Embed Size (px)
Citation preview
Stjepan Gredelj, viši nauèni saradnik UDK 316.653:322Institut za filozofiju i društvenu teoriju Pregledni èlanakBeogradE-mail: [email protected]
SLOVA I BROJKE OKO VERONAUKE*
Apstrakt: Uvoðenje veronauke i ‘graðanskog vaspitanja’ u prve razrede
osnovnih i srednjih škola u Srbiji 2001. godine izazvalo je brojne kontroverze u jav-
nosti. Ova odluka dr`avnih vlasti sprovedena je uprkos argumentovanom protivlje-
nju struène javnosti i dosta podeljenim stavovima u javnom mnjenju. U tekstu su
prikazani rezultati jednog istra`ivanja javnog mnjenja koji ukazuju na ambivalentne
stavove o ovom pitanju.Kljuène reèi: konfesionalnost, veronauka, graðansko vaspitanje, javno
mnjenje.
Epilog: fait accompli „pod moraš“
Ministarstvo obrazovanja i sporta Republike Srbije je nedav-no donelo dekret kojim se ‘uredbuje’ obavezno pohaðanje nastaveveronauke ili „opcionog“ predmeta u školskoj 2002/03 za sve uèeni-ke koji su ih prošle godine „dobrovoljno“ izabrali. Ostaje nejasno štaæe se uèiniti sa onim uèenicima koji su prošlog oktobra vrlo dobro-voljno izabrali – ništa. Hoæe li ih se „dekretski“ uterivati u torove„verokrature“ ili „demokrature“ i po kojem kriterijumu: svaki sedmina jednu a osamnaesti na drugu stranu, ili po boji oèiju, ili po markimobilnog telefona koji koriste: Nokie na veronauku, Motorole na„graðansko vaspitanje“?
Oèito, reforma školstva se zahuktava – unazad, a nareèenoMinistarstvo nastavlja sa „greškama u koracima“. Izgleda da mu jeonaj drugi aspekt (ad)ministriranja – sport – slabija strana. A uèenjena pogrešnim odlukama je, doduše, nekakvo uèenje ali izvesno –
279
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
* Èlanak je raðen u okviru nauènoistra`ivaèkog projekta Instituta za filozofi-ju i društvenu teoriju u Beogradu Društvenorazvojne moguænosti Srbije\Jugoslavije
u evropskim i svetskim procesima, koji finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije irazvoj Republike Srbije (br. 1926).
najskuplje. Èini se da laièko-konfesionalnim poglavarima prošlogo-dišnji fijasko sa vaninstitucionalnim brzopletim uguravanjem u laiè-ke škole podele dece na „tradicionaliste“ i „demokrate“, kao i„šamar“ koji su dobili i od dece i od roditelja, nisu delovali dovoljnopedagoški. Valja se podsetiti `estine tog šamara: od 59.956 anketira-nih (buduæih) srednjoškolaca u Srbiji, versku nastavu je izabralo20,76% (svaki peti!), a ‘graðansko’ vaspitanje 9,45% (svaki deseti).Dve treæine se opredelilo da na sluša nijedan predmet. Meðu osnov-cima (gde je, izvesno, to bila odluka roditelja!) od 44.105 anketira-nih, 39% je izabralo veronauku, a 19% graðansko vaspitanje. Goto-vo svaki treæi sedmogodišnjak (31%) je ‘izabrao’ da ne `eli da slušanijedan od ova dva predmeta. Zanimljiva je igra brojki u obe genera-cijske grupacije: „verokratura“ vs. „demokratura“ dva prema jedan.
Pošto sumnjam da klero-pedagoški moænici sada okreæu i drugiobraz, verovatnija je pretpostavka da je ovo sada „osveta“ klero-politiè-ke „imperije“ za ovako iskazanu neposlušnost: ako lane niste „izabrali“nešto što ste „morali“. onda æete sada „morati“ ono što niste „izabrali“(dok ste još mogli). Dakle, institucionalno nasilje ‘ribara deèjih duša’ senastavlja, sa (ne)izvesnim ishodom – porastom broja školskih èasova sakojih æe deca be`ati, odnosno porasta broja omra`enih predmeta u iona-ko prepotereæenim i anahronim školskim programima.
I sada se, kao i lane, zaboravljaju glasovi razuma koji su uka-zivali da su izabrani/natureni predmeti oksimoroni jer, niti su posto-jali programi, niti kritièna masa verouèitelja i demokratouèitelja, kaošto su ignorisana još ozbiljnija upozorenja pedagoških i psihološkiheksperata da izbor izmeðu veronauke i nauke o demokratiji nije i nemo`e biti stvar jednog školskog predmeta: to implicira duboke pode-le zasnovane na dosadašnjem vaspitanju, politièkim opredeljenjima,ukupnom `ivljenju. Nisu ozbiljno shvaæeni niti upozoravajuæi „zna-kovi vremena“. koji su proizlazili iz kredibilnih istra`ivanja raspolo-
`enja javnog mnjenja, kao ‘zamene’ za preskoèenu široku javnu ras-pravu. Rezultati jednog od takvih istra`ivanja su, delimièno, predsta-vljeni u ovom tekstu.1
280
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
1 Tekst je inaèe deo ekspertskog izveštaja, pisanog na zahtev Ministarstvaprosvete i sporta Republike Srbije
Utemeljenje oksimorona – virtuelna statistika
Pred poèetak školske 2001-2002. godine roditeljima i uèeni-cima je podeljena brošura „Verska nastava u Srbiji“, koju su zajednopripremila republièka Ministarstva vera i prosvete i sporta. Roditelji-ma èija deca polaze u prvi razred osnovne škole i uèenicima prvihrazreda srednjih škola ostavljen je zakonski rok (sic!) od sedam danada se preko anketnog listiæa u brošuri opredele za versku nastavu poprogramu jedne od tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Koje,zajednice, su, dabome, prethodno takoðe Uredbom Vlade Srbije nor-mirane tj. neke su proglašene legalnim i po`eljnim, a druge, madaimplicitno, nelegalnim, jer ih nema na birokratskom spisku, dakle,niti u školama. (Na ‘izbornoj listi’ su bile SPC, Katolièka crkva,Islamska zajednica, Slovaèka evangelistièka crkva, Slovaèka hriš-æanska crkva, Reformatorska hrišæanska crkva i Jevrejska zajedni-ca.). Uredbom je ustanovljeno „pravo i du`nost slobodnog izboraizmeðu pohaðanja verske nastave i nastave alternativnog predmeta“(kojem se, tada, još ni ime pouzdano nije znalo!)
A šta je pisalo u brošuri? Neke neobiène stvari.„Istra`ivanja pokazuju (nije reèeno koja i kakva) da 87 odsto
graðana naše zemlje èine vernici. Vraæanjem verske nastave u školeoni, u procesu demokratizacije društva ostvaruju èitav niz osnovnihljudskih prava, pre svega pravo roditelja da obezbede vaspitanje deceu skladu sa sopstvenim verskim ubeðenjima. Ovo pravo je garantova-no mnogobrojnim meðunarodnim aktima, posebno Konvencijom UNo pravu deteta iz 1990. godine“, naglašava se u brošuri. Uz napomenuda se „kroz versku nastavu upoznaju osnove vere u Boga i uèenja oBogu, što je najdublja potreba svakog èoveka, o èemu svedoèi i sa-vremena psihologija“, u brošuri se objašnjava da je „verska nastavaprirodan i neophodan deo školovanja u gotovo svim demokratskimzemljama“. Navode se primeri Grèke, Rusije, Nemaèke, Švedske, Ir-ske, Engleske, Èeške, Danske, Belgije...(Kurziv moj, S. G.)
