaSvetosavska broj 22,

– Dragana \aki}-Stani}, dipl. psiholog,– Milorad Stankovi}, radnik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.




R E [ E W E

O RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „KOSTA \UKI]”, MLADENOVAC

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Kosta \uki}”, Mladenovac, ulica KraqaPetra Prvog broj 339,

– Qiqana Arsi}, nastavnik srpskog jezika.







OSNOVNE [KOLE „DU[KO RADOVI]”, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Du{ko Radovi}”, Beograd, ulica BulevarAVNOJ-a broj 112,

– Vilma [oti}, ekonomista.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO RAZRE[EWU TRI ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „NIKOLA TESLA”, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraOsnovne {kole „Nikola Tesla”, Beograd, ulica MilivojaPetrovi}a broj 6,

– Nada Simi}, ekonomista,– \ura Majstorovi}, ma{inski tehni~ar,– Aleksandar Pajevi}, mr farmacije.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „MARKO ORE[KOVI]”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Marko Ore{kovi}”, Beograd, ulica Otona @upan-~i}a broj 30,

– Mile Stoji~i}, nastavnik tehni~kog obrazovawa,– Jasminka Budi{in, nastavnik razredne nastave.





R E [ E W EO IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „IVAN MILUTINOVI]”,

BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Ivan Milutinovi}”, Beograd, Vi{wica, ulica Mar-{ala Tita broj 101,

– Milan Mojsilovi}, poqoprivredni tehni~ar.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „NADE@DA PETROVI]”,

BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole„Nade`da Petrovi}”, Novi Beograd, Luja Adami~a broj 4,

– Violeta Remeti}, dipl. pravnik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „KARA\OR\E”, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Kara|or|e”, Beograd, Ostru`nica, ulica Vuka Karaxi-}a broj 11,

– Dragan Nenadi}, nastavnik fizi~kog vaspitawa.






R E [ E W EO IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „DESPOT STEFAN LAZAREVI]”,BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {kole„Despot Stefan Lazarevi}”, Beograd, ulica Nova broj 15,

– Jasmina Baj~eti}, nastavnik razredne nastave.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „DU[AN VUKASOVI] DIOGEN”,BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Du{an Vukasovi} Diogen”, Beograd, Sur~in – Be~men,ulica 11. oktobra broj 36,

– Milica Qubinkovi}, nastavnik razredne nastave.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „ISIDORA SEKULI]”, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Isidora Sekuli}”, Beograd, ulica Gavrila Principabroj 42,

– Mirko Su`wevi}, dipl. pravnik.





R E [ E W EO IMENOVAWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „MOMÎLO @IVOJINOVI]”,

MLADENOVAC

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Mom~ilo @ivojinovi}”, Mladenovac, ulica Mi-roslava Vlaji}a broj 25,

– Dragan Blaì}, advokat,– Dragan Sekuli}, ekonomski tehni~ar.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „KOSTA ABRA[EVI]”, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Kosta Abra{evi}”, Beograd, Resnik, ulica 13. oktobrabroj 82,

– Tomo Jelenkovi}, stomatolog.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE ZA ZA[TITU VIDA „DRAGANKOVAÊVI]”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole za za{titu vida „Dragan Kova~evi}”, Beograd, uli-ca [afarikova broj 8,

– Zvonimir \in|i}, tv realizator,– Gordana Stefanovi}, lekar.







OSNOVNE [KOLE „VASA PELAGI]”, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Vasa Pelagi}”, Beograd – Kote`, ulica Milana Ze~arabroj 2,

– Koviqka Jela~a, nastavnik razredne nastave.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „JOVAN CVIJI]”, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Jovan Cviji}”, Beograd, ulica Danila Ili}a broj 1,

– Julijana \orovi}, profesor.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „MILAN RAKI]”, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Milan Raki}”, Beograd, ulica Vojvo|anska broj 62,

– @eqko Nogi}, profesor engleskog jezika.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU ^LANOVA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „JEFIMIJA”, OBRENOVAC

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Jefimija” u Obrenovcu, ulica Kraqa Milutinabroj 3, na vreme od ~etiri godine,

– Dejan Kova~evi}, nastavnik geografije,– Qiqana Buha, nastavnik razredne nastave,– Irena Jevti}, nastavnik nema~kog jezika,– Vesna Milovi}, dipl. ekonomista,– dr Sla|ana Fili}-Stefanovi}, stomatolog,– @eqko Jovanov, dipl. politikolog,– Kristina Eror, apsolvent prava,– Vladimir Filipovi}, inèwer,– Mikica Pavlovi}, komercijalista.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „SKADARLIJA”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Skadarlija”, Beograd, ulica Francuska broj 26,

– Milan Smiqani}, dipl. ekonomista,– Sneàna Rodi}-Sin|eli}, producent.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU PET ^LANOVA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „GRABOVAC”, OBRENOVAC

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Grabovac”, Obrenovac – Grabovac,

– Zoran Suboti}, dipl.pravnik,– Velisav Ili}, advokat,– Dragan Lazarevi}, novinar,– Slavko Stameni}, profesor srpskog jezika,– Sneàna Kotar~evi}, profesor nema~kog jezika.







OSNOVNE [KOLE „IVAN GUNDULI]”, NOVI BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Ivan Gunduli}”, Novi Beograd, ulica Narodnihheroja broj 12,

– Lidija Bulatovi}, nastavnik razredne nastave,– Aleksandar Mileti}, elektroinèwer.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „BRANKO RADIÊVI]”, NOVI BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Branko Radi~evi}”, Novi Beograd, ulica Jurija Ga-garina broj 195,

– Reqa Tmu{i}, dipl. ekonomista,– Milo{ Jastrebi}, dipl. pravnik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „VLADA OBRADOVI] KAMENI”,BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Vlada Obradovi} Kameni”, Beograd, ulica Dobano-va~ka broj 2,

– Zorica Nikoli}, bibliotekar,– Radmila Dodi}, penzioner.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „MLADOST”, NOVI BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Mladost”, Novi Beograd, ulica Gandijeva broj 99,

– Hranislav \in|i}, ma{inski inèwer.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „JOVAN DUÎ]”, NOVI BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Jovan Du~i}”, Novi Beograd, ulica Milentija Popovi-}a broj 16,

– Vesna Arsenovi}, vaspita~.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „BORISLAV PEKI]”, NOVI BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Borislav Peki}”, Novi Beograd, ulica Danila Leki}a[panca broj 27,

– Zora Filipovi}, profesor matematike.






R E [ E W EO IMENOVAWU TRI ^LANA [KOLSKOG ODBORA

OSNOVNE [KOLE „RADOJE DOMANOVI]”, NOVI BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Radoje Domanovi}”, Novi Beograd, Bulevar umetno-sti broj 31,

– Zoran Radivojevi}, dipl. inèwer,– Nenad Jovanovi}, dipl. veterinar,– dr Nikola Rankovi}, lekar.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „SVETI SAVA”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Sveti Sava”, Beograd, ulica Avalska broj 8,

– Qiqana Rajkovi}, vi{i sanitarni tehni~ar,– Gordana Obradovi}, dipl. psiholog.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „NH SINI[A NIKOLAJEVI]”,

BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „NH Sini{a Nikolajevi}”, Beograd, ulica Timo~-ka broj 24,

– Sini{a Mati}, in`. gra|evine,– Branislav A}imovi}, hemijski tehni~ar.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „RUDOVCI”, LAZAREVAC

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Rudovci”, Lazarevac – Rudovci,

– Sveta Simi}, rudarski inèwer.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „VLADISLAV PETKOVI] DIS”,BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Vladislav Petkovi} Dis”, Beograd, ulica Radosla-va Qumovi}a broj 20,

– Velimir Dedovi}, slu`benik,– Dragana Radenkovi}, turisti~ki tehni~ar.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSNOVNE [KOLE „STEFAN NEMAWA”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Stefan Nemawa”, Beograd, ulica Vasilija Ga}e{ebroj 2,

– Vesna Simonovi}, nastavnik razredne nastave,– Dina Ili}, prosvetni radnik.







