SLU@BENI LIST · – Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03), ... uje plan nalazi se vo-dena povr{ina starog meandra, okolne wive, nasip uz Ko- ... Teren

OBRENOVAC

Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici

odrànoj 29. decembra 2008. godine, na osnovu ~l. 37. i 54.

Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”,

br. 47/03 i 34/06), ~lana 157. Statuta grada Beograda („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 39/08), ~lana 22. stava 2.

a u vezi ~lana 133. Statuta gradske op{tine Obrenovac

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 44/08) i Odluke

predsednika gradske op{tine Obrenovac VI-15 br. 350-891

od 16. novembra 2007. godine, po prethodno pribavqenom

mi{qewu Komisije za planove gradske op{tine Obreno-

vac, donela je

P L A N O P [ T E G U R E \ E W A

PODRU^JA „POTKOVICE”

U OBRENOVCU

1. UVOD, POVOD I CIQEVI IZRADE PLANA

„Potkovica” je prostor koji se nalazi u neposrednoj bli-

zini grada Obrenovca i predstavqa prirodno okruèwe ~i-

jim ure|ewem bi se stvorio atraktivan prostor za boravak

qudi u prirodi i sklawawe od svakodnevne buke i zaga|ewa.

To je nekada{wi meandar Kolubare, koji je posle promene

toka reke ostao kao specifi~na prirodna potcelina i omi-

qeno mesto okupqawa pecaro{a i qubiteqa prirode.

Povod za izradu urbanisti~kog plana je èqa da se pro-

stor „Potkovice” uredi i prilagodi potrebama onih koji

borave u woj. Tako|e, povod za izradu plana je i èqa da se

ovaj prostor za{titi od neplanske izgradwe i stihijskog

naru{avawa prirodnog ambijenta.

Ciq je da se planski odredi i na zakonu zasnovanoj

proceduri usvoji dogovor o budu}em kori{}ewu prostora

„Potkovice”. Tako|e ciq izrade plana je da se prostor za-

{titi strogo kontrolisanim pravilima ure|ewa i gra|e-

wa i na taj na~in o~uva prirodno okruèwe kao specifi-

~an prirodni ambijent.

Zadatak je da ovaj plan defini{e aktivnosti na prosto-

ru plana, zone i celine za te aktivnosti, pravila ure|ewa

i pravila gra|ewa za pojedine delove „Potkovice”, mreù

komunikacija (ulica, puteva, staza, stazica, i sl...), kao i

infrastrkture (podzemne i nadzemne), a pravilima gradwe

da usmeri vrste i veli~ine objekata i wihov poloàj.

2. PRAVNI OSNOV

– Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik

RS”, broj 47/03),

– Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planirawu i

izgradwi („Slu`beni glasnik RS” broj 34/06)

– Odluka o pristupawu izradi Plana op{teg ure|ewa

podru~ja „Potkovice” u Obrenovcu („Slu`beni list grada

Beograda” broj 39/07.)

– Podzakonska akta, kao i drugi propisi iz oblasti

ìvotne sredine, vodoprivrede i dr.

3. PLANSKI OSNOV

– Prostorni plan RS („Slu`beni glasnik RS”, broj 13/96)

– Regionalni prostorni plan admistrativnog podru~ja

grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, broj 10/04)

– Prostorni plan op{tine Obrenovac („Slu`beni

list grada Beograda”, broj 38/07).

4. IZVOD IZ PROSTORNOG PLANA OBRENOVCA

Prostornim planom op{tine Obrenovac su razra|ena

na~ela prostornog ure|ewa, utvr|eni ciqevi prostornog

razvoja, organizacija, za{tita i kori{}ewe prostora, kao

i drugi elementi zna~ajni za prostorni razvoj op{tine

Obrenovac. Kao takav PPO op{tine predstavqa planski

osnov za izradu ovog plana.

Prirodni kompleks:

– vra}awe degradiranog zemqi{ta prirodnoj, osnovnoj na-

meni i preduzimawe odgovaraju}ih meliorativnih zahvata, pri

~emu su osnovni biolo{ki radovi vezani za po{umqavawe;

– zadràvawe predvi|enih klasa kvaliteta vodotokova;

– sanacija postoje}ih klizi{ta;

– regulisawe nivoa povr{inskih i posredno, podzem-

nih voda, dogradwom i odràvawem vodoprivredne infra-

strukture, prvenstveno odvodnih kanala;

– ure|ewe buji~nih vodotoka; i

– o~uvawe zemqi{ta visokih bonitetnih klasa.

Kompleks za{tite:

– za{tita, o~uvawe, konzervacija ili obnova kulturnih

vrednosti;

– unapre|ewe kvaliteta prostora u okruèwu kulturnih

dobara;

– za{tita nepokretnih kulturnih dobara od svih obli-

ka nekontrolisane izgradwe;

– adekvatna prezentacija i ukqu~ivawe nepokretnih

kulturnih dobara u turisti~ku ponudu;

– o~uvawe jedinstvenosti, izvornosti i autenti~nosti

prirodnih vrednosti;

– adekvatna prezentacija i ukqu~ivawe za{ti}enih

prirodnih dobara u turisti~ku ponudu;

– za{tita prirodnih podru~ja uz reku Savu;

– za{tita vazduha od daqeg zaga|ewa i poboq{awe kva-

liteta vazduha;

– obezbe|ewe kvaliteta povr{inskih i podzemnih voda;

– za{tita zemqi{ta od zaga|ewa, degradacije i neraci-

onalnog kori{}ewa i pove}awe podru~ja pod {umama;

– za{tita zdravqa stanovni{tva;

– za{tita ìvog biqnog i ìvotiwskog sveta;

– za{tita od udesa i elementarnih nepogoda; i

– razvoj sistema monitoringa ìvotne sredine.

Godina LII Broj 59 31. decembar 2008. godine Cena 180 dinara

ISSN 0350-4727

SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA

AKTI GRADSKIH OP[TINA

Po~etak formirawa „zelene” turisti~ke ture – odrà-

vawem, odnosno ure|ewem prostora oko:

Zabrana, sportsko-le~ili{nog kompleksa/bawe, „Vino-

grada” (Jasenak), ceo pravac prema vikend zoni u Draèv-

cu i grupe stabala hrasta lu`waka Jozi}a kolibe u Veli-

kom Poqu.

Dozvoqena je izgradwa i ure|ewe rekreacione pe{a~ke

staze sa formiranim odmori{tima. Na lokaciji „Vinogra-

di” formirati sportski kompleks sa sme{tajnim objekti-

ma za |a~ku rekreativnu nastavu. Uz za{ti}enu lokaciju gru-

pe stabala hrasta lu`waka Jozi}a kolibe u Velikom Poqu,

dozvoqava se izgradwa sme{tajnih, restoranskih i komer-

cijalnih objekata van predvi|enih zona za{tite.

„Zelena” turisti~ka tura – ukqu~ivawe sportsko-le~i-

li{nog kompleksa/bawe u sistem turisti~ke ponude, iz-

gradwa biciklisti~ke staze sa formiranim odmori{tima

i dopuna {umskih kompleksa novim zasadom.

5. GRANICA PLANA

Povr{ina obuhva}ena izradom plana je oko 35 ha, a obu-

hvat plana nalazi se izme|u dva planirana saobra}ajna ko-

ridora i to sa severozapadne strane je gradska obilaznica,

a sa jugoisto~ne strane je koridor autoputa „Ju`ni Jadran”.

Sa isto~ne strane podru~ja nalazi se reka Kolubara, a sa

zapadne strane prostor „Potkovice” se grani~i sa naseqem

Belo Poqe za koji je ura|en Plan detaqne regulacije.

Podru~je plana obuhvata slede}e katastarske parcele:

267/8, 277/4, 267/7, 267/2, 250/1, 250/3, 249, 248, 246, 223, 224,

225, 226, 227, 221, 222/1, 222/2, 220/1, 216, 217/1, 215, 214, 213,

212, 210/1, 209/1, 209/2, 207/1, 207/2, 205/1, 205/2, 274, 929/2,

929/5, 240, 242, 243, 239, 244/1, 921/7, 51/1, 62/1, 241, 228/1, 206/1,

206/2, 228/2, 62/2, 196/2, 196/1 i 267/9 KO Belo Poqe i 527/2,

527/3, 527/4, 527/8, 527/9, 529/2, 529/3, 529/4, 2210/3, 2210/4,

2210/2, 2210/1, 527/7, 527/1, 527/6 i 2210/9 KO Mislo|in.

U slu~aju neslagawa grafi~kog i tekstualnog dela me-

rodavan je grafi~ki prilog.

6. POSTOJE]E STAWE

„Potkovica” se nalazi ju`no od centralne zone Obrenov-

ca u katastarskoj op{tini Belo Poqe. Kao deo starog mean-

dra reke Kolubare predstavqa omiqeno mesto za okupqawe

qubiteqa prirode, pecaro{a i svih onih koji poèle da deo

dana provedu u miru i ti{ini. Povezana je sa dva postoje}a

kolska prilaza iz naseqa Belo Poqe, a pe{a~ka komunikaci-

ja ostvarena je i du` nasipa uz reku Kolubaru. Planirana

obilaznica oko Obrenovca sa severozapadne strane tangira

ovaj prostor i wenom izgradwom predmetna lokacija }e biti

dostupna i {irem okruèwu.

U okviru prostora za koji se izra|uje plan nalazi se vo-

dena povr{ina starog meandra, okolne wive, nasip uz Ko-

lubaru, prostor od nasipa do reke Kolubare, kao i fudbal-

ski stadion na samom rubu definisanog prostora.

Trenutno se zemqi{te koristi za poqoprivrednu pro-

izvodwu ili je neure|eno. Jedina ure|ena povr{ina je po-

stoje}e fudbalsko igrali{te. Prostor preseca koridor

visokonaponskih 110 KV dalekovoda.

Katastarske parcele u okviru plana su delom u privat-

nom vlasni{tvu, a delom u dràvnoj svojini. Pregled vla-

sni{tva dat je u tabeli „Struktura vlasni{tva”, koja je sa-

stavni deo analiti~ko dokumentacione osnove plana.

STRUKTURA VLASNI[TVA

Privatno vlasni{tvo

267/8, 277/4, 267/7, 267/2, 250/1, 250/3, 249, 248, 246, 223,

224, 225, 226, 227, 221, 222/1, 222/2, 220/1, 216, 217/1, 215, 214,

213, 212, 210/1, 209/1, 209/2, 207/1, 207/2, 205/1 i 205/2 KO Be-

lo Poqe i 527/2, 527/3, 527/4, 527/8, 527/9, 529/2, 529/3, 529/4

KO Mislo|in

Dràvna svojina

274, 929/2, 929/5, 240, 242, 243, 239, 244/1 i 921/7 KO Belo

Poqe i 2210/3, 2210/4, 2210/2, 2210/1, 527/7 KO Mislo|in

Pravo kori{}ewa Mesna zajednica Belo Poqe

51/1, 62/1, 241 i 228/1 KO Belo Poqe

Pravo kori{}ewa Skup{tina op{tine Obrenovac

206/1 i 206/2 KO Belo Poqe

Pravo kori{}ewa Beogradsko-posavske vodne zajednice

527/1, 527/6 KO Mislo|in i 196/3 KO Belo Poqe

Pravo kori{}ewa JP Srbija {ume

228/2, 62/2, 196/2 i 196/1 KO Belo Poqe

Nepoznato

267/9 KO Belo Poqe i 2210/9 KO Mislo|in

7. PRIRODNE KARAKTERISTIKE PODRU^JA

Teren je ravni~arski sa prose~nom kotom terena od

74–76 m.n.v.

Reke Kolubara i Tamnava su u neposrednoj blizini.

Aluvijalna ravan ovih reka ~esto je plavqena {to je dovo-

dilo do zabarewa znatnog dela terena i taloèwa barskih

sedimenata u mrtvajama i stara~ama. Zbog toga su u dowem

toku Kolubare izvr{eni delimi~ni meliorativni zahvati

u vidu odbrambenih nasipa i ispravqawa korita reke. Na

taj na~in nastala je i „Potkovica”, vodena povr{ina u ob-

liku potkovice.

Tlo se sastoji od peskova, {qunkova i peskovite gline.

Sredina nataloèna neposredno uz korito Kolubare de-

bqine 8–12 metara, sa peskovitim i muqevitim glinama u

povlati, debqine 3–6 metara. Sredina je heterogena razli-

~itih fizi~ko-mehani~kih svojstava. Izdan je slobodna, a u

hidrauli~koj je vezi sa vodama Kolubare. Analizom raspo-

loìvih podataka osmatrawa postoje}ih pijezometara i vo-

dostaja Kolubare konstatovano je da u ovoj zoni nivoi pod-

zemnih voda stoje u direktnoj funkciji vodostaja reke. Re-

ka u periodima vi{ih vodostaja hrani izdan, dok u perio-

dima niìh i sredwih vodostaja reka ima ulogu recipijen-

ta odnosno drena. U zoni pored Kolubare prema podacima

osmatrawa oscilacije nivoa podzemnih voda se kre}u u gra-

nicama kota 75.50 za maksimalne nivoe, odnosno 71 za mi-

nimalne nivoe. U prole}nom periodu godine nivoi podzem-

nih voda se nalaze neposredno ispod povr{ine reke (mawe

od 1 metra), dok u letwem i jesewem periodu dubine do ni-

voa podzemnih voda iznose preko 2 metra.

Klimatske karakteristike Obrenovca, a time i ovog

podru~ja karakteri{e umereno-kontinentalna klima sa ja-

kim zimama i toplim letima. Naj~e{}i vetar je ko{ava.

Prirodne pogodnosti se ogledaju pre svega u blizini

re~nog toka i mogu}nosti da se vodena povr{ina preko iz-

dani napaja vodom. Tako|e o~uvanost prirode u neposrednoj

blizini grada predstavqa naro~itu pogodnost.

8. PLANSKO RE[EWE

Osnovni principi na kojima se zasniva plansko re{e-

we su:

– za{tita prostora strogo kontrolisanim pravilima

ure|ewa i gra|ewa;

– o~uvawe prirodnog okruèwe kao specifi~nog pri-

rodnog ambijenta;

– uvo|ewe vi{eg stepena ure|enosti predmetnog pod-

ru~ja;

– unapre|ewe za{tite ìvotne sredine;

– zabrana izgradwe objekata koji nisu u skladu sa pla-

niranom namenom;

– po{tovawe vlasni~ke strukture parcela {to omogu}u-

je i inicijativu privatnog preduzetni{tva.

9. PLANIRANE NAMENE

Predvi|eno je da se na zapadnoj strani planskog pod-

ru~ja kao logi~an nastavak zapo~ete rekreativne zone iz-

grade sportski tereni. Na ove prostore za rekreaciju odra-

slih nadovezuje se zona dru{tva qubiteqa prirode i de~i-

jih igrali{ta.

Na obodu sa severo-zapadne strane predvi|ena je ugosti-

teqska zona kao mogu}nost za predah od dugih {etwi,

Broj 59 – 2 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 31. decembar 2008.

sportskih aktivnosti, vo`wi biciklom i sli~no. Ovo je

komunalno opremqena zona pogodna za razli~ite kompati-

bilne sadràje.

U severnom delu planskog podru~ja rezervisan je pro-

stor za istraìva~ku stanicu.

U zoni koridora dalekovoda sem zelenih povr{ina ni-

su dozvoqeni nikakvi sadràji.

U dubini kompleksa predvi|a se izgradwa oglednog do-

bra, istraìva~ke stanice, klubova qubiteqa prirode, ri-

bolovaca i sli~no.

Kao dopuna sportskim sadràjima u okviru rekreativ-

nih zona predvi|a se i izgradwa maweà.

Vodenu povr{inu mogu}e je koristiti u jednom delu za

rekreativni ribolov, a u drugom delu kao plaù u letwem

periodu. Dozvoqava se postavqawe jednog splava na delu

vodene povr{ine. Prostor oko vodene povr{ine (starog

meandra) predvi|en je za ure|ene zelene povr{ine.

U ju`nom delu plana predvi|ene su {umske povr{ine.

U zoni izme|u nasipa i reke Kolubare nalazi se {uma

u forlandu.

U okviru svake zone i namene definisane planom mogu-

}a je izgradwa de~ijih igrali{ta, pe{a~kih i bicikli-

sti~kih staza, postavqawe mobilijara (klupe, stolovi....) i

sli~no.

Svi planirani sadràji i namene, ukqu~uju}i i komer-

cijalne, ne mogu se ogra|ivati i moraju biti dostupni za

javno kori{}ewe.

10. PRAVILA URE\EWA

Za potrebe izrade ovog plana pribavqeni su i sastavni

deo ovog plana su uslovi slede}ih institucija:

– JKP „Vodovod i kanalizacija”;

– „Elektrodistribucija Beograd”;

– „Telekom Srbija”;

– JVP „Srbijavode”;

– Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod;

– Ministarstvo odbrane- Uprava za infrastrukturu;

– JP „Elektromreà Srbije”;

– Mi{qewe Instituta za puteve.

U skladu sa vaè}im propisima obavezno je sprovoditi

sve raspoloìve mere za maksimalnu za{titu prirodnog

ambijenta, za{titu voda (povr{inskih i podzemnih), vazdu-

ha, tla, za{titu od buke i estetsko naru{avawe okoline.

10.1. Saobra}aj

Sam prilaz podru~ju „Potkovice” predvi|en je sa severo-

zapadne strane postoje}im saobra}ajnicama. U ciqu o~uvawa

prirode kolski prilaz je mogu} samo do parking prostora.

Nova saobra}ajnica planirana je da omogu}i prilaz

planskom podru~ju. Re{ewem je omogu}en kolski prilaz

(ulaz–izlaz) i u skladu sa tim je definisan profil sao-

bra}ajnice. Ista je {irine kolovoza 5,0 m.

Parkirawe

Nije predvi|eno parkirawe na kolovoznim povr{ina-

ma ve} iskqu~ivo na parkingu koji se nalazi na samom obo-

du planskog podru~ja, u okviru ure|ene zelene povr{ine.

Pe{aci i biciklisti

Mogu} prilaz je i pe{a~kim i biciklisti~kim stazama

koje proìmaju celokupno podru~je. Biciklisti~kom sta-

zom po nasipu omogu}ena je veza stazom zdravqa i rekreaci-

je sa izleti{tem Zabran i Jozi}a kolibom.

Kretawe lica sa invaliditetom i hendikepiranih

Na prelazima preko kolovoza kao i na pristupu objek-

tima postaviti propisane rampe za kretawe hendikepira-

nih i lica sa invaliditetom minimalne {irine 0.9 m od-

nosno 1.8 m za dvosmerne rampe.

10.2. Infrastruktura

Infrastrukturne pogodnosti se ogledaju u tome da bli-

zina naseqa omogu}uje relativno lako opremawe eventual-

nih sadràja u ovom podru~ju komunalnom infrastrukturom.

Vodovod

Vodovodnu mreù graditi prikqu~ewem na postoje}e

linije PVC 110 i PVC 90, u prstenastom sistemu. Radni

pritisak u mreì je oko 3,0 – 4,2 bara {to je dovoqno za

planirane potro{a~e.

Vodovod se trasira jednom stranom kolovoza, suprotnom

od fekalne kanalizacije, na odstojawu 1,0 m od ivi~waka.

Horizontalno rastojawe izme|u vodovodnih i kanalizaci-

onih cevi i drvoreda i drugih objekata, ne sme biti mawe

od 2,5 m.

Rastojawe vodovodnih cevi od ostalih instalacija

(elektro, telefonski kablovi KDS-a) pri ukr{tawu ne

sme biti mawe od 0,5 m.

Pri ukr{tawu teìti da vodovodne cevi budu iznad ka-

nalizacionih a ispod elektri~nih kablova.

Minimalna dubina ukopavawa cevi vodovoda je 1,0 m od

vrha cevi do kote terena, a padovi prema tehni~kim propi-

sima u zavisnosti od pre~nika cevi.

Postavqawe podzemnih instalacija vodovoda ispod zele-

nih povr{ina vr{iti na rastojawu od minimalno 2,0 m, od

postoje}eg zasada, a uz obavezu vra}awa povr{ine u prvobit-

no stawe.

Pojas za{tite oko cevovoda iznosi najmawe po 2,5 m, od

spoqne ivice cevi. U pojasu za{tite nije dozvoqena iz-

gradwa objekata, ni vr{ewe radwi koje mogu zagaditi vodu

ili ugroziti stabilnost cevovoda.

Kanalizacija

Nije predvi|ena ki{na kanalizacija. Za prikqu~ewe na

gradsku kanalizacionu mreù je preko kolektora Belo Po-

qe, u skladu s tehni~kim uslovima JKP „Vodovod i kanali-

zacija” Obrenovac. Fekalnu kanalizaciju trasirati osovi-

nom kolovoza. Sabirne trase kanalizacije voditi osovinom

pe{a~kih staza ili granicom katastarskih parcela.

Horizontalno rastojawe izme|u vodovodnih i kanaliza-

cionih cevi i zgrada, drvoreda i drugih objekata, ne sme

biti mawe od 2,5 m.

Minimalna dubina ukopavawa cevi kanalizacije je 1,0

m od vrha cevi do kote terena, a padovi prema tehni~kim

propisima u zavisnosti od pre~nika cevi.

Postavqawe podzemnih instalacija kanalizacije ispod

zelenih povr{ina vr{iti na rastojawu od minimalno 2,0

m, od postoje}eg zasada, a uz obavezu vra}awa povr{ine u

prvobitno stawe.

Na kanalizacionoj mreì do svakog ra~vawa, promene

pravca u horizontalnom i vertikalnom smislu, promene

pre~nika cevi, kao i na pravim deonicama na odstojawu

pribli`no 50 m, postavqati revizione silaze. Kroz revi-

zione {ahte i druge objekte kanalizacije nije dozvoqen

prolaz vodovodnih cevi.

Elektroenergetika

Na podru~ju obuhvata plana nema podzemnih vodova. Za

snabdevawe elektri~nom energijom planiranih potro{a~a

distribucija elektri~ne energije vr{i}e se od TS Belo

Poqe, preko trafostanica 10/0.4 kV i odgovaraju}e vazdu-

{ne mreè, u skladu sa tehni~kim uslovima Elektrodi-

stribucije Beograd, Poslovnica Obrenovac.

TS 10/0,4 kV mogu se graditi u okviru objekata na gra-

|evinskoj parceli ili na slobodnom prostoru u okviru

kompleksa, kao podzemni objekat. Trafo-stanicama 10/0,4

kV potrebno je obezbediti pristupni put minimalne {i-

rine 2,5 m do najbliè javne saobra}ajnice za pristup te-

renskog vozila.

Do TS 10/0,4 kV mogu}e je izgraditi prikqu~ne 1 kV i 10

kV – ne elektroenergetske vodove u vidu nadzemnih vodova.

31. decembar 2008. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 59 – 3

Nadzemni elektroenergetski vodovi postavqaju se na

drvene stubove. Stubovi se postavqaju uz pe{a~ke povr{i-

ne i igrali{ta.

[irina koridora za{titnog zelenila u zoni dalekovo-

da je 20 metara od ose dalekovoda.

Javna rasveta

Za potpuno pokrivawe kompleksa javnom rasvetom sve-

tle}a tela postavqati na drvene stubove zajedno sa nisko-

naponskom mreòm 0,4 kV, gde to uslovi dozvoqavaju, a kao

izvor svetlosti koristiti svetle}a tela sa osvetqajem {to

blièm prirodnom.

Telekomunikacije

Kompleks pripada kablovskom podru~ju 11 ATC Obre-

novac. Kroz podru~je obuhvata plana prolazi podzemni me-

|umesni koaksijalni TK kabl Beograd – Obrenovac. U zo-

ni kabla zabrawena je izgradwa.

Prikqu~ke obezbediti polagawem TK kabla 59 GM od-

govaraju}ih kapaciteta od potro{a~a do ra~vastog nastav-

ka N 24, u skladu s tehni~kim uslovima Telekom Srbija,

Izvr{na direkcija regije Beograd, u kojoj je u toku izrada

jedinstvenog idejnog re{ewa TK mreè na podru~ju ^P

Obrenovac. Na prelazu ispod kolovoza saobra}ajnice i is-

pod pe{a~kih staza TK kablove postaviti kroz privodnu

TK kanalizaciju odnosno za{titne cevi.

11. PRAVILA GRA\EWA

Sve intervencije i ure|ewe zemqi{ta u zoni nasipa i

pojasa za{tite (50 m od noìce nasipa u brawenom podru~-

ju) vr{e se u skladu sa zakonom i uslovima nadle`nih in-

stitucija, a namena podrazumeva parterno ure|ewe sport-

ska igrali{ta i sl.

Zona {ume u forlandu je strogo za{ti}ena zona u kojoj

nije mogu}e graditi nikakve objekte prema uslovima JVP

„Srbijavode”, VPC „Sava”.

Izgradwa objekta mogu}a je samo u skladu sa namenom

prostora pojedinih zona. U ukupnom obuhvatu plana zabra-

wena je izgradwa stambenih i proizvodnih objekata.

U ugostiteqskoj zoni kompatibilni su srodni komer-

cijalni sadràji (klubovi, turisti~ki punktovi, infor-

macione jedinice, prodavnice suvenira, galerije, kafi}i,

restorani, i sli~no).

U zoni ure|ene zelene povr{ine u samom centru „Pot-

kovice” izme|u nasipa i vodene povr{ine mogu}e je izgra-

diti objekat – osmatra~nicu.

Svi objekti moraju da budu u skladu sa prirodnim okru-

èwem (upotreba drveta i kamena kao glavnih gra|evin-

skih materijala). Zbog visokog nivoa podzemnih voda

objekte je dozvoqeno graditi po principu sojenice (stubo-

vi i nad wima korisne etaè).

Objekti se mogu graditi kao samostalni sa minimal-

nim udaqewem od staze i puta od 4 m maksimalne pojedi-

na~ne bruto povr{ine od 100 m2.

Namene objekata su, osim ugostiteqstva, istraìva~ka

stanica, dru{tva qubiteqa prirode, eko udruèwa i kom-

patibilne namene.

Na delu vodene povr{ine mogu}e je postavqawe jednog

splava maksimalne povr{ine 20 m2.

Na ostalim lokacijama mogu}a je izgradwa senika–od-

mori{ta, postavqawe nadstre{nica i klupa.

Uz staze planira se gradwa mawih pomo}nih objekata (u

stilu eko – gradwe od prirodnih materijala) vezanih za

osnovnu namenu zone: nadstre{nice, drvene kule i sl. Ovi

objekti su, mawih dimenzija (maksimalno do 10 m2 BGP),

spratnosti prizemqe (P) uklopqeni u okolno zelenilo.

Dozvoqeno je pejza`no ure|ewe i opremawe. Ceo teren

je namewen za ambiciozno pejza`no ure|ewe i predvi|ene

su staze za rekreaciju, {irine 2,5 m, biciklisti~ka staza

i opremawe urbanim mobilijarom i javnim osvetqewem i

to jedinstveno u celoj zoni.

Ve}i deo slobodne povr{ine ove prostrane zone treba

urediti kao prirodnu celinu – ba{te i vrtove i park {umu.

Do zone i kroz wu vode pe{a~ko – biciklisti~ke staze

koje se grade u skladu sa pravilima za ove objekte.

Svi planirani sadràji i namene, ukqu~uju}i i komer-

cijalne, ne mogu se ogra|ivati i moraju biti dostupni za

javno kori{}ewe.

Bilans povr{ina i pravila gradwe (*pravila za na-

stre{nice i kule)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Zona Povr{ina Maks. Maks. Maks.

visina zauzetost izgra|enost

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Vodena povr{ina 02.01.00 ha 0 0 0Ure|ena zelena 04.93.00 ha 0 0 0

povr{ina-parkovi

Ugostiteqska 02.13.00 ha stub+

zona P+Pk 10% 0,2

Kula-vidikovac deo 12,0m* 0 0

u zoni

rekreacija, staze... 07.71.00 ha 4,0m* 0 0

Istraìva~ka 01.14.10 ha stub+P 20% 0,3

stanica

Zona biqne 01.92.00 ha 0 0 0

proizvodwe

Ogledno dobro 01.17.00 ha 0 0 0

Za{titna zona 02.12.00 ha 0 0 0

Dalekovoda {ume 03.15.50 ha 4,0m* 0 0

[uma u forlandu 04.20.00 ha 0 0 0

Dru{tva qubiteqa 01.79.00 ha stub+P 20% 0,3

prirode

Ukupno ~35.00.00 ha––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

12. ZA[TITA PRIRODE I UNAPRE\EWE @IVOT-

NE SREDINE

Polaze}i od ciqeva za{tite prirodnih elemenata ì-

votne sredine (vazduh, voda, zemqi{te, kao i za{tita od bu-

ke) definisanih u usvojenim strate{kim dokumentima i

zakonskim propisima, neophodno je pri izgradwi u okviru

planskog podru~ja sprovesti urbanisti~ke, organizacione

i druge mere za{tite.

Mere koje se sprovode moraju biti u skladu sa Zakonom

o za{titi ìvotne sredine („Slu`beni glasnik RS”, broj

135/04) i drugim vaè}im propisima i normativima.

Ukoliko se pri izvo|ewu radova nai|e na prirodno do-

bro koje je geolo{ko-paleontolo{kog ili mineralno-pe-

trografskog porekla (za koje se pretpostavqa da ima svoj-

stva prirodnog spomenika), izvo|a~ radova je duàn da o

tome obavesti Zavod za za{titu prirode Republike Srbije

i da preduzme mere kako se prirodno dobro ne bi o{teti-

lo do dolaska ovla{}enih lica.

13. ZA[TITA NEPOKRETNOG KULTURNOG DOBRA

Na podru~ju obuhva}enom granicama plana nisu eviden-

tirana nepokretna kulturna dobra, ali }e se ukoliko se pri

sprovo|ewu plana, odnosno projektovawu i izvo|ewu objeka-

ta nai|e na ostatke objekata iz pro{losti, obezbediti wi-

hovu valorizaciju i za{titu, tj. o nalazu }e se obavestiti

nadle`ni Zavod za za{titu spomenika kulture koji }e spro-

vesti radwe predvi|ene zakonom, a izvo|a~ radova }e da pre-

duzme sve neophodne mere kako se nepokretno kulturno do-

bro ne bi o{tetilo do dolaska ovla{}enog lica.

14. USLOVI OD INTERESA ZA NARODNU ODBRANU

Uslovi od interesa za odbranu utvr|uju se na osnovu pro-

cene ugroènosti od ratnih dejstava i drugih opasnosti

predmetnog i susednih podru~ja, procene potrebe organizo-

vawa za{tite qudi i materijalnih dobara u ciqu o~uvawa

qudskog i materijalnog potencijala, a u svemu prema uslo-

vima i zahtevima za prilago|avawe potrebama odbrane


zemqe izdatim od Ministarstva odbrane, Uprava za infra-

strukturu, int. broj 739-2 od 6. marta 2007. godine.

Predmetno podru~je prema svom zna~aju nema posebnih

uslova i zahteva za prilago|avawe potrebama odbrane zemqe.

Potrebno je da se prilikom izrade plana primene svi

relevantni zakonski i podzakonski akti ~ija primena je

obavezna pri izradi planske dokumentacije.

15. SPROVO\EWE PLANA

Ovaj plan se sprovodi izdavawem Izvoda iz plana, a ra-

di pribavqawa odobrewa za izgradwu.

Postoje}e parcele se mogu spajati i deliti, ali nije do-

zvoqena parcelacija na parcele mawe od 300 m2. Parcelaci-

ja ili preparcelacija se sprovode izradom Urbanisti~kog

projekta koji mora biti u skladu s odredbama ovog plana.

Ovaj plan stupa na snagu osmog dana od dana objavqiva-

wa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina gradske op{tine Obrenovac

VI-13 br. 350-1194, 29. decembra 2008. godine

Predsednik

Miroslav Negovanovi} s. r.

Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odr-

ànoj 29. decembra 2008. godine, na osnovu ~l. 38. i 54. Za-

kona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, br.

47/03 i 34/06), ~lan 157. Statuta grada Beograda („Slu`be-

ni list grada Beograda”, broj 39/08), ~lana 22. stava 2, a u

vezi ~lana 133. Statuta gradske op{tine Obrenovac („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 44/08) i Odluke predsed-

nika gradske op{tine Obrenovac, br. VI-15 br. 350-734 od

28. avgusta 2008. godine, po pribavqenom mi{qewu Komi-

sije za planove gradske op{tine Obrenovac, donela je

P L A N G E N E R A L N E R E G U L A C I J E

ZA OBJEKTE TERMOELEKTRANE „NIKOLA

TESLA A” SA PRIPADAJU]OM DEPONIJOM

1. UVOD

Plan generalne regulacije (u daqem tekstu: plan) pred-

stavqa dugoro~nu projekciju razvoja i prostornog ure|ewa

predmetne lokacije, odre|uje pravila regulacije, kao i

pravila ure|ewa i gra|ewa.

Sastavni delovi plana generalne regulacije su:

– pravila ure|ewa,

– pravila gra|ewa i

– grafi~ki prilozi.

2. PRAVNI OSNOV

Pravni osnov za izradu Plana generalne regulacije za

objekte TENT A sa pripadaju}om deponijom sadràn je u

odredbama:

– Odluke o izradi Plana generalne regulacije za objek-

te Termoelektrane „Nikola Tesla A” sa pripadaju}om de-

ponijom, predsednika gradske op{tine Obrenovac VI-15

br. 350-734 od 28. avgusta 2008. godine;

– Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik

RS”, br. 47/03 i 34/06);

– Pravilnika o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{e-

wa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i uslovima

i na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni gla-

snik RS”, broj 12/04)

– Pravilnika o op{tim uslovima o parcelaciji i iz-

gradwi i sadrìni, uslovima i postupku izdavawa Akta o

urbanisti~kim uslovima za objekte za koje Odobrewe za iz-

gradwu izdaje op{tinska, odn. gradska uprava („Slu`beni

glasnik RS”, broj 75/03); i

– Ostalih zakonskih i podzakonskih akata koji su od

zna~aja za predmet plana.

3. PLANSKI OSNOV

Planski osnov za izradu plana sadràn je u odredbama:

– Prostornog plana op{tine Obrenovac („Slu`beni

list grada Beograda”, broj 38/07) i to u poglavqima:

1) Polazne osnove

2) Ciqevi prostornog razvoja

3) Pravila kori{}ewa, ure|ewa i za{tite i za{tite

planskog podru~ja

1. Namena prostora

2. Kori{}ewe i za{tita prirodnih resursa

6. Prostorni razvoj i razme{taj privrednih delat-

nosti

Industrija

8. Prostori razvoj, razme{taj i kori{}ewe infra-

strukturnih sistema

– Kanalisawe otpadnih i ostalih voda

– Za{tita od velikih voda

– Za{tita voda

– Melioracije (odvodwavawe i navodwavawe) i

za{tita od velikih voda

– Plovni put

– Elektroenergetska infrastruktura

– Komunalni objekti

– Saobra}aj

9. Za{tita ìvotne sredine

Prilog: {ematski prikaz – Ste~ene planske obaveze –

Izvod iz PPO Obrenovac

4. OP[TI CIQEVI URE\EWA, IZGRADWE

I OPREMAWA

– Plansko usmeravawe organizacije i ure|ewa prostora

u skladu sa razvojnim planovima i programima op{tine

Obrenovac;

– definisawe generalnih urbanisti~kih re{ewa za-

snovanih na dugoro~noj strategiji i koncepciji ure|ewa i

izgradwe prostora;

– uklawawe i sanirawe dosada{wih negativnih utica-

ja na ìvotnu sredinu uvo|ewem savremenih tehnolo{kih

sistema;

– dopuwavawe postoje}ih i novih tehnolo{kih sistema;

– podela zemqi{ta na javno i ostalo gra|evinsko ze-

mqi{te;

– definisawe gra|evinskog rejona;

– uskla|ivawe izgradwe i ure|ewa javnog gra|evinskog

zemqi{ta sa realnim potrebama proizvodwe;

– namene povr{ina koje su prete`no planirane u gra|e-

vinskom rejonu;

– definisawe pravaca, koridora i kapaciteta za neop-

hodnu saobra}ajnu, energetsku, vodoprivrednu i komunalnu

infrastrukturu;

– definisawe urbanisti~kih celina za koje Plan gene-

ralne regulacije sadrì ista pravila gra|ewa (prema

planskim, oblikovnim, tehnolo{kim i drugim karakteri-

stikama);


– ostvarivawe kvalitetnijih uslova za funkcionisawe

(kori{}ewe) predmetnog podru~ja, kako u tehni~ko-tehno-

lo{kom smislu, tako i u smislu za{tite ìvotne sredine;

– definisawe lokacija za objekte od op{teg interesa;

– definisawe pravila ure|ewa i gra|ewa u okviru pla-

na za objekte iz ~lana 89. Zakona o planirawu i izgradwi

(koji su u nadle`nosti Ministarstva), kao i za objekte za

koje uslove i odobrewe za izgradwu daje nadle`na op{tin-

ska uprava;

– definisawe dinamike realizacije novih investicija,

tako da se prvo saniraju postoje}i negativni uticaji na ì-

votnu sredinu, {to }e se i posti}i uvo|ewem savremenih teh-

nolo{kih sistema za deponovawe {qake, sistema za depono-

vawe pepela i sistema za odsumporavawe dimnih gasova;

– obezbe|ivawe planskog osnova za projekte za pristup

strukturnim fondovima i sredstvima iz EU, ~ime se mogu

stvoriti uslovi za nove investicije;

– procena potrebnih sredstava za ure|ewe javnog gra|e-

vinskog zemqi{ta.

Planska re{ewa, u zna~ajnoj meri }e uticati na stvarawe

uslova za efikasnije kori{}ewe prostora u ciqu poboq{a-

wa uslova proizvodwe, kao i o~uvawa ìvotne sredine.

Za{tita ìvotne sredine ~ini preduslov za sve nared-

ne aktivnosti koje se planiraju na podru~ju op{tine Obre-

novac.

5. OPIS LOKACIJE, GRANICE PLANA

I PODELA GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

NA JAVNO I OSTALO

5.1. Opis lokacije

Kompleks Termoelektrane „Nikola Tesla A”, jednim

svojim delom se nalazi na podru~ju industrijske zone

Urovci, koja se nalazi severozapadno od op{tinskog cen-

tra, ve}im delom sme{tena u neposrednom priobaqu Save,

povoqnog poloàja sa aspekta povezivawa sa okruèwem

preko budu}e obilaznice grada, s jedne, a preko mosta kod

TENT A, sa sremskim podru~jem, s druge strane.

Termoelektrana „Nikola Tesla A” je povezana sa svim

ve}im centrima u zemqi preko kolskih i èlezni~kih sa-

obra}ajnica, kao i plovnih puteva. U wenoj okolini nala-

ze se slede}i zna~ajni tranzitni pravci:

– plovni put Save i Dunava, èlezni~ka pruga normal-

nog koloseka Budimpe{ta-Beograd-Bar;

– me|unarodni aerodrom „Beograd“;

– magistralni putevi Beograd–Obrenovac–[abac i Be-

ograd–Obrenovac–Vaqevo.

Poloàj planskog podru~ja u {irem okruèwu

5.2. Granica podru~ja plana po novom premeru

Kompleks zemq{ta TE „Nikola Tesla A” prostire se

na dve katastarske op{tine i to KO Krtinska i KO Urov-

ci i dve katastarske parcele 2065/1 u KO Krtinska i 779 u

KO Urovci.

Granica na teritoriji KO Urovci polazi od granice

KO Krtinska i KO Urovci u pravcu jug-jugozapad, na me|i

k.p. 779, pribli`no paralelno prati obalu reke Save, na

rastojawu od oko 100m. Zatim se u ta~ki ~ije su koordina-

te Y=7433602.72 i X=4948374.58 lomi pod uglom od 90° i

ide pravo do me|e k.p. 779 i k.p. 1849 (reka Sava). Daqe se

pruà u pravcu jugoistoka du` granice k.p. 1849 – reka Sa-

va, do platforme pravougaonog oblika koja je definisana

koordinatama:

teme br.1. y = 7433848.626, x = 4948101.420;

teme br.2. y = 7433879.048, x = 4948135.799;

teme br.3. y = 7433952.853, x = 4948071.324;

teme br.4. y = 7433919.080, x = 4948032.917.

Nakon pomenute platforme nastavqa u pravcu jugoistoka

do me|e sa k.p. 795. Od me|e sa k.p. 795 granica se prostire

do reke Save (k.p. 1849) u pravcu jug-jugozapad, desnom me|om

katastarskih parcela 795, 794. Na me|i izme|u parcela 794 i

790 skre}e pod uglom od 90° i pruà se pravcem ka severoza-

padu, du` me|a k.p. 779 i k.p. 790, 787 i 781.

Na me|i sa k.p. 780 granica se lomi po uglom od 90° i pru-

à du` me|e k.p. 779 i k.p. 780 u pravcu jugozapad do raskrsni-

ce puta za TENT A i puta Mladost–Obrenovac, gde skre}e u

pravcu zapada i pruà se me|om izme|u k.p. 779 i k.p. 1868/2.

Od k.p. 1864 granica po~iwe da skre}e u pravcu severa i

pruà se me|om k.p. 779 i k.p. 1868/1. Posle 150m granica

mewa pravac ka severozapadu do me|e k.p. 1868/1 i k.p.1853.

Daqe se granica pruà du` me|e k.p. 779 i k.p. 1897, 917,

916/1, 916/2, 916/3 do granice KO Urovci i KO Krtinska.

Daqe se granica nalazi na teritoriji KO Krtinska.

Na podru~ju KO Krtinska granica se pruà od granice

katastarskih op{tina u pravcu sever-severozapad du` me|e

izme|u k.p. 2065/1 i k.p. 2065/7, 2062, 2061, 2058, 2059, 2057/2,

2057/1, 2030. Na ovoj me|i (k.p. 2065/1 i k.p. 2030) granica

kre}e u pravcu severa i severoistoka i pruà se me|om par-

cela 2065/1 i 2029.

Od me|e k.p. 2065/1 sa k.p. 2065/3 granica se pruà u

pravcu sever-severozapad du` leve me|e k.p. 2065/3 (kanal).

Zatim se, posle crpne stanice, lomi u pravcu istoka, me|om

k.p. 2065/2 i k.p. 2065/3, pr ~emu zaokruùje k.p. 2065/1, pre-

laze}i u pravac ka jugu do crpne stanice, na isto~nom delu

k.p. 2065/1.

Od crpne stanice nastavqa da se pruà u pravcu juga,

du` me|e k.p. 2065/2 i k.p. 2065/6 do granice katastarske op-

{tine. Ukupna povr{ina podru~ja plana iznosi oko 476.09

ha, od toga javno gra|evinsko zemqi{te 469,75 ha, a ostalo

gra|evinsko zemqi{te 6,34 ha.

U slu~aju neslagawa stawa u tekstu, vaì stawe u gra-

fi~kom prilogu br. 1.

5.3. Opis granice javnog gra|evinskog zemqi{ta

Granica javnog gra|evinskog zemqi{ta odre|ena je ana-

liti~ko-geodetskim ta~kama.

Spisak koordinata ta~aka linije javnog zemqi{ta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 7433838.38 4948110.59

2 7433848.63 4948101.42

3 7433879.05 4948135.80

4 7433952.85 4948071.32

5 7433919.08 4948032.92

6 7433930.88 4948022.16

7 7433947.61 4948003.40

8 7433955.99 4947985.96

9 7433958.81 4947968.27

10 7433957.55 4947954.81

11 7433970.88 4947949.76

12 7433973.06 4947956.02

13 7434013.08 4947944.85

14 7434009.44 4947930.17

15 7434008.39 4947926.58


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

16 7434010.31 4947926.02

17 7433999.51 4947889.01

18 7434003.54 4947887.81

19 7433998.91 4947873.61

20 7433992.60 4947852.30

21 7433986.57 4947831.96

22 7433983.78 4947822.50

23 7433977.82 4947802.39

24 7433976.97 4947799.52

25 7433969.42 4947774.01

26 7433967.35 4947767.02

27 7433964.89 4947758.70

28 7433943.80 4947687.47

29 7433922.72 4947616.24

30 7433901.63 4947545.01

31 7433880.54 4947473.78

32 7433875.76 4947460.95

33 7433857.77 4947412.78

34 7433838.16 4947360.28

35 7433830.79 4947340.54

36 7433822.99 4947344.09

37 7433794.22 4947268.65

38 7433788.87 4947254.72

39 7433785.95 4947249.39

40 7433780.87 4947245.01

41 7433776.71 4947241.77

42 7433772.32 4947240.08

43 7433766.22 4947239.76

44 7433735.07 4947243.92

45 7433710.34 4947246.91

46 7433696.53 4947248.56

47 7433662.60 4947253.35

48 7433625.24 4947259.84

49 7433594.02 4947265.35

50 7433566.97 4947272.37

51 7433515.49 4947286.02

52 7433489.31 4947301.07

53 7433473.42 4947313.76

54 7433461.64 4947324.00

55 7433455.31 4947331.66

56 7433448.24 4947352.09

57 7433447.78 4947365.04

58 7433446.97 4947397.93

59 7433446.17 4947430.83

60 7433444.26 4947448.67

61 7433432.27 4947483.85

62 7433416.33 4947510.89

63 7433399.32 4947536.57

64 7433382.32 4947562.26

65 7433363.80 4947588.96

66 7433349.05 4947609.89

67 7433334.30 4947630.82

68 7433316.99 4947655.55

69 7433299.68 4947680.28

70 7433284.78 4947701.56

71 7433266.91 4947726.98

72 7433250.58 4947749.87

73 7433233.36 4947774.33

74 7433233.92 4947776.92

75 7433216.17 4947802.09

76 7433201.13 4947823.31

77 7433189.07 4947840.52

78 7433180.20 4947853.79

79 7433170.99 4947866.76

80 7433165.07 4947875.31

81 7433156.58 4947887.44

82 7433152.23 4947893.75

83 7433146.00 4947903.43

84 7433139.77 4947913.10

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

85 7433136.23 4947913.61

86 7433123.06 4947932.41

87 7433109.89 4947951.22

88 7433097.65 4947969.43

89 7433087.58 4947984.15

90 7433078.39 4947997.35

91 7433075.29 4948001.98

92 7433069.04 4948011.31

93 7433051.53 4948037.55

94 7433030.81 4948067.26

95 7433003.22 4948107.34

96 7432975.69 4948147.09

97 7432951.09 4948183.68

98 7432945.28 4948178.46

99 7432934.28 4948188.31

100 7432893.52 4948250.59

101 7432916.89 4948268.13

102 7432901.03 4948289.91

103 7432885.18 4948311.69

104 7432867.57 4948339.85

105 7432764.57 4948482.25

106 7432754.62 4948476.47

107 7432749.64 4948484.33

108 7432758.15 4948491.72

109 7432733.81 4948523.29

110 7432709.47 4948554.87

111 7432699.75 4948570.84

112 7432683.20 4948597.52

113 7432676.37 4948608.25

114 7432671.95 4948626.70

115 7432667.54 4948645.15

116 7432663.28 4948671.11

117 7432659.02 4948697.06

118 7432652.44 4948708.30

119 7432640.06 4948739.47

120 7432627.69 4948770.64

121 7432619.82 4948788.29

122 7432607.93 4948814.90

123 7432596.03 4948841.51

124 7432586.07 4948865.26

125 7432576.19 4948890.42

126 7432566.31 4948915.58

127 7432558.28 4948934.84

128 7432548.64 4948959.60

129 7432538.99 4948984.36

130 7432530.48 4949006.03

131 7432523.01 4949028.62

132 7432515.53 4949051.22

133 7432514.41 4949066.70

134 7432513.28 4949082.19

135 7432511.44 4949111.85

136 7432508.30 4949156.19

137 7432501.71 4949219.73

138 7432536.27 4949378.45

139 7432500.33 4949373.07

140 7432490.71 4949382.38

141 7432473.49 4949425.54

142 7432474.55 4949438.28

143 7432457.79 4949488.87

144 7432456.97 4949502.90

145 7432435.20 4949571.72

146 7432396.93 4949691.59

147 7432364.48 4949793.09

148 7432332.03 4949894.60

149 7432304.36 4949988.02

150 7432276.68 4950081.44

151 7432243.39 4950188.13

152 7432210.10 4950294.82

153 7432212.80 4950305.61


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

154 7432162.59 4950450.63

155 7432153.98 4950478.36

156 7432145.38 4950506.10

157 7432136.64 4950535.64

158 7432127.89 4950565.17

159 7432121.72 4950585.60

160 7432114.78 4950608.33

161 7432107.83 4950631.05

162 7432099.68 4950658.12

163 7432091.52 4950685.19

164 7432083.76 4950710.61

165 7432075.99 4950736.04

166 7432067.55 4950764.02

167 7432057.23 4950798.50

168 7432047.34 4950831.50

169 7432039.33 4950858.00

170 7432030.28 4950888.99

171 7432023.92 4950909.97

172 7432007.08 4950964.76

173 7431990.24 4951019.56

174 7431976.34 4951064.91

175 7431962.44 4951110.26

176 7431955.79 4951132.03

177 7431942.75 4951173.95

178 7431929.70 4951215.88

179 7431917.20 4951258.06

180 7431902.60 4951307.49

181 7431892.84 4951340.82

182 7431885.16 4951366.91

183 7431871.65 4951413.39

184 7431858.14 4951459.86

185 7431845.16 4951487.34

186 7431832.19 4951514.81

187 7431844.66 4951517.70

188 7431837.67 4951540.31

189 7431830.50 4951562.61

190 7431823.33 4951584.90

191 7431813.91 4951615.28

192 7431804.50 4951645.66

193 7431797.22 4951669.58

194 7431790.42 4951690.57

195 7431783.62 4951711.56

196 7431773.28 4951743.30

197 7431762.94 4951775.03

198 7431751.20 4951808.03

199 7431739.46 4951841.02

200 7431736.33 4951849.72

201 7431733.20 4951858.41

202 7431728.68 4951875.16

203 7431724.17 4951891.92

204 7431715.60 4951889.96

205 7431711.79 4951903.32

206 7431707.98 4951916.69

207 7431705.36 4951924.75

208 7431727.99 4951931.35

209 7431727.03 4951934.77

210 7431725.43 4951938.93

211 7431719.46 4951954.25

212 7431715.87 4951957.96

213 7431708.82 4951963.99

214 7431693.94 4951955.27

215 7431688.85 4951955.13

216 7431689.65 4951958.23

217 7431687.23 4951960.23

218 7431682.75 4951965.75

219 7431680.36 4951977.99

220 7431683.32 4951984.14

221 7431706.88 4951997.56

222 7431728.33 4951999.54

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

223 7431749.78 4952001.52

224 7431762.23 4952002.44

225 7431778.79 4952006.90

226 7431834.75 4952008.72

227 7431881.83 4952012.23

228 7431928.91 4952015.74

229 7431941.92 4952017.74

230 7431972.92 4952018.38

230 7431972.92 4952018.38

231 7432002.54 4952021.02

232 7432032.15 4952023.66

233 7432066.86 4952026.03

234 7432101.57 4952028.40

235 7432113.86 4952030.49

236 7432126.14 4952032.58

237 7432141.78 4952035.64

238 7432157.42 4952038.70

239 7432175.52 4952041.70

240 7432184.30 4952043.61

241 7432212.83 4952049.97

242 7432253.92 4952059.18

243 7432287.58 4952064.46

244 7432296.55 4952068.65

245 7432330.49 4952071.92

246 7432362.93 4952074.94

247 7432380.21 4952075.07

248 7432397.50 4952075.21

249 7432418.65 4952074.84

250 7432439.79 4952074.48

251 7432458.53 4952072.48

252 7432478.00 4952072.93

253 7432495.91 4952068.52

254 7432513.81 4952064.10

255 7432549.84 4952057.46

256 7432567.82 4952054.17

257 7432577.19 4952053.44

258 7432619.32 4952044.90

259 7432651.89 4952035.95

260 7432686.92 4952028.76

261 7432712.36 4952014.53

262 7432737.80 4952000.30

263 7432757.98 4951988.66

264 7432780.63 4951975.31

265 7432805.63 4951963.30

266 7432830.63 4951951.30

267 7432852.35 4951936.50

268 7432875.83 4951918.05

269 7432901.90 4951900.96

270 7432921.59 4951888.06

271 7432932.17 4951877.35

272 7432930.91 4951871.90

273 7432945.01 4951862.43

274 7432952.26 4951862.28

275 7432957.49 4951858.08

276 7432956.83 4951850.93

277 7432961.04 4951847.21

278 7432963.14 4951834.96

279 7432980.83 4951813.36

280 7432993.80 4951805.47

281 7433014.07 4951781.46

282 7433023.98 4951768.47

283 7433033.89 4951755.48

284 7433043.17 4951742.58

285 7433052.45 4951729.68

286 7433055.72 4951722.76

287 7433066.96 4951697.21

288 7433086.63 4951661.39

289 7433106.30 4951625.57

290 7433111.60 4951615.92


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

291 7433116.90 4951606.28

292 7433122.76 4951595.04

293 7433128.72 4951594.85

294 7433131.12 4951589.08

295 7433129.20 4951584.09

296 7433166.42 4951517.81

297 7433174.88 4951496.97

298 7433192.77 4951453.98

299 7433212.41 4951406.90

300 7433215.19 4951394.99

301 7433219.42 4951391.82

302 7433222.30 4951386.92

303 7433219.71 4951382.79

304 7433228.95 4951363.80

305 7433240.97 4951344.50

306 7433234.72 4951340.75

307 7433243.38 4951322.37

308 7433252.03 4951303.99

309 7433256.84 4951274.21

310 7433265.12 4951264.46

311 7433268.97 4951253.99

312 7433266.66 4951249.48

313 7433275.69 4951235.17

314 7433277.14 4951217.92

315 7433269.45 4951215.61

316 7433274.93 4951189.87

317 7433279.25 4951191.12

318 7433288.77 4951159.72

319 7433285.03 4951157.60

320 7433293.96 4951123.89

321 7433299.25 4951122.06

322 7433300.90 4951117.48

323 7433297.06 4951114.79

324 7433305.61 4951085.74

325 7433314.17 4951056.70

326 7433317.82 4951038.12

327 7433321.47 4951019.53

328 7433325.70 4950997.60

329 7433329.93 4950975.67

330 7433340.02 4950976.92

331 7433341.85 4950971.73

332 7433336.95 4950969.62

333 7433338.58 4950959.65

334 7433333.01 4950958.31

335 7433335.41 4950947.45

336 7433336.37 4950932.95

337 7433351.27 4950932.37

338 7433354.63 4950920.17

339 7433356.59 4950902.43

340 7433350.63 4950902.79

341 7433350.98 4950898.33

342 7433356.23 4950898.74

343 7433355.22 4950890.65

344 7433339.73 4950878.86

345 7433341.28 4950852.55

346 7433342.83 4950826.23

347 7433349.70 4950810.18

348 7433350.95 4950793.06

349 7433345.59 4950792.60

350 7433347.77 4950773.46

351 7433359.70 4950774.72

352 7433360.56 4950750.50

353 7433351.02 4950749.18

354 7433354.60 4950722.85

355 7433367.26 4950722.52

356 7433364.98 4950696.85

357 7433354.64 4950695.66

358 7433360.73 4950648.92

359 7433364.56 4950570.28

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

360 7433368.40 4950491.64

361 7433373.13 4950482.81

362 7433373.43 4950404.38

363 7433373.73 4950325.94

364 7433370.11 4950297.09

365 7433368.56 4950268.79

366 7433363.28 4950266.41

367 7433363.10 4950227.00

368 7433362.93 4950187.60

369 7433360.19 4950111.90

370 7433357.45 4950036.20

371 7433359.00 4950027.83

372 7433356.17 4949976.43

373 7433354.75 4949950.14

374 7433353.13 4949912.53

375 7433351.51 4949874.93

376 7433350.73 4949854.89

377 7433349.49 4949840.31

378 7433350.04 4949817.48

379 7433349.22 4949793.04

380 7433348.40 4949768.59

381 7433347.71 4949752.18

382 7433347.03 4949735.77

383 7433346.80 4949719.55

384 7433344.65 4949691.66

385 7433342.50 4949663.76

386 7433341.40 4949651.45

387 7433350.31 4949646.06

388 7433349.67 4949636.68

389 7433344.97 4949633.21

390 7433343.83 4949630.11

391 7433343.53 4949605.29

392 7433343.00 4949573.85

393 7433343.12 4949561.07

394 7433343.46 4949532.81

395 7433344.44 4949502.18

396 7433345.42 4949471.54

397 7433345.42 4949449.85

398 7433345.42 4949428.16

399 7433344.97 4949417.75

400 7433346.20 4949388.67

401 7433347.43 4949359.59

402 7433347.16 4949345.63

403 7433348.21 4949316.14

404 7433348.53 4949291.79

405 7433349.01 4949272.91

406 7433349.49 4949254.03

407 7433351.23 4949243.00

408 7433351.69 4949233.59

409 7433349.22 4949230.72

410 7433351.78 4949216.49

411 7433353.38 4949202.52

412 7433353.17 4949172.24

413 7433352.37 4949157.40

414 7433350.59 4949122.79

415 7433348.39 4949081.94

416 7433350.25 4949052.60

417 7433352.10 4949023.25

418 7433354.70 4949001.95

419 7433357.31 4948980.64

420 7433360.46 4948970.71

421 7433376.62 4948907.32

422 7433392.78 4948843.93

423 7433400.39 4948813.76

424 7433408.00 4948783.59

425 7433415.45 4948761.68

426 7433422.90 4948739.77

427 7433432.00 4948712.36

428 7433437.01 4948690.20


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

429 7433442.02 4948668.05

430 7433444.94 4948653.80

431 7433462.95 4948607.04

432 7433493.58 4948530.42

433 7433528.14 4948470.09

434 7433602.72 4948374.58

435 7433644.47 4948398.00

436 7433668.15 4948353.02

437 7433689.16 4948300.13

438 7433704.65 4948255.43

439 7433729.48 4948218.52

440 7433780.13 4948169.56

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupna povr{ina javnog gra|evinskog zemqi{ta izno-

si oko 469,75 ha.

6. PODELA NA URBANISTI^KE CELINE PREMA

NAMENI

U ciqu adekvatnog definisawa urbanisti~kih celina

u okviru granica plana, unutar kojih }e vaìti ista pra-

vila gra|ewa, definisani su relevantni kriterijumi.

Kriterijumi za podelu su:

– prete`na namena i na~in kori{}ewa prostora, ze-

mqi{ta i objekata;

– izgra|enost i definisanost fizi~ke strukture i

– potencijali za daqu transformaciju (vezano za reali-

zaciju plana).

Predmetna lokacija, zemqi{te u okviru granica TENT

A (krug elektrane) podeqeno je na ~etiri urbanisti~ke ce-

line, i to:

Urbanisti~ka celina 1 – Pogonski objekti

Ovu celinu ~ine glavni pogonski objekti blokova 1–7

sa pripadaju}im tehnolo{kim objektima i postrojewima –

prostor izme|u glavnog pristupnog puta, od sporednog pre-

ma glavnom ulazu do reke Save, uzvodno Savom do crpne sta-

nice na deponiji pepela i ogradom iza dopreme ugqa.

Orijentaciona povr{ina urbanisti~ke celine 1 izno-

si oko 19,7 ha.

Urbanisti~ka celina 2 – Skladi{ni prostor

Ovu celinu ~ini skladi{ni prostor oivi~en glavnim

pristupnim putem do sporednog ulaza i kolosecima indu-

strijske pruge do depoa lokomotiva.


si oko 42,11 ha.

Urbanisti~ka celina 3 – Administrativni sadràji

Ovu celinu ~ini prostor oivi~en glavnim pristupnim

putem i ogradom kompleksa unutar koga se nalaze admini-

strativni sadràji.


si oko 6,34 ha.

Urbanisti~ka celina 4 – Deponija pepela

Ovu celinu ~ini prostor deponije pepela.


si oko 407,94 ha.

Ukupna povr{ina predmetnog podru~ja obuhva}ena

predloènom granicom plana iznosi oko 476,09 ha.


7. PRAVILA URE\EWA

7.1. Osnovni koncept organizacije prostora

Kompleks Termoelektrane „Nikola Tesla A”, kao va-

àn kompleks u {irem urbanom okruèwu, predstavqa ce-

linu od strate{kog zna~aja, ~ije je kori{}ewe i izgradwa

od op{teg interesa.

Koncept plana je ura|en uz uvaàvawe ste~enih plan-

skih obaveza, postoje}e fizi~ke strukture, mreè infra-

strukture u kompleksu elektrane, kao i planirane saobra-

}ajne infrastrukture.

Baziran je na funkcionalnom i tehni~ko-tehnolo{kom

principu i principu uspostavqawa urbanisti~kih celina i

reìma kori{}ewa prostora prema planiranim namenama.

Pravilima ure|ewa utvr|uju se na~in, uslovi i ograni~e-

wa ure|ewa i izgradwe u karakteristi~nim urbanisti~kim

celinama, a daju se i op{ti i posebni urbanisti~ki uslovi

koje je potrebno ispuniti kod izdavawa odobrewa za izgrad-

wu objekata, kao i op{ti uslovi za{tite ìvotne sredine.

Unutar novoformiranih celina u okviru granice kom-

pleksa TENT A, planom su odre|ene dispozicije planira-

nih objekata.

Dispozicije objekata su odre|ene na osnovu gabrita

planiranih objekata, kao i wihove namene, a prema posto-

je}oj tehni~koj dokumentaciji, koja je ra|ena zbog potreba

uvo|ewa novih tehnolo{kih sistema u proces proizvodwe

elektri~ne energije.

Sve intervencije unutar urbanisti~kih celina i zona

za izgradwu moraju biti u svemu u skladu sa pravilima ure-

|ewa i pravilima gra|ewa iz ovog plana.

7.2. Namena prostora

Namena prostora je uslovqena karakterom celine unu-

tar kompleksa Termoelektrane: pogonska, skladi{na, ad-

ministrativna celina i deponija pepela.

Unutar ovih celina, dozvoqena je izgradwa objekata ko-

ji nisu u suprotnosti sa osnovnom namenom celine i koji

ekolo{ki ili na neki drugi na~in dodatno ne ugroàvaju

okruèwe, a u skladu su sa razvojnim konceptom op{tine,

kao i merama za{tite ìvotne sredine.

7.3. Planirani bilansi povr{ina

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Urbanisti~ka P (ha) % P (ha) % P ukupno

celina (ha)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Urb. celina 1 19.7 4.14 javno gra|. 469.75 98.67 476.09

– Pogonski objekti zemqi{te

Urb. celina 2

– Skladi{ni

prostor 42.11 8.84

Urb. celina 4

– Deponija pepela 407.94 85.69

Urb. celina 3

– Administrativni 6.34 1.33 ostalo gra|. 6.34 1.33

sadràji zemqi{te

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

7.4. Op{ta pravila ure|ewa prostora

Najve}i deo predmetnog podru~ja ~ini javno gra|evinsko

zemqi{te, u koje spadaju pogonska i skladi{na urbanisti~-

ka celina, kao i deponija pepela, a administrativna urba-

nisti~ka celina pripada ostalom gra|evinskom zemqi{tu.

Unutar javnog, kao i ostalog gra|evinskog zemqi{ta

definisane su orijentacione dispozicije planiranih

objekata.