Èudno je, ili nije, da Ministarstva i drugi zagovornici obave-znosti veronauke u dr`avnim školama nigde nisu spomenuli da uSAD veronauke nema u javnim školama, iako je reè o dr`avi u kojojreligija igra daleko veæu ulogu u javnom i privatnom `ivotu nego uzemljama EU, a da o Srbiji ne govorimo (L. Sekelj). Mada je u SAD80-tih Ronald Regan bezuspešno pokušavao da u škole uvede bar
281
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
molitvu. A kamoli da pomenu Sloveniju, koja je još poèetkom deve-desetih godina temeljno reformisala svoj obrazovni sistem, a da nijeuvela veronauku u škole, kako su tra`ile neke desne stranke. Naime,Crkva je bila protiv! Crkva je bila svesna da generaciji ‘okaèenoj’ naInternet od jutra do mraka ne bi bila osobito zanimljiva prièa koju biim doneli popovi. Ne pominje se niti još bli`e okru`enje, RepublikaSrpska, gde je u škole uvedena obavezna veronauka i gde ovaj pred-met veæ vodi na listi najomrznutijih školskih predmeta. Ne daj Bo`eda se (pre svega roditeljska i uèenièka) javnost obavesti o „Sporazu-mu o obrazovanju“, potpisanom 10. maja 2000. od strane entitetskihministara obrazovanja u BiH, kojim je naèelno dogovoreno uvoðe-nje predmeta „Kultura religija“ u školske nastavne planove i progra-me. Èetvorica verskih voða, reis-l-ulema Mustafa Ceriæ, mitropolitNikolaj, kardinal Vinko Puljiæ i predsednik Jevrejske zajednice Ja-kob Finci, potvrdili su va`nost ovog pitanja i izrazili `elju da „dajusvoj doprinos u smislu sadr`aja koji bi se predavao u okviru ovogpredmeta“.
Kada se sve ovo preæuti, u Brošuri se, nadalje, nastavlja igrabrojkama: pominju se rezultati nekakve ankete Ministarstva prosve-te Srbije koji, navodno, pokazuju da 82 odsto srednjoškolaca `eli dapohaða versku nastavu. U tekstu se naglašava da se „verskom nasta-vom mladima u našoj zemlji pru`a prilika da se ravnopravno ukljuèeu civilizacijski tok evropske zajednice naroda (sic!), uz moguænostda ga obogate svedoèenjem sopstvene vere, predanja i stvaralaèkognadahnuæa.“
Zadr`aæu se ovde, nakratko, na navedenim dvema brojkamakojima se u Brošuri olako baratalo. Najpre na onoj o 87% religioznihgraðana Srbije. Pošto se ne navodi ni pribli`an trag izvoru ovog po-datka (ko ga je utvrdio, kada, u kojem istra`ivanju, kojom metodolo-gijom, na kojem uzorku) moguæe su dve pretpostavke: ili je/suautor/i Brošure brojku jednostavno izmislili, ili su krajnje površnoproèitali jedan podatak iz istra`ivanja „Politièki profil graðanskognezadovoljstva“ Centra za prouèavanje alternativa, sprovedenog po-èetkom juna meseca 2001. godine (dakle, pre nastanka, i famozneUredbe, a verujem i Brošure). U pitanju iz ovog istra`ivanja „Kojojkonfesiji pripadate?“ dobijena je sledeæa distribucija odgovora:
282
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
Tabela 1. Konfesionalna pripadnost
%
Nije religiozan 12
Pravoslavac 76
Katolik 7
Musliman 3
Protestant 2
Drugo 1
Dakle, na uzorku od 1698 punoletnih graðana Srbije konfesi-onalno se deklarisalo 88%, naspram 12% koji to nisu. Razlika izme-ðu dva podatka od 1% je unutar granica tolerabilne statistièkegreške, ali ima nešto drugo što ‘sreæu kvari’. Prvo, uzorak je uvekuzorak, a ne populacija, a pogotovo ne celokupna populacija (ovdesu obuhvaæeni samo punoletni ispitanici). Drugo, deklarisanje pri-padnosti odreðenoj konfesiji još uvek ne znaèi i aktivnu religioznost.
Ona bi se, posredno, mogla rekonstruisati na osnovu podatakaiz Tabele 2, u kojoj su sumirani odgovori na pitanje iz istog istra`iva-nja: „Da li je, i ako jeste – koliko, religija znaèajna u Vašem `ivotu?“
Tabela 2. Znaèajnost uloge religije u `ivotu ispitanika
Ukupno
Veoma mnogo 6
Mnogo 20
Osrednje 36
Malo 21
Ni malo 6
Nisam religiozan 10
Moguæ je zakljuèak da se èetvrtina graðana obuhvaæenihuzorkom mogu smatrati religioznim (26% je onih u èijim `ivotimareligija ima „veoma veliki“ odnosno „veliki“ znaèaj). Èak i ako (na-tegnuto) njima pribrojimo one kojima je religija osrednje znaèajna u`ivotu, zbir iznosi nešto iznad tri petine uzorka (62%). Znatno ispod87%, èak za èetvrtinu (25%). Posve je nesumnjiv broj pasivno iaktivno ‘nereligioznih’ – 37%.
283
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
Druga cifra – 82% srednjoškolaca koji su se izjasnili da `eleda pohaðaju versku nastavu – je još dubioznija. Pored istih metodo-loških nedoumica koje va`e za podatak od ukupnom broju religio-znih u populaciji, ovde se pojavljuju još neke. Prvo, kada je obavljenovako masovan popis mnjenja srednjoškolaca u Srbiji (kojih je samoza upis u prvi razred u školskoj 2001/2002. bilo blizu 60.000)? Pret-postavljamo da ih u ‘višim’ razredima ima bar pribli`no tri puta toli-ko. Gde su ti rezultati objavljeni? Drugo, koji su to srednjoškolcianketirani, kada njih, veæ ‘bivajuæe’ srednjoškolce, neposredno netangira uvoðenje verske nastave, pa nisu ni relevatno ‘javno mnje-nje’? Da li su to oni ‘odluèivali’ u ime mlaðih? Ili to znaèi da suanketirani uèenici osmog razreda osnovnih škola? Ova potonja pret-postavka otvara ozbiljno moralno pitanje – kršenje etièkog pravila odonjoj dobnoj granici ispitanika nad kojima se sprovode masovneankete sa ovakvim sadr`ajem. Da ne pominjemo da na odgovoreispitanika, ako ih je bilo (mislim, ispitanika!), na tom uzrastu znaèaj-no mo`e da utièe i forma postavljanja pitanja. Ukoliko se ono postavireferendumski ‘sofisticirano’ („Da li si za ili protiv uvoðenja nastaveveronauke u škole?“), psihološki je oèekivano grupisanje oko ‘pozi-tivnog’ odgovora. Negacija autoriteta koji postavlja tako ‘autorita-tivno’ pitanje na ovom uzrastu još uvek podsvesno izaziva strah odmoguæe sankcije.