OSNOVNE [KOLE „SAVA JOVANOVI] SIROGOJNO”,ZEMUN

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Sava Jovanovi} Sirogojno”, Zemun, ulica Svetosav-ska broj 22,

– Nela Vu~ak, prof. razredne nastave,– Damir Tadi}, elektroinèwer.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „KOSTA \UKI]”, MLADENOVAC

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Kosta \uki}”, Mladenovac, ulica Kraqa Petra Prvogbroj 339,

– Du{anka Luki}, nastavnik matematike.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






OSNOVNE [KOLE „DU[KO RADOVI]”, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osnovne {ko-le „Du{ko Radovi}”, Beograd, ulica Bulevar AVNOJ-abroj 112,

– Ana [krbina, tehni~ar.






OSNOVNE [KOLE „NIKOLA TESLA”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Osnovne{kole „Nikola Tesla”, Beograd, ulica Milivoja Petrovi-}a broj 6,

– Milanka Smiqkovi}, pedagog,– Dragana Radivojevi}, poslovni sekretar,– Olga Bogdanovi}, vaspita~.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






[KOLE ZA O[TE]ENE SLUHOM – NAGLUVE „STEFAN DEÂNSKI”, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odbora[kole za o{te}ene sluhom – nagluve „Stefan De~anski”,Beograd, ulica Svetozara Markovi}a broj 85,

– Leposava Petrovi}, profesor, surdopedagog,– Biqana Jankovi}, profesor, surdopedagog.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






MUZI^KE [KOLE „DAVORIN JENKO”, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Mu-zi~ke {kole „Davorin Jenko”, Beograd, ulica Mi{kaKrawca broj 7,

– Tawa Stankovi}.







MUZI^KE [KOLE „STANKOVI]”, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odbora Mu-zi~ke {kole „Stankovi}”, Beograd, ulica Kneza Milo{abroj 1,

– Branislava Pavlovi}, dipl. pravnik,– Zorica Qoti}, profesor engleskog jezika.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






MUZI^KE [KOLE „VATROSLAV LISINSKI”, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odbora Mu-zi~ke {kole „Vatroslav Lisinski”, Beograd, ulica Stra-{e Pinxura broj 1/2,

– Svetlana Jankovi}, dipl. muzi~ki pedagog,– \or|e Petrovi}, privatni preduzetnik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA OSME

BEOGRADSKE GIMNAZIJE, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Osmebeogradske gimnazije, Beograd, ulica Gr~i}a Milenkabroj 71,

– Ksenija Furjanovi}, profesor srpskog jezika.





R E [ E W EO RAZRE[EWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORATRINAESTE BEOGRADSKE GIMNAZIJE, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraTrinaeste beogradske gimnazije, Beograd, ulica Qe{kabroj 47,

– Bojan Vu~kovi}, profesor istorije,– Sneàna ]ulafi}, dipl. filozof.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






GIMNAZIJE „SVETI SAVA”, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraGimnazije „Sveti Sava”, Beograd, ulica Resavska broj 58,

– Gordana Grgur,– Slavica Savi}.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO RAZRE[EWU [EST ^LANOVA [KOLSKOG ODBORA DESETE BEOGRADSKE GIMNAZIJE

„MIHAJLO PUPIN”, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odbora De-sete beogradske gimnazije „Mihajlo Pupin”, Beograd, uli-ca Proleterske solidarnosti broj 1a,

– Milorad Stijovi}, lekar,– Spasenka Raji}, profesor,– prof. dr Predrag Stevanovi},– Milojica Cvijovi}, advokat,– Mila Jan~etovi}, ekonomista,– Mirjana Ve{ovi}, profesor ruskog jezika.







SREDWE ZANATSKE [KOLE, BEOGRAD

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraSredwe zanatske {kole, Beograd, ulica Vukasovi}evabroj 21a,

– Dejan Nikoli}, profesor, defektolog,– Dejan Markovi}.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






„TEHNOART BEOGRAD” – [KOLE ZA MA[INSTVOI UMETNI^KE ZANATE, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora „Teh-noart Beograd” – [kole za ma{instvo i umetni~ke zanate,Beograd, ulica Svetog Nikole broj 39,

– Radoslav Nektarijevi}, dipl. ma{inski inèwer.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA TEH-NI^KE [KOLE ZA OBRADU DRVETA, UNUTRA[WU

DEKORACIJU I PEJZA@NU ARHITEKTURU, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Teh-ni~ke {kole za obradu drveta, unutra{wu dekoraciju i pej-za`nu arhitekturu, Beograd, ulica Cara Du{ana broj 23,

– Neboj{a Rosi}.





R E [ E W EO RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA PRAV-

NO-BIROTEHNI^KE [KOLE „9. MAJ”, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odboraPravno-birotehni~ke {kole „9. maj”, Beograd, ulica Sve-togorska broj 48,

– Verica Cviti}, dipl. pravnik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA ELEK-TROTEHNI^KE [KOLE „RADE KONÂR”, BEOGRAD

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Elek-trotehni~ke {kole „Rade Kon~ar”, Beograd, ulica Bra}eGrim broj 32,

– Aca Popovi}, dipl. in`. gra|evine.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA EKO-

NOMSKE [KOLE „NADA DIMI]”, ZEMUN

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Ekonom-ske {kole „Nada Dimi}”, Zemun, ulica 22. oktobra broj 19,

– Vladimir Grozdani}, profesor ekonomske grupepredmeta.






R E [ E W EO RAZRE[EWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA TEH-

NI^KE [KOLE, OBRENOVAC

1. Razre{ava se du`nosti ~lana [kolskog odbora Teh-ni~ke {kole, Obrenovac, ulica Mila Mani}a broj 12,

– Vesna Qumovi}, poqoprivredni tehni~ar.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






EKONOMSKO-TRGOVINSKE [KOLE, BEOGRAD – SOPOT

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraEkonomsko-trgovinske {kole, Beograd–Sopot, ulica Kne-za Milo{a broj 12,

– Milan Zec,– Ilija Vojinovi},– Du{an Blagi}.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






GIMNAZIJE U OBRENOVCU, OBRENOVAC

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraGimnazije u Obrenovcu, Obrenovac, ulica M. Obrenovi}abroj 90,

– Nikola [ormaz, in` ma{instva,– Vesna Berowa, farmaceut,– Danilo Vuksanovi}, dipl.pravnik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






TEHNI^KE [KOLE „KOLUBARA”, LAZAREVAC

1. Razre{avaju se du`nosti ~lana [kolskog odboraTehni~ke {kole „Kolubara”, Lazarevac, ulica DositejaObradovi}a broj 6,

– Gordana @ivkovi},– êdomir Radosavqevi}.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






[KOLE ZA O[TE]ENE SLUHOM – NAGLUVE „STEFAN DEÂNSKI”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora [kole zao{te}ene sluhom – nagluve „Stefan De~anski”, Beograd,ulica Svetozara Markovi}a broj 85,

– Dragana Stevanovi}, surdopedagog,– Sneàna Nikoli}, surdopedagog.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






MUZI^KE [KOLE „DAVORIN JENKO”, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Muzi~ke {ko-le „Davorin Jenko”, Beograd, ulica Mi{ka Krawca broj 7,

– Qiqana Koòvi}, administrativni tehni~ar.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-







MUZI^KE [KOLE „STANKOVI]”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Muzi~ke{kole „Stankovi}”, Beograd, ulica Kneza Milo{a broj 1,

– Jasminka Anti}, doma}ica,– Slavi{a Tatomirovi}, geodeta.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






MUZI^KE [KOLE „VATROSLAV LISINSKI”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Muzi~ke{kole „Vatroslav Lisinski”, Beograd, ulica Stra{e Pin-xura broj 1/2,

– mr Stevan Maro{an, dipl. in`. geodezije,– Mila Jankovi}, dipl. etnolog.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAOSME BEOGRADSKE GIMNAZIJE, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Osme beograd-ske gimnazije, Beograd, ulica Gr~i}a Milenka broj 71,

– Mirjana Un~anin, profesor biologije.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU DVA ^LANA [KOLSKOG ODBORATRINAESTE BEOGRADSKE GIMNAZIJE, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Trinaestebeogradske gimnazije, Beograd, ulica Qe{ka broj 47,

– Desanka Dini}, profesor biologije,– Zoran Gaji}, dipl. politikolog.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