7.5. Pravila urbanisti~ke regulacije, parcelacije

i nivelacije povr{ina

Definisawem regulacije zemqi{ta u okviru granica

plana, odnosno regulacionim i urbanisti~kim uslovima

ure|ewa prostora propisanim ovim planom, obezbe|uje

se za{tita op{teg interesa i rezervacija prostora – povr-

{ina namewenih procesu rada termoelektrane. Osnovni

elementi regulacije su grani~ne linije prostornih celi-

na. U tom smislu elementi regulacije su dati po urbani-

sti~kim celinama.

Pravila urbanisti~ke regulacije predstavqaju skup me-

|usobno zavisnih pravila, uslova i elemenata za obrazovawe

i ure|ivawe gra|evinskih parcela, utvr|ivawe regulacione

i gra|evinske linije, me|usobnog poloàja, visine i spoq-

nog izgleda objekata, kao i drugih elemenata neophodnih za

sprovo|ewe plana – izdavawe izvoda iz plana i odnose se na

sve namene zemqi{ta u okviru kompleksa elektrane.

Regulaciono re{ewe je proiza{lo iz postoje}e regula-

cije, koja se zadràva uz mawe izmene u delovima gde je po-

trebno pro{iriti postoje}e {irine saobra}ajnica u ciqu

poboq{awa saobra}ajnog re{ewa, ili formirati nove sa-

obra}ajne i manipulativne povr{ine unutar kompleksa.

Regulaciona linija je odre|ena analiti~ko-geodetskim

ta~kama u odnosu na planiranu podelu zemqi{ta na javno i

ostalo gra|evinsko zemqi{te, kao i na granicu plana.

Sistem nivelacije se bazira na postoje}oj nivelaciji

uli~ne mreè. Nove ulice kao i novi platoi vezuju se za

kontaktne, ve} nivelaciono definisane prostore.

7.6. Pravila za ogra|ivawe kompleksa elektrane

Kompleks elektrane mora biti ogra|en sigurnosnom

ogradom koja se postavqa oko celog kompleksa visine do

2,2 m i moè biti transparentna.

Na pristupnim saobra}ajnicama postaviti podiznu

rampu i tablu sa upozorewem i obave{tewima.

Gra|evinske parcele na kojima se nalaze objekti koji

su u funkciji termoelektrane nije potrebno ogra|ivati.

Izuzetno, neophodno je ogra|ivati one gra|evinske par-

cele na kojima se nalaze objekti koji predstavqaju nepo-

srednu opasnost po ìvot qudi, kao i gra|evinske parcele

specijalne namene.

7.7. Obrazovawe novih gra|evinskih parcela

– parcelacija

Celokupno podru~je kompleksa TENT -A ~ine dve kata-

starske parcele, i to:

KP br. 779 KO Urovci i

KP 2065/1 KO Krtinska

Katastarska parcela br. 779, koja pripada KO Krtin-

ska, obuhvata slede}e urbanisti~ke celine:

– celu Urbanisti~ku celinu 1 – Pogonski objekti;

– celu Urbanisti~ku celinu 2 – Skladi{ni prostor;

– celu Urbanisti~ku celinu 3 – Administrativni sadr-

àji;

– deo (mawi) Urbanisti~ke celine 4 – Deponija pepela.

Katastarska parcela br. 2065/1, koja pripada KO Urovci,

obuhvata ve}i deo Urbanisti~ke celine 4 – Deponija pepela.

Ovim planom, zbog specifi~ne namene objekata unutar

kompleksa, predlaè se parcelacija.

Katastarska parcela br. 2065/1 se zadràva u postoje-

}im granicama.

Katastarska parcela br. 779 podleè parcelaciji i de-

li se na tri nove gra|evinske parcele, i to:

– Novoformirana gra|evinska parcela br. 1 obuhvata

deo K.P. 779 na kojoj se nalazi Urbanisti~ka celina 4 –

Deponija pepela. Ova gra|evinska parcela pripada javnom

gra|evinskom zemqi{tu. Granice Novoformirane gra|e-

vinske parcele br. 1 date su u opisu granica po koordina-

tama. U slu~aju neslagawa merodavan je grafi~ki prilog

br. 4 – Predlog formirawa gra|evinskih parcela.


Urbanisti~ku celinu 1 – Pogonski objekti i Urbanisti~ku

celinu 2 – Skladi{ni objekti. Ova gra|evinska parcela

pripada javnom gra|evinskom zemqi{tu. Granice Novofor-

mirane gra|evinske parcele br. 2 date su u opisu granica po

koordinatama. U slu~aju neslagawa merodavan je grafi~ki

prilog br. 4 – Predlog formirawa gra|evinskih parcela.


Urbanisti~ku celinu 3 – Administrativni sadràji. Ova


gra|evinska parcela pripada ostalom gra|evinskom ze-

mqi{tu. Granice Novoformirane gra|evinske parcele br.

3 date su u opisu granica po koordinatama. U slu~aju ne-

slagawa merodavan je grafi~ki prilog br. 4 – Predlog

formirawa gra|evinskih parcela.

Za planirane objekte na novoformiranoj gra|evinskoj

parceli br. 1 i 2 za izdavawe izvoda iz plana nadle`no je

resorno ministartvo.

Spisak koordinata gra|evinske parcele br. 1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 7433075.293 4948001.980

2 7433091.595 4948011.471

3 7433097.827 4948016.455

4 7433119.969 4947991.509

5 7433188.401 4948035.401

6 7433238.332 4948071.950

7 7433241.573 4948072.682

8 7433264.694 4948088.006

9 7433313.950 4948122.732

10 7433326.779 4948131.776

11 7433345.750 4948145.151

12 7433352.400 4948149.336

13 7433366.369 4948159.178

14 7433382.566 4948170.588

15 7433394.159 4948178.788

16 7433416.158 4948195.359

17 7433450.767 4948221.429

18 7433493.434 4948252.537

19 7433531.689 4948280.429

20 7433516.126 4948309.272

21 7433532.739 4948320.346

22 7433551.596 4948332.915

23 7433582.542 4948354.585

24 7433586.380 4948364.870

25 7433602.715 4948374.582

26 7433528.136 4948470.094

27 7433493.585 4948530.422

28 7433452.771 4948633.471

29 7433419.035 4948621.142

30 7433397.818 4948606.448

31 7433157.352 4948437.290

32 7432916.885 4948268.131

33 7432893.523 4948250.590

34 7432934.278 4948188.306

35 7432945.284 4948178.457

36 7432951.086 4948183.678

37 7432975.689 4948147.091

38 7433003.223 4948107.344

39 7433030.810 4948067.258

40 7433051.533 4948037.548

41 7433075.287 4948001.977

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 7433075.293 4948001.980

2 7433091.595 4948011.471

3 7433097.827 4948016.455

4 7433119.969 4947991.509

5 7433188.401 4948035.401

6 7433238.332 4948071.950

7 7433241.573 4948072.682

8 7433264.694 4948088.006

9 7433313.950 4948122.732

10 7433326.779 4948131.776

11 7433345.750 4948145.151

12 7433352.400 4948149.336

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

13 7433366.369 4948159.178

14 7433382.566 4948170.588

15 7433394.159 4948178.788

16 7433416.158 4948195.359

17 7433450.767 4948221.429

18 7433493.434 4948252.537

19 7433531.689 4948280.429

20 7433516.126 4948309.272

21 7433551.596 4948332.915

22 7433582.542 4948354.585

23 7433586.380 4948364.870

24 7433602.715 4948374.582

25 7433644.408 4948397.304

26 7433668.152 4948353.020

27 7433704.647 4948255.432

28 7433729.482 4948218.522

29 7433848.627 4948101.420

30 7433862.117 4948088.496

31 7433899.826 4948050.103

32 7433919.080 4948032.917

33 7433930.883 4948022.163

34 7433947.613 4948003.400

35 7433955.989 4947985.960

36 7433958.809 4947968.266

37 7433957.555 4947954.815

38 7433970.880 4947949.759

39 7433973.055 4947956.023

40 7434013.083 4947944.852

41 7434008.387 4947926.580

42 7434010.307 4947926.020

43 7433999.511 4947889.009

44 7434003.538 4947887.807

45 7433998.906 4947873.609

46 7433992.596 4947852.296

47 7433986.575 4947831.956

48 7433977.823 4947802.392

49 7433969.421 4947774.010

50 7433964.890 4947758.703

51 7433943.803 4947687.471

52 7433922.716 4947616.240

53 7433901.630 4947545.009

54 7433880.543 4947473.778

55 7433875.757 4947460.954

56 7433857.770 4947412.780

57 7433838.164 4947360.281

58 7433830.792 4947340.540

59 7433822.986 4947344.092

60 7433794.221 4947268.649

61 7433788.870 4947254.720

62 7433785.947 4947249.391

63 7433780.867 4947245.005

64 7433776.710 4947241.774

65 7433772.322 4947240.081

66 7433766.216 4947239.764

67 7433735.067 4947243.915

68 7433696.532 4947248.560

69 7433662.598 4947253.353

70 7433625.243 4947259.845

71 7433594.020 4947265.354

72 7433515.495 4947286.016

73 7433489.309 4947301.073

74 7433473.417 4947313.761

75 7433461.636 4947324.004

76 7433455.311 4947331.661

77 7433448.243 4947352.089

78 7433447.780 4947365.036

79 7433446.973 4947397.931

80 7433446.166 4947430.827

81 7433444.259 4947448.671


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

82 7433432.275 4947483.853

83 7433416.331 4947510.891

84 7433399.324 4947536.573

85 7433382.318 4947562.256

86 7433363.796 4947588.965

87 7433349.050 4947609.895

88 7433334.305 4947630.825

89 7433316.993 4947655.555

90 7433299.682 4947680.285

91 7433284.776 4947701.559

92 7433266.911 4947726.980

93 7433250.584 4947749.866

94 7433233.355 4947774.330

95 7433233.922 4947776.917

96 7433216.167 4947802.093

97 7433201.134 4947823.308

98 7433189.073 4947840.520

99 7433180.202 4947853.790

100 7433170.986 4947866.762

101 7433165.065 4947875.310

102 7433156.580 4947887.443

103 7433152.229 4947893.748

104 7433146.000 4947903.426

105 7433139.772 4947913.104

106 7433136.230 4947913.607

107 7433123.061 4947932.414

108 7433109.893 4947951.221

109 7433087.584 4947984.154

110 7433078.386 4947997.350

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 7434009.435 4947930.172

2 7434018.307 4947927.371

3 7434033.578 4947935.343

4 7434087.416 4947898.442

5 7434080.413 4947893.289

6 7434088.798 4947867.880

7 7434115.449 4947875.269

8 7434119.534 4947875.755

9 7434121.285 4947875.269

10 7434148.122 4947855.795

11 7434141.890 4947843.128

12 7434130.108 4947818.171

13 7434124.559 4947805.881

14 7434114.752 4947784.681

15 7434104.946 4947763.480

16 7434094.066 4947741.780

17 7434084.222 4947720.218

18 7434076.268 4947703.337

19 7434068.314 4947686.455

20 7434056.081 4947660.282

21 7434049.676 4947658.938

22 7434041.875 4947644.382

23 7434034.074 4947629.826

24 7434027.198 4947617.444

25 7434020.322 4947605.062

26 7434013.617 4947592.313

27 7434011.756 4947589.115

28 7434008.377 4947582.332

29 7434004.997 4947575.549

30 7434001.400 4947568.276

31 7433997.802 4947561.003

32 7433991.799 4947548.383

33 7433986.239 4947536.996

34 7433981.927 4947525.507

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Br. ta~. Y X––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

35 7433977.615 4947514.018

36 7433957.161 4947447.276

37 7433936.707 4947380.535

38 7433921.535 4947349.302

39 7433914.595 4947334.567

40 7433908.143 4947321.339

41 7433901.691 4947308.112

42 7433884.601 4947315.473

43 7433863.051 4947325.509

44 7433841.502 4947335.545

45 7433834.301 4947338.944

46 7433830.792 4947340.540

47 7433838.164 4947360.281

48 7433870.972 4947448.130

49 7433880.543 4947473.778

50 7433922.716 4947616.240

51 7433964.890 4947758.703

52 7433969.817 4947775.347

53 7433983.775 4947822.497

54 7433986.287 4947830.983

55 7433998.906 4947873.609

56 7434003.538 4947887.807

57 7433999.511 4947889.009

58 7434010.307 4947926.020

59 7434008.387 4947926.580

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

7.8. Pravila ure|ewa po urbanisti~kim celinama


Ova urbanisti~ka celina pripada javnom gra|evinskom

zemqi{tu.

Unutar ove celine, u pogledu fizi~ke strukture, uglav-

nom se zadràva postoje}e stawe.

Planirana je izgradwa:

– sistema za odsumporavawe dimnih gasova (u svemu prema

Studiji – pravci optimalnog smawewa emisija sumpornih

oksida iz Termoelektrana EPS-a, Energoprojekt – Entel);

– pristana za mazut na Savi kao i objekata i postroje-

wa za istovar mazuta (objekti br. 9 i 10).

Pravila za postavqawe plovnih objekata

Plovni objekat je plove}e postrojewe bez sopstvenog

pogona koje po nameni nije predvi|eno za ~esta preme{ta-

wa sa jednog mesta na drugo.

Planirani objekat se nalazi na desnoj obali reke Sa-

ve, uzvodno od vodozahvata, iznad projektovanog napera, na

postoje}oj ure|enoj obali u zoni izgra|enog kompleksa re-

zervoara.

Maksimalna povr{ina koju zauzima moè zauzimati na

vodi je 50 m². Minimalna udaqenost izme|u pristana i su-

sednih nizvodnih i uzvodnih plovnih objekata ne sme biti

mawa od 20 m.

Namena stacionarnog plovnog pristana je da obezbedi

bezbedno pristajawe tankera, kao i privez i nesmetani

prekrcaj mazuta pri svim vodostajima i vremenskim prili-

kama. Pristan mora da ispuwava propisane uslove za ovu

vrstu objekata u pogledu svoje konstrukcije, ure|aja i opre-

ma, kretawa zaposlenih lica i za{tite ìvotne sredine.

Pri obradi plovila tankera uz pristan moè se plani-

rati izvezivawe samo jednog plovila.

U akvatoriji pristana, kao i u prilaznom plovnom putu

potrebno je obezbediti dubinu od 3,5 m ispod niskog uspore-

nog plovidbenog nivoa koji na km 40 iznosi 70,23 vmn.

Potrebno je planirati obeleàvawe pristana u skladu

sa Pravilinikom o plovidbi na unutra{wim plovnim pu-

tevima („Slu`beni list SFRJ”, broj 79/91).


Ukoliko je neophodan prostor za sidrewe plovila koja

~ekaju na obradu ili na formirawe sastava, to se sidri-

{te mora locirati van plovnog puta i za lokaciju posebno

treba traìti saglasnost.

Pristan i pristani{ta treba da se grade, urede i opre-

me tako da omogu}e nesmetano kretawe plovila, korisnika

i zaposlenog osobqa, nesmetan prenos materijala, za{titu

zdravqa korisnika i zaposlenog osobqa, kao i stru~no i

efikasno usluìvawe korisnika.

Lociraju se na vodenom pojasu gde se ne izlivaju indu-

strijske ili neke druge otpadne, te~ne i ~vrste materije i

moraju imati re{eno odlagawe otpadnih ~vrstih i te~nih

materija, u skladu sa sanitarnim propisima i propisima o

za{titi ìvotne sredine.

Uslovi za prikqu~ewe plovnih objekata

na infrastrukturnu mreù

– Vodovod – svaki plovni objekat mora imati prikqu-

~ak na vodovodnu mreù.

– Kanalizacija – nije dozvoqeno direktno upu{tawe

otpadnih voda u vodotok.

– Elektroenergetska mreà – planirane plovne objekte

napajati sa postoje}e i planirane distributivne mreè 10

kV. Napajawe vr{iti iz planiranih kablovskih prikqu~-

nih ormana sme{tenih na neplavnom delu obale.

– Manipulativni prostor plovnih objekata u priobal-

nom pojasu opremiti instalacijama javnog osvetqewa. Na-

pajawe javnog osvetqewa }e se vr{iti iz postoje}e elek-

tri~ne mreè javnog osvetqewa.

– Evakuacija otpada – za odlagawe sme}a potrebno je

obezbediti potreban broj kontejnera.

– Za{tita ìvotne sredine – plovni objekat se ne mo-

è postaviti ukoliko lokacija prethodno nije opremqena

instalacijama vodovoda, elektri~ne energije i instalaci-

jama javnog osvetqewa.

Plovni objekat mora da poseduje nepropusni tank koji

ispuwava vaè}e sanitarno-tehni~ke uslove.

Postrojewe za istovar mazuta na TENT A

Planira se istovar 20.000 t godi{we te{kog uqa. Rezer-

voari na obali su ukupnog kapaciteta 11.000 t sa visinskom

razlikom podno`ja od nivoa sredweg vodostaja od 10 m.

Mazut se dovozi plovilima nosivosti 1700 t, vreme is-

tovara je pribli`no 16 ~asova, pri ~emu ga treba zagreva-

ti na 853 K.

Plovilu treba obezbediti pristajawe pri svim vodo-

stajima, kao i za{titu vodotoka od izlivawa mazuta.

Objekat uraditi sa svim potrebnim elementima, a u

skladu sa pravilima ure|ewa i gra|ewa iz ovog plana, kao

i vaè}im tehni~kim propisima.

Vezu sa obalom planirati preko zglobnog mosta, za ce-

vovode i kablove i siza za osobqe, na platformu sa koje vo-

di pristupni most sa dva raspona do obale.

Pristajawe i vezivawe dva dolfina planirati na raz-

maku od 50 m, tako da bok plovila ne dodiruje ponton. Za-

{titna zavesa treba da bude usidrena na udaqenosti od 26

m od linije dolfina, dowim slobodnim krajem se pribli-

àva i vezuje za dolfin, a svrha je prikupqawe mazuta pri

eventualnom izlivawu kod pretovara.

Protivpoàrnu za{titu re{iti dovoqnim brojem ru~-

nih aparata sa penom, CO2 i prahom na samom pontonu i

dva topa za penu montiranih na platformi.

Za potrebe pro{irewa mogu}nosti dopreme mazuta, po-

stoje}i sistem za pretovar iz èlezni~kih i auto-cisterni

pro{iruje se i na transport putem tank barì.

U okviru ove urbanisti~ke celine je planirana i re-

konstrukcija:

– sistema za deponovawe {qake (u svemu prema Prethod-

noj studiji opravdanosti sa generalnim projektom rekon-

strukcije sistema za transport i deponovawe pepela i

{qake TENT A – Energoprojekt – Entel, Beograd i Rudar-

ski institut Beograd – Zemun, 2005. godine);

– sistema za deponovawe pepela (u svemu prema Prethod-

noj studiji opravdanosti sa generalnim projektom rekon-

strukcije sistema za transport i deponovawe pepela i

{qake TENT A – Energoprojekt – Entel, Beograd i Rudar-

ski institut Beograd – Zemun, 2005. godine).



zemqi{tu.

Unutar ove celine planirana je izgradwa slede}ih

objekata:

novi magacin – (objekat br. 1)

– objekat je u izgradwi;

– objekat je lociran u zoni postoje}ih magacinskih obje-

kata, koloseka industrijske èleznice, na postoje}em teh-

ni~kom platou za te{ke velikogabaritne terete i opremu;

– objekat magacina organizovati tako da zadovoqava po-

trebe istovara tereta iz {lepera i vagona i skladi{tewe

istog;

– povr{ina objekta je oko 2000 m².

pp centrala i slu`ba obezbe|ewa – (objekat br. 1a)

– objekat je u izgradwi;

– objekat je lociran u krugu elektrane u zoni pomo}nih

tehni~kih objekata i skladi{ta, a uz kalkanski zid novog

magacina (objekat br.1);


skladi{te uqa i maziva – (objekat br. 5)

– objekat locirati u produètku postoje}eg skladi{ta,

a u neposrednoj blizini magacina HTZ opreme;

– planirana povr{ina objekta je oko 1700 m²;

postrojewa za pre~i{}avawe zauqenih voda – (objekat

br. 6)

– objekat locirati u neposrednoj blizini skladi{ta

uqa i maziva;

– planirana povr{ina objekta je oko 1600 m².

skladi{te privremenog otpada – (objekat br. 7)

– objekat locirati u severozapadnom delu zone, izme|u

deponije pepela i skladi{ta ugqa;


prostor rezervisan za skladi{tewe i su{ewe gipsa –

(objekat br. 8)

– rezervisati prostor u ju`nom (jugozapadnom) delu ove

zone, sa leve strane industrijske pruge;

– planirana povr{ina prostora rezervisanog za ovu na-

menu je oko 17500 m².

skladi{tewe kre~waka blokova A1, A2, A3 i pripremakre~ne suspenzije blokova A1, A2 i A3 – (objekti br. 11 i 11a)

– objekte locirati u severoisto~nom delu ove zone, iz-

me|u postoje}e industrijske pruge i pepelovoda;

– planirana povr{ina prostora predvi|enog za ovu na-



– objekte locirati u ju`nom delu ove zone, sa leve stra-

ne postoje}e industrijske pruge, uz prostor rezervisan za

skladi{tewe i su{ewe gipsa;

– planirana povr{ina prostora predvi|enog za ovu na-


silosi za pepeo i {qaku (kao deo rekonstrukcije siste-ma za deponovawe pepela i sistema za deponovawe {qake –urb. celina 1)

– u svemu prema Prethodnoj studiji opravdanosti sa gene-

ralnim projektom rekonstrukcije sistema za transport i de-

ponovawe pepela i {qake TENT-A – Energoprojekt – Entel,

Beograd i Rudarski institut Beograd – Zemun, 2005. godine).

Za sve skladi{ne objekte za koje je potrebno, obezbedi-

ti manipulativni istovarni prostor.

Na~in skladi{tewa, manipulaciju, saobra}ajnice i

objekat prilagoditi svakom objektu u skladu sa wegovom

specifi~nom namenom.

Ki{ne vode sa krova objekata voditi u ki{nu kanali-

zaciju. Vode sa internih saobra}ajnica voditi u fekalnu

kanalizaciju.


Obezbediti odvod atmosferskih voda sa nadstre{nica

posebnim kanalima da ne bi dolazilo do me{awa sa zapr-

qanom vodom.

Vodovod i kanalizaciju obraditi prema zahtevima iz

tehnolo{ko-ma{inskog projekta.

Predvideti elektroenergetsko napajawe objekta. Pred-

videti spoqwe osvetqewe skladi{ta.

Predvideti op{te osvetqewe, ìvinim fluoroscent-

nim svetiqkama u zavisnosti od visine prostorije. Celo-

kupnu instalaciju izvesti u svemu prema vaè}im tehni~-

kim propisima i standardima.

Istovar kamiona vr{iti ispred skladi{ta, a vagona

na za to predvi|enoj rampi.

î{}ewe i odràvawe skladi{ta je pod nadzorom oso-

be koja je zaduèna za pre~i{}avawe otpadnih voda. Postu-

pak ~i{}ewa skladi{ta se svodi na suvo ~i{}ewe.

Prawe skladi{ta vodom je zabraweno.


Ova urbanisti~ka celina pripada ostalom gra|evin-

skom zemqi{tu.

Unutar ove celine planirana je promena fizi~ke

strukture. Novoplanirani objekti su:

plato za kontejnere – (objekat br. 2)

– objekat je lociran u neposrednoj blizini novoplani-

ranog objekta garaè (objekat br. 3), uz isto~nu granicu

kompleksa TENT A;

– povr{ine objekta je oko 4300 m².

garaà – (objekat br. 3)

– objekat je lociran sa desne strane pristupne saobra-

}ajnice;


zgrada investicija, KFS-a, SOF-a i ambulante – (obje-

kat br. 13)

– objekat locirati u urb. celini 3, na mestu sada{wih

privremenih objekata (baraka) investicija i ambulante;

– objekat planirati u povr{ini oko 1200 m². okvirnog

gabarita 60 m h 20 m.

Unutar ove celine planirano je ru{ewe postoje}ih

objekata (baraka) investicija i ambulante na ~ijem mestu

}e biti izgra|en novoplanirani objekat br. 13.

Sve ostale devastirane objekte unutar ove urbanisti~-

ke celine trebalo bi sru{iti ili rekonstruisati prema

pravilima ure|ewa i gra|ewa iz ovog plana, a u skladu sa

prete`nom namenom urbanisti~ke celine.



zemqi{tu.

Deponija pepela predstavqa kako fizi~ku, tako i teh-

ni~ko-tehnolo{ku celinu sa svojim postoje}im i planira-

nim instalacijama, postrojewima i opremom.

Deponija pepela se zadràva u postoje}im granicama, s

tim da se planiranim tehnolo{kim sistemom otpepeqava-

wa poboq{avaju uslovi, odnosno smawuju negativni utica-

ji na okolni prostor.

S obzirom na konflikt izme|u za{tite i kori{}ewa

prirodnih resursa, osnovni koncept jeste preduzimawe ak-

tivnosti za umawewe negativnih uticaja deponije i revi-

talizacije degradiranog prostora.

7.9. Pravila ure|ewa za slobodne i zelene povr{ine

Ciqevi ure|ewa slobodnih i zelenih povr{ina podra-

zumevaju:

– unapre|ewe kvaliteta ìvotne i radne sredine ozele-

wavawem, kao i revitalizaciju i rekultivaciju degradira-

nih prostora;

– podizawe za{titnih pojaseva zelenila u funkciji za-

{tite od vetra i razvejavawe ~estica pepela;

– za{titu, unapre|ewe i adekvatno odràvawe postoje-

}e i planirane vegetacije.

Na~in obrade zelenih povr{ina, kao i izbor biqnog ma-

terijala treba da budu u funkciji celina u kojima se nalaze.

Radi realizacije predvi|enih ciqeva neophodno je ozele-

wavawe i rekultivaciju vr{iti autohtonim vrstama, kao i

onim vrstama koje imaju ve}u otpornost na {tetne materije.

Ozelewavawe uskladiti sa podzemnom i nadzemnom in-

frastrukturom i tehni~kim normativima za projektovawe

zelenih povr{ina.

Prilikom formirawa za{titnih pojasa zelenila, pri

izboru vrsta treba obratiti pa`wu na to:

– da brzo rastu;

– da su otporne na mogu}e {tetne agense;

– da se lako obnavqaju;

– da imaju jak korenov sistem.

Drve}e saditi na minimalnoj udaqenosti od:

– vodovoda – 1,5 m– kanalizacije – 1,5 m– TT mreè – 1,0 m– elektrokabla – 2,5 m– gasovoda – 2,0 m.

Zelenilo treba da ima za{titnu, meliorativnu, sani-

tarno-higijensku funkciju. Obodom kompleksa formirati

zeleni tampon. Ozelewavawe prostora vr{iti u skladu sa

mikrolokacijskim karakteristikama i uz stru~ni izbor

odgovaraju}ih vrsta.

Preporuka je da se celokupno ozelewavawe kompleksa

TENT A uradi kroz Projekat ozelewavawa.

7.10. Infrastrukturni sistemi

7.10.1. Ure|ewe saobra}ajnih povr{ina

Na planskom podru~ju planira se izgradwa internih

saobra}ajnica, pristupnih internih puteva i ure|ewe ma-

nipulativnih platoa, radnih i manipulativnih povr{ina,

kao i parking prostora.

Za odvijawe saobra}aja unutar kompleksa Termoelektra-

ne „Nikola Tesla A” u Obrenovcu planirane su saobra}aj-

ne komunikacije izme|u pojedinih objekata za jednosmerni

i dvosmerni saobra}aj. Za jednosmerni saobra}aj planira-

ne su saobra}ajnice {irine 5 m, a za dvosmerni saobra}aj

{irine 6 m.

Za centralnu transportnu saobra}ajnicu unutar kom-

pleksa zadràna je postoje}a {irina od 5.5 m. Minimalni

radijus horizontalne krivine iznosi R=8.0 m.

Na zapadnom delu kompleksa formiran je prikqu~ak sa

lokalnim putem koji je organizovan na prostoru postoje}eg

prikqu~ka. Na tom prostoru predvi|a se izgradwa magaci-

na koji je lociran uz saobra}ajnicu, koja se planira tako

da omogu}ava dogradwu planiranog magacina ili drugih

planiranih sadràja.

Parking prostor

Prilikom definisawa parking prostora i broja par-

king mesta kao i na~ina parkirawa vodilo se ra~una da se

iskoriste ve} postoje}i parking prostori.

Sa desne strane centralne saobra}ajnice planirano je

parkirawe sa 6 parking mesta za zglobne autobuse duìne

L=12 m i 7 parking mesta za autobuse duìne L=8.0 m.

Za putni~ke automobile planirano je ukupno 546 par-

king mesta i to:

– 196 parking mesta sa upravnim parkirawem;

– 316 parking mesta sa kosim parkirawem;

– 34 parking mesta sa paralelnim parkirawem.

Kolovozna konstrukcija

Kolovoznu konstrukciju na pristupnim saobra}ajnica-

ma predvideti za te{ki saobra}aj.

Parking povr{ine projektovati od betonskih ili as-

falt-betonskih konstrukcija.

Ivi~ewe izvr{iti standardnim betonskim ivi~wacima.


@elezni~ki saobra}aj

Pruge èlezni~kog transporta TE „Nikola Tesla”

imaju sve karakteristike pruge prvog reda, sa dozvoqenim

osovinskim pritiskom od 20 t i teìnom po du`nom metru

od 8 t, najve}om dopu{tenom brzinom od 80 km/h. Ovim pla-

nom se ne defini{e izmena èlezni~kog transportnog si-

stema, koji je zaokruèn u tehnolo{koj funkciji sistema

termoelektrane.

7.10.2. Vodovod i kanalizacija

U skladu sa planskim re{ewima i definisanom novom

izgradwom i rekonstrukcijom objekata i sistema, potrebno

je izgraditi novu i rekonstruisati postoje}u hidrotehni~-

ku infrastrukturu.

Sistem rashladne vode

Na mestu ispusta rashladne vode obaloutvrda je o{te}e-

na, dok je na ostalom delu u dobrom stawu. Potrebno je da

se uspostavi osmatrawe navedenog objekta kroz vreme, da

bi se utvrdila stabilnost konstrukcije.

Na vodozahvatu sa crpnom stanicom nisu uo~eni poseb-

ni problemi. Potrebno je predvideti merewe koli~ine za-

hva}ene vode i wenu temperaturu i periodi~no (na deset

godina) snimati korito reke Save u zoni vodozahvata i vo-

doispusta.

Odvodni kolektor i ispust su u vi{e navrata sanirani.

Potrebno je postaviti instrumente za merewe pomerawa po

sve tri ose i geodetskih repera sa periodi~nim geodet-

skim snimawima, merewe temperature vode iz kolektora,

kao i merewe parametara kvaliteta.

Vodosnabdevawe

Sistem tehni~ke vode za HPV

Potrebna je ugradwa vodomera i osmatrawe ukupnih ko-

li~ina zahva}ene vode, kao i osmatrawe NPV u bunarima i

pijezometrima.

Sistem pija}e vode

Voda za sanitarne potrebe TENT A se obezbe|uje iz

gradskog vodovodnog sistema Obrenovca (AC Ø250 mm u

ulici Bogoquba Uro{evi}a Crnog). Novoplanirani objek-

ti (magacin privremenog otpada, objekat pripreme kre~ne

suspenzije) }e se snabdevati vodom sa istog prikqu~ka ako

on zadovoqava, ili }e se izvr{iti wegova rekonstrukcija.

Sistem otpadnih voda

Atmosferske otpadne vode

Atmosferske otpadne vode nisu neposredno ukqu~ene u

sistem osmatrawa, ve} posredno preko ispusta rashladne

vode. Potrebno je vr{iti pra}ewe kvaliteta vode iz atmos-

ferske kanalizacije na lokaciji wenog najnizvodnijeg

prikqu~ka na kolektor rashladne vode.

Fekalne otpadne vode

Planirano je da se interna fekalna kanalizacija kom-

pleksa, koja u postoje}em stawu sanitarne otpadne vode odvo-

di na ure|aj za mehani~ko i biolo{ko pre~i{}avawe, tipa

BIO-DISK, prikqu~i na gradski kolektor AC Ø250 mm u

ulici Bogoquba Uro{evi}a Crnog i to u prvom {ahtu koji

je i predvi|en za prikqu~ewe TENT A po projektu Hidro-

projekta iz 1986. godine. Preduslov za ovo prikqu~ewe je re-

konstrukcija i opremawe crpnih stanica CS1 i CS2. Pred-

metna kanalizacija AC Ø250 mm do skretawa u Industrijsku

zonu nije tehni~ki primqena i nije u funkciji. CS1 nije

opremqena hidroma{inskom opremom, a CS2 je na granici

kapaciteta i pouzdanosti rada.

Do tada }e u funkciji biti postoje}i ure|aj za pre~i-

{}avawe. Koli~ine vode koje dolaze na postrojewe za pre-

~i{}avawe se ne mere, a zna~ajno su iznad projektovanih.

Zbog toga se ne moè oceniti efikasnost postrojewa. Po-

trebno je postaviti ure|aj za merewe proticaja na potisu

iz CS 2 ka biodisku i vr{iti analize kvaliteta dolazne

i ispu{tene vode. Potrebno je raditi na smawewu koli~i-

na prispelih fekalnih otpadnih voda i definisati efi-

kasnost postrojewa za pre~i{}avawe.

Tehnolo{ke otpadne vode

Proizvodwa demineralizovane vode u postrojewu za he-

mijsku pripremu vode (HPV) i hemijsku pripremu konden-

zata (HPK) za potrebe TENT A, pra}ena je generisawem

tehnolo{kih otpadnih voda. One nastaju u toku procesa re-

generacije jonoizmewiva~kih smola (awonskih, katjonskih

i me{ovitih), karakteri{e ih promenqiv jonski sastav

(visoke koncentracije Cl – jona i soli) i velike promene

pH vrednosti (mogu biti kisele ili bazne).

Tehnolo{ke otpadne vode se ispu{taju u neutralizaci-

oni bazen (jamu za neutralizaciju) a odatle se diskontinu-

alno ispu{taju u bager stanice gde se zajedno sa suspenzi-

jom pepela i vode transportuju cevovodima na deponiju pe-

pela. Kvalitet tehnolo{kih otpadnih voda mora da redov-

no kontrolisati u ciqu optimizacije procesa neutraliza-

cije u bazenu za neutralizaciju.

Zauqene otpadne vode

Prikupqawe i pre~i{}avawe zauqenih otpadnih voda

sa prostora TENT A, koje nastaju u fazi eksploatacije po-

gona i wihovog odràvawa, ili se slivaju sa manipulativ-

nih povr{ina u ki{nu kanalizaciju, nije re{eno. One se

ispu{taju u tunel povratne rashladne vode, bager stanicu i

ki{nu kanalizaciju i direktno, bez pre~i{}avawa odvode

u reku Savu. Potrebno je re{iti kanalisawe zauqenih vo-

da i wihov tretman. Kvalitet ispu{tenih voda u recipi-

jent (obodni kanal i reku Savu) mora da zadovoqi parame-

tre za drugu klasu vodotoka.

7.10.3 Elektroenergetika

Snabdevawe elektroenergijom kompleksa TENT A –

Obrenovac vr{i se iz sopstvenih izvora, {to }e ~initi i

u planskom periodu.

Postoje}e stawe elektroenergetskih instalacija

Elektroenergetsko napajawe postoje}ih objekata u

okviru kompleksa TENT A – Obrenovac vr{i se iz sop-

stvenih izvora, odnosno iz razvodnih postrojewa 6,3 kV i

0,4 kV blokova A1-A6 i najbliìh TS 6,3/0,4 kV.

Elektri~na energija proizvedena u sinhronim genera-

torima (napon U=15-21 kV i struja I=9000-20000A) tran-

sformi{e se u blok-transformatorima na jedan od stan-

dardnih napona mreè 237 ili 400 kV pogodan za transport

dalekovodima na velike daqine do krajwih potro{a~a.

Razvodno postrojewe 6,3 kV i 0,4 kV TENT-A


Deo elektri~ne energije proizvedene u sinhronim gene-

ratorima transformi{e se u napon od 6,3 kV, a u razvodnim

postrojewima blokova A1-A6 pomo}u transformatora 6,3/0,4

kV pretvara se u napon 0,4 kV i koristi se za sopstvenu po-

tro{wu i napajawe potro{a~a u okviru kompleksa.

U prostorijama razvodnih postrojewa 6,3 kV i 0,4 kVblokova A1-A6 nalazi se veliki broj transformatora

6,3/0,4 kV koji su povezani kablom na VN strani i {inski

na NN strani. Sme{teni su neposredno uz razvodna po-

strojewa 0,4 kV. Transformatori su sa piralenom ({tet-

nim po qudsko zdravqe) i u narednom periodu predvi|a se

wihova zamena sa transformatorima za unutra{wu monta-

ù, suve izvedbe.

Kroz blok, kablovi se polaù po postoje}im re{etka-

stim kablovskim nosa~ima, a do GRO objekata koji se napa-

jaju, polagawem u postoje}e betonske kablovske kanale ili

u zemqane rovove.

Elektroenergetsko napajawe novih objekata

u okviru kompleksa TENT A

Snabdevawe elektroenergijom novih objekata i objeka-

ta predvi|enih za rekonstrukciju u okviru kompleksa

TENT A – Obrenovac vr{i}e se iz sopstvenih izvora tj. iz

razvodnih postrojewa 6,3 kV i 0,4 kV blokova A1-A6 i naj-

bliìh TS 6,3/0,4 kV. Do planiranih objekata polaù se

kablovi odgovaraju}eg tipa i preseka kroz postoje}u ka-

blovsku kanalizaciju i polagawem u zemqane rovove kao

{to je prikazano u grafi~kom prilogu.

Rekonstrukcija postoje}eg tehnolo{kog sistema za pri-

kupqawe, pripremu, transport i deponovawe pepela i {qa-

ke i sistema za odsumporavawe dimnih gasova ima}e najve-

}i zna~aj kako zbog tehnolo{kih procese koji se u wima

odvijaju tako i zbog za{tite ìvotne sredine. Iz tog raz-

loga potrebno je izvr{iti i rekonsrukciju postoje}eg si-

stema napajawa potro{a~a elektri~nom energijom na 6,3

kV, kao i napajawa potro{a~a na 0,4 kV.

Potro{a~i elektri~ne energije u okviru sistema za pri-

kupqawe, pripremu, transport i deponovawe pepela i {qa-

ke (u grafi~kom prilogu ozna~en pod brojem 14.) su grupisa-

ni prema svojoj lokaciji po blokovima A1-A3, A4-A6 i si-

losu pepela i {qake, a razvodna postrojewa 6,3 kV i 0,4 kVsu oformqena prema tim grupama. Napajawe potro{a~a

elektri~ne energije izvr{i}e se na slede}i na~in:

a) Potro{a~i elektri~ne energije sistema za pneumat-

ski transport suvog pepela i unutra{wi transport {qake

napaja}e se elektri~nom energijom sa postoje}ih 6,3 kV raz-

vodnih postrojewa bager stanice A1-A3 i blokova A4-A6, sa

novih transformatora 6,3/0,4 kV i novih razvodnih postro-

jewa 0,4 kV bager stanice A1-A3, bloka A4 i silosa. Ovakvo

re{ewe je uslovqeno ukidawem postoje}ih potro{a~a na po-

menutim RP 6,3 kV i time da postoje}i transformatori

6,3/0,4 kV i postoje}a RP 0,4 kV bager stanica, ne odgovara-

ju za re{ewe predvi|eno rekonstrukcijom.

Postoje}i 6,3 kV razvod bager stanice blokova A1-A3,

5GA i 5GB, sa kojeg su napajane bager ispirne pumpe u ba-

ger stanici, ima ukupno 11 motornih }elija, bi}e rekon-

struisan (u odre|en broj }elija }e biti ugra|ene mikropro-

cesorske jedinice za upravqawe i za{titu, dok }e jedan

broj }elija biti demontiran).

U postoje}im 6,3 kV razvodima blokova A4, A5 i A6

(4BA, 4BB, 5BA, 5BB, 6BA i 6BB) osloba|aju se po 4 motor-

ne }elije sa kojih su napajane bager i spirne pumpe u odgo-

varaju}im bager stanicama, a iz wih }e se u budu}e napaja-

ti odgovaraju}i broj kompresora za vazduh.

Niskonaponski potro{a~i blokova A1-A3 se napajaju

sa novog 0,4 kV razvoda u bager stanici blokova A1-A3, dok

se niskonaponski potro{a~ib lokova A4-A6 napajaju sa

novog 0,4 kV razvoda u bager stanici bloka A4.

b) Sistemi za pneumatski transport suvog pepela i unu-

tra{wi transport {qake se zavr{avaju u silosu pepela i

{qake, a odatle po~iwe sistem pripreme i hidrauli~kog

transporta pepela i {qake do deponije.

Za potrebe potro{a~a u u zoni silosa pepela i {qake

predvi|a se novo 0,4 kV RP koje je sme{teno u posebnoj

elektro prostoriji u zgradi silosa. Napajawe ovog RP je

preko tri nova transformatora 6,3/0,4 kV (dva radna i je-

dan rezervni) nominalne snage 1600 kVA.

Dva radna transformatora se napajaju iz dve neopremqe-

ne }elije postoje}eg RP 6,3 kV op{te grupe blokova A1-A2,

3G, po jedna na sabirnicama 3GA i 3GB, koje }e se rekon-

struisati ugradwom kompletne elekto opreme. Rezervni

transformator se napaja iz postoje}e slobodne }elije 6,3 kVRP pomo}nog pogona 6 G, koja se tako|e kompletno oprema.

Osnovne karakteristike novih razvodnih 6,3 kV }elija

i razvodnih postrojewa 0,4 kV, predvi|ene su da budu sli~-

ne postoje}im, uz mawe izmene koje su posledica primene

mikroprocesora, vakumskih prekida~a i drugih savremenih

re{ewa. Transformatori 6,3/0,4 kV su sli~ni postoje}im,

za unutra{wu montaù, suve izvedbe, sa povezivawem ka-

blom na VN strani i {inski na NN strani. Sme{teni su

neposredno uz razvodna postrojewa 0,4 kV.

Za napajawe potro{a~e na naponu 6,3 kV, 50 Hz, predvi-

|eni su bakarni kablovi tipa PHP48 za 10 kV.

Za napajawe potro{a~a na 0,4 kV, 50Hz i 220V, JSS,

predvi|enisu PP kablovi za 1 kV, sa mehani~kom za{titom

tipa 41 za teè i 00 za lak{e uslove polagawa.

Kablovi se polaù na regale u objektima i na regale u

kanalu izme|u bager stanice, dimwaka, me|u bunkera i si-

losa za {qaku i pepeo.

U okviru sistema za odsumporavawe dimnih gasova pla-

nirana je izgradwa novih objekata i to:

11. i 11a. skladi{tewe kre~waka blokova A1,A2, A3 i

priprema kre~ne suspenzije blokova A1, A2, A3 (locirani

u severnom delu urb. celine 1) izme|u postoje}e industrij-

ske pruge i pepelovoda)

12. i 12a. skladi{tewe kre~waka blokova A4, A5, A6 i

priprema kre~ne suspenzije blokova A4, A5, A6 (locirani

u ju`nom delu urb. celine 1, sa leve strane postoje}e indu-

strijske pruge)

8. prostor rezervisan za skladi{tewe i su{ewe gipsa (u

ju`nom delu urb. celine 1, sa leve strane industrijske pruge)

Objekti su grupisani prema svojoj lokaciji po blokovi-

ma A1-A3, A4-A6, a razvodna postrojewa 6,3 kV i 0,4 kV su

oformqena prema tim grupama. Na osnovu toga napajawe

potro{a~a elektri~ne

energije u objektima 11 i 11a, izvr{i}e se iz razvodnih

postrojewa 6,3 kV i 0,4 kV blokova A1-A3, a potro{a~i u

objektima 12 i 12a i 8 napoji}e se iz razvodnih postrojewa

6,3 kV i 0,4 kV blokova A4-A6. Pri tome je potrebno izvr-

{iti rekonstrukciju postoje}ih razvodnih 6,3 kV }elija i

razvodnih postrojewa 0,4 kV uz primenu mikroprocesora, va-

kumskih prekida~a i drugih savremenih re{ewa. Prilikom

izrade Glavnih projekata sagleda}e se bilansi snaga a sa-

mim tim i potreba za novim TS 6,3/0,4 kV i razvodima 6,3 kVi 0,4 kV u pomenutim blokovima.

Od razvodnih postrojewa do novih objekata polaù se ka-

blovi 10 kV i 1 kV delom kroz postoje}e betonske kablovske

kanale, a delom polagawem u zemqane rovove dubine 0,8 m i

{irine 0,4 m, kako je prikazano u grafi~kom prilogu. Na

mestima prelaska ispod puta ili èlezni~ke pruge, kablo-

vi se provla~e kroz juvidur cevi Ø110 mm.

Napajawe elektri~nom energijom novog magacina 1

(objekat je izveden i lociran u urb. celini 2 u krugu elek-

trane, u zoni postoje}ih magacinskih objekata, koloseka

industrijske èleznice, a na postoje}em tehni~kom platou

za te{ke i velikogabaritne terete i opremu) izvr{i}e se

iz postoje}eg starog magacina sirovina. Naime postoje}i

napojni kabl za stari magacin sirovina nije dovoqnog ka-

paciteta pa }e se umesto wega postaviti drugi kabl odgo-

varaju}eg preseka, tako da }e se obezbediti napajawe elek-

tri~nom energijom oba magacina.

Napajawe GRO u starom magacinu izve{}e se kablom

PP00 3x185+95 mm2 sa bloka br. 7, iz izvodne }elije od

400A, podrazvoda 10H, preko NN visokou~inskih osigura~a


NV 400/250 A. Kroz blok, kabl se polaè po postoje}im re-

{etkastim kablovskim nosa~ima, a do GRO u starom maga-

cinu u zemqanom rovu. Napajawe GRO u novom magacinu iz-

vr{i}e se kablom PP00 3x70+35 mm2, koji se kroz stari

magacin polaè na perforiranom kablovskom nosa~u PNK200, a od objekta starog magacina do GRO u novom magacinu

polagawem u zemqani rov.

Napajawe elektri~nom energijom pp centrale i slu`ba

obezbe|ewa 1a. (objekat je lociran u krugu elektrane u zoni

pomo}nih tehni~kih objekata i skladi{ta, a uz kalkanski

zid novog magacina za skladi{tewe ma{inske opreme i re-

zervnih delova) izvr{i}e se sa razvoda 0,4 kV GRO, sme{te-

nog u novom magacinu sirovina. Za napajawe potro{a~a u

objektu i sme{taj opreme predvi|eni su ormani RT1, RT2 i

RT3. Deo instalacije se napaja i sa razvoda RT-ID (bespre-

kidno napajawe sa invertora, sa autonomijom od 15 min., i

sa dizela). Dizel agregat je kontejnerskog tipa u zvu~no

izolovanoj haubi i bi}e sme{ten na plato pored objekta.

Iz postoje}e trafostanice TS OCT13 6,3/0,4 kV plani-

rano je da se izvr{i napajawe elektri~nom energijom po-

tro{a~a u slede}im objektima:

2. plato za kontejnere (izvedeno je napajawe el. energi-

jom prostora u zoni 2 u krugu elektrane, u neposrednoj bli-

zini planirane garaè uz isto~nu granicu podru~ja plana);

3. garaà (locirana u krugu industrijskog kompleksa u

neposrednoj blizini pomo}nog pogonskog objekta,);

4. nova lokacija portirnice (objekat izmestiti ispred

planirane garè, sa desne strane postoje}eg pristupnog puta);

5. skladi{te uqa i maziva (objekat locirati u produ-

ètku postoje}eg magacina, a u neposrednoj blizini maga-

cina HTZ opreme);

6. postrojewa za pre~i{}avawe zauqenih voda (objekat

locirati u neposrednoj blizini magacina uqa i maziva i

planiranog magacina privremenog otpada);

9. i 10. pristan za mazut na Savi i objekti i postrojewa

za istovar mazuta (na desnoj obali reke, uzvodno od vodoza-

hvata, iznad projektovanog napera, na postoje}oj ure|enoj

obali, u zoni izgra|enog kompleksa rezervoara, objekat za-

dire u korito reke Save maksimalno do 45 m);

13. nova upravna zgrada (sa ambulantom)

Napajawe navedenih objekata izvr{i}e se kablovima 1 kVodgovaraju}eg tipa i preseka od razvoda 0,4 kV u TS OCT13

6,3/0,4 kV do GRO u novim objektima na na~in prikazan u gra-

fi~kom prilogu. Kablovi se najve}im delom polaù u posto-

je}e kablovske kanale, a jednim delom polaù u zemqane ro-

vove dubine 0,8 m i {irine 0,4 m. Na mestima prelaska is-

pod puta kablovi se provla~e kroz juvidur cevi Ø110 mm.

Ukoliko jednovremene snage novih objekata prevazila-

ze kapacitete TS OCT13, napajawe pojedinih objekata }e

se izvr{iti iz razvoda 0,4 kV u razvodnom postrojewu blo-

kova A1-A3, po istoj trasi do TS OCT13, a od we do razvo-

da 0,4 kV u odgovaraju}em bloku, kablovi se polaù po po-

stoje}im re{etkastim kablovskim nosa~ima. Precizni bi-

lansi snaga potro{a~a u novim objektima i procena kapa-

citeta u TS OCT13 izvr{i}e se nakon izrade Glavnih

projekata pomenutih objekata.

Napajawe elektri~nih potro{a~a u novom magacinu

privremenog otpada 7, s obzirom na malu jednovremenu sna-

gu, izvr{i}e se iz GRO postoje}eg objekta depoa buldoè-

ra polagawem kabla 1 kV u zemqani rov dubine 0,8 m i {i-

rine 0,4 m. Trasa kabla jednim delom ide uz granicu kom-

pleksa pored puta i prikazana je u grafi~kom prilogu.

Ukoliko se prilikom izgradwe novih objekata ugroà-

vaju postoje}i kablovski vodovi potrebno je izvr{iti po-

trebna usagla{avawa, mehani~ku za{titu vodova i wihovo

izme{tawe. Pre po~etka radova na izme{tawu kablovskih

vodova neophodno je izvr{iti sva potrebna obeleàvawa

na terenu i izraditi odgovaraju}i sinhron plan za izvo|e-

we ovih radova u skladu sa katastrom postoje}ih podzemnih

i novoprojektovanih instalacija. Organizacijom posla

predvideti odgovaraju}e uslove koji }e obezbediti opti-

malno najkra}i prekid u napajawu potro{a~a el. energijom

dok traju ovi radovi. Radove izvoditi u beznaponskom sta-

wu mreè, a nakon izme{tawa, deonica elektroenergetske

kablovske mreè moè se pustiti pod napon uz izri~ito

pismeno odobrewe nadzornog organa za ove radove. Sve ra-

dove na izme{tawu kablovskih vodova treba vr{iti prema

vaè}im tehni~kim propisima i uslovima, kao i uz nepre-

kidni nadzor stu~waka iz TENT A.

7.10.4. Telekomunikacije

Postoje}e stawe

U kompleksu TENT A, za potrebe telekomunikacionih,

dojavnih i signalnih sistema postoje podzemne telekomu-

nikacione instalacije, vazdu{ni vodovi i beì~ni pute-

vi prenosa signala i podataka. Pomenuti sistemi sluè za

ostvarivawe telekomunikacionih veza izme|u proizvod-

nih, administrativnih i skladi{nih objekata u okviru sa-

mog kompleksa Termoelektrane, ali i veza izme|u komplek-

sa Termoelektrane i TENT B odnosno preko tel. centrale

„Obrenovac” sa javnom telefonskom mreòm.

U pitawu su bakarni i opti~ki kablovi raznih tipova

i kapaciteta (najva`nije trase prikazane su u grafi~kom

prilogu) koji su poloèni direktno u zemqu, delimi~no

vo|eni kroz kablovsku kanalizaciju, a delom montirani na

dalekovode.

Kablovska kanalizacija je zastupqena u mawoj meri i

uglavnom paralelno prati postoje}e saobra}ajnice. Veza sa

udaqenim objektima uglavnom je ostvarena direktnim po-

lagawem kabla u zemqu. Beì~nom vezom su povezani poje-

dini objekti u okviru kompleksa termoelektrane (Garaà

– magacina HTZ), a tako|e je beì~nim prenosom usposta-

vqena komunikacija sa TENT-om B.

Veza sa javnom telefonskom mreòm ostvarena je pri-

vodnim telefonskim kablovima: TP 100x4x0,6 i TF

100x4x0,6 koji su poloèni od nastavka N77 do razdelnika

KTC-a TENT A (izvod 3-1). Kablovi ulaze u kompleks ter-

moelektrane obalom Save kod mosta sve do telefonske cen-

trale, koja je sme{tena u Upravnoj zgradi.

Tako|e, postoji i opti~ki kabl OR6W od 24 vlakna mon-

tiran na 400 kV dalekovod prema TC „Obrenovac”.

Planirane trase telekomunikacionih instalacija

i TT infrastrukture

Postoje}e stawe kablovskih trasa i kablovske kanali-

zacije telekomunikacionih sistema u okviru kompleksa

TENT A ne zadovoqava sada{we, a samim tim ni planira-

ne potrebe po pitawu kapaciteta, objediwenosti, razgra-

natosti i fleksibilnosti mreè, i mogu}nosti me|usob-

nog povezivawa objekata.

Uzimaju}i u obzir sve ve}e potrebe za integrisanim si-

stemom prenosa signala i podataka, potrebno je planirati

jedinstvenu telekomunikacionu infrastrukturu u okviru

kompleksa TENT A.

U tom smislu se planira jedinstvena kablovska kanali-

zacija telekomunikacionih, dojavnih i signalnih sistema

koja treba da poveè sada{we i budu}e objekte, a sastoji se

od magistralnih pravaca, privodnih (do objekata ili gru-

pe objekata) pravaca i {ahtova (okana).

Magistralni pravci se sastoje od 6 ili 4 PVC cevi

Ø110, dok se privodni pravci sastoje od 4 ili 2 PVC cevi

Ø110. Za provla~ewe optike mogu se u PVC cevi Ø110 uba-

citi cevi Ø40 pa u wih „uduvati” opti~ki kablovi.

Centralna okna se planiraju na ~vori{tima i raskr-

{}ima magistralnih i privodnih pravaca, a reviziona ok-

na na ve}im kanalizacionim duìnama radi lak{eg pro-

vla~ewa kablova ili naknadnih intervencija.

Dubina okna zavisi od mikrolokacijske potrebe vode}i

ra~una o postoje}im okolnim instalacijama.

U grafi~kom prilogu date su na~elne trase magistral-

nih i privodnih pravaca, ali se one mogu mikrolokacijski

prilagoditi po pravcu i po kapacitetu aktuelnim potreba-

ma i zahtevima.


7.10.5. Ma{inske instalacije

Postoje}e ma{inske instalacije koje se nalaze na teri-

toriji TENT A u Obrenovcu su:

– instalacija za hemijsku pripremu vode (HPV) – demi

voda;

– instalacija za CO2 i H2;

– instalacija za grejawe objekata u krugu TENT-a;

– instalacija za grejawe Obrenovca 2 x 508 x 8 mm i 1 x762 x 11 mm;

– instalacija za grejawe Beograda DN 1000 (planirano).

Izme|u GPO (glavnog pogonskog objekta) i hemijske

pripreme vode (HPV) se nalazi tehnolo{ki kanal kroz ko-

ji prolaze slede}i cevovodi:

– za vodu (rashladnu, toplu, otpadnu, hidrantsku i demi);

– paru;

– kondenzat;

– tehni~ki vazduh; i

– ostale fluide (NH3, N2H2 , HCl i NaOH).

Grejawe objekata TENT i grejawe Obrenovca

Iz kompleksa Termoelektrane postoje 2 magistralna

toplovoda za grejawe Obrenovca. Planira se tre}i magi-

stralni vod koji }e se voditi paralelno sa ve} postoje}im.

Toplovod za CPU i DEPO

Toplovod se vodi zasebno od prikqu~aka u podstanici

do prikqu~aka u podstanicama objekata CDU i DEPO.

Toplovod je dimenzionisan na osnovu potrebne koli~i-

ne toplote za grejawe predmetnih objekata.

Podaci o toplotnom konzumu su usvojeni na osnovu teh-

ni~ke dokumentacije i uvidom na terenu.

Kako dimenzije postoje}eg toplovoda ne odgovaraju to-

plotnom kapacitetu svih objekata, projektovan je posebni

toplovod za objekte CDU i Depo èlezni~kog transporta.

Novoplanirani toplovod se vodi paralelno sa postoje-

}im sve do posledweg odvojka na trasi nadzemnog dela. Da-

qe se postoje}i toplovod demontira i blindira, a wegovom

trasom se vodi novi.

Od podstanice do kraja objekta termoenergetskih blo-

kova cevi se vode nadzemno, a zatim ukopano do podstanica

objekata CDU i Depoa.

Ukopani toplovod se vodi postoje}om trasom.

Mogu}a su minimalna odstupawa od planirane trase,

obzirom da nije postojala tehni~ka dokumentacija na osno-

vu koje bi se mogla ta~no odrediti postoje}a trasa.

Cevovod se vodi po postoje}im adaptiranim nosa~ima

iznad ili pored postoje}eg do mesta blindirawa. Ukopani

deo cevovoda se u potpunosti demontira i na wegovo mesto

postavqa novi. Cevovod mora biti od novog i prvoklasnog

materijala, u svemu u skladu sa propisanim standardima.

Grejawe garaè

Grejawe garaè je ostvareno preko toplovoda koji ide

od kotlarnice u bloku 1 kroz postoje}i kanal sa mazutnim

cevima do garaè. U samom objektu je grejawe ostvareno ra-

dijatorima (90/70ºC) i kaloriferima (130/70ºC).

Grejawe magacina

Magacin se greje preko toplovoda koji ide do GPO. U

samom objektu je grejawe ostvareno radijatorima (90/70ºC).

Grejawe novog magacina

Prema postoje}oj dokumentaciji predvi|eno je grejawe

samo pomo}ne prostorije povr{ine 25 m² sa 5,5 kW iz pod-

stanice, sme{tene u samomom objektu, ukupnog kapaciteta

129 kW;

Grejawe objekta pp centrale i slu`be obezbe|ewa

Objekat je u izgradwi.

Prema postoje}oj dokumentaciji predvi|eno je grejawe

sa 103,4 kW iz podstanice, sme{tene u susednom objektu

„novi magacin”, ukupnog kapaciteta 129 kW; ostalo je re-

zerva od 20 kW.

Podstanica za grejawe objekta je prikqu~ena na posto-

je}i sistem grejawa starog magacina.

Grejawe skladi{ta uqa i maziva

Zbog namene objekta minimalna temperatura je 5°C, a uz

pretpostavku unutra{we visine od oko 5 m ukupna potreba

za grejawem bi bila oko 42 kW.

Grejawe nove upravne zgrade sa ambulantom

Za grejawe je, u skladu sa namenom objekta, potrebno oko

440 kW.

Preporuka je da se koristi postoje}a trasa sistema za

grejawe baraka

Napomena: grafi~ki prikaz ve}ine gore nabrojanih in-

stalacija je dat na osnovu geodetskih planova vodova i pod-

zemnih objekata koji ne oslikavaju pravo stawe zato jer ni

snimawe nije ura|eno detaqno. U me|uvremenu je do{lo do

izmena u odnosu na plan tako da je kona~na slika instala-

cija dobijena kombinovawem podataka iz geodetskih pla-

nova i projekata konkretnih instalacija, te stoga ta~nost

wihovih trasa treba uzeti sa rezervom.

7.11. Ostali uslovi za ure|ewe prostora

7.11.1. Inèwersko-geolo{ki uslovi kori{}ewa prostora

Istraìvani prostor s obzirom da obuhvata industrij-

sko podru~je termoelektrane „Nikola Tesla A”, poznatih

je inèwerskogeolo{kih karakteristika. Ve}i deo terena

predstavqa deponiju pepela i {qake, ispod kojih leè le-

sno-barski sedimenti (peskovita pra{ina) i re~no-barski

sedimenti koji su predstavqeni pra{inastim glinama.

Ispod ovih sedimenata su aluvijalni sedimenti koji su

predstavqeni organskim i peskovitim glinama i zagliwe-

nim peskovima u ~ijoj se podini nalaze peskovito-{qunko-

viti sedimenti. Podinu ovih sedimenata ~ine tercijarni

glinovito-laporoviti sedimenti.

Pri projektovawu i izvo|ewu objekata (naro~ito pri

iskopu) na ovoj lokaciji treba voditi ra~una o stawu pod-

zemnih voda. Nivo podzemne vode je utvr|en na koti 72.50-

75.00 mnm (podatak iz dokumentacije). Pri projektovawu i

izvo|ewu objekata, ukoliko je mogu}e izbegavati spu{tawe

kote fundirawa ispod nivoa podzemne vode.

Na osnovu analize do sada ura|ene dokumentacije, iz-

dvojeni su ~lanovi nepovoqnih, uslovno povoqnih i po-

voqnih geotehni~kih svojstava u pogledu fundirawa.

U litolo{ke ~lanove nepovoqnih geotehni~kih svoj-

stava za fundirawe objekata spadaju: nasip od pepela i

{qake (npe) i humus (h).

U litolo{ke ~lanove uslovno povoqnih geotehni~kih

svojstava za fundirawe objekata spadaju: nasip od gline

(ng), glina-pra{inasta (al2 gpp), organska glina (al1go), pe-

skovita glina (al1gp) i pesak zagliwen (al1pg).

U litolo{ke ~lanove povoqnih geotehni~kih svojstava

za fundirawe objekata spadaju: nasip od refuliranog pe-

ska (np), pesak (al1p), {qunak peskovit (al1{p), pesak {qun-

kovit (al1p{) i laporovita glina (M gl).Me|usobni odnosi navedenih litolo{kih ~lanova i

osnovni fizi~ko-mehani~ki parametri prikazani su na

podu`nim i popre~nim inèwerskogeolo{kim presecima

terena (prilozi 2 i 3).

7.11.2. Inèwersko-geolo{ka rejonizacija terenasa geotehni~kim preporukama za izgradwu

Na istra`nom terenu izdvojena su dva inèwerskogeo-

lo{ka rejona (I i II), i dva podrejona (Ia i Ib). Inèwer-

skogeolo{ki rejon i obuhvata prostor pogonskih objekata

koji je predvi|en za arhitektonsko-gra|evinsku delatnost.

U okviru ovog rejona su izdvojeni podrejoni: Ia – koji ob-

uhvata prostor postoje}e industrijske èlezni~ke pruge


i Ib – koji obuhvata prostor postoje}ih saobra}ajnica, pri-

stupnih puteva, manipulativnih povr{ina i parking pro-

stora. Inèwerskogeolo{ki rejon II obuhvata prostor de-

ponije pepela i {qake. Poloàji izdvojenih inèwersko-

geolo{kih rejona prikazani su u grafi~kom prilogu.

Rejon IZahvata prostor pogonskih objekata. Karakteri{e se

postojawem humificiranog sloja, lesoidno-barskih sedi-

menata, aluvijalnih sedimenata. Podinu ovih sedimenata

~ine sedimenti miocenske starosti (prilozi br. 2 i 3).