Ako ostavimo u zagradama sva ova metodološka cepidlaèe-nja, ovakav „rezultat“ je u zbunjujuæoj kontradikciji sa groznièavompotrebom da se, i kroz specijalnu Brošuru (takoreæi ‘praktikum’, na-putak) širi propaganda meðu decom i roditeljima. Jer, ‘verouèitelnimribarima deèjih duša’, koji imaju iza sebe konsenzus više od èetiripetine buduæih ‘mladih klerika’, takva propaganda nije ni bila po-trebna! Pogotovo jer se, ovakvim pozitivnim odazivom, ‘mladi’ po-kazuju „duhovno revitalizovanijim“ èak i od svojih roditelja. Naime,u jednom drugom istra`ivanju na sliènu temu, Agencije „Argu-ment“, sprovedenom u maju 2001. godine, u istra`ivaèkom izveštajuZoran Gavriloviæ piše da se dve treæine ispitanika (66%) saglasilo sauvoðenjem verske poduke, naspram treæine (34%) onih koji smatra-ju da ovakva vrsta obrazovanja ne bi trebalo da se organizuje udr`avnim školama. Ispitanici koji imaju decu ispod 16 godina, dakleroditelji èija bi deca bila u prilici da pohaðaju nastavu verskog obra-zovanja u oko 65% sluèajeva podr`avaju ideju uvoðenja verskog
284
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
obrazovanja u škole. Zanimljivo je da isti stav imaju i ispitanici kojinemaju decu, èak i u nešto veæem broju (68%).
Toliko o brojkama (zasad). Vratimo se Brošuri. Iz nje se daljesaznaje da æe na èasovima verske nastave uèenici, u skladu sa uzra-stom, moæi da èuju odgovore na pitanja o smislu postojanja èoveka isveta, da bolje razumeju druge nastavne predmete (sic!)2, da boljeupoznaju sve vidove umetnosti, što je nezamislivo bez religijskog te-melja i sadr`aja, da uz to shvate da „sukob izmeðu vere i nauke ne po-stoji“, jer je skoro 90 nauènika religiozno...Vraæanje verske nastave uškole, izmeðu ostalog, treba da u „ovom vremenu otuðenosti, sebièno-sti i usamljenosti, pomogne vaspitanju dece u duhu meðusobnog poš-tovanja, solidarnosti i ljubavi, da omoguæi da se razviju oseæanjeodgovornosti prema `ivotnoj sredini i prirodi uopšte..“ Amin. Teško jenabrojati sve proizvoljnosti i besmislice koje je otrpeo papir ove Bro-šure. Navešæu samo jedan primer (sluèajnog ili namernog) neznanjaod dalekose`nog znaèaja: Deklaracija o pravima (a ne „pravu“!) dete-ta usvojena je na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija tri decenijeranije nego što to tvrde ‘obavešteni’ autori Brošure – 1959. godine.Kako ne znaju datum njenog donošenja, izvesno je da ne znaju nitinjenu suštinu. Koja, izvesno, nije onakva kakvom je oni uèitavaju, od-nosno falsifikuju. Ova deklaracija predstavlja opšteprihvaæeno (i oba-vezujuæe) pravilo meðunarodnog prava i oznaèava da je svrhaškolovanja i osposobljavanja deteta da na osnovu jednakih moguæno-sti razvije svoje sposobnosti i vlastito rasuðivanje. Deklaracijom senala`e zaštita deteta od uticaja koji podstièu versku ili bilo koju vrstupodvajanja i preporuèuje vaspitanje u duhu razumevanja, tolerancije,prijateljstva izmeðu naroda, mira i opšteg bratstva.
Sve odredbe brzopotezne Uredbe Vlade Srbije o uvoðenju na-stave veronauke u dr`avne škole u suprotnosti su, ne samo sa va`eæimUstavima SRJ i Srbije, veæ i sa ovim i drugim meðunarodnim aktima,posebno u pogledu zabrane diskriminacije. To se moralo zataškatiovakvim krivotvorenjem Deklaracije o pravima deteta. No, to nije je-dini primer falsifikata meðunarodnih akata i konvencija. Bilo ih jeviše. Navešæu samo neke klerikalistièke ‘mantre’ tada (veæ bivšeg)saveznog ministra vera, prof. dr Bogoljuba Šijakoviæa. Dok je još bio‘s portfeljom’, nije krio zapenjenu ostrašæenost svog pravoslavnog
285
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
2 Naknadno æe se pokazati da li æe deca kad budu odgovarala za ocenu biti sklo-na da pobrkaju stvari iz veronauke i biologije ili æe lukavo preæutati èemu više veruju!
fundamentalizma, prenebregavajuæi (ili fundamentalno ne shvataju-æi) znaèenje prideva „savezni“ uz funkciju ministra tako osetljivogresora u multikonfesionalnoj dr`avi, dakle, ministra svih konfesija unjoj. Tako izreèe on u jednom intervjuu: „Ja sam za Hilandar kao pra-voslavni Srbin fundamentalno vezan“ („Koštunica nije pravoslavnifundamentalista“, Bo`iæni dodatak Blica, 05. 01. 2001.). Ovde seotvaraju mnoga slo`enija pitanja. Dakle, ovakvom, ‘fundamentalno(u)vezanom’ javnom funkcioneru, je trebalo verovati na reè da se oniskreno i bezostatno zala`e sa ostvarivanje ‘suptilnih i kompleksnihprava’ svih, ukljuèiv i razlièito ‘(u)vezanih’ od njega, a pogotovoonih ‘ne(u)vezanih’?! Drugo, sme li se javni slu`benik u ‘mantranju’svog privatno-pravnog uverenja (makar i fundamentalistièkog) slu`i-ti krivotvorenjem èinjenica i time zbunjivati, tj. zavoditi (nedovoljnoobaveštenu) javnost? O kojim se falsifikatima radilo?
Šijakoviæ je docirao, a njegov srpsko-republièki alter ego Voji-slav Milovanoviæ samo ponavljao, da „školi treba vratiti veronauku“(koja spada u korpus ljudskih prava – sic!); „to je jedno kompleksnoljudsko pravo“, èak, „fundamentalno ljudsko pravo“. „Pravo na vero-ispovedanje mora da bude faktièko pravo a ne ustavna proklamacija.Vera nije samo kulturno-istorijska èinjenica i nasleðeno dobro, veæ ilièna potreba i pravo koje onda dr`ava mora da jemèi“. Laslo Sekeljje u tekstu „Opšta klerikalizacija“ ukazao na netaènost ove argumen-tacije. Sloboda verovanja nije fundamentalno ljudsko pravo: ona jeizvedeno pravo, koje proizlazi iz fundamentalnog prava slobode sa-vesti: „sloboda da verujem ili da ne verujem, da budem gnostik iliagnostik, adventista, šiit, budista, bahajac, pravoslavac, teist ili ateist,da menjam svoj pogled na svet po vlastitom nahoðenju – a da dr`avabude u tom pogledu apsolutno neutralna i da mi upravo to funda-mentalno pravo ne samo garantuje nego i omoguæi u svakodnevnom`ivotu“. Uzaman. Šijakoviæ se nije dao: „Garancija prava na veroi-spovedanje pretpostavlja pre svega otvorenu moguænost da se budevernik (naravno, i moguænost da se bude neverujuæi). Ovu moguænostda se bude vernik škola ne sme da redukuje ili guši veæ mora da je šti-ti. Isto tako prirodno pravo roditelja (sic!) da vaspitavaju svoju decune sme da bude suspendovano nikakvim školskim sistemom. Iz togprava proishodi du`nost (sic!) i odgovornost roditelja da svoju decuslobodno vaspitavaju u duhu svoje veroispovesti za koju su èvrstouvereni da je istinita (hm, vera i istina?!) i da donosi spasenje. Mo`e
286
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
se govoriti o odgovarajuæem mestu crkve u strukturi dr`ave i društva.Naravno, crkva postoji nezavisno od toga, pogotovo u eklisiološkomsmislu, kao zajednica verujuæih, koju je utemeljio Hristos radi èove-kovog spasenja. Va`na socijalna funkcija crkve je u oèuvanju nacio-nalnog identiteta: mislim da æe taj aspekt bivati sve znaèajniji ukolikoimamo u vidu izazove globalizacije kojoj ne mo`emo okrenuti leða.“Kad veæ ne mo`emo. Mada bismo `eleli.