GIMNAZIJE „SVETI SAVA”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Gimnazije„Sveti Sava”, Beograd, ulica Resavska broj 58,

– Jelena Brkovi}, lekar,– Zoran Boji}, kontrolor.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU [EST ^LANOVA [KOLSKOG

ODBORA DESETE BEOGRADSKE GIMNAZIJE „MIHAJLO PUPIN”, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Desete beo-gradske gimnazije „Mihajlo Pupin”, Beograd, ulica Pro-leterske solidarnosti broj 1a,

– Ana Cilin{ek-Bo{kovi}, dipl. pravnik,– Tatjana Brzulovi}-Stanisavqevi}, dipl. politiko-

log,– Mr Milenko Krstaji}, dipl. in`. agronomije,– Smiqana Radenkovi}, slu`benik,– Miroslava An|eli}, dipl. pravnik,– Gordana Ze~evi}, profesor.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-







SREDWE ZANATSKE [KOLE, BEOGRAD

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Sredwe za-natske {kole, Beograd, ulica Vukasovi}eva broj 21a,

– Miomir [arenac, dipl. defektolog,– Milica \or|evi}, apsolvent Defektolo{kog fakul-

teta.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






„TEHNOART BEOGRAD” – [KOLE ZA MA[INSTVOI UMETNI^KE ZANATE, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora „Tehnoart Be-ograd” – [kole za ma{instvo i umetni~ke zanate, Beograd,ulica Svetog Nikole broj 39,

– Neboj{a [aqi}, dipl.arhitekta.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-

grada”.




R E [ E W EO IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA TEH-NI^KE [KOLE ZA OBRADU DRVETA, UNUTRA[WUDEKORACIJU I PEJZA@NU ARHITEKTURU, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Tehni~ke {ko-le za obradu drveta, unutra{wu dekoraciju i pejza`nu ar-hitekturu, Beograd, ulica Cara Du{ana broj 23,

– Zoran ]iri}, profesor srpskog jezika.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORAPRAVNO-BIROTEHNI^KE [KOLE „9. MAJ”,

BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Pravno-bi-rotehni~ke {kole „9. maj”, Beograd, ulica Svetogorskabroj 48,

– Gordana Stameni}, advokat.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






ELEKTROTEHNI^KE [KOLE „RADE KONÂR”, BEOGRAD

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Elektroteh-ni~ke {kole „Rade Kon~ar”, Beograd, ulica Bra}e Grimbroj 32,

– @arko Du~i}, profesor defektologije.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-





R E [ E W EO IMENOVAWU ^LANA [KOLSKOG ODBORA EKO-

NOMSKE [KOLE „NADA DIMI]”, ZEMUN

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Ekonomske{kole „Nada Dimi}”, Zemun, ulica 22. oktobra broj 19,

– mr Ivana Spasovi}, profesor istorije.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-







TEHNI^KE [KOLE, OBRENOVAC

1. Imenuje se za ~lana [kolskog odbora Tehni~ke {ko-le, Obrenovac, ulica Mila Mani}a broj 12,

– @ivko Rankovi}, ugostiteqski radnik.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






EKONOMSKO-TRGOVINSKE [KOLE, BEOGRAD–SOPOT

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Ekonomsko-trgovinske {kole, Beograd–Sopot, ulica Kneza Milo{abroj 12, i to

– @elimir Boòvi}, saobra}ajni tehni~ar,– Mirjana Petrovi}, sprema~ica,– Jelena Cvijanovi}, doma}ica.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






GIMNAZIJE U OBRENOVCU, OBRENOVAC

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Gimnazije uObrenovcu, Obrenovac, ulica M. Obrenovi}a broj 90,

– Boà Buzeji}, politikolog,– Sneàna Huski}, in`. statistike,– Pavle Obradovi}, saobra}ajni inèwer.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-






TEHNI^KE [KOLE „KOLUBARA”, LAZAREVAC

1. Imenuju se za ~lanove [kolskog odbora Tehni~ke{kole „Kolubara”, Lazarevac, ulica Dositeja Obradovi}abroj 6,

– Jovan Svilar, ekonomista,– Melka Mirkovi}, tehni~ar.2. Ovo re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-




Gradona~elnik grada Beograda, 28. aprila 2005. godine,na osnovu ~lana 9. Zakona o platama u dràvnim organimai javnim slu`bama („Slu`beni glasnik RS”, broj 34/01) i~lana 48. ta~ka 8. Statuta grada Beograda („Slu`beni listgrada Beograda”, br. 14/04 i 30/04), doneo je

P R A V I L N I K

O PLATAMA I DRUGIM PRIMAWIMA IZABRANIH,IMENOVANIH I POSTAVQENIH LICA U ORGA-NIMA GRADA BEOGRADA I GRADSKOJ UPRAVI

á – OP[TA ODREDBA

^lan 1.

Ovim pravilnikom utvr|uje se pravo na platu, naknadei ostala primawa izabranih, imenovanih i postavqenihlica u organima grada Beograda i Gradskoj upravi.

áá – PLATE I DRUGA PRIMAWA IZABRANIH,IMENOVANIH I POSTAVQENIH LICA

a) Plata

^lan 2.

Izabrano lice u organima grada Beograda (u daqem tek-stu: izabrano lice), ima pravo na platu u stalnom mese~nomiznosu, kada zbog vr{ewa funkcije prestane da ostvarujeplatu u preduze}u, ustanovi ili od samostalne delatnosti.

Pravo na platu u skladu sa odredbama ovog pravilnikaimaju i lica koja imenuje i postavqa Skup{tina grada Be-ograda (u daqem tekstu: Skup{tina) i gradona~elnik gra-da Beograda (u daqem tekstu: gradona~elnik), kao i licakoja postavqa na~elnik Gradske uprave (u daqem tekstuimenovana i postavqena lica).

Plata se prima i za dane godi{weg odmora, za dane dr-àvnih praznika, i u drugim slu~ajevima za koje je zakonompropisano da se ne radi.

^lan 3.

Pravo na platu u skladu sa ~lanom 2. ovog pravilnikaimaju:

– gradona~elnik i zamenik gradona~elnika,– predsednik i zamenik predsednika Skup{tine,– ~lanovi Gradskog ve}a,– sekretar i zamenik sekretara Skup{tine,– na~elnik i zamenik na~elnika Gradske uprave,– gradski menaxer,


– glavni arhitekta grada,– pomo}nik gradona~elnika,– savetnik gradona~elnika,– sekretar sekretarijata, direktor zavoda, direktor

agencije, direktor slu`be, {ef kabineta i wihovi zame-nici,

– gradski javni pravobranilac i wegovi zamenici,– direktor uprave i direktor direkcije u sastavu sekre-

tarijata i– pomo}nik sekretara sekretarijata, direktora zavoda,

direktora agencije, direktora slu`be, {efa kabineta, di-rektora uprave i direktora direkcije u sastavu sekretari-jata i sekretar Gradskog javnog pravobranila{tva.

^lan 4.

Plate izabranih, imenovanih i postavqenih lica iz~lana 3. ovog pravilnika utvr|uju se na osnovu:

1) osnovice za obra~un plata (u daqem tekstu: osno-vica);

2) koeficijenta koji se mnoì osnovicom (u daqem tek-stu: koeficijent);

3) dodatka na platu,4) obaveza koje izabrano, imenovano i postavqeno lice

pla}a po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalnoosigurawe iz plate, u skladu sa zakonom.

^lan 5.

Osnovicu za obra~un i isplatu plata utvr|uje Vlada Re-publike Srbije (u daqem tekstu: Vlada).

^lan 6.

Koeficijent izraàva sloènost poslova koje obavqaizabrano, imenovano i postavqeno lice, odgovornost,uslove rada i stru~nu spremu.

^lan 7.

Dodatak na platu pripada za:1) vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad);2) deùrstvo i druge slu~ajeve rada duèg od punog rad-

nog vremena u skladu sa propisima (prekovremeni rad);3) rad na dan dràvnog i verskog praznika;4) dnevnu naknadu za pove}ane tro{kove rada i boravka

na terenu (terenski dodatak) i5) rad no}u (izme|u 22 i 6 ~asova narednog dana), ako ta-

kav rad nije vrednovan pri utvr|ivawu koeficijenta.Dodatak na platu iz stava 1. ovog ~lana obra~unava se i

ispla}uje u visini utvr|enoj zakonom i Op{tim kolektiv-nim ugovorom.