Povr{inu terena ~ini pra{inasti humus (h), sa pove-

}anim sadràjem organskih materija, debqine od 0.40 – 1.0

m. Ispod humificiranog sloja leì sloj barskog lesa (lb),

debqine od 0.9 – 1.9 m. Lesoidni sedimenti su povoqnih

fizi~ko-mehani~kih svojstava, dok su povr{inski humi-

ficirani lesoidni sedimenti nepovoqnih fizi~ko-meha-

ni~kih svojstava.

Ispod ovih slojeva leè aluvijalni sedimenti (al1) ko-

ji su predstavqeni: {qunkovitim peskom (al1p{), peskom

(al1p) i {qunkom peskovitim (al1{p).

Debqina sloja {qunkovitog peska (al1p{) je od 6.7 do

10.1m; debqina sloja peska (al1p) je od 2.3–6.7 m (u zoni is-

tra`ne bu{otine S/14 iznosi oko 0.5 m), dok je debqina

{qunka peskovitog (al1{p) od 0.6 do 4.4 m. Ovi sedimenti

su povoqnih fizi~ko-mehani~kih svojstava.

Podinu ovim sedimentima ~ine sedimenti miocenske

starosti (M). Ovi sedimenti su predstavqeni laporovi-

tim glinama (gl). Pojavquju se na dubinama 15.5 – 17.3 m od

povr{ine terena. Ovi sedimenti su povoqnih fizi~ko-me-

hani~kih svojstava.

Na osnovu napred navedenih karakteristika terena daju

se osnovne preporuke u pogledu fundirawa budu}ih objeka-

ta, na prostoru izdvojenih inèwerskogeolo{kih rejona.

Budu}e lokalne saobra}ajnice, parkinzi, manipulativ-

ne povr{ine mogu se izvoditi u lesoidno-pra{inastim se-

dimentima (lb) uz uklawawe humificiranog sloja (h).

Prilikom planirawa gradwe objekata voditi ra~una o

visokim nivoima podzemne vode. Nivo podzemne vode je

konstatovan na koti od 72.50–75.00 mnm. Pri projektovawu

i izvo|ewu objekata, ukoliko je mogu}e izbegavati spu{ta-

we kote fundirawa ispod nivoa podzemne vode. Problemi

se mogu javiti jo{ u toku temeqnog iskopa. Iskop za teme-

qewe raditi uz propisanu za{titu iskopa podgradom. Sa-

mo temeqewe pod vodom je te{ko izvodqivo, naro~ito u ne-

vezanim peskovito pra{inastim materijalima. Crpqewe

vode radi sniàvawa nivoa podzemne vode, u ovakvim mate-

rijalima, moè dovesti do ispirawa peskovitih ~estica

(sufozije), a u slu~aju postojawa susednih objekata, do ne-

stabilnosti i {tetnog slegawa tla ispod istih. U slu~aju

kada je kota fundirawa ispod nivoa podzemne vode, neop-

hodno je predvideti odgovaraju}u hidroizolaciju.

Pri postavqawu vodovodne i kanalizacione infra-

strukture, usled jakog pritiska moè do}i do ispirawa

(sufozije) pra{inasto-peskovitih slojeva.

Objekti P, P+1 i Pp+2 spratnosti, mogu se direktno

fundirati na temeqnim trakama, unakrsno povezanim, u

peskovito-pra{inastim lesoidnim sedimentima

(lb) za specifi~na optere}ewa σspec<150 kN/m2 (σdoz).

Objekti ~ija su specifi~na optere}ewa sspec do 200

kN/m2 mogu se direktno fundirati u sloju peskovitog

{qunka (p{) (odnosno, temeq oslawati na sloj peskovitog

{qunka).

Za objekte ~ija su specifi~na optere}ewa σspec>200

kN/m2 neophodno je izvesti duboko fundirawe, na {ipovi-

ma. [ipovi bi se oslawali na sloj {qunka ({p) na dubi-

ni od 14 – 16.3 m ili bi ostali kao „lebde}i” do dubine od

oko 10 m gde bi se oslawali na sloj peska {qunkovitog

(p{) ili peska (p).

U slu~aju potrebe izrade {ipova izveo bi se prora~un

za svaki {ip ponaosob, posle ~ega bi se odlu~ilo o na~i-

ni i dubini izrade {ipova.

U okviru inèwerskogeolo{kog rejona I izdvojen je

prostor postoje}ih saobra}ajnica: podrejon Ia – industrij-

ska èlezni~ka pruga i podrejon Ib: postoje}e saobra}ajni-

ce, putevi, parkinzi i manipulativne povr{ine.

– Ia – rejon èlezni~ke pruge podrazumeva tehnogeno i

kontrolisano izgra|en nasip gde se primewuju posebni

uslovi i saglasnosti za gra|ewe objekata.

– Ib – rejon postoje}ih saobra}ajnica, puteva, parkinga,

manipulativnih povr{ina u koje }e se ukqu~ivati budu}e

saobra}ajnice, parkinzi i sl., kao i poloàji i rastojawa

novoprojektovanih objekata.

Rejon IIZahvata ve}i deo istra`nog prostora koji je prekriven

nasipom od pepela i {qake (npe). Ova sredina je radna,

slabo konsolidovana. Nasipawe pepela i {qake se vr{i

po posebnom projektu do odre|ene visine, a po zavr{etku

nasipawa do projektovane visine, nasip }e se rekultivisa-

ti primenom fitolo{kih mera. Na ovom nasipu se nepre-

kidno vr{e vizuelna, tehnolo{ka, geomehani~ka i hidro-

tehni~ka osmatrawa, u ciqu blagovremenog uo~avawa poja-

va i anomalija na deponiji, a u ciqu obezbe|ewa nesmeta-

nog deponovawa pepela, a na taj na~in nesmetan rad i pro-

izvodwa termoelektrane TENT A.

Izdvojenim inèwerskogeolo{kim rejonima daju se

osnovne smernice i preporuke za mogu}nosti fundirawa u

izdvojenim i utvr|enim litolo{kim ~lanovima i sredinama.

Treba napomenuti, da su postoje}a istraìvawa terena

(u okviru rejona I) izvedena pre mnogo godina (25 i vi{e

godina), a pokrivenost terena istra`nim radovima je do-

voqna za nivo regulacionog plana.

Svaka daqa izgradwa obavezuje na nova dodatna istra-

ìvawa i ispitivawa, kojima }e biti utvr|eni poloàj,

debqina i svojstva ve} utvr|enih litolo{kih ~lanova i

sredina, kao i na~in fundirawa i interakcija terena i

konkretnog predvi|enog objekta.

Prilog: Inèwersko-geolo{ka karta R 1:5000

7.12. Uslovi za{tite ìvotne sredine

Koncept za{tite ìvotne sredine

Analizom tehnolo{kog procesa proizvodwe elektri~ne

energije u TENT A o~igledno je da pored glavnog pogon-

skog objekta (I) (koji ~ine kotlovsko i ma{insko postroje-

we) postoji jo{ pet delova tehnolo{kog procesa (sistem

dimnih gasova (II), hemijska priprema vode (HPV, III), do-

prema i skladi{tewe goriva (IV), deponija pepela i {qa-

ke (V) i sistem rashladne vode (VI) koji doprinose ukup-

nom zaga|ewu ìvotne sredine u bliòj i daqoj okolini

termoenergetskog postrojewa.

Na podru~ju kompleksa TENT A, predvi|a se:

– zadràvawe postoje}e namene i objekata;

– izgradwa novih objekata, kao i obezbe|ivawe novih

lokacija za posebne namene: magacin, pp centrala, garaà,

portirnica, skladi{te uqa i maziva, privremeno skladi-

{te otpada, plato za kontejnere, postrojewe za pre~i{}a-

vawe zauqenih otpadnih voda, prostor za skladi{tewe i

su{ewe gipsa, pristan za mazut na Savi i postrojewa za is-

tovar mazuta, postrojewa za odsumporavawe dimnih gasova

i nova zgrada Investicija;

– rekonstrukcija sistema za transport i deponovawe pe-

pela i {qake.

Usled odstupawa od propisanog reìma rada pojedinih

sistema i kvarova na postrojewima (poreme}aji u radu

elektrofilterskih postrojewa, pojave isticawa iz siste-

ma te~nog goriva, nekontrolisano ispu{tawe hemikalija,

nekontrolisano ispu{tawe otpadnih voda i havarija

na sistemu za hidrauli~ki transport pepela) mogu nastati

hemijski udesi koji za posledicu imaju intenzivne,

ali kratkotrajne nepovoqne efekte u ìvotnoj sredini.

Dosada{wa iskustva sa ovakvim udesima na postoje}im


termoelektranama pokazuju da se takve havarije de{avaju ve-

oma retko i da traju kratko (od desetak minuta do par sati).

Planirane mere za{tite ìvotne sredine

U ciqu za{tite kvaliteta ìvotne sredine u zoni uti-

caja TENT A neophodno je sprovo|ewe op{tih i tehni~ko-

tehnolo{kih mera za{tite.

Op{te mere za{tite ìvotne sredine

Op{te mere za{tite ìvotne sredine podrazumevaju

sintezu svih mera koje se kao „ste~ene obaveze” moraju pri-

mewivati iz vaè}ih planskih dokumenata a odnose se na

problematiku za{tite ìvotne sredine. Op{te mere za-

{tite ìvotne sredine koje predstavqaju ste~enu obavezu,

a rezultat su Strate{ke procene uticaja Prostornog plana

op{tine Obrenovac i odnose se na TENT A su:

Mere za{tite vazduha

Poboq{awa postoje}eg kvaliteta vazduha se postiù

smawewem emisija zaga|uju}ih materija iz postoje}ih izvo-

ra i ograni~avawem emisije polutanata iz novih izvora

TENT A. U ciqu smawewa emisija zaga|uju}ih materija

neophodno je sprovesti:

– rekonstrukciju, modernizaciju i ugra|ivawe novih

elektrofiltera uskla|enih sa zahtevima doma}e i EU regu-

lative (emisije ~estica 50 mg/m3) na blokovima TENT A;

– ugradwu postrojewa za odsumporavawe;

– ugradwu sistema za smawewe koli~ine oksida azota u

kotlovima;

– kontinuiranu rehabilitaciju i remont termoenerget-

skih postrojewa.

U ciqu ograni~avawa emisija iz novih izvora obavezno

je pribavqawe integrisanih dozvola za: postoje}a postro-

jewa, nova postrojewa, kao i promene u na~inu funkcioni-

sawa postoje}ih postrojewa; primena najboqe dostupne

tehnologije i re{ewa uskla|enih sa vaè}im propisima,

za nova postrojewa.

Mere za{tite i kori{}ewa voda

Mere za{tite i kori{}ewa voda obuhvataju:

1. Vra}awe u propisanu klasu kvaliteta povr{inskih

voda.

2. Sprovo|ewe zakonske regulative iz oblasti za{tite

voda.

3. Za{titu izvori{ta, obezbe|ewe snabdevawa vodom i

primenu propisanih aktivnosti u zoni za{tite izvori{ta.

4. Izgradwu sistema za predtretman otpadnih voda:

– ugradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda

zaga|enih mazutom;

– ugradwa postrojewa za pre~i{}avawe zauqenih otpad-

nih voda;

– rekonstrukcija pumpnih stanica.

Mere za{tite zemqi{ta

U ciqu za{tite i unapre|ewa kvaliteta zemqi{ta neo-

phodno je:

– uvo|ewe predtretmana industrijskog otpada;

– ure|ewe lokacije za deponovawe industrijskog otpada;

– kori{}ewe gipsa iz procesa odsumporavawa u komer-

cijalne svrhe;

– primena nove tehnologije transporta i odlagawa pe-

pela;

– rekonstrukcija postoje}ih i izgradwa novih drena-

`nih sistema na deponijama pepela;

– dosledna primena prskawa aktivnih kaseta i prekri-

vawe pasivnih kaseta;

– podizawe i {irewe za{titnih zelenih pojaseva oko

deponija pepela;

– ure|ewe lokacije za deponovawe opasnog otpada;

– smawewe nastanka opasnog otpada i opasnih materija

u energetici i industriji.

Mere za{tite od udesa

Za{tita od mogu}eg udesa svodi se na sprove|ewe mera

i aktivnosti u ciqu:

– smawewa opasnosti od udesa u postoje}im i budu}im

postrojewima TENT A;

– smawewa opasnosti od udesa pri transportu opasnih

materija du` putni~kih, èlezni~kih i budu}ih re~nih ko-

ridora;

– smawewa opasnosti od udesa na deponijama pepela.

U slu~aju nastanka udesa neophodno je sprovesti postu-

pak sanacije konstituenata ìvotne sredine.

Mere za{tite od poàra

Mere za{tite od poàra sprovoditi u svemu prema

uslovima Ministarstva unutra{wih poslova – Sektor za

za{titu i spasavawe, Uprava za za{titu i spasavawe u Be-

ogradu, br. 217-60/08-06/4 od dana 11. marta 2008. godine.

Tehni~ko-tehnolo{ke mere za{tite

Posebne mere za{tite obuhvataju tehni~ko-tehnolo{ke

mere za{tite kao i mere za{tite koje je potrebno preduze-

ti u fazi izgradwe i fazi eksploatacije odre|enih obje-

kata i postrojewa. Ove mere za{tite se defini{u u fazi

izrade tehni~ke dokumentacije, koju na osnovu Zakona o

proceni uticaja na ìvotnu sredinu („Slu`beni glasnik

RS”, broj 135/04) i drugih podzakonskih akata prati i iz-

rada Studije o proceni uticaja na ìvotnu sredinu.

Za planirane nove objekte i postrojewa koji mogu da

izazovu negativne uticaje na ìvotnu sredinu ili ekolo-

{ki rizik, a nalaze se na spisku „Uredbe o utvr|ivawu li-

ste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste

projekata za koje se moè zahtevati procena uticaja na ì-

votnu sredinu” („Slu`beni glasnik RS”, broj 84/05”) neo-

phodno je pokretawe procedure o proceni uticaja na ì-

votnu sredinu kod nadle`nog organa za poslove za{tite

ìvotne sredine, a u skladu sa Zakonom o proceni uticaja

(„Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04”).

Za objekte za koje ne postoji odobrewe za izgradwu ili

upotrebna dozvola, a nalaze se na spisku „Uredbe o utvr|i-

vawu liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i

liste projekata za koje se moè zahtevati procena uticaja

na ìvotnu sredinu” („Slu`beni glasnik RS”, broj 84/05)

neophodno je pokretawe procedure o proceni uticaja zate-

~enog stawa na ìvotnu sredinu kod nadle`nog organa za

poslove za{tite ìvotne sredine, a u skladu sa Zakonom o

proceni uticaja („Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04).

7.13. Mere za{tite od elementarnih nepogoda i uslovi

od interesa za odbranu

U ciqu smawewa postoje}ih i mogu}ih neuskla|enosti

izme|u zahteva i potreba za{tite od elementarnih nepogo-

da i opasnosti izazvanih kori{}ewem prostora, neophod-

na je primena jedinstvenih kriterijuma za ugradwu mera u

tehni~ku dokumentaciju.

U ciqu za{tite od elementarnih nepogoda na planskom

i {irem podru~ju planom defini{u se slede}e mere:

– obezbediti {to ujedna~eniji razvoj komunalne infra-

strukture kroz odgovaraju}u distribuciju funkcija, radi

stvarawa mogu}nosti za iskqu~ivawe kapaciteta u vanred-

nim situacijama;

– kroz odgovaraju}e studije definisati prihvatqiv ni-

vo rizika za funkciju;

– kompleks u celini graditi u skladu sa odgovaraju}im

studijama i ekspertizama u smislu smawewa rizika od loka-

cije i same funkcije, odnosno za postoje}e tehnolo{ke siste-

me izvr{iti reviziju, dopuniti i inovirati planove za{tit-

nih mera od elementarnih nepogoda i akcidentnih stawa;

– obezbediti siguran transport otpadnih produkata iz

termoelektrane uz precizno definisane mere u slu~aju

udesa ili havarije na ure|ajima i transportnim sredstvi-

ma (u sistemu deponovawa pepela i {qake, skladi{tewa

gipsa i kre~waka i dr.);


– mere i postupke za{tite od elementarnih nepogoda

ugraditi u tehni~ku dokumentaciju i sprovoditi perma-

nentno kroz sve faze;

– obezbediti dvadeset~etvoro~asovnu kontrolu glavnih

ulaza u kompleks elektrane, a tako|e uspostaviti i poseb-

nu slu`bu obezbe|ewa i organizovati operativne mere na

neprekidnom pra}ewu situacije u celom kompleksu;

– vr{iti redovna kontrolna merewa od strane ovla-

{}ene organizacije kvaliteta otpadnih voda;

– razraditi mere za{tite i spasavawa qudi, materijal-

nih dobara i ìvotne sredine u slu~aju elementarnih ne-

pogoda, poàra, poplava i tehni~ko-tehnolo{kih nesre}a

koje mogu ugroziti plansko podru~je;

– sve planirane visoke objekte obeleìti radi lak{eg

uo~avawa dawu, no}u i u uslovima smawene vidqivosti,

– potrebno je usaglasiti tehni~ke normative postoje}eg

skloni{ta sa vaè}im tehni~kim normativima za skloni-

{ta („Slu`beni vojni list”, broj 13/98) i kriterijumima o

broju i kapacitetu skloni{ta prema broju angaòvanih

radnika u najbrojnijoj smeni, a na osnovu Odluke op{tin-

skog {taba civilne za{tite o utvr|ivawu stepena ugroè-

nosti teritorije op{tine Obrenovac;

– mirnodopska upotreba skloni{ta ne sme ugroziti

funkionalnost i upotrebqivost skloni{ta.

7.14. Orijentaciona procena potrebnih sredstava za

ure|ewe javnog gra|evinskog zemqi{ta

Pod ure|ewem javnog gra|evinskog zemqi{ta (u kontek-

stu realizacije planskih re{ewa) podrazumeva se pripre-

mawe i opremawe javnog gra|evinskog zemqi{ta.

Pripremawe zemqi{ta obuhvata istra`ne radove, izra-

du geodetskih i drugih podloga, izradu projektne dokumen-

tacije, ru{ewe objekata (koji su planom za to predvi|eni),

sanirawe terena i druge radove.

Opremawe zemqi{ta obuhvata izgradwu objekata komu-

nalne infrastrukture, izgradwu planiranih gra|evinskih

objekata, kao i ure|ewe zelenih povr{ina.

Tako|e, u kontekstu realizacije planskih re{ewa, pod

ure|ewem javnog gra|evinskog zemqi{ta smatra se i iz-

gradwa i rekonstrukcija postoje}ih i planiranih tehnolo-

{kih sistema neophodnih u radu termoelektrane.

Potrebna sredstva za realizaciju planskih re{ewa treba

da obezbedi Privredno dru{tvo „Termoelektrane Nikola

Tesla”, d.o.o. – Obrenovac, svojim sredstvima i projektima za

pristup evropskim strukturnim fondovima i sredstvima.

Preciznije vrednosti sredstava }e se utvrditi tek nakon

izrade odgovaraju}e dokumentacije za izgradwu novih objeka-

ta i sistema i rekonstrukciju postoje}ih objekata i sistema.

Orijentaciona sredstva za realizaciju srdworo~nih

planskih re{ewa za period od pet godina iznose oko

41.800.000,00 evra.

8. PRAVILA GRA\EWA

Pravila gra|ewa izra|uju se za zone ili celine koje su

odre|ene pravilima ure|ewa i prikazane u grafi~kom de-

lu plana i za koje se dobija isti izvod iz urbanisti~kog

plana radi dobijawa odobrewa za izgradwu.

Ova pravila obuhvataju uslove koji se odnose na izgrad-

wu objekata prema specifi~nostima, za sve urbanisti~ke

celine, kao i objekte javnog interesa, objekte poslovawa i

elemente infrastrukture.

Pravila se primewuju za izdavawe izvoda iz plana bi-

lo da su u nadle`nosti Ministarstva ili gradske uprave.

Svi elementi urbanisti~ke regulacije koji nisu obu-

hva}eni ovim pravilima gra|ewa defini{u se prema vi-

{im planskim dokumentima (Prostorni plan op{tine

Obrenovac), kao i prema vaè}em Pravilniku o op{tim

uslovima o parcelaciji i izgradwi i sadrìni, uslovima

i postupku izdavawa akta o urbanisti~kim uslovima za

objekte za koje odobrewe za izgradwu izdaje gradska uprava

(„Slu`beni glasnik RS”, broj 75/03).

8.1. Op{ta pravila gra|ewa

Dispozicije i gabariti planiranih objekata defini-

sani su prema odre|enoj nameni, tehnolo{kom procesu i

odgovaraju}em tipu i broju tehnolo{ke opreme.

Planom je dat predlog dispozicije planiranih objeka-

ta, u odnosu na postoje}u i planiranu regulaciju saobra}aj-

nica. U odnosu na predloène dispozicije objekata dozvo-

qena su minimalna odstupawa, s tim da poloàj objekata

ne sme ni na koji na~in da ugroàva funkcionisawe okol-

nih objekata, saobra}aja, tehnolo{kog procesa, kao ni

uslove ìvotne sredine.

Izvan predloène dispozicije objekata dozvoqeno je

podizawe samo za{titnog zelenog pojasa, odnosno ure|ewe

zelenih i manipulativnih povr{ina.

Na~in izgradwe objekata, mora biti uskla|en sa wiho-

vim zna~ajem i funkcijom u kompleksu, odnosno Urbani-

sti~koj celini unutar koje se nalaze, ali tako da svi objek-

ti ~ine jedinstvenu celinu, bez ukr{tawa i preklapawa

funkcija i na~ina kretawa zaposlenih i mehanizacije.

Primeniti savremene postupke gra|ewa i materijale koji

zadovoqavaju uslove kori{}ewa u specifi~nom okruèwu.

Prilikom izgradwe objekata teìti maksimalnoj raci-

onalizaciji, imaju}i u vidu da je vek eksploatacije pojedi-

na~nih funkcionalnih celina ograni~an u smislu tehni~-

ko-tehnolo{ke efiksanosti i kapaciteta prostora.

Prilikom projektovawa pojedina~nih objekata i kom-

pleksa u celini pridràvati se pozitivnih tehni~kih

propisa i standarda za predmetnu vrstu objekata.

Za sve novoplanirane objekte, neophodno je uraditi de-

taqna geolo{ka istraìvawa, a sve u skladu sa Zakonom o ge-

olo{ki istraìvawima („Slu`beni glasnik RS”, broj

44/95) i izraditi geomehani~ke i geotehni~ke elaborate u

kojima }e se definisati na~in i dubina fundirawa objekta,

drenirawa terena, za{tita podzemnih voda i na~in za{tite

postoje}ih suprastrukturnih i infrastrukturnih objekata.

Kod svih planiranih namena moraju se primewivati sve po-

sebne i zakonom propisane mere za{tite ìvotne sredine.

Najve}e dozvoqene vrednosti indeksa i stepena zauze-

tosti se ne mogu prekora~iti, a mogu se realizovati mawe

vrednosti.

Skladi{ni, tehnolo{ki i infrastrukturni prostori

i objekti, organizuju se u prostoru koji nije neposredno

okrenut potencijalnim korisnicima. Dozvoqena je izgrad-

wa vi{e objekata na parceli.

Bo~na i zadwe odstojawe objekta od ivice parcele su

minimalno 1/2 visine objekta, a ne mawe od 5 m, uz obave-

zu sadwe najmawe jednog drvoreda.

Me|usobno odstojawe objekata u okviru kompleksa ne mo-

è biti mawe od 4 m. Za sve objekte koji podrazumevaju ko-

risnu BGP visina ne sme biti ve}a od 18 m, odnosno 24 mza pojedine delove objekta.

Dozvoqava se izgrawa posebnih objekata koji ne podra-

zumevaju korisnu BGP, kao {to su infrastrukturni – fa-

bri~ki dimwaci, vodovodni torwevi i dr.

Za infrastrukturne objekte se utvr|uje visina prema

tehnolo{kim potrebama.

U okviru kompleksa i objekata nivelaciono regulacio-

nim re{ewima omogu}iti nesmetano kontinualno hori-

zontalno i vertikalno kretawe hendikepiranih i inva-

lidnih lica shodno odredbama Pravilnika o uslovima za

planirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanim

kretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica


U okviru kompleksa predvideti podizawe pojaseva za-

{titnog zelenila sastavqene od kompaktnih zasada listo-

padne i ~etinarske vegetacije. Za{titno zelenilo postaviti

izme|u kompleksa i upravno na pravac dominantnih vetrova.

Mogu}a je fazna gradwa, u svakoj fazi se mora obezbe-

diti ure|ewe i funkcionisawe svih delova kompleksa.

Parkirawe posetioca treba da bude organizovano u

okviru kompleksa na na~in da bude dobro pristupa~no i sa-

gledqivo, a u skladu sa planskim re{ewima.


U zavisnosti od tehnolo{kog procesa u okviru kom-

pleksa potrebno je planirati pretovarno-manipulativne

povr{ine i parking povr{ine za teretna vozila.

8.2. Urbanisti~ki pokazateqi

Urbanisti~ki pokazateqi (indeks izgra|enosti i ste-

pen zauzetosti, spratnost) definisani su kao maksimalne

dozvoqene vrednosti za svaku namenu i tipologiju gradwe.

Maksimalni indeks izgra|enosti unutar granica kom-

pleksa TENT A je 2,2. Maksimalni stepen zauzetosti unu-

tar granica kompleksa TENT A je 70%.

Svi objekti treba da imaju spratnost i visinu u skladu

sa pojedina~nom namenom i zahtevima ugradwe opreme neo-

phodne za odvijewe tehnolo{kog procesa.

8.3 Pravila gra|ewa za postoje}e objekte

Postoje}i objekti, ~iji su urbanisti~ki parametri ve-

}i od parametara datih ovim planom, zadràvaju postoje}e

parametre bez mogu}nosti uve}avawa (dogradwom, rekon-

strukcijom i sl.).

U slu~aju zamene objekta novim, neophodno je po{tova-

ti sve parametre i uslovqenosti definisane ovim planom.

Ovo pravilo vaì i za postoje}e objekte koji ne ispuwava-

ju druge uslove ovog plana.

Ukoliko je postoje}i objekat mawi od mogu}eg planira-

nog na osnovu urbanisti~kih parametara datih ovim pla-

nom, mogu}a je dogradwa, odnosno nadgradwa, ukoliko se

mogu ispo{tovati sve ostale uslovqenosti date ovim pla-

nom – potreban broj parking mesta, omogu}en nesmetan

prilaz, manipulativne povr{ine, kao i svi ostali uslovi

u zavisnosti od namene objekta.

Dogradwa moè biti izvr{ena u vidu aneksa, odnosno

u prizemqu ili drugim delovima i etaàma objekta, u skla-

du sa pravilima iz ovog plana.

Dogra|ivawe se mora izvoditi tako da se ne naru{i od-

nos prema susednim objektima, kao i wihovim potrebama za

pristupnim i manipulativnom prostorom.

Dogra|eni deo objekta mora biti u skladu sa postoje}im

elementima objekta u istoj, odnosno uskla|enoj materija-

lizaciji i kompoziciji.

Nadgradwa novih etaà postoje}ih objekata mogu}a je u

okviru planom dozvoqenih urbanisti~kih parametara.

8.4. Pravila za arhitektonsko oblikovawe objekata

Spoqni izgled objekta, oblik krova, primeweni mate-

rijali moraju biti u skladu sa namenom objekta.

Ukoliko postoje tehni~ki uslovi dozvoqena je adapta-

cija ili rekonstrukcija neiskori{}enog potkrovqa ili

tavanskog prostora u koristan poslovni prostor. Za osve-

tqewe korisnog prostora u tavanima ili potkrovqima ko-

ristiti prozore postavqene u krovnoj ravni.

8.5. Op{ta i posebna pravila gra|ewa za javne objekte

od op{teg interesa (po ~lanu 89) za koje odobrewe

za izgradwu izdaje ministarstvo

Odobrewe za izgradwu objekata iz ~lana 89. Zakona o

planirawu i izgradwi izdaje ministarstvo nadle`no za

poslove gra|evinarstva.

Ovoj grupi objekata pripadaju svi objekti koji se nala-

ze unutar granica javnog gra|evinskog zemqi{ta komplek-

sa TENT A. To su svi proizvodni objekti, kao i skladi{ni

objekti koji svojom specifi~nom namenom spadaju u nadle-

`nost resornog ministarstva Republike Srbije.

Izgradwa javnih objekata od op{teg interesa vr{i}e

se na pojedina~nim lokacijama odnosno zonama, prema pla-

niranoj nameni prostora.

Osnovna namena su javni objekti od op{teg interesa,

kao i kompleksi definisani planom.

Mogu}e prate}e namene objekata su dozvoqene samo one

koje su u funkciji objekta, kao i prate}i objekti saobra-

}ajne i komunalne infrastrukture.

Strogo je zabrawena izgradwa svih objekata koji nisu u

funkciji planiranog objekta, koji nisu od op{teg intere-

sa, kao i objekti koji bi ugrozili stawe ìvotne sredine

ili osnovnu namenu urbanisti~ke celine (prema planu).

Spratnost i tip objekata zavisi od wegove namene, a

mora biti prilago|en uslovima lokacije i funkciji.

Kompleks mora biti ure|en tako da bude u skladu sa na-

menom objekta i okruèwem.

Oblikovawe objekata mora biti primereno nameni,

uslovima lokacije i okruèwu.

Obezbediti odgovaraju}i broj parking mesta na parki-

rali{tu ili u okviru parcele, kao i odgovaraju}i saobra-

}ajni i protivpoàrni pristup.

Prikqu~ewe objekata na infrastrukturu vr{i se na

osnovu uslova ovla{}enih komunalnih preduze}a i organi-

zacija.

Osnovni uslovi za{tite ìvotne sredine ostvaruju se

primenom datih mera za{tite, rekonstrukcijom i izgradwom

objekata u skladu sa tehni~kim i sanitarnim propisima.

Potrebno je da odgovaraju}e slu`be kontroli{u iz-

gradwu i ure|ewe javnih povr{ina, komunalni otpad, snab-

devawe vodom, kanalisawe i pre~i{}avawe otpadnih voda,

monitoring buke i zaga|ivawe vazduha i dr.

Osnovni bezbednosni uslovi vezani su za primenu sei-

zmi~kih propisa („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81 i

29/83), protivpoàrnih propisa („Slu`beni glasnik RS”,

broj 37/88, „Slu`beni glasnik RS”, br. 53/93, 67/93, 48/94)

i uslova za{tite od ratnih razarawa, koji su obavezni kod

projektovawa i izgradwe objekata.

8.6. Pravila gra|ewa za urbanisti~ke celine



zemqi{tu.

Unutar ove celine, u pogledu fizi~ke strukture, uglav-

nom se zadràva postoje}e stawe.

Planirana je izgradwa:

pristana za mazut na Savi kao i objekata i postroje-wa za istovar mazuta.

Spoqna ivica budu}eg pristana moè da zadire u kori-

to reke Save maksimalno do 45 m u odnosu na postoje}u

ogradu TENT A.

Podna konstrukcija mosta mora da bude od materijala

koji ne dozvoqava proklizavawe.

Ograda pristupnog mosta treba da bude stabilna i bez-

bedna, od ~vrstog materijala i transparentna.

Pristani{ta u funkciji industrije treba da sadrè:

– obeleèno podru~je;

– adekvatno osiguranu obalu za bezbedno manevrisawe

plovilima;

– obeleèn ulaz, izlaz i prilaz obali;

– dubinu vodenog prostora koja ne moè biti mawa od

propisne dubine plovnog

puta na kojem se pristani{te nalazi;

– opremu za pristajawe i vezivawe plovnih objekata;

– izgra|eno stepeni{te, odnosno pristupni most;

– izgra|eno obalno osvetqewe;

– odgovaraju}e pretovarne kapacitete;

– skladi{ne prostore;

– dovoqno prostora za manevrisawe teretnim kamionima.

Mesto za postavqawe plovnog objekta mora biti udaqeno:

– od reni bunara u pre~niku 120 m;

– od mosta najmawe 100 m uzvodno i 50 m nizvodno;

– od drugog plovnog objekta 10–15 m;

– od gradske plaè 500 m uzvodno i 200 m nizvodno.

– od obale maksimalno 30 m.

Betonsku platformu pored reke Save, iznad koje se na-

lazi ru~na dizalica od 4 t, potrebno je ograditi za{tit-

nom metalnom ogradom.


Pristup objektu na vodi

Plovni objekat treba da bude privezan sa obalom po-

kretnim mostom odnosno pristupnom stazom. [irina pri-

stupne staze koja povezuje plovni objekat sa obalom je od 1,2

m do 1,5 m.

Prihvatne sajle i sam ulaz u objekat ne smeju ometati

pe{a~ki saobra}aj i ne smeju ugroziti ili izazvati o{te-

}ewe obale. Podna konstrukcija mosta mora da bude od ma-

terijala koji ne dozvoqava proklizavawe.

Ograda pristupnog mosta treba da bude stabilna i bez-

bedna, od ~vrstog materijala i transparentna.

Uslovi za saobra}aj

Kolski pristup lokacijama za postavqawe plovnih obje-

kata dozvoqen je samo sa javnih saobra}ajnica. Snabdevawe

robom i materijalom kao i odvoèwe ambalaè i ostalih

~vrstih otpadaka, vr{i se sa javnih saobra}ajnica i kol-

sko-pe{a~kih staza, kao i vodenim putem. Do same lokacije

treba obezbediti pe{a~ku stazu koja zajedno sa pristupom

objektu mora biti adekvatno osvetqena i obezbe|ena.



zemqi{tu.

Unutar ove celine planirana je izgradwa slede}ih

objekata:

novi magacin – (objekat br. 1) – objekat je u izgradwi

– objekat postaviti na gra|evinsku liniju koja je 2,5 mudaqena od interne pristupne saobra}ajnice;

– ulaze u zatvoreni deo objekta obezbediti sa bo~ne

strane i to sa strane pristupne saobra}ajnice;

– objekat locirati tako da protivpoàrno vozilo moè

slobodno pri}i sa svake strane;

– objekat je spratnosti P+0 sa visinom koja odgovara nor-

miranoj minimalnoj korisnoj visini za objekte ove vrste;

– krov objekta treba da bude kos, vi{evodan;

– nagib krovnih ravni treba da odgovara vrsti krovnog

pokriva~a;

– objekat prikqu~iti na instalacije koje ve} postoje u

okviru kompleksa TENT A;

– nivelaciono re{ewe prilagoditi prirodnom padu te-

rena, niveleti saobra}ajnice i koti ulaza u objekat;

pp centrala i slu`ba obezbe|ewa – (objekat br. 1a) –

objekat je u izgradwi

– ulaze u objekat obezbediti sa strane pristupne sao-

bra}ajnice;

– objekat je spratnosti P+2 sa visinama koja odgovara

normiranoj minimalnoj korisnoj visini za objekte ove vrste;

– krov objekta je kos, vi{evodan;

– nagib krovnih ravni treba da odgovara vrsti krovnog

pokriva~a;

– ispo{tovati sve sanitarno-tehni~ke propise za ovu

vrstu objekata;

– objekat prikqu~iti na instalacije koje ve} postoje u

okviru kompleksa TENT A;

– nivelaciono re{ewe prilagoditi prirodnom padu te-

rena, niveleti saobra}ajnice i koti ulaza u objekat;

skladi{te uqa i maziva – (objekat br. 5)

– objekat planirati kao P+0 sa nadstre{nicom zatvo-

renom sa tri strane od lake ~eli~ne konstrukcije i pokri-

va~em od jednoslojnog trapeznog lima;

– u produètku podnog skladi{ta sa nadstre{nicom

planirati ozidano zatvoreno skladi{te za sme{taj ukupno

125 buradi;

– u okviru zatvorenog skladi{ta planirati prostor za

izuzimawe uqa i maziva iz ambalaè u mawim koli~inama;

– objekat treba da bude podno skladi{te sa nadstre-

{nicom podeqeno na dva dela: deo u kome se skladi{ti

uqe treba da bude odvojen protivpoàrnim zidom od dela u

kome se skladi{ti petrolej i famin;

– drugi deo objekta predvideti za skladi{tewe uqa i

maziva u mawim pakovawima (1–50 kg), maziva u buradima,

pretakawe uqa i maziva, kao i skladi{tewe trihloretile-

na, motornog uqa i antifriza;

– prostor za odlagawe praznih buradi i buradi sa ra-

bqenim uqem je skladi{ni prostor u produètku podnog

skladi{ta sa nadstre{nicom.

postrojewa za pre~i{}avawe zauqenih voda – (objekat

br. 6)

skladi{te privremenog otpada – (objekat br. 7)

prostor rezervisan za skladi{tewe i su{ewe gipsa –

(objekat br. 8)



– objekte zatvorenog regalnog skladi{ta predvideti sa

zidovima od pune opeke 2*12 cm i termoizolacijom u me|u-

sloju debqine 5 cm;

– celokupnu instalaciju izvesti u svemu prema vaè}im

tehni~kim propisima i standardima;

– istovar kamiona se vr{i ispred skladi{ta, a vagona

na za to predvi|enoj rampi;

– ~i{}ewe i odràvawe skladi{ta je pod nadzorom oso-

be koja je zaduèna za pre~i{}avawe otpadnih voda. Postu-

pak ~i{}ewa skladi{ta se svodi na suvo ~i{}ewe. Prawe

skladi{ta vodom je zabraweno.


Ova urbanisti~ka celina pripada ostalom gra|evin-

skom zemqi{tu.

Unutar ove celine planirana je promena fizi~ke

strukture. Novoplanirani objekti su:

plato za kontejnere – (objekat br. 2)

– plato je lociran u neposrednoj blizini novoplanira-

nog objekta garaè (objekat br. 3), uz isto~nu granicu kom-

pleksa TENT A;

– povr{ine platoa iznosi oko 4300 m².

garaà – (objekat br. 3)

– objekat locirati sa desne strane pristupne saobra}aj-

nice;


– prilaz garaì obezbediti iz interne saobra}ajnice;

– garaà treba da bude slobodan objekat, arhitektonski

ukomponovan sa okolnim objektima;

– objekat treba da sadrì garaù za teretna vozila, mi-

nibuse, viqu{kare i traktore, garaù za putni~ka i teren-

ska vozila, radionicu, servis i zajedni~ke prostorije i ad-

ministraciju;

– obezbediti prirodno osvetqewe i provetravawe;

– svi podovi u objektu treba da budu otporni na meha-

ni~ka o{te}ewa, hemijske uticaje i uqa;

– ceo objekat nadvisiti u odnosu na postoje}i plato;

– za ulaz u garaù predvideti rampe;

– objekat arhitektonski uskladiti sa okolnim objektima;

– preporuka za materijale je kori{}ewe betona i fugo-

vane opeke;

– termi~ke i hidro-izolacije izvesti tako da objekat

bude potpuno izolovan, a izolacija trajna;

– u objekat se uvode instalacije vodovoda i kanalizacije,

protivpoàrna hidrantska mreà i topla voda iz centralne

kotlarnice u elektrani, elektroinstalacije, javqa~i poà-

ra, gromobranske instalacije i po potrebi instalacije pri-

nudne ventilacije;

– Za grejawe garaè je predvi|eno 314 kW.

– Preporuka je da se koristi postoje}a trasa sistema za

grejawe baraka.

nova upravna zgrada sa ambulantom (objekat br. 13)

– objekat locirati u zoni 3, na mestu sada{wih privre-

menih objekata (baraka) investicija i ambulante;

– planirana povr{ina objekta je oko 1200 m², okvirnog

gabarita 60 m h 20 m;

– predvi|ena spratnost objekta je P + 3, {to daje ukup-

nu bruto povr{inu od oko 4800 m2.


8.7. Objekti predvi|eni za ru{ewe

Unutar ove urbanisti~ke celine planirano je ru{ewe

nekih postoje}ih objekata na ~ijem mestu }e biti izgra|en

novoplanirani objekat br. 13 – Zgrada investicija, KFS-a

i SOF-a, u okviru koga je planirana i ambulanta.

Sve ostale devastirane objekte unutar ove zone trebalo

bi sru{iti i zameniti savremenim objektima ili rekon-

struisati u skladu sa prete`nom namenom celine, kao i

pravilima ure|ewa i pravilima gra|ewa iz ovog Plana.



zemqi{tu.

Deponija pepela se zadràva u postoje}im granicama, s

tim da se planiranim tehnolo{kim sistemom otpepeqava-

wa poboq{avaju uslovi, odnosno smawuju negativni utica-

ji na okolni prostor.

9. USLOVI ZA DAQU RAZRADU I SPROVO\EWE

PLANA

Ovaj plan generalne regulacije predstavqa pravni i

planski osnov za:

– Izdavawe Izvoda iz plana za izgradwu, dogradwu i

rekonstrukciju objekata i ure|ewa povr{ina prema pravi-

lima iz ovog plana, a u skladu sa Zakonom o planirawu i

izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06);

– Sprovo|ewe regulacije zemqi{ta u granicama TENT-

A, koja je predvi|ena planom;

– Za izgradwu objekata iz ~lana 89 Zakona o planirawu

i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), kao

i prate}ih objekata sa kojima ~ine jedinstvenu tehnolo{ku

celinu Odobrewe za izgradwu izdaje nadle`no republi~ko

ministarstvo;

– Za sve ostale objekte na podru~ju kompleksa TENT-A,

odobrewe za izgradwu izdaje nadle`na slu`ba op{tinske

odnosno gradske uprave;

– Za planirane nove objekte i postrojewa koji mogu da

izazovu negativne uticaje na ìvotnu sredinu ili ekolo-

{ki rizik, a nalaze se na spisku „Uredbe o utvr|ivawu Li-

ste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste

projekata za koje se moè zahtevati procena uticaja na ì-

votnu sredinu” („Slu`beni glasnik RS”, broj 84/05) neop-

hodno je pokretawe procedure o proceni uticaja na ìvot-

nu sredinu kod nadle`nog organa za poslove za{tite ì-

votne sredine, a u skladu sa Zakonom o proceni uticaja


– Za objekte za koje ne postoji odobrewe za izgradwu ili

upotrebna dozvola, a nalaze se na spisku „Uredbe o utvr|i-

vawu liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i

Liste projekata za koje se moè zahtevati procena uticaja

na ìvotnu sredinu” („Slu`beni glasnik RS”, broj 84/05)

neophodno je pokretawe procedure o proceni uticaja zate-

~enog stawa na ìvotnu sredinu kod nadle`nog organa za

poslove za{tite ìvotne sredine, a u skladu sa Zakonom o

proceni uticaja („Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04);

– Preporuka obra|iva~a je da se zbog uo~enog neslagawa

na postoje}em katastru instalacija i objekata, sa stawem

na terenu, izvr{i detaqno snimawe i aùrirawe katastra

podzemnih i nadzemnih instalacija i objekata.





Predsednik

Miroslav Negovanovi}, s. r.

Skup{tina gradske op{tine Obrenovac na sednici odr-

ànoj 29. decembra 2008. godine, na osnovu ~l. 38. i 54. Zako-

na o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, br.

47/03 i 34/06), ~lana 157. Statuta grada Beograda („Slu`beni

list grada Beograda”, broj 39/08), ~lana 22. stava 2. a u vezi

~lana 133. Statuta gradske op{tine Obrenovac („Slu`beni

list grada Beograda”, broj 44/08) i Odluke predsednika grad-

ske op{tine Obrenovac VI-15 br. 350-754 od 15. decembra

2006. godine, po prethodno pribavqenom mi{qewu Komisi-

je za planove gradske op{tine Obrenovac, donela je


KOMPLEKSA TERMOELEKTRANE „NIKOLA

TESLA” – B U OBRENOVCU

A. UVOD

Termoelektrana „Nikola Tesla” – B izgra|ena je sredi-

nom osamdesetih godina pro{log veka kao prva faza izgrad-

we. Izgradwa je realizovana na osnovu urbanisti~kih uslo-

va za izgradwu TE Obrenovac „B” – op{tina Obrenovac, ur-

banisti~ko tehni~kih uslova za izgradwu deponije pepela i

{qake termoelektrane „Nikola Tesla” – B u Obrenovcu i

urbanisti~ko tehni~kih uslova za izgradwu industrijske

pruge normalnog koloseka od termoelektrane „Obrenovac-

B” do èlezni~ke stanice Brgule. Program za izradu urba-

nisti~kog plana kompleksa TENT – B obuhvata prostor na

kome se nalazi termoelektrana sa svim prate}im i pomo}-

nim objektima i prostor deponije pepela i {qake.

Termoelektrana je locirana na desnoj obali reke Save,

59 kilometara uzvodno od Beograda, na podru~ju Vorbis, a uz

saobra}ajnicu Beograd – [abac. U prvoj fazi izgra|ena su

dva bloka B1 i B2 snage 2 H 620 MW. Prvi blok je pu{ten

u rad 1983. godine, a drugi 1985. godine. Prvobitnom doku-

mentacijom bilo je predvi|eno da se izgrade jo{ dva bloka

B3 i B4 iste snage kao i prethodna dva bloka. Gorivo koje

koriste postoje}i blokovi, a planirano je da ga koriste i

ostala dva bloka je lignit iz kolubarskog lignitskog base-

na. U tom smislu su prilikom izgradwe TE „Nikola Tesla”

– B u okviru realizacije prve faze, izgra|ena pojedina po-

strojewa i objekti i za potrebe druge faze izgradwe.

Za planirani nastavak izgradwe u okviru kompleksa

TENT – B, shodno ~lanu 89. Zakona o planirawu i izgrad-

wi, izdavawe odobrewa za izgradwu termoelektrana u nad-

le`nosti je resornog ministarstva za oblast gra|evinar-

stva, a za objekte koji nisu u funkciji proizvodwe elek-

tri~ne energije (prate}i i pomo}ni objekti) odobrewe za

izgradwu izdaje nadle`na op{tinska slu`ba. Da bi se na-

vedena odobrewa za izgradwu dobila, neophodno je dono{e-

we urbanisti~kog plana predmetnog kompleksa.


Za izgradwu pojedinih objekata na lokaciji, u skladu sa

Zakonom o proceni uticaja objekata na ìvotnu sredinu,

potrebno je izraditi Studiju o proceni uticaja na ìvot-

nu sredinu.

Prostor koji je obuhva}en urbanisti~kim planom sasto-

ji se od tri celine i to:

– Kompleksa TENT – B;

– Prostora pristupne saobra}ajnice i trase pepelovoda;

– Deponije pepela i {qake.

1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV

Zakonska regulativa kao osnov za izradu urbanisti~kog

plana sadràna je u

– Zakonu o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik

RS”, br. 47/03, 34/06),

– Zakonu o energetici („Slu`beni glasnik RS”, broj

84/04)

– Podzakonskim aktima, kao i drugim propisima iz

oblasti rudarstva, ìvotne sredine, vodoprivrede i dr.

Planski osnov sadràn je u

– Prostornom planu RS („Slu`beni glasnik RS” broj

13/96)

– Regionalnom prostornom planu admistrativnog pod-

ru~ja grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”

broj 10/04)

– Prostornom planu op{tine Obrenovac („Slu`beni

list grada Beograda”, broj 38/07)

2. POVOD I CIQEVI IZRADE PLANA

Povod za izradu urbanisti~kog plana kompleksa TENT

– B sa deponijom pepela je potreba za izgradwom novih

objekata na lokaciji postoje}e termoelektrane, kao nastav-

kom zapo~ete izgradwe. Prilikom sagledavawa potreba u

okviru Elektroprivrede vr{ene su detaqne analize mogu}-

nosti i opravdanosti nastavka gradwe na lokaciji TENT

– B i do{lo se do zakqu~ka da je najopravdanije izgraditi

savremeno koncipiran blok na navedenoj lokaciji ukupne

snage oko 800 MW, sa najpovoqnijim parametrima za ras-

poloìve uslove i ograni~ewa lokacije.

Tako|e ukazuje se potreba za uskla|ivawem parametara i

normativa u okviru za{tite ìvotne sredine sa Evropskom

unijom, te je u tom ciqu u okviru komleksa TENT – B po-

trebno sprovesti savremene mere za{tite ìvotne sredine

izgradwom postrojewa za odsumporavawe dimnih gasova, re-

konstrukcijom elektro filtera i ostalim rekonstrukcija-

ma, da bi se koncentracije sumpornih oksida kao i ~vrstih

~estica u dimnim gasovima bile u propisanim normama.

Jo{ jedan zahtev za poboq{awa uslova ìvotne sredine

sadràn je u osavremewavawu i promeni tehnologije odvo-

|ewa i deponovawa pepela i {qake na postoje}oj deponiji

pepela u pogledu za{tite vazduha, vode i zemqi{ta. Nova

re{ewa treba da obezbede spre~avawe razno{ewa pepela

vetrom, nedozvoqeno zaga|ewe podzemnih i povr{inskih

voda i okolnog tla.

Da bi se stvorili uslovi za izgradwu novog bloka pla-

nom treba predvideti i omogu}iti izgradwu prate}ih sadr-

àja kao {to su pro{irewe sistema hemijske pripreme vo-

de, izgradwu novih bunara, izgradwu sistema za prenos

energije od novog bloka do razvodnog postrojewa, izgradwu

nove deponije ugqa u okviru kompleksa, izgradwu novih ma-

gacinskih prostora, izgradwu novih pristupnih saobra}aj-

nica i sli~no.

Imaju}i sve to u vidu osnovni ciqevi izrade i dono{e-

wa urbanisti~kog plana kompleksa TENT–B su:

– obezbe|ewe planskog osnova za nastavak gradwe i re-

konstrukcije;

– uskla|ivawe dugoro~nih strate{kih interesa na pla-

niranom podru~ju;

– uskla|ivawe prostornih, ekonomskih, tehnolo{kih i

drugih aspekata razvoja na planiranom podru~ju;

– primena standarda za{tite ìvotne sredine;

– obezbe|ewe uslova za bezbedno funkcionisawe siste-

ma i uslova za rekultivaciju degradiranih povr{ina;

– obezbe|ewe mogu}nosti za novu izgradwu u okviru

kompleksa;

– definisawe uslova za ure|ewe prostora (regulacio-

nih, nivelacionih, tehni~kih);

– definisawe pravila gra|ewa;

– za{tita objekata tokom eksploatacionog veka;

– funkcionisawe saobra}aja i druge infrastrukture.

3. IZVOD IZ PPO OBRENOVAC

Prostornim planom op{tine Obrenovac su razra|ena

na~ela prostornog ure|ewa, utvr|eni ciqevi prostornog

razvoja, organizacija, za{tita i kori{}ewe prostora, kao

i drugi elementi zna~ajni za prostorni razvoj op{tine

Obrenovac.

Analiza osnovnih re{ewa Prostornog plana Republi-

ke Srbije i dosada{wih razvojnih tokova na podru~ju op-

{tine Obrenovac ukazuje na wegovu osnovnu karakteristi-

ku koja se ogleda u najgu{}oj mreì elektroenergetskih

objekata i infrastrukture u Srbiji. Posmatrano u regio-

nalnom kontekstu, podru~je Obrenovca predstavqa {iru

rudarsko-energetsko-industrijsku zonu od najve}eg zna~aja

za Republiku Srbiju, u kojoj osnovni problem predstavqa

plansko usagla{avawe aktivnosti od nacionalnog i lo-

kalnog interesa.

Podru~je op{tine se nalazi u administrativnom podru~-

ju grada Beograda, dok sam grad Obrenovac ima karakter grad-

skog centra sa razvijenom privrednom komponentom u struk-

turi delatnosti i gravitacionom zonom koja po nekim funk-

cijama pokriva i delove susednih op{tina. Sa prose~nom gu-

stinom naseqenosti od preko 170 st/km2 podru~je op{tine

spada u najgu{}e naseqena podru~ja Srbije.

Podru~je op{tine Obrenovac je svrstano u Dunavsko-

savski potencijalni pojas industrijskog razvoja, koji je

najve}i i najperspektivniji u Srbiji. U skladu sa izvr{e-

nom rejonizacijom poqoprivrednog zemqi{ta nalazi se na

kontaktu ratarsko-sto~arskog makrorejona i sto~arsko-vo-

}arsko-vinogradarskog makrorejona. Severni delovi op-

{tine u priobalnom pojasu reke Save predstavqaju turi-

sti~ku zonu II stepena, reka Sava je definisana kao plov-

ni tranzitni turisti~ki pravac II stepena, dok je autoput-

ski koridor E-763 odre|en za drumski tranzitni turisti~-

ki pravac II stepena. Dominantan problem degradacije ì-

votne sredine predstavqa velika koli~ina {qake i pepe-

la, otpad iz hemijske industrije, termi~ko zaga|ivawe Sa-

ve i vazduha i dr.

Regionalnim prostornim planom administrativnog

podru~ja grada Beograda, kao jedan od osnovnih ciqeva u

prostornom razvoju nevedeno je zaustavqawe i preusmerava-

we spontanog kori{}ewa gra|evinskog, poqoprivrednog i

drugog zemqi{ta, kao i zaustavqawe bespravne izgradwe

stambenih, privrednih i drugih objekata.

Koncepcija za{tite, ure|ewa i razvoja je bazirana na

makrozonirawu, pri ~emu podru~je op{tine Obrenovac

pripada Savsko-kolubarskoj zoni (zapadna). Savsko-kolu-

barska zona je orijentisana oko reka Save i Kolubare i

ima nagla{en industrijsko-energetski karakter. Razvije-

na energetska infrastruktura i strate{ke potrebe Srbije

u oblasti energetike, zahtevaju da ove funkcije i komplek-

si i daqe ostanu dominantni, {to }e prouzrokovati zauzi-

mawe novih prostora. Pri tome je potrebno da sva postoje-

}a i budu}a planska re{ewa obezbede primenu strogih me-

ra za{tite i unapre|ewa ìvotne sredine, kao i rekulti-

vaciju degradiranih povr{ina.

Pravila kori{}ewa, ure|ewa i za{tite

planskog podru~ja

Prva i znatno ve}a, Savska makrozona orijentisana oko

reka Save i Kolubare, ima nagla{en industrijsko-energet-

ski karakter, osim u sredi{wem delu u kome dominira po-

qoprivreda. U okviru ove zone sme{teni su i razvijeni zna-

~ajni strate{ki industrijski kompleksi (TENT A i B),


i veliki poqoprivredni kombinati (Obrenovac, Ratari,

Stubline). Razvijena energetska infrastruktura i strate-

{ke potrebe Republike Srbije u oblasti energetike, zahte-

vaju da ove funkcije i kompleksi i daqe ostanu dominant-

ni, {to }e prouzrokovati zauzimawe novih prostora. U tom

smislu je obavezna primena strogih mera za{tite i unapre-

|ewa ìvotne sredine, kao i nastavak rekultivacije degra-

diranih povr{ina. Koncepcija za{tite, ure|ewa i prostor-

nog razvoja Savske makrozone treba da se zasniva na:

1. temeqno osmi{qenom i najstroè primewenom si-

stemu za{tite ìvotne sredine, i rekultivacije devasti-

ranih podru~ja;

2. za{titi i ure|ewu prirodnih dobara i vrednosti u

priobaqu reke Save, reke Kolubare i u ju`nom delu op{ti-

ne Obrenovac;

3. razvoju privrednih grana koje, uz pomo} savremene

tehnologije i posebnih mera za{tite, treba da omogu}e in-

tenzivan privredni rast i razvoj:

– energetike koja kod proizvodwe elektri~ne energije

mora da dostigne mnogo ve}i stepen tehni~ke, ekonomske i

ekolo{ke efikasnosti uz primenu strogih mera za{tite, mo-

nitoringa i kontrole (okolina termoelektrana TENT A i

B). Pejza` }e biti predmet posebne za{tite, {to treba ima-

ti u vidu u budu}em razvodu dalekovoda u pravcu potro{a~a;

– industrije koja, uz strogu kontrolu, treba da se rekon-

strui{e i razvija, uz primenu mera za{tite ìvotne i pri-

rodne sredine i ambijenta, prema posebnim reìmima iz-

gradwe;

Prostorna organizacija industrije do 2011. godine

– Inicijalno aktivirawe zapadne industrijske zone

pored Savske magistrale uz TENT „B” kao izvesne i per-

spektivne zone velikog sme{tajnog kapaciteta uz komunal-

no opremawe i ure|ewe dela zone u ciqu privla~ewa pri-

vrednih subjekata. Punu afirmaciju treba o~ekivati posle

2011. godine sa intenzivnijim privrednim razvojem, isko-

ri{}ewem lokacionih kapaciteta zona Urovci i Bari~ i

o~ekivanim {irim mogu}nostima kori{}ewa predpri-

stupnih i strukturnih fondova EU kao podr{ka u realiza-

ciji ovog velikog privrednog kompleksa.

Prostorna organizacija industrije posle 2011. godine

– potpuna afirmacija zapadne industrijske zone uz

TENT „B” zna~ajnih lokaciono-razvojnih mogu}nosti sa

opcijom etapnog aktivirawa kompleksa opremqenog pri-

marnom mreòm komunalne infrastrukture;

Mere za{tite ìvotne sredine do 2011. godine

Mere za{tite ìvotne sredine pripremqene su na

osnovu procene uticaja Prostornog plana na ìvotnu sre-

dinu i prikazane prema osnovnim elementima ìvotne

sredine.

Za{tita vazduha

1. Smawewe emisija zaga|uju}ih materija iz TENT A i B:

– rekonstrukcija i modernizacija elektrofiltera na

blokovima TENT A i B;

– ugradwa postrojewa za odsumporavawe u TENT A i B;

– ugradwa sistema za smawewe oksida azota u kotlovi-

ma u TENT A i B i

– kontinuirana rehabilitacija i remont termoenerget-

skih postrojewa.

2. Ograni~avawe emisija zaga|uju}ih materija iz indu-

strijskih postrojewa, saobra}aja i stanovawa:

3. Ograni~avawe emisija iz novih izvora:

– obavezne integrisane dozvole za: postoje}a postroje-

wa (TENT A i B, „Prva Iskra”), nova postrojewa, kao i

promene u na~inu funkcionisawa postoje}ih postrojewa i

– primena najboqe dostupne tehnologije i re{ewa

uskla|enih sa vaè}im propisima, za nova postrojewa.

Mere za{tite ìvotne sredine posle 2011. godine

Mere za{tite ìvotne sredine posle 2011. godine pri-

premqena su na osnovu procene uticaja na ìvotnu sredinu

i prikazana prema osnovnim elementima ìvotne sredine.

Za{tita vazduha

1. Smawewe emisija zaga|uju}ih materija iz TENT A i B:

– ugra|ivawe novih elektrofiltera uskla|enih sa zah-

tevima doma}e i EU regulative (emisije ~estica 50 mg/m3)

na blokovima A1 i A2; i

– kontinuirana rehabilitacija i remont termoenerget-

skih postrojewa.

3. Ograni~avawe emisija iz novih izvora:

– obavezne integrisane dozvole za nova postrojewa, kao i

promene u na~inu funkcionisawa postoje}ih postrojewa; i

– primena najboqe dostupne tehnologije i re{ewa

uskla|enih sa vaè}im propisima, za nova postrojewa.

Za{tita i kori{}ewe voda

1. Vra}awe u propisanu klasu kvaliteta povr{inskih

voda

2. Za{tita izvori{ta i obezbe|ewe snabdevawa vodom:

– primena propisanih aktivnosti u zoni za{tite izvo-

ri{ta.

4. Tretman industrijskih otpadnih voda:

– zavr{etak izgradwe sistema za transport tople vode

iz TENT-a za proizvodwu povr}a i cve}a u toplim lejama i

staklenicima; i

– kori{}ewe otpadnih materijala iz zaga|enih voda u

komercijalne svrhe.

Za{tita zemqi{ta

1. Ograni~avawe {irewa naseqa i privrednih delatno-

sti na kvalitetna poqoprivredna zemqi{ta – zabrana iz-

gradwe na poqorivrednom zemqi{tu od I do IV katastarske

klase i prenamena u {umsko zemqi{te poqoprivrednog ze-

mqi{ta VII i VIII katastarske klase

– kori{}ewe gipsa iz procesa odsumporavawa u komer-

cijalne svrhe.

4. Sanirawe i ure|ewe deponija pepela:

– izgradwa novih drena`nih sistema;

– dosledna primena prskawa aktivnih kaseta i prekri-

vawe pasivnih kaseta; i

– {irewe za{titnih zelenih pojaseva oko i na deponi-

jama pepela.

5. Upravqawe opasnim otpadom:

– smawewe nastanka opasnog otpada i opasnih materija

u energetici i industriji; i

– ure|ewe lokacije za deponovawe opasnog otpada.

Za{tita zdravqa

1. Smawewe imisije zaga|uju}ih materija u vazduhu:

– odràvawe za{titnog zelenila uz magistralne sao-

bra}ajnice i nova privredna postrojewa;

Za{tita ìvog sveta

– obezbe|ewe za{tite ìvog sveta pri gra|evinskim ra-

dovima;

Za{tita od udesa

– kontrola primene mera za{tite od udesa u energet-

skim i industrijskim postrojewima, pri transportu opa-

snih materija du` putni~kih, èlezni~kih i budu}ih re~-

nih koridora i na deponijama pepela.

Monitoring, investirawe u za{titu ìvotne sredine

i ostale aktivnosti na za{titi ìvotne sredine

1. Monitoring:

– sprovo|ewe sistema stalnog monitoringa svih para-

metara kvaliteta ìvotne sredine: vazduh, vode, zemqi{te,

biqni svet (vo}e i povr}e); i


– kontrola rada stalnih mernih stanica na podru~ju Op-

{tine i formirawe mreè stanica radi redovnog pra}ewa

imisije sumpordioksida (SO2), oksida azota (NOx), suspen-

dovanih ~estica, ~a|i i te{kih metala u vazduhu.

2. Investirawe u za{titu ìvotne sredine:

– primena principa zaga|iva~ pla}a u skladu sa vaè-

}om regulativom; i

– investirawe u programe za{tite ìvotne sredine.

3. Primena sistema upravqawa za{titom ìvotne sredi-

ni u privredi (JUS-ISO 14001, EMAS) i izdavawe integri-

sane dozvole za nova, kao i pro{irewe postoje}ih postroje-

wa koja po vaè}em zakonu podleù ovoj vrsti dozvole.

4. GRANICA PLANA

Granicom plana obuhva}en je deo katastarskih op{tina

U{}e, Grabovac i Dren. U okviru granica nalazi se po-

strojewe za proizvodwu elektri~ne energije sa svim prate-

}im i pomo}nim objektima, infrastrukturni koridor kao

i deponija pepela i {qake.

KO U{}e

Granica plana po~iwe od trome|e katastarskih parce-

la 3.193, 3.192 i 3.232 (reka Sava).

Od ove ta~ke granica ide ka jugoistoku severoisto~nom

stranom granice katastarske parcele 3193 do puta [abac –

Obrenovac, a zatim skre}e u pravcu severoistoka severoza-

padnom stranom puta do granice katastarskih op{tina

U{}e i Skela. Od ove ta~ke granica skre}e ka jugoistoku

granicom katastarskih op{tina U{}e i Skela, severoi-

sto~nom stranom granica katastarskih parcela 3.208,

4.015, 3.214, 3.222, 3.229, 3.230, 231/2 do trome|e katastar-

skih parcela 231/2, 231/4 i 3.233.

Od ove ta~ke granica skre}e ka jugozapadu jugoisto~nom

stranom granica katastarskih parcela 231/2, 228/2, 229/2,

218/2, 219/2, 3158/2, 199/2, 198/2, 186/2, 185/2, 182/2, 181/2,

176, 177/2, 173/3, 172/3 do ta~ke preseka katastarskih parce-

la 172/3, 172/1, 172/5, 168/1 i 168/2.