Šijakoviæ, koji je oèigledno fundamentalno vezan za funda-mentalizam, fundamentalno nastavlja svoju ‘mantru’: „Sijaset (je)meðunarodnih pravnih dokumenata koji upravo i direktno i izrièitogovore o tome da je u obrazovanju zajemèeno, dakle (...) ne samoprivatno, nego i u javnim školama, pravo na veronauku. I Univerzal-na deklaracija o pravima èoveka, èlan 18, i, recimo, Evropska kon-vencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, èlan 9, iMeðunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,èlan 13 (...) i Meðunarodni pakt o graðanskim i politièkim sloboda-ma, pa sve do KEBS-a i Kopenhagena 90. godine (...) [govore da se]u javnim školama obezbedi versko i moralno vaspitanje u skladu sauverenjima roditelja.“
Fundamentalna (nedo)uèenost i utoliko veæa fundamentalnanadobudnost mlaðanog ministra naišla je na minu znalca kojem se nemo`e prodavati ‘rog za sveæu’. U oštro intoniranom i oštro naslovlje-nom tekstu Ljubiše Rajiæa, ukazano je na sve falsifikate meðunarod-nih dokumenata na koje se odluèio g. Šijakoviæ. „U èlanu 18.Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima doslevce piše: ‘Svakoima pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; ovo pravo uklju-èuje slobodu promene veroispovesti ili uverenja i slobodu èoveka daili sam ili u zajednici s drugima, javno ili privatno, ispoljava svojuveroispovest ili uverenje nastavom, ispovedanjem vere, obredom iobièajem...’
U èlanu 13 Meðunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim ikulturnim pravima stoji: ‘Dr`ave èlanice ovog pakta se obavezuju dapoštuju slobodu roditelja i, u datom sluèaju, zakonskih staratelja, da iza-beru za svoju decu i druge ustanove koje mogu da se propišu ili da seusvoje od strane dr`ave po pitanju školovanja i da obezbede versko imoralno vaspitanje svoje dece prema svojim sopstvenim ubeðenjima.’
U èlanu 18. stav 4. Meðunarodnog pakta o graðanskim i politiè-kim pravima piše: ‘Dr`ave ugovornice ovog Pakta se obavezuju na
287
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
poštovanje prava roditelja, odnosno zakonskih staratelja, da obezbedeversko i moralno vaspitanje svoje dece u skladu sa svojim ubeðenji-ma.’ Èlan 27 ovog Pakta garantuje ista takva prava verskim manjina-ma.“ (Ljubiša Rajiæ, „Zašto ministar vera la`e“, Danas, 19. 06. 2001.)
Kako bilo da bilo, uvoðenje veronauke u javne škole je faitaccompli. Posledice æe tek nastajati. Jedna je veæ viðena – navedenoopredeljivanje uèenika (i roditelja) u oktobru 2001. Dosta udaljenimod brojki kojima se razmetala nareèena Brošura.
* * *
Zašto sam zapoèeo tekst od ‘epiloga’? Zbog toga što su prese-canjem Gordijevog èvora koje su, onako, „u poverenju“. sproveli po-glavari (nekih) verskih zajednica i premijer Srbije, ignorišuæi sverelevantne instance – pre svega pedagošku i struènu javnost, ali i ras-polo`enje javnog mnjenja – i zaobilazeæi, odbijajuæi i izbegavajuæitek rasplamsalu javnu raspravu o ovako va`nom društvenom pitanju,te prejudicirajuæi pravna rešenja (pre svega, donošenje Zakona o ver-skim zajednicama), navedeni akteri sproveli arogantan i bez prese-dana nasilan rez u veoma osetljivu društvenu materiju – vrednosnisistem. A koliko je on (još) ambivalentan ukazuju podaci istra`iva-nja javnog mnjenja (i o) stavovima graðana o uvoðenju veronauke ulaièke škole.
Javno mnjenje
Zahuktala rasprava pro et contra uvoðenja verske poduke ulaièke škole nailazila je na podeljenu pa`nju javnog mnjenja. Nasuprotovako ‘oštrim’ svrstavanjima glavnih aktera u disputima, vox popoli(u onim prilikama kada je bio pitan) se glasao uglavnom zbunjenošæu ineodluènošæu, u stilu: „mo`e da bude, ne mora da znaèi“. To nije ništaneobièno, jer se radi o pitanju o kojem obièni ljudi ‘obièno’ ne razmi-šljaju, a kada su dovedeni u priliku da se opredeljuju (tj. da izraze svo-je mišljenje) nalaze se u nedoumici pred slo`enošæu problema o kojemtreba da se izjasne. Najèešæe reaguju konformistièki – tj. prilagoðava-ju se onom odgovoru za koji misle da se, iz ko zna kojih razloga, odnjih oèekuje, ili koji smatraju ‘konjunkturnim’ u datom trenutku.
Ovaj momenat èini izuzetno slo`enom interpretaciju nalazadobijenih istra`ivanjem. Ona ne mo`e biti apodiktièka, izra`ena u
288
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
èvrstim tvrdnjama i zakljuècima, tj. u „neopozivim nalazima“. Ovo,istina, va`i za svako ozbiljno istra`ivanje javnog mnjenja, no u ovojmateriji potreba za opreznošæu u zakljuèivanju se višestruko pojaèava.Jer, radi se o sofisticiranom traganju za veoma dubinskim spletomvrednosti i vrednosnih orijentacija koje ni u kom smislu nisu jedno-znaène niti ‘linearno’ objašnjive, a delovanje èitavog niza razlièitih si-tuacionih faktora mora biti ukalkulisano sa krajnjom skrupuloznošæu.U ozraèju svega navedenog treba posmatrati i analizu rezultata istra`i-vanja koja sledi, a koji su dobijeni u istra`ivanju tima Centra za prou-èavanje alternativa „Politièki profil graðanskog nezadovoljstva“, èijideo je bio ispitivanje stavova ispitanika o uvoðenju veronauke u javneškole, sprovedenom poèetkom juna meseca 2001. U timu, kojim je ru-kovodio mr Sreæko Mihailoviæ, su bili prof. dr Bora Kuzmanoviæ,prof. dr Mirjana Vasoviæ, dr Stjepan Gredelj i mr Zoran Stojiljkoviæ.