^lan 8.

Plata utvr|ena u smislu ~lana 4. ovog pravilnika is-pla}uje se za rad u punom radnom vremenu, odnosno radnomvremenu koje se smatra punim.

^lan 9.

Koeficijenti za obra~un i isplatu plata izabranih li-ca iznose:

– 10,50 – za gradona~elnika i– 10,50 – predsednika Skup{tine grada Beograda– 10,35 – za zamenika gradona~elnika i – 10,50 – zamenika predsednika Skup{tine grada

Beograda, i– 9,46 – za ~lanove Gradskog ve}a.

^lan 10.

Koeficijenti za obra~un i isplatu plata imenovanih ipostavqenih lica u organima grada Beograda i Gradskojupravi, iznose:

– 24,00 – za sekretara Skup{tine grada, na~elnikaGradske uprave, gradskog menaxera, glavnog arhitektugrada, pomo}nika gradona~elnika i savetnika gradona-~elnika,

23,31 – za zamenika sekretara Skup{tine grada i zame-nika na~elnika Gradske uprave,

22,62 – za sekretara sekretarijata, direktora zavoda, di-rektora agencije, direktora slu`be, {efa kabineta igradskog javnog pravobranioca,

21,58 – za zamenika sekretara sekretarijata, zamenikadirektora zavoda, zamenika direktora agencije, zamenikadirektora slu`be i zamenika gradskog javnog pravobrani-oca,

21,38 – za direktora uprave i direktora direkcije u sa-stavu sekretarijata i

20,18 – za pomo}nika sekretara sekretarijata, pomo}-nika direktora zavoda, pomo}nika direktora agencije,pomo}nika direktora slu`be, pomo}nika {efa kabine-ta, pomo}nika direktora uprave i direkcije u sastavusekretarijata i sekretara Gradskog javnog pravobrani-la{tva.

^lan 11.

Koeficijent utvr|en za imenovana i postavqena licaiz ~lana 10. ovog pravilnika, uve}ava se u zavisnosti odsloènosti i odgovornosti poslova najvi{e do 30%.

^lan 12.

Gradona~elnik moè, na predlog na~elnika Gradskeuprave, licu koje postavqa na~elnik uz saglasnost gradona-~elnika, umawiti pojedina~no utvr|eni koeficijent iz~lana 10. ovog pravilnika do 30% mese~nom ocenom rezul-tata rada, pod uslovom da postavqeno lice:

– ne izvr{ava, odnosno nesavesno, neblagovremeno ilinemarno obavqa poslove radnog mesta,

– odbija da izvr{i nalog gradona~elnika ili na~elni-ka Gradske uprave bez opravdanog razloga,

– nedostojno, uvredqivo ili na drugi na~in neprimere-no se pona{a prema gra|anima i pravnim licima u postu-pawu pred organizacionim jedinicama Gradske uprave i

– u drugim slu~ajevima kada na~elnik Gradske upraveoceni rad neefikasnim i nekvalitetnim.

Na~elnik Gradske uprave moè, na predlog rukovodio-ca organizacione jedinice, licu koje postavqa na~elnikGradske uprave na predlog rukovodioca organizacione je-dinice, umawiti pojedina~no utvr|eni koeficijent iz~lana 10. ovog pravilnika do 30% mese~nom ocenom rezul-tata rada, pod uslovom da postavqeno lice:

– ne izvr{ava, odnosno nesavesno, neblagovremeno ilinemarno obavqa poslove radnog mesta,

– odbija da izvr{i nalog na~elnika Gradske uprave ilirukovodioca organizacione jedinice bez opravdanog raz-loga,

– nedostojno, uvredqivo ili na drugi na~in se ne-primereno pona{a prema gra|anima i pravnim licima upostupawu pred organizacionim jedinicama Gradskeuprave i

– u drugim slu~ajevima kada rukovodilac organizacio-ne jedinice oceni rad neefikasnim i nekvalitetnim.

^lan 13.

Izabrano lice za koje je ovim pravilnikom utvr|enoda ima pravo na platu, a koje nije na stalnom radu u orga-nima grada Beograda, ima pravo na naknadu u visini raz-like izme|u punog iznosa plate utvr|ene za funkciju ko-ju obavqa i zarade koju ostvaruje u radnom odnosu ili odpenzije.

^lan 14.

Izabranom licu koje ima pravo na platu u skladu saovim pravilnikom, a koje nastavqa rad i ostvaruje platuu preduze}u, ustanovi, od samostalne delatnosti iliostvaruje druga primawa koja imaju karakter plate, moèse utvrditi naknada za vr{ewe funkcije koja iznosi30%, od ukupnog iznosa plate utvr|ene za funkciju kojuobavqa.


^lan 15.

Na naknade utvr|ene u smislu ~l. 13. i 14. ovog pravil-nika pla}aju se porezi i doprinosi u skladu sa zakonom.

b) Druga primawa

^lan 16.

Izabrano, imenovano i postavqeno lice ima pravo nanaknadu plate za vreme odsustvovawa sa rada zbog bolova-wa, stru~nog osposobqavawa i usavr{avawa i u drugim slu-~ajevima odsustvovawa sa rada uz pravo na naknadu plateutvr|ene zakonom i drugim propisima, kao i na otpremni-nu pri prestanku radnog odnosa radi kori{}ewa prava napenziju, naknadu tro{kova prevoza za odlazak i dolazak sposla i druge naknade u visini utvr|enoj aktom Vlade, akozakonom nije druga~ije odre|eno.

^lan 17.

Izabrano, imenovano i postavqeno lice ima pravo nanaknadu plate za vreme odsustvovawa sa rada zbog privre-mene spre~enosti za rad, i to:

– u visini 65% prose~ne plate u prethodna tri mesecapre meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost zarad, ali ne mawe od minimalne zarade utvr|ene u skladusa zakonom, ako je spre~enost za rad prouzrokovana bole-{}u ili povredom van rada, ako zakonom nije druga~ijeodre|eno,

– u visini 100% prose~ne plate u prethodna tri mesecapre meseca u kojem je nastupila privremena spre~enost zarad ali ne mawe od minimalne zarade utvr|ene u skladu sazakonom, ako je spre~enost za rad prouzrokovana profesi-onalnom bole{}u ili povredom na radu, ako zakonom nijedruga~ije odre|eno.

^lan 18.

Pravo na platu, naknade i druga primawa pripada iza-branom, imenovanom i postavqenom licu na stalnom radu uorganima grada Beograda i Gradskoj upravi od dana stupa-wa na du`nost do dana razre{ewa odnosno do dana pre-stanka vr{ewa funkcije.

v) Primawa po prestanku funkcije

^lan 19.

Izabrano lice po prestanku funkcije ima pravo naplatu u trajawu od {est meseci u visini koju je imao u vre-me prestanka funkcije.

Pravo na platu iz stava 1. ovog ~lana moè se izuzetnoproduìti do {est meseci ukoliko u tom vremenu izabra-no lice sti~e pravo na penziju.

Pravo iz st. 1. i 2. ovog ~lana prestaje zasnivawem rad-nog odnosa ili sticawem prava na penziju prema propisi-ma o penzijskom i invalidskom osigurawu.

^lan 20.

Imenovano i postavqeno lice koje po isteku mandatane bude ponovo imenovano, odnosno postavqeno ili koje utoku trajawa mandata bude razre{eno, moè se rasporedi-ti na radno mesto u Gradskoj upravi koje odgovara wegovojstru~noj spremi i radnim sposobnostima.

Ukoliko se imenovano, odnosno postavqeno lice nemoè rasporediti na na~in iz stava 1. ovog ~lana ili neprihvati ponu|eni raspored, prestaje mu radni odnos.

Imenovano, odnosno postavqeno lice iz stava 2. ovog~lana ima pravo na platu u trajawu od {est meseci koju jeimalo u vreme kada mu je prestao radni odnos.

Pravo na platu iz stava 3. ovog ~lana moè se izuzetnopoduìti do {est meseci ukoliko u tom vremenu imenova-no odnosno postavqeno lice sti~e pravo na penziju.