Zatim granica skre}e ka jugoistoku severoisto~nom

stranom granica katastarskih parcela 172/5, 178/1, 179/4,

180/4, 183/8, 183/4, 184/10, 184/5, 189/3, 190/3, 191/3, 201/2,

202/7, 202/10, 202/13, 3158/4, 203/2, 208/2 i dolazi do trome-

|e katastarskih parcela broj 208/2, 208/3 i 208/1.

Od ove ta~ke granica nastavqa ka jugoistoku severoi-

sto~nom stranom granica katastarskih parcela 208/3,

207/3, 209/3, 236/3, 237/3, 237/4, 235/3, 238/3, 239/6, 560/3,

559/3, 558/3, 554/2, 553/2, 531/2 (kanal), 530/5, 530/2, 521/4,

521/2, 520/2, 321/2, 336/2, 337/2, 338/3, 338/5, 341/2, 342/2,

343/2, 344/2, 345/2, 346/2, 347/2, 348/2, 349/2, 350/2, 351/2,

354/2, 355/2, 357/2, 361/2, 362/2 do ~etvorome|e katastarskih

parcela broj 362/2, 362/1, 364/1 i 364/2.

Posle ove ta~ke granica ide ka severoistoku severoza-

padnom stranom granica katastarskih parcela 364/2, 365/2,

366/2, 367/2, 381/2, 379/1, 381/3, 382/2, 385/2, 386/2, 389/2,

391/2, 392/2, 394/3, 3.260, 3.256, 3.252, 3.271, 3.277, 3.272,

3.263, 3.264 do granice katastarskih parcela 3.264 i 3.265.

Zatim granica ide ka istoku severnom stranom granica

katastarskih parcela 3.265, 3.266, 3.267, 3.269, 3.472, 3.365,

3.364, 3.363, 3.473, 3.350, 3.351, 3.352, 3.353, 3.354, 3.355,

3.356, 3.357, 3.358, 3.359, 3.360, 3.362, 3.361, 3.408, 3.407,

3.403, 3.398, 3.397, 3.392, 3.389 do prelomne ta~ke broj 2.078.

Od prelomne ta~ke broj 2.078 granica skre}e ka jugoi-

stoku i ide severoisto~nom stranom granica katastarskih

parcela 3.389, 3.388, 3.380, 3.379, 3.371, 3.370, 3.367, 3.368,

3.366 do prelomne ta~ke 1.945, a od we ka severoistoku do

prelomne ta~ke 1.944.

KO Grabovac

Od prelomne ta~ke 1.944 granica skre}e ka jugoistoku i

ide severoisto~nom stranom granica katastarskih parcela

6.983/1 (put) i 54/2 do trome|e katastarskih parcela broj

54/2, 53 i 56/2.

Od trome|e granica kre|e ka istoku i ide severnom

stranom granica katastarskih parcela 53, 55/2 do trome|e

katastarskih parcela broj 55/2, 55/1 i 6916/3.

Zatim granica od ove trome|e ide u pravcu jugoistoka

severoisto~nom stranom granica katastarskih parcela

6916/3, 186/2, pa skre}e ka jugu isto~nom stranom granica

katastarskih parcela 186/2, 1.742/3, 1.744/1, 1.742/2, 1.741/2,

1.740/2, 1.739/3,

1.738/2(kanal), 1.737/1, 1.718/2, 1.719/2, 1.720/2,

1.700/2(put), 1.696/2, 1.691/2, 1.690/2, 1.672/2, 6.939/2, 1.671/2,

1.670(kanal), 6.939/3, 1.668/2, 6.939/4, 1.666/2, 1.665/2, 1.664/4,

1.664/3, 1.662/2, 2.549/2, 2.550/2, 2.551/2, 2.552/2, 2.553/2,

2.555/2, 2.554/2, gde skre}e ka jugozapadu i ide jugoisto~nom

stranom granica katastarskih parcela 2.554/2, 6.948/2,

6.916/3, 2.523/2 do prelomne ta~ke ove parcele (KP 2.523/2).

Zatim granica skre}e ka jugu i ide isto~nom stranom

granica katastarskih parcela 2.523/2, 2.512/2, 2.513/2,

2.511/2, 2.505/3, 2.504/2, 2.499/2, 2.493/2, 2.492/2, 2.490/2,

2.484/2, 2.489/2, 6.942/2, 2.373/2, 2.374/2, 2.375/2, 2.378/2,

2.371/2, 2.388/2, 2.389/2 do ~etvorome|e katastarskih parce-

la broj 2.389/2, 2.389/1, 2.387/1 i 2.387/2.

Od ove ~etvorome|e granica ide ka jugozapadu jugoisto~-

nom stranom granica katastarskih parcela 2.387/2, 2.386/2,

2.385/2, 2.382/2, 2.398/2, 2.399/2, 2.400/2, 6.921/2, 2.416/2, 2.409/2

i skre}e ka zapadu i ide ju`nom stranom granice katastar-

ske parcele 2409/2, preseca parcelu 6.921/2 i nastavqa ju-

`nom stranom granica katastarskih parcela 2.244/2, 2.244/1,

2.243/2, 2.245/2, 6.945/2, 2.240/2, 2.238/2, 2.237/4, 2.237/3,

2.236/2, 2.235/2, 6.985/2 (put), do granice sa Katastarskom op-

{tinom Dren , odnosno do sredine puta koji se u KO Dren

vodi kao katastarska parcela broj 3.265/2.

KO Dren

Od navedene ta~ke koja je na granici katastarskih op-

{tina Grabovac i Dren granica ide ka severozapadu jugo-

zapadnom stranom granica katastarskih parcela 3.265/2,

4.86/3, 485/2, 3.252/2, 484/2, 483/2, 473/2, 464/1, 462/1, 452/8,

452/6, 452/5, 3.239/2, 4.44/6, 444/3, 442/2, 440/2, 436/3 do tro-

me|e katastarskih parcela 436/3, 436/4 i 436/1.

Nastavqaju}i daqe granica od ove trome|e ide ka seve-

ru zapadnom stranom granica katastarskih parcela 436/3,

434/2, 428/3, 429/2, 292/3, 273/2, 276/2, 274/2, 275/2, 288/2,

278/2, 286/2, 282/2, 262/3, 263/2, 260/2, 118/2, 117/2, 113/1,

114/2, 110/1, 109/2, 108/2, 107/2, 85/2, 66, 67, 79/2, 70/2, 71/2,

72/2, 73/2, 74/2, 77/2 do ta~ke na granici katastarskih op-

{tina Dren i U{}e koja je na sredini puta koji se u KO

Dren vodi kao katstarska parcela broj 3.264/1, a u KO

U{}e kao KP 3.187/1.

KO U{}e

Od ta~ke na granici katastarskih op{tina Dren i

U{}e granica plana ide ka severu zapadnom stranom kata-

starskih parcela 3.187/1, 2.370/2, 2.369/2, 2.368/2, 2.367/2,

2.366/2, 2.365/2, 2.365/1, 2.363/1, 2.362/1, 2.361/1, 2.360/1,

2.359/1, 3.152/3 (kanal), 2.347/1, 404, 403, 402/1, 406/2, 400/1,

3162/5, 3162/1, 409/2, 410/2, 415/2 do prelomne ta~ke na gra-

nici parcele 415/2, od koje skre}e ka severozapadu i ide ju-

gozapadnom stranom granica katastarskih parcela 415/2,

415/3, 414/2, 422/2, preseca postoje}i put ( 3162/1) i nasta-

vqa daqe du` granica katastarskih parcela 348/2, 347/2,

346/2, 345/2, 344/2, 343/2, 342/2, 341/2, 338/5, 338/3, 337/2,

3.162/4, 520/2, 521/2.

Zatim granica preseca kanal Vuki}evicu (KP 3.152/1) i

nastavqa du` jugozapadnih strana granica katastarskih

parcela 3.163/4, 515/3, 3163/3, 515/3, 516/2, 3157/2 (put),

773/7, 773/8, 779/2, 770/2, 771/2, 763/2, 762/4, 762/3, 569/2,

576/3, 575/2, 572/2, 573/3, 573/2, 574/3, 574/2, 578/2, 580/2,

581/2, 3164/3, 582/3, 585/5, 585/6, 588/3, 589/3, 596/4.

Zatim granica plana ide du` postoje}eg puta i preseca

katastarske parcele 592/1, 593/2, 593/1, 598/1 i dolazi do ~e-

tvorome|e katastarskih parcela broj 600/1, 600/2, 598/2 i

598/1.


Od ove ~etvorome|e granica nastavqa u istom pravcu ju-

gozapadnom stranom granica katastarskih parcela 600/2,

603/2, 604/2, 615/2, 614/3, 3160/2 (kanal), 115/6, 115/5, 3159/2,

114/2, 113/2, 52/2, 53/2, 55/2 do puta [abac–Obrenovac i pre-

seca isti. Zatim ide jugozapadnom stranom granica kata-

starskih parcela 20/5 i 20/6, nastavqa u istom pravcu do

granice sa Katastarskom op{tinom Kupinovo (sredina re-

ke Save), a zatim ide nizvodno sredinom reke Save, odno-

sno granicom razdvajawa katastarskih op{tina u duìni

oko 650 m do nove trome|e katastarskih op{tina Kupino-

vo, Skela i U{}e, a zatim severoisto~nom granicom kata-

starskih op{tina Skela i U{}e do katastarske parcele

broj 3.190.

Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu jugozapada i ide ju-

gozapadnom granicom reke sve do polazne ta~ke na trome|i

katastarskih parcela 3.193, 3.192 i 3.232 (reka Sava).

U slu~aju neslagawa grafi~kog i tekstualnog dela me-

rodavan je grafi~ki prilog.

B. PRAVILA URE\EWA

Pravila ure|ewa zemqi{ta u okviru kompleksa termoe-

lektrane zasnovana su na:

– mogu}nost izgradwe, rekonstrukcije i dogradwe obje-

kata i postrojewa

– tehni~ko-tehnolo{kim zahtevima osnovne funkcije –

proizvodwe energije

– uslovqenostima koje proisti~u iz postoje}eg stawa iz-

gra|enosti prostora, odredbi zakonske regulative, re{ewa i

polazi{ta razvojnih strategija, planova vi{eg reda, studij-

ske i tehni~ke dokumentacije i drugih dokumenata

– merama za maksimalno smawewe negativnog dejstva

elektrane koje je vi{estruko ({irewe {tetnih materija u

vazduh, na tlo, u povr{inske i podzemne vode, toplotno op-

tere}ewe okoline, vlaèwe atmosfere, visok nivo buke i

estetsko naru{avawe okoline);

– merama za{tite tla, vazduha, povr{inskih i podzem-

nih voda od negativnih uticaja procesa proizvodwe elek-

tri~ne energije u termoelektrani.

1. NAMENA I NAÎN KORI[]EWA ZEMQI[TA

Gra|evinsko zemqi{te je podeqeno na javno gra|evin-

sko zemqi{te i ostalo gra|evinsko zemqi{te.

Javno gra|evinsko zemqi{te ne moè mewati svoju

osnovnu namenu javnog zemqi{ta i kao takvo definisano

je ovim planom.

1.1. Javno gra|evinsko zemqi{te

Javne saobra}ajne povr{ine

Javne saobra}ajne povr{ine u ovom planu su:

– Magistralni put M-19 Beograd–[abac

– Lokalni put do deponije pepela

Javne vodene povr{ine

Kanali

Javne povr{ine – kanali, definisane su poloàjem kana-

la Vuki}evica jugozapadnom stranom kruga TENT – B, daqe

trasom kanala uz saobra}ajnicu ka deponiji pepela i {qake

i jugozapadnom stranom deponije pepela i {qake. Tako|e jav-

nu kanalsku povr{inu predstavqa i kanal Grabovica sa seve-

roisto~ne strane deponije pepela i {qake.

Koridor javnog kanalskog zemqi{ta je oko 35 metara

{irine.

1.2. Pravila ure|ewa i gra|ewa za javne povr{ine

Saobra}ajnice

Sve javne saobra}ajnice zadràvaju se u postoje}oj regu-

laciji, s tim {to je iste neophodno redovno odràvati.

Kanali

Melioracioni kanal Vuki}evica je u sklopu sektora IIIdesne obale reke Save i u sistemu je odbrana od poplava.

Objekat zadovoqava potrebe odbrane od poplava. Znatnim

delom svoje trase kanal je obuhva}en teritorijom plana.

Naime, najnizvodnija deonica od oko 1,6 km je unutar

uèg proizvodnog dela kompleksa, zatim 1,5 km izvan uèg

kruga, uz saobra}ajnicu za deponiju, oko 1,9 km van kom-

pleksa i narednih 2,0 km na delu kompleksa uz deponiju.

Na ovoj deonici prihvata, preko crpne stanice, prelivne

i drena`ne vode sa deponije pepela i {qake. Drena`nom

linijom obuhva}ena je deponija pepela i {qake po celom

obodu, povezuju}i drena`ne bunare. Oko deponije nalaze se

i pijezometri za uzorkovawa i pra}ewe podzemnih voda.

Popre~ni profil kanala Vuki}evica je trapezno dvogu-

bo korito u zemqanom materijalu.

2. PRAVILA URE\EWA I GRA\EWA ZA OSTALO

GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

2.1. Postoje}a namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta

za prostorne celine 1, 2 i 3

Termoelektrana „Nikola Tesla” – B je strate{ki obje-

kat ~ije kori{}ewe je od op{teg interesa.

Zemqi{te je u dràvnoj svojini, a pribavqeno je u po-

stupku eksproprijacije za korisnika JP „Elektroprivreda

Srbije”.

Pored glavnih pogonskih objekata i prate}ih objekata

i povr{ina koji funkcionalno pripadaju termoelektrani,

plansko podru~je obuhvata i javne saobra}ajnice, kanale i

druge infrastrukturne sisteme.

Organizacija i ure|ewe kompleksa TENT–B zasniva se na:

– tehni~ko-tehnolo{kim uslovqenostima osnovne

funkcije – proizvodwa elektri~ne energije,

– uslovqenostima koje proisti~u iz postoje}eg stawa

izgra|enosti kompleksa, odredbi zakonske regulative, re-

{ewa i polazi{ta razvojnih strategija, planova vi{eg re-

da, postoje}e dokumentacije i drugih dokumenata

– prate}im tehni~kim , infrastrukturnim i drugim sa-

dràjima

– podsticajnim i za{titnim merama kojima se usmerava

budu}i razvoj i obezbe|uju potrebni standardi u za{titi

ìvotne sredine.

U prvoj fazi izgradwe na lokaciji TENT–B izgra|eni

su slede}i objekti:

1. Glavni objekti

– ma{inska sala i bunkerski trakt;

– kotlarnica;

– liftovski toraw;

– elektrofilter.

2. Gorivo

– odmrzavawe vagona;

– komandna zgrada na istovarnoj stanici;

– istovarni bunker;

– skladi{te ugqa;

– depo buldoèra;

– prelazne gra|evine;

– transportni mostovi;

– pumpna stanica mazuta;

– skladi{te mazuta;

– pristani{te za istovar mazuta.

3. Pepeo

– bager stanica;

– pepelovod.

4. Voda

– crpna stanica;

– potisni cevovod rashladne vode;

– odvodni cevovod;

– vodozahvat;

– vodoispust;

– obaloutvrda;


– hemijska priprema vode;

– jama za neutralizaciju;

– rezervoari demi vode.

5. Pomo}ni tehni~ki objekti

– pomo}na kotlarnica;

– skladi{te N2;

– skladi{te uqa i maziva;

– elektrolizna stanica;

– SO2 stanica.

6. Objekti prate}ih slu`bi

7. Trafo-stanica

8. Veze sa energetskim sistemom

– postrojewe 400 kV;

– postrojewe 200 kV.

9. Pomo}ni objekti visokogradwe i niskogradwe

– upravna zgrada;

– pomo}ni pogon;

– restoran;

– centralno-tehni~ka arhiva;

– portirnica i ambulanta;

– garderobe za potrebe TE u pogonu;

– skloni{te;

– postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda.

10. Zona izvori{ta:

– bunari.

11. Zelenilo:

– slobodne ure|ene zelene povr{ine;

– zelene povr{ine uz pepelovod.

12. Saobra}ajne povr{ine

– javne saobra}ajne povr{ine;

– saobra}ajne povr{ine u okviru TENT B.

13. Postoje}i objekti i vodovi

14. Postoje}a pruga

15. Deponija pepela i {qake

Snabdevawe tehnolo{kog procesa vodom vr{i se iz ce-

vastih bunara u zoni izvori{ta uz reku Savu. Voda se pre

kori{}ewa u sistemu za hemijsku pripremu vode deminera-

lizuje i priprema za pogonsku upotrebu. Za snabdevawe ko-

tlova TENT–B napojnom vodom koriste se tri linije ukup-

nog kapaciteta 300 m3/h. Rad linija za demineralizovawe

vode potpuno je automatizovan.

Termoelektrana „Nikola Tesla” – B kao i ostali deo

elektrana „Nikola Tesla”, osim TE „Morava”, koristi lig-

nit Kolubarskog basena. Dnevna potro{wa ugqa je od 17.000

do 19.000 tona po bloku. Od prijemnih mesta u rudniku do ter-

moelektrane ugaq se transportuje specijalnim èlezni~kim

vagonima, sopstvenom prugom normalnog koloseka. Glavna

pruga je Obrenovac–Stubline–Brgule–Vreoci koja je na delu

Stubline–Brgule dvokolose~na. Od glavne pruge se odvaja

jednokolose~na pruga Stubline – Vorbis u duìni 14,42 km.

Za postoje}e blokove sagra|eno je polarno skladi{te

ugqa kapaciteta od 420.000 tona, {to je dovoqno za dvana-

est dana punog rada oba bloka.

Ugaq se posle istovara sa dve linije transportera do-

vodi do kotlovskih bunkera. Kapacitet dovodnih transpor-

tera je 2700 t/h h 2, kotlovskih bunkera bloka 4.800 h 2 tona

~ime je omogu}en neprekidan sedmo~asovni rad.

Mazut je predvi|en kao pomo}no gorivo, pa je u tom smi-

slu izgra|eno postrojewe za istovar mazuta iz èlezni~kih

cisterni ili re~nog {lepa. Mazut se skladi{ti u dva rezer-

voara kapaciteta 2 h 5.000 m3, odakle se doprema do kotlova.

Svaki blok ima svoj proto~ni ozra~eni parni kotao sa

jednostrukim me|upregrevawem i u jednom prolazu dimnih

gasova. Maksimalna trajna proizvodwa kotla je 1880 t/hpregrejane sveè pare parametara 186.5 bara i 540ºS. Mi-

nimalna proizvodwa pare bez podr{ke mazuta je 750 t/h ili

oko 40% od punog optere}ewa. U kotlu su sme{tena ~etiri

pregreja~a pregrejne pare. Iza drugog pregreja~a sveè pa-

re ugra|en je izmewiva~ toplote bifluks kroz koji proti-

~e sveà para i odaje toplotu me|upregrejanoj pari. Regu-

lacija temperature sveè pare vr{i se preko tri stepena

ubrizgavawa, a me|upregrejane preko bifluksa i jednog

stepena ubrizgavawa. Glavni deo regulacije se obavqa pre-

ko bifluksa na izlazu iz me|upregreja~a sa ~etiri sigur-

nosna ventila.

Dovod sveèg vazduha obezbe|uju dva aksijalna ventila-

tora kapaciteta 452 m3/s i 62.5 mbar koji su sme{teni u ko-

tlarnici. Zagrevawe sveèg vazduha je obezbe|eno preko

parnih zagreja~a vazduha i dva obrtna regenerativna zagre-

ja~a vazduha sa vertikalnim vratilom. Odvod dimnih gaso-

va vr{e dva aksijalna ventilatora kapaciteta 824 m3/s i

46.3 mbar sme{tena na otvorenom prostoru iza kotlarnice.

Pepeo iz dimnih gasova se izdvaja preko dva paralelna ~e-

tvorozonska elaktrofiltera. Dimni gasovi daqe idu u za-

jedni~ki dimwak, u kome svaki kotao ima svoju dimnu cev

pre~nika 8 m. Dimwak je visine 280 metara.

Napajawe kotla vodom obezbe|uje jedna turbonapojna

pumpa kapaciteta 2260 t/h. Ova pumpa obezbe|uje pun kapa-

citet bloka. Instalisane su i dve rezervne elektromotor-

ne napojne pumpe i one sluè za startovawe i zaustavqawe

bloka.

Kotao je opremqen opremom za automatsku regulaciju i

daqinsko upravqawe. Sva ve}a postrojewa snabdevena su

sekventnom automatikom starta preko funkcionalnih gru-

pa ukqu~ewa.

Sveà i me|upregrejana para proizvedena u kotlu dovo-

di se do parne turbine.

Merewe i regulacija kotla izvedena je preko elektron-

skih modula sa elektrohidrauli~nim i elektri~nim izvr-

{nim organima dok se upravqawe vr{i sa komandnog pul-

ta i table bloka.

Generator za proizvodwu elektri~ne energije je trofa-

zna sinhrona ma{ina direktno spojena za vratilo turbine.

Nominalna snaga turbine je 620 MW. Hla|ewe rotora ge-

neratora vr{i se neposredno vodonikom pritiska 6 bara,

a hla|ewe namotaja statora demi vodom.

Pored blok transformatora za sopstvenu potro{wu

predvi|en je i transformator op{te grupe za napajawe iz

prenosne mreè 220 kV.

Na oko devet kilometara od termoelektrane locirano

je weno razvodno postrojewe 400 kV od koga se grana {est

dalekovoda 400 kV za vezu sa potro{a~kim centrima.

Od blokovskih postrojewa iz kruga termoelektrane iz

bager stanice hidrome{avina pepela i {qake se bager

pumpama kroz pepelovode transportuje do deponije pepela

i {qake. Oko deponije su izra|eni nasipi od pepela gu-

stine 45% po masi, dobijenog nakon dvostepenog klasira-

wa, dok se zapuwavawe slobodnog prostora vr{i direkt-

nim istakawem hidrome{avine. Ovakvim tehnolo{kim re-

{ewem uta~u se velike koli~ine vode u prostor za odlaga-

we (oko 2.700 m3/h), {to iziskuje stalnu i pravovremenu iz-

gradwu obodnih i pregradnih nasipa, pravovremenu ugrad-

wu drena`nih sistema i u svakom momentu funkcional-

nost evakuacionih organa ( kolektora ) kako bi se obezbe-

dila stabilnost deponije kao hidrogra|evinskog objekta.

Pored toga postoje}e tehnolo{ko re{ewe radi za{tite od

razvejavawa najsitnijih ~estica pepela, zahteva konstantnu

mobilnost sistema za kva{ewe i periodi~nu biolo{ku za-

{titu kaseta koje nisu aktivne (oko 200 ha). Ovakve mere

za{tite ipak ne obezbe|uju dovoqnu za{titu od razvejava-

wa pri pojavi ja~ih vetrova, {to se periodi~no negativno

odraàva na okolna naseqa.

Postoje}a deponija pepela i {qake podeqena je na tri

kasete pribli`no iste veli~ine i projektovana je za depo-

novawe pepela i {qake sa sva ~etiri bloka prvobitno pla-

nirana za period od 25 godina.

Tokom dosada{we eksploatacije opisanom tehnologi-

jom kori{}ene su dve kasete, dok kaseta tri u ovoj fazi

eksploatacije jo{ nije pripremqena za upotrebu.

Postoje}a organizacija prostora formirana je tako da

omogu}i funkcionalno najcelishodnije kori{}ewe loka-

cije. Unutar kompleksa postoje prostori za daqe pro{ire-

we proizvodnih kapaciteta, kao i za sme{taj dodatnih po-

strojewa koja u prvoj fazi nisu bila sagra|ena.


2.2. Pravila ure|ewa i gra|ewa za postoje}e objekte

Izgra|eni objekti, postrojewa, cevovodi, transportne

trake, saobra}ajnice, infrastrukturni sistemi i drugo u

okviru prve faze izgradwe, se zadràvaju, osim objekata

koji }e se zbog izgradwe novoplaniranih objekata izmesti-

ti na druge lokacije.

Sve objekte koji se zadràvaju mogu}e je rekonstruisa-

ti, dograditi, nadgraditi, adaptirati, funkcionalno-teh-

nolo{ki osavremeniti, a sve u skladu sa zahtevima proiz-

vodnog procesa, zakonske i normativne regulative.

2.3. Pravila ure|ewa i gra|ewa za kanale i obaloutvrdu

– Obodni kanal termoelektrane, duìne oko 2.0 km,

formiran je od nekada{we trase kanala Vuki}evica du`

ju`ne i isto~ne granice proizvodnog dela kompleksa, do

uliva u reku Savu. Sluì za prihvatawe atmosferskih i

tretiranih sanitarnih voda. Izgra|en je za interne potre-

be TENT B;

– Kod ukr{tawa kanala sa podzemnim instalacijama ra-

stojawe od dna kanala mora biti 1.5 m do gorwe kote objekta,

prelaz vidno obeleèn, a dno i kosine kanala za{ti}eni;

– Za eventualne nove prelaze preko kanala, mora se

predvideti most (propust) dovoqne propusne mo}i i zazo-

ra do DIK-a u ciqu omogu}avawa nesmetanog proticawa

ra~unskih voda i eliminacije uspora u kanalu. Objekte ne-

dovoqne mo}i rekonstruisati;

– Ispuste u kanal formirati na 30 cm u odnosu na dno

kanala, pod uglom, radi boqeg ulivawa;

– Crpna stanica na kanalu, CS „Vuki}evica”, treba da

se osposobi i vrati u funkciju;

– Za izgradwu novog, uzvodnog dela obaloutvrde voditi

ra~una o poloàju regulacione linije, linije za malu vodu,

spoqnoj ivici krune kamene noìce obaloutvrde. Kako se

na ovom potezu regulaciona linija za malu vodu poklapa sa

prirodnom linijom obale, to je treba tako i formirati, uz

povezivawe i kontinuitet sa nizvodnim, izgra|enim delom;

– Obaloutvrdu formirati u kontinuitetu sa postoje-

}om, sa istim profilom i do iste kote (78.50) zavr{nog

venca, na visinu bezbednu od plavqewa velikih voda reke

Save. Pretovarni deo moè biti kos, vertikalni ili po-

luvertikalni kej;

– Deonicu za pristajawe opremiti potrebnim elemen-

tima za privez plovila za razne vodostaje;

– Re{eweza vodosnabdevawe i kanalisawe atmosfer-

skih i otpadnih voda kompleksa moraju da obezbede nereme-

}ewe vodnog reìma na izvori{tu i vodotocima po kvan-

titetu i kvalitetu. Kvalitet ispu{tenih voda u recipijent

mora da zadovoqi parametre za drugu klasu voda;

– Redovno vr{iti kontrolu zahva}ene vode u smislu me-

rewa i koli~ine;

– Vr{iti merewe koli~ine i temperature ispusne vode

koja je sluìla za hla|ewe, obzirom da mora da ispuni

uslove date Pravilnikom o opasnim materijama koje se ne

smeju unositi u vodu, kao i Uredbom o kategorizaciji i

kvalifikaciji vodotoka. Analizama se mora obuhvatiti

period malih voda u recipijentu, imaju}i u vidu da ve}e ko-

li~ine toplote uti~u na termi~ki bilans i hemijsko-bio-

lo{ku ravnoteù, kriti~nu u letwem periodu;

– Kod snabdevawa vodom iz izvori{ta (bunara), vr{iti

registrovawe ukupnih koli~ina zahva}ene vode, osmatrawe

nivoa podzemnih voda na pijezometrima i bunarima i pra-

titi kvalitet zahva}enih i kondicioniranih voda (pija}e

vode i HPV);

– Kvalitet i koli~inu ispu{tene vode iz atmosferske

kanalizacije pratiti na lokaciji wenog najnizvodnijeg

prikqu~ka u Obodni kanal termoelektrane;

– Vr{iti registrovawe koli~ine i kvaliteta sanitar-

nih upotrebqenih voda, pre i posle PUTOKS postrojewa

i definisati wegovu efikasnost;

– Utvrditi stawe nivoa i kvaliteta podzemnih voda u

sada{wim uslovima i nastaviti pra}ewe podzemnih voda

na osmatra~kim objektima na obodu deponije, nakon proce-

sa deponovawa pepela, prema usvojenom Programu;

– Obezbediti prihvatawe ocednih i atmosferskih voda

sa novih etaà deponije, operativnih i saobra}ajnih povr-

{ina i evakuaciju do recipijenta;

– Nastaviti pra}ewe reìma i kvaliteta povr{inskih

voda u recipijentu, kanalu Vuki}evici;

– Tehni~kom dokumentacijom predvideti odgovaraju}e

potrebne za{titne mere okolnog terena i recipijenta uko-

liko do|e do havarijskih situacija.

3. PRAVILA URE\EWA I GRA\EWA ZA OBJEKTE

DRUGE FAZE IZGRADWE

U okviru planskog podru~ja izvr{ena je podela po

funkcionalnim tehni~ko-tehnolo{kim celinama. U kom-

pleksu termoelektrane „Nikola Tesla” B uo~avaju se tri

takve celine:

1. Prostorna celina 1 – TENT – B

2. Prostorna celina 2 – Vezni infrastrukturni koridor

3. Prostorna celina 3 – Deponija pepela, {qake i gipsa

Kako je jedan od osnovnih zahteva ure|ewa prostora za-

{tita ìvotne sredine to se planskim re{ewima treba

obezbediti:

– da se vode sa deponije pepela ne ispu{taju direktno u

okolne vodotokove. Ukoliko se voda ispu{ta mora biti

istog kvaliteta kao i voda u koju se ispu{ta;

– za{titu podzemnih voda izgradwom maksimalnog bro-

ja za{titnih bunara;

– da se pri izgradwi novih objekta vodi ra~una o sta-

bilnosti objekata i terena u celini kako prilikom grad-

we tako i pri eksploataciji istih;

– maksimalno smawewe uticaja emisije {tetnih gasova

i korpuskularnih materija u vazduh;

– maksimalno smawewe emisije dimnih gasova;

– maksimalno smawewe emisije lete}eg pepela koji sa

dimnim gasovima izlazi iz dimwaka, na istovarnim stani-

cama ugqa, kao i na deponiji pepela i {qake;

– kontrolu nivoa isparavawa, tj. toplote koja ima uti-

caja na mikroklimu regiona;

– kontrolu nivoa buke kako u radnoj sredini tako i u

okruèwu;

– za{titne zelene pojaseve oko kruga termoelektrane,

du` staza i saobra}ajnica i oko deponije pepela i {qake;

– redovnu kontrolu ispravnosti i funkcionisawa pla-

niranih i postoje}ih objekata;

– minimalni uticaj objekta na prirodno okruèwe;

– izradu rezervnih talo`nika du` cevovoda za tran-

sport pepela u slu~aju planskih ili iznenadnih interven-

cija (havarija) na cevovodu za transport sme{e;

– maksimalnu za{titu za svako akcidentno izlivawe

mazuta iz skladi{ta kao i pri istovaru;

– stabilnost nasipa na deponiji pepela i {qake i

preduprediti svaki akcident;

– re{ewa kojima }e se spre~iti razno{ewe pepela sa

deponije naro~ito u su{nim i vetrovitim periodima;

– da se pri izgradwi i pu{tawu u rad bloka B 3, kao i

~itavog kompleksa, predvide mere za{tite objekata, qud-

stva i okoline;

– pra}ewe i osmatrawe sistema cevovoda, deponije i

okolnog terena, kako bi se u slu~aju pojave klizawa, odro-

na, sufozije, erozije, podlokavawa, pojave bara, vla`nih

zona i sli~no blagovremeno reagovalo i spre~ilo nekon-

trolisano izlivawe pepela i {qake;

– svakodnevni monitoring kontrole zaga|ewa voda, va-

zduha i tla, kao i zra~ewa prirodnih radionukleida;

– da se u slu~aju obimnijih zemqanih radova, sa~uva hu-

musni sloj zemqi{ta, odloìti ga i nakon zavr{etka ra-

dova vretiti na mesto gde je to mogu}e ili ga iskoristiti

za sanirawe i rekultivaciju deponije;

– da se po zavr{etku svih radova sve povr{ine uredite

i privedu nameni;

– deponovawe rezervnih delova u zatvorenom prostoru;


– da ukoliko se prilikom radova nai|e na prirodno dobro

koje je geolo{ko-paleontolo{kog ili mineralo{ko-petr-

grafkog porekla, obavezno prijavi Zavodu za za{titu prirode;

– da ukoliko se prilikom radova nai|e na materijale

ili ostatke pro{losti investitor o tome obavesti Zavod

za za{titu spomenika kulture.

3.1. Pravila regulacije i parcelacije

Regulaciona linija je linija razdvajawa javne povr{ine

od povr{ina namewenih za druge namene. U ovom planu, za

prostornu celinu jedan, regulaciona linija je odre|ena ko-

ridorom magistralnog puta M–19 Beograd–[abac i to sa

obe strane puta, obzirom da navedeni magistralni put pro-

lazi kroz kompleks termoelektrane „Nikola Tesla B” .

Tako|e, za prostornu celinu jedan, regulaciona linija

je postavqena sa jugo–zapadne strane uz koridor lokalnog

puta ka deponiji pepla, {qake i gipsa.

Regulaciona linija veznog infrastrukturnog koridora

postavqena je uz lokalni put koji vodi ka deponiji pepela,

{qake i gipsa.

Regulaciona linija za prostornu celinu tri je sama

granica plana s obzirom na mogu}nost i potrebu za posta-

vqawem objekata u funkciji deponije pepela i {qake, kao

i skldi{tewa gipsa.

Gra|evinska linija za sve objekte u okviru kompleksa

termoelektrane nije definisana i ista }e biti uslovqena

pozicijom objekata u zavisnosti od zahteva tehnolo{kog

procesa.

Na podru~ju plana, u celini, mewa se postoje}a parcelaci-

ja radi formirawa gra|evinskih parcela. Gra|evinske par-

cele se formiraju na osnovu slede}ih pravila:

– poloàj novoformiranih parcela definisan je

objektima, odnosno grupom objekata koji ~ine ili }e ~ini-

ti jednu funkcionalnu celinu;

– granica izme|u novoformiranih parcela je razdelna

linija izme|u pojedinih prostornih celina, odnosno celi-

na druge namene;

– oblik i veli~ina novoformirane parcele zavisi}e

od objekata ili funkcionalne celine za koju se formira;

– gra|evinske parcele imaju pristup na javnu saobra}aj-

nicu preko pristupnih puteva unutar kompleksa;

– pristupni putevi unutar kompleksa mogu formirati

kao zasebne parcele.

3.2. Pravila ure|ewa i gra|ewa za prostornu celinu 1

Ova prostorna celina obuhvata prostor od oko 60 ha u

okviru koga su sme{teni proizvodni kapaciteti dva posto-

je}a bloka, sve prate}e slu`be, pomo}ni objekti, skladi-

{ni i manipulativni prostori, saobra}ajnice, èlezni~-

ka pruga, i drugo.

U okviru ove celine planiraju se novi objekti:

1. Glavni objekat bloka B3:

– kotlarnica;

– bunkerski trakt;

– ma{inska sala;

– elektrofilter.

2. Postrojewe za odsumporavawe:

– absorberi i postrojewe za odsumporavawe bloka B3;



– prostor rezervisan za skladi{te gipsa.

3. Sistem dopreme ugqa:

– istovarna stanica;

– pretovarne zgrade;

– skladi{te ugqa i garaà buldoèra;

– stanica za odmrzavawe vagona.

4. Sistem pepela i {qake sa pumpnim postrojewima:

– sabirni silosi pepela sa pumpnim postrojewem.

5. Sistem dopreme i pripreme kre~waka:

– Istovarni terminal sa obaloutvrdom;

– Otvoreno skladi{te kre~waka;

– Mlevewe kre~waka i priprema kre~ne suspenzije.

1. Hemijska priprema vode:

– dekarbonizacija ili dodatni bunari;

– dodatni rezervoar demi vode.

2. Skladi{ni i magacinski prostor

3. Carinski magacin

4. Rezervne povr{ine

5. Planirani drugi objekti i vodovi

Objekte druge faze potrebno je uklopiti u postoje}u si-

tuaciju termoelektrane, uzimaju}i u obzir zauzetost pro-

stora ve} izgra|enim objektima, kao i budu}e sisteme od-

sumporavawa za blokove prve faze.

Za osnovnu dispoziciju novog bloka na lokaciji predvi|e-

na je sli~na dispozicija kao kod postoje}ih blokova, bazira-

ju}i se na zahtevu za {to povoqniju funkcionalnost tehnolo-

{kog procesa i vode}i ra~una o na~inu dovoda i odvoda po-

trebnih koli~ina ugqa, kre~waka, gipsa, rashladne vode, po-

loàju saobra}ajnica i okolnih objekata, o lokaciji deponi-

je pepela i {qake, mogu}nosti razvoda i raspleta dalekovo-

da, pravcu vetrova, nivelaciji terena, kao i drugim uslovima

okoline, a uvaàvaju}i osnovne pretpostavke:

– novi blok B3 graditi u produètku postoje}ih;

– kod pomo}nih postrojewa bloka II faze, za koja su u

okviru izgradwe I faze izgra|eni gra|evinski objekti, za-

dràvaju se predvi|ena tehni~ka re{ewa sistema i postro-

jewa, uz mogu}nost rekonstrukcija, dogradwe nadgradwe,

adaptacije, sanacije i sli~no;

– pomo}ni objekti i sistemi za blok II faze, ve} su

predvi|eni i izgra|eni u okviru izgradwe I faze TENT B.

Mogu}e su wihove rekonstrukcije, dogradwe, nadgradwe,

adaptacije, sanacije i sli~no. Ukoliko se pojavi potreba

za novim pomo}nim objektima iste je mogu}e locirati u za-

visnosti od zahteva tehnolo{kog procesa;

– za objekte i postrojewa koji nisu bili predmet iz-

gradwe I faze (odsumporavawe dimnih gasova, transport i

skladi{tewe kre~waka, transport i deponovawe gipsa),

planom je predvi|en dodatni prostor uvaàvaju}i i potre-

be blokova B1 i B2. Ukoliko se prilikom izrade projekt-

ne dokumentacije za navedene objekte ukaè potreba za do-

datnim prostorom ili odstupawe od prostora definisa-

nih Planom, mogu}e je zbog specifi~nosti samih objekata,

za ista izdati izvod iz plana i odobrewe;

– na postoje}im blokovima B1 i B2 mogu}a je rekon-

strukcije elektro filtera i drugih postrojewa sa aspekta

za{tite ìvotne sredine;

– nove objekte bloka B3 uklopiti arhitektonski, gra|e-

vinski i tehnolo{ki u postoje}u dispoziciju objekata sa-

glasno raspoloìvom prostoru, vode}i ra~una o postoje-

}im instalacijama i objektima izvedenim u okviru I faze

izgradwe;

– na delu novog pristana za istovar kre~a planira se

pro{irewe obaloutvrde;

– uz obaloutvrdu mogu}e je postavqati objekte koji su u

funkciji istovara mazuta, kre~a, crpnih stanica za zahvat

vode, isputa vode, i sli~no;

– u delu obaloutvrde gde se planira novi pristan, omo-

gu}iti pristajawe plovila pri svim nivoima vodotoka, kao

i za{titu vodotoka od mogu}ih izlivawa mazuta.

3.3. Dispozicija osnovne opreme

Glavni pogonski objekat (GPO) sa kotlarnicom, ma-

{inskom salom i elektrofilterima locirati u odnosu

GPO postoje}ih blokova i to sa wihove jugoisto~ne stra-

ne. U okviru GPO, turbogenerator postaviti tako da je osa

turbogeneratora normalna na podu`nu osu kotlarnice.

Prostor predvi|en planom za ove namene je ve}e povr{ine

nego {to je u postoje}em GPO zbog ve}eg gabarita kotlar-

nice i ma{inske sale.

Ventilatori dimnih gasova, elektrofilteri i sistem

za odsumporavawe dimnih gasova (ODG ) postavqeni su van

pogonskog objekta, prema skladi{tu ugqa. Sistem ODG

bloka B1 planiran je jugozapadno od objekta pomo}nog po-

gona, dok je prostor izme|u blokova I i II faze planiran za


ODG bloka B2. Sistem ODG bloka B3 je jugoisto~no od

dimwaka, posle elektrofiltera bloka B3. Postoje}e objek-

te koji se nalaze na lokaciji predvi|enoj za izgradwu no-

vih objekata izmestiti na lokaciju koja }e se definisati

projektnom dokumentacijom.

Sa jugozapadne strane skladi{ta ugqa planira se novo

skladi{te ugqa koje moè biti polarnog ili linijskog

tipa, sa prate}om opremom, a u skladu sa koncepcijom for-

miranom prilikom izgradwe I faze.

U prostoru severisto~no od skladi{ta ugqa bloka dru-

ge faze, predvi|eno je skladi{te kre~waka sa prate}om

opremom i objektima. Kre~wak }e se koristiti u sistemu

odsumporavawa dimnih gasova i doprema}e se rekom iz rud-

nika. Pristan za istovar kre~waka sa prate}im objektima,

planiran je neposredno uz u{}e kanala Vuki}evica u Savu

sa severozapadne strane.

Tako|e u delu lokacije severoisto~no od nove lokacije

za deponiju ugqa predvi|a se prostor za postrojewa za pre-

radu i skladi{tewe gipsa za potrebe distribucije poten-

cijalnim korisnicima.

Prostor sa jugoisto~ne strane novih blokova predvi|a

se za otvoreno skladi{te, predmontaù i montaù opreme.

U okviru ovog prostora mogu se graditi magacini koji }e

imati razli~ite namene, mogu}e je na ovoj lokaciji i pri-

vremeno skladi{tewe otpada do evakuacije istog iz kom-

pleksa TENT – B, kao i izgradwa proizvodnih objekata

ukoliko se za istim ukaè potreba.

Isto~no od novog bloka B3 planira se carinski magacin.

Kona~ne dimenzije GPO, kota turbine i generatora, ko-

ta dodava~a, podruma i ostale kote, kao i dimenzije objekata,

opreme i wihove tehnolo{ke veze utvrdi}e se tehni~kom do-

kumentacijom zavisno od opreme koja bude izabrana.

Sistem za otpremu pepela i {qake kako iz postoje}ih

blokova, tako i iz bloka B3 je planiran kako bi se smawili

negativni uticaji na ìvotnu sredinu zbog rasejavawa pepe-

la i {qake. Novi sistem }e se zasnivati na tehnologiji ugu-

{}enog hidrauli~kog transporta u odnosu ~vrsto i te~no –

1:1. Za potrebe novog sistema bi}e izgra|ena dva betonska sa-

birna silosa kapaciteta 2 h 5000 m3, za prikupqawe pepela

i jedan sabirni bunker za prikupqawe {qake, zapremine 800

m3. Pepeo i {qaka iz ovih silosa dozira}e se u postrojewu

za pripremu guste hidrosme{e odakle }e se ova centrifugal-

nim muqawem pumpama, transportovati na deponiju pepela i

{qake. Planirano je da kompleks silosa za pepeo i {qaku

blokova B1 i B2 bude lociran pored koloseka za dopremu

ugqa na pravcu cevovoda za hidrauli~ki transport prema de-

poniji. Primena ovakve tehnologije umnogome }e doprineti

smawewu negativnih uticaja na ìvotnu sredinu i ista }e

biti primewena i za blok B3.

Prostor na kome se nalaze objekti prate}ih slu`bi za-

dovoqava potrebe i mogu}e je iste rekonstruisati, nadgra-

diti, dograditi, adaptirati, sanirati i sli~no ukoliko se

za tim ukaè potreba. Tako|e, mogu}a je izgradwa proizvod-

nih objekata koji su u skladu sa osnovnom delatno{}u pro-

izvodwe elektri~ne energije. U okviru ove namene mogu}a

je i izgradwa rasadnika koji }e sluìti za proizvodwu sad-

nog materijala drve}a i grmqa. Vrstu zasada odrediti pro-

jektnom dokumentacijom, a u skladu sa potrebama TENT – A

za sadnim materijalom koji }e se koristiti za potrebe sa-

nacije i rekultivacije deponija pepela i {qake, za ure|e-

we slobodnih zelenih povr{ina i sli~no.

U okviru prostorne celine 1 ostavqene su rezervne po-

vr{ine na kojima je mogu}e graditi objekte u funkciji

proizvodwe elektri~ne energije, prema tehni~koj dokumen-

taciji koja }e pokazati opravdanost izgradwe istih, a koje

zbog specifi~nosti objekata i lokacije u ovom momentu

nije mogu}e predvideti.

3.4. Uklapawe ve} izgra|enih postrojewa i objekata

Sva izgra|ena pomo}na postrojewa i objekte za potrebe

II faze izgradwe potrebno je uklopiti ukoliko je mogu}e u

novu koncepciju bloka.

Predvi|eni zahvati na postrojewima i objektima u ciqu

wihovog kori{}ewa za potrebe druge faze izgradwe su:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Izgra|eni objekat/sistem Mogu}nost kori{}ewa za II fazu

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1. Glavni pogonski objekat

– liftovski toraw Nije predvi|en da se koristi.

– kranovi u ma{inskoj sali Nisu predvi|eni da se koriste

zbog druga~ije dispozicije

bloka i opreme.

2. Pomo}na kotlarnica Ura|ena za kompletnu elektranu.

Moè se koristiti uz povezi-

vawe sa novim blokovima.

3. Hemijska priprema vode Inicijalno ura|ena za celu

elektranu. Zbog zahteva za boqim

kvalitetom vode, preporuka je da

se za potrebe novog bloka izgra-

di nezavisna linija.

U slu~aju druga~ije koncepcije

bloka snabdevawe sirovom vodom

i rashladnog sistema, neophodno

je izgraditi i postrojewe za

dekarbonizaciju i pove}ati

kapacitet HPV.

4. Sistem tehni~kih gasova Ura|en za kompletnu elektranu.

Moè se koristiti uz nabavku

dodatne potrebne opreme.

5. Propan-butan stanica Ura|ena za kompletnu elektranu.

Moè se koristiti uz dogradwu

instalacija za razvod propan-

butana od kolektora do gorioni-

ka bloka II faze.

6. Sistem te~nog goriva Ura|en za kompletnu elektranu.

Moè se koristiti ukoliko se

ne pre|e na drugi tip goriva, uz

ugradwu potrebne opreme za IIfazu.

7. Dimwak Ura|en za kompletnu elektranu.

Moè se koristiti uz ugradwu

nove dimne cevi.

U slu~aju izgradwe rashladnih

kula ne koristi se.

8. @elezni~ki transport Moè se koristiti. Potrebno je

uraditi neophodne objekte i

opremu za II fazu. Posebno je

pitawe novih koloseka na isto-

varnoj stanici.

9. Sistem rashladne vode Povezan sa izborom varijante

rashladnog sistema.

Vodozahvat Moè se koristiti uz

poplo~avawe dna vodozahvata

betonskim plo~ama kako bi se

omogu}ilo ~i{}ewe.

Obaloutvrda Moè se koristiti. Ura|ena za

kompletnu elektranu. Pro{i-

rewe obaloutvrde na delu novog

pristana za istovar kre~a.

Crpna stanica Podzemni deo i deo opreme pred-

vi}en za dva bloka snage po

600 MW, nije zauzet potrebama Ifaze. Podzemni deo crpne stan-

ice moè se koristiti za

potrebe II faze imaju}i u vidu

potrebu za sanacijom delova

konstrukcije, kao i eventualnu

rekonstrukciju vezano za tehno-

lo{ko re{ewe na koje uti~e

visinska kota objekta koja odstu-

pa od prvobitno projektovane

vrednosti.

Ugradwa novih pumpi i pripada-

ju}e hidromehani~ke opreme.

Eventualna rekonstrukcija u

zavisnosti od izabrane snage.

Odvodni kolektori Tablasti zatvara~i nisu u

funkciji. Potrebna rekonstruk-

cija.


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Betonski kolektor sa Kameni naba~aj vodoispusta je

vodoispustima degradiran vremenom.

Uz potrebne rekonstrukcije, ne

sagledavaju se ograni~ewa

vezana za wegovo kori{}ewe.

10. Snabdevawe sirovom vodom Uo~eno smawewe izda{nosti

bunara. Na postoje}oj lokaciji

mogu}e je izgraditi jo{ novih

bunara uz postoje}e. Izgradwom

novih bunara, zajedno sa posto-

je}im, kao i wihovim redovnim

odràvawem i obnovom obezbe-

dile bi se dovoqne koli~ine

sirove vode za blokove i prve

i druge faze.

Opcija: sirova voda iz Save.

11. Snabdevawe sanitarnom Potro{wa pitke vode za drugu

vodom fazu izgradwe ura~unata je u

projektnu vrednost potro{we,

tako da bi postoje}i kapacitet

postrojewa zadovoqio potrebe

novog bloka, pod uslovom da se

izvr{i sanirawe gubitaka vode

i potro{wa svede u projektne

granice.

12 Protivpoàrni vodovod Potrebno je predvideti pro{i-

rewe mreè, posebnu za{titu

visokih kota kao i protiv-

poàrnu za{titu kosog mosta.

13 Fekalna kanalizacija Postrojewe je potrebno rekon-

struisati i predvideti pro{i-

pro{irewe. Na pojedinim

deonicama zajedni~ku spoqnu

mreù potrebno je rekonstru

isati.

14 Atmosferska kanalizacija Atmosferska kanalizacija je u

dobrom stawu i mogu}e je prikqu-

~iti drugu fazu na postoje}u

mreù.

15 Sistem otpreme i Prema generalnom projektu

deponovawa pepela i {qake rekonstrukcije sistema za depo-

novawe pepela i {qake iz pos-

toje}ih blokova, a koji podrazu-

meva i promenu tehnologije

transporta i deponovawa neki

objekti izgubi}e svoju prvobitnu

funkciju, tako da je mogu}nost

wihovog kori{}ewa za potrebe

II faze prevashodno uslovqena

novim tehnolo{kim re{ewima.

Deponija pepela i {qake Mogu}nost i na~in kori{}ewa

deponije pepela i {qake

uslovqena je tehnolo{kim re{e-

wima rekonstrukcije sistema za

deponovawe pepela i {qake iz

postoje}ih blokova, kao i potre-

bama za deponovawe gipsa iz

postrojewa ODG blokova.

16 Razvodno postrojewe 400 kV Mogu}nost kori{}ewa za

Razvodno postrojewe uz potrebe II faze prevashodno je

TENT B za napajawe op{te uslovqena re{ewem izvodnih

potro{we bloka sa mreè poqa projektnom dokumentacijom.

220 kV i izvodno400 kVpoqe bloka B3

Razvodno postrojewe Mogu}nost kori{}ewa svih

„Mladost” zajedni~kih objekata RP

„Mladost” za obe faze uslovqe-

na je re{ewem prihvatnog poqa

novog bloka.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

17. Ostali objekti

Postrojewe za pre~i{}avaweU prvoj fazi izgradwe nije

zauqenih otpadnih voda izgra|eno. Potrebno je izgraditi

postrojewe za pre~i{}avawe

zauqenih otpadnih voda za

kompletnu elektranu.

Pumpna stanica D 2 Pumpna stanica je u dobrom

stawu i dovoqnog je kapaciteta

za potrebe obe faze.

Tehni~ka upravna zgrada Objekat je u dobrom stawu i

dovoqnog je kapaciteta za obe

faze.

Restoran Objekat je u dobrom stawu i

dovoqnog je kapaciteta za

obe faze.

Magacini Kapacitet magacina delova i

radionica za odràvawe opreme

i objekata termoelektrane pred-

vi}en je za zadovoqavawe potre-

ba svih blokova.

Objekat radionice i magacina

uz kotlarnicu prvog bloka, kao i

privremeni objekat magacina

investicione opreme u funkciji

su i konstruktivno su u dobrom

stawu.

Sistem komprinovanog Pro{irewe mreè za drugu fazu.

Ambulanta Izgradwa novog objekta, portir-

nice sa ambulantom.

Putevi i platoi Putevi i platoi su u dobrom

stawu, a za potrebe izgradwe i

opsluìvawa objekata II faze

potrebna je izgradwa novih.

Parkinzi Parkinzi su u dobrom stawu i

dovoqnog kapaciteta za obe faze.

Ograda Ograda je u dobrom stawu,

potrebno je predvideti savremeni

sistem obezbe|ewa.

Gradili{na elektri~na U funkcionalnom stawu.

energija i spoqa{wa Pro{irewe za drugu fazu u

rasveta skladu sa dispozicijom.

Skladi{te uqa i maziva Dovoqnog kapaciteta za obe faze

Skloni{te sa garderobom Skloni{te je u dobrom stawu i

dovoqnog je kapaciteta.

Depo buldozera Radionica je u funkciji, za

potrebe realizacije druge faze

potrebno je pro{irewe.

Trafo op{te potro{we Ura|en za potrebe obe faze

220kV/ 6.9kV/ 6.9kVTelekomunikacije Ure|aji su tehnolo{ki zastareli,

pa je potrebno osavremeniti

kompletnu opremu uvode}i nove

sisteme.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


Prostorna celina 2 predstavqa vezni infrastrukturni

koridor u okviru koga se nalazi pristupna saobra}ajnica

deponiji pepela, {qake i kre~waka, postoje}a trasa pepe-

lovoda i za{titno zelenilo. U okviru ove celine prvi|a

se zamena postoje}ih pepelovoda novim iz razloga prome-

wene tehnologije transportnih linija, kao i mogu}nost iz-

gradwe novog pepelovoda.

Do sada se od bager stanica hidrome{avina pepela i

{qake bager pumpama transportovala do deponije pepela i

{qake udaqene oko 4,5 km od postrojewa termoelektrane.

Planom kompleksa TENT – B sa deponijom pepela, daje

se mogu}nost zamene pepelovoda novim pri ~emu je za sva

tri bloka predvi|en isti sistem hidrauli~kog transporta


pepela i {qake u vidu guste hidrome{avine centrifugal-

nim muqnim pumpama. Rekonstrukcija i izgradwa pepelo-

voda bi trebalo da bude izvr{ena pre izgradwe bloka B 3,

kako bi se wegovom izgradwom sistem transporta pepela

samo povezao na ve} izgra|en nov sistem.

Pepelovod je celom svojom trasom nadzeman.

Du` trase pepelovoda planira se zona za{titnog zele-

nila. Za{titni pojas podrazumeva travnate povr{ine i ni-

sko rastiwe kako bi se omogu}ila dostupnost pepelovodi-

ma radi wihovog odràvawa.


Prostornu celinu 3 ~ini deponija pepela, {qake i

kre~waka sa servisnom saobra}ajnicom, obodnim kanalom,

crpnim stanicama, i koridorom za{titnog zelenila. Po-

vr{ina ove celine iznosi 600 ha.

Deponija pepela predstavqa fizi~ku, tehni~ko-teholo-

{ku i biotehni~ku celinu sa potrebnim instalacijama, po-

strojewima i opremom i kao takva je u smislu Zakona o pla-

nirawu i izgradwi poseban objekat.

Deponiju kao objekat ~ine i instalacije, postrojewa i

oprema koja se ugra|uje u objekat ili se samostalno izvode,

crpne stanice, hidrociklonske stanice, zatim zgrade svih

vrsta, pomo}ni objekti (magacini, ~esme, septi~ke jame,

ograde, rampe, pojedina~ni elektrodistributivni stubovi,

trafostanice, depresioni bunari), saobra}ajni i energet-

ski objekti, mreà tehni~ke infrastrukture, objekti ko-

munalne infrastrukture i slobodne i za{titne zelene po-

vr{ine.

U okviru ove celine mogu}e je graditi nove objekte, vr-

{iti rekonstrukciju, nadgradwu, dogradwu, adaptaciju, sa-

naciju i sli~no postoje}ih objekata.

Pod izgradwom novih objekata na deponiji podrazumeva se:

– izgradwa svih objekata koji su u funkciji deponije

pepela, {qake i gipsa;

– izgradwa obodnih i pregradnih nasipa;

– zapuwavawe akumulacionog prostora;

– ugradwa drena`nog sistema;

– formirawe vetroza{titnih pojaseva;

– prate}a infrastruktura, saobra}ajnice i drugo.

Na prostoru prvobitno predvi|enom za kasetu tri pla-

nira se skladi{te gipsa. Gips koji }e nastajati tokom

procesa odsumporavawa dimnih gasova transportovati ka-

mionima, postoje}om saobra}ajnicom, do prostora na depo-

niji pepela na kome }e se skladi{titi. Deo gipsa koji }e

se skladi{titi moè biti prodat na trì{tu ~ime bi se

smawile koli~ine za deponovawe.

Oko kaseta za deponovawe pepela i {qake kao i oko ka-

sete za skladi{te gipsa postoji servisni put. Tako|e oko

~itavog prostora postoji obodni kanal koji sluì za dre-

nirawe prostora, kao i za prikupqwe atmosferskih voda

sa kosina nasipa.

Oko deponije pepela i {qake predvi|a se za{titno ze-

lenilo. Za{titno zelenilo predvi|eno je i izme|u deponi-

je pepela i {qake i skladi{ta gipsa.

Po zavr{etku eksploatacije kasete za odlagawe pepela

i {qake potrebno je izvr{iti wenu rekultivaciju.

3.7. Pravila gradwe za objekte sve tri celine

Sve objekte locirati i dimenzionisati prema odre|enoj

nameni, tehnolo{kom procesu, usvojenom tipu i vrsti tehno-

lo{ke opreme, kao i broju radnika u najoptere}enijoj smeni.

Poloàj objekata na parcelama mora biti unutar regu-

lacione linije, a sama gra|evinska linija bi}e odre|ena

zahtevima tehnolo{kog procesa i veli~ine i oblika objek-

ta koji se gradi.

Svi objekti treba da imaju visinu i spratnost u zavisno-

sti od namene, odnosno tehnolo{kog procesa i zahteva ugrad-

ne opreme. Za objekte prate}ih slu`bi parametri su slede}i:

– indeks izgra|enosti 2.2

– stepen zauzetosti 70%

– spratnost P+2

Minimalna me|usobna udaqenost objekata prate}ih

slu`bi iznosi 4 m.

Na~in izgradwe objekata, pojedina~nih ili grupacija

objekata, mora biti uskla|en sa wihovim zna~ewem i funk-

cijom u kompleksu, ali tako da svi objekti ~ine jedinstve-

nu prostornu celinu, bez ukr{tawa i preklapawa funkci-

ja i na~ina kretawa zaposlenih i mehanizacije.

Primeniti savremene materijale i postupke gra|ewa,

zadovoqavaju}i uslove kori{}ewa u okruèwu. Teìti

maksimalnoj racionalizaciji u kori{}ewu prostora ima-

ju}i u vidu pre svega prostorna ograni~ewa kada su pitawu

deponije ugqa, deponija pepela i {qake, skladi{tewe

gipsa i sli~no.

Prilikom projektovawa objekata i kompleksa u celini

pridràvati se pozitivnih tehni~kih propisa i standarda

za predmetnu vrstu objekata.

Pri izradi projektne dokumentacije za novoplanirane

objekte koristiti podatke detaqnih geolo{kih istraì-

vawa kao i geomehani~kih i geotehni~kih elaborata u ko-

jima }e se definisati na~in i dubina fundirawa objeka-

ta, drenirawe terena, za{tita podzemnih voda i na~in za-

{tite postoje}ih objekata infrastrukture.

3.8. Pravila za ogra|ivawe kompleksa

Prostorna celina 1 i prostorna celina 3 su ogra|ene

za{titnom ogradom. U slu~aju da se ukaè potreba za ogra-

|ivawem u okviru prostorne celine 2, ogradu minimalne

visine 2.5 m postaviti kao za{titu pepelovoda.

Tako|e, mogu}e je, ukoliko se ukaè potreba za ogra|i-

vawem pojedinih delova ili funkcionalnih celina u

okviru kompleksa postaviti ograde ~ija }e visina zavisi-

ti od celine koja se ogra|uje.

Rekonstrukcija i zamena dotrajale ograde oko celina

koje su ogra|ene je mogu}a.

4. PRAVILA URE\EWA I GRA\EWA ZA OBJEKTE

INFRASTRUKTURE

Lokacija termoelektrane „Nikola Tesla” B privedena

je nameni izgradwom dva bloka snage po 620 MW, te je za

potrebe rada navedenih blokova izgra|ena i kompletna in-

frastruktura. Kako je u po~etku planirano da se na navede-

noj lokaciji izgrade ukupno ~etiri bloka, to je izgra|ena

infrastruktura koja po kapacitetu zadovoqava planirane

konzume. U tom smislu u okviru kompleksa TENT – B posto-

ji izgra|en vodovod, sistem fekalne i ki{ne kanalizaci-

je sa sistemom za pre~i{}avawe otpadnih voda, TT mreà,

elektromreà za sopstvene potrebe, kao i sistem za greja-

we za svoje potrebe. Za izgradwu novog bloka i drugih po-

strojewa potrebno je delimi~no dograditi, rekonstruisa-

ti i osavremeniti postoje}e sisteme infrastrukture.

Na podru~ju plana postoji i mreà gradskog sistema vo-

dovoda koja predstavqa prvu fazu izgradwe Regionalnog

vodovoda.

Tako|e, na podru~ju plana postoji mreà podzemnih me-

|umesnih opti~kih kablova, koaksijalnih i simetri~nih,

kao i podzemnih mre`nih TT kablova.

4.1. Saobra}ajna infrastruktura

Sabra}ajna mreà

Saobra}ajnu mreù u okviru granice plana, odnosno

kompleksa TENT – B sa deponijom pepela sa~iwavaju javne

i interne saobra}ajnice.

Javne saobra}ajnice su magistralni put M–19, Obrenovac

– [abac i prilazni put deponiji pepela i {qake.

Magistralni put M–19, u granicama kompleksa zahvata

deonicu ID 162 od ~vora 0209, Obrenovac, do ~vora 0210,

Rvati u skladu sa Referentnim sistemom Republi~ke di-

rekcije za puteve. Jedina direktna putna veza termoelektra-

ne sa okruèwem je preko magistralnog puta. Preko prila-

znog puta je ostrvarena veza kompleksa i deponije pepela.


Javni putevi u okviru granice plana zadràli su svoju

regulaciju i popre~ni profil.

Internu saobra}ajnu mreù sa~iwavaju ostale saobra-

}ajnice u okviru plana.

U prostornoj celini 1 plana, sem javnih puteva, mreù sa-

~iwavaju postoje}e i nove saobra}ajnice. Postoje}e saobra}aj-

nice zadràvaju svoju regulaciju i popre~ni profil. Nove sa-

obra}ajnice planirane su da omogu}e povezivawe planiranih

sadràja i u skladu sa tim su i definisani wihovi profili

i geometrija mesta ukr{tawa. Sve planirane saobra}ajnice su

{irine kolovoza 5,0 i 6,0 m sem kod planiranog komleksa si-

losa za pepeo i {qaku (332) gde je 4,0 m.

Sve saobra}ajnice u ovoj podcelini projektovati sa ko-

lovoznom konstrukcijom za te{ki saobra}aj.

U Potcelini 2 plana nema internih saobra}ajnica sem

puta za deponiju pepela i {qake. Sa javnog puta definisa-

ni su prikqu~ci prilaznih puteva okolne putne mreè

uglavnom ka stambenim celinama.