Najpre ukratko o ‘liènoj karti’ istra`ivanja. Ono je sprovede-no na kombinaciji sluèajnog, stratifikovanog i kvotnog uzorka od1698 punoletnih graðana Srbije (bez Kosova i Metohije) u 62 opšti-ne, odnosno 85 mesnih zajednica, metodom neposrednog (face--to-face) intervjua. Terenski rad je obavila anketarska mre`a Udru-
`enja za unapreðivanje empirijskih istra`ivanja kojom je rukovodilaNada Bogdanoviæ. Statistièku obradu podataka je obavio dr Stani-slav Fajgelj.
Temi veronauke u istra`ivanju je bilo direktno posveæeno 17pitanja (uz dva, koja su se odnosila na konfesionalnu pripadnost ispi-tanika i njihovu vezanost za religiju).
Ispitivanje stavova o veronauci bilo je indirektno (‘ne-refe-rendumsko’), zasnovano na Likertovom tipu ispitivanja stavova, ukojoj je ispitanicima bila ponuðena lista iskaza sa kojima su onimogli da se slo`e (‘potpuno’ ili ‘delimièno’), da se ne slo`e (‘potpu-no’ ili ‘delimièno’), ili da budu ‘neodluèni’. (Shema 1.)
Lista i formulacija iskaza nastojala je da sledi i da što adekvat-nije predoèi slo`en splet temeljnih vrednosti i vrednosnih orijentaci-ja koje su se pojavljivale u javnom diskursu i disputima oko(ne)uvoðenja veronauke u škole. Zahvaljujuæi povoljnoj èinjenici daje tajming istra`ivanja prethodio ‘iznenadnom’ fait accompli prese-canja ovih disputa i sporenja u korist jedne opcije, èini se da se mogladobiti relativno ‘situaciono nekontaminirana’ trenutna slika raspolo-
`enja i stavova u javnom mnjenju Srbije o ovom pitanju.
289
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
Tokom prethodne javne rasprave mogla su se uoèiti tri relativ-no jasno odvojena seta vrednosti, na kojima se zasnivala javna raspra-va o veronauci: uslovno se ovi setovi mogu nazvati „tradicionalnim“,„promodernim“ i „medijarnim“ (mada ne baš ‘neutralnim’). Pošto jepoznato da se vrednosti po sebi teško mogu podvræi neposrednomemipirijskom istra`ivanju, one moraju biti operacionalizovane na‘uhvatljivijem’ nivou vrednosnih orijentacija, koje se odreðuju kaoknow how za ostvarenje odreðenih vrednosti.3 Definisane vrednosneorijentacije se potom rašèlanjavaju na konkretne stavove, koji semogu meriti.
U „promoderne“ vrednosti uvršæene su u ovom istra`ivanjusledeæe vrednosne orijentacije:
– agnosticizam– laicizam– orijentacija na deèija prava– pragmatizamU „tradicionalne“ vrednosti uvršæene su vrednosne orijentacije:– klerikalizam– moralizam– prokreacionizam– quasi-argumentacijaNapokon, „medijarne“ vrednosti (kao centralna osa multikul-
turalizma) su zastupljene u sledeæim orijentacijama:– obrazovanje umesto kanonizacije („nauka o religiji koja
treba da obrazuje decu versus da stvara vernike“)– odvojenost crkve od dr`aveNavedena lista propitivanih vrednosnih orijentacija nije pot-
puno ‘izbalansirana’ ni u pogledu broja stavova koji ih reprezentuju,niti u pogledu kvalitativne ujednaèenosti (recimo, ‘quasi-argumenta-cija’ u okviru tradicionalnih vrednosti nije predstavljena vrednosnimstavom èiji se ‘intenzitet’ mo`e meriti slièno ostalim stavovima, veæpredstavlja jedan faktièki sud, koji mo`e biti istinit ili neistinit), takoda nije bilo moguæe uspostaviti formalno ujednaèenu skalu stavova,tako da su poreðenja izmeðu setova vrednosti dodatno relativizovanai svaki od njih zadr`ava svoju jaèinu odvojeno od ostalih.
290
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
3 O ovome sam detaljnije pisao u: „Dominantne vrednosne orijentacije“,M. Laziæ (ur.) Razaranje društva, Filip Višnjiæ, Beograd, 1994.
Shema 1.
VREDNOSTI
„Promoderne“ Medijarne:Multikulturalizam
„Tradicionalne“
Vrednosne orijentacije
Sekularne Posredujuæe Desekularne
1) Agnosticizam
(‘tvrði’ principi)1. Ne treba uvoditi veronauku uškole jer su to dve odvojenestvari – obrazovanje je pitanjenauke, religija je pitanje vere
2) Laicizam
2. U modernoj graðanskoj dr`a-vi nema potrebe za uvoðenjemveronauke u škole3. Troškove obrazovanja snosesvi graðani, a zašto bi troškoveveronauke snosili i oni koji neveruju
3) Individualna prava
4. Ne treba primoravati na ve-ronauku one uèenike èiji rodite-lji nisu vernici5. Ne treba uèenike optere-æivati novim predmetima pamakar to bila i veronauka
1) Obrazovanje umesto
kanonizacije
1. Bolje je uvesti nauku oreligiji ili istoriju va`nijih reli-gija, a ne uèenje o veri2. Ne treba uvoditi veronau-ku kao poseban predmetveæ znanja o religijama tre-ba ukljuèiti u druge predme-te – sociologiju, filozofiju,istoriju...3. Ako se uvede veronau-ka, ona ne treba da budeobavezna, neka sluša kohoæe (sloboda izbora)4. Ako se veæ uvodi verona-uka, taj predmet ne trebaocenjivati (neobaveznost)
2) Odvojenost crkve od
dr`ave
5. Neka svaka verska za-jednica dr`i veronauku usvom prostoru, a ne u ško-lama
1) Klerikalizam
(‘tvrði’ principi)1. Veronauku treba uvestikao obavezan predmet zasve uèenike2. Sa nekim elementimaveronauke treba poèeti oddeèijih vrtiæa3. Veronauka treba da budejedan od nekoliko predmetameðu kojima uèenik morada izabere jedan
2) Moralizam i
tradicionalizam
4. Uvoðenje veronauke uškole bi doprinelo boljemmoralnom vaspitanju5. Veronauka bi doprinelaoèuvanju tradicije i razvojunacionalne svesti
3) Prokreacionizam
6. Elemente verskog uèenjatreba uneti u sve školskepredmete, posebno u one ukojima se govori o nastankusveta i èoveka
4) Quasi-argumentacija
7. Veæina evropskihzemalja ima u školamaneke oblike veronauke
Konfesionalnost i vezanost za religiju
Veæ je reèeno da se 88% ispitanika na celom uzorku izjasniloda pripada nekoj konfesiji, a 12% da ne pripada nijednoj (podaci izTabele 1.) Postoje izvesne razlike razlike po regionima (Beograd,Vojvodina, Centralna Srbija; C = 0,432). U Beogradu je deklarisanihpravoslavaca za 6% iznad proseka (82%), u Centralnoj Srbiji 8%
291
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
(84%), a u Vojvodini 22% manje (54%). Zato je u Vojvodini deklari-sanih katolika 17% iznad proseka uzorka (24%), a protestanata triputa više od proseka (6%).