Pravo iz st. 3. i 4. ovog ~lana prestaje zasnivawem rad-nog odnosa ili sticawem prava na penziju prema propisi-ma o penzijsko-invalidskom osigurawu.

ááá – NAKNADE TRO[KOVA ZA VR[EWE SLU@BENE DU@NOSTI

^lan 21.

Izabrano, imenovano i postavqeno lice ima pravo nanaknadu tro{kova nastalih vr{ewem slu`bene du`nostivan teritorije grada Beograda.

^lan 22.

Izabrano, imenovano i postavqeno lice ima pravo nanaknadu materijalnih tro{kova: za dnevnice, no}ewa itro{kove prevoza na slu`benom putovawu, upotrebu sop-stvenog vozila u slu`bene svrhe i u drugim slu~ajevimautvr|enim zakonom.

Naknade iz stava 1. ovog ~lana ispla}uju se u visinipod uslovima i na na~in utvr|en aktom Vlade.

^lan 23.

Pojedina~ni akt o upu}ivawu izabranog, imenovanog ipostavqenog lica na slu`beni put u zemqi i inostranstvudonosi gradona~elnik ili lice koje on ovlasti.

Putni nalog za slu`beni put u zemqi za gradona~elni-ka i lica koja bira, imenuje ili postavqa Skup{tina iimenuje i postavqa gradona~elnik, izdaje gradona~elnikili lice koje on ovlasti, a za lica koja postavqa na~elnikGradske uprave, izdaje na~elnik Gradske uprave ili licekoje on ovlasti.

^lan 24.

Pojedina~na re{ewa o ostvarivawu prava u skladu saovim pravilnikom, ako zakonom, drugim propisom i ovimpravilnikom nije druga~ije odre|eno, donosi:

– gradona~elnik za izabrana, imenovana i postavqenalica u organima grada i za lica koja postavqa gradona~el-nik,

– na~elnik Gradske uprave za lica koja postavqa na~el-nik Gradske uprave.

áâ – ZAVR[NA ODREDBA

^lan 25.

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od danaobjavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Gradona~elnik grada BeogradaBroj 12-776/05-G, 28. aprila 2005. godine

Gradona~elnikNenad Bogdanovi}, s. r.

Gradona~elnik grada Beograda, 19. aprila 2005. godine,na osnovu ~lana 124. stav 1. Zakona o javnim nabavkama(„Slu`beni glasnik RS”, br. 39/02, 43/03 i 55/04) i ~lana48. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beogra-da”, br. 14/04 i 30/04), doneo je

P R A V I L N I K

O POSTUPKU JAVNIH NABAVKI MALE VREDNOSTI

á – OP[TE ODREDBE

^lan 1.

Ovim pravilnikom bliè se ure|uje postupak javnih na-bavki dobara, usluga i ustupawa izvo|ewa radova malevrednosti za potrebe organizacionih jedinica Gradskeuprave grada Beograda i Fonda za finansirawe izgradwestanova solidarnosti.


^lan 2.

Javna nabavka male vrednosti, u smislu Pravilnika, je-ste nabavka ~ija je procewena vrednost na godi{wem nivounià od vrednosti odre|ene u zakonu kojim se ure|uje godi-{wi buxet Republike Srbije.

^lan 3.

Naru~ioci u smislu Pravilnika su organizacione je-dinice Gradske uprave (sekretarijati, zavod, agencije, slu-`be) i Fond za finansirawe izgradwe stanova solidarno-sti (u daqem tekstu: naru~ilac).

^lan 4.

Naru~ilac moè da po~ne postupak javne nabavke malevrednosti ako je nabavka predvi|ena Planom nabavki i akosu za tu nabavku predvi|ena sredstva u buxetu grada Beogra-da ili u finansijskom planu za teku}u godinu, u smislu Za-kona o buxetskom sistemu.

Sredstva za odre|enu javnu nabavku ne mogu pre}i iznospredvi|en u propisu kojim se ure|uje izvr{ewe buxeta ijavno finansirawe.

Ako nije donet buxet grada Beograda, naru~ilac moèpo~eti postupak javne nabavke samo do iznosa sredstavaplaniranih u skladu sa propisom o privremenom finansi-rawu.

^lan 5.

Organizacione jedinice Gradske uprave smatraju senaru~iocem kada se radi o nabavci dobara i usluga i ustu-pawu izvo|ewa radova ~ije se pla}awe vr{i sa buxetskepozicije te organizacione jedinice, a Fond za finansi-rawe izgradwe stanova solidarnosti kada se finansira-we vr{i sa pozicije tog fonda utvr|ene buxetom gradaBeograda.

^lan 6.

Vrednost nabavke se utvr|uje na osnovu procewene vred-nosti istovrsnih dobara, usluga i radova koje naru~ilacnabavqa u toku jedne kalendarske godine.

Za odre|ivawe predmeta javne nabavke, procewene vred-nosti nabavke, izbor postupka i zakonito sprovo|eweistog odgovara naru~ilac.

^lan 7.

Ako se tokom postupka utvrdi da je stvarna vrednostnabavke iznad vrednosti iz ~lana 2. Pravilnika, zapo~e-ti postupak se obustavqa, a postupak dodele javne nabav-ke }e se sprovesti na na~in propisan u Zakonu o javnimnabavkama.

Naru~ilac je duàn da ponu|a~ima dostavi pismenoobave{tewe o obustavi iz stava 1. ovog ~lana, sa navedenimrazlozima za obustavu postupka.

^lan 8.

U postupku dodele ugovora o javnoj nabavci male vred-nosti naru~ilac mora da postupa u skladu sa na~elima Za-kona o javnim nabavkama i da obezbedi naro~ito:

– da kori{}ewe sredstava bude najekonomi~nije sa sta-novi{ta roka, kvaliteta i cene;

– konkurenciju izme|u ponu|a~a, odnosno da postupa uskladu sa propisima o za{titi konkurencije;

– da se ni u jednom elementu i fazama postupka dodelejavne nabavke me|u ponu|a~ima ne vr{i diskriminacija;

– da se evidentiraju sve faze postupka dodele javne na-bavke male vrednosti i

– da se pripremi konkursna dokumentacija i vodi postu-pak na srpskom jeziku.

^lan 9.

Naru~ilac je duàn da u postupku dodele ugovora o na-bavkama male vrednosti obezbedi da ugovorena cena ne bu-de ve}a od uporedive trì{ne cene.

^lan 10.

Vrednost predmeta javne nabavke u konkursnoj dokumen-taciji i ponudi mora biti navedena u dinarima.

Naru~ilac moè da zahteva da ponu|a~ iskaè vredno-sti i u stranoj valuti, pri ~emu mora navesti da se prera-~unavawe u dinare vr{i prema sredwem deviznom kursu Na-rodne banke Srbije koji vaì na dan otvarawa ponuda.

^lan 11.

Otvarawe ponuda vr{i se po pravilu javno, osim u slu-~ajevima predvi|enim zakonom.

Svakom zainteresovanom licu mora biti omogu}en uvidu Pravilnik.

Svakom licu mora biti omogu}eno u~estvovawe u po-stupku, bez obzira na to da li ga je naru~ilac pozvao da dâponudu ili ne.

áá – POSTUPAK JAVNE NABAVKE

^lan 12.

Naru~ilac moè dodeliti javnu nabavku male vredno-sti:

1. u redovnom postupku ili

2. u skra}enom postupku.

Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, dodela javne nabavkemale vrednosti ustupawa izvo|ewa radova vr{i se iskqu-~ivo u redovnom postupku.

^lan 13.

U postupku dodele javne nabavke male vrednosti krite-rijum za izbor je, po pravilu, najnià ponu|ena cena.

Naru~ilac moè utvrditi kao kriterijum za ocewivaweponuda ekonomski najpovoqniju ponudu.

Naru~ilac je duàn da pribavi najmawe tri ponude.U postupku dodele nabavke male vrednosti ponu|a~i mo-

gu da podnesu samo po jednu ponudu i ne mogu je mewati.Poga|awe izme|u naru~ioca i ponu|a~a oko elemenata

ponude nije dozvoqeno.

^lan 14.