U Potcelini 3 plana, sem zavr{etka javnog puta ka de-

poniji pepela i {qake, oko deponije pepela formirana je

interna servisna saobra}ajnica {irine 3,0 m i duìne

oko 9,5 km. Na svim delovima saobra}ajnice u pravcu for-

mirana su pro{irewa za mimoilaèwe {irine 3,0 m.

Sve saobra}ajnice u okviru plana definisane su u dràv-

nom koordinatnom sistemu. Odre|ene su koordinate svih te-

mena krivina i sra~unate koordinate svih ta~aka. Apsolutne

visinske kote date su u ~vornim ta~kama. Nivelacija postoje-

}ih ulica se zadràva a nivelacija i regulacija novih ulica

defini{e se prema postavkama iz ovog plana kroz planove

nièg reda ili projektnu dokumentaciju.

@elezni~ka mreà

Za potrebe snabdevawa ugwem, termoelektrana je pove-

zana èlezni~kom prugom TENT – B – Stubline sa posto-

je}om èlezni~kom mreòm. U okviru kompleksa realizo-

vana je interna kolose~na mreà sa prate}im sadràjima

koja zadovoqava trenutne potrebe. Za potrebe izgradwe

bloka B3 TE „Nikola Tesla”, predvi|eno je pro{irewe ko-

lose~nih kapaciteta i prate}ih objekata.

Parkirawe

Parkirawe u okviru plana se obezbe|uje u obuhvatu kom-

pleksa van ogra|enog dela kompleksa. Parkirawe je obez-

be|eno u prostornoj celini 1, za autobuse na 17 PM i auto-

mobile na vi{e lokacija sa ukupnim kapacitetom van ogra-

de kompleksa od 20 + 413 PM. U okviru kompleksa plani-

rano je parkirawe pod uslovima za posebne korisnike du`

glavne postoje}e pristupne saobra}ajnice, podu`no u od-

nosu na osu kolovoza i uz planirani objekat transforma-

tora (19b) od 5 PM. Ovi kapaciteti u potpunosti zadovo-

qavaju potrebe za parkirawem zaposlenih i komitenata

termoelektrane.

Javni prevoz

Autobuska stajali{ta du` magistralnog puta M 19 se

zadràvaju na postoje}im lokacijama kao i uz parking za

autobuse u okviru kompleksa, koji je internog karaktera.

4.2. Vodoprivredni objekti i hidrotehni~ka

infrastruktura

Postoje}e stawe

Temoelektana Nikola Tesla B se nalazi u blizini Obre-

novca, uzvodno uz reku Savu na wenom {ezdesetom kilome-

tru, na pravolinijskoj deonici {irine oko 500 metara.

Termoelektrana sada ima dva bloka ukupne snage 1240

MW. Ugaq dobija iz Kolubarskih rudnika, èleznicom.

Prose~na visina terena je 78,4 mnm.

Lokacija termoelektrane je ome|ena sa jedne strane

obalom Save, a sa druge nasipom uz kanal Grabovica.

Sanitarnu i tehni~ku vodu termoelektrana dobija iz

bunara, preko postrojewa za hemijsku pripremu vode u kojoj

se vr{i i demineralizacija. Otpadne vode iz tog procesa

se preko jame za neutralizaciju odvode u bager stanicu i

daqe sa transportom pepela do deponije pepela.

Otpadne vode se kanali{u po potpunom separacionom

sistemu.

Dopunske koli~ine sanitarne vode se dobijaju iz regio-

nalnog sistema koji doprema vodu iz pravca Obrenovca u ter-

moelektrane Nikola Tesla A i B i naseqa u okolini.

Zaugqene vode sa deponije ugqa i od prawa kosih mosto-

va se preko talo`nika odvode delom u bager stanicu i da-

qe na deponiju pepela, a delom u obodni kanal deponije

ugqa sa kasetama, pa se ispu{taju u Savu uzvodno od vodoza-

hvata rashladnog sistema.

Hidrolo{ki reìm reke Save, koja ovde predstavqa i

izvori{te i recipijent, je sloèn jer je uslovqen kako

savskim slivom, tako i proticajem Dunava i reìmom rada

hidroelektrane \erdap 1.

Savske vode se koriste za hla|ewe postrojewa, a kvali-

tet voda reke Save se od 1991 godine uglavnom popravqao

zbog prestanka rada uzvodnih privrednih subjekata zbog

ratnih dejstava.

Sva koli~ina rashladne vode (sada oko 41 m3/s) se uzima

iz Save na vodozahvatu sa mehani~kim pre~i{}avawem i pum-

nom stanicom koja zahva}enu vodu potiskuje prema kondenza-

torima. Posle izmene toplote preko prekidne komore, odvod-

nih kanala, kolektora i ispusta, voda se opet vra}a u Savu.

Stabilnost obale je osigurana obaloutvrdom duìne

700 m.

Povremena prekora~ewa kvaliteta ispu{tenih voda u

odnosu na dozvoqene vrednosti su bila konstatovana po vi-

{e parametara.

Sistem rashladne vode

Postoje}i blokovi Termoelektrane svu vodu potrebnu u

procesu rashla|ivawa uzimaju iz reke Save preko crpne sta-

nice izgra|ene na obali reke. Ta voda se prvo mehani~ki

pre~i{~ava a zatim potiskuje cevovodima ka kondenzatori-

ma i drugim sistemima. Posle toga, upotrebqena voda preko

prekidne komore, odvodnih kanala i kolektora dolazi do

ispusta, preko koga se vra}a u Savu. Kao referentni min-

malni vodostaj je usvojen nivo od 69,75 mnm. Prilikom iz-

gradwe je kota dna vodozahvata izvedena za 200 a kota pumpi

za 500 mm vi{e od projektovanih vrednosti. U proteklom

periodu je tako|e vi{e puta dolazilo do problema u snabde-

vawu rashladnom vodom, uglavnom zimi, za vreme koinciden-

cije malovo|a kod Dunava i Save. Zbog toga je hidrolo{kom

studijom instituta „Jaroslav êrni” kao novi referentni

nivo na vodozahvatu u odre|ena kota 68,36 mnm pa se shodno

tome moraju izvr{iti odgovaraju}e izmene na objektu crpne

stanice tako {to }e kote dna komora pumpi za potrebe Blo-

ka 3 biti spu{tene za dva metra u odnosu na postoje}i obje-

kat. Tako }e se ukupni efektivni kapacitet vodozahvata

smawiti i za sve blokove }e biti oko 62 m3/s. Po izgradwi

Bloka 3, rad pumpne stanice }e biti potpuno automatizovan.

Dodatna koli~ina rashladne vode za Blok 3 iznosi 21,6 m3/sOstali obavezuju}i hidrolo{ki parametri su prema na-

vedenoj studiji:

Maksimalni proticaj (Q 1%) 6750 m3/sProse~an proticaj 1595 m3/sMinimalni proticaj (Q 1%) 200 m3/sMinimalni proticaj (Q 2%) 265 m3/sMaksimalna kota (za velike vode Q 1%) 78,00 mnm

Sredwa kota 72,59 mnm

Minimalna kota (za male vode Q 1%) 68,36 mnm

Minimalna kota (za male vode Q 2%) 68,45 mnm

Iz ovoga proizilazi da je i u uslovima svih malih pro-

ticaja (i nivoa) do onih verovatno}e pojave 2% obezbe|ena

projektovana koli~ina vode za obe faze. Pri mawim pro-

ticajima }e redukovati koli~ina zahva}ene vode, uz pro-

porcionalno smawewe proizvodwe.


Sistem rashladne vode Bloka 3 }e sastojati od obalou-

tvrde, vodozahvata (424), crpne stanice (14), potisnog cevo-

voda (15), prekidne komore, odvodnog kolektora (16), od-

vodnog kanala i vodoispusta.

Obaloutvrda, vodozahvat, gra|evinski deo crpne stani-

ce (osim aneksa), odvodni kanal i ispust su izgra|eni u

predhodnom periodu. Sada }e se izgraditi crpni agregati

sa potrebnom hidromehani~kom i elektro opremom, poti-

sni cevovod, prekidna komora i kolektor do odvodnog ka-

nala i ispusta.

Potrebno je rekonstruisati ili zameniti neispravne

tablaste zatvara~e koji sada ne funkcioni{u. Tako|e tre-

ba popraviti i obnoviti kameni naba~aj vodoispusta koji

je vremenom propao i o~istiti obaloutvrdu od rastiwa.

Zbog mnogo ve}e koli~ine vode koja }e se uzimati iz za-

hvata po zavr{etku Tre}eg bloka, re~no dno na mestu vodo-

zahvata treba pokriti betonskim plo~ama i tako olak{ati

zahvatawe i omogu}iti ~i{}ewe.

Potrebno je napomeniti da je Urbanisti~kim uslovima

iz 1976. godine odre|eno da je maksimalna dozvoqna koli-

~ina vode koja se moè uzeti iz Save oko 25% wenog pro-

toka. To zna~i da se pri proticaju verovatno}e 2% koji iz-

nosi 265 m2/s, za hla|ewe moè dobiti 66 m3/s {to zadovo-

qava potrebe obe faze.

Ispust se nalazi na 80 metara od obale, ispod nivoa malih

voda, ~ime se ostvaruje me{awe i rashla|ivawe ispu{tene vo-

de. Vodoprivrednim uslovima je propisano pra}ewe uticaja

rashladne vode na morfolo{ke promene korita Save. Dosada-

{wa istraìvawa su pokazala da poreme}aj reìma vodoto-

ka u zonama vodozahvata i ispusta u malovo|u postoji, ali

nije zna~ajan jer su morfolo{ke promene lokalnog karak-

tera. Po pu{tawu Bloka 3 u rad se koli~ine zahva}ene/is-

pu{tene vode pove}avaju, pa i uticaj na morfologiju dna

moè biti ozbiqniji. Zbog toga se mora predvideti snima-

we dna reke u zoni Termoelektrane u jednakim vremenskim

razmacima ~ime }e se utvrditi vrsta i obim promena.

Iz prora~una termi~kog optere}ewa reke Save (insti-

tut Jaroslav êrni, Beograd) proizilazi da je maksimalno

pove}ewe temperature u zoni ispusta rashladne vode 2, 5

stepena, a sedamnaest kilometara nizvodno, neposredno iz-

nad Tenta A, 0,9 stepeni po celoj {irini reke. Obzirom da

}e posle izgradwe Tre}eg bloka uvek bar dva bloka termo-

elektrana biti u remontu, ne o~ekuju se ve}i problemi ve-

zani za pove}awa temperature reke Save, ali se ona mora

permanentno kontrolisati.

Merewe kvaliteta rashladnih voda za postoje}i sistem

u periodu od 95 do 2004 godine pokazuje izvesna odstupawa

u odnosu na MDK za II klasu voda, ali je najve}i problem

bio to {to proticaj rashladne vode nije meren, nego pro-

cewivan preko pogonskog kapaciteta elektrane u vreme me-

rewa. Zbog toga }e se za potrebe Bloka 3 ugraditi mera~i

protoka, a bi}e formirano i merno mesto sa automatskim

osmatrawem i evidentirawem podataka o temperaturi vode.

Ostali parametri kvaliteta }e se kontrolisati ~etiri pu-

ta godi{we na vodozahvatu i dvanaest puta na ispustu, u

skladu sa Pravilnikom o na~inu i minimalnom broju is-

pitivawa odpadnih voda. Tako|e je potrebno rekonstruisa-

ti ili zameniti neispravne tablaste zatvara~e koji sada

ne funkcioni{u. Generalno se mora po{tovati Zakon o

vodama koji propisuje da se obezbedi potreban proticaj i

svi ostali parametri vodotoka nizvodno od zahvata i ispu-

sta u ciqu za{tite i unapre|ewa nizvodne biocenoze.

Sistem pija}e vode i tehnolo{ke vode za HPV

Voda za sanitarne potrebe zaposlenih i tehnnolo{ka vo-

da se zahvata iz za te potrebe formiranog izvori{ta uz oba-

lu Save, uzvodno od crpne stanice sirove vode rashladnog

sistema. Voda se zahvatala iz 10 bu{enih bunara, koji su

izgra|eni u dve faze. Da bi se odràla wihova funkcional-

nost, oni se povremeno regeneri{u ili zamewuju, tako da

je uvek u funkciji bar osam bunara. Stalno se vr{i oskul-

tacija nivoa podzemnih voda, da bi se spre~ila prevelika

depresija i sa~uvali filtri, pa su lokalne bunarske depre-

sije svedene na 2 – 2,5 metra. Prema dosada{wim podacima

kapacitet izvori{ta je iznosio oko 80 l/s, {to zadovoqava

sada{we potrebe.

Dodatne koli~ine vode za potrebe novog bloka }e se do-

biti rekonstruisawem postoje}eg izvori{ta, odnosno iz-

gradwom dodatnih ~etiri bunara, (17) a mo`da i kori{}e-

wem vode iz postoje}eg regionalnog vodovoda sa izvori-

{tem u Zabre`ju kod Obrenovca, koji je ve} povezan sa Ter-

moelektranom. Smawewe izda{nosti bunara treba predu-

prediti pored izgradwe novih bunara i wihovim stalnim

odràvawem i obnavqawem. U slu~aju da se tokom vremena

sve ove mere pokaù nedovoqnim, uvek postoji mogu}nost da

se sirova voda uzima iz Save, uz dopunu tehnolo{kog proce-

sa wene pripreme. Za potrebe Tre}eg bloka }e se izgraditi

i novi rezervoar demineralizovane vode (18), neposredno

pored postoje}ih rezervoara i objekta HPV.

Potrebe za sanitarnom vodom i druge faze su obuhva}ene

ve} izgra|enim kapacitetima, tako da bi u slu~aju nedovoq-

nih koli~ina ove vode za potrebe Tre}eg bloka, pre pove}e-

wa zahvata iz Regionalnog sistema, trebalo proveriti i sa-

nirati gubitke, za koje se procewuje da su znatni.

Cevovodi pitke vode ~ine veliki prsten oko postoje}ih

i budu}eg bloka, {to omogu}ava doticaj sa dve strane, pa se

tako olak{avaju popravke i omogu}ava stabilnost pritisa-

ka u mreì.

U okviru izgradwe novog bloka treba izvr{iti anali-

zu funkcionisawa protivpoàrne mreè, izvr{iti weno

pro{irewe i posebno obratiti pa`wu na vi{e kote koje

treba braniti, ukqu~iju}i i kosi most, {to }e ukqu~iti

podelu protivpoàrne mreè kotlarnice Bloka 3 na dve

visinske zone.

Kanalizacija palih voda

Pale vode sa podru~ja TENTA–B se odvode sistemom

gra|enim u dve faze. On prikupqa sve vode sa poplo~anih

povr{ina (platoa, saobra}ajnica, parkinga…) i krovova i

sprovodi ih preko dva ispusta u recipijent. Prvi je napo-

sredno na Savi, odmah pored pristana za dovoz mazuta.

Pre~nik dovodnog kanala do ovog ispusta iznosi 1000 mm.

Drugim ispustom se pala voda posredno dovodi do Save,

preko obodnog kanala, sa vezom sa cevnom kanalizacijom u

nivou skladi{ta te~nih gasova. Ovde je pre~nik dovodnog

kanala 500 mm. Pomenuti ispusti su u stvari krajwe ta~ke

dva podsistema ki{ne kanalizacije.

Obzirom da se Blok 3 nalazi izme|u pomenutih podsi-

stema, ne o~ekuju se nikakvi problemi sa odvo|ewem palih

voda, jer se pala voda sa terena i krovova moè odvesti se-

kundarnim kanalima, prema projektnoj dokumentaciji, u

pravcu oba recipijenta. Pri tome }e se voditi racuna o

pre~i{}avawu zauqenih voda pre ispu{tawa u atmosfer-

sku kanalizaciju.

Evakuacija otpadnih voda

Na podru~ju Termoelektrane postoji vi{e vrsta odpad-

nih voda. To su sanitarne odpadne vode, vode sa deponije

ugqa, zauqene vode, tehnolo{ke odpadne vode i zaprqane

atmosferske vode. Sve one se odvode posebnim sistemima.

Kanalisawe sanitarnih odpadnih voda se vr{i fazno

gra|enim sistemom, pri ~emu se vodilo ra~una i o potreba-

ma budu}eg bloka. Sistem je izgra|en propisno, sa padovima

koji omogu}uju samoispirawe, sa dovoqnim brojem {ahtova

i obezbe|ewem plitkih deonica. Na ovom sistemu su dve crp-

ne stanice. Jednom od wih se prelazi preko dovodnih cevi

rashladnog sistema i kolektora rashladne vode velikih di-

menzija, a druga sluì za uvo|ewe vode iz sistema u evakua-

cioni kolektor. Prose~ni proticaji sanitarne odpadne vo-

de su oko 10 l/s. Pre ispu{tawa u obodni kanal odpadna vo-

da se pre~i{}ava u ure|aju tipa Putox. Obzirom da je ovo po-

strojewe projektovano za oko 1300 radnika, a wih }e i po za-

vr{etku Bloka 3 biti znatno mawe, postoje}i sistem }e, uz


izgradwu mawih sekundarnih kanala, u potpunosti zadovo-

qiti i budu}e potrebe. Ipak, pre pu{tawa Tre}eg bloka u

rad treba proveriti funkcionalnost i stawe postrojewa da

bi se po potrebi izvr{ila wegova dogradwa ili rekon-

strukcija, jer efekti pre~i{}avawa sada nisu zadovoqavaju-

}i. Projektnom dokumentacijom treba ispitati i neke delo-

ve postoje}e kanalizacije koja }e biti zajedni~ka za obe fa-

ze zbog provere wihove propusne mo}i.

Agresivne vode iz HPV postrojewa nastaju kao produkt

pripreme tehni~ke vode u posebnom postrojewu. Priprema

se sastoji iz deferizacije, filtracije i demineralizaci-

je. Odpadne vode iz ovog procesa su se ranije ispu{tale u

Savu, preko jame za neutralizaciju zapremine 350 m2. Obzi-

rom da efluent nije odgovarao vrednostima propisanim za

drugu klasu vodotoka re{eno je da se ova voda prebacuje iz

jame za neutralizaciju u postoje}u bager stanicu i to jednom

na dan, preko dve pumpe i potisnog cevovoda. Posle ulaska

u bager stanicu, ove vode se u okviru transporta pepela i

{qake odvode na deponiju udaqenu oko ~etiri kilometara

od termoelektrane. Ove vode ne smeju biti zauqene. U slu-

~aju nemogu}nosti da ih sistem pepela i {qake prihvati,

ove vode se mogu ispustiti i u povratni kanal rashladne vo-

de kod koga se zbog ogromnog proticaja moè ostvariti do-

voqno razblaèwe rastvorenih i suspendovanih materija.

Vode sa deponije ugqa nastaju ispirawem ugqa prili-

kom kva{ewa i padavina, kao i od prawa mostova i preto-

varnih mesta na kojima se gomila ugqena pra{ina. I ove

vode se sada, posle lo{eg iskustva sa ispu{tawem u Savu,

preko pumpnih stanica i potisnog cevovoda odvode u bager

stanice blokova 1 i 2, ali se jedan wihov deo izgleda ipak

drenira i preko obodnog kanala koji se zbog toga povreme-

no izmuquje. Kvalitet vode u obodnom kanalu je ~esto ispod

dozvoqenih vrednosti po raznim parametrima, pa se ovom

problemu mora posvetiti pa`wa prilikom projektovawa

Tre}eg bloka trmoelekrane.

Za potrebe obe faze }e se izgraditi talo`nik (08) sa

dve linije, svaka sa dve komore i prelivom u ki{nu kana-

lizaciju. Istaloèni muq }e se povremeno prikupqati i

vra}ati na deponiju ugqa (214).

Zauqene vode (06) u prvoj fazi nisu tretirane, pa }e se

sada izgraditi ure|aj za wihovo pre~i{}avawe za sve blo-

kove. U ovo postrojewe }e se osim tehnolo{kih, dopremati

i posebnim stemom vode iz svih objekata i povr{ina u ko-

jima se vr{i prawe zama{}enih i zauqenih podova.

Otpadne vode od hemijskog ~i{}ewa kotlova za obe fa-

ze }e se sakupqati u jami obloènoj plasti~nom folijom

na obodu kompleksa, uz ogradu prema Obrenovcu (07), zapre-

mine oko 10.000 m3. Iz we }e se voda povremeno prebaciva-

ti u basen gde }e se vr{iti me{awe, aerisawe, neutraliza-

cija i sedimentacija. Izbistrena voda }e se transportova-

ti ka sistemu pepela i {qake, a muq na odlagali{te koje

mora biti za{ti}eno od proce|ivawa.

Generalno, problemi koji su se pojavili u predhodnoj

fazi treba prilikom izgradwe tre}eg bloka da budu re{e-

ni ili smaweni. To }e se posti}i primenom onih tehnolo-

gija koje }e negativne pojave ili produkte eliminisati

ili smawiti. Tako }e se ukinuti svako ispu{tawe u vodo-

tok bez odgovaraju}e prerade (na primer zaugqene vode).

Vode koje se koriste za transport pepela }e se uvesti u za-

tvoreni sistem, bez mogu}nosti ispu{tawa u vodotoke.

Kvalitet voda koje se posle pre~i{}avawa ipak izlivaju u

vodotok mora biti takav da ni po jednom parametru ne po-

gor{ava kvalitet predvi|en za drugu klasu u uslovima bi-

olo{kog minimuma. Svako pro{irewe deponije }e se vr-

{iti tako da se weni bokovi i dno obezbede od provirawa

zaga|ewe vode u vodonosne slojeve.

Na taj na~in }e se izgraditi novo, pouzdano postrojewe

– Tre}i blok Termoelektarne Nikola Tesla B u Obrenov-

cu, uz sve mogu}e uslove koji spre~avaju devastirawe pri-

rodnog okruèwa – vode, vazduha i zemqi{ta.

4.3. Elektrotehni~ka postrojewa

U prvoj fazi igradwe TENT B izgra|eni su blokovi

B–1 (620 MW) i B–2 (620 MW) ~ija su elektrotehni~ka po-

storjewa u potpunosti opremqena i prikqu~ena na elek-

troenergetski sistem. U drugoj fazi planira se izgradwa

bloka B–3 (od 800 MW) koji je lociran u produètku blo-

kova B–1 i B-2.

Proizvodwa elektri~ne energije bloka B-3 vr{i}e se u

turbogeneratorskom postrojewu sa ugr|enim trofaznim

sinhronim generatorom slede}ih karakteristika:

– aktivna snaga 744,4 MW;

– nominalni napon 24 KV +/– 5%;

– faktor snage 0,85;

– u~estanost 50 Hz;

– broj obrtaja 3.000 obrt/min;

– klasa izolacije F;

– hla|ewe rotora vodonikom;

– hla|ewe statora vodom.

Krajevi statora koji se povezuju u zvezdu izvedeni su do

ku}i{ta gde se pomo}u oklopqenih sabirnica formira zve-

zdi{te transformatora. Drugi krajevi statorskog namotaja

preko kojih se plasira proizvedena energija, prikqu~eni su

na monofazno oklopqene {inske veze 24 KV.Generator je opremqen pomo}nim sistemima za hla|e-

we, podmazivawe, zaptivawe i opremom za merewe.

Pobudni sistem je stati~ki, tiristorski i sastoji se

iz slede}ih komponenti:

– trofazni suvi transformator;

– ormane tiristorskih mostova;

– ormane sa opremom za za{titu i upravqawe pobudom;

– automatski regulator napona generatora;

– opremu za brzo ga{ewe magnetnog poqa;

Oklopqene aluminijumske sabirnice koje povezuju ge-

nerator i blok transformatora sadrè:

– Generatorski SF-6 prekida~;

– Otcepe za: pobudni transformator, transformator

sopstvene potro{we i za dva transformatora napoj-

nih pumpi;

– Merne transformatore.

Proizvedena elektri~na energija prenosi se u mreù

preko blok transformatora slede}ih karakteristika:

– prenosni odnos 410+/– 2 x 2,5%/24 KV;

– nominalna snaga 900 MVA;

– u~estanost 50 Hz;

– sprega Ynd 5;

– hla|ewe OFAF;

– prikqu~ci vazdu{ni vod AL–Êoklopqene sabirnice.

Blok transformator se na visokonaponskoj strani po-

vezuje sa 400 KV razvodnim postrojewem u kompleksu

TENT-a. Od ovog razvodnog postrojewa do razvodnog po-

strojewa „Mladost” gradi}e se dalekovod 400 KV sa AL-

Ê provodnicima 2 x 490/65 mm2 po fazi.

Za potrebe op{te potro{we II faze TENT-a B izgradi-

}e se transformator 220 KV/6,6 KV/6,6 KV. 70/35/35 MVAovaj transformator prikqu~i}e se preko postoje}eg raz-

vodnog postrojewa 220 KV koje je locirano uz elektranu i

izgra|eno u prvoj fazi. Potrebno je da se u ovom razvodnom

postrojewu opremi novo trafo poqe sa pripadaju}im por-

talom i kompletnom opremom.

Za napajawe sopstvene potro{we usvojeni su slede}i

naponski nivoi:

– 24 KV/4,2 KV/4,2 KV transformatori preko kojih se

napajaju pumpe napojne vode;

– 6,6 KV, 50 Hz za motore ve}e od 200 KV;

– 0,4 KV, 50 Hz za motore mawe od 200 KV i ostale ni-

skonaponske potro{a~e;

– 0,4 KV, 50 Hz sa dizel agregatom za va`ne niskona-

ponske potro{a~e;

– 230 V UPS za potro{a~e koji zahtevaju besprekidno

napajawe;


– 220 V za najva`nije potro{a~e;

– 48 V za telekomunikacionu opremu;

– 24 V za instrumentaciju i kontrolu.

Navedena transformatorska postrojewa rasporedi}e se

u bloku B-3 u skladu sa tehnolo{kom {emom i rasporedom

poto{a~a.

Oko transformatorskih postrojewa mogu}e je postavi-

ti za{titne ograde koje na mestima prelaska preko pruge

planirati kao demonta`na.

4.4. Telekomunikacije

Lokacija termoelektrane „Nikola Tesla” B privedena

je nameni izgradwom dva bloka snage po 620 MW, to je za

potrebe navedenih blokova izgra|ena i kompletna infra-

struktura. Kako je u po~etku planirano da se na navedenoj

lokaciji izgrade ukupno ~etiri bloka, te je izgra|ena in-

frastruktura koja po kapacitetu zadovoqava planirane

konzume. U tom smislu u okviru kompleksa TENT B, posto-

ji izgra|ena TT mreà. Za izgradwu novog bloka i drugih

postrojewa potrebno je delimi~no dograditi, rekonstrui-

sati i osavremeniti postoje}e sisteme infrastrukture.

Na podru~ju plana postoji mreà podzemnih me|umesnih

opti~kih kablova, koaksijalnih i simetri~nih, kao i pod-

zemnih mre`nih TT kablova.

Telekomunikacioni ure|aji i instalacije

termoelektrane

Na planskom podru~ju planirani su slede}i telekomu-

nikacioni ure|aji i instalacije

– telefonski;

– interfonski sistem – za brzu i namensku komunika-

ciju u okviru upravne zgrade termoelektrane i sa zna-

~ajnijim objektima postrojewa termoelektrane;

– sistem za traèwe osoba – radio „paging” sistem;

– lokalna informaciono ra~unarska mreà;

– sistem ta~nog vremena;

– sistem dojave poàra;

– sistem tehni~ke za{tite;

– instalacija za kontrolu pristupa.

Telekomunikaciona mreà i objekti

Analiza i ocena postoje}eg stawa

Kompleks TENT–B obezbe|en je osnovnom telekomuni-

kacionom infrastrukturom, koja se sastoji iz slede}ih iz-

gra|enih elemenata:

– telekomunikacionog kabla na relaciji ATC Obreno-

vac – TENT B [abac;

– ku}ne automatske centrale (KATC), koja preko kabla

TF00, TF10 7x4x1,2+TD 21x4x0,9 povezana na javnu teleko-

munikacionu mreù;

– mre`nih telekomunikacionih kablova koji me|usob-

no povezuju izgra|ene objekte unutar kompleksa TENT–B;

kroz kompleks TENT–B je poloèn kombinovani koaksi-

jalni kabl Obrenovac – [abac II TX 16 – PS 4x1,2/4,4+ FT4x4x0,9+TD 11x4x0,9+TP 4x2x0,9+ TS 1x4x0,6;

– pored kompleksa du` saobra}ajnice poloèn je op-

ti~ki kabl Obrenovac – [abac (relacija Obrenovac –

U{}e) TOSM03 (5x4+1x2)xIIx0,4x3,5 CMAN;

Ovako izgra|ena telekomunikaciona sredstva bila su,

za vreme kada su gra|ena, zadovoqavaju}a i obezbe|ivala su

osnovne potrebe za telekomunikacijama, kako za fazu iz-

gradwe kompleksa tako i za funkciju uprave TENT–B. Me-

|utim, ve} u dana{we vreme ona su tehni~ki zastarela jer

ne omogu}avaju efikasno obavqawe sve vi{e naraslih po-

treba sa prenosom podataka, internetom i sli~no.

Situacija navedene lokacije sa orijentaciono ucrta-

nim postoje}im me|umesnim (podzemnim) opti~kim, koak-

sijalnim i simetri~nim TT kablovima dostavqena je od

strane Telekoma.

Planirano stawe

TENT–B, kao zna~ajan proizvodni kapacitet Elektro-

privrede Srbije zahteva savremena re{ewa za dve osnovne

funkcije u oblasti telekomunikacija i to:

– prikqu~ewe na javnu telekomunikacionu mreù i

– ukqu~ewe u tehni~ki sistem upravqawa i poslovno-

komunikacioni sistem EPS- a.

Za obe ove funkcije, u dana{we vreme zahteva se tele-

komunikaciona infrastruktura koja ima {irok propusni

opseg i koja je uvek pouzdana i uvek raspoloìva.

Da bi se ostvarile te funkcije, {to jeste glavni ciq

razvoja telekomunikacija za ovaj kompleks, neophodno je

obezbediti telekomunikacionu infrastrukturu zasnovanu

na digitalnoj komutaciji („telefonskoj centrali”) i op-

ti~kim kablovima kao telekomunikacionom medijumu, jer

jedino oni mogu obezbediti sve potrebe i to za duì vre-

menski period kori{}ewa.

Prema tome, osnovni ciqevi razvoja telekomunikacio-

ne infrastrukture za naredni period za kompleks

TENT–B su:

– ugradwa digitalne (multimedijalne) komutacije i

– povezivawe kompleksa TENT–B pomo}u opti~kih ka-

blova u javnu telekomunikacionu mreù i funkcionalnu

mreù EPS- a.

Zato je potrebno izvr{iti slede}e:

– zameniti postoje}u analognu centralu savremenom di-

gitalnom;

– izgraditi privod opti~kog kabla umesto sada{weg

bakarnog na relaciji ATC Obrenovac – TENT–B;

– uraditi potrebnu infrastrukturu za telekomunikacije

unutar kompleksa koja }e mo}i da prihvati re{ewa potreb-

na za postoje}e kao i nove objekte, po postoje}oj trasi;

– potrebno je pored obezbe|ewa kvalitetnog povezivawa

na javnu telekomunikacionu mreù, obezbediti kvalitetno

i veoma pouzdano prikqu~ewa objekta TENT–B u telekomu-

nikacionu mreù Elektoprivrede Srbije, u ciqu poveziva-

wa ovog va`nog proizvodnog objekta u sistem tehni~kog

upravqawa elektroprivrede i to prema planovima razvoja

EPS-a. Postavqawe opti~kih vlakana u zemqovodna uèta

treba predvideti po svim dalekovodima koji se uvode u

TENT–B. Na taj na~in }e u objekat TENT–B biti uvedeni

telekomunikacioni opti~ki kablovi iz vi{e pravac, {to

obezbe|uje kvalitetno i pouzdano povezivawe objekta u te-

lekomunikacionu mreù EPS-a.

Prema tome, za rad termoelektrane potrebno je slede}e:

– uvesti opti~ka vlakna u kompleks termoelektrane,

preko zemqovodnog uèta;

– razvesti opti~ka vlakna do objekta kompleksa kroz TT

kanalizaciju koja je u tu svrhu ura|ena, a gde to nije mogu-

}e treba uraditi novu prema projektnoj dokumentaciji;

– ugraditi potrebnu telekomunikacionu i teleinfor-

macionu opremu u objekte kompleksa, kako bi TENT–B mo-

gla da bude ukqu~ena u tehni~ki sistem upravqawa i tele-

komunikaciono-poslovni sistem EPS-a.

Na osnovu napred iznetog mogu se navesti osnovne ak-

tivnosti u oblasti izgradwe telekomunikacione mreè

koje treba uraditi u kompleksu TENT–B:

– zameniti postoje}u telekomunikacionu centralu novom;

– postoje}i bakarni kabl na relaciji ATC Obrenovac-

TENT–B zameniti opti~kim kablom;

– izgraditi TT kanalizaciju izme|u objekata unutar

kompleksa TENT–B po postoje}im trasama, koja }e omogu-

}iti daqe polagawe opti~kih kablova izme|u tih objekata;

– u postoje}e kanalizacije poloìti bakarne kablove

koji }e me|usobno povezivati sve objekte unutar kompleksa;

– uvesti opti~ke kablove po zemqovodnom uètu daleko-

voda u kompleks TENT–B;

– razvesti opti~ka vlakna po postoje}im trasama, do

svih objekata u kompleksu koji su obuhva}eni sistemom teh-

ni~kog upravqawa;

– ugraditi telekomunikacionu i teleinformacionu

opremu u objekte prema planovima razvoja EPS-a;


– zameniti bakarni kabl na relaciji ATC Obrenovac-

TENT–B opti~kim;

– izvr{iti zamenu instalirane telekomunikacione i

teleinformacione opreme sa novijom koja bude primerena

tom periodu kori{}ewa.

Ukoliko se tehni~kom dokumentacijom pokaè da po-

stoje}e trase TT instalacija ne zadovoqavaju potrebne zah-

teve mogu}a su odstupawa od iste, a prema izra|enoj doku-

mentaciji.

Tehni~ki uslovi gra|ewa telekomunikacionih kablova

Polagawe kablova

Telekomunikacioni kablovi polaù se unutar kom-

pleksa u TT kanalizaciju izgra|enu od PVC cevi, pre~ni-

ka 110 mm, a izvan kompleksa u rov iskopan u zemqi. Ba-

karni kablovi se polaù neposredno u rov, a za opti~ke ka-

blove se prethodno u rov polaù PE cevi pre~nika 32–40

mm, u koje se kasnije uvla~i (uduvava) opti~ki kabl.

Rov se kopa na dubini od 1 m, od nivelete terena, u na-

seqenom mestu i na dubini od 1,2 m, van naseqenog mesta,

za III kategoriju zemqi{ta. Za zemqi{te IV kategorije du-

bina polagawa je 1 m, kako u naseqenom mestu, tako i van

wega. Za vi{e kategorije zemqi{ta dubina rova se moè

smawiti, pri ~emu je najmawa dubina 0,6 m. Rov se, po pra-

vilu, postavqa u koridoru saobra}ajnice po mogu}stvu u

putnom zemqi{tu na rastojawu od 3 m od profila puta,

ili u za{titnom pojasu {to bliè putu.

Kada se polaù cevi za opti~ke kablove iste se moraju na-

stavqati. Nastavqawe cevi izvr{iti nakon temperaturske

stabilizacije, najboqe par dana nakon polagawa. Pri spaja-

wu cevi geometrijski oblik cevi ne sme biti promewen, a

spoj mora da izdrì pritisak od najmawe 6 bar-a.

Nakon postavqawa i nastavqawa cevi u duìni fabri~-

ke duìne kabla koji treba poloìti, provu}i kroz cev, vr-

{i se provera kvaliteta zaptivenosti cevi i spojeva i is-

pitivawe prohodnosti cevi kalibratorom. Poloène cevi

moraju biti zaptivene gumenim ~epovima sve do polagawa,

provla~ewa kabla. Nakon polagawa kabla, cevi se zatvaraju

gumenim ~epovima predvi|enim za odre|eni tip kabla.

Mesto zavr{etka cevi mora biti obeleèno, jer se na

tom mestu kasnije, uvla~i kabl u cev.

Rov se, posle zavr{enog ispitivawa cevi, zatrpava u

slojevima:

1. I sloj – sloj peska ili sitne zemqe debqine 15 do 20 cm;

2. II sloj – sloj zemqe debqine 30 do 40 cm;

3. opomenska i identifikaciona traka sa oznakom „TT

kabl” koja sluì za upozorewe i odre|ivawe trase kabla

tokom odràvawa;

4. III sloj – sloj preostale zemqe (od iskopa rova), s tim

da se vi{ak zemqe nanese na trasu.

Trasa kabla se obeleàva betonskim stubi}ima, koji se

postavqaju na svakih 200 do 300 m i na mestima prelaza pre-

ko prirodnih i ve{ta~kih prepreka, sa obe strane prelaza.

Na mestima ukr{tawa trase kabla sa rekama, potocima,

kanalima, putevima, prugama i uop{te na mestima gde kabl

nije pristupa~an i gde ne moè da se vr{i brza interven-

cija, kabl se postavqa u cev. Postavqawe kabla u cev se vr-

{i i na mestima na kojima je kabl izloèn mehani~kom op-

tere}ewu. Ako se cevi polaù u zemqu i ako je sloj zemqe

iznad kabla debqi od 60 cm, polaù se PE cevi ili PVC

cevi. Na mestima gde kabl prelazi nadzemno, odnosno nije

dovoqno za{ti}en slojem zemqe postavqaju se gvozdeno-

pocinkovane (Fe, Zn) cevi.

Na mestima TT prelaza postavqaju se PE – cevi 40, koje tre-

ba nastaviti u kontinuitetu sa cevima koje se polaù u rov.

TT prelazi mogu biti izvedeni bu{ewem, prokopava-

wem, ili pravqewem specijalnih konstrukcija, {to zavisi

od objekta preko koga se radi TT prelaz i od uslova koje

daje vlasnik objekta.

Prelazi seoskih puteva i potoka, ako ne postoje ve{ta~-

ki objekti, izvodi}e se prokopavawem. Prokopavawe seo-

skih puteva vr{i se u jednom potezu. Nakon nastavqawa ce-

vi, rov se zatrpava i zemqa se dobro nabije.

Ukr{tawe opti~kog kabla sa vodovodnom i kanalizaci-

onom mreòm treba izvesti pod uglom od 90°, sa vertikal-

nim rastojawem koje ne sme biti mawe od 0,5 m. Kod para-

lelnog vo|ewa horizontalno rastojawe ne sme biti mawe

od 1,0 m.Ukr{tawe opti~kog kabla i kablovske elektroenerget-

ske mreè treba izvesti pod uglom od 45° tako da opti~ki

kabl bude iznad elektoenergetskog sa minimalnim vert-

kalnim rastojawem od 0,3 m. Kod paralelnog polagawa ho-

rizontalno rastojawe ne sme biti mawe od 2,0 m.

Ukr{tawe opti~kog kabla sa postoje}om TT mreòm

treba izvesti tako da opti~ki kabl bude ispod TT kabla sa

min vertikalnim rastojawem od 0,5 m. Kod paralelnog po-

lagawa horizontalno rastojawe treba da bude 1,0 m, izuzet-

no minimalno 0,5 m gde teren to zahteva.

Ukr{tawe opti~kog kabla sa gasovodom treba da bude

pod uglom od 90°. Vertikalno odstojawe izme|u opti~kog

kabla i gasovoda pri ukr{tawu treba da bude minimalno

0,3 m. Na mestu ukr{tawa kabl treba postaviti u za{titnu

cev duìne 2 m, a iznad na propisanom rastojawu postavi-

ti gal {titnike i upozoravaju}u traku. Pri paralelnom vo-

|ewu, minimalno odstojawe opti~kog kabla i gasovoda, me-

reno od spoqne ivice kabla do spoqne ivice cevovoda tre-

ba da bude 0,5 m. Odstojawe {ahtova od gasovoda treba da

bude min 0,3 m. Iskop u blizini gasovoda mora se vr{iti

ru~no uz obavezno „{licovawe”.

4.5. Toplovodna mreà i objekti

Postoje}e stawe

Postoje}i objekti u okviru kompleksa TE „Nikola Te-

sla B” snabdevaju su toplotnom energijom iz sopstvene ko-

tlarnice, koja se postoje}om toplovodnom mreòm distri-

buira do toplotnih podstanica postoje}ih potro{a~a. Tre-

nutno su u funkciji toplotne podstanice sme{tene u re-

storanu i objektu upravne zgrade .

Svi potro{a~i toplotne energije dobijaju isporuku iste

preko postoje}e pumpno-izmewiva~ke stanice (PIS) koja je

locirana u ma{inskoj sali od postoje}a prva dva bloka.

Toplotni konzum

Na osnovu zadatih urbanisti~kih parametara i kapaciteta

postoje}ih potro{a~a izvr{ena je procena ukupnog toplotnog

konzuma za predmetni kompleks i on iznosi Q=36,31 MW.

Planirano stawe

Za proizvodwu potrebne koli~ine toplotne energije za

grejawe svih navedenih potro{a~a, predvi|ena su 3 toplot-

na izmewiva~a para/voda, kapaciteta 3 x 12 500 KW, koji su

sme{teni u pumpno-izmewiva~koj stanici sme{tene u

glavnom pogonskom obejktu.

Pumpno-izmewiva~ka stanica je dimenzionisana, kako

se vidi iz toplotnog konzuma , tako da zadovoqava potrebe

toplote za grejawe i potro{nu toplu vodu za sve postoje}e

i planirane potro{a~e u okviru kompleksa, kao i okolnih

potro{a~a, a predvi|ena je rezerva od cca 12 MW.

U glavnom pogonskom objektu se cevovodi primarne vre-

le vode postavqaju vidno, po zidovima i stubovima. Trase

cevovoda su odre|ene tako da su dilatacije re{ene samo-

kompenzacijom. U okviru pogonskog objekta vrelovodi su

izolovani mineralnom vunom, debqine prema prora~unu, u

oplati od aluminijumskog lima. Cevovodi kojima se snab-

devaju potro{a~i toplote van glavnog pogonskog objekta se

unutar wega vode tako|e vidno, po zidovima i stubovima, a

zatim se uvode u betonske kanale, gde se pridruùju osta-

lim cevovodima.


Za izlazak cevovoda vrele vode iz glavnog pogonkog

objekta predvi|ena su dva betonska kanala, po jedan u ma-

{inskoj sali i u bunkerskom traktu.

Iz glavnog pogonskog objekta vode se u betonskom kana-

lu u bunkerskom traktu vrelovod pre~nika ∅150 mm ka no-

vom objektu pogona za odràvawe i vrelovod pre~nika

∅300 mm za objekte van kruga elektrane.

Svi vrelovodi u betonskim kanalima se moraju propi-

sno izolovati.

Prilikom projektovawa,izrade i montaè termotehni~-

kih postrojewa i vodova u svemu se pridràvati odredbi iz

Zakona o parnim kotlovima i sudovima pod pritiskom,

standarda za projektovawe i izradu termotehni~kih insta-

lacija i cevovoda (JUS.C.B5.036) kao i granskih Pravilni-

ka, normativa i preporuka.

Ograni~ewa i mogu}nosti razvoja

Kako je TENT–B projektovana za rad u baznom reìmu sa

najmawe 6.000 ~asova rada na punoj snazi u toku godine, to se

ograni~ewa u pogledu snabdevawa toplotnom energijom svode

na periode kada eventualno nijedan blok ne bude u pogonu.

Shodno tome kao rezervni izvor toplote predvi|eni su po-

mo}ni kotlovi , koji mogu da zadovoqe potrebu svih potro{a-

~a za toplotnom energijom. Pomo}ni kotlovi }e biti izvor

toplote na gradili{tu sve do pu{tawa prvog bloka u pogon.

U slu~aju da se jedan blok kre}e iz hladnog stawa, a da

nijedan drugi nije u pogonu iz bilo kog razloga , dogodi}e

se prekid u snabdevawu potro{a~a toplotnom energijom,

zato {to pomo}ni kotlovi nisu dimenzionisani da pokri-

ju istovremeno i potrebe strane pare za hladni start blo-

ka i potrebe toplotne energije za grejawe svih potro{a~a

iz toplotnog bilansa.Ovakvi doga|aji de{ava}e se vrlo

retko, i ako budu neizbe`ni , traja}e najvi{e 4 ~asa i to

po pravilu no}u, kada je smawena potreba za grejawem i oni

predstavqaju jedino ograni~ewe po pitawu snabdevawa ko-

risnika toplotnom energijom.

Mogu}nost spregnute proizvodwe elektri~ne i toplot-

ne energije iz TENT – B i daqe postoji, a to zavisi pre

svega od od iznalaèwa odgovaraju}eg konzuma grejawa, po-

tro{ne tople vode i toplote za tehnolo{ke potrebe, {to

bi najvi{e uticalo na isplativost prelaska sa kondenza-

cionog na toplifikacioni na~in rada elektrane.

5. USLOVI ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

Polaze}i od ciqeva za{tite ìvotne sredine defini-

sanih u usvojenim strate{kim dokumentima i zakonskih

propisa, neophodno je pri izgradwi novih postrojewa

sprovesti tehni~ko-tehnolo{ke, urbanisti~ke, organiza-

cione i druge mere za{tite.

Mere koje se sprovode moraju biti u skladu sa Zakonom

o za{titi ìvotne sredine („Slu`beni glasnik RS”, broj

135/04), Zakonom o integrisanom spre~avawu i kontroli

zaga|ivawa ìvotne sredine („Slu`beni glasnik RS”,

broj 135/04), Zakonom o proceni uticaja na ìvotnu sredi-

nu („Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04), Zakonom o stra-

te{koj proceni uticaja na ìvotnu sredinu („Slu`beni

glasnik RS”, broj 135/04).

Planirawem izgradwe bloka B3 predloìti tehnolo-

gije koje omogu}uju potrebne mere za{tite koje }e obezbe-

diti da {tetni efekti rada bloka budu u dozvoqenim gra-

nicama. Pored toga radovi na postoje}im blokovima B1 i

B2, zatim mere koje se sprovode rekonstrukcijom sistema za

transport i deponovawe pepela i {qake, intrvencijama na

deponiji pepela i {qake kao i na drugim objektima u okvi-

ru sistema, ~ine da se primenom tehni~ko-tehnolo{kih me-

ra za{tite stawa ìvotne sredine dovede u granice propi-

sane odre|enim standardima.

Osnovni kriterijumi za definisawe potrebnih mera

za{tite ìvotne sredine i procenu uticaja su:

– zahtevi relevantne doma}e regulative i regulative EU;

– planirani uslovi rada postoje}ih blokova u narednom

periodu.

Za{tita vazduha

Zahtevi koji defini{u potrebne tehni~ke mere za{ti-

te vazduha odnose se na ograni~ewa emisija zaga|uju}ih ma-

terija u vazduh iz velikih loì{ta. Isti su definisani:

– Pravilnikom o grani~nim vrednostima, metodama mere-

wa imisije, kriterijumima za uspostavqawe mernih mesta i

evidenciji podataka („Slu`beni glasnik RS”, broj 54/92);

– Pravilnikom o grani~nim vrednostima emisije, na-

~inu i rokovima merewa i evidencije podataka („Slu`be-

ni glasnik RS”, broj 30/97).

Parametre koji defini{u mere za{tite uskla|ivati sa

vaè}im zakonima i propisima iz te oblasti.

Da bi se postigle referentne vrednosti neophodno je

na postoje}im blokovima izvr{iti:

– zamenu i rekonstrukciju elektrofiltera;

– izgradwu sistema za odsumporavawe dimnih gasova;

– izgradwu sistema za smawewe koli~ine azota;

– izgradwu sistema sa tehni~kim re{ewima za smawewe

{tetnih efekata u slu~aju havarije na sistemima za pre~i-

{}avawe vazduha;

– redovno odràvawe postrojewa u procesu proizvodwe

elektri~ne energije.

Za{tita voda

Kada su zahtevi za za{titom voda u pitawu, obzirom da

se termoelektrana „Nikola Tesla” B nalazi u zoni sani-

tarne za{tite grada Beograda (Re{ewe o odre|ivawu zona

i pojaseva sanitarne za{tite za izvori{ta koja se koriste

za snabdevawe vodom za pi}e na podru~ju grada Beograda –

„Slu`beni list grada Beograda”, broj 104/84) mora se ima-

ti u vidu da kvalitet otpadnih voda koje se ispu{taju u Sa-

vu mora zadovoqiti propisani kvalitet.

Za{tita povr{inskih voda podrazumeva:

– te`wa za odràwem propisanog kvaliteta povr{in-

skih voda;

– pored kontrole ispu{tawa {tetnih materija u vodo-

toke, ograni~ava se i porast temperature vode;

– neophodno je i redovno pra}ewe koli~ina voda koje se

mogu uzeti iz vodotoka naro~ito u periodu niskog vodostaja;

– zabrana ispu{tawa nedozvoqenih materija izgradwom

postrojewa za predtretman otpadnih voda;

– za{tita vodoizvori{ta kako bi se obezbedile dovoq-

ne koli~ine pitke vode.

Za{tita podzemnih voda mora tako|e zadovoqiti propi-

se i normative definisane u toj oblasti. Kako se deponi-

ja pepela i {qake nalazi na velikoj povr{ini, i izvor je

zagaèwa podzemnih voda, ista se mora obezbediti posta-

vqawem za{titnog sloja po dnu i stranama deponije.

Za{tita zemqi{ta

Pri projektovawu i izvo|ewu radova na kompleksu ter-

moelektrane kao i pri wenoj eksploataciji primeniti teh-

ni~ko-tehnolo{ke mere kojima se spre~ava zaga|ewe ze-

mqi{ta. Da bi se sprovele mere za{tite potrebno je:

– opremiti lokacije za predtretman i sme{taj indu-

strijskog otpada;

– opremiti lokacije za privremeni sme{taj opasnog ot-

pada;

– primeniti nove tehnologije za odvod i deponovawe

pepela i {qake;

– primeniti savremene tehnologije u radu i odràvawu

deponije pepela i {qake;

– postaviti za{titno zelenilo oko svih prostornih ce-

lina kompleksa termoelektrane;

– primewivati sve vaè}e prpise i normative iz obla-

sti za{tite zemqi{ta.

6. USLOVI ZA ZELENILO

U okviru planskog podru~ja planirano je za{titno oze-

lewavawe i ure|ewe slobodnih povr{ina, kao i mogu}a iz-

gradwa rasadnika.


Rasadnik na lokaciji TENT–B, sluì}e za proizvodwu

sadnog materijala drve}a i grmqa. Asortiman sadnica od-

redi}e se na osnovu potreba TENT–A u sadnom materijalu

za sanaciju deponija i druge biotehni~ke radove, i na

osnovu potencijalnog trì{ta sadnim materijalom sli~-

nih namena i dekorativnim sadnim materijalom.

Za proizvodwu u rasadniku, mogu} je slede}i asortiman

drve}a i grmqa.

1. Robina pseudoacacia – bagrem

2. Ailanthus altissima – kiselo drvo

3. Eleagnus angustifolia – dafina

4. Gleditisia triacanthos – gledi~ija

5. Ulmus campestris – brest

6. Betula verrucosa – breza

7. Rhus cotinus – ruj

8. Carpinus orientalis – grabi}

9. Tamarix sp. – tamarix10. Cornus mas – dren

11. Cornus sanguinea – beli dren

12. Prunus laurocerasus – lovor vi{wa

13. Tilia agrentea – lipa

14. Tilia grandifolia – lipa

15. Fraxinus excelsior – jasen

16. Acer platanoides – javor

17. Acer pseudoplatanus – javor

18. Platanus x acerifolia – platan

19. Chaenomelos japonica – japanska duwa

20. Crataegus oxicantha – glog

21. Crataegus monogyna – glog

22. Cotoneaster horizontalis – duwica

23. Pyracantha coccinea – pirakanta

24. Rosa canina – divqa ruà

25. Populus spp. – topola

Vrste i broj sadnica su promenqive, u skladu sa potre-

bama sadwe na deponijama pepela a otvorena je mogu}nost i

komercijalne proizvodwe.

Oko prostorne celine 1 podi}i pojas za{titnog zeleni-

la u funkciji obezbe|ewa za{tite od zaga|ewa kao i nega-

tivnih vizuelnih uticaja. Od vrsta koje se preporu~uju za oze-

lewavawe koristiti autohtone vrste i one koje imaju ve}u ot-

pornost na vremenske prilike i uticaje {tetnih materija.

Unutar kruga termoelektrane planirati ure|ene zelene

povr{ine i iste izvesti prema projektnoj dokumentaciji.

U zonama gde su prate}i objekti (restoran, upravna zgrada,

portirnica i sli~no) ozelewavawe vr{iti u ciqu unapre-

|ewa kvaliteta radne i ìvotne sredine. Na betoniranim

povr{inama postaviti àrdiwere.

Uz prilazne saobra}ajnice gde god je to mogu}e postavi-

ti drvorede.

Ozelewavawe uskladiti sa pozemnim instalacijama.

U neposrednom okruèwu pogona, deponija ugqa, maga-

cina, skladi{ta i sli~no zasaditi travnate povr{ine ka-

ko bi se obezbedila preglednost i dostupnost u slu~aju ak-

cidentnih situacija.

Du` pepelovoda zasaditi travnate zasade i nisko rasti-

we kako bi se obezbedila laka dostupnost radi odràvawa.

Na prostoru deponije i {qake po popuwavawu odre|e-

nih kaseta preduzeti mere rekultivacije.

Oko deponije pepela i {qake zasaditi visoko rastiwe

kako bi se stvorio za{titni pojas ~ija funkcija je u za-

{titi okolnog prostora od negativnih uticaja kao {to su

spre~avawe podizawa i razno{ewa ~estica na ve}e rasto-

jawe, kao i umawewe vizuelnog uticaja i drugo.

7. USLOVI ZA[TITE OD PO@ARA

U vezi za{tite od poàra, na osnovu obave{tewa broj

217-126/06-09 od Uprave protivpoàrne policije, za plani-

ranu izgradwu je potrebno ispuniti slede}e uslove:

– izgradwu realizovati u skladu sa Zakonom o za{titi

od poàra („Slu`beni glasnik SRS”, br. 37/88 i 48/94);

– deponiji ugqa, postrojewima i objektima mora biti

obezbe|en pristupni put za vatrogasna vozila u skladu sa

Pravilnikom o tehni~kim normativima za pristupne pute-

ve, okretnice i ure|ewe platoa za vatrogasna vozila u bli-

zini objekata pove}anog rizika od poàra („Slu`beni

list SRJ”, broj 8/95);

– izgradwu elektroenergetskih objekata realizovati u

skladu sa svim vaè}im normativima i propisima za tu vr-

stu objekata;

– realizovati izgradwu postrojewa i objekata u skladu

sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu

elektroenergetskih postrojewa i ure|aja od poàra („Slu-

`beni list SFRJ”, broj 74/90);


sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za pogon i odr-

àvawe elektroenergetskih postrojewa i vodova („Slu-

`beni list SRJ”, broj 41/93);

– realizovati izgradwu elektroenergetskih objekata u

skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za-

{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafostani-

ca („Slu`beni list SFRJ”, broj 13/78);

– pravilnikom o izmenama i dopunama tehni~kih nor-

mativa za za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih

trafostanica („Slu`beni list SRJ”, broj 37/95);


skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za elek-

troenergetska postrojewa nazivnog napona iznad 1000 V(„Slu`beni list SFRJ”, broj 4/74);


skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za uze-

mqewa elektroenergetskih postrojewa nazivnog napona

iznad 1000 V („Slu`beni list SRJ”, broj 61/95);


sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za elektri~ne

instalacije niskog napona („Slu`beni list SFRJ”, br.

53/88, 54/88 i 28/95);


sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu obje-

kata od atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ”,

broj 11/96);


sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za sisteme od-

vo|ewa dima i toplote nastalih u poàru („Slu`beni list

SFRJ”, broj 45/83).

8. USLOVI OD INTERESA ZA NARODNU ODBRANU

Uslovi od interesa za odbranu utvr|uju se na osnovu

procene ugroènosti od ratnih dejstava i drugih opasno-

sti predmetnog i susednih podru~ja, procene potrebe orga-

nizovawa za{tite qudi i materijalnih dobara u ciqu o~u-

vawa qudskog i materijalnog potencijala, a u svemu prema

uslovima i zahtevima za prilago|avawe potrebama odbrane

zemqe izdatim od Ministarstva odbrane, Uprava za infra-

strukturu, int. broj 1497-5 od 11. maja 2006. godine, {to

podrazumeva obavezu izgradwe dvonamenskih skloni{ta u

skladu sa planiranom namenom objekta, s tim da se broj i

kapacitet skloni{ta planira prema broju angaòvanih

radnika u najbrojnijoj smeni.

Predmetno podru~je prema svom zna~aju ali i mogu}oj po-

vredqivosti predstavqa potencijalnu opasnost, ali sa dru-

ge strane ono je prema dominantnoj funkciji od izuzetnog

zna~aja za funkcionisawe u vanrednim uslovima. Stoga je

neophodno utvrditi i kategorisati za{titu podru~ja oko

energetskih objekata kao podru~ja pod posebnom za{titom.

U planu razraditi, definisati i planirati prostorno-

planske mere za{tite i spasavawa qudi, materijalnih do-

bara i za{tite ìvotne sredine u slu~aju elementarnih ne-

pogoda i tehni~ko-tehnolo{kih nesre}a koje mogu ugroziti

plansko podru~je primewuju}i sve pozitivne zakone.

Shodno vaè}im zakonskim propisima za sve planira-

ne visoke objekte definisati na~in obeleàvawa za uo~a-

vawe dawu i no}u i u uslovima smawene vidqivosti.


9. PROCENA POTREBNIH SREDSTAVA ZA

OPREMAWE I IZGRADWU LOKACIJE

Procena za izgradwu novih saobra}ajnica:

– povr{ina kolovoza novih saobra}ajnica iznosi oko

17.300 m2;

– jedini~na cena izgradwe iznosi oko 3000 din/m2.

Ukupno za izgradwu 17.300 H 3000 = 51.900.000,00 din,

odnosno oko 625.300 €.Procena za pro{irewe i osavremewavawe ostale in-

frastrukture je oko 100.000.000,00 din, odnosno oko

1.205.000 €.Procena potrebnih sredstava za izgradwu novih objeka-

ta i postrojewa

– blok B3 (bez postrojewa za odsumporavawe i novu do-

premu ugqa) oko 874.000.000 €;

– nova doprema ugqa oko 11.000.000 €;

– odsumporavawe za blok B3 oko 63.000.000 €;

– odsumporavawe blokova B1 i B2 oko 130.000.000 €;

– novi sistem transportovawa pepela i {qake za blo-

kove B1 i B2 oko 27.000.000 €;

– nova linija HPV oko 1.000.000 €.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Objekat Procewena vrednost u €––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Saobra}ajnice 625.300

Ostala infrastruktura 1.205.000

Novi objekti i postrojewa

Blok B3 874.000.000

Nova doprema ugqa 11.000.000

Odsumporavawe za blok B3 63.000.000

Odsumporavawe za blok B1 i B2 130.000.000

Novi sistem transportovawa

pepela i {qake za blokove B1 i B2 27.000.000

Nova linija HPV 1.000.000

Ukupno 1.107.830.300

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

10. PRAVILA ZA SPROVO\EWE PLANA

Planom su utvr|ena pravila ure|ewa i gra|ewa koja

predstavqaju osnov za izdavawe izvoda iz plana.

Ovaj plan predstavqa pravni i urbanisti~ki osnov za

izdavawe izvoda iz plana.

Istim su utvr|ena pravila ure|ewa i gra|ewa koja se

izvodom iz Plana utvr|uju za potrebe izrade i verifikaci-

je tehni~ke dokumentacije.

Za izgradwu pojedinih objekata na lokaciji, u skladu sa

Zakonom o proceni uticaja objekata na ìvotnu sredinu,

potrebno je izraditi Studiju o proceni uticaja na ìvot-

nu sredinu.

Za objekte postrojewa, prate}ih slu`bi, cevovode, tran-

sportne trake i drugo koji su u funkciji proizvodwe elek-

tri~ne energije, izvod iz plana i odobrewe za rekonstruk-

ciju, dogradwu, nadgradwu, adptaciju i sanaciju u skladu sa

~lanom 89. stav 4. Zakona o planirawu i izgradwi („Slu-

`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06) izdaje nadle`no Mi-

nistarstvo.

Za postoje}e i nove objekte ( portirnica, restoran, ambu-

lanta, objekti za sme{taj izvo|a~a i sli~no ) koji nisu na-

brojani u ~lanu 89. stav 4. Zakona o planirawu i izgradwi

(„Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), izvod iz plana i

odobrewe za rekonstrukciju, dogradwu, nadgradwu, adptaciju

i sanaciju izdaje gradska op{tina, odnosno grad Beograd.





Predsednik

Miroslav Negovanovi}, s. r.

Predsednik gradske op{tine Obrenovac, 30. decembra

2008. godine, na osnovu ~lana 52. Statuta gradske op{tine

Obrenovac („Slu`beni list grada Beograda”, broj 44/08),

~lana 33. stav 1. i ~lana 78. stav 1. Odluke o Upravi grad-

ske op{tine Obrenovac VI-13 br. 020-203 od 1. decembra

2008. godine („Slu`beni list grada Beograda”, broj 48/08),

po prethodno pribavqenom mi{qewu Ve}a gradske op{ti-

ne sa sednice odràne 30. decembra 2008. godine, doneo je

U P U T S T V O

O NAÊLIMA ZA UNUTRA[WU ORGANIZACIJU I

SISTEMATIZACIJU RADNIH MESTA U UPRAVI

GRADSKE OP[TINE OBRENOVAC

1. OSNOVNE ODREDBE

^lan 1.

Ovim upustvom se, u skladu sa Odlukom o Upravi grad-

ske op{tine propisuju:

– na~ela za unutra{wu organizaciju i sistematizaciju

radnih mesta u osnovnim organizacionim jedinicama

Uprave gradske op{tine;

– vrste organizacionih jedinica u sastavu osnovnih or-

ganizacionih jedinica, uslovi za wihovo obrazovawe i na-

~in organizovawa poslova;

– rukovo|ewe organizacionim jedinicama u sastavu;

– postupak za dono{ewe pravilnika o unutra{woj orga-

nizaciji i sistematizaciji radnih mesta u osnovnim orga-

nizacionim jedinicama Uprave gradske op{tine.

^lan 2.

Za obavqawe poslova lokalne uprave u Upravi gradske

op{tine obrazovane su osnovne organizacione jedinice

(odeqewa, stru~na slu`ba i kabinet) a Pravilnikom o or-

ganizaciji i sistematizaciji poslova u Upravi gradske op-

{tine mogu se obrazovati organizacione jedinice u sasta-

vu (odsek i slu`ba), u skladu sa uslovima utvr|enim ovim

upustvom.

Povereni poslovi dràvne uprave, po pravilu se oba-

vqaju u istoj osnovnoj organizacionoj jedinici sa poslo-

vima lokalne uprave, a izuzetno kada to priroda i obim po-

slova zahteva, mogu se organizovati i obavqati izvan orga-

nizacionih jedinica, odnosno kao samostalni.

^lan 3.