Va`an pokazatelj potencijalne religioznosti je intenzitet veza-nosti za religiju. On ukazuje da konfesionalna samoidentifikacijanije u direktnoj vezi s ‘aktivnom’ religioznošæu. Iz podataka se mo`ezakljuèiti da èetvrtinu ispitanika u uzorku – 26% – èine posveæenivernici (‘veoma mnogo’ i ‘mnogo’ vezani za religiju), nešto više odtreæine – 36% – ‘prigodni’ vernici (‘osrednje’ vezani za religiju),više od èetvrtine – 27% – agnostici (‘malo’ i ‘nimalo’ vezani za reli-giju) i 10% ateisti (‘nisam religiozan’).
@ene su donekle religioznije od muškaraca (30 : 23%), kao iispitanici iznad 60 godina starosti (30%), poljoprivrednici (33%) idomaæice (42%) Ispitanici najmlaðih uzrasta, 18-30, odnosno 30-39godina su religiozni ispod proseka uzorka: 23, odnosno 25% je iska-zalo veliku vezanost za religiju.
Tradicionalne vrednosne orijentacije
Klerikalizam kao vrednosna orijentacija ispitivana je pomoæu tristava koji izra`avaju ‘tvrðe’ pro-klerikalne principe (videti Shemu 1).
Tabela 3. Veronauku treba uvesti kao obavezan predmet za sve uèenike
Neslaganje Neodluènost Slaganje
45 38 17
Sa obaveznošæu uvoðenja veronauke kao predmeta za sve uèe-nike slo`io se manje nego svaki peti ispitanik (17%), dva i po puta višese nije slo`ilo (45%), dok je oko dve petine (38%) bilo neodluèno. Po-stoje jasne regionalne razlike po pitanju prihvatanja ovog stava: u Voj-vodini neslaganje više od èetiri puta nadmašuje prihvatanje ovog stava(53 : 12), a tu je i najmanje zdvojnih (35%). U Centralnoj Srbiji je od-nos onih koji se ne sla`u i koji se sla`u (2 : 1, dakle 40 : 18). Nema bit-nijih razlika s obzirom na demografske karakteristike, osim što stavnešto jaèe odbacuju nego što prihvataju ispitanici do 40 godina (47 :15%). Naizrazitije razlike se pojavljuju s obzirom na obrazovanje ispi-tanika. Naime, 51% ispitanika sa srednjom i 53% sa višom i visokom
292
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
školom odbacuju ovaj stav, dok ga u istim obrazovnim ategorijamaprihvata 19, odnosno 14%. Znaèajnu korelaciju ima i radno svojinskistatus ispitanika (= 0,217). Stav osam puta više odbacuju nego što pri-hvataju uèenici i studenti (64 : 8%), pet puta više privatni preduzetnici(55 : 11%) i dva i po puta više privatno zaposleni (50 : 20)
Tabela 4. Veronauka treba da bude jedan od nekoliko predmeta meðukojima uèenik mora da izabere jedan
Neslaganje Neodluènost Slaganje
36 51 13
I u pogledu prihvatanja/odbijanja ovog stava pojavljuju seznaèajne regionalne razlike: naime, tri puta više Beograðana i Vojvo-ðana odbacuje nego što prihvata ovaj stav (43 : 13), dok je u Central-noj Srbiji, uz nadproseèan udeo zdvojnih (56%) odnos odbacivanja iprihvatanja stava 2 : 1 (30 : 14%). Demografske karakteristike opetbitno ne uplivišu odreðivanje prema stavu, za razliku od obrazova-nja, gde opet stav nešto iznad proseka odbacujuobrazovaniji ispitani-ci, zanimljivo, oni sa srednjim obrazovanjem èak više odnajobrazovanijih (44 : 40%) I radno-svojinski status ispitanika poka-zao se kao faktor koji deluje na opredeljivanje (C = 0,239). Znatnoiznad proseka stav odbacuju privatni preduzetnici (44%), privatnozaposleni (43%), a najizrazitije uèenici i studenti (45%), ali se ovipotonji iznad proseka (19%) i sla`u sa stavom. Dosta iznad prosekaprihvatanja stava su i domaæice (22%). Najzdvojniji su poljoprivred-nici 69%), penzioneri (57%) i nezaposleni (54%).
Tabela 5. Sa nekim elementima veronauke treba poèeti od deèijih vrtiæa
Neslaganje Neodluènost Slaganje
28 40 32
Zanimljivo je da je klerikalni stav sa potencijalno najdalekose-
`nijim posledicama ‘metastaziranja’ crkava u civilno tkivo izazvaodosad najizra`enije slaganje. Ono je, istina, gotovo u ravnote`i sa su-protnim mišljenjima (uz respektabilan broj neodluènih), ali izgledada neka iskustva (ma koliko dubiozna) sa ovim eksperimentom delu-ju ‘stimulativno’ na prihvatanje ovakve ideje, uprkos takoðe respek-tabilnim upozorenjima da tu stvari ne stoje baš savršeno.
293
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
I ovde su najizra`enije regionalne razlike u mišljenjima ispita-nika. Ispitanici iz Vojvodine za deset procentnih poena nadmašujuprosek neslaganja, ali su pribli`no isto toliko i ispod proseka slaganja(23%). Konzervativni prosek ‘nosi’ Centralna Srbija – svega petinaispitanika se ne sla`e sa stavom, ali zato se više od treæine (35%) sla`e.
Ispitanici sa najvišim obrazovanjem se, ‘oèekivano’ najvišeprotive ovom stavu (9% iznad proseka uzorka), ali su oni gotovo rav-nomerno ‘podeljeni’, jer se samo nešto manji deo (33%) sa stavomsaglašava. Najizrazitije razlike su ponovo meðu ispitanicima sa raz-lièitim radno-svojinskim statusom. Najviše je protivnika u odnosuna pristalice stava meðu uèenicima i studentima (38 : 31), nešto jebla`a polarizacija kod privatnih preduzetnika (37 : 35).
Grafikon 1.
Moralizam i tradicionalizam su vrednosne orijentacije kojeuvoðenje veronauke više vezuju uz ostvarivanje nekih socijalnihfunkcija, oèuvanje nacionalnog identiteta i ‘duhovnu obnovu’.Dakle, radi se o prevashodno ‘kolektivistièkim’ vrednosnim orijent-acijama, u kojima je onostrano ‘individualno spasenje’ podreðeno ‘-ovozemaljskom’ gregarnom.
Tabela 6. Uvoðenje veronauke u škole bi doprinelo boljem moralnomvaspitanju
Neslaganje Neodluènost Slaganje
18 41 41
294
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
Izgleda da su ‘grupni probici’, proizašli iz moralistièkog argu-menta, nešto što je bilo veoma privlaèno za naše ispitanike. Ovo jesamo posredan dokaz da je kriza i raspad prethodnog vrednosnogsistema, bez njegovog nadomeštanja nekim novim, izazvao oseæanjeanomije i vrednosnog vakuuma, iz kojeg se izlaz i spas (ponekad)tra`i u povratku ‘sakralnom’ i duboko ukorenjenim, a potisnutim i/ilizaboravljenim vrednostima. To, istina, nosi sa sobom i izvesne rizi-ke: vrednosna dezorijentacija je plodno tlo za logièke greške tipaquid pro quo ili pars pro toto. I na jedno i na drugo bilo je pravovre-meno upozoravano.