Postupak dodele javne nabavke male vrednosti prime-wuje se za dodelu javnih nabavki:

– radova,– dobara,– usluga.Radovima u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se izvo-

|ewe arhitektonsko-gra|evinskih radova, gra|evinsko-za-natskih radova, instalaterskih radova, radova na ugradwiinstalacija, postrojewa i opreme, adaptacija i sanacijaobjekata.

1. Redovan postupak

Pokretawe postupka

^lan 15.

Naru~ilac pokre}e postupak javne nabavke male vredno-sti dono{ewem odluke o pokretawu postupka u pismenomobliku (u daqem tekstu: odluka), (OBR-MV-1) koja sadrì:

– redni broj javne nabavke za teku}u godinu;– predmet javne nabavke;– okvirnu vrednost javne nabavke (procewena vrednost);– okvirni rok za realizaciju javne nabake;– okvirni rok zakqu~ewa ugovora;– izvor finansirawa javne nabavke (pozicija u buxetu,

razdeo, funkcionalna i ekonomska klasifikacija);– podatak da li su u teku}oj godini sprovedene nabavke

istovrsnih dobara, usluga ili radova i ako jesu, navesti ukojoj vrednosti;

– vrstu postupka;


– kriterijum;– sastav komisije za javnu nabavku sa zanimawem ~la-

nova;– rukovodioca javne nabavke;– rok za dostavqawe ponuda;– okvirni rok za dono{ewe odluke o dodeli javne na-

bavke.Odluku o pokretawu postupka javne nabavke male vred-

nosti potpisuje rukovode}i radnik naru~ioca.Ovla{}eno lice Sekretarijata za finansije parafom

potvr|uje da naru~ilac na navedenoj poziciji ima obezbe-|ena finansijska sredstva, a Slu`ba za javne nabavke svo-jim parafom potvr|uje da odluka sadrì sve potrebne ele-mente

Komisija za javnu nabavku

^lan 16.

Odlukom se obrazuje komisija za javnu nabavku (u daqemtekstu: komisija).

Komisiju ~ine predsednik i najmawe dva ~lana. ^lano-vi komisije biraju se iz reda zaposlenih i imaju odgovara-ju}e stru~no znawe iz oblasti iz koje se javna nabavka vr-{i.

Jedan ~lan komisije obavezno je diplomirani pravnik.

^lan 17.

Komisija je du`na da za konkretnu nabavku:– prikupi najmawe tri ponude;– javno otvori ponude;– sa~ini zapisnik o otvarawu ponuda;– dostavi ponu|a~ima zapisnik o otvarawu ponuda u ro-

ku od tri dana od dana otvarawa ponuda;– izvr{i stru~nu ocenu ponuda i preporuku izbora.

Konkursna dokumentacija

^lan 18.

Naru~ilac priprema konkursnu dokumentaciju tako daponu|a~i na osnovu we mogu da pripreme ispravnu ponudu.

Obim i sadrìnu konkursne dokumentacije odre|uje na-ru~ilac prema predmetu i vrednosti javne nabavke dobara,usluga i radova za svaku javnu nabavku posebno.

Sekretarijat za finansije – Uprava za investicijepriprema i odgovoran je za izradu tehni~kog dela konkurs-ne dokumentacije za ustupawe izvo|ewa radova bez obzirana procewenu vrednost javne nabavke.

Naru~ilac dostavqa konkursnu dokumentaciju najmawetrojici potencijalnih ponu|a~a.

^lan 19.

Konkursna dokumentacija obavezno sadrì:1. poziv da se daju ponude;2. uputstvo ponu|a~ima kako da sa~ine ponudu;3. obrazac ponude;4. obrazac za ustanovqavawe kvalifikacije i uputstvo

kako se dokazuje kvalifikacija ponu|a~a;5. obrazac izjave da ponu|a~ prihvata uslove iz poziva i

konkursne dokumentacije;6. model ugovora na koji je data saglasnost od Gradskog

javnog pravobranila{tva;7. vrstu, tehni~ke karakteristike, kvalitet, koli~inu i

opis dobara, radova ili usluga, na~in sprovo|ewa kontro-le i obezbe|ivawa garancije kvaliteta, rok izvr{ewa, me-sto izvr{ewa ili isporuke dobara, eventualne dodatneusluge i sl.;

8. tehni~ku dokumentaciju i planove;9. vrstu finansijske garancije u slu~aju dodele ugovora,

ukoliko se ona traì.Konkursna dokumentacija moè da sadrì i druge ele-

mente koji su, s obzirom na predmet javne nabavke, neophod-ni za izradu ponude.

Pravila u postupku dodele ugovora

^lan 20.

Postupak se sprovodi saglasno ~lanu 13. Pravilnika.

Uslovi za u~e{}e

^lan 21.

Pravo na u~e{}e u postupku ima doma}e ili strano fi-zi~ko lice:

– ako je registrovano za obavqawe odgovaraju}e delat-nosti kod nadle`nog organa;

– nije u roku od dve godine pre upu}ivawa poziva za pod-no{ewe ponude ka`wavano za krivi~no delo ili prekr{ajiz oblasti koja je predmet javne nabavke;

– ako je za teku}u godinu izmirilo dospele poreze i dru-ge javne da`bine u skladu sa propisima Republike Srbije,odnosno sa propisima Republike Crne Gore ili strane dr-àve kada ima sedi{te na wenoj teritoriji.

Pravo na u~e{}e u postupku ima doma}e ili stranopravno lice:

– ako je registrovano za obavqawe odgovaraju}e delat-nosti kod nadle`nog organa;

– kome u roku od dve godine pre dostavqawa poziva zapodno{ewe ponuda nije izre~ena pravosna`na sudska iliupravna mera zabrane obavqawa delatnosti koja je predmetjavne nabavke;

– ako je za teku}u godinu je izmirilo dospele poreze,doprinose i druge javne da`bine u skladu sa propisimaRepublike Srbije, odnosno sa propisima Republike CrneGore ili strane dràve kada ima sedi{te na wenoj teri-toriji;

– ako ima vaè}u dozvolu nadle`nog organa za obavqa-we delatnosti koja je predmet javne nabavke, a takva dozvo-la je predvi|ena posebnim propisom;

– ako raspolaè neophodnim finansijskim i poslov-nim kapacitetom;

– ako raspolaè dovoqnim tehni~kim kapacitetom.

^lan 22.

Ponu|a~ je duàn da kao dokaz o ispuwenosti uslova iz~lana 21. Pravilnika za u~e{}e u postupku, uz ponudu do-stavi i:

– izvod iz sudskog ili drugog registra, koji se odnosina registraciju lica za obavqawe odgovaraju}e delatnostikod nadle`nog organa dràve u kojoj ima sedi{te, odnosnopotvrdu nadle`nog organa koji vodi evidenciju izdatihdozvola za obavqawe odgovaraju}e delatnosti;

– potvrdu nadle`nog poreskog organa, to jest poreskouverewe dràve u kojoj ima sedi{te ili Republike CrneGore;

– pismenu izjavu ovla{}enog lica ponu|a~a datu podkrivi~nom i materijalnom odgovorno{}u overenu prednadle`nim organom dràve (OBR-MV-2), odnosno republi-ke u kojoj ima sedi{te kao dokaz o ispuwenosti ostalihuslova.

Dokazi iz stava 1. ovog ~lana ne mogu biti stariji od{est meseci od dana dostavqawa poziva.

^lan 23.

Naru~ilac moè, u slu~aju da posumwa u verodostojnostizjave ponu|a~a, to jest ako kod naru~ioca postoji nedoumi-ca o tome da li ponu|a~ ispuwava neki od uslova iz ~l. 21.i 22. Pravilnika, zatraìti od ponu|a~a da dostavi tra-èna dokumenta kojima potvr|uje ispuwewe uslova.

Rokovi u postupku za dodelu ugovora

^lan 24.

Rok za dostavqawe ponuda odre|uje se u pozivu za dosta-vqawe ponuda.

Rok odre|en u pozivu ne moè biti kra}i od pet dana oddana odre|enog za otvarawe ponude.


Rok za izbor najpovoqnije ponude i sa~iwavawe izve-{taja o dodeli ugovora ne moè biti duì od 15 dana oddana otvarawa ponuda.

Na~in prikupqawa ponuda

^lan 25.