Unutra{wa organizacija i sistematizacija radnih me-

sta u Upravi gradske op{tine prilago|ava se delokrugu i

radnim procesima u osnovnoj organizacionoj jedinici ta-

ko da obezbe|uje:

1. prilago|enost unutra{we organizacije celini po-

slova osnovne organizacione jedinice,

2. stru~no, efikasno, racionalno i uskla|eno vr{ewe

poslova u osnovnoj organizacionoj jedinici,

3. zakonito i blagovremeno tj. aùrno odlu~ivawe u

upravnom postupku i

4. grupisawe istovrsnih ili srodnih i me|usobno pove-

zanih poslova u odgovaraju}oj celini osnovne organizaci-

one jedinice.

^lan 4.

Organizovawe poslova u Upravi gradske op{tine vr{i

se na osnovu slede}ih na~ela:

1. objediwavawe istih ili sli~nih, odnosno srodnih i

me|usobno povezanih poslova u odgovaraju}e celine unutar

osnovne organizacione jedinice;

2. zakonitog i efikasnog odlu~ivawa o pravima i oba-

vezama i na zakonu zasnovanim pravnim interesima gra|a-

na, preduze}a i drugih pravnih lica odnosno zakonitog i

blagovremenog odlu~ivawa u upravnom postupku;


3. stru~nog, efikasnog, racionalnog i uskla|enog oba-

vqawa poslova u organizacionoj jedinici;

4. ostvarivawa potpune i ravnomerne zaposlenosti i

odgovornosti svih zaposlenih u Upravi gradske op{tine;

5. efikasnost rukovo|ewa organizacionim jedinicama;

6. ostvarivawe saradwe u izvr{avawu poslova sa drugim

organizacijama i slu`bama Uprave grada Beograda i dru-

gim organima, organizacijama i slu`bama;

7. ostvarivawe saradwe sa resornim ministarstvima

Republike Srbije i odgovornosti za poverene poslove dr-

àvne uprave;

8. primewivawe savremenih metoda i sredstava rada;

9. blagovremenog i istinitog obave{tavawa javnosti o

radu Uprave gradske op{tine.

2. VRSTE ORGANIZACIONIH JEDINICA I USLO-

VI ZA WIHOVO OBRAZOVAWE

^lan 5.

Organizacione jedinice u Upravi gradske op{tine obra-

zuju se kao osnovne i kao organizacione jedinice u sastavu.

^lan 6.

Osnovne organizacione jedinice su odeqewa, Stru~na

slu`ba i kabinet predsednika gradske op{tine obrazova-

ni Odlukom o Upravi gradske op{tine Obrenovac.

Odeqewe, Stru~na slu`ba i kabinet predsednika grad-

ske op{tine se obrazuju za obavqawe srodnih, upravnih,

stru~nih i drugih izvornih poslova grada poverenih grad-

skoj op{tini i poslova dràvne uprave koji su zakonom po-

vereni gradu, odnosno gradskoj op{tini tj. obavqawe po-

slova za jednu ili vi{e oblasti iz delokruga Uprave grad-

ske op{tine radi objediwavawa poslova ve}eg broja nepo-

srednih izvr{ilaca.

Na radnim mestima u osnovnoj organizacionoj jedini-

ci i organizacionoj jedinici u sastavu vr{e se normativ-

ni, studijsko-analiti~ki, upravni, upravno-nadzorni, fi-

nansijsko-materijalni, informati~ki, dokumentacioni,

statisti~ko-evidencioni, stru~no-operativni, kancela-

rijski i drugi poslovi.

^lan 7.

U okviru odeqewa ili Stru~ne slu`be mogu se obrazovati

unutra{we organizacione jedinice kao jedinice u sastavu.

Kabinet predsednika gradske op{tine nema organiza-

cionih jedinica u sastavu.

Organizacione jedinice u sastavu mogu se obrazovati

kao odsek i slu`ba.

Organizacione jedinice u sastavu, zbog prirode poslo-

va umesto naziva odsek ili slu`ba mogu imati i druge na-

zive kao: kancelarija, info-centar, kwigovodstvo, rau~o-

vodstvo, pisarnica, daktilobiro, bife i sl.

^lan 8.

Odsek se obrazuje unutar odeqewa ili stru~ne slu`be

za obavqawe istih, sli~nih ili me|usobno povezanih po-

slova koji predstavqaju zaokruènu celinu ili koje je po-

trebno objediniti radi efikasnijeg izvr{avawa i kada je

za izvr{avawe tih poslova potreban ve}i broj izvr{ilaca.

Slu`ba se obrazuje unutar odeqewa za obavqawe istih

poslova i kada priroda i obim tih poslova zahteva izdva-

jawe istih od drugih sli~nih poslova unutar odeqewa.

3. RUKOVO\EWE ORGANIZACIONIM

JEDINICAMA

^lan 9.

Radom odeqewa i stru~ne slu`be rukovodi na~elnik.

Na~elnik odeqewa i Stru~ne slu`be organizuje rad ode-

qewa odnosno Stru~ne slu`be, stara se o pravilnom raspo-

redu poslova i izvr{avawu radnih du`nosti zaposlenih.

Kabinetom predsednika gradske op{tine rukovodi

{ef kabineta.

Na~elnika odeqewa, Stru~ne slu`be i {efa kabineta

raspore|uje na~elnik Uprave gradske op{tine, uz prethod-

nu saglasnost predsednika gradske op{tine.

^lan 10.

Radom organizacione jedinice u sastavu rukovodi:

1. Odsekom – {ef odseka;

2. Slu`bom – {ef slu`be;

[efa organizacione jedinice u sastavu raspore|uje na-

~elnik Uprave gradske op{tine.

^lan 11.

Na~elnik odeqewa ili Stru~ne slu`be obavqa organi-

zacione i najsloènije poslove u osnovnoj organizacionoj

jedinici, rukovodi wenim radom, vr{i raspored poslova

na neposredne izvr{ioce vode}i ra~una o ravnomernoj za-

poslenosti radnika, stara se o blagovremenom i kvalitet-

nom obavqawu poslova, shodno na~elima iz ~lana 4. ovog

uputstva.

^lan 12.

[ef, kao rukovodilac organizacione jedinice u sasta-

vu, obavqa najsloènije poslove jedinice u sastavu i stara

se o efikasnom i kvalitetnom vr{ewu poslova jedinice u

sastavu.

^lan 13.

Poslove rukovo|ewa osnovnom organizacionom jedini-

com obavqa radnik sa visokom stru~nom spremom, a poslo-

ve rukovo|ewa organizacionom jedinicom u sastavu radnik

sa najmawe vi{om stru~nom spremom.

4. NAÎN ORGANIZOVAWA POSLOVA

^lan 14.

Za izvr{avawe najsloènijih poslova Uprave, koji zah-

tevaju zajedni~ki rad radnika razli~itog profila iz dva

ili vi{e odeqewa ili Stru~ne slu`be, na~elnik Uprave

gradske op{tine moè obrazovati stalne ili povremene

komisije, radne grupe i druge oblike rada.

Na~elnik Uprave gradske op{tine odre|uje sastav ko-

misije, odnosno radne grupe, poslove, na~in rada i dina-

miku izvr{ewa poslova.

^lan 15.

Radi pra}ewa rada odeqewa i Stru~ne slu`be i ostva-

rivawa koordinacije u wihovom radu, na~elnik Uprave

gradske op{tine moè sazivati kolegijum u ~ijem radu u~e-

stvuju na~elnici odeqewa i Stru~ne slu`be, a po potrebi

i {efovi odseka i slu`bi.

5. POSTUPAK ZA DONO[EWE PRAVILNIKA

^lan 16.

Unutra{wa organizacija i sistematizacija radnih me-

sta u Upravi gradske op{tine ure|uje se pravilnikom.

Pravilnik o unutra{woj organizaciji i sistematiza-

ciji radnih mesta u Upravi gradske op{tine donosi na~el-

nik Uprave gradske op{tine, na predlog na~elnika odeqe-

wa i stru~ne slu`be, uz saglasnost Ve}a gradske op{tine.

^lan 17.

Pravilnik o unutra{woj organizaciji i sistematiza-

ciji radnih mesta sadrì deo koji ure|uje:

1. osnovne organizacione jedinice i organizacione je-

dinice u sastavu i wihov delokrug, odnosno poslove i me-

|usobne odnose;

2. rukovo|ewe organizacionim jedinicama iz prethodne

ta~ke, ovla{}ewa i odgovornosti rukovodilaca organiza-

cionih jedinica;


3. na~in saradwe organizacionih jedinica sa drugim

organizacionim jedinicama;

4. ukupan broj zaposlenih u Upravi gradske op{tine.

i deo koji ure|uje sistematizaciju radnih mesta po

osnovnim organizacionim jedinicama odnosno:

1. ukupan broj radnih mesta u organizacionoj jedinici,

naziv i opis poslova za svako radno mesto ili grupu rad-

nih mesta i potreban broj izvr{ilaca;

2. uslove za obavqawe poslova svakog radnog mesta;

3. radna mesta na koja se mogu primiti pripravnici, od-

nosno pripravnici volonteri.

Uslovi za sticawe zvawa i zanimawa zaposlenih lica u

Upravi gradske op{tine utvr|uju se pravilnikom iz pret-

hodnog stava ovog ~lana u skladu sa zakonom.

Koeficijenti i drugi kriterijumi za obra~un i ispla-

tu plata zaposlenih lica u Upravi gradske op{tine, utvr-

di}e se posebnom odlukom Skup{tine gradske op{tine u

skladu sa op{tim aktom koji donosi nadle`ni organ gra-

da Beograda.

6. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 18.

Ovo uputstvo stupa na snagu narednog dana od dana ob-

javqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Stupawem na snagu ovog uputstva prestaje da vaì Upu-

tstvo Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Obrenovac

VI-16 br. 020-1/5 od 16. januara 2001. godine.

Predsednik gradske op{tine Obrenovac

VI-15 br. 020-1/91, 30. decembra 2008. godine

Predsednik

@eqko Joveti}, s. r.

MLADENOVAC

Skup{tina gradske op{tine Mladenovac na sednici

odrànoj 26. decembra 2008. godine, na osnovu ~lana 54. Za-

kona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, br.

47/03 i 34/06), ~lana 84. Statuta gradske op{tine Mladeno-

vac („Slu`beni list grada Beograda”, broj 42/08) i ~lana

11. Odluke o organizaciji organa op{tine Mladenovac

(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 16/04), donela je

P L A N D E T A Q N E R E G U L A C I J E

„BATA[EVO” IZME\U ULICA VARDARSKE,

SMEDEREVSKI PUT, FRU[KOGORSKE, MILANA

BLAGOJEVI]A I SAVSKE U MLADENOVCU

I – UVOD

1. PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU

I DONO[EWE PLANA

1.1. Pravni osnov

Pravni osnov za izradu i dono{ewe plan detaqne regu-

lacije, sadrì se u odredbama:

– Zakona o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik

RS”, br. 47/03 i 34/06),

– Odluke o gra|evinskom zemqi{tu („Slu`beni list

grada Beograda”, broj 29/03),

– Odluke o odre|ivawu javnog gra|evinskog zemqi{ta

na teritoriji op{tine Mladenovac („Slu`beni list gra-

da Beograda”, broj 25/03),

– Pravilnika o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{e-

wa stru~ne kontrole urbanisti~kog plana, kao i uslovima

i na~inu stavqawa plana na javni uvid („Slu`beni gla-

snik RS”, broj 12/04),

– Odluke o pripremawu Plana detaqne regulacije „Ba-

ta{evo”, izme|u ulica Vardarske, Smederevski put, Fru-

{kogorske, Milana Blagojevi}a i Savske u Mladenovcu,

broj 9-006-1-6/4/08-I od 29. septembra 2008. godine („Slu-

`beni list grada Beograda”, broj 37/08).

1.2. Planski osnov

Planski osnov sadrì se u Generalnom planu Mlade-

novca 2021. („Slu`beni list grada Beograda”, broj 9/05).

1.3. Ciq izrade plana detaqne regulacije

Predmetna lokacija nalazi se u obuhvatu Generalnog

plana Mladenovca 2021, u zoni {irem gradskom podru~ju u

zoni u kojoj je predvi|ena namena porodi~nog stanovawa.

Planom je obuhva}en prostor oko ulica Smederevski put,

Vardarska, Savska, Milana Blagojevi}a i Fru{kogorske.

Ciq izrade plana je formirawe planske i pravne osno-

ve za izgradwu objekata i formirawe saobra}ajnica radi

pristupa parcelama i:

– omogu}iti ure|ewe i izgradwu predmetnog podru~ja u

skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, kroz razradu u

odgovaraju}em urbanisti~kom planu, ~ime se sti~u uslovi

za izdavawe odgovaraju}ih odobrewa za izgradwu,

– obezbediti povr{ine za javno gra|evinsko zemqi{te,

– obezbediti adekvatnu za{titu ìvotne sredine, tako

da ne budu ugroèni kvalitet vode vazduha i zemqi{ta,

– obezbediti adekvatnu za{titu za o~uvawe kulturnog

nasle|a i kulturnih vrednosti,

– obezbediti adekvatnu komunalnu, infrastrukturnu

opremqenost prostora, u skladu sa planiranom namenom

zemqi{ta.

Inicijativa je pokrenuta od strane predsednika grad-

ske op{tine Mladenovac i Op{tinskog ve}a.

2. OBUHVAT PLANA

Obuhvat plana je prostor na jugoisto~noj granici Gene-

ralnog plana Mladenovca 2021. Prostor je oivi~en ulica-

ma Vardarskom, Smederevski put, Fru{kogorska, Milana

Blagojevi}a i Savske u Mladenovcu.

Povr{ina plana je oko 39,00 ha.

2.1. Granica plana detaqne regulacije

Granica obuhvata plana je prostor oko ulica Vardar-

ske, Smederevski put, Fru{kogorske, Milana Blagojevi}a

i Savske. Granica je definisana spoqnom me|nom linijom

katastarskih parcela broj: 5123/1, 5807/1, 4872, 4877/3, KO

Varo{ Mladenovac, se~e kp. br. 4593/1, spoqnom me|nom

linijom kp. br. 4054/6, se~e 4054/5, 4055/9, 4055/8, 4055/7,

4055/6, KO Kova~evac, nastavqa spoqnom me|nom linijom

kp. br. 4878/1 KO Varo{ Mladenovac, se~e 4055/1, 4058/1,

4059/1, 4063/2, 4064/2, 4064/1, 5718/1, 5718/3, 5718/4, 5718/5,

5718/6, 6281 KO Kova~evac, se~e kp.br. 5005 KO Varo{

Mladenovac, se~e kp. br. 6280, 6279, 6296, 6297, 6299, KO

Kova~evac.

Ukupna povr{ina obuhvata Plana je oko 39,00 ha. Gra-

nica plana prikazana je u grafi~kom prilogu broj 1. „Ka-

tastarsko topografski plan sa granicom plana” R 1:1.000.

2.2. Popis katastarskih parcela

Predlog katastarskih parcele koje su u obuhvatu plana

detaqne regulacije pripadaju katastarskim op{tinama Va-

ro{ Mladenovac i Kova~evac.

Planom su obuhva}ene slede}e cele katastarske parcele u

KO Varo{ Mladenovac: 5013, 5012, 5011, 5015, 5016, 5017,

5018, 5014, 5010, 5009, 5008, 5019, 5020, 5021, 5022, 5023, 5024,

5026/7, 5026/6, 5026/5, 5027, 5026/4, 5026/1, 5026/2, 5026/3, 5025,

5028, 5029, 5030, 5031, 5032, 5033, 5034, 5035/1, 5035/2, 5038/1,


5044, 5043, 5045, 5046, 5047, 5048, 5049, 5042, 5041, 5040, 5051,

5050, 5052/1, 5069, 5070/8, 5064, 5063, 5066, 5059/2, 5059/3,

5059/4, 5053/1, 5058/2, 5057, 5056, 5054/1, 5007, 5006, 5055/1,

5058/1, 5059/1, 5061, 5062, 5065, 5066, 5067/2, 5067/1, 5068/1,

5068/2, 5071/5, 5070/1, 5071/4, 5071/3, 5071/2, 5071/1, 5071/6,

5071/7, 5070/2, 5070/3, 5070/4, 5070/5, 5070/6, 5070/7, 5070/9,

5038/4, 5038/3, 5038/2, 5036, 5037, 5052/3, 5052/2, 5099/4, 5099/3,

5097, 5087/1, 5080, 5081, 5039, 5079, 5078, 5077, 5076, 5075/1,

5082/1, 5082/2, 5082/3, 5084/3, 5084/7, 5088/2, 5088/1, 5086, 5089,

5096/2, 5095/2, 5099/1, 5095/1, 5103, 5102, 5104, 5105, 5106, 5107,

5108, 5094, 5091, 5090, 5075/2, 5074, 5073/4, 5073/3, 5073/2,

5073/1, 5073/5, 5073/6, 5070/10, 5072/4, 5072/3, 5072/2, 5072/1,

5083/1, 5084/2, 5084/1, 5085/1, 5092, 5093, 5109, 5111, 5112, 5113,

5115, 5116, 5117/1, 5117/2, 5119/1, 5119/2, 5110, 5122, 5121, 5120,

5101, 5100, 5099/2, 5098/1, 5098/2, deo 5123/1, 5123/2, 5807/1,

5807/2, 5004/2, 5004/3, 5054/3, 5054/2, 5055/3, 5055/2, 5000/2,

4999/3, 4999/4, 4990/2, 4989/2, 4986/2, 4985/2, 5067/3, 5068/3,

5083/2, 5084/6, 5085/2, 5114, 5004/1, 5005, 5001, 5002, 5003,

5000/1, 4999/1, 4999/2, 4990/1, 4991, 4989/1, 4984/3, 4984/2, 4985/1,

4986/1, 4994, 4993, 4992, 4995, 4998, 4997, 4996, 4988, 4987, 4983,

4982, 4984/1, 4981/2, 4981/1, 4977, 4978/2, 4978/1, 4980, 4879,

4972, 4973/1, 4973/2, 4974, 4975, 4976/1, 4976/3, 4976/2, 4976/6,

4976/5, 4976/4, 4960, 4961/1, 4961/2, 4959/2, 4956/5, 4956/4, 5955,

4956/3, 4956/2, 4956/1, 4959/1, 4970, 4971, 4968, 4969, 4962, 4958,

4957, 4955/1, 4954, 4953, 4952, 4949, 4948, 4947, 4946, 4945, 4944,

4943, 4942/1, 492/2, 4941, 4950, 4951, 4940, 4939, 3938, 4937, 3933,

4934, 4935, 4936, 4932, 4931, 4930, 4929, 4928/1, 4928/2, 4924,

4923, 4921, 4925, 4926, 4927, 4920, 4919, 4918, 4917, 4916, 4915,

4914, 4913, 4912, 4911, 4922, 4963, 4964, 4965, 4966, 4967, 4901,

4909, 4908, 4907, 4906, 4905, 4910/1, 4910/2, 4910/3, 4902, 4903,

4904, 4899, 4900, 4898, 4897, 4896, 4895, 4894, 4893, 4892, 4991,

4890, 4889, 4888, 4887, 4886, 4885, 4884, 4883, 4882/2, 4882/1,

4879/6, 4881/2, 4880/1, 4880/2, 4880/3, 4879/1, 4879/2, 4879/3,

4879/4, 4879/5, 4878/2, 4878/3, 4878/4, 4878/5, 4878/6, 4878/1,

4878/7, 4878/8, 4878/9, 4879/7, 4879/8, 4879/9, 4879/10, 4879/11,

4879/12, 4877/1, 4877/2, 4877/3, 4872, 4873, 4874, 4875, 4876, i deo

5807/1, i katastarske parcele u KO Kova~evac deo 4593/1,

4054/6, deo 4054/5, deo 4055/9, deo 4055/8, deo 4055/7, deo 4055/6,

deo 4055/1, deo 4058/1, 4058/1, deo 4059/1, deo 4063/2, deo 4064/2,

deo 4064/1, deo 5718/1, deo 5718/3, deo5718/4, deo 5718/5, 5718/6,

deo 6281, deo 6280, deo 6279, deo 6296, deo 6297 i deo 6299.

2.3. Podloge za izradu plana

Za potrebe izrade plana pribavqena je aùrirana kata-

starska podloga u analognom obliku (R=1:2500) overena od

strane Republi~kog geodetskog zavoda – Centar za katastar

nepokretnosti Mladenovac. Katastarska podloga je sastav-

ni deo dokumentacije plana.

Ortofoto podlogu za teritoriju op{tine Mladenovac u

digitalnom obliku (R=1:5000) izradilo je Preduze}e za

kartografiju „Geokarta” d.o.o. i ona je posluìla za izra-

du izvoda {ire situacije.

Program plana izra|en je na overenoj katastarsko topo-

grafskoj podlozi izra|enoj od strane geodetskog biroa

„Terra” iz Mladenovca koja je overena od strane Republi~-

kog geodetskog zavoda – Centra za katastar nepokretnosti

Mladenovac.

II – PRAVILA URE\EWA

3. KONCEPT PROGRAMA PLANA

Programom plana utvrdili smo da je mogu}e predmetni pro-

stor, koristiti u svrhu izgradwe stambenih objekata u {irem

gradskom podru~ju i izgradwu saobra}ajnica. Ovim planom mo-

gu}e ostvariti poboq{awe gra|evinskog fonda i omogu}iti

formirawe kvalitetnih stambenih blokova. Nema smetwi u

smislu zauzetosti prostora drugim objektima ili drugim re-

zervisanim namenama, a postoje}a mreà infrastrukture se

moè prilagoditi potrebama planirane izgradwe.

Programom je ustanovqeno da postoji zona od interesa

za{tite kulturnog nasle|a odnosno evidentiran prostor

arheolo{kog lokaliteta „Bata{evo” kao vi{eslojnog ar-

heolo{kog nalazi{ta, koje zahteva posebne uslove o~uvawa

i za{tite.

Postoje ograni~ewa u urbanizaciji na delu lokacije u

pogledu inìwersko geolo{kih uslova za izgradwu, obzi-

rom da je svrstan u kategoriju nepovoqnih terena.

Nema smetwi i posebnih zahteva sa aspekta o~uvawa am-

bijentalnih celina i za{tite i o~uvawa prirodnih dobara.

Plan namena povr{ina prikazan je u grafi~kom prilo-

gu broj 3 „Plan namene povr{ina sa podelom na celine” u

R 1:1.000.

3.1. Podela na prostorne celine

Planirane namene povr{ina definisane su kroz raz-

li~ite na~ine kori{}ewa zemqi{ta gde je osnovna podela

na dve Zone: Javno i Ostalo gra|evinsko zemqi{te, a u

okviru ovih zona postoje dve razli~ite prostorne celine u

okviru kojih se nalaze blokovi i to:

Zona 1 Javno gra|evinsko zemqi{te

Zona 2 Ostalo gra|evinsko zemqi{te

– Prostorna celina „A” porodi~no stanovawe Blokovi

od 1 do 17

– Prostorna celina „B” porodi~no stanovawe sa ogra-

ni~ewima u urbanizaciji Blokovi od 17 do 22

Zona 1

Javno gra|evinsko zemqi{te

U okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta razlikujemo:

1. Postoje}e javno zemqi{te

Na osnovu Odluke o odre|ivawu javnog gra|evinskog ze-

mqi{ta na teritoriji op{tine Mladenovac, odre|ene su

slede}e katastarske parcele:

– Kp. br. 5123/1, 5807/1, 4901, 5005, 5052/1, 5070/9, sve u

KO Mladenovac Varo{.

Povr{ine postoje}eg gra|evinskog zemqi{ta prikaza-

ne su u tabeli br. 1.

2. Planirano javno zemqi{te

Planom se predvi|a formirawe povr{ina javnog gra-

|evinskog zemqi{ta za potrebe saobra}ajnica i infra-

strukture.

Mreòm saobra}ajnica unutar obuhvata plana, obezbe-

|uje se formirawe stambenih blokova i pristup gra|evin-

skim parcelama namewenih za porodi~no stanovawe u {i-

rem gradskom podru~ju.

Spoqni saobra}ajni sistem ~ine dve saobra}ajnice i to:

– saobra}ajnica prvog reda i to ulica Vardarska

– saobra}ajnica drugog reda i to ulica Smederevski put

Unutra{wi saobra}aji sistem je mreà saobra}anica

koje formiraju blokove, sverstane su u dve kategorije i to:

– sabirne saobra}anice (Milana Blagojevi}a i Sime

Matavuqa)

– stambene ulice, (sve ostale ulice)

Sabirne saobra}ajnice u okviru pojasa regulacije ovih

saobra}ajnica je kolovozna konstrukcija {irine 6,0 m i

obostrano pe{a~ka komunikacija {irine 2h2,0 m {to ~i-

ni ukupan pojas regulacije od 10,0 m.

Ulica Milana Blagojevi}a kao sabirna saobra}ajnica

deli prostor po sredini i pruà se od ulice Vardarske ka

severu, do ulice Fru{kogorske, odnosno Smederevskog pu-

ta. Na ovu saobra}ajnicu, upravno, je formirana mreà

stambenih ulica koje formiraju blokove.

Tako|e woj upravna je i druga sabirna ulica Sime Ma-

tavuqa, koja spaja prostor sa ulicom Smederevski put.

Stambene saobra}ajnice u okviru pojasa regulacije ovih sa-

obra}ajnica je kolovozna konstrukcija {irine 5,0 m i obo-

strano pe{a~ka komunikacija {irine 2h1,5 m {to ~ini uku-

pan pojas regulacije od 8,0 m. Osim „ulice 9” koja ima pojas re-

gulacije 7,5 m, kolovoz 5,0 m i pe{a~ka komunikacija 1+1,5 m.

Mreà stambenih saobra}ajnica formira blokove u okvi-

ru kojih se inicira formirawe pravilnih gra|evinskih par-

cela i postavqawe infrastrukture u pojas regulacije.


Tabela 1. Planirane parcele javnog gra|evinskog

zemqi{ta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Oznaka novoformirane povr{ina Delovi k.p. od kojih je nastala

parcele javnog gra|. zem. ari planirana parcela javnog gra|.

zemqi{ta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Petra Ko~i}a „A” 21,50 Delovi kp. br.: 5011, 5015, 5016, 5017,

cela 5021, cela 5026/5, 5038/1, 5044,

5043, 5045, 5030, 5031, 5042, 5032,

5033, 5034, 5041, 5040, 5035/2

Dositejeva „B” 20,75 Cela 5053/1, delovi 5009, 5014, 5018,

5019, 5026/3, 5026/2

Ulica 1 „V” 20,00 Delovi 5070/4, 5065, 5062, 5061, 5059,

5055/1, 5054/1, 5008

Ulica 2 „G” 18,00 Delovi 5071/4, 5067/2, 5062, 5061,

5059/1, 5058/1, 5055/1, 5054/1, 5007,

5006,

Sime Matavuqa levo „D1” 21,80 Delovi 5068/2, 4981/2, 4991/1, 5003/2,

4984/3, 5068/3, 4985/2, 5076/3, 4986/2,

4989/2, 4990/2, 4999/4, 4999/3, 5000/2,

5055/3, 5054/3, 5004/3, 5004/1, 5054/2,

5055/2, 5000/1, 4999/1, 4999/2, 4990/1,

4989/1, 4986/1, 4985/1

Sime Matavuqa

desno „D2” 26,00 Delovi 5083/2, 5084/6, 5085/2, 5083/1,

5084/1, 5085/1, 5092, 4959/2, 5114,

4959/1, 5093, 4956/5, 4956/4, 5109,

4955/2, 5111, 5112, 5113, 5115,

Ulica 3 levo „\1” 17,50 Delovi 4981/1, 4984/1, 4985/1, 4986/1,

4989/1, 4991, 4999/2, 4999/1, 4998, 5001,

5002, 5003, 5004/1

Ulica 3 desno „\2” 14,00 Delovi 4978/2, 4978/1, 4981/1, 4976/3,

4976/4, 4961/1, 4959/1, 4956/2, 4956/1,

4955/1, 4954

Ulica 4 levo „E1” 14,40 Delovi 4981/1, 4984/1, 4985/1, 4986/1,

4989/1, 4991, 4995, 4989, 5001, 5002,

5003

Ulica 4 desno „E2” 14,50 Delovi 4981/1, 4980, 4978/1, 4975,

4970, 4962, 4958, 4957, 4936

Ulica 5 levo „@1” 13,85 Delovi 4981/1, 4984/1, 4985/1, 4986/1,

4988, 4993, 4995, 4997, 4996, 5001,

5002, 5003

Ulica 5 desno „@2” 15,75 Delovi 4981/1, 4980, 4979, 4975,

4973/2, 4974, 4970, 4962, 4958, 4957,

4929

Ulica 6 „Z” 10,75 Delovi 4882/1, 4872/12, 4879/11,

4879/10, 4879/9, 4879/8

Savska „I1” 99,30 Delovi 4981/1, 4982, 4983, 4058/2,

4985/1, 4059/1, 4063/2, 4064/2, 5002,

5003, 5718/1, 5718/3, 5718/4, 5718/5,

5718/6, 6281, 5004/1, 6280, 6279, 6296,

6297, 5008, 6299

Savska 1 „I2” 13,00 Delovi 4970, 4971, 4901

Savska 2 „I3” 14,30 Delovi 4879/6, 4882/1, 4901, 4892,

4893, 4894, 4899

Mlinarska „J” 10,20 Delovi 4922, 4923, 4963, 4964, 4965,

4966, 4967

Ulica 7 „K” 27,30 Delovi 4928/02, 4924, 4929, 4930,

4931, 4932, 4935, 4936, 4939, 4942/1,

4954

Ulica 10 „L” 23,20 Delovi 5070/10, 5083/1, 5084/2, 5084/1,

5085/1, 5092, 5093, 5109, 5110, 5117

Ulica 9 „M” 17,10 Delovi 5085/1, 5086, 5084/3, 5080,

5039

Ulica 8 „N” 15,30 Delovi 5109, 5108, 5093, 5107, 5106,

5104, 5103, 5099/1

Li~ka „W” 28,50 Delovi 5110, 5119/1, 5119/2, 5122,

5121, 5120, 5102, 5101, 5099/1, 5099/4,

5099/2, 5098/1, 5099/3, 5087/1, 5052/2,

5038/2, 5080, 5038/3, 5038/4, 5039

Milana Blagojevi}a „O” 99,30 Delovi 5035/2, 5052/1, 5070/9, 5070/1,

5068/3, 5083/2, 4989/1, 4055/1, 4055/2,

4055/8, 4878/1, 4055/6, 4877/3

Ukupno planirano javno

gra|evinsko zemqi{te 576,30 ari

Ukupno postoje}e javno

gra|evinsko zemqi{te 230,80 ari Delovi kp. br. 5123/1 (deo ul.

Vardarska), 5807/1 (deo ul.

Smederevski Put), cele kp.br 4901,

5005, 5052/1, 5070/9

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Zona 2

Ostalo gra|evinsko zemqi{te

– Celina „A” – porodi~no stanovawe

Blokovi od 1 do 17

Ova zona predstavqa blokove porodi~nog stanovawa koji

su oivi~en regulacionim linijama novoplaniranih ulica.

Formira se otvoreni tip stambenog bloka.

Mogu se graditi objekti porodi~nog stanovawa i to

slobodno stoje}i objekti, objekti u nizu, dvojni stambeni

objekti. Objekti mogu imati podrumske etaè.

U okviru ovog bloka dozvoqena je i rekonstrukcija, sa-

nacija i adaptacija postoje}ih stambenih objekata do para-

metara definisanih ovim planom.

U objektima namewenim porodi~nom stanovawu dozvo-

qena je izgradwa prostora namewenih delatnostima u pri-

zemqu objekta ili delu objekta, s tim da proporcijski od-

nos ne prelazi vrednost stanovawe delatnost 60% : 40%.

Delatnosti koje se mogu organizovati su one koje neugro-

àvaju ìvotnu sredinu i ne remete konfor stanovawa su-

seda. To su trgovina, poslovawe, uslu`ne delatnosti, mawe

proizvodne delatnosti.

Na parceli se moè izgraditi drugi objekat i to po-

mo}ni objekat ili poslovni objekat tako da se ukupni pa-

rametri plana ne prekora~e, a u pogledu namena da se ispo-

{tuju gore navedena ograni~ewa.

Parcele koje se formiraju potrebno je da budu pribli-

`no pravougaone sa izlazom na javni put.

Nije dozvoqeno postavqawe monta`nih objekata – kio-

ska o okviru parcele namewene stanovawu.

Mogu}e je izdati izvod iz plana za pristupne privatne

prolaze.

Ukoliko se grade objekti kompatibilne namene prime-

wuju se parametri kompatibilne namene.

– Celina „B” – porodi~no stanovawe sa ograni~ewima

u urbanizaciji blokovi od 17 do 22

U ovoj celini mogu se graditi porodi~ni objekti isto

kao u celini „A” uz po{tovawe ograni~ewa i to:

– ograni~ewa sa aspekta za{tite i o~uvawa arheolo-

{kog lokaliteta koji uìva prethodnu za{titu, lokalitet

„Bata{evo”. U okviru arheolo{kog lokaliteta neophodno

je pre izgradwe objekata ili bilo kakve infrastrukture,

prethodno obaviti arheolo{ka istraìvawa i obezbediti

stalni arheolo{ki nadzor tokom izvo|ewa zemqanih rado-

va. Ova ograni~ewa neophodno je uvrstiti kao uslov prili-

kom izdavawa Izvoda iz ovog plana.

– ograni~ewa u pogledu inìwersko-geolo{ki nepo-

voqnih terena. U okviru nepovoqnih inìwersko geolo-

{kih terena potrebno je izvr{iti poboq{awe stabilno-

sti padina, obzbe|ewe objekata i melioracionih mera, {to

zahteva prethodnu detaqnu analizu inìwersko geolo-

{kim istraìvawima. Radi definisawa oblika sanacio-

nih i melioracionih mera neophodno je uraditi projekat

sanacije {ireg podru~ja ukoliko se to utvrdi izvr{enim

analizama.

U grafi~kom prilogu broj 3 „Plan namene povr{ina sa

podelom na celine” definisane su povr{ine u okviru ko-

jih se moraju primeniti navedene mere.

Tabela 2. Prikaz povr{ina stambenih blokova

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Celina Oznaka Povr{ina

bloka (ha,ar,m)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„A” 1. 01.47.15

2. 01.65.68

3. 02.15.04

4. 01.66.19

5. 01.48.41

6. 01.66.19

7. 01.21.96

8. 01.11.73

9. 00.81.86


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Celina Oznaka Povr{ina

bloka (ha,ar,m)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

10. 02.10.00

11. 00.82.25

12. 01.12.41

13. 01.32.63

14. 02.09.60

15. 01.10.30

16. 01.10.30

Ukupno 22.91.70

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„B” 17. 01.15.90

18. 01.95.64

19. 01.48.44

20. 00.59.69

21. 00.89.43

22. 01.92.11

Ukupno 08.01.20

UKUPNO 30.91.50

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 3. Bilans povr{ina ostvareni parametri

po celinama

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Namena zemqi{ta Povr{ina %

(ha,ar,m)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Javno Planirano javno

gra|evinsko gra|evinsko zemqi{te 05.76.30 14,78%

zemqi{te postoje}e javno

gra|evinsko zemqi{te 02.16.80 5.56%

javno zelenilo 00.14.00 0.36%

Bilans javnih povr{ina 08.07.10 20,70%

Ostalo porodi~no stanovawe

gra|evinsko celina „A” 22.91.70 58,76%

zemqi{te porodi~no stanovawe

celina „B” 08.01.20 20,54%

Bilans povr{ina ostalog zemqi{ta 30.92.90 79,30%

UKUPNO: 39.00.00 100,00%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

4. PRAVILA REGULACIJE I NIVELACIJE

4.1. Pravila regulacije

Prostor plana regulacionim linijama je podeqen na

povr{ine gra|evinskog zemqi{ta i ostalog gra|evinskog

zemqi{ta. Sve regulacione linije definisane su geodet-

skim elementima za obeleàvawe u odnosu na osovinu sao-

bra}ajnica, u grafi~kom prilogu broj 4 „Plan nivelacije

i regulacije” R 1:1000.

4.2.Pravila nivelacije

Planirana nivelacija terena postavqena je u odnosu na

postoje}u nivelaciju obodnih saobra}ajnica prvog i dru-

gog reda i postoje}u uli~nu mreù. Planirane ulice nive-

laciono se vezuju za kontaktne, ve} nivelaciono definisa-

ne prostore, a u odnosu na postoje}i teren, imaju odgovara-

ju}e podu`ne i popre~ne padove.

Planom je definisana nivelacija javnih povr{ina iz

koje proizilazi i nivelacija okolnog prostora. Visinske

kote raskrsnica ulica definisane su na grafi~kom pri-

logu broj 4 „Plan nivelacije i regulacije” R 1:1000.

4.3. Instrumenti regulacije prostora

Regulaciona linija

Ovim planom odre|ene su i posebno ozna~ene gra|evin-

ske parcele javnog gra|evinskog zemqi{ta a definisane

su geodetskim elementima za obeleàvawe u grafi~kom

prilogu broj 5 „Granica javnog i ostalog gra|evinskog ze-

mqi{ta” R 1:1.000.

Regulacione linije su definisane odstojawem od osovi-

ne saobr}ajnica a obuhvataju ukupan koridor saobr}ajnica

(kolovoz, pe{a~ke povr{ine). Regulacione linije definisa-

ne su grafi~kim prilogom broj 4. „Plan nivelacije i regula-

cije”. Na regulacionu liniju postavqaju se ograde parcela.

Gra|evinska linija

Gra|evinska linija se ovim planom utvr|uje u odnosu na

regulacionu liniju. Gra|evinski objekat postavqa se svo-

jom glavnom fasadom na gra|evinsku liniju odnosno unu-

tar gra|evinske linije.

Podzemna gra|evinska linija je linija temeqewa objek-

ta i moè biti postavqena u pojasu izme|u gra|evinske u

regulacione linije.

Odstojawe izme|u gra|evinske i regulacione linije je

min. 3,0 m. Ostala rastojawa su definisana grafi~kim

prilogom broj 4 „Plan nivelacije i regulacije”. U zonama

izgra|enosti objekata gra|evinska linija se odre|uje na

osnovu pozicije ve}ine izgra|enih objekata.

Visinska regulacija

Visina objekta je rastojawe od nulte kote objekta do kote

slemena ili venca objekta. Nulta kota objekta je ta~ka prese-

ka linije terena i vertikalne ose objekta. Visina objekta na

strmom terenu sa nagibom od ulice (naniè), kad je nulta ko-

ta objekta nià od kote javnog puta predstavqa rastojawe od

kote nivelete puta do kote slemena (venca). Ukoliko se

objektu pristupa sa dve saobra}ajnice na razli~itim kotama,

merodavna je kota nivelete vi{e saobra}ajnice.

Visinska regulacija odre|ena je brojem nadzemnih eta-

à (P+n) gde se jedna etaà ra~una u prose~noj vrednosti

oko 3,0 m (objekti kompatibilnih namena kao {to su: po-

slovni prostori, izlo`beni saloni, sve~ane dvorane, pro-

izvodni prostori i ostali prostori koji to po svojoj

funkciji zahtevaju, mogu imati visinu ve}u od 3,0 m). Mak-

simalna spratnost objekata u pojedinim celinama defini-

sana je u grafi~kom prilogu broj 3 „Plan namene povr{i-

na sa podelom na celine”.

Kota poda prizemqa u okviru plana treba minimalno da

bude u visini nivelete saobr}ajnice (merodavna je vi{a

saobra}ajnica).

Visina nadzitka stambene potkrovne etaè iznosi naj-

vi{e 1,80 m, ra~unaju}i od kote poda pokrovne etaè do

ta~ke preloma krovne kosine.

5. REGULACIJA SAOBRA]AJNIH POVR[INA

5.1. Uslovi za izgradwu saobra}ajne mreè

A. Spoqni saobra}ajni sistem kompleksa

Spoqni saobra}ajni sistem ~ine dve saobra}ajnice i to:

– saobra}ajnica prvog reda i to ulica Vardarska

– saobra}ajnica drugog reda i to ulica Smederevski put

B. Unutra{wi saobra}ajni sistem kompleksa

Unutra{wi saobra}aji sistem je mreà saobra}anica

koje formiraju blokove, sverstane su u dve kategorije i to:

– sabirne saobra}anice, (Milana Blagojevi}a i Sime

Matavuqa);

– stambene ulice, (sve ostale ulice).

Sabirne saobra}ajnice u okviru pojasa regulacije ovih

saobra}ajnica je kolovozna konstrukcija {irine 6,0 m i

obostrano pe{a~ka komunikacija {irine 2 h 2,0 m {to ~i-

ni ukupan pojas regulacije od 10,0 m.

Ulica Milana Blagojevi}a kao sabirna saobra}ajnica

deli prostor po sredini i pruà se od ulice Vardarske ka

severu, do ulice Fru{kogorske, odnosno Smederevskog pu-

ta. Na ovu saobra}ajnicu, upravno, je formirana mreà

stambenih ulica koje formiraju blokove.

Tako|e woj upravna je i druga sabirna ulica Sime Ma-

tavuqa, koja spaja prostor sa ulicom Smederevski put.

Stambene saobra}ajnice u okviru pojasa regulacije ovih sa-

obra}ajnica je kolovozna konstrukcija {irine 5,0 m i obo-

strano pe{a~ka komunikacija {irine 2h1,5 m {to ~ini uku-

pan pojas regulacije od 8,0 m. Osim „ulice 9” koja ima pojas re-

gulacije 7,5 m, kolovoz 5,0 m i pe{a~ka komunikacija 1+1,5 m.


Mreà stambenih saobra}ajnica formira blokove u okvi-

ru kojih se inicira formirawe pravilnih gra|evinskih par-

cela i postavqawe infrastrukture u pojas regulacije.

U okviru stambenih ulica planiran je i jedan kolski

prolaz {irine 6,0 m, ~ija je izgradwa zapo~eta na inici-

jativu vlasnika parcele.

5.2. Miruju}i saobra}aj

Pravilima gra|ewa u ovog plana obaveza je da se potre-

ban broj parking mesta obezbedi u okviru sopstvene parce-

le. Iz tog razloga a obzirom na namenu porodi~nog stano-

vawa, u okviru obuhvata plani nije predvi|en parking pro-

stor u pojasu regulacije uli~ne mreè.

5.3. Pe{a~ki saobra}aj

Za odvijawe pe{a~kog saobra}aja planirane su saobra-

}ajnice sa obostranim pre{a~kim trotoarima {irine u

zavisnosti od ranga saobra}ajnice i to 1,5 m (izuzetno 1,0

m) u stambenim saobra}ajnicama i 2,0 m u sabirnim sao-

bra}ajnicama.

5.4. Autobuski saobra}aj

U obuhvatu plana odvija se javni linijski autobuski sa-

obra}aj ulicom Vardarskom i ulicom Smederevski put. U

pojasu regulacije postoje ni{e za autobuski saobra}aj.

Planirano je novo autobusko stajali{te po zahtevu

Odeqewa za komunalno stambene i urbanisti~ke poslove

broj 7-344-78/08, koji je stigao u vreme izrade plana. Nova

lokacija je u ulici Smederevski put, blizu raskrsnice sa

ulicom Makedonskom. U grafi~kom prilogu broj 5 „Plan

saobra}aja” i „Plan namene” prkazana su postoje}a i pla-

nirano autobusko stajali{te.

U obuhvatu plana saobra}ajnice imaju planirane regu-

lacione {irine koje mogu zadovoqiti potrebe za odvija-

wem javnog linijskog autobuskog saobra}aja.

5.5. Biciklisti~ki saobra}aj

U prostoru obuhvata plana nisu planirane posebne bi-

ciklisti~ke staze jer je proceweno da je nemogu}e formi-

rati propisane biciklisti~ke staze odnosno wihovo pra-

vilno ukqu~ewe u saobra}ajni postoje}i sistem i obezbe-

diti kontinuirani pravac kretawa ka atraktivnim rekre-

ativnim destinacijama.

6. MRE@A I OBJEKTI INFRASTRUKTURE

6.1. Elektroenergetska mreà

Postoje}e stawe

U okviru ovoga plana, a prema odgovoru EDB Pogon

Mladenovac broj 3.100–459 od 20. maja 2008, postoje samo

nadzemna visokonaponska i niskonaponska mreà koje po-

vezuju TS 10/04 kV brojeva M–32, M–345 i M–365. Slobod-

nih kapaciteta u wima nema. Izme|u TS M–32 i M–365, po-

stoji vazdu{ni visokonaponski vod koji prolazi preko

privatnih parcela.

Planirano stawe

Izme|u TS M–32 i M–365, postoji vazdu{ni visokona-

ponski vod koji prolazi preko privatnih parcela i plani-

ran je za izme{tawe u pojas regulacije saobra}ajnica.

Za snabdevawe elektri~nom energijom budu}ih potro-

{a~a predvi|aju se tri stubne TS 10/0,4 kV kapaciteta po

400 kVA u koridorima ulica Sime Matavuqa (dve) i Mila-

na Blagojevi}a (jedna). Napajawe svih TS 10/0,4 kV bi}e sa

postoje}e vazdu{ne mreè 10 kV pomo}u snopastih kablova

tipa HE48–A 3h1h70+^50 mm2 po okruglim armiranobe-

tonskim stubovima duìne 9,0 m. Napajawe novih potro{a-

~a iz novih TS 10/0,4 kV bi}e pomo}u novih niskonapon-

skih mreà sa snopastim kablovima tipa HOO/O-A

3h70+^35+2h16 mm2 po okruglim armiranobetonskim stu-

bovima duìne 9,0 m.

Tipska stubna TS 10/0,4 kV je usvojena na konzumnom

podru~ju EDB i sadrì okrugli armiranobetonski stub du-

ìne 11.0 m sa atestiranom silom na vrhu od 1600 daN, be-

tonski temeq dimenzija 1,2h1,2h2,0 m, trnsformator i ni-

skonaponski orman. Okolo temeqa a na udaqewu od 1,0 mpostavqa se druga kontura uzemqewa u ~ijim temenima se

ugra|uju vertikalne sonde. Niskonaponska vazdu{na mreà

u svom snopu sadrì i dva provodnika za uli~no osvetqewe

koje se postavqaja na betonske stubove. Nose}i armiranobe-

tonski stubovi se direktno ukopavaju u zemqu dubine 1,6 m,

a ugaoni i zatezni imaju betonske temeqe dimenzija na

osnovu stati~kog prora~una. Sigurnosna visina i sigurno-

sna udaqenost kablovskog snopa visokog napona definisa-

na je u Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradwu

sredwe naponskih naponskih vodova samonosivim kablov-

skim snopom („Slu`beni list SRJ”, broj 20/92).

6.2. TT Instalacije

Postoje}e stawe

Do granice ovoga plana, prema uslovima Telekoma sr-

bija, izvr{na jedinica reguje Beograd broj 015-20276/08/2

od 29. maja 2008. godine, postoje slede}i podzemni teleko-

munikacioni kablovi:

– mre`ni NO–4 deo kapaciteta 150h4h04

– mre`ni NO–6 deo kapacitetea 200h4h08 ~iji se deo

koristi kao spojni put od ATC Mladenovac – Kova~evac,

Velika Krsna, Dubona i [ep{in

Ina~e, kroz kompleks obuhva}en ovim Planom, prolaze

slede}i telekomunikacioni kablovi:

– me|umesni opti~ki kabl na relaciji Mladenovac –

Kusadak i Azawa

– spojni simetri~ni kabl na relaciji Mladenovac –

Jagwilo

Distributivna telekomunikaciona mreà u okviru

ovog plana je izvedena podzemnim kablovima postavqenim

slobodno u zemqi. Pretplatnici su preko spoqa{wih iz-

voda na stubu povezani na tu distributivnu mreù.

Planirano stawe

U trotoaru ulica Sime Matavuqa i Milana Blagojevi-

}a predvi|a se izgradwa podzemne TK kanalizacije od po

dve PVC cevi fi 110 mm na dubini od 0,8 m. Na svim ras-

krsnicama a na pravcu i na rastojawu od maksimalno 40,0

m, predvi|aju se tipizirana TT okna. Kroz cevi TK kana-

lizacije poloì}e se tipizirani distributivni kablovi

odre|eni od strane Telekoma Srbija. Novi pretplatnici

}e preko spqa{wih izvoda na novim stubovima biti pove-

zani na distributivnu mreù u skladu sa re{ewem Tele-

kom Srbija.

6.3. Vodovodna i mreà fekalne i atmosferske

kanalizacije

A.1. Postoje}e stawe

Obuhvat plana pripada prvoj visinskoj zoni vodosnabdeva-

wa Mladenovca, sa dominantnim tranzitnim vodovodom Ø 500

mm, od azbest-cementnih cevi, koji se pruà uz severnu grani-

cu plana, ulicom \ure Salaja (regionalni put R107a), para-

lelno sa tom saobra}ajnicom, a kojim se Mladenovac snabde-

va vodom sa izvori{ta Brestovica, kao i potisno-distribu-

tivni vodovod Ø 200 mm, tako|e od azbest-cementnih cevi, ko-

ji je izgra|en du` Vardarske ulice (regionalni put R107), uz

zapadnu granicu obuhvata plana, a kojim se Mladenovac snab-

deva vodom sa izvori{ta Kova~evac. Osim pomenutih cevovo-

da, delimi~no je izgra|ena i distributivna vodovodna mreà

du` postoje}ih saobra}ajnica, pre~nika Ø 80 i Ø 100 mm, od

azbest-cementnih, odnosno PVC cevi, preko kojih se vodom

snabdevaju postoje}i objekti unutar obuhvata plana. Hidrau-

li~ki pritisak u ovim cevovodima se kre}e od 4–7 bara.


A.2. Planirano pro{irewe vodovodne mreè

Planirana vodovodna mreà treba da obezbedi snabde-

vawe svih ulica I objekata vodom, kao i protivpoàrnu za-

{titu. Planira se izgradwa distibutivne vodovodne mre-

è istovremeno sa izgradwom novih saobra}ajnica, sa

svim potrebnim objektima, kao {to su {ahtovi, zatvara~i,

ispusti, vazdu{ni ventili, hidranti,... Ovu mreù treba

projektovati tako da minimalni pre~nici budu Ø 100 mm.

Prilikom projektovawa distributivne vodovodne mreè,

svuda gde je to mogu}e, treba predvideti prstenastu struktu-

ru, kako bi se izbeglo stajawe vode u cevovodima kada nema

potro{we u mreì, a istovremeno, obezbedila povoqnija

raspodela pritisaka i pove}ala protivpoàrna sigurnost.

Mreà fekalne kanalizacije

B.1. Postoje}e stawe

Predmetna lokacija ima izgra|en cevovod fekalne ka-

nalizacije Ø 250 mm u ulicama \ure Salaja (regionalni

put R107a), Vardarskoj (regionalni put R107), Milana Bla-

gojevi}a i Sime Matavuqa, kao i na delu Dositejeve (pre~-

nika Ø 200 mm), paralelno sa postoje}im saobra}ajnicama.

Na navedenu kanalizacionu mreù su prikqu~eni neki po-

stoje}i stambeni i poslovni objekti.

B.2. Planirano pro{irewe mreè fekalne kanalizacije

Sve novoplanirane objekte na parcelama obuhva}ih pla-

nom obavezno prikqu~iti na kanalizacionu mreù.

Planira se izgradwa sekundarne mreè fekalne kana-

lizacije istovremeno sa izgradwom saobra}ajnica, po pra-

vilu u wihovoj osovini, na minimalnoj dubini od ose cevi

do nivelete od 1,2 m, sa potrebnim objektima – revizionim

{ahtovima, namewenim za odràvawe iste. Sekundarna

mreà bi bila prikqu~ena na postoje}e fekalne kanale

preko revizionih {ahtova.

Mreà atmosferske kanalizacije

C.1. Postoje}e stawe

U ovom trenutku, unutar obuhvata ovog plana nema raz-

vijene mreè instalacija atmosferske kanalizacije, izu-

zimaju}i postoje}e putne jarkove uz regionalne puteve pre-

ma Smederevu R107a i Smederevskoj Palanci R107.

C.2. Planirana izgradwa mreè atmosferske kanali-

zacije

Planira se izgradwa kanalske mreè ki{ne kanalizaci-

je po separacionom principu, istovremeno sa izgradwom sa-

obra}ajnica, ispod kolovoza, na 1 m od ivice, na minimalnoj

dubini od vrha cevi do nivelete od 0,80 m, a bi}e namewena

za odvo|ewe ki{nice sa ulica, trotoara i krovova objekata.

Atmosferska kanalizacija }e biti izgra|ena u ulicama

na obodu obuhvata plana: \ure Salaja (regionalni put

R107a), Vardarskoj (regionalni put R107), Savskoj, kao i u

centralnim ulicama unutar plana: u Milana Blagojevi}a i

Sime Matavuqa,

Od objekata na mreì ki{ne kanalizacije predvi|ena je

izgradwa revizionih {ahtova i slivnika sa talo`nicima.

6.4. Termotehni~ke instalacije

U zoni regulacionog plana, od termotehni~kih insta-

lacija, delimi~no je izgra|ena gasna infrastrukturna

mreà. Distribucija gasa, vr{i se iz merno-regulacione

stanice MRS „Bata{evo”. Kapacitet postoje}e stanice iz-

nosi 1100 Sm3/h i u potpunosti pokriva sve energetske po-

trebe iz predmetnog regulacionog plana.

Glavni pravac iz koga se vr{i distribucija gasa, pola-

zi od gasovoda u ulici Smederevski put , i daqe pokriva

kompletne ulice Vardarska, Dositejeva i Petra Ko~i}a, kao

i delimi~no ulice Milana Blagojevi}a i Sime Matavuqa.

Budu}a trasa nadoveziva}e se na postoje}e gasovode u

navedenim ulicama. Pre~nici postoje}ih gasovoda zadovo-

qavaju potrebe dogradwe novih gasovoda, tako da nije po-

trebna rekonstrukcija postoje}ih. Trasa gasovoda je ve}im

delom predvi|ena sa obe strane ulice radi lak{eg prikqu-

~ewa budu}ih korisnika gasa.

Na predmetnom planu predvi|eno je kori{}ewe prirod-

nog gasa za grejawe, pripremu tople vode i kuvawe.

7. REGULACIJA SLOBODNIH I ZELENIH

POVR[INA

U obuhvatu plana nije predvi|eno formirawe javnih ze-

lenih povr{ina.

U pojasu izme|u gra|evinske i regulacione linije u

ostalom gra|evinskom zemqi{tu treba povr{ine ozelene-

ti odgovaraju}im vrstama vegetacije dugog vegetativnog pe-

rioda (travnate povr{ine, nisko rastiwe ili drvorede) uz

primerenu gustinu sadwe.

8. SISTEM PRIKUPQAWA I EVAKUACIJE

OTPADA

Tehnologija rada u delatnosti izno{ewa sme}a, podra-

zumeva locirawe pocinkovanih kontejnera na to~ki}ima

zapremine 1,1m3 (1.05h1.36h1,42m). Nadle`no komunalno

preduze}e obezbedi}e odgovaraju}u dinamiku pra`wewa

kontejnera. Pra`wewe kontejnera se iskqu~ivo vr{i na

deponiji Mladenovac. Unutar kompleksa postavqaju se kor-

pe za otpatke i obezbe|uje redovno praèwe specijalnim

komunalnim vozilom ~ije kretawe nije dozvoqeno unazad.

9. IN@EWERSKO-GEOLO[KI USLOVI

– PRELIMINARNI IZVE[TAJ O GEOTEHNI^KIM

KARAKTERISTIKAMA TERENA ZA POTREBE IZRA-

DE REGULACIONOG PLANA „BATA[EVO”

U MLADENOVCU

Predmetna lokacija koja se nalazi se u {irem gradskom

podru~ju, u zoni porodi~nog stanovawa, sa inìwersko-ge-

olo{kog aspekta, pripada terenima povoqnim za urbaniza-

ciju, osim jednog dela gde evidentiran nepovoqan teren sa

aspekta inìwersko geolo{ke valorizacije terena.

Izgradwa objekata u povoqnim terenima, kao najpogod-

nijim za urbanizaciju (stanovawe, infrastruktura, saobra-

}aj) moè se vr{iti bez ograni~ewa uz uvaàvawe lokal-

nih geolo{kih karakteristika terena. Teren se nalazi na

stabilnoj padini i izgra|en je od miocenskih sedimenata

– kompleksa lapora i peskova.

U okviru nepovoqnih inìwersko geolo{kih terena

potrebno je izvr{iti poboq{awe stabilnosti padina, ob-

zbe|ewe objekata i melioracionih mera, {to zahteva pret-

hodnu detaqnu analizu inìwersko geolo{kim istraì-

vawima. Radi definisawa oblika sanacionih i meliora-

cionih mera neophodno je uraditi projekat sanacije {ireg

podru~ja ukoliko se to utvrdi izvr{enim analizama.

– seizmi~nost terena: Mladenovac ima slede}i stepen

seizmi~kog intenziteta

[ire podru~je op{tine Mladenovac spada u red sredwe

zone seizmi~ke ugroènosti. Pripada II zoni seizmi~no-

sti, gde na udaqenostima od 250–400 (460) km mogu za sei-

zmoaktivnim rasedima nastati zemqotresi magnitude

6,4–5,7 sa intenzitetom 8–9 MSK.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Povratni period (godine) Stepen seizmi~kog intenziteta

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

50 7°100 7°200 8°

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

U pogledu seizmi~ke reonizacije, prema seizmolo{koj

karti SFRJ, iz 1987. godine, podru~je GP Mladenovca, u

kom se nalazi predmetna lokacija, nalazi se u zoni od 7°MCS, za povratni period od 10 godina. Za{tita qudi i ma-

terijalnih dobara od posledica udara kineti~ke energije

u tlu ne sme da ima niè seizmi~ke parametre od uredbom

propisanih parametara i sprovodi}e se kroz stati~ke pro-

ra~une na 7° MCS.

10. USLOVI I MERE ZA ZA[TITU I UNAPRE\EWE

@IVOTNE SREDINE

Odeqewe za komunalne, gra|evinske i urbanisti~ke po-

slove SO Mladenovac, u skladu sa Zakonom o strate{koj pro-

ceni uticaja na ìvotnu sredinu („Slu`beni glasnik RS”,

broj 135/04), donelo Re{ewe, broj 7.02.350.661/20080 od 25. no-

vembra 2008. godine, u kome je utvr|eno da ne postoji potreba


izrade studije o strate{koj proceni uticaja na ìvotnu sre-

dinu za plan detaqne regulacije „Bata{evo” u Mladenovcu.

Prilikom izgradwe objekata primeniti odredbe Zako-

na o proceni uticaja na ìvotnu sredinu („Slu`beni gla-

snik RS”, broj 135/04), Zakona o za{titi ìvotne sredine

(„Slu`beni glasnik RS”, broj 135/04) i Pravilnika o ana-

lizi uticaja objekata odnosno radova na ìvotnu sredinu


11. OÛVAWE KULTURNIH VREDNOSTI

I AMBIJENTALNIH CELINA

U delu obuhvata plana nalazi se deo arheolo{kog loka-

liteta Bata{evo koje je svrstano u vi{eslojne arheolo{ko

nalazi{te koje uìva prethodnu za{titu.

U okviru arheolo{kog lokaliteta „Bata{evo” u skladu

sa dopisom broj 2960 od 19. septembra 2008. godine od stra-

ne Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda,

potrebno je pre izgradwe objekta ili bilo kakve infra-

strukture, prethodno obaviti arheolo{ka istraìvawa i

obezbediti stalni arheolo{ki nadzor tokom izvo|ewa ze-

mqanih radova.

Ove mere za{tite kulturnog nasle|a, potrebno je uvr-

stiti prilikom izdavawa Izvoda iz ovog plana.

U zonama gde nije evidentirano arhelo{ko nalazi{te,

ukoliko se u toku realizacije Plana nai|e na arheolo{ke

ostatke, neophodno je obavestiti Zavod za za{titu spome-

nika kulture grada Beograda (Kalemegdan br. 1), kako bi se

preduzele odgovaraju}e mere za{tite.

12. MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I

DRUGIH VE]IH NEPOGODA I PROSTORNO

PLANSKI USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU

U ciqu za{tite qudi, materijalnih i drugih dobara od

ratnih razarawa, elementarnih i drugih nepogoda i opa-

snosti u miru i ratu, ukupna realizacija kompleksa mora

biti realizovana uz primenu odgovaraju}ih preventivnih,

prostornih i gra|evinskih mera za{tite.

Radi za{tite od potresa planirani objekti u komplek-

su moraju biti realizovani i kategorisani prema Pravil-

niku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata viso-

kogradwe u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list

SFRJ”, br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90), i u skladu sa

Pravilnikom o privremenim tehni~kim normativima za

izgradwu objekata koji ne spadaju u visokogradwu u sei-

zmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj 39/64).

Radi za{tite od poàra predmetni kompleks mora biti

realizovan prema odgovaraju}im tehni~kim protivpoàrnim

propisima, standardima i normativima:

– mora imati odgovaraju}u hidrantsku mreù koja se, po

protoku i pritisku vode u mreì planira i projektuje pre-

ma Pravilniku o tehni~kim normativima za spoqnu i unu-

tra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra („Slu`beni

list SFRJ”, broj 39/91),

– objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil-

nikom o tehni~kim normativnima za za{titu visokih obje-

kata od poàra („Slu`beni list SFRJ”, broj 7/84),

– objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatro-

gasna vozila, shodno Pravilniku o tehni~kim normativima

za pristupne puteve... („Slu`beni list SRJ”, broj 8/95),

– objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravil-

nikom za elektroinstalacije niskog napona („Slu`beni

list SRJ”, broj 28/95) i Pravilnikom za za{titu objekata od

atmosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, broj 11/96),

kao i u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za

za{titu niskonaponskih mreà i pripadaju}ih trafostani-

ca („Slu`beni list SFRJ”, br. 13/78, 37/95),

– sistem ventilacije i klimatizacije predvideti u skla-

du sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za ventilaci-

ju i klimatizaciju („Slu`beni list SFRJ”, broj 87/93),

– objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil-

nikom o tehni~kim normativima za sisteme za odvo|ewe

dima i toplote nastalih u poàru („Slu`beni list SFRJ”,

broj 45/85),

– u skladu sa ~lanom 12. Zakona o za{titi od poàra

(„Slu`beni glasnik SRS”, br. 37/88 i 48/94) investitor

mora pribaviti saglasnost na tehni~ku dokumentaciju

objekta od MUP-a Srbije – SUP-a Uprava protivpoàrne

policije u Beogradu.

U vezi sa civilnom za{titom u skladu sa Odlukom o vr-

stama investicionih objekata i prostornih i urbanisti~-

kih planova zna~ajnih za odbranu zemqe („Slu`beni list

SRJ”, broj 39/95) na predmetnoj lokaciji nema posebnih

uslova i zahteva za prilago|avawe potrebama odbrane zemqe.

13. USLOVI ZA NEOMETANO KRETAWE DECE,

STARIH HENDIKEPIRANIH

I INVALIDNIH LICA

Prilikom projektovawa i realizacije svih objekata, sao-

bra}ajnih i pe{a~kih povr{ina, primeniti re{ewa koja }e

omogu}iti invalidnim licima neometano i kontinualno kre-

tawe i pristup u sve sadràje kompleksa i objekata u skladu sa

Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe objeka-

ta u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih, hendikepiranih

i invalidnih lica. („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97).