Mo`da je, upravo zbog toga, opreznost u izjašnjavanju bila iz-razito visoka meðu ispitanicima, uz gotovo ekstremne skorove, kadase posmatra obrazovna struktura: zdvojno je bilo èetiri od pet naj-neobrazovanijih, ali i blizu dve treæine srednje i najviše obrazovanih.U tom smislu, ovo je, izgleda, bio ‘najzagonetniji’ stav za naše ispi-tanike.
Na nivou ‘konkretno-kolektivistièke’ funkcije religiozne ob-nove, tj. oèuvanja etnonacionalnog identiteta, bilo je nešto manje ne-doumica meðu našim ispitanicima.
Tabela 7. Veronauka bi doprinela oèuvanju tradicije i razvoju nacionalnesvesti
Neslaganje Neodluènost Slaganje
13 41 46
I u ovom sluèaju Vojvoðani znatno manje ‘prianjaju’ uz kolekt-ivne probitke od povratka veronauke u škole: dve petine njih usvajaovaj stav, naspram jedne petine koja ga odbacuje. Beograðani su muznatno skloniji (odnos prihvatanja i neprihvatanja je gotovo 3 : 1), apogotovo ispitanici iz Centralne Srbije – gde je odnos 5 : 1.
Od ostalih parametara, ponovo je uoèljiv uticaj obrazovnognivoa ispitanika: za treæinu iznad proseka se sa stavom ne sla`u ispi-tanici sa najvišim obrazovanjem (21%); nešto manje radnog statusa,gde se natproseèno ne sla`u uèenici i studenti (16%), mada se tri putaviše njih sla`u sa ovim stavom, što je nešto iznad proseka uzorka.Ipak, ubedljivo najprilje`nije pristaju uz stav domaæice, kojih je devetputa više ovoj grupaciji u odnosu na one koje se ne sla`u (56 : 6).
295
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
Grafikon 2.
Tabela 8. Elemente verskog uèenja treba uneti u sve školske predmete,posebno u one u kojima se govori o nastanku sveta i èoveka
Neslaganje Neodluènost Slaganje
37 46 17
Neslaganje sa ovim stavom su nadproseèno iskazali ispitanicisa najvišim obrazovanjem (53%), uèenici i studenti (49%), privatnipreduzetnici (46%) i privatno zaposleni (445) (Beograðani (45%) iVojvoðani (42%), ispitanici mlaði od 40 godina (41%) a ispodpro-seèno ispitanici u Centralnoj Srbiji (31%) i ispitanici sa najni`imobrazovanjem stariji od 60 godina (28%). Nadproseèno slaganje sastavom iskazali su ispitanici stariji od 60 godina (19%), srednjeobrazovani (21%), zaposleni u društvenom sektoru, uèenici i studen-ti i domaæice (po 19%). Ipak, preovlaðuju neodluèni: nadproseènoispitanici sa najni`im obrazovanjem (56%), poljoprivrednici (65%),penzioneri (54%). Najmanje zdvojni su uèenici i studenti (32%).
Jedan od najèešæih kvazi-argumenata kojim se opravdavajupritisci ka uvoðenju veronauke je pozivanje na evropsko iskustvo:„Veæina evropskih zemalja ima u školama neke oblike veronauke“.što je samo jednim delom taèno, ali ima sasvim drugaèiju izvedbu odonoga kako je to Uredbom zacrtano. Šta o tome misle naši ispitanici,kojima je ponuðena jedna faktièka tvrdnja, s kojom su trebalo da seslo`e ili ne slo`e. Ovo nije bilo naroèito podesno, jer je veliki uticajna opredeljivanje moglo da izvrši (ne)znanje ispitanika.
296
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
Grafikon 3.
Tabela 9. „Veæina evropskih zemalja ima u školama neke oblike veronauke“
Neslaganje Neodluènost Slaganje
7 71 22
Verovatno je nedovoljno znanje uticalo na ovakav broj neod-luènih ispitanika, a mo`e se pretpostaviti da je ‘slaganje’, odnosno‘neslaganje’ bilo više izraz opšteg stava prema pitanju uvoðenja ve-ronauke. Najveæe neslaganje (iako skromno) iskazali su ispitanicikoji su verovatno i najbolje obavešteni – sa visokim obrazovanjem iprivatno zaposleni (po 12%).
Grafikon 4.
297
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
Promoderne vrednosne orijentacije
Agnosticizam
Tabela 10. Ne treba uvoditi veronauku u škole jer su to dve odvojenestvari – obrazovanje je pitanje nauke, religija je pitanje vere
Neslaganje Neodluènost Slaganje
31 38 31
Ovaj ‘najtvrði’ agnostièki stav je bukvalno ‘podelio’ uzorakna jednak broj pristalica i protivnika sekularizacije, uz znaèajan brojneodluènih. Neznatno više ‘ateista’ je bilo na poduzroku Vojvodine iispitanicima do 40 godina starosti (po 36%), visokoobrazovanim(40%), privatno zaposlenima (39%), privatnim preduzetnicima(37%) te uèenicima i studentima (36%). Najviše ‘protivnika’ stava jebilo meðu ispitanicima sa srednjim obrazovanjem (36%) i, iznena-ðujuæe, meðu uèenicima i studentima (37%) a najmanje meðu poljo-privrednicima (!) – 28% (doduše i uz 49% neodluènih u ovojkategoriji).
Grafikon 5.
Laicizam
Ova orijentacija ispitivana je pomoæu dva stava, od kojihjedan pripada klasiènom arsenalu liberalno-demokratske argumen-tacije protiv desekularizacije, dok je drugi više pragmatièki i odnosise na troškove onih graðana koji nemaju koristi niti potrebe za ‘uslu-gom’ za koju æe biti oporezovani.
298
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
Tabela 11. U modernoj graðanskoj dr`avi nema potrebe za uvoðenjemveronauke u škole
Neslaganje Neodluènost Slaganje
29 51 20
Zagovornika liberalno-demokratske orijentacije ima 10%manje od njenih protivnika (mada je polovina uzorka zdvojna).Nadproseèno u Beogradu (24%), meðu ispitanicima od 50 do 60godina (25%), visokoobrazovanima (33%). Nadproseèno neslaganjeiskazali su ispitanici izmeðu 30 i 40 godina(33%), sa srednjom ško-lom (36%), privatni preduzetnici i uèenici (po 36%).
Tabela 12. Troškove obrazovanja snose svi graðani, a zašto bi troškoveveronauke snosili i oni koji ne veruju
Neslaganje Neodluènost Slaganje
19 48 33
‘Pragmatièki’ stav (uz ponovo veliku neodluènost) izazvao jeviše slaganja nego odbacivanja. Najviše u Vojvodini (39%), meðunajmlaðim ispitanicima (35%), visokoobrazovanima (38%), pri-vatno zaposlenima (43%, uèenicima i studentima (39%) i domaæi-cama (37%). Stav su nadproseèno odbacivali ispitanici iz Beograda(22%), na uzrastu izmeðu 40 i 50 godina (24%), ispitanici sa srednj-om školom (26%) i uèenici i studenti (23%).