Slawe poziva i prikupqawe ponuda vr{i se na jedan odslede}ih na~ina:

– po{tom ili– li~nom dostavom.

Javno otvarawe ponuda

^lan 26.

Otvarawe ponuda se po pravilu vr{i javno, osim u slu-~ajevima predvi|enim zakonom.

Ponude se otvaraju u roku od 30 minuta od isteka rokaza podno{ewe ponuda.

O otvarawu ponuda vodi se zapisnik (OBR-MV-3) kojiobavezno sadrì slede}e podatke:

– ime, adresu ponu|a~a i broj pod kojim je ponuda zave-dena;

– ispuwenost uslova za u~e{}e iz ~lana 21. Pravilnika;– ispuwenost svih uslova iz konkursne dokumentacije;– ponu|enu cenu.Predsednik i ~lanovi komisije pri otvarawu ponuda

parafiraju sve stranice ponude.Kopija zapisnika o otvarawu ponuda dostavqa se ponu-

|a~ima u roku od tri dana od dana otvarawa ponuda.

Dodela ugovora

^lan 27.

Razmatraju se blagovremene i ispravne ponude.Neblagovremene ponude se ne razmatraju i neotvorene

se vra}aju ponu|a~u.Ponude koje su neispravne moraju se odbiti, a mogu se

odbiti i neodgovaraju}e i neprihvatqive ponude.Naru~ilac je duàn da svoju odluku o odbijawu svih po-

nuda pismeno obrazloì, posebno navode}i razloge odbi-jawa.

U slu~aju okon~awa postupka odbijawem svih ponuda,isti se moè ponoviti.

^lan 28.

Stru~nu analizu ponuda i prate}e dokumentacije oba-vqa komisija.

Komisija utvr|uje da li ponude u potpunosti ispuwava-ju zahteve iz konkursne dokumentacije, to jest da li sadrèsve elemente zadate u konkursnoj dokumentaciji.

Ukoliko se utvrdi da ponuda ne ispuwava sve zahteve izkonkursne dokumentacije, takva ponuda smatra se neisprav-nom.

Komisija moè izvr{iti izbor najpovoqnijeg ponu|a-~a ukoliko su pribavqene najmawe tri ponude.

Izabrana ponuda mora biti ispravna.Komisija sastavqa pismeni izve{taj o pregledu i oce-

ni ponuda sa podacima o preporuci izbora (OBR-MV-4).

^lan 29.

Naru~ilac je duàn da sastavi pismeni izve{taj o do-deli ugovora na obrascu koji je sastavni deo Pravilnika(OBR-MV-5) koji potpisuju rukovodilac javne nabavke i ru-kovode}i radnik naru~ioca.

Izve{taj iz stava 1. ovog ~lana mora da sadrì naro~i-to slede}e podatke:

– ime i adresu naru~ioca;– predmet i vrednost ugovora o javnoj nabavci;– imena ponu|a~a ~ije su ponude odbijene i razloge za

wihovo odbijawe;– ime uspe{nog ponu|a~a i razloge za izbor wegove po-

nude.

^lan 30.

Rukovode}i radnik naru~ioca donosi odluku o dodeliugovora (OBR-MV-6).

Odluka iz stava 1. ovog ~lana sadrì:– ime, adresu ponu|a~a i broj pod kojim je ponuda zave-

dena,– predmet javne nabavke i– vrednost koja se dodequje ugovorom.

^lan 31.

Naru~ilac je duàn da odmah pismeno obavesti ponu|a-~a o dodeli ugovora o javnoj nabavci (OBR-MV-7).

Obave{tewe iz stava 1. ovog ~lana potpisuje i dostavqasvim ponu|a~ima naru~ilac, preporu~enom po{iqkom sadostavnicom.

2. Skra}eni postupak

^lan 32.

Dodela javne nabavke po skra}enom postupku primewujese kod dodele pojedina~ne nabavke dobara ili usluga ~ijaprocewena vrednost ne prelazi 50% vrednosti iz ~lana 2.Pravilnika u slu~aju:

1. hitne nabavke kada je zbog vanrednih, nepredvi|enihokolnosti potrebno hitno izvr{iti nabavku ili

2. kod kojih bi sprovo|ewe postupka dodele ugovorashodno odredbama redovnog postupka Pravilnika bilo ne-celishodno iz razloga ekonomi~nosti, budu}i da bi izazva-lo tro{kove pribli`no vrednosti same nabavke.

O dodeli javne nabavke u skladu sa stavom 1. ovog ~lanaodlu~uje i odgovoran je naru~ilac.

^lan 33.

Postupak dodele javne nabavke u skra}enom postupku za-po~iwe odlukom o pokretawu postupka male vrednosti uskra}enom postupku u pismenom obliku (u daqem tekstu:Odluka u skra}enom postupku), (OBR-MV-8).

Odlukom u skra}enom postupku odre|uje se:– redni broj javne nabavke,– datum javne nabavke,– predmet javne nabavke,– procewena vrednost javne nabavke,– izvor finansirawa javne nabavke (pozicija u buxetu,

razdeo, funkcionalna i ekononomska klasifikacija),– podatak da li su u teku}oj godini sprovedene nabavke

istovrsnih dobara i usluga i ako jesu, navesti u kojoj vred-nosti,

– naziv ponu|a~a kojima }e se pozivi dostaviti.– rok za podno{ewe ponuda,– rok za izbor najpovoqnije ponude.Odluku u skra}enom postupku potpisuje rukovode}i rad-

nik naru~ioca i realizator.Ovla{}eno lice Sekretarijata za finansije parafom

potvr|uje da naru~ilac na navedenoj poziciji ima obezbe-|ena finansijska sredstva, a Slu`ba za javne nabavke svo-jim parafom potvr|uje da Odluka u skra}enom postupku sa-drì sve potrebne elemente.

^lan 34.

Rukovode}i radnik naru~ioca posebnom odlukom odre-|uje lice koje se stara o realizaciji javne nabavke u skra-}enom postupku – realizator javne nabavke.

^lan 35.

Realizator javne nabavke sprovodi skra}eni postupaknabavke prikupqawem ponuda na jedan od slede}ih na~ina:

– po{tom,– li~nom dostavom,– elektronskom po{tom ili– telefaksom.


^lan 36.

Realizator javne nabavke sprovodi skra}eni postupaknabavke u slu~aju kada cenu proveri najmawe kod tri poten-cijalna ponu|a~a, to jest kada je pribavio najmawe tri po-nude

^lan 37.

Kriterijum za izbor najpovoqnije ponude u skra}enompostupku je najnià ponu|ena cena i podrazumeva dodelunabavke ponu|a~u koji pod jednakim uslovima ponudi naj-niù cenu.

^lan 38.

Nakon sprovedenog skra}enog postupka, realizator jeduàn da sa~ini izve{taj o dodeli javne nabavke u skra}e-nom postupku (OBR-MV-9), koji sadrì slede}e podatke:

– ime i adresu naru~ioca;– navo|ewe razloga za sprovo|ewe skra}enog postupka

sa obrazloèwem;– predmet nabavke;– imena ponu|a~a ~ije su ponude odbijene i razloge za

wihovo odbijawe;– ime ponu|a~a koji je dao najpovoqniju ponudu i razlo-

ge za izbor wegove ponude;– eventualne druge podatke bitne za dodelu nabavke.Izve{taj o dodeli potpisuju realizator javne nabavke i

rukovode}i radnik naru~ioca.

^lan 39.

Javna nabavka u skra}enom postupku dodequje se narux-benicom (OBR-MV-10).

Naruxbenica sadrì:– redni broj javne nabavke,– datum javne nabavke,– predmet javne nabavke,– opis javne nabavke,– vrednost javne nabavke,– rok pla}awa,– na~in pla}awa,– rok isporuke,– opcija ponude,– naziv izabranog ponu|a~a sa potrebnim podacima

(adresa, PIB, MB, PDV, broj ra~una).Rok za dodelu nabavke naruxbenicom ne moè biti du-

ì od sedam dana od dana dono{ewa Odluke u skra}enompostupku.

^lan 40.

Realizator javne nabavke duàn je da ponu|a~a koji ni-je izabran upozna sa dodelom nabavke u skra}enom postup-ku samo u slu~aju ako ponu|a~ to izri~ito zahteva.