Tako|e primeniti ~lan 42. ta~ka 15. Zakona o planira-

wu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03), „po-

sebni uslovi kojima se javne povr{ine i javni objekti od

op{teg interesa ~ine pristupa~ni osobama sa invalidite-

tom u skladu sa standardima pristupa~nost”.

14. SREDWORO^NI PROGRAM URE\IVAWA

JAVNOG GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

Ure|ewe javnog gra|evinskog zemqi{ta podrazumeva we-

govo pripremawe i opremawe. Pored ovoga, sredworo~ni pro-

gram predvi|a i pribavqawe i progla{ewe javnog gra|evin-

skog zemqi{ta. Pripremawe zemqi{ta obuhvata: Istra`ne

radove, izradu geodetskih i drugih podloga, izradu planske i

projektne dokumentacije, sanirawe terena i druge radove.

Orijentaciono potrebna sredstva za realizaciju plana

su data orijentaciono, a realizacija }e se uskladiti sa go-

di{wim programima ure|ivawa gradskog gra|evinskog ze-

mqi{ta, odnosno minimalni period za realizaciju ove

faze je ~etiri godine.

U obezbe|ivawu potrebenih sredstsava u~estvova}e

osim SO Mladenovac i sredstva pojedina~nih investitora

na lokacijama.

Potrebna sredstva za ure|ivawe javnog gra|evinskog ze-

mqi{ta u obuhvatu ovog plana prikazana su u tabeli br. 4.

Tabela br. 4.

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

vrsta radova koli~ina iznos (dinara)

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

pribavqawe zemqi{ta Oko 560,0 ari h 42.000,0 din/ar 23.520.000,00

pripremawe zemqi{ta Oko 10.000.000,00

opremawe zemqi{ta Pojas regulacije oko 10,0 mpretpostavqena jedini~na cena

oko 54.500,0 din/m 79.842.500,00

ul. Milana Blagojevi}a

(oko980,0 m)

ul. Sime Matavuqa

(oko 485,0 m)

Ulice pojasa regulacije oko

8,0 m i 7,5 m pretpostavqena jedini~na cena

oko 45.500,0 din/m 232.732.500,00

ul. Petra Ko~i}a (oko 285,0 m)

ul. Savska (oko 850,0 m)

ul. Li~ka (oko 350,0 m)

Ostala uli~na mreà

(oko 3.630,0 m)

Kanalizacija, vodovod,

atmosferska 4.000.000,00

Javna rasveta 8.000.000,00

Gasovod 5.000..000,00

Izme{tawe postoje}ih

instalacija 1.000.000,00

ukupno ure|ivawe

javnog gr. zem. 364.095.000,00 dinara

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


III – PRAVILA GRA\EWA

15. PRAVILA PARCELACIJE

Prostor plana detaqne regulacije podeqen je na parce-

le javnog gra|evinskog zemqi{ta i parcele ostalog gra|e-

vinskog zemqi{ta. Parcele postoje}eg javnog zemqi{ta

ostaju u tom statusu.

Parcele u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta

Parcele javnog gra|evinskog zamqi{ta formirane su

za potrebe saobra}ajnica i infrastrukture.

Parcele u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta defi-

nisane su analiti~ko geodetskim elementima za obeleà-

vawe i ozna~ene su slovima. Ovi podaci dati su tabelarno

i grafi~ki na grafi~kom prilogu broj 5. „Granica javnog

i ostalog gra|evinskog zemqi{ta”.

Parcelacija parcela javnog gra|evinskog zemqi{ta

sprovodi se direktno izvodom iz plana detaqne regulaci-

je. U tabeli broj 6 prikazano je formirawe parcela javnog

gra|evinskog zeqi{ta.

Tabela br. 5.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Oznaka Naziv Pov. Delovi k.p. od kojih je nastala planirana

nastale saobra}ajnice Ari parcela javnog gra|. zemqi{ta

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„A” Petra Ko~i}a 21,67 Delovi kp.br.: 5011,5015, 5016, 5017, cela

5021, cela 5026/5, 5038/1, 5044, 5043, 5045,

5030, 5031, 5042, 5032, 5033, 5034, 5041,

5040, 5035/2

„B” Dositejeva 20,60 Cela 5053/1, delovi 5009, 5014, 5018, 5019,

5026/3, 5026/2

„V” Ulica 1 19,55 Delovi 5070/4, 5065, 5062, 5061, 5059,

5055/1, 5054/1, 5008

„G” Ulica 2 18,72 Delovi 5071/4, 5067/2, 5062, 5061, 5059/1,

5058/1, 5055/1, 5054/1, 5007, 5006

„D1” Sime Matavuqa 20,30 Delovi 5068/2, 4981/2, 4991/1, 5003/2,

levo 4984/3, 5068/3, 4985/2, 5076/3, 4986/2, 4989/2,

4990/2, 4999/4, 4999/3, 5000/2, 5055/3, 5054/3,

5004/3, 5004/1, 5054/2, 5055/2, 5000/1, 4999/1,

4999/2, 4990/1, 4989/1, 4986/1, 4985/1

„D2” Sime Matavuqa 25,37 Delovi 5083/2, 5084/6, 5085/2, 5083/1,

desno 5084/1, 5085/1, 5092, 4959/2, 5114, 4959/1,

5093, 4956/5, 4956/4, 5109, 4955/2, 5111,

5112, 5113, 5115

„\1” Ulica 3 levo 17,02 Delovi 4981/1, 4984/1, 4985/1, 4986/1,

4989/1, 4991, 4999/2, 4999/1, 4998, 5001,

5002, 5003, 5004/1

„\2” Ulica 3 desno 14,14 Delovi 4978/2, 4978/1, 4981/1, 4976/3,

4976/4, 4961/1, 4959/1, 4956/2, 4956/1, 4955/1,

4954

„E1” Ulica 4 levo 14,40 Delovi 4981/1, 4984/1, 4985/1, 4986/1,

4989/1, 4991, 4995, 4989, 5001, 5002, 5003

„E2” Ulica 4desno 14,75 Delovi 4981/1, 4980, 4978/1, 4975, 4970,

4962, 4958, 4957, 4936

„@1” Ulica 5 levo 13,90 Delovi 4981/1, 4984/1, 4985/1, 4986/1, 4988,

4993, 4995, 4997, 4996, 5001, 5002, 5003

„@2” Ulica 5desno 15,15 Delovi 4981/1, 4980, 4979, 4975, 4973/2,

4974, 4970, 4962, 4958, 4957, 4929

„Z” Ulica 6 10,80 Delovi 4882/1, 4872/12, 4879/11, 4879/10,

4879/9, 4879/8,

„I1” Savska 84,00 Delovi 4981/1, 4982, 4983, 4058/2, 4985/1,

4059/1, 4063/2, 4064/2, 5002, 5003, 5718/1,

5718/3, 5718/4, 5718/5, 5718/6, 6281,

5004/1, 6280, 6279, 6296, 6297, 5008, 6299

„I2” Savska 1 14,00 Delovi 4970, 4971, 4901

„I3” Savska 2 13,25 Delovi 4879/6, 4882/1, 4901, 4892, 4893,

4894, 4899

„J” Mlinarska 13,14 Delovi 4922, 4923, 4963, 4964, 4965, 4966,

4967

„K” Ulica 7 26,81 Delovi 4928/02, 4924, 4929, 4930, 4931,

4932, 4935, 4936, 4939, 4942/1, 4954

„L” Ulica 10 22,78 Delovi 5070/10, 5083/1, 5084/2, 5084/1,

5085/1, 5092, 5093, 5109, 5110, 5117

„M” Ulica 9 17,10 Delovi 5085/1, 5086, 5084/3, 5080, 5039

„N” Ulica 8 16,23 Delovi 5109, 5108, 5093, 5107, 5106, 5104,

5103, 5099/1

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Oznaka Naziv Pov. Delovi k.p. od kojih je nastala planirana

nastale saobra}ajnice Ari parcela javnog gra|. zemqi{ta

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„W” Li~ka 27,30 Delovi 5110, 5119/1, 5119/2, 5122, 5121,

5120, 5102, 5101, 5099/1, 5099/4, 5099/2,

5098/1, 5099/3, 5087/1, 5052/2, 5038/2,

5080, 5038/3, 5038/4, 5039

„O” Milana 99,30 Delovi 5035/2, 5052/1, 5070/9, 5070/1,

5068/3, 5083/2, 4989/1, 4055/1, 4055/2, 4055/8,

4878/1, 4055/6, 4877/3

Ukupno 576,30

planirano javno Ari

gra|evinsko

zemqi{te

ul. Vardarska i 230.80

Smederevski put

UKUPNO: 807.10

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Pravila parcelacije ostalog gra|evinskog zemqi{ta

Prostorne celine „A” i „B”

– Gra|evinska parcela je najmawa zemqi{na jedinica

na kojoj se moè graditi objekat, koja se utvr|uje regulaci-

onom linijom prema javnom putu, granicama susednih gra-

|evinskih parcela i prelomnim ta~kama odre|enim geodet-

skim elementima.

– Gra|evinska parcela mora imati izlaz na javni put

ili na privatan prolaz koji ima vezu sa javnim putem.

– Gra|evinska parcela mora imati prete`no pravouga-

oni oblik ili oblik koji omogu}ava izgradwu objekta u

skladu sa re{ewima iz plana, pravilima gra|ewa i tehni~-

kim propisima.

– Minimalna {irina i povr{ina parcela za razne vr-

ste porodi~nih stambenih objekata data je u tabeli broj 7:

Tabela br. 6.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Porodi~ni stambeni objekat Minimalna {irina Minimalna povr{ina

gra|evinske parcele na gra|evinske parcele

regulalacionog liniji

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Slobodno stoje}i objekat 12,0 m 300 m2

Dvojni stambeni objekat 16,0 m (2h8,0 m) 400 m2 (2h200)

Objekat u neprekinutom nizu 5,0 m 150 m2

Objekat u prekinutom nizu 12,0 m 200 m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

– {irina privatnog prolaza za parcelu ili vi{e par-

cela, ne moè biti mawa od 3,0 m.

– parcele se mogu cepati do minimalnih parametara zada-

tih planom. Parcele se mogu ukrupwavati spajawem vi{e par-

cela radi izgradwe objekata i formirawa privatnih prola-

za. Parcelacija se utv|uje urbanisti~kim projektom parcela-

cije i preparcelacije, prema parametrima zadatim planom.

– parcele koje nemaju izlaz na javnu povr{inu neuslov-

ne su za izgradwu te se moraju objediniti sa parcelama oko

wih ili obezbediti privatan prolaz radi izlaza na javnu

povr{inu. U tom slu~aju se parcelacija utvr|uje urbani-

sti~kim projektom.

– na parcelama koje su formirane kao gra|evinske (po-

stoje regulacione linije ka javnoj povr{ini i drugo) mo-

gu}e je izgraditi nove objekte i postoje}e rekonstruisati,

sanirati i dograditi do maksimalnih zadatih parametara

plana, iako su povr{ine i oblika maweg od propisanih.

16. PRAVILA GRA\EWA

16.1. Pravila gra|ewa u okviru javnog gra|evinskog

zemqi{ta

Saobra}ajne povr{ine

– Planirane saobra}ajnice definisane su koordinata-

ma temenih i osovinskih ta~aka sa elementima krivine, s

tim {to se numeri~ki podaci definitivno utvr|uju kroz

izradu idejnih i glavnih projekata.

– Popre~ni nagib kolovoza je dvostran i iznosi mini-

malno 2,5%, a popre~ni nagib trotoara je 2%.


– Kolovoznu konstrukciju dimenzionisati za o~ekivano

saobra}ajno optere}ewe.

– Horizontalna i vertikalna signalizacija u podru~ju

plana re{ava}e se kroz izgradu odgovaraju}ih projekata u

skladu sa zakonskim propisima.

Shodno rangu i nameni saobra}ajnica planirani su i

wihovi gabariti (popre~ni preseci) iz kojih proizilaze i

regulacione {irine.

Sabirne saobra}ajnice

ulice Milana Blagojevi}a i Sime Matavuqa, gabarit

preseka u pojasu regulacije je slede}i:

– {irina kolovoza 2h3,0=6,0 m– oivi~ewe kolovoza obostrano ivi~wakom 18/24 u tro-

toarskom poloàju

– trotoar obostrano 2h2,0 m=4,0 mUkupno pojas regulacije 10,0 m.

Stambene saobra}ajnice

Saobra}ajnice: Petra Ko~i}a, Dositejeva, „ulica 1”, „uli-

ca 2”, „ulica 3 levo i desno”, „ulica 4 levo i desno”, „ulica 5

levo i desno”, ulica Savska, ulica Savska 1, ulica Savska 2,

ulica Mlinarska, „ulica 7”, „ulica 8”, „ulica 10” i ulica

Li~ka, gabarit preseka u pojasu regulacije je slede}i:

– {irinu kolovoza 2 h 2,5 = 5,0 m,

– oivi~ewe kolovoza obostrano ivi~wakom 18/24 u tro-

toarskom poloàju,

– trotoar sa obe strane 2 h 1,5 = 3,0 m,

Ukupno pojas regulacije je 8,0 m.

Saobra}ajnica „ulica 9” gabarit preseka u pojasu regu-

lacije je slede}i:

– {irina kolovoza 2h2,5=5,0 m,

– obostrano ivi~waci 18/24 u trotoarnom poloàju,

– trotoar sa obe strane i to 1,5 sa leve strane i 1,0 msa desne strane, ukupno 2,5 m

– ukupan pojas regulacije 7,5 mSaobra}ajnica: „ulica 6”, kolski prolaz, gabarit pre-

seka u pojasu regulacije je slede}i:

– {irinu kolovoza 2 h 3,0 = 6,0 m,

– oivi~ewe kolovoza obostrano ivi~wakom 18/24 u tro-

toarskom poloàju,

Ukupno pojas regulacije je 6,0 m.

16. 1.1. Pravila gra|ewa infrastrukturnih objekata

Pravila gra|ewa elektroenergetske mreà i postrojewa

Nadzemnu mreù visokog i niskog napona postaviti u

trotoarima paralelno sa saobra}ajnicama.

Na prelazima preko saobra}ajnica minimalna visina

vazdu{nog voda je 5,0 m, a iznad trotoara 4,0 m.

Minimalno udaqewe temeqa elektroenergetskog stuba

od vodovodne mreè je 0,30 m, a od gasovodne mreè 0,40 m.

Minimalno udaqewe stubne TS 10/0,4 kV od najisture-

nijeg dela gra|evinskog objekta je 2,5 m.

Pravila gra|ewa telekomunikacione mreè

Pre po~etka bilo kakvih gra|evinskih radova potrebno

je izvr{iti trasirawe i obeleàvawe trase postoje}ih ka-

blova pomo}u instrumenta traga~a kablova kako bi se defi-

nisali ta~an poloàj i dubina TK kablova, da bi se zatim

odredio na~in za{tite TK kablova ukoliko su ugroèni.

Razmak telekomunikacionih kablova pri paralelnom

vo|ewu u zemqi, iznosi 50,0 cm za vodovodnu mreù, a sa ga-

sovodnim instalacijama iznosi 40,0 cm.Razmak telekomunikacionih kablova pri ukr{tawu u ze-

mqi, iznosi 20,0 cm sa vodovodnom instalacijom i 30,0 cmsa gasovodnim instalaacijama.

Prilikom polagawa TK kablova ispod postoje}ih i plani-

ranih saobra}ajnica, potrebno je iste za{tititi PVC cevima.

Pravila gra|ewa vodovodne mreè

Cevovode projektovati uz budu}e saobra}ajnice, sa mini-

malnim odstojawem od 0,5 m od drugih instalacija pri para-

lelnom vo|ewu, odnosno 0,3 m pri ukr{tawu. Pri tome vodo-

vodne instalacije moraju biti iznad kanalizacionih, a is-

pod elektri~nih pri ukr{tawu. Prilikom rekonstrukcije

postoje}e vodovodne mreè, azbest-cementne cevi zameniti

drugim cevnim materijalom, bez promene trase cevovoda,

osim dela vodovoda fi 200 mm, koji je izgra|en kroz privat-

ne posede, a koga na tom delu treba ukinuti.

Dubina ukopavawa instalacija vodovoda treba da bude

minimalno 0,80 m.

Trase planiranih vodovodnih linija voditi po pravi-

lu du` planiranih trotoara, na 0,3 m od ivice kolovoza.

Na vodovodnim linijama predvideti potreban broj pro-

tivpoàrnih hidranata na maksimalnom rastojawu od 150 m.

Preporu~uje se ugradwa podzemnih hidranata sa ovalnom li-

venogvozdenom kapom sa poklopcem u nivou trotoara (kolo-

voza). Pre~nici hidranata mogu biti 80 i fi 100 mm.

Prolaz vodovodnih cevi kroz {ahtove fekalne kanali-

zacije nije dozvoqen.

Za ku}ne prikqu~ke pre~nika ve}eg od fi 50 mm obave-

zno raditi odvojak sa ventilom.

Prikqu~ke na vodovodnu mreù raditi prema vaè}im

propisima i uslovima nadle`nog javnog komunalnog pred-

uze}a.

Pravila gra|ewa mreè fekalne kanalizacije

Fekalnu kanalizaciju projektovati, po pravilu u osovi-

ni saobra}ajnice, od glatkih PVC ili korugovanih PEHD

cevi, minimalnog pre~nika fi 200 mm, sposobnih da pod-

nesu saobra}ajno optere}ewe, u sloju peska po 10 cm ispod

i iznad cevi. Ukoliko se kanalizacija gradi ispod kolo-

vozne konstrukcije, zemqani materijal iz iskopa se mora

zameniti peskovito-{qunkovitim materijalom, uz zbijawe

u slojevima pri zatrpavawu.

Na mestima ukr{tawa vodovodnih i kanalizacionih

instalacija, vodovodna cev mora biti bar 0,30 m iznad ka-

nalizacione. Pri paralelnom vo|ewu dozvoqava se me|uo-

sovinsko rastojawe instalacija od 0,50 m.

Kod svake promene pravca u vertikalnom ili horizon-

talnom smislu na kanalizacionoj mreì, kod ra~vawa, kao

i na pravim deonicima na najvi{e 40 m, predvideti revi-

zione {ahtove.

Minimalna dubina ukopavawa cevi treba da bude takva

da moè prihvatiti otpadnu vodu iz svih objekata koji su

predvi|eni dase prikqu~e na kanalizaciju, pri ~emu voditi

ra~una o minimalno i maksimalno dozvoqenim padovima.

Prikqu~ke na kanalizacionu mreù raditi prema va-

è}im propisima i uslovima nadle`nog javnog komunal-

nog preduze}a.

Pravila gra|ewa mreè atmosferske kanalizacije

Atmosferska kanalizacija }e se graditi od armirano-

betonskih, korugovanih PEHD ili glatkih PVC cevi mi-

nimalnog pre~nika fi 300 mm, sposobnih da podnesu sao-

bra}ajno optere}ewe, sa revizionim {ahtovima i slivni-

cima, postavqenim tako da efikasno sakupqaju i odvode

vodu sa saobra}ajnica. Ukoliko se kanalizacija gradi is-

pod kolovozne konstrukcije, zemqani materijal iz iskopa

se mora zameniti peskovito-{qunkovitim materijalom, uz

zbijawe u slojevima pri zatrpavawu.

Ne dozvoqava se me{awe fekalne i atmosferske vode.

Na mestima ukr{tawa vodovodnih i kanalizacionih

instalacija, vodovodna cev mora biti bar 0,30 m iznad ka-

nalizacione. Pri paralelnom vo|ewu dozvoqava se mini-

malno rastojawe instalacija od 0,50 m.

Slivnici sa talo`nicima se lociraju na rastojawu od

50 do 100 m za male padove saobra}ajnica, odnosno na 30 mza saobra}ajnice sa podu`nim padom ve}im od 6%.

Prikqu~ke na mreù atmosferske kanalizacije raditi

prema vaè}im propisima i uslovima nadle`nog javnog

komunalnog preduze}a.

1. Uslovi za projektovawe vodovoda i kanalizacije

Minimalni pre~nici hidrotehni~kih instalacija:

1. za vodovodnu mreù fi 100 mm2. za fekalnu kanalizaciju fi 200 mm3. za atmosfersku kanalizaciju fi 300 mmMinimalne dubine ukopavawa:

1. za vodovodnu mreù 0,80 m2. za fekalnu kanalizaciju 1,20 m3. za atmosfersku kanalizaciju 0,80 m


Minimalna odstojawa me|u instalacijama pri paralel-

nom vo|ewu iznosi 0,50 m, a pri ukr{tawu 0,30 m.

Pre~nici cevovoda, dubine ukopavawa, vrsta i karakteri-

stike cevnog materijala bi}e odre|ene glavnim projektima.

Pravila gra|ewa teremotehni~kih instalacija

Gasovod se vodi trotoarskom povr{inom na udaqenosti

1,5 m od ivice kolovoza u zelenoj povr{ini. Gasovod se po-

laè na dubini od min 0.8 m. od gorwe ivice cevi i zatr-

pava slojem peska 10 cm ispod i 10 cm iznad cevi.

Pri polagawu gasovoda voditi ra~una o propisanim ra-

stojawima od drugih instalacija i to: 40 cm pri paralel-

nom vo|ewu i 20 cm pri ukr{tawu. Udaqenost gasovoda od

temeqa objekta je minimum 1 metar.

Gasovod obeleìti podzemno upozoravaju}om ùtom

trakom i nadzemno betonskim stubi}ima sa oznakom prav-

ca i skretawa gasovoda.

16.2. Pravila gra|ewa u okviru ostalog gra|evinskog

zemqi{ta

Prostorna celina „A” porodi~no stanovawe – blokovi

od 1 do 17

Postoje}i objekti

– Mogu se koristiti u svom obliku bez ograni~ewa.

– Mogu se zameniti novim objektom prema uslovima iz

ovog plana.

– Mogu se dograditi ili adaptirati maksimalnih para-

metara zadatih ovim planom.

Pravila za dogradwu i nadzi|ivawe postoje}ih objekata

– Dograditi ili nadzidati se mogu svi postoje}i objek-

ti koji se nalaze unutar planiranih gra|evinskih i regu-

lacionih linija, a koji imaju postoje}i izlaz na saobra}aj-

nicu, do izgradwe novih saobra}ajnica.

– Dogra|eni i nadzidani objekat svojom ukupnom bruto

povr{inom (postoje}a + dozidana + nadzidana) mora da

bude u okviru urbanisti~kih parametara zadatih ovim pla-

nom, a prema stati~kim mogu}nostima objekta.

– Izmena geometrije kosog krova dozvoqena je u slede-

}im slu~ajevima kada je potrebno zameniti postoje}u krov-

nu konstrukciju zbog dotrajalosti konstruktivnih eleme-

nata krova ili ukoliko se vr{i usagla{avawe sa krovovi-

ma susednih objekata.

– Visina objekta koji je nadzidan ne sme pre}i planom

predvi|enu visinu.

– Parkirawe obezbediti u okviru parcele.

– Pre zahteva za izradu Odobrewa za izgradwu, potreb-

no je proveriti stati~ku stabilnost objekta, proveriti ne-

gativne uticaje na ìvotnu sredinu i drugo, po{tovati

uslove za fundirawe objekta iz elaborata geomehani~kog

ispitivawa terena.

Pravila za adaptaciju postoje}ih objekata

Adaptacija postoje}ih prostora u korisne, stambene

ili poslovne povr{ine su dozvoqene na svim postoje}im

objektima.

Zamena postoje}ih objekata i ru{ewe postoje}ih objekata.

Objekat se moè potpuno zameniti drugim stambenim

objektom.

U obuhvatu plana postoji potreba za uklawawem pet po-

mo}nih objekta radi formirawe kontinualne uli~ne mreè.

Objekti planirani za ru{ewe, su lo{eg boniteta, na-

mene – pomo}ni objekti.

Tabela 7

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Red. Ru{i se Za potrebe Broj Na kp broj

broj saobra}ajnice objekata KO Varo{ Mlad.

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

1 pomo}ni objekat Ulica Dositejeva 1 5012

2. pomo}ni objekat Ulica Dositejeva 1 5011

3. pomo}ni objekat Ulica 8. 1 5103

4. pomo}ni objekat Ulica 5. levo 2 4995

Ukupno se ru{i 5 objekata

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Pravila izgradwe objekata

– Kota prizemqa objekta je kota na koju se pristupa

objektu sa pristupne saobra}ajnice, privatnog prolaza ili

javne povr{ine.

– Na prostoru obuhvata plana mogu se graditi podzemne

etaè. Ukoliko se grade potrebno je izgraditi drena`nu

mreù oko celog objekta i obezbediti odvo|ewe u atmos-

fersku kanalizaciju.

– Kota prizemqa ne moè biti nià od kote pristupne

saobra}ajnice.

– Kota prizemqa moè biti maksimalno vi{a od najvi-

{e ta~ke okolnog terena 1,20 m. U tom slu~aju mogu}a je iz-

gradwa suterenskih etaà.

Postavqane objekta u odnosu na javne povr{ine

– Objekti se postavqaju na gra|evinsku liniju.

– Ispadi na objektu ne mogu prelaziti gra|evinsku li-

niju vi{e od 1,20 m, na delu objekta vi{em od 3,0 m. Hori-

zontalna projekcija ispada ve}ih od 1,2 m, postavqa se na

gra|evinsku liniju.

– Gra|evinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, ula-

zne nastre{nice) mogu pre}i gra|evinsku liniju ako su na

visini iznad 3,0 m i to: na delu objekta ka ulici 1,20 m ka

bo~nim stranama 1,50 m, ka dvori{noj strani 1,50 m.– Podzemna gra|evinska linija je linija temeqa objekta i

ona moè pre}i gra|evinsku liniju, ali ne sme pre}i me|nu

liniju ka susednim parcelama, niti regulacionu liniju.

– Otvorene spoqne stepenice mogu se postavqati na

objekat ako savla|uju visinu do 120,0 cm, one koje savla|uju

ve}u visinsku razliku, ulaze u gabarit objekta i postavqa-

ju se na gra|evinsku liniju.

Postavqawe objekta u odnosu na susedne parcele i

objekte

– Stambeni objekat postavqa se na parcelu tako da mi-

nimalno rastojawe izme|u objekata bude 4,0 m.

– Za objekat koji se gradi u izgra|enoj zoni ovo rastoja-

we moè biti mawe, ali se u tom slu~aju ne mogu predvi|a-

ti otvori stambenih prostorija na bo~nim stranama.

– Najmawe dozvoqeno rastojawe objekta od granice par-

cele je 1,50 m. Ovo rastojawe moè biti mawe ukoliko se

obezbedi saglasnost vlasnika susedne parcele.

– Strehe objekta ne mogu prelaziti granicu susedne

parcele.

Spratnost objekata

– Maksimalna spratnost objekata u ovoj celini je

P+1+Pk do P+2+Pk

– Potkrovne etaè mogu imati nadzidak maksimalne

visine 1,80 m.Parkirawe

– Za parkirawe vozila za stambene potrebe, potrebno je

obezbediti jedno parking mesto ili gara`no mesto na je-

dan stan.

– Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe, vlasnici osta-

lih objekata po pravilu obezbe|uju prostor na sopstvenoj par-

celi i to jedno parking mesto na 70,0 m2 korisnog prostora.

Pravila za ogra|ivawe parcele

– Gra|evinske parcele se mogu ogra|ivati ka regulaci-

onoj liniji zidanom ogradom do visine odmaksimalno 0,90

m ili transparentnom ogradom maksimalne visine 1,40 m(ra~unaju}i od visine trotoara). Svi elementi ograde mo-

raju biti u parceli vlasnika.

– Ograda ka susednim parcelama moè biti transpa-

rentna, ìva ili zidana, visine do 1,40 m tako da svi ele-

menti ograde budu u parceli vlasnika. Zidana ograda po-

stavqa se uz saglasnost vlasnika susedne parcele.

– Vrata ograde ne mogu se otvarati van regulacione li-

nije.

Prostorna celina „B” porodi~no stanovawe – blokovi

od 17 do 22

U ovoj prostornoj celini vaè ista pravila gra|ewa

kao u prostornoj celini „A” osim za delove u kojima posto-

je ograni~ewa koja su prikazana u grafi~kom prilogu broj

..... „Plan namene povr{ina” i navedena u daqem tekstu.


Pravila gra|ewa u zoni ograni~ewa arheolo{kog

lokaliteta „Bata{evo”

– U okviru arheolo{kog lokaliteta „Bata{evo” koji

uìva prethodnu za{titu, neophodno je pre izgradwe bilo

kakvih objekata ili objekata infrastrukture, prethodno

obaviti arheolo{ka istraìvawa i obezbediti arheolo-

{ki nadzor tokom izvo}ewa zemqanih radova. Ova istra-

ìvawa vr{iti na osonovu uslova koje je potrebno priba-

viti od strane Zavoda za za{titu spomenika kulture grada

Beograda (Kalemegdan broj 1, 11000 Beograd). Nepo{tova-

we ovih uslova povla~i krivi~nu odogvornost.

Pravila gra|ewa u zoni ograni~ewa inèwersko-geo-

lo{ki nepovoqnih terena

U okviru nepovoqnih terena u pogledu inìwersko ge-

olo{ki nepovoqnih terena potrebno je izvr{iti poboq-

{awe stabilnosti padina ili terena, obezbe|ewe melio-

racionih mera, {to zahteva prethodnu detaqnu analizu in-

èwersko-geolo{kim istraìvawem terena. Radi defi-

nisawa oblika sanacionih mera neophodno je uraditi pro-

jekat sanacije {ireg podru~ja ukoliko se to utvrdi izvr{e-

nim analizama.

Kompatibilne namene

Ukoliko se primewuje tabela kompatibilnosti prili-

kom izdavawa Izvoda iz plana, primewuju se parametri

kompatibilne namene definisani u GP Mladenovac 2021.


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Kompatibilna namena mawe od 50%

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Javne povr{ine Komercijalne vi{eporodi~no Industrija, Slobodno Sportsko

Dominantna i javni namene uèg stanovawe proizvodne zelenilo rekreativne

namena objekti gradskog delatnosti i poqoprivredne povr{ine

vi{e od od op{teg centra delatnosti

50% interesa

h h h h h h

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Tabela 8. Planirani urbanisti~ki parametri po celinama

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Stambeno naseqe u {irem gradskom podru~ju

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Maksimalni parametri

–––––––––––––––––––––––––––––

Gra|evinsko Celina Prete`na Posebne Maksimalna indeks indeks

zemqi{te namena uslovqenosti spratnost izgra|enost zauzetosti

A porodi~no Bez ograni~ewa P+1+Pk 0.25 – 0.80 Do 30%

blokovi stanovawe u urbanizaciji

1–17

B porodi~no ograni~ewa:

blokovi stanovawe – arheolo{ko

17-22 nalazi{te

– inìwersko P+1+Pk 0.25 – 0.80 Do 30%

geolo{ki

nepovoqni

tereni

Javno saobra}ajnice / / / /

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Napomena: U prora~un koeficijenta izgra|enosti ne

ulaze etaè ispod kote prizemqa, namewene sme{taju neo-

phodne infrastrukture i sme{taju stanarskih ostava.

16.3. Uslovi za arhitektonsko oblikovawe

U oblikovnom smislu novoizgra|eni objekti treba da

budu reprezentativni uklopqeni u ukupan ambijent, uz pri-

menu ekvalitetnih materijala, sa savremenim arhitekton-

skim re{ewima. Posebne oblikovne vrednosti objekata

moraju biti prema magistralnom putu M23, obzirom na sa-

gledavawe objekata u tranzitnom saobra}aju.

Razrada urbanisti~kim projektima

U okviru obuhvata plana nije odre|ena ni jedna povr-

{ina u okviru koje je obavezna izrada Urbanisti~kog pro-

jekta.

Urbanisti~ke projekte je potrebno izraditi za sve slu-

~ajeve parcelacije i preparcelacije na zahtev investitora.

Razrada urbanisti~ko arhitektonskim konkursom

Na podru~ju obuhvata plana nije odre}ena ni jedna po-

vr{ina za koju je potrebno sprovesti urbanisti~ko arhi-

tektonski konkurs.

17. SMERNICE ZA SPROVO\EWE

Plan detaqne regulacije predstavqa pravni i planski

osnov za izdavawe Izvoda iz plana detaqne regulacije, iz-

radu Urbanisti~kih projekata i osnova za eksproprijaciju

zemqi{ta i progla{ewe javnog gra|evinskog zemqi{ta.

Plan detaqne regulacije stupa na snagu osmog dana od

dana objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

IV – GRAFI^KI PRILOZI PLANA

1. Katastarsko-topografski plan sa granicom plana

2. Izvod iz generalnog plana Mladenovca 2021 R 1:2500

3. Plan namene povr{ina sa podelom na celine i kori-

dorima infrastrukture R 1:2500

4. Plan nivelacije i regulacije R 1:2500

5. Granica javnog i ostalog gra|evinskog zemqi{ta R

1:2500

6. Plan saobra}aja R 1:2500

7. Sinhron plan R 1:2500

V. Dokumentacija plana

1. Tekstualna dokumentacija

– Odluka o pripremawu plana detaqne regulacije

– Izve{taj o sprovedenom javnom uvidu

– Izve{taj o stru~noj kontroli plana

– Re{ewe SO Mladenovac o nepristupawu strate{koj

proceni uticaja na ìvotnu sredinu, broj 7.02.350.661/20080

od 25. novembra 2008. godine.

– Program za izradu plana detaqne regulacije (posebna

sveska)

– Sobra}ajno tehni~ki uslovi, broj 7-344-76/08 od 30.

septembra 2008. godine

– Overena kopija katastarsko-topografskog plana

Skup{tina gradske op{tine Mladenovac

Broj 9-006-1-9/7/08-I, 26. decembar 2008. godine

Predsednik

Radeta Mari}, s. r.

SURÎN

Gradska op{tina Sur~in na sednici odrànoj 30. de-

cembra 2008. godine, a na osnovu ~lana 54. stav 1. Zakona o

planirawu i izgradwi (,,Slu`beni glasnik RS” br. 47/03

i 34/06) i ~lana 8. ta~ka 3. Odluke o organizaciji rada or-

gana gradske op{tine Sur~in (,,Slu`beni list grada Beo-

grada”, br. 27/08 i 37/08) donela je


ZA KOMPLEKS „BD AGRO” ZONE „A”, „B” I „C”

U NASEQU DOBANOVCI OP[TINA SURÎN

A. UVOD

A.1. Pravni osnov

Pravni osnov za izradu i dono{ewe navedenog plana

generalne regulacije sadràn je u:

– Zakonu o planirawu i izgradwu („Slu`beni glasnik

RS” br. 47/03 i 34/06)

– Pravilniku o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{e-

wa stru~ne kontrole, kao i uslovima i na~inu stavqawa

plana na javni uvid („Slu`beni glasnik RS”, broj 12/04)

– Odluci o izradi Plana generalne regulacije za kom-

pleks „BD AGRO” – zone „A”, „B” i „C” u nasequ Dobanov-

ci op{tina Sur~in, ~iji je sastavni deo Program za izra-

du urbanisti~kog plana

A.2. Planski osnov

Planski osnov za izradu plana je Prostorni plan op{ti-

ne Sur~in („Slu`beni list grada Beograda”, broj 9/08).

Prostornim planom op{tine Sur~in predmetni pro-

stor definisan je kao podcelina severozapadne privredne

zone Dobanovci: Zapadna privredna zona, izme|u autoputa

na severu, naseqa Dobanovci i zapadne granice op{tine,

koju preseca planirana saobra}ajnica ,,Sremska gazela”.

Nove privredne zone mogu biti organizovane i kao savre-

mene prostorne forme za funkcionisawe privrede kao npr.

privredni/industrijski parkovi. Re~ je o infrastrukturno

opremqenim prostorima u okviru kojih su formirani pogod-

ni moduli parcela razli~ite veli~ine sa mogu}no{}u ukrup-

wavawa i prostornog preoblikovawa. Preduze}e specijalizo-

vano za upravqawe privrednim/industrijskim parkovima

kontroli{e pona{awe svih subjekata, organizuje pruàwe

usluga prema zahtevima korisnika (npr. obezbe|ivawe dodat-

ne kvalifikovane radne snage, kwigovodstvene, bankarske,

pravne usluge, usluge informativnog centra, mogu}nost obu-

ke i stru~nog usavr{avawa kadrova, usluge cariwewa, depo-

novawa otpadaka, itd.), odnosno trì{ta.

A.3. Povod i ciq izrade plana

A.3.1. Povod za izradu plana

Povod za izradu Programa za izradu urbanisti~kog pla-

na za kompleks „BD AGRO” – zone „A”, „B” i „C” u nasequ

Dobanovci op{tina Sur~in je inicijativa preduze}a „BD

AGRO” a.d., ulica Lole Ribara b.b. Dobanovci.

Komisija za planove gradske op{tine Sur~in je na 10.

sednici odrànoj dana 28. oktobra 2008. godine razmatra-

la predloènu inicijativu i donela zakqu~ak da se moè

pristupiti izradi programa.

Na osnovu zakqu~ka komisije Odsek za urbanisti~ko-

gra|evinske i komunalne poslove Gradske op{tine Sur~in

dopisom evidentiranim pod brojem 3482 od 5. novembra

2008. godine obavestio je podnosioca inicijative o za-

kqu~ku Komisije za planove i predloìla daqe aktivno-

sti oko izrade programa za izradu urbanisti~kog plana.

Gradska op{tina Sur~in na sednici odrànoj dana

donela je Odluku o izradi plana generalne regulacije za

kompleks „BD AGRO” – zone „A”, „B” i „C” u nasequ Do-

banovci op{tina Sur~in (evidentiranu pod brojem I-06-

262/08), ~iji je sastavni deo Program za izradu urbani-

sti~kog plana.

Komisija za planove gradske op{tine Sur~in na sedni-

ci odrànoj dana 4. decembra 2008. godine razmatrala je

nacrt Plana generalne regulacije za kompleks „BD AGRO”

– zone „A”, „B” i „C” u nasequ Dobanovci op{tina Sur~in

i donela zakqu~ak da se nacrt plana uputi na Javni uvid.

Odsek za urbanisti~ko-gra|evinske i komunalne poslo-

ve Gradske op{tine Sur~in u dnevnim novinama „Novo-

sti” od 11. decembra 2008. godine. objavio je po~etak Javnog

uvida za navedeni plan.

A.3.2. Ciq izrade plana

Prostor obuhva}en granicom programa nije pokriven

urbanisti~kim planovima detaqne regulacije.

Ciqevi izrade plana su:

– da se kroz analizu problema, valorizaciju postoje}eg

kori{}ewa prostora i objekata i sagledavawe prostornih

potencijalnih mogu}nosti predmetne lokacije predloì

re{ewe koje }e u svemu podi}i urbani nivo ovog prostora;

– preispitivawe svih elemenata urbanog planirawa i

defini{e minimum interesa postoje}ih i budu}ih kori-

snika prostora;

– definisawe prostora u statusu javnog i ostalog gra-

|evinskog zemqi{ta;

– definisawe zone izgradwe i stvarawe planskih mo-

gu}nosti za izgradwu novih kompleksa privrednih i ko-

mercijalnih delatnosti;

– da se defini{u uslovi za funkcionalno povezivawe

sa postoje}im i planiranim saobra}ajnim koridorima re-

publi~kog ranga;

– definisawe saobra}ajnog re{ewa u odnosu na plani-

rani saobra}aj iz Prostornog plana op{tine Sur~in ;

– definisawe infrastrukturnih sistema i objekata.

A.4. Obuhvat plana

Granica prostora obuhva}enog planom data je na svim

grafi~kim prilozima, a u garfi~kom prilogu br. 1: „Gra-

nica obuhvata plana” u R=1:2.500 granica obuhvata data je

sa ta~kama i tabelama sa analiti~ko-geodetskim elementi-

ma ta~aka koje defini{u granicu.

Prostor obuhva}en planom podeqen je u tri zone: „A”,

„B” i „C”.

Granica plana u zoni „A” definisana je analiti~ko-

geodetskim elementima ta~aka nazna~enih sa GrP.A–1 do

GrP.A-136.

Granica plana u zoni „B” definisana je analiti~ko-

geodetskim elementima ta~aka nazna~enih sa:

– potcelinu „B1” GrP.B1-1 do GrP.B1-30

– potcelinu „B2” GrP.B2-1 do GrP.B2-33

Granica plana u zoni „C” definisana je analiti~ko-

geodetskim elementima ta~aka nazna~enih sa GrP.C–1 do

GrP.C–107.

Granicom plana obuhva}ene su katastarske parcele KO

Dobanovci:

– cele katastarske parcele

4645/1, 4711, 4646, 4712/1, 4641/8, 4647/8, 4705, 4693/1,

4657, 4659, 4717, 4656/1, 4660, 4658, 4693, 4661, 4662, 4696,

4695, 4663, 4718/2, 4655/3, 4654, 4720, 4664, 4665, 4698, 4697,

4660, 4721, 4699, 4674, 4727, 4675, 4725, 4676, 4722, 4673,

4700, 4699, 4706, 4680, 4677, 4723, 4678, 4703, 4702, 4679,

4724, 4681, 5626, 5520, 5523 i 5625

– delovi katastarskih parcela

4709, 4636, 4638/1, 4651/1, 4719, 4697, 4670, 4726, 4671,

5533, 5536, 5521, 5522, 5545, 5596, 5597, 5618, 5547, 5620,

5583, 5584, 5599, 5587, 5623, 5598, 5588, 6637, 5600, 5593,

5590, 5601, 5592 i 5591

U slu~aju neslagawa brojeva katastarskih parcela sa

brojevima na grafi~kom prilogu, vaè podaci iz grafi~-

kog priloga.


Povr{ina obuhvata plana:

zona podcelina Povr{ina celine Povr{ina zone

„A” 223 ha 59 ari 73 m2

„B1” 36 ha 04 ari 68 m2

„B” „B2” 36 ha 18 ari 61 m2 72 ha 23 ari 29 m2

„C” 100 ha 74 ari 46 m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno: 396 ha 57 ari 48 m2

Ukupna povr{ina obuhvata plana iznosi 396 ha 57 ari i48 m2, odnosno 3,965.74800 m2

B. PRAVILA URE\EWA

B.1. Namena i na~in kori{}ewa zemqi{ta

Prostor obuhva}en planom definisan je ko:

– javno gra|evinsko zemqi{te;

– ostalo gra|evinsko zemqi{te.

Status zemqi{ta dat je u grafi~kom prilogu br. 5:

„Staus zemqi{ta” u R=1:2.500.

Planirana namena prostora data je na u grafi~kom

prilogu br. 3: „Funkcionalno re{ewe organizacije kom-

pleksa sa namenom prostora i elemntima regulacije” u

R=1:2.500.

B.1.1. Javno gra|evinsko zemqi{te

Javno gra|evinsko zemqi{te nameweno je za javne sao-

bra}ajne povr{ine, skverove, javne zelene povr{ine i ko-

munalne delatnosti.

B.1.1.1. Javne saobra}ajne povr{ine

Parcele u statusu javne saobra}ajne povr{ine u zoni „A”:

SA.1–1, SA.1–2, SA.3–1, SA.3–2, SA.3–3, SA.3–4,

SA.3–5, SA.3–6, SA.3–7, SA.3–8, SA.3–9, SA.3–10, SA.3–11,

SA.3–12, SA.3–13, SA.4–1, SA.4–2, SA.4–3, SA.4–4, SA.5–1,

SA.5–2 i SA.5–3.

Parcele u statusu javne saobra}ajne povr{ine u zoni „B”:

SB.3–1, SB.3–2, SB.3–3, SB.3–4, SB.3–5, SB.3–6, SB.3–7,

SB.3–8 i Ps.B–1.

Parcele u statusu javne saobra}ajne povr{ine u zoni „C”:

SC.2–1, SC.2–2, SC.3–1, SC.3–2, SC.3–3, SC.3–4,

SC.3–5, SC.3–6, SC.3–7 i SC.3–8.

Povr{ina koju zahvata prostor definisan kao javno

gra|evinsko zemqi{te po zonama:

Zona Povr{ina

„A” 28 ha 95 ari 89 m2 (289.589,00 m2)

„B” 7 ha 70 ari 69 m2 (78.259,00 m2)

„C” 10 ha 64 ara 01 m2 (106.401,00 m2)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno: 47 ha 22 ara 49 m2 (472.249,00 m2)

B.1.1.2. Komunalna infrastruktura

U okviru plana definisane su parcele u statusu javnog

gra|evinskog zemqi{ta za potrebe javnih komunalnih de-

latnosti:

Parcele za javne komunalne

delatnosti u zoni „A”: GP A20 – J.P. 1

(mernoregulacona stanica)

GP A16 – J.P. 8

(trafostanica)

GP A20 – J.P. 5

(objekat kanalizacije)

Parcele za javne komunalne

delatnosti u zoni „C”: GP C7 – J.P. 6

(mernoregulacona stanica)

GP C2 – J.P. 4

(objekat kanalizacije)

Povr{ina koju zahvata prostor definisan za javne ko-

munalne delatnosti po zonama:

Zona povr{ina

„A” 1 ha 40 ari 00 m2 (14.000,00 m2)

„B” /

„C” 93 ara 01 m2 (9.364 m2)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno: 2 ha 33 ara 64 m2 (23.364,00 m2)

B.1.1.3. Javno zelenilo

U okviru plana definisane su parcele u statusu javnog

gra|evinskog zemqi{ta za potrebe javnih zelenih povr{ina:

Parcele za javne zelene povr{ine u zoni „B”:

b1–9–GP1, b1–10–GP1, b1–7–GP 1, b1–8–GP1, b2–9–GP1,

b2–10–GP1, b2–7–GP 1, b2–8–GP1,

Povr{ina koju zahvata prostor definisan za javne ze-

lene povr{ine po zonama:

Zona Povr{ina

„A” /

„B” „B1” 13 ha 67 ari 76 m2 (136.776,00 m2)

„B2” 12 ha 88 ari 33 m2 (128.833,00 m2)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

26 ha 56 ari 09 m2 (265.609,00 m2

„C” /

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ukupno 26 ha 56 ari 09 m2 (265.609,00 m2)

B.1.1.4. Bilans povr{ina javnog gra|evinskog zemqi{ta

Zona Povr{ina

„A” 30 ha 71 ar 39 m2 (307.139,00 m2)

„B” 33 ha 07 ari 26 m2 (330.726,00 m2)

„C” 12 ha 06 ari 70 m2 (120.670,00 m2)

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno 75 ha 85 ari 35 m2 (758.535,00 m2)

B.1.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te

Prostor obuhva}en planom u potpunosti je na poqopri-

vrednom zemqi{tu, tako da se ne mogu definisati karak-

teristi~ne celine i zone izgra|enog tkiva.

Planirane su tri zone: „A”, „B” i „C”.

U zoni „A” planirane su dve podceline:

– „A1” – sa namenom za privredne delatnosti

– „A2” – sa namenom za komercijalne delatnosti

U zoni „B” planirane su dve podceline:

– „B1” – sa prete`nom namenom za komercijalne delat-

nosti

– „B2” – sa prete`nom namenom za komercijalne delat-

nosti

U zoni „C” nije planirana podela na podceline

Zone i podceline definisane su ovim planom i prika-

zane u grafi~kom prilogu br. 12: „Podela na zone i podce-

line sa istim pravilima gradwe” u R=1:2.500 i u tabelama:

Zona „A”:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Potcelina Blok Namena Povr{ina

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„A1”

a 1 privredne delatnosti 77.457,00














––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––




––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno: 1.805.868,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„A2”

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

a 8 komercijalne delatnosti 23.168,00




–––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno: 92.672,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Za{titno zelenilo 30.294,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno: 1.928.834,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Zona „B”:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„B1”

b1-1 komercijalne delatnosti 48.031,00






–––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno: 191.929,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„B2”







–––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno: 199.674,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno: 391.603,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Zona „C”:

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––


––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

c 1 privredne delatnosti 57.805,00









––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno: 894.856,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupno: 3,215.293,00

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

B.1.3. Bilans povr{ina

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

ZonaPotcelina Status Povr{ina Povr{ina

zemqi{ta potceline

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

„A” Javno gr. zemqi{te 307.139,00

Ostalo gr. zemqi{te 1.928.834,00

Ukupno A: 2.235.973,00 m2

„B” „B1” Javno gr. zemqi{te 168.539,00

Ostalo gr. zemqi{te 191.929,00

Σ= 360.468,00

„B2” Javno gr. zemqi{te 162.187,00


Σ= 361.861,00

Ukupno B: 722.329,00 m2

„C” Javno gr. zemqi{te 120.670,00


Σ= 1.007.446,00

Ukupno C: 1.007.446,00 m2

–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Ukupna povr{ina komleksa: 3.965.748,00 m2

––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

B.2. Urbanisti~ki uslovi za javne povr{ine

i javne objekte

B.2.1. Javne saobra}ajne povr{ine

Podru~je obuhva}eno planom locirano je du` planira-

ne saobra}ajnice op{tinskog ranga „Sremska gazela”.

Prostornim planom op{tine Sur~in ova saobra}ajnica je

u funkciji povezivawa naseqa Dobanovci, Be~men i Pro-

gar, kao i svih planiranih privrednih, komercijalnih,

stambenih, sportsko-rekreativnih, turisti~kih i poqo-

privrednih kompleksa na potezu izme}u infrastrukturnog

mosta na Savi kod Obrenovca i dobanova~ke petqe na au-

toputu Beograd – [id (E 75).

Svi saobra}ajni pravci usmereni su ka „Sremskoj gaze-

li”. Komleks „BD Agro” povezan je sa „Sremskom gazelom”

sa pet raskrsnica. Planirane su kru`ne raskrsnice u ni-

vou. Rastojawe planiranih raskrsnica su shodno rangu sa-

obra}ajnice.

Zona „A” raskrsnicama ozna~enim SGr–11 i SGr–12 po-

vezana je sa „Sremskom gazelom”, zona „B” raskrsnicom

SGr–10, a zona „C” raskrsnicama SGr–8 i SGr–8. Osim

ovih, planirana je saobra}ajna veza zone „A” sa planira-

nom privirednom zonom u nasequ Dobanovci.

Saobra}ajno re{ewe, tehni~ke karakteristike saobra-

}ajnica, horizontalna regulacija, nivelacija i popre~ni

profili saobra}ajnica prikazani su na grafi~kim prilo-

gozima br. 3: „Funkcionalno re{ewe organizacije kom-

pleksa sa namenom prostora i elemntima regulacije” u

R=1:2.500 i br. 4: „Saobra}ajno re{ewe” R=1:2.500.

Planirano je {est tipova saobra}ajnica:

– tip 1 „S 1”;

– tip 1 „S 2”;

– tip 1 „S 3”;

– tip 1 „S 4”;

– tip 1 „S 5”;

– tip 1 „Ps”.

Saobra}ajnica tip 1 – „S 1”:

Ovaj tip saobra}ajnice ima funkciju centralne sabir-

ne ulice u zoni „A”.

Regulacija iznosi ukupno 30,0 m i ~ine je:

– {karpa 1,0 m– trotoar 2,0 m– biciklisti~ka staza 1,5 m– zelenilo 2,0 m– kolovoz 7,0 m (2 h 3,5 m)

– razdelno zelenilo 3,0 m– kolovoz 7,0 m (2 h 3,5 m)

– zelenilo 2,0 m


– biciklisti~ka staza 1,5 m– trotoar 2,0 m– {karpa 1,0 mSaobra}ajnica tip 2 – „S 2”:

Ovaj tip saobra}ajnice ima funkciju centralne sabir-

ne ulice u zoni „C”.


– {karpa 1,0 m– trotoar 3,5 m– biciklisti~ka staza 2,5 m– zelenilo 2,0 m– kolovoz 7,0 m (2 h 3,5 m)– zelenilo 2,0 m– biciklisti~ka staza 2,5 m– trotoar 3,5 m– {karpa 1,0 mSaobra}ajnica tip 3 – „S 3”:

Ovaj tip saobra}ajnice ima funkciju sabirne ulice u

zonama „A”, „B” i „C”.


– {karpa 0,5 m– trotoar 3,0 m– zelenilo 2,0 m– kolovoz 7,0 m (2 h 3,5 m)– zelenilo 2,0 m– trotoar 3,0 m– {karpa 0,5 mSaobra}ajnica tip 4 – „S 4”:

Ovaj tip saobra}ajnice ima funkciju pristupne ulice u

zoni „A”.


– {karpa 0,5 m– trotoar 2,0 m– kolovoz 7,0 m (2 h 3,5 m)

– trotoar 2,0 m– {karpa 0,5 mSaobra}ajnica tip 5 – „S 5”:

Ovaj tip saobra}ajnice ima funkciju pristupne ulice u

zoni „A” sa obodnim parkinzima.


– trotoar 2,5 m– parking mesto 5,0 m– kolovoz 7,0 m (2 h 3,5 m)

– parking mesto 5,0 m– trotoar 2,5 mSaobra}ajnica tip 6 – „Ps”:

Ovaj tip saobra}ajnice ima funkciju pe{a~kog saobra}aja.

Regulacija iznosi ukupno 5,0 m i ~ini je:

– pe{a~ka staza 5,0 mTrase novoprojektovanih saobra}ajnica u situacionom

i nivelacionom planu prilago|ene su terenu sa odgovara-

ju}im podu`nim i popre~nim padovima.

Odvodwavawe re{avati gravitacionim oticawem povr-

{inskih voda i u sistemu zatvorene ki{ne kanalizacije.

Kolovoznu konstrukciju dimenzionisati na velika optere-

}ewa. Kolovozni zastor treba da je u funkciji saobra}aj-

nice, podu`nih i popre~nih nagiba, kao i na~ina odvod-

wavawa zastora.

B.2.1.1. Saobra}ajno re{ewe zone „A”

Koncept saobra}aja se zasniva na jednoj centralnoj sa-

obra}ajnici tip 1 – „S 1” (kru`na saobra}ajnica SA.1–1 i

SA.1–2 preko koje se otvaruje veza sa „Sremskom gazelom“)

i sekundarnoj mreì saobra}ajnica (tip 3 – „S 1” i tip 3

– „S 1”) postavqenoj u ortogonalnom sistemu.

Saobra}ajnicom SA.3-13 ostvarena je veza sa privred-

nom zonom u Dobanovcima. Saobra}ajna mreà i ortogo-

nalnost sistema omogu}uje dostupnost blokovima planira-

nim za izgradwu privrednih objekata.

U zoni „A” planirane su slede}e saobra}ajnice:

SA.1–1, SA.1–2, SA.3–1, SA.3–2, SA.3–3, SA.3–4,

SA.3–5, SA.3–6, SA.3–7, SA.3–8, SA.3–9, SA.3–10, SA.3–11,

SA.3–12, SA.3–13, SA.4–1, SA.4–2, SA.4–3, SA.4–4, SA.5–1,

SA.5–2 i SA.5–3.

B.2.1.2. Saobra}ajno re{ewe zone „B”

Koncept saobra}aja u zoni „B”, odnosno podcelinama

„B1” i „B2”, prati formu zone, koja je uslovqena prirodnom

formom bare. U svakoj podcelini planirane su polukru`ne

saobra}ajnice tip 3 – „S 3” (SB.3–2, SB.3–3, SB.3–4, SB.3–6,

SB.3–7 i SB.3–8) i po jedna centralna (SB.3–1 i SB.3–5)

preko koje se otvaruje veza sa „Sremskom gazelom”).

Saobra}ajnicom SB.4–1 ostvarena je veza sa poqopri-

vrednim komleksom „BD Agro” i planiranom parkovskim

kompleksom.

Saobra}ajna mreà i sistema prilago|en formi zone

omogu}uje dostupnost blokovima planiranim za izgradwu

komercijalnih sadràja.

Pe{a~kom stazom (Ps.B–1) omogu}ena je veza sa plani-

ranom parkovskim kompleksom uz ure|enu obalu bare.

U zoni „B” planirane su slede}e saobra}ajnice:

SB.3–1, SB.3–2, SB.3–3, SB.3–4, SB.3–5, SB.3–6, SB.3–7,

SB.3–8 i Ps.B–1.

B.2.1.3. Saobra}ajno re{ewe zone „C”

Saobra}ajna mreà u zoni „C” koncepirana je sistemom

dve centralne saobra}ajnice tip 2 – „S 2” (SC.2–1 i

SC.2–2 preko koje se otvaruje veza sa „Sremskom gazelom”

i naseqem Dobanovci) i sekundarnoj mreì saobra}ajnica

tip 3 – „S 3”. Sekundarna mreà se u centralne sabirne

uliva preko dve dominantne kru`ne raskrsnice.

Saobra}ajna mreà i sistema prilago|en formi zone

omogu}uje dostupnost blokovima planiranim za izgradwu

privrednh sadràja.

U zoni „C” planirane su slede}e saobra}ajnice:

SC.2–1, SC.2–2, SC.3–1, SC.3–2, SC.3–3, SC.3–4,

SC.3–5, SC.3–6, SC.3–7 i SC.3–8.

B.2.1.4. Parkirawe

Planom je u okviru javnog gra|evinskog zemqi{ta pla-

niran parking prostor u zoni „A”, podcelina „A2” u pro-

filu saobra}ajnica SA.5–1, SA.5–2 i SA.5–3.

Planirani kapaciteti:

– parking u saobra}ajnici SA.5–1 200 PM



––––––––––––––––

Ukupno: 300 PM

Planirani parkinzi ne ulaze u obra~un parking mesta

za planirane objekte na gra|evinskim parcelama.

Za potrebe kolskih prilaza u komplekse komercijalnih

sadràja dozvoqava se ukidawe najvi{e ~etiri parking

mesta u nizu, s tim da minimum 15 parking mesta u nizu

ostanu u grupaciji.

Minimalne dimenzije parking prostora su 2,5 m h 5,0m, sa pristupnom saobra}ajnicom {irine minimum 5,5 m.

Obrada otvorenih parkinga je sa raster elemenata be-

ton-trava.

Obrada pe{a~kih staza, trotoara i ulaznog platoa mo-

è biti od prirodnih materijala (kamene plo~e, kerami~-

ke plo~ice i sl.) ili od betonskih elemenata (betonske

ili teraco plo~e, kulije elementi i sl.)

Odvodwavawe povr{inske vode sa kolovoza, parkinga i

trotoara se obavqa slivnicima, koji se postavqaju prema

slivnim povr{inama uz niù stranu kolovoza, a zatim se

slivni~kim vezama odvode do ki{ne kanalizacije.

Parking prostor i broj parking mesta u blokovima b1–9,

b1–10, b2–9 i b2–10 (park) dimenzionisati na osnovu pla-

niranih sadràja definisanih urbanisti~kim projektom.

B.2.1.5. Javni saobra}aj

Saobra}ajnicom „Sremska gazela” planira se linije Jav-

nog gradskog saobra}aja od okretnice u bloku 45 na Novom Be-

ogradu prema naseqima Progar, Petrov~i}, Jakovo, Be~men,

Dobanovci i dr. Najmawe jedna od planiranih linija gradskog

saobra}aja opsluìva}e planirane zone unutar kompleksa.


B.2.1.5. Kretawe invalidnih lica

U toku razrade i sprovo|ewa plana primeniti pozitiv-

ne propise koji reguli{u navedenu problematiku, u skladu

sa Pravilnikom o uslovima za planirawe i projektovawe

objekata u vezi sa nesmetanim kretawem dece, starih i hen-

dikepiranih lica („Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97) .

Na pe{a~kim prelazima postaviti oborene ivi~wake.

Na semaforima postaviti zvu~nu signalizaciju.

B.2.2. Komunalna infrastruktura

Svi elementi infrastrukturnih sistema dati su u gra-

fi~kim prilozima:

– br. 8: „Plan elektro i TT mreè i postrojewa” R 1:2.500

– br. 9: „Plan vodovodne i kanalizacione mreè i po-

strojewa” R 1:2.500

– br. 10: „Plan gasovodne mreè i postrojewa” R 1:2.500

– br. 11: „Sinhron plan instalacija” R 1:2.500.

B.2.2.1. Vodovod

Predmetni deo radne zone, pripada I visinskoj zoni vodo-

snabdevawa. Postoje}a primarna vodovodna mreà Ø250 mmpostavqena je du` regionalnog puta R–267 Sur~in–Dobanovci.

Cevovod Ø250 mm u putu Sur~in–Dobanovci ne zadovo-

qava potrebe {ireg konzumnog podru~ja, i potrebno ga ja

rekonstruisati na min pre~nik Ø400 mm, po celoj trasi.

Cevovod Ø400 mm treba izgraditi na deonoci od naseqa

Sur~in pa do naseqa Dobanovci do veze na postoje}i cevo-

vod Ø400 mm. Pomenuti cevovod je predmet posebnog urba-

nisti~kog akta.

Ukupne potrebe za vodom predmetnih blokova iznose po

bloku Qsr,dn=12 l/s i Qpo`=35 l/s.Re{ewe snabdevawa vodom ovih blokova koncipirano je

tako {to se predvi|a pet prikqu~aka na planirane cevovo-

de obostrano postavqene du` „Sremske gazele”, po dva pri-

kqu~ka za zonu A i C, i jedan prikqu~ak za zonu B. Plani-

rane cevovode du` „Sremske gazele” povezati na rekon-

struisani cevovod Ø400 mm, u svemu po{tuju}i tehni~ke

uslove i normative JKP Beogradski vodovod i kanalizaci-

ja broj A/5263 i I1-1/1049 od 10. decembra 2008. godine.

Du` saobra}ajnica unutar zona planira se postavqawe

sekundarne vodovodne mreè dimenzija min Ø150 mm.

Trase cevovoda moraju biti u javnim povr{inama formi-

rane u prstenastoj strukturi. Gde nije mogu}e zatvoriti mre-

ù u prsten, granu zavr{iti hidratnom. Na planiranoj mre-

ì postaviti potreban broj protivpoàrnih hidranata.

Projekat sekundarne vodovodne mreè dostaviti na sagla-

snost nadle`nom JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.

Planirane objekte snabdevati vodom sa planirane se-

kundarne mreè min Ø150 mm.

U okviru planiranih kompleksa postaviti internu mreù

min pre~nika Ø100 mm, po mogu}nosti formiranu u prstena-

stoj strukturi, i povezati je na planiranu gradsku mreù.

Dodatne potrebe za tehni~kom vodom re{iti preko in-

ternih bunara uz prethodno odobrewe za zahvatawe podzem-

nih voda i uslove za zahvatawe, za koje je nadle`no Mini-

starstvo nauke i za{tite ìvotne sredine–Uprava za za-

{titu ìvotne sredine.

Predmetne zone nalaze se u {iroj „A” zoni sanitarne za-

{tite izvori{ta i potrebno je pridràvati se odredbi iz

Pravilnika o na~inu odre|ivawa i odràvawa zona sanitra-

ne za{tite izvori{ta vodosnabdevawa („Slu`beni glasnik

RS”, broj 92/08) i Re{ewa o na~inu odràvawa i merama za-

{tite u {iroj zoni sanitarne za{tite izvori{ta Beograd-

skog vodovoda („Slu`beni list grada Beograda”, broj 29/87).

B.2.2.2. Kanalizacija

B.2.2.2.1. Fekalna kanalizacija

Predmetne lokacije gravitiraju ka Batajni~kom kana-

lizacionom sistemu, u okviru koga je kanalizaciona mreà

predvi|ena po separacionom sistemu.