Grafikon 6.
299
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
Individualna prava dece i roditelja
Tabela 13. Ne treba primoravati na veronauku one uèenike èiji roditeljinisu vernici
Neslaganje Neodluènost Slaganje
16 33 51
Ovaj stav, kojim se merila (ne)tolerancija prema razlièitosti-ma, ukazao je na visok nivo tolerancije meðu ispitanicima, opet nat-proseèno u Vojvodini (57%), a ispod proseka (ponovo) u CentralnojSrbiji (48%). Natproseèno su ‘tolerantni’ ispitanici izmeðu 50 i 60godina (55%), srednje i visokoobrazovani (56 i 57%), privatno zapo-sleni (65%).
Tabela 14. Ne treba uèenike optereæivati novim predmetima pa makar tobila i veronauka
Neslaganje Neodluènost Slaganje
30 36 34
Stav o rastereæenju uèenika je podelio uzorak na tri podjedna-ka dela, uz blagu prevagu ispitanika koji ga prihvataju i neodluènih.Natproseèno se sa stavom sla`u ispitanici od 18 do 30 (36%) i od 30do 40 godina (37%), visokoobrazovani (41%), uèenici i studenti(42%). Najmanje se sla`u ispitanici od 50 do 60 godina (33%), najni-`e obrazovani (26%) i poljoprivrednici (22%).
Grafikon 7.
300
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
Medijarne vrednosne orijentacije
Medijarne orijentacije predstavljaju zapravo ‘kompromis’ iz-meðu ‘tvrðih’ pro et contra stavova prema uvoðenju veronauke uškole. One su u javnosti bile najmanje zastupljene, ali se pokazalo daje znatan broj ispitanika naklonjen upravo ovim orijentacijama, od-nosno umerenosti i postpunosti uvoðenja novog predmeta u škole.
Obrazovanje umesto kanonizacije
To se naroèito pokazalo u odnosu ispitanika prema dva relat-ivno slièna stava, koja se odnose na potrebu upoznavanja uèenika saširim kulturno-istorijskim kontekstom religijskih sadr`aja, a ne pukokanonsko „drilovanje“ i ‘uterivanje’ u religioznost.
Tabela 15. Bolje je uvesti nauku o religiji ili istoriju va`nijih religija, a neuèenje o veri
Neslaganje Neodluènost Slaganje
20 50 30
Natproseèno slaganje sa ovim stavom iskazali su ispitaniciizmeðu 50 i 60 godina (34%), visokoobrazovani (46%), privatnozaposleni (39%) i glasaèi DOS-a na decembarskim izborima (34%),uz ponovo velik broj neopredeljenih.
Tabela 16. Ne treba uvoditi veronauku kao poseban predmet veæ znanja oreligijama treba ukljuèiti u druge predmete – sociologiju, filozofiju, istoriju...
Neslaganje Neodluènost Slaganje
22 47 31
I sa ovim stavom se natproseèno sla`u ispitanici izmeðu 50 i60 godina (35%), visokoobrazovani (47%), privatnici (45%) i uèe-nici i studenti (41%), mada je i ovde veliki broj ispitanika u nedou-mici, kao i u vezi s veæinom ponuðenih stavova.
Tabela 17. Ako se uvede veronauka, ona ne treba da bude obavezna,neka sluša ko hoæe
Neslaganje Neodluènost Slaganje
12 30 48
301
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
Zalaganje za veronauku kao opcioni predmet, bez obavezno-sti (što se na kraju ispostavilo kao ‘izabrana varijanta’), je naišla navisoko slaganje naših ispitanika, ipak znatno iznad proseka meðudve treæine Vojvoðana (67%), ispitanicima oba pola (58%), visokoo-brazovanima i privatnicima (65%) i najmlaðim ispitanicima (62%).
Tabela 18. Ako se veæ uvodi veronauka, taj predmet ne treba ocenjivati
Neslaganje Neodluènost Slaganje
11 34 55
Ovaj stav je izazvao najveæi stepen pristajanja ispitanika odsvih ponuðenih, a odnos prihvatanja i neprihvatanja je veoma izrazit– 5 : 1. Na njega najznaèajnije utièe obrazovanje: natprpseèno ga pri-hvataju ispitanici sa srednjim (59%) i najvišim obrazovanjem (68%),privatnici (64%), privatno i društveno zaposleni (61, odnosno 62%) idomaæice (58%).
Grafikon 8.
Odvojenost crkve od dr`ave
Tabela 19. Neka svaka verska zajednica dr`i veronauku u svom prosto-ru, a ne u školama
Neslaganje Neodluènost Slaganje
27 39 35
302
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
Iako nije eksplicitno tako formulisan, ovaj stav u principu znaèizalaganje za sekularni karakter dr`ave i laièku školu. Natproseèno sesa stavom sla`u ispitanici iz Vojvodine (40%), visokoobrazovani(42%), privatni preduzetnici (47%), privatno zaposleni (45%), te uèe-nici i studenti (39%).
Grafikon 9.
Umesto zakljuèka
Rezultati istra`ivanja su pokazali veoma izra`enu podeljenosti mešavinu stavova javnog mnjenja, veoma daleko od unisonostikoje je sugerisala klerikalna propaganda. Ako se posmatraju samoiskazi s kojima su se ispitanici „slagali“. sve tri posmatrane vredno-sne orijentacije imaju svoje „jake predstavnike“: za sekularnu to su„individualna prava uèenika i roditelja“ (42%), za desekularnu „mo-ralizam i tradicionalizam“ (43%) i za posredujuæu „obrazovanjeumesto kanonizacije“ (41%). Protiv „simfonije“ (odnosno za „odvo-jenost crkve od dr`ave“ izjasnila se treæina ispitanika, dok je tvrdiklerikalni stav („Veronauku treba uvesti kao obavezan predmet zasve uèenike“ prihvatila petina uzorka. Iz toga proizlazi zakljuèak daje potonji fait accompli ignorisao ovakva talasanja i podeljenost ujavnom mnjenju i svoju arogantnu neopozivost zasnovao na (pretpo-stavljenoj) podršci jedne izrazite manjine u društvu, ionako bremeni-tom mnogim `ivotno va`nijim i ‘zapaljivijim’ problemima, èijerešavanje se ‘gura pod tepih’ za „dobrobit“ sitnih ili krupnih?) politi-kantskih interesa uz zanemarivanje, pa i ruganje opštedruštvenim.
303
FIL
OZ
OF
IJA
ID
RU
ŠT
VO
XIX
–X
X
Stjepan Gredelj
FIGURES AND WORDING ON RELIGIOUS EDUCATIONSummary
Introduction of religious education and or education for citiyenship in thefirst clases of elementary and secondary schools in Serbia in 2001 autumn had causednumerous controversies in public. This decesion of power holders in Serbia was real-ized no matter of numerous voices of resistance among experts and a split within thepublic opinion. In the text are presented results of one public opinion poll which indi-cate ambivalency in the public opinion concerning this issue.
Key words: confession, religious education, civil education, public opinion.
304
ST
JEP
AN
GR
ED
ELJ