^lan 41.

Naru~ilac je duàn da proveri kvalitativnu i kvanti-tativnu realizaciju javne nabavke.

U slu~aju nedostataka u realizaciji javne nabavke naru-~ilac moè opozvati naruxbenicu i pokrenuti postupakpovra}aja datog nov~anog iznosa.

ááá – VO\EWE EVIDENCIJE I ARHIVIRAWE DOKUMENTACIJE

^lan 42.

O svakoj pojedina~noj javnoj nabavci vodi se odgovara-ju}a evidencija.

Elektronska po{ta se mora priloìti u spise u {tam-panom obliku.

^lan 43.

Dokumentacija se ~uva godinu dana po zakqu~ivawu ugo-vora, odnosno godinu dana po isteku garantnog roka.

^lan 44.

Evidenciju o dodeli javnih nabavki male vrednosti vo-di naru~ilac.

Naru~ilac javne nabavke duàn je da svu dokumentaciju pri-kupi i preda da se na odgovaraju}i na~in zavede i arhivira.

Evidencija o javnim nabavkama male vrednosti vodi seposebno za dodelu javne nabavke po redovnom postupku, aposebno za dodelu javne nabavke po skra}enom postupku.

^lan 45.

Evidencija treba da sadrì najmawe:

a) redovan postupak1. odluku o pokretawu postupka,2. konkursnu dokumentaciju,3. sve ponude,4. zapisnik o otvarawu ponuda,5. izve{taj komisije o pregledu i oceni ponuda,6. izve{taj o dodeli ugovora,7. odluku o dodeli ugovora,8. obave{tewe o dodeli,9. kopiju ugovora;

b) skra}eni postupak1. odluka u skra}enom postupku,2. sve pribavqene ponude ili predra~une,3. izve{taj o dodeli nabavke,4. kopiju naruxbenice.

^lan 46.

Naru~ilac je duàn da Slu`bi za javne nabavke do 15. jula,odnosno 16. januara dostavi {estomese~ni izve{taj o dodeqe-nim javnim nabavkama, po vrstama javnih nabavki i u formikoju propi{e Uprava za javne nabavke Republike Srbije.

áâ – ZAVR[NE ODREDBE

^lan 47.

Sastavni deo Pravilnika su slede}i obrasci:– odluka o pokretawu postupka u redovnom postupku

(OBR-MV-1),– pismena izjava ovla{}enog lica ponu|a~a (OBR-MV-2),– zapisnik o otvarawu ponuda (OBR-MV-3),– izve{taj o pregledu i oceni ponuda (OBR-MV-4),– izve{taj o dodeli ugovora u redovnom postupku (OBR-

MV-5),– odluka o dodeli ugovora (OBR-MV-6),– obave{tewe o dodeli ugovora u redovnom postupku

(OBR-MV-7),– odluka o pokretawu postupka u skra}enom postupku

(OBR-MV-8),– izve{taj o dodeli nabavke u skra}enom postupku

(OBR-MV-9),– naruxbenica (OBR-MV-10),Navedeni obrasci su sastavni deo Pravilnika i shod-

no se primewuju s obzirom na predmet javne nabavke.

^lan 48.

Na pitawa koja nisu ure|ena Pravilnikom primewujuse odredbe Zakona o javnim nabavkama.

^lan 49.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana obja-vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

^lan 50.

Stupawem na snagu ovog pravilnika prestaje da vaì Pra-vilnik o postupku javnih nabavki male vrednosti („Slu-`beni list grada Beograda”, br. 4/03 i 11/04).

Gradona~elnik grada BeogradaBroj 020-587/05-G, 19. aprila 2005. godine

Gradona~elnikNenad Bogdanovi}, s. r.



- 1

-

______________________

__________

: ___________

1. / / : ___________________________________________________________

2. _____________________________________________

3. : ______________________________________________

4. : _______________________________________________

5. : _________, _____,

___________

6. ,

, ________________________________________________

7.

8. ________________________________________________

9. :

- __________________________ , _______________

- __________________________ , _____________________

- __________________________ , _____________________

10. :__________________________________________

11. ______________________________________________________

12. ______ .

__________________________

: ___________

: ___________

( )

: _____________

: _____________

(

)


– 2

: __________

: ___________________________________________________

: ____________________

______________________________

, ,

:

- 2

;

-

, ;

- ;

- ;

- ;

- ,

.

______________________________


- 3

-

________________________

:_________________________

1. ____________

______ ___________________________________________________

2. :

__________________, , _________________,

__________________, , _________________,

__________________, , _________________,

3.

:

. . .

1.

2.

3.

4. :

-

-

( )

5. , . ___________ ______ ,

, :


6. :

-

-

-

( )

7. ,

( )

.

.

-

-

-

-

-

-

/

-

-

-

(

)

8.

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

9.

:

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________

___________________________________________________________________________


10. :

__________________________ __________________________

__________________________ ___________________________

__________________________ ___________________________

11. :

12. ___________ .

13. - ________________________

.

,

.

, ____________.


O -4

28.

('' '' ____/05) ____

___________________________________________________________

1. : ____________________________

2. :_____________

3. : _______________

4. ____________

( - )

5. ,

,

.

____________________________________________________________________

____________________________________________________________________

____________________________________________________________________

____________________________________________________________________

____________________________________________________________________

____________________________________________________________________


6. , ,

, ,

_____________________________________________ ______ _________.

________________________ .

7.

_____________________________ __________________________

_____________________________ __________________________

_____________________________ __________________________

, ____________________


-5

–

________________

_________________

_______________

81. («

», 39/02, 43/03 55/04) 29.

('' ''

_________ __________________________________________,

,

:

1. ;

2. ;

3. –

;

4. ;

5. ;

6. ;

7.

;

8. .

_______________________ _______________________


-6

–

___________________________

__________________________

_________________________

___ ('' ''

39/02, 43/03 55/04) 30.

('' '' ____/05)

,

_________________________

_______________________________________________________________

_______________________________________________________________________

__________ _________________________________

____________________________________ .


-7

-

________________________

: ____________________________

: ___________________________

82. («

», 39/02, 43/03 55/04) 31.

('' '' _____/05)

_______________________________________________________________________,

_____________________________________

_______ ______________.

_____________________


– 8

_______ __________

1. _____________________________________________________

2. _______________________________________________

3. : ________, _______________

__________________.

4.

, ____________________________________________

5. ,

:

______ –

______ –

6. , :

____________________________________________________

____________________________________________________

____________________________________________________


- -9

–

_________________________

_______________

______________

38.

('' '' ____/05),

,

:

1. ;

2.

;

3.

;

4. ;

5. .

_______________________ ____________________


- - 10

–

__________________________________

______________________________________

:________________________

:_________________________

:________________________

:_________________

: __________

: ____________________

: ; –

_____________________________________________________

______________________________________________________________________

_________________________________________________

__________________________________________________________

________________________________________________________

__________________________________________________________

_________________________________________________________

_______________________________________________

A :_________________________________________________________

:________________________

:_________________________

:________________________

:_________________

___________________________


Strana

Generalni plan Mladenovca 2021. – – – – – – – 1Re{ewa o razre{ewu ~lanova {kolskih odbora

u jednom broju osnovnih {kola u Beogradu – – – – 35–40Re{ewa o imenovawu ~lanova {kolskih odbora

u jednom broju osnovnih {kola u Beogradu – – – – 40–45Re{ewa o razre{ewu ~lanova {kolskih odbora

u jednom broju sredwih {kola u Beogradu – – – – – 45–48

Strana

Re{ewa o imenovawu ~lanova {kolskih odbora u jednom broju sredwih {kola u Beogradu – – – – – 48–51

Pravilnik o platama i drugim primawima iza-branih, imenovanih i postavqenih lica u organima grada Beograda i Gradskoj upravi – – – – – – – – – 51

Pravilnik o postupku javnih nabavki male vrednosti – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 53

S A D R @ A J


„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ

ГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg NikolePa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednikRADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa:JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15

Documents

SLU@BENI LIST - sllistbeograd.rs · bije”, broj 47/03) i ~l. 11. i 27. Statuta grada Beograda ... centar, sa stalnim porastom i promenama u podeli struk-tura aktivnosti stanovni{tva,