Glavni recipijent ki{nih voda je kanal Galovica, od-

nosno Ugriniva~ka bara, dok bi se fekalne vode orjenti-

sale prema planiranom kolektoru 80/120 za upotrebqene

vode Sremskih naseqa na deonici Sur~in–Dobanovci i da-

qe (preko sistema crpnih stanica), u pravcu naseqa Ugri-

novci, naseqa Batajnica do planiranog postrojewa za pre-

radu otpadnih voda „Batajnica” (PPOV) i nakon tretmana

upu{taju u Dunav.

Trenutno na ovom prostoru nije zasnovan gradski kana-

lizacioni sistem.

U okviru predmetnog plana sekundarnu gradsku kanali-

zacionu mreù postaviti u okviru javnih povr{ina sao-

bra}ajnica.

Trase kanala moraju biti u javnim povr{inama, sa minimal-

nim pre~nikom planirane fekalne kanalizacije Ø250 mm i mi-

nimalnim pre~nikom planirane ki{ne kanalizacije Ø300 mm.

Neophodno je obezbediti gravitaciono te~ewe voda. Ne

dozvoqava se upu{tawe ki{nih voda u fekalni kanal i

obratno.

B.2.2.2.1. Ki{na kanalizacija

Planiranu ki{nu kanalizaciju usmeriti ka postoje}oj

Pa{a}oj bari, a fekalnu, do izgradwe primarnih objekata

gradskog sistema, ka internom postrojewu za pre~i{}ava-

we otpadnih voda (kanalizacioni infrastrukturni obje-

kat – biorotor ili biodisk), i nakon pre~i{}avawa te vo-

de mogu}e je upustiti u baru. Ova interna postrojewa nisu

u nadle`nosti JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.

Wihova pozicija je data u zonama A i C. Tehni~ka re{ewa

i elementi za izgradwu bi}e definisani kroz izradu pro-

jektne dokumentacije u saradwi i uz uslove nadle`nih in-

stitucija i preduze}a.

Atmosferske vode potencijalno zaga|ene (sa parkinga,

betonskih povr{ina..), kanalisati provo|ewem kroz talo-

`nike i separatore, pre upu{tawa u baru.

Kvalitet ispu{tene vode u kanal Galovica, kao final-

ni recipijent, mora biti takav da ne ugrozi propisane ka-

rakteristike za II klasu vode recipijenta pri Qmin, 95%,

imaju}i u vidu da je ovaj kanal pritoka reke Save i u svom

dowem toku prolazi kroz uù zonu za{tite Beogradskog iz-

vori{ta.

Za potrebe izrade ove planske dokumentacije pribavqe-

ni su uslovi JKP Beogradski vodovod i kanalizacija broj

49362 i I1-1/1050 od 15. decembra 2008. godine.

B.2.2.3. Vodoprivreda

Posmatrani prostor je u neposrednom kontaktu s mre-

òm postoje}ih meliracionih kanala.

Sve gravitiraju}e vode ka sistemu kanala moraju zadovo-

qiti karakteristike za II klasu vode recipijenta, tako da sa-

dràji nepoèqnih materija u efluentu nakon pre~i{}ava-

wa, budu u potrebnim granicama prema Pravilniku o {tet-

nim materijama u vodi („Slu`beni glasnik RS”, broj 31/82).

U Pa{a}u baru mogu se upu{tati samo ~iste i propisno

tretirane ki{ne i prera|ene vode.

Na izlivima predvideti ure|aje za merewe i registro-

vawe koli~ina ispu{tenih voda. Planirane ispuste zavr-

{iti izlivnom glavom sa àbqim poklopcem i obezbediti

kosinu od erozije.

Tehni~ka re{ewa objekata infrastrukture moraju biti

takva da ne remete normalno funkcionisawe i naru{avawe

postoje}eg reìma voda.

Za potrebe ure|ewa prostora u okviru plana i izgradwe

planiranih objekata predvi|eni su svi neophodni zemqani

i hidrotehni~ki radovi, tako da se komleks za{titi od at-

mosferskih i podzemnih voda. U ciqu o~uvawa sistema za-

{tite od podzemnih voda postoje}i meliraciono-drena-

`ni kanali se rekonstrui{u u novi hidrotehni~ki sistem.

Planiran je du` novoplaniranih saobra}ajnica, na delu

prostora definisan kao javno gra|evinsko zemqi{te.

Za potrebe izrade plana generalne regulacije pribavqe-

ni su overeni i aùrni geodetsko-topografski planovi.


Na grafi~kom prilogu br. 9: „Plan vodovodne i kana-

lizacione mreè i postrojewa” prikazani su poloàj i

trase planirane mreè meliraciono-drena`nih kanala.

Na mestima ukr{tawa ukr{tawa vodova sa meliracio-

no-drena`nim kanalima treba imati u vidu slede}e:

– ukr{tawa predvideti {to upravnije na osovinu kanala;

– ukr{tawa izvesti polagawem ispod regulisanog dna

kanala, s tim da za{titna cev treba da bude poloèna mi-

nimum 1,5 m ispod dna projektovanog kanala;

– ukr{tawe izvesti van gabarite temeqa krilnih zido-

va na mimimum 5,0 m odstojawa;

– predvideti da se prelaz vodova vidno obeleì, tako

da se omogu}i nesmetan prolaz mehanizacije pri odràva-

wu mreè ili izvo|ewu drugih radova.

U postupku sprovo|ewa plana, kroz izdobra}ajnica i

objekata neophodno je definisati posebne uslove.

B.2.2.4. Elektri~na mreà

Na predmetnom podru~ju nema elektri~nih vodova i

objekata.

Za napajawe planiranih objekata potrebno je izgraditi

potreban broj TS 10/0,4 kV.

U kompleksima koji se formiraju ovim planom mogu}e

je graditi TS 10/0,4 kV kapaciteta koji }e zadovoqiti wi-

hove potrebe (400 – 4h1000 KVA).

Potreban broj TS 10/0,4 kV dat je u grafi~kom prilogu

predmetnog plana.

Mogu}e je za dva ili vi{e potro{a~a (iz dva nezavisna

kompleksa) graditi jednu TS 10/0,4 kV u okviru jednog od

kompleksa (objekta) ili na posebnoj parceli.

Ukoliko potrebna jednovremena snaga potro{a~a u

okviru jednog kompleksa prelazi 300 kW planirati novu

TS 10/0,4 kV.

U slu~aju potreba za mawom snagom, postoji mogu}nost

izgradwe TS u kompleksu ili prikqu~ewa na TS u okolini.

U TS predvideti transfrmatorske jedinice snage 400

KVA, 630 KVA ili 1000 KVA – u zavisnosti od potreba po-

tro{a~a TS 10/0,4 kV graditi u objektu ili na slobodnom

prostoru u okviru kompleksa pojedina~nih korisnika.

Podove TS planirati na nivou terena ili sa neznat-

nim odstupawima prethodnog stava.

U TS planirati odvojena odeqewa za svaki transfor-

mator sa dvokrilnim vratima prema spoqnom terenu, a za

razvode 10 kV i 1 kV zajedni~ka ili zasebna odeqewa sva-

ko sa jednokrilnim vratima prema spoqnom terenu.

Prilikom izgradwe planiranih TS u objektu obavezno

izvesti toplotnu i zvu~nu izolaciju zidova. Zvuk, koji pro-

izvodi transformator, ne sme biti ve}eg inteziteta od 50

dB dawu i 45 dB no}u van TS. Ispod transformatora ugra-

diti amortizere radi spre~avawa preno{ewa vibracija od

transformatora na temeq objekta.

Do svakog odeqewa TS predvideti pristupni put {iri-

ne 3 m i nosivosti 5 t po osovini do najbliè javne sao-

bra}ajnice.

Celokupnu mreù 1 kV planirati podzemnim vodovima

od napojnih TS 10/0.4 kV do potro{a~a. Vezu spoqnih pri-

kqu~aka 1 kV sa elekti~nom instalacijom u objektima iz-

veti u kablovskim prikqu~nim kutijama montiranim na

fasadi objekata do glavnih ulaza.

Planirane vodove 10 i 1 v izgraditi u sklopu planiranih

saobra}ajnih povr{ina podzemno u rovu potrebnih dimenzija.

Planirane saobra}ajne povr{ine opremiti instalaci-

jama javnog osvetlewa i pri tom posti}i sredwi nivo lumi-

nancije od oko 0,6 – 1 cd/m2. Osvetqewe internih saobra}aj-

nica i parkinga posti}i sredwi nivo luminacije 0.5 cd/m2.

Napajawe javnog osvetqewa planirati podzemnim vodo-

vima. Podzemne vodove poloìti u trotoaru do kolovoza i

u slobodnim povr{inama.

Planirane podzemne vodove 35 kV polagati u rovu du-

bine 1,1 m, a ipod saobra|ajnica i mesta gde se o~ekuju po-

ve}ana mehani~ka optere}ewa u kablovskoj kanalizaciji

pre~nika cevi 150 mm na dubini 1,1 m sa 100% rezervom u

broju cevi.

Planirane podzemne vodove 10 kV, 1 kV i javnog osve-

tlewa polagati u trotoaru i slobodnim povr{inama u rovu

dubine 0,8 m, a ipod saobra}ajnica i mesta gde se o~ekuju

pove}ana mehani~ka optere}ewa u kablovskoj kanalizaciji

pre~nika cevi 100 mm na dubini 1.0 m sa 100% rezervom u

broju cevi za vodove 10 kV i 50% rezerve za vodove 1 kV.Sve trase podzemnih vodova u trotoarima, ispod kolo-

voza i u slobodnim povr{inama obeleìti propisanim

oznakama.

Za napajawe planiranih TS 100,4 kV potrebno je izgra-

diti TS 35/10 kV, instalisane snage 2h12,5 MVA.Za planiranu TS 35/10 kV, instalisane snage 2h12 MVA

predvideti kompleks 25h30 m kao otvoreno postrojewe 35 kV.

Za potrebe sme{taja razvoda 10 i 35 kV, aku baterije, sopstve-

ne potro{we i komandnog dela i izgradi}e se komandno-po-

gonska zgrada. Komandno-pogonsku zgradu predvideti kao

monta`nu u sistemu gradwe od prefabrikovanih betonskih

elemenata. Veli~ina i raspored prostorija odrediti u svemu

prema tehnolo{kom procesu i dispoziciji iz glavnog elek-

trotehni~kog projekta. Visina objekta uslovqena je dimenzi-

jama opreme koja se ugra|uje. Oko objekta je betonski trotoar

potrebne {irine, sa nagibom od objekta. Spoqa{wi deo gra-

|evinskog dela TS ~ine: temeqi sa transformatorima i vi-

sokonaponska oprema, protivpoàrni zid, kade za uqe, uqna

kanalizacijai jama za uqe.

Temeqe transformatora dimenzionisati prema optere-

}ewu od transformatora. Kade za uqe su oblikovane i pre-

ma tipu transformatora i sa potrebnim nagibima i re-

{etkama za odvod uqa. Ispuna kade je od krupnog granuli-

sanog {qunka. Protiv-poàrni zid je armirano-betonski,

postaviti izme|u dva trafoa. Uqna kanalizacija je od ke-

rami~kih ili sli~nih cevi sa potrebnim nagibima ka jami

za uqe. Jama za uqe je kru`nog preseka, od prefabrikova-

nih cevi, od vodonepropusnog betona, dimenzionisati za

prijem uqa jednog trafoa. Granica kompleksa TS i gra|e-

vinska linija se poklapaju. Kompleks TS ograditi metal-

nom ogradom na betonskom parapetu, minimalne visine

1,80 m. U ogradi predvideti potrebne kapije za ulazak i

uno{ewe potrebne opreme.

Prikqu~ni vod 35 kV izvesti budu}u TS 110/35 kV„Sur~in”. Veza predmetnog kompleksa sa TS 110/35 kV„Sur~in” bi}e predmet posebnog planskog dokumenta.

B.2.2.5. TT mreà

Teritorija predmetnog plana pripada podru~noj ATC

„Dobanovci”. Potreban broj telefonskih prikqu~aka od-

redi}e se na bazi usvojenog principa :

– Poslovawe: na svakih 50-100 m² korisne povr{ine je-

dan telefonski prikqu~ak ,

– Proizvodne delatnosti: na svakih 100-300 m² korisne

povr{ine jedan telefonski prikqu~ak .

Na bazi usvojenog principa i veli~ine urbanih jedini-

ca (kori{}eni podaci za min. povr{ine) do{lo se do po-

trebnog broja telefonskih prikqu~aka, koji iznosi oko

7000 telefonskih brojeva.

Obezbe|ewe potrebnog broja telefonskih prikqu~aka

obezbedi}e se montirawem odgovaraju}e telekomunikacio-

ne opreme na slede}i na~in:

– planirati dve prostorije veli~ine oko 25–30 m2 za

sme{taj telekomunikacione opreme, jednu u zoni A i drgu

u zoni B.m Prostoriju za sme{taj telekomunikacione opre-

me planirati u prizemqu objekta sa pristupnim kolskim

prilazom i prostorom za sme{taj TK vodova. Na predmet-

nom podru~ju potrebno je i rekonstrukcisati postoje}a i

realizovati nova kablovska podru~ja.

Planiranu TK kanalizaciju – TK vodove izvesti u kori-

doru planiranih saobra}ajnih povr{ina. Planiranu TK

kanalizaciju – TK vodove izvesti podzemno, a u rovu potreb-

nih dimenzija. Na mestima, gde se o~ekuju ve}a mehani~ka

naprezawa tla , TT vodove postaviti u za{titnu cev.

U planiranim objektima izgraditi unutra{wi ku}ni

izvod potrebnog kapaciteta.


Veza predmetnog kompleksa sa podru~nom ATC „Doba-

novci” izve{}e se TK vodom a, koji }e biti predmet poseb-

nog urbanisti~kog dokumenta.

B.2.2.6. Mreà KDS

Kablovski distribucioni sistem (KDS) u svojoj osnov-

noj ulozi vr{i prenos, emitovawe i distribuciju radio i

TV programa. KDS obezbe|uje svojim korisnicima i slede-

}e servise: internet, telemetriju, video na zahtev, video

nadzor, govorne servise itd.

Predvi|ena je izgradwa tehnolo{ki jedinstvene digi-

talne infrastrukture ~ime }e se re{iti problemi do ko-

jih dolazi u praksi kao {to su nekontrolisana izgradwa,

neusagla{enost operatora sa kapacitetima pristupne i

transportne mreè nacionalnog operatera itd.

Planirane vodove za potrebe KDS izgraditi u korido-

ru planiranih i postoje}ih TK vodova – TK kanalizacije.

Planirane vodove KDS izgraditi podzemno, a u rovu po-

trebnih dimenzija.

B.2.2.7. Gasovodna mreà i postrojewa

Prostornim planom op{tine Sur~in planirana je gasi-

fikacija u svim postoje}im naseqima izgradwom gradskih

i distributivnih gasovoda, mernoregulacionih stanica sa

vezama na postoje}e i planirane glavne merno-regulacione

stanice ,,Sur~in” i ,,Dobanovci”. Ovaj sistem je obuhvatio

postoje}a naseqa, prostorno i po kapacitetima i u fazi je

izgradwe i pojedina~nog pu{tawa u rad pojedinih gasovod-

nih mreà (naseqa Dobanovci, Sur~in, Boqevci).

Ostali prostori, u granicama Prostornog plana, nisu

razmatrani u pomenutim kapacitetima i pomenutim gaso-

vodnim sistemima i za sve namene severno od Autoputa Be-

ograd-[id i zapadno od pomenutih naseqa ( Dobanovci,

Be~men i daqe prema Boqevcima u kontaktu sa ,,Sremskom

gazelom”) planirano je formirawe novog gasovodnog si-

stema sa vezom na novu GMRS ,,Autoput”.

Ovaj novi gasovodni sistem podrazumeva izradu planske

i tehni~ke dokumentacije i izgradwu slede}ih gasovoda i

gasovodnih objekata:

– deonicu razvodnog gasovoda, od ~eli~nih cevi, za rad-

ni pritisak do 50 bara, sa prikqu~ewem na postoje}i ma-

gistralni gasovod, MG 05, deonicu Batajnica–Beli Potok;

lokacija ovog gasovoda je u koridoru postoje}eg razvodnog

gasovoda, RG 04-05, deonica Batajnica – Zvornik, severnom

stranom od Autoputa Beograd – [id,

– nove glavne mernoregulacione stanice GMRS „Auto-

put” (naziv iz Prostornog plana) sa lokacijom u blizini

postoje}e Dobanova~ke petqe na Autoputu. Kapacitet ove

stanice treba da obezbedi sve koli~ine prirodnog gasa ko-

je nisu obuhva}ene ve} formiranim gasovodnim sistemom

sa vezom na GMRS „Sur~in” i GMRS ,,Dobanovci”. Ovde se

planira regulacija i redukcija pritiska prirodnog gasa

sa 50 bara na gradski pritisak do 12 bara i jednim delom

i na gradski pritisak do 4 bara,

– nove deonice gradskog gasovoda, od ~eli~nih cevi, za

radni pritiska do 12 bara, potrebnih kapaciteta, od

GMRS „Autoput” du` „Sremske gazele” sve do Progara,

– novih lokacija mernoregulacionih stanica, potreb-

nih kapaciteta, sa regulacijom pritiska sa 12 na 4 bar i

– izgradwom novih distributivnih gasovoda od polie-

tilenskih cevi, potrebnih kapaciteta, za radni pritisak

do 4 bara.

Za predmetne komplekse A, B i C ukupno je potrebno

obezbediti oko 14.650 m3/~ prirodnog gasa i to za:

1. privrednu zonu A, na oko 196 ha, kapaciteta od oko

10.000 m3/~,

2. komercijalnu zonu B na oko 66 ha, kapaciteta od oko

650 m3/~ i za

3. privrednu zonu C, na oko 82 ha, kapacitet od oko

4.000 m3/~,

Da bi se obezbedile potrebne kli~ine prirodnog gasa

potrebno je izgraditi dve mernoregulacione stanice i to:

– u zoni A, kapaciteta 10.000 m3/~ i

– u zoni C, kapaciteta 4.000 m3/~.

Lokacije su na javnom zemqi{tu i gra|evinska parcela

mora da obuhvati i za{titne zone od minimum 15 m od

objekta stanica. Veli~ina GP je oko 35 x 40 m. Objekti su

tipski, dimenzija 5 x 10 m, visine P, sa pristupnim putem

{irine 3 m i vezom na {iru saobra}ajnu mreù. Objekti su

bez qudske posade, sa automatskim radom.

Obe stanice se povezuju na planirani gradski gasovod

u regulaciji planirane saobra}ajnice „Sremska gazela”.

Gradski gasovod je planiran lokacijski na isto~noj regu-

laciji pomenute saobra}ajnice. Stanice reguli{u i redu-

kuju pritisak sa 12 na 4 bara, a izlazni distributivni ga-

sovodi od PE cevi su na radnom pritisku do 4 bara.

Ovi gasovodi se mogu me|usobno povezati izme|u ovih

stanice, pa se komercijalna zona B povezuje na distribu-

tivne gasovode od PE na radnom pritisku do 4 bara.

Distributivni gasovodi od PE na radnom pritisku do

4 bara postavqaju se u svim planiranim lokalnim saobra-

}ajnicama, u sve tri zone i sa obe strane saobra}ajnice

,,Sremska gazela”.

Planirani objekti, u planiranim blokovima zona, di-

rektno se prikqu~uju na planirane distributivne gasovo-

de i preko ku}nih mernoregulacionih setova (stanica) i

nezavisnih mera~a obezbe|uju svoje potrebe za grejawem,

pripremom tople vode, kuvawem i tehnolo{kim potrebama.

B.3. Zelenilo

Na prostoru obuhva}enom planom u okviru javnog gra|e-

vinskog zemqi{ta planirane su zelene povr{ine:

1. park;

2. skverovi;

3. zelenilo u okviru saobra}ajnica.

B.3.1. Park

Pod pojmom parka smatraju se prostori koji se koriste

se za odmor, {etwu i igru.

Planirani park mora da zadovoqi slede}e uslove:

– koncept ure|ewa mora da uvaì neposredno okruèwe

(bara i zeleni pojas uz vodenu povr{ianu);

– zelenilo treba da bude reprezentativno;

– sadràji treba da budu koncentrisani (miran odmor,

igra, sportski objekti i dr.);

– sadràj sportskih objekata treba da obuhvati sve sta-

rosne grupe;

– u parku mogu da budu podignuti slede}i objekti: ugo-

stiteqski sa otvorenim ba{tama, mawi otvoreni amfite-

atri za kulturne manifestacije, objekti u funkciji odr-

àvawa parka, mawi pojedina~ni javni ili komercijalni

objekti, ali ne ve}i od 200 m2, fontane, umetni~ki ekspo-

nati, vrtno-arhitektonski elemenat.

Parkovi moraju biti opremqeni standardnom infra-

strukturom.

B.3.2. Skverovi

Pod pojmom skvera obuhva}ene su zelene povr{ine u

kombinaciji sa prostranim poplo~anim pe{a~kim povr-

{inama.

U okviru plana planirane su ukupno ~etiri gra|evinske

parcele u statusu javnog gra|evinskog zemqi{ta sa name-

nom za skver (blokovi b1–7, b1–8, b2–7 i b2–8).

Skverovi mogu biti:

– parternog tipa (pe{a~ki platoi, travwaci, cvetwaci);

– poluotvoreni (parterni prostori sa sadnicama drve-

}a i `buwa);

– zatvoreni (visoko drve}e i {ibqe).

Planirani skverovi moraju zadovoqiti slede}e uslove:

– maksilno uvaìti pravce pe{a~kog kretawa;

– pe{a~ke staze i platoi mogu da zauzimaju do 35 % pro-

stora skvera;

– izbor vrste zelenila, materijala i kompozicija zasto-

ra mora biti reprezentativna;


– na skveru mogu da budu podignuti ugostiteqski objek-

ti ukupne povr{ine 100 m2 po skveru;

– na skveru mogu da budu izgra|eni fontane i druge vo-

dene povr{ine;

– vrtno-arhitektonske elemente i mobilijar skvera

prilagoditi tipu skvera.

Skverove treba opremiti standardnom infrastruktu-

rom i, prema potrebi i sistemom za navodwavawe.

B.3.3. Zelenilo u okviru saobra}ajnica

U okviru regulacije saobra~ajnica predvi|ene su line-

arne trake zelenila {irine:

– saobra}ajnica tip 1 – „S 1”: 1 razdelno zelenilo 3,0 m2 trake {irine 2,0 m

– saobra}ajnica tip 2 – „S 2”: 2 trake {irine 2,0 m– saobra}ajnica tip 3 – „S 3”: 2 trake {irine 2,0 m

B.4. Urbanisti~ke op{te i posebne mere za{tite

B.4.1. Urbanisti~ke mere za{tite ìvotne sredine

Utvr|uju se slede}e mere i uslovi:

1. izvr{iti kartirawe biotopa u skladu sa definisa-

nim Kqu~em za kartirawe biotopa Projekta „Zelena regu-

lativa Beograda” – II faza (Sveska 2b);

2. utvrditi zone za{tite od mogu}ih negativnih utica-

ja puteva u skladu sa Prostornim planom gradske op{tine

Sur~in („Slu`beni list grada Beograda”, broj 9/08);

3. izvr{iti strate{ku procenu uticaja plana na ìvot-

nu sredinu, koju treba uraditi za potrebe urbanisti~kog

projekta (u skladu sa ~lanom 5. stav 2. zakona o strate{koj

proceni uticaja na ìvotnu sredinu „Slu`beni glasnik

RS”, broj 135/04); strate{kom procenom naro~ito analizi-

rati: postoje}e indikatore stawa ìvotne sredine (u sli-

~aju nepostojawa relevantnih pokazateqa izvr{iti dopun-

ska-ciqna merewa), kapacitet ìvotne sredine (prirodne

i stvorene vrednosti, ograni~ewa posmatranog prostora),

uticaj planiranih sadràja na ~inioce ìvotne sredine

na posmatranom podru~ju i {irem okruèwu; strate{ku

procenu uticaja treba uraditi kao poseban dokument, koji

treba uputiti preko na{eg organa u proceduru predvi|enu

zakonom;

4. u ciqu spre~avawa, odnosno smawewa uticaja ~inioce

ìvotne sredine planirati:planiranih sadràja na

– izgradwu proizvodnih i drugih objekata u skladu sa va-

è}im tehni~kim normativima za izgradwu te vrste objekata;

– primenu tehnologije ili procesa koji ispuwavaju pro-

pisane standarde za{tite ìvotne sredine;

– opremawe predmetnog kompleksa komunalnom infra-

strukturom, pre svega kanalizacionom;

– sanaciju svih nekontrolisanih izliva otpadnih voda;

– potpuni kontrolisani prihvat atmosferske vode sa

svih saobra}ajnih i manipulativnih povr|ina i wihov

predtretman u separatorima masti i uqa pre upu{tawa u

recipijent;

– mere za{tite zemqi{ta i podzemnih voda od zaga|ewa

za objekte namewene za skladi{tewe sirovina, poluproizvo-

da i proizvoda, posebno za skladi{tewe opasnih i otrovnih

materija, u skladu sa posebnim zakonima;

– odgovaraju}i na~in prikupqawa i postupawa sa ot-

padnim materijama i materijalima (komunalni otpad, in-

dustrijski otpad, otpadna uqa i sl.);

– sakupqawe ~vrstog otpada samo na vodonepropusnim

povr{inama.

5. U okviru komercijalne zone ne planirati:

– izgradwu objekata ~ije kori{}ewe moè doprineti

pove}awu stepena aerozaga|ewa, niti bilo koju promenu u

prostoru koja bi promenu u prostoru koja bi mogla naru{i-

ti kvalitet ìvotne sredine;

– izgradwu otvorenih skladi{ta sekundarnih sirovina,

skladi{ta za otpadne materije kao i skaldi{tewe otrov-

nih i zapaqivih materijala, bez dozvole nadle`nog organa;

6. planirati zeleni za{titni pojas (za{titnu {umu) uz

trasu op{tinskog puta „Sremska gazela”, kao izme|u pri-

vrednih zona i komercijalne zone u skladu sa Prostornim

planom gradske op{tine Sur~in („Slu`beni list grada

Beograda”, broj 9/08);

7. ispo{tovati % u~e{}a zelenih povr{ina u skladu sa

prostornim planom gradske op{tine Sur~in („Slu`beni

list grada Beograda”, broj 9/08);

8. planirati toplifikaciju, odnosno gasifikaciju

predmetnog podru~ja;

9. u okvitu privredne zone ne planirati objekte name-

wene stanovawu;

10. planirati grupisawe srodnih i kompatibilnih de-

latnosti u okviru same privredne zone;

11. kapacitet nove izgradwe utvrditi u skladu sa mogu-

}im obezbe|ewem prostora za parkirawe;

12. prostore za parkiraweplanirati izvan postoje}ih

zelenih povr{ina;

13. planirati nesmetano kretawe hendikepiranih lica

na svim pe{a~kim stazama i prolazima,

14. utvrditi obavezu investitora da se, pre dono{ewa

zahteva za izdavawe odobrewa za izgradwu, obrati nadle-

`nom organu za za{titu ìvotne sredine radi odlu~ivawa

o potrebi izrade studije o proceni uticaja objekata na ì-

votnu sredinu, u skladu sa odredbama zakona o proceni uti-

caja na ìvotnu sredinu („Slu`beni glasnik RS”, broj

135/04), studija o proceni uticaja izra|uje se na nivou ge-

neralnog odnosno idejnog projekta i sastavni je deo nave-

denog zahteva.

B.4.2. Urbanisti~ke mere za{tite prirode

Op{ti uslovi:

– definisati koncept infrastrukturnog opremawa-

predvideti izgradwu onih infrastrukturnih objekata koji

}e garantovati visok nivo kvaliteta ìvotne sredine.

Obratiti pa`wu na evakuaciju i pre~i{}avawe otpadnih

voda izgradwom kanalizacionog sistema sa kolektorom za

pre~i{}avawe otpadnih voda;

– utvrditi sve zna~ajne urbanisti~ke parametre, a po-

sebno procenat izgra|enosti parcela, dozvoqenu visinu

objekata, povr{ine pod zelenilom, izgled objekata itd.;

– planirati nesmetano kretawe hendikepiranih lica

na svim pe{a~kim stazama i prolazima;

– re{iti pitawe parking prostora-predvideti odgova-

raju}i broj parking mesta. Izbe}i formirawe velikih

kompaktnih asfaltnih ili betonskih povr{ina sadwom

pojedina~nih stabala i/ili formirawem mawih zatravqe-

nih povr{ina. Razmotriti izgradwu podzemne garaè;

– ozelewavawe (posebno komercijalne zone) planirati

po najvi{im standardima sa primenom dekorativnog {i-

bqa, cvetwaka i intezivnim odràvawem travwaka, ~ime

bi se omogu}ilo vizuelno i estetsko oblikovawe prostora;

– javnu rasvetu tako izvesti da se wome osvetle prilazi

svakom objektu, pe{a~ke staze, najinteresantniji delovi

objekata i sl.;

– predvideti uniformna re{ewa za sve prostorne sadr-

àje za koje je to mogu}e i korisno uraditi (izgled uli~-

nih svetiqki i sl.);

– ukoliko se u granicama plana nalaze divqe deponije

komunalnog i drugog otpada predvideti odgovaraju}e sana-

cione mere;

– primarno sakupqawe komunalnog otpada organizovati

u okviru svake podceline u zasebnim sudovima. merama za re-

alizaciju Plana propisati da se trajna evakuacija otpada

organizuje preko nadle`ne op{tinske komunalne slu`be;

Posebni uslovi:

– evakuacija opasnih i {tetnih otpadnih materija (uko-

liko ih bude) se mora odvijati iskqu~ivo preko organiza-

cije licencirane za te poslove.

Emisiju otrovnih gasova spre~iti ugradwom neophodnih

filtera i definisawem energenata koji }e se koristiti za

zagrevawe objekata (daqinsko grejawe, gas, struja i tsl.).


Kroz mere za{tite obezbediti redovno pra}ewe nivoa buke,

kvaliteta vazduha u odnosu na radnu sredinu i druge kori-

snike prostora;

– obavezno je formirawe odgovaraju}ih za{titnih zele-

nih pojaseva (od listopadnih i ~etinarskih vrsta, spratne

konstrukcije, po~ev od travnatog pokriva~a, preko {ibqa

do drve}a guste kro{we):

– du` saobra}ajnica unutar privredne zone;

– du` granice privredne zone, pogotovo na lokacijama

na kojima se ona ribliàva ili naslawa na poqoprivred-

no zemqi{te. Ovaj za{titni pojas bi obezbedio povoqne

mikroklimatske uslove, smawio buku i zadrào izduvne ga-

sove i povr{inu;

– ukoliko se planira razvoj delatnosti koje uti~u nega-

tivno na okolinu (one moraju biti strogo kontrolisane, uz

primenu mera za{tite ìvotne sredine);

– sve manipulativne povr{ine moraju biti asfaltira-

ne i ure|ene;

– Predvideti ogra|ivawe svakog pojedina~nog kom-

pleksa, kao i neophodne parametre koji se odnose na izgled

ograde;

– Kroz obradu projektne dokumentacije posebnu pa`wu

posvetiti merama za{tite u slu~aju akcidentnih situacija.

Predvideti re{ewa kojima se obezbe|uju neophodni uslovi

za brzu i efikasnu protivpoàrnu za{titu (protivpoàr-

ni put, hidrantska mreà i sl.);

– Skladi{tewe rezervnih delova, sirovina, ambalaè

i gotovih proizvoda organizovati iskqu~ivo u okviru

objekata;

– Obezbediti prihvatqiv standard kvaliteta ìvotne

sredine na planskom podru~ju i u neposrednom okruèwu.

Predvideti adekvatan monitoring zaga|enosti vazduha, ze-

mqi{ta i voda u skladu sa zakonskom regulativom,

B.4.3. Urbanisti~ke mere za{tite spomenika kulture

Na prostoru obuhva}enom planom nema evidentiranih

objekata koji su u statusu za{ti}enih spomenika kulture,

kao ni dobra koja uìvaju status predhodne za{tite.

B.4.4. Urbanisti~ke mere za{tite od poàra

U vezi sa za{titom od poàra za planiranu izgradwu

potrebno je ispuniti slede}e uslove:

– Zakona o za{titi od poàra („Slu`beni glasnik

SRS”, br. 37/88 i 48/94).

– Pravilnika o tehni~kim normativima za elektri~ne

instalacije niskog napona („Slu`beni list SFRJ”, br.

53/88, 54/88 i 28/95).

– Objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mreù,

koja se po protoku i pritisku vodeu mreì planira i pro-

jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima za

spoqnu i unutra{wu hidrantsku mreù za ga{ewe poàra

(„Slu`beni list SFRJ”, broj 30/91).

– Objektima mora biti obezbe|en pristupni put za vatro-

gasna vozila , shodno Pravilniku o tehni~kim normativi-

maza pristupne puteve... („Slu`beni list SFRJ”, broj 8/95),

po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m od

gabarita objekta.

– Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Zakonom

o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostimai gaso-

vima („Slu`beni glasnik SRS”, br. 44/77, 45/84 i 18/89) i

mora se pribaviti Odobrewe za lokacije ukopavawa ci-

sterni za skladi{tewe zapaqivih te~nosti kao i polaga-

wa gasovoda i izgradwi MRS-a od strane Uprave protivpo-

àrne policije.

– Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravil-

nikom o tehni~kim normativima za elektri~ne instalacije

niskog napona („Slu`beni list SFRJ”, broj 11/96), Odlu-

kom o uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe i

polagawe distributivnog gasovoda od polietilenskih cevi

za radni pritisak do 4 bar-a („Slu`beni list SRJ”, broj

20/92), Pravilniku o tehni~kim normativima za unutra{we

gasne instalacije („Slu`beni list SRJ”, br. 20/92 i 33/92),

Pravilniku o tehni~kim normativima za projektovawe, gra-

|ewe, pogon i odràvawe gasnih kotlarnica („Slu`beni

list SFRJ”, broj 10/90), Pravilniku o tehni~kim normati-

vima za za{titu od poàra i eksplozije („Slu`beni list

SFRJ”, broj 24/87).

B.4.5. Urbanisti~ke mere za{tite od elementarnihnepogoda

Radi za{tite od potresa planirani objekti moraju bi-

ti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o teh-

ni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u

seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81,

49/82, 29/83, 21/88 i 52/90).

B.4.6. Urbanisti~ke mere za civilnu za{titu

Kao posebne planske mere kojima se pove}ava „otpor-

nost” prostora za potrebe odbrane i civilne za{tite iz-

dvajaju se:

– funkcionalno zonirawe urbanih prostora (radne zo-

ne, stanovawe, industrija);

– preduzimawe svih neophodnih mera za{tite od indu-

strijskih udesa na svim postoje}im privrednim lokalite-

tima i planirawe novih privrednih kapaciteta na lokaci-

jama van zona stanovawa;

– obezbe|ivawe slobodnog prostora u naseqima, za{ti-

}enog od poàra i ru{evina i povezanog saobra}ajnicama

i vodotokovima;

– obezbe|ivawe alternativnih saobra}ajnih pravaca za

evakuaciju i spasavawe;

– re{avawe elektrosnabdevawa naseqa prstenastim

razvodima i izgradwom mawih sistema koji mogu funkcio-

nisati autonomno u posebnim uslovima;

– obezbe|ivawe vodosnabdevawa naseqa uz o~uvawe al-

ternativnih izvora snabdevawa vodom za pi}e (bunari, iz-

vori i sl.); i

– preduzimawe mera za za{titu qudi i materijalnih doba-

ra od elementarnih nepogoda (zemqotresi, poplave i sl.).

Osnovna mera za{tite qudi i materijalnih dobara u

slu~aju ratne opasnosti je izgradwa za{titnih objekata –

skloni{ta. Odlukom op{tinskog {taba civilne za{tite

op{tine Zemun br. 82-15/92 utvr|eni su rejoni ugroènosti

i obaveze u pogledu izgradwe za{titnih objekata. Navede-

nom odlukom je za naseqe Sur~in predvi|eno da se za{tita

i sklawawe stanovni{tva vr{i u za{titnim objektima –

podrumskim prostorijama kao i rovovskim zaklonima, koji

se u skladu sa Uredbom o funkcionisawu civilne za{tite

grade u slu~aju neposredne ratne opasnosti i u ratu.

B.4.7. Inèwersko-geolo{ki uslovi

Istraìvano podru~je predstavqa deo sremske lesne za-

ravni, a u {irem morfolo{kom pogledu ~ini celinu sa ze-

munskim lesnim platoom.

Morfolo{ki oblici, blage depresije, razvijeni su i

pruàju se u pravcu jugoistok-severozapad. Sve povremene

vode od padavina brzo se proce|uju u podzemqe. Prema do-

sada{wim rezultatima istraìvawa povr{ina terena od-

raàva morfologiju jezerskih sedimenata.

Teren je u blagom nagibu.

Litolo{ki sastav terena, prikazani su i interpreti-

rani na geotehni~kim presecima do dubine od 10,0 m. Geo-

lo{ku gra|u terena odre|uju lesne i aluvijalne naslage,

koje su kvartarne, odnosno holocenske starosti i to: himi-

ficirani les i les.

Himinificirani les (Q2Ih) izgra|uje povr{inski

sloj terena, mrkocrne boje u zavr{nom delu vodom zasi}en,

sa ostacima korewa biqaka u masi. Rastresit, porozan,

mek. Debqina sloja 0,4–1,0 m. Prilikom izgradwe objekata

u potpunosti ga ukloniti.

Les (Q2L), {qunkovito-peskovita i glinovita pra{ina

sredwe plasti~nosti, mestimi~no degradirana sa pove}anim

sadràjem CaCO3 od 12,3 do 15,1 %. Ovaj paket je tro{an, su-

perkapilarno i kapilarno porozan. Les je braon boje, mek pod


prstima i podloàn dopunskom slegawu pri uslovima sekun-

darnog vodozasi}ewa. U uslovima otvorenog iskopa stabilan

je u duèm vremenskom periodu, ako se atmosferske promene

ne de{avaju naglo. Debqina sedimenta je od 1,0 m do 3,3 m.

Lesoidna glina (Q2Lg) je niske do sredwe plasti}no-

sti. Makropore zastupqene su sa oko 10-20% mase sa pove-

}anim CaCO3 od 15,1 do 17,6 %. Sedimen je tamno braon bo-

je, debqine sloja od 0,5 m do 3,4 m.

Facija povodwa (Q2Alp) je povr{inski pesak niske

plasti~nosti, braon do r|a boje sa nakupinama plavog pe-

ska u masi. Debqina sedimenta je od 0,5 m do 3,5 m.

Facija korita (Q2Alk) su peskovi, plavo-sivi, mesti-

mi~no pra{nasti. Debqina sedimenta je od 3,0 m do 4,6 m.

Kvartarni sedimenti predstavqaju poroznu vodopropusnu

sredinu u kojoj je formirana izdan. Pojava izdana je utvr|ena

istra`nim bu{ewem na dubini od 3,0 m do 4,0 m. Kretawe

povr{inskih voda odvija se du` makropora vertikalno nani-

è i u sloju lesoidne gline Q2Alg ili na samom kontaktu

slojeva lesoidnih glina Q2Alg i aluvijalnih sedimenata

Q2Al formira se slobodna izdan. Prehrawivawe izdana naj-

ve}im delom vr{i se infiltracijom atmosferskih padavina.

U pogledu seizmi~kih odlika terena lokacija pripa-

da regionu Beograd. Prema „Privremenim tehni~kim

propisima za gra|ewe u seizmi~ki aktivnim podru~jima”

(„Slu`beni list SFRJ”, broj 39/64) koeficijent sei-

zmi~nosti Ks=0,033-0,037, stepen seizmi~kog inteziteta

Io(MCS)=VII-VIII.Usvojiti stepen seizmi~nosti I=8 stepeni MCS i koe-

ficijent seizmi~nosti K=0,05.

U daqem postupku pribavqawa odobrewa za gradwu i

izrade tehni~ke dokumentacije neophodno je da za svaku

gra|evinsku parcelu izvr{iti dodatna geolo~ko-geoteh-

ni~ka istraìvawa, u skladu sa Zakonom o geolo{kim is-

traìvawima („Slu`beni glasnik RS”, broj 44/95).

C. PRAVILA GRA\EWA

C.1. Pravila parcelacije

Ovim planom utvr|uje se parcelacija zemqi{ta u statu-

su javnog gra|evinskog zemqi{ta i pravila parcelacije ze-

mqi{ta u statusu ostalog gra|evinskog zemqi{ta.

Parcele u statusu javnog gra|evinskog zemqi{ta prika-

zane su na grafi~kom prilogu br. 6: „Javno gra|evinsko ze-

mqi{te i plan parcelacija“” u razmeri R= 1:2.500.

Parcele u statusu ostalog gra|evinskog zemqi{ta pri-

kazane su na grafi~kom prilogu br. 7: „Ostalo gra|evinsko

zemqi{te i plan parcelacija” u razmeri R= 1:2.500 i br. 7-

a: „Analiti~ko-geodeski elemnti ta~aka koje defini{u

gra|evinske pacele na ostalom gra|evinskom zemqi{tu”.

Gra|evinska parcela je najmawa jedinica na kojoj se mo-

è graditi. Definisana je pristupom na javnu povr{inu,

granicama prema susednim parcelama i prelomnim ta~ka-

ma, koje su odre|ene analiti~ko-geodetskim elementima u

tabelama u tekstualnom delu plana i na navedenim grafi~-

kim prilozima plana.

Urbanisti~ki koncept prostora obuhva}enog planom

zahteva formorawe novih parcela razli~itih veli~ina.

Prostorno-programski koncept kompleksa definisao je

potrebu za novim parcelama povr{ine oko 1,0 ha u modu-

larnom sistemu rastera 80,0 m h 125,0 m.Prilikom formirawa gra|evinskih parcela obavezna

je minimalna povr{ina parcele i minimalna {irina

fronta parcele prema javnoj povr{ini.

Minimalna povr{ina planirana gra|evinska parcela za:

– parcelu u statusu javnog gra|evinskog zemqi{te izno-

si 0,10 ha (1.000 m2);

– parcelu u statusu ostalog gra|evinskog zemqi{te iz-

nosi 0,20 ha (2.000 m2).

Minimalni front parcele za:

– parcelu u statusu javnog gra|evinskog zemqi{te izno-

si 15,0 m;– parcelu u statusu ostalog gra|evinskog zemqi{te iz-

nosi 20,0 m.

C.2. Pravila gradwe na povr{inama namewenim

privrednim delatnostima

Ova pravila se odnose na izgradwu objekata u slede}im

blokovima:

– zona „A”: a1, a2, a3, a4, a5, a6, a7, a10, a13, a14, a15, a16,

a17, a18, a19, a20

– zona „C”: c1, c2, c3, c4, c5, c6, c7, c8, c9

C.2.1. Op{ta pravila

Privredni kompleksi su ve}i privredni pogoni, obi~no

me|usobno tehnolo{ki povezani ili lokacije namewene ra-

znovrsnim privrednim aktivnostima: gra|evinski pogoni,

skladi{ta, robno-transportni centri i dr.

Kompleksi u privrednim zonama uglavnom su organizo-

vani kao vi{efunkcionalni me{oviti proizvodno-komer-

cijalni kompleksi.

Na gra|evinskim parcelama uz poslovne, proizvodne i

komunalne objekte mogu da se grade pomo}ni objekti i to: ga-

raè, ostave, portirnice nastre{nice, tremovi i sli~no,

koji mogu pojedina~no biti korisne povr{ine do 30m2.

C.2.2. Namena objekata

Dozvoqene su sve grupe delatnosti osim onih koje ugroà-

vaju qude i ìvotnu sredinu (zemqi{te, vazduh i vodu).

Planom generalne regulacije nije dozvoqeno obavqawe

slede}ih privrednih delatnosti:

– elektroprivreda, proizvodwa hidroelektri~ne ener-

gije, proizvodwa termoelektri~ne energije, proizvodwa

nuklerne energije, proizvodwa ugqa, prerada ugqa, proi-

vodwa nafte i zemnog gasa, proizvodwa derivata nafte,

proizvodwa rude gvo`|a, crna metalurgija, prerada oboje-

nih metala, prerada nemetalnih minerala, proizvodwa ba-

znih hemijskih proizvoda, a naro~ito proizvodwa i preada

kancerogenih, mutagenih teratogenih materija

C.2.3. Tipologija objekata

Objekti su slobodnostoje}i, grupisani na razli~ite

na~ine u jedinstveni proizvodni kompleks.

C.2.4. Urbanisti~ki pokazateqi

Indeks izgra|enosti (I) Indeks izgra|enosti (I) je koli~nik BGRP svih objeka-

ta na parceli (bloku) i povr{ine parcele (bloka). Maksi-

malna BGRP planiranih objekata na parceli je proizvod

planiranog indeksa izgra|enosti i povr{ine parcele.

Podzemne korisne etaè ulaze u obra~un indeksa izgra|e-

nosti, osim povr{ina za parkirawe vozila, podzemnih ga-

raà, sme{taj neophodne infrastrukture i ostava.

Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BGRP)

Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BGRP) parcele

(bloka) je zbir povr{ina i redukovanih povr{ina svih ko-

risnih etaà svih zgrada parcele (bloka). U prora~unu

potkrovqe se ra~una kao, dok se ostale nadzemne etaè ne

redukuju. Podzemne korisne etaè redukuju se sa 60% povr-

{ine. Podzemne garaè i podzemne podstanice grejawa,

kotlarnice, ostave, trafostanice itd, ne ra~unaju se u po-

vr{ine korisnih etaà.

Stepen zauzetosti (Z)

Stepen zauzetosti predstavqa koli~nik povr{ine ho-

rizontalne projekcije nadzemnog gabarita objekta i izra-

àva se u %.

U povr{inu pod objektima ne ulaze manipulativne ni

saobra}ajne povr{ine (parkirawe).


Za privredne komplekse u obuhvatu plana definisani

su maksimalni urbanisti~ki pokazateqi:

– indeks izgra|enosti (I) 0,8

– stepen zauzetosti (Z) 60%

– maksimalna spratnost objekta P+3

– maksimalna visina objekta 16 m– min. % zelenih povr{ina 30%

Ukoliko tehnolo{ki proces zahteva pokrivawe i sao-

bra}ajnih i manipulativnih povr{ina u jedinstvenu zatvo-

renu celinu sa proizvodnim objektom, tada stepen zauzeto-

sti moè biti 70%, uz obezbe|ewe ostalih uslova iz plana

(indeks izgra|enosti, visina objekta, procenat ozelewenih

povr{ina na parceli, odstojawe od granica parcele...).

C.2.5. Poloàj objekta na parceli

Poloàj objekata na parcelama definisan je gra|evin-

skim linijama u odnosu na regulacione linije saobra}aj-

nica, minimalnim rastojawima od susednih parcela, mini-

malnim rastojawem prema zadwoj granici parcele, obave-

zne zone za{titnog zelenila unutar parcele, kao i elemen-

tima horizontalne i vertikalne regulacije.

Poloàj gra|evinskih linija prikazan je u grafi~kom

prilogu br. 4 „Funkconalno re{ewe organizacije komlek-

sa sa namenom prostora i elementima regulacije” u

R=1:2500.

– poloàj gra|evinske linije od R.L. 10,0 m– rastojawe objekta od bo~nih

i zadwe granice parcele 1/2 visine objekte

na parceli, a ne

mawe od 5,0 m.

U okviru kompleksa dozvoqena je izgradwa ve}eg broja

objekata u skladu sa potrebama planiranih namena. U tom

slu~aju me|usobno rastojawe izme|u objekata je minimalno

1/3 visine vi{eg objekta, ali ne mawe od 4,0 m.

Izgradwa ili bilo kakva promena u prostoru na jednoj

parceli, ne sme da ugrozi funkcionisawe i stati~ku sta-

bilnost objekata na susednim parcelama.

Objekte projektovati u skladu sa namenom i predvi|e-

nim tehnolo{kim postupkom, uz primenu odgovaraju}ih

gra|evinskih materijala.

U okviru kompleksa predvideti posebne prostore za sa-

kupqawe, primarnu selekciju i odno{ewe komunalnog i

industrijskog otpada.

C.2.6. Pravila za posebne objekte u kompleksima

Dozvoqava se izgradwa posebnih objekata koji se ne

ura~unavaju u korisnu BRGP, kao {to su infrastrukturni

– fabri~ki dimwaci, vetrewa~e, vodovodni torwevi, re-

klamni stubovi, i dr.

Posebni objekti moraju biti pozicionirani na parce-

li (kompleksu) u okviru gra|evinskih linija.

Dozvoqena visina za reklamne stubove je 30 m, a za in-

frastrukturne objekte se utvr|uje izuzetno i ve}a visina,

prema tehnolo{kim potrebama. Ukoliko su vi{i od 30,0 mneophodno je pribaviti mi{qewe i saglasnost instituci-

ja nadle`nih za bezbednost vazdu{nog saobra}aja. Ovakvi

posebni objekti se postavqaju tako da ne predstavqaju opa-

snost po bezbednost i da ne ometaju zna~ajno sagledqivost

objekata.

Potrebna je verifikacija idejnog projekta na Komisi-

ji za planove, pre izdavawa odobrewa za izgradwu.

C.2.7. Pravila za ogra|ivawe parcela

Na novoformiranim gra|evinskim parcelama prema sa-

obra}ajnicama i susednim parcelama mogu}e je postaviti

za{titnu ogradu.

Ograda na regulacionoj liniji mora biti transparent-

na, maksimalne visine 1,4 m, od ~ega zidani deo moè bi-

ti maksimalne visine 60 cm.

Ograda na regulacionoj liniji se postavqa unutra sop-

stvene parce.

Ograda prema susednim gra|evinskom parcelama moè

biti:

– zidana, maksimalne visine 0,9 m;– transparentna, maksimalne visine 1,4 m;– ìva ograda.

Ograda se postavqa na me|nu liniju, unutar sopstvene

parce.

Ulazne kapije se moraju otvarati prema sopstvenoj par-

celi.

C.3. Pravila gradwe na povr{inama namewenim

komercijalnim delatnostima

Ova pravila se odnose na izgradwu objekata u slede}im

blokovima:

– zona „A”: a8, a9, a11, a12

– zona „B”: b1-1, b1-2, b1-3, b1-4, b1-5, b1-6, b2-1, b2-2, b2-

3, b2-4, b2-5, b2-6

C.3.1. Op{ta pravila

Komercijalni kompleksi su kompleksi razli~ite veli-

~ine sa dominantnom komercijalnom namenom. Oni mogu

biti u okviru ostalih kompatibilnih namena ali naj~e{}e

su to komercijalni i poslovni objekti u sklopu privred-

nih zona, du` primarnih saobra}ajnica: veletr`nice,

skladi{ta, distributivni centri, itd.

Na gra|evinskim parcelama uz komercijalnom objekte

mogu da se grade pomo}ni objekti i to: garaè, ostave, por-

tirnice nastre{nice, tremovi i sli~no, koji mogu pojedi-

na~no biti korisne povr{ine do 30 m2.

C.3.2. Namena objekata

Dozvoqene su sve grupe komercijalno-poslovnih delat-

nosti:

– administrativno-poslovni objekti: banke, osigurava-

ju}a dru{tva, administrativna sedi{ta firmi i dr.

– komecijalni objekti: tr`ni centri, supermarketi, tr-

`nice, sajmovi, specijalizovani saloni (automobili i

druga vozila, bela tehnika, name{taj, gra|evinarstvo, ma-

{ine, prehrambeni proizvodi i dr.)

– hoteli

– benzinske pumpe i pumpe za te~ni gas

Nije dozvoqena izgradwa stambenih objekata i objeka-

ta koji ugroàvaju qude i ìvotnu sredinu (zemqi{te, va-

zduh i vodu).


C.3.3. Tipologija objekata

Objekti su slobodnostoje}i, grupisani na razli~ite

na~ine u jedinstveni proizvodni kompleks.

C.3.4. Urbanisti~ki pokazateqi

Indeks izgra|enosti (I) Indeks izgra|enosti (I) je koli~nik BGRP svih objeka-

ta na parceli (bloku) i povr{ine parcele (bloka). Maksi-

malna BGRP planiranih objekata na parceli je proizvod

planiranog indeksa izgra|enosti i povr{ine parcele.

Podzemne korisne etaè ulaze u obra~un indeksa izgra|e-

nosti, osim povr{ina za parkirawe vozila, podzemnih ga-

raà, sme{taj neophodne infrastrukture i ostava.

Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BGRP)

Bruto razvijena gra|evinska povr{ina (BGRP) parcele

(bloka) je zbir povr{ina i redukovanih povr{ina svih ko-

risnih etaà svih zgrada parcele (bloka). U prora~unu

potkrovqe se ra~una kao, dok se ostale nadzemne etaè ne

redukuju. Podzemne korisne etaè redukuju se sa 60% povr-

{ine. Podzemne garaè i podzemne podstanice grejawa,

kotlarnice, ostave, trafostanice itd, ne ra~unaju se u po-

vr{ine korisnih etaà.

Stepen zauzetosti (Z)

Stepen zauzetosti predstavqa koli~nik povr{ine ho-

rizontalne projekcije nadzemnog gabarita objekta i izra-

àva se u %.

U povr{inu pod objektima ne ulaze manipulativne ni

saobra}ajne povr{ine (parkirawe).

Za privredne komplekse u obuhvatu Plana definisani

su maksimalni urbanisti~ki pokazateqi:

– indeks izgra|enosti (I) 1,0;

– stepen zauzetosti (Z) 60%;

– maksimalna spratnost objekta P+3;

– maksimalna visina objekta 6 m;

– min. % zelenih povr{ina 30%.

Ukoliko tehnolo{ki proces zahteva pokrivawe i sao-

bra}ajnih i manipulativnih povr{ina u jedinstvenu za-

tvorenu celinu sa proizvodnim objektom, tada stepen zau-

zetosti moè biti 70%, uz obezbe|ewe ostalih uslova iz

plana (indeks izgra|enosti, visina objekta, procenat

ozelewenih povr{ina na parceli, odstojawe od granica

parcele,...).

C.3.5. Poloàj objekta na parceli

Poloàj objekata na parcelama definisan je gra|evin-

skim linijama u odnosu na regulacione linije saobra}aj-

nica, minimalnim rastojawima od susednih parcela, mini-

malnim rastojawem prema zadwoj granici parcele, obave-

zne zone za{titnog zelenila unutar parcele, kao i elemen-

tima horizontalne i vertikalne regulacije.

Poloàj gra|evinskih linija prikazan je u grafi~kom

prilogu br. 4 „Funkconalno re{ewe organizacije komlek-

sa sa namenom prostora i elementima regulacije” u

R=1:2.500.

– poloàj gra|evinske linije od R.L. 5,0 m;– rastojawe objekta od bo~nih

i zadwe granice parcele 1/2 visine objekte

na parceli, a ne

mawe od 5,0 m.

U okviru kompleksa dozvoqena je izgradwa ve}eg broja

objekata u skladu sa potrebama planiranih namena. U tom

slu~aju me|usobno rastojawe izme|u objekata je minimalno

1/3 visine vi{eg objekta, ali ne mawe od 4,0 m.

Izgradwa ili bilo kakva promena u prostoru na jednoj

parceli, ne sme da ugrozi funkcionisawe i stati~ku sta-

bilnost objekata na susednim parcelama.

Objekte projektovati u skladu sa namenom i predvi|e-

nim tehnolo{kim postupkom, uz primenu odgovaraju}ih

gra|evinskih materijala.

C.3.6. Pravila za ogra|ivawe parcela

Na novoformiranim gra|evinskim parcelama mogu}e je

postaviti za{titnu ogradu samo prema susednim parcelama.

Ograda na regulacionoj liniji nije dozvoqena.

Ograda prema susednim gra|evinskom parcelama moè

biti:

– transparentna, maksimalne visine 1,4 m;– ìva ograda.

Ograda se postavqa na me|nu liniju, unutar sopstvene

parce.

C.4. Zelenilo na parcelama privrednih

i komercijalnih delatnosti

U okviru podru~ja plana zelene povr{ine proìmaju i

dopuwuju osnovne namene privredne zone, a istovremeno

poboq{avaju ukupni mikroklimatski uslovi ovog podru~ja.

U okviru kompleksa predvideti podizawe pojaseva za-

{titnog zelenila sastavqene od kompaktnih zasada listo-

padne i ~etinarske vegetacije.

Du` regulacione linije predvi|eni su zeleni pojasevi

u {irini od 6,0 m, a uz granice parcele prema susednim

parcelama zasadi najmawe jednog drvoreda.

Na parcelama privrednih i komercijalnih delatnosti

predvideti min. 30%

Za zasenu parking mesta primeniti drvoredne sadnice

visokih li{}ara. Ovo zelenilo ne ulazi u procenat zele-

nila na parceli.

G. SPROVO\EWE PLANA

Plan se sprovodi u skladu sa Zakonom o planirawu i

izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), Iz-

vodima iz plana ili Urbanisti~kim projektom.

G.1. Spisak planova koji se stavqaju van snage

dono{ewem plana

S obzirom da na prostoru obuhva}enom ovim planom ni-

je vaìo nijedan Detaqni urbanisti~ki plan, regulacio-

ni plan ili Plan detaqne regulacuje ne postoji potreba za

spiskom planova koji se stavqaju van snage dono{ewem

ovog plana.


G.2. Spisak zona, odnosno parcela koje se razra|uju

urbanisti~kim projektom

Granice gra|evinskih parcela javnih namena analiti~-

ki su definisane u grafi~kom prilogu br. 6: Javno gra|e-

vinsko zemqi{te i plan parcelacija u R=1:2.500.

Izvod iz plana moè se izdati za parcele javnih namena.

Granice gra|evinskih parcela na ostalom gra|evin-

skom zemqi{tu analiti~ki su definisane u grafi~kom

prilogu br. 7: „Ostalo gra|evinsko zemqi{te i plan par-

celacija” u R=1:2.500, {to zna~i da se gra|evinske parce-

le mogu formirati direktno iz plana, osim u slu~ajevima

podele gra|evinskih parcela (parcelacija) ili spajawa

gra|evinskih parcela (preparcelacija), kada je obavezna

izrada urbanisti~kog projekta.

Ovim planum nisu definisani prostori za ~iju razra-

du je potrebna izrada urbanisti~kog projekta.

Za gra|evinske parcele ozna~ene sa: b1–9–GP1,

b1–10–GP1, b1–7–GP 1, b1–8–GP1, b2–9–GP1, b2–10–GP1,

b2–7–GP 1, b2–8–GP1, (park i skverovi) pre izrade Idej-

nih projekata i pribavqawa Odobrewa za gradwu potrebna

je izrada idejnih re{ewa ure|ewa prostora.

Na predloèna idejna re{ewa potrebno je pribaviti

pozitivno mi{qewe nadle`ne Komisija za planove.

G.3. Etapnost realizacije

Za realizaciju planiranih kapaciteta potrebno izgra-

diti slede}e objekte primarnog sistema saobra}aja i in-

frastrukture:

– saobra}ajnicu op{tinskog ranga „Sremska gazela” sa

planiranim raskrsnicama;

– celokupan infrastrukturni koridor u profilu sao-

bra}ajnice „Sremska gazela”: magistralni vodovod, kolek-

tor fekalne kanalizacije, kolektor ki{ne kanalizacije,

GMRS u dobanovcima gradski gasovod, TT kabl i dr.;

– trafostanicu TS 35/10 kV.

Isto tako, potrebno je re{iti imovinsko-pravne odno-

se za angaòvawe vodnog zemqi{ta, ~iji je korisnik vodo-

privreda, u skladu sa Zakonom i uz saglasnost Republi~ke

direkcije za imovinu.

Sastavni deo plana su i:

Grafi~ki prilozi:

– br. 1-a: „Izvod iz Prostornog plana

op{tine Sur~in” R=1:25.000

– br. 1-b:„Postoje}e stawe” R=1:2.500

– br. 2: „Granica obuhvata plana” R=1:2.500

– br. 3: „Funkcionalno re{ewe

organizacije kompleksa sa namenom

prostora i elementima regulacije” R=1:2.500

– br. 4: „Saobra}ajno re{ewe” R=1:2.500

– br. 5: „Status zemqi{ta” R=1:2.500

– br. 6: „Javno gra|evinsko zemqi{te

i plan parcelacija” R=1:2.500

– br. 7: „Ostalo gra|evinsko zemqi{te

i plan parcelacija” R=1:2.500

– br. 7-a: „Analiti~ko-geodeski elemnti

ta~aka koje defini{u gra|evinske pacele

na ostalom gra|evinskom zemqi{tu”

– br. 8: „Plan elektro i TT mreè

i postrojewa” R=1:2.500

– br. 9: „Plan vodovodne i kanalizacione

mreè i postrojewa” R=1:2.500

– br.10: „Plan gasovodne mreè

i postrojewa” R=1:2.500

– br.11: „Sinhron plan instalacija” R=1:2.500

– br.12: „Podela na zone i podceline

sa istim pravilima gradwe” R=1:2.500

Dokumentacija plana:

Tekstualni deo dokumentacije plana ~ini:

– Odlika o pristupawu izradi plana br. I-06-262/08

– Izve{taj o javnom uvidu

– Izve{taj o izvr{enoj stru~noj kontroli

– Zapisnik sa sednice Komisije za planove gradske op-

{tine Sur~in

– Zapisnik sa sednice Skup{tine gradske op{tine

Sur~in

– Kopije uslova JKP-a i nadle`nih preduze}a i organa

Grafi~ki deo dokumentacije plana ~ine:

– Aùrni katastarsko-topografski planovi R=1:1000

Ovaj plan generalne regulacije stupa na snagu osmog da-

na od objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.

Skup{tina gradske op{tine Sur~in

Broj I-06-288/08, 30. decembra 2008. godine

Predsednik

Vladan Jani}ijevi} s. r.


S A D R @ A J

„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, prizemqe

– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259

Pretplata: telefon 3061-706, faks: 3061-688

СЛУЖБЕНИ ЛИСТГРАДА БЕОГРАДА

Izdava~ Grad Beograd – Slu`ba za informisawe, Beograd, Trg Nikole

Pa{i}a br. 6. Faks 3233-909. Teku}i ra~un 840-742341843-24. Odgovorni urednik

RADMILA JOSIPOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 6242, 6247. [tampa:

JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15

Strana

Akti gradskih op{tina

OBRENOVAC

Plan op{teg ure|ewa podru~ja „Potkovice” u

Obrenovcu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 1

Plan generalne regulacije za objekte termoe-

lektrane „Nikola Tesla A” sa pripadaju}om depo-

nijom – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 5

Plan generalne regulacije kompleksa termoe-

lektrane „Nikola Tesla”–B u Obrenovcu – – – – – 25

Strana

Uputstvo o na~elima za unutra{wu organizaci-

ju i sistematizaciju radnih mesta u Upravi gradske

op{tine Obrenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – 43

MLADENOVAC

Plan detaqne regulacije „Bata{evo” izme|u

ulica Vardarske, Smederevski put, Fru{kogorske,

Milana Blagojevi}a i Savske u Mladenovcu – – – 45

SURÎN

Plan generalne regulacije za kompleks „BD

AGRO” zone A, B i C u nasequ Dobanovci, op{ti-

na Sur~in – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 56

Documents

SLU@BENI LIST · – Zakon o planirawu i izgradwi („Slu`beni glasnik RS”, broj 47/03), ... uje plan nalazi se vo-dena povr{ina starog meandra, okolne wive, nasip uz Ko- ... Teren