Uvod u osnove industrijskog transporta

Industrijski transport

Uvod u osnove industrijskog transporta

Aktivnosti u realizaciji raznih delatnosti ljudi u nizu sluajeva zahteva realizaciju niza procesa vezanih za kretanje materijala, informacija, energije i drugo.

Uopteno, ako gledamo kretanje materijala, situacija je sledea:

prirodaIzvoriPromene na materijalimaPromene na materijalimaViepotronja

Prirodni resursi faza

Osnovni cilj je da ono to se proizvede da se i potroi.

Nakon potronje moe se ponovo vratiti u prirodu (ono to ostane), ali je mogue i neke materijale vratiti i u neke od faza proizvodnje (reciklaa, dorada).

Ovi procesi se realizuju uz stalne tendencije razvoja tehnike i to u svim oblastima. Dananje procese u industriji karakterie prevazilaenje geografskih granica, smanjenje vremenskih faktora i intenzivan privredni razvoj.

Ovaj privredni razvoj karakterie:

intenzivne promene u domenu asortimana i koliine pojedinih proizvoda

tendencija pojavljivanja proizvoda sa veim stepenom obrade, a time i ukljuivanje sve veeg broja uesnika u realizaciji proizvodnje

visoki stepen raspodele rada ime se prostorno razdvajaju mesta proizvodnje i potronje

sve izraenija konkurencija za iste proizvode koja uslovljava stalnu tenju ka pojeftinjenju (snienje trokova proizvodnje)

U okviru svih tokova, kroz sve faze promene materijala, logistiki procesi nsu praktino prisutni u svakom od njih.

Oblast industrijskog transporta je po pravilu obuhvaena proizvodnom i industrijskom slikom, pri emu se logistike delatnosti u okviru jedne radne organizacije esto definiu i kao mikrologistika.

Proizvodni sistem i podsistemi u okviru njega (prema teoriji sistema) imaju svoje ulazne i izlazne veliine, sopstvenu strukturu i meusobne veze elemenata sistema i veze sa okruenjem.

ulazProizvodni sistemIzlaz

materijali

poluproizvodi

energija

informacije sredstva za proizvodnju

mesto za rad

radna snaga

tehnologija rada

informacije gotov proizvod

informacija

energija

otpad

kart

Sve ovo je povezano u nekom okruenju koje utie na proizvodni sistem, ulaz, izlaz...

U radnim organizacijama se kroz proizvodne procese po pravilu realizuju neke hemijske i/ili fizike promene na predmetima rada, shodno definisanom tehnolokom postupku, a u cilju dobijanja eljenog izgleda finalnog proizvoda. Pri tome proizvodni procesi obuhvataju sledee elemente:

rad na proizvodnim radnim mestima

kontrolu kvaliteta ili kvantiteta

rad na mestima prijema, pripremi i otpremi roba

unutranji transport

skladitenje

zatita na radu

odravanje ili opravke sredstava za rad

obezbeenje energije, vode i drugih fluida

Svaki od ovih elementarnih procesa se odvija po nekoj tehnologiji. Tehnologija procesa se moe definisati kao skup aktivnosti vezanih nainom i redosledom odvijanja operacija, kojima se vre eljene promene na predmetima rada, u cilju dobijanja gotovih proizvoda.

Bitna karakteristika unutranjeg transporta je njegova tesna povezanost sa procesom proizvodnje. Zavisno od vrste proizvodnje i organizacije tehnolokog procesa, povezanost proizvodnih i transportnih organizacija moe biti manja ili vea. Ekstrem je njihovo spajanje u jedinstveni (jednovremeni) proces. Iz tih razloga pri reavanju unutranjeg transporta neophodno je analizirati i poznavati sistem i tehnologiju proizvodnje.

U industrijskim procesima sreu se delatnosti veoma irokog spektra, tako da se industrijski procesi klasifikuju po vie kriterijuma. Uobiajena podela je:

1. prema karakteristikama tehnolokog procesa

2. prema oblicima veza tehnolokog procesa u okviru proizvodnje

3. prema tipovima proizvodnje

4. prema putevima i vremenu kretanja predmeta obrade kroz proizvodni proces

5. prema nivou automatizovanosti i mehanizovanosti

Prema karakteristikama tehnolokog procesa one se mogu podeliti na:

tehnoloke procese u proizvodnji energije (toplotni, mehaniki, solarni, ...)

tehnoloke procese u preradi materije (mehanika, toplotna, hemijska, bioloka, ...)

gde se svaki od njih moe dalje deliti...

oblicima veza tehnolokog procesa u okviru proizvodnje (4 oblika)

Linijski (linearni)

ematski prikaz

S-sirovona promena oblika M-materijali pluproizvodi proizvodi

Predmet obrade menja svoj oblik (ili druge osobine) od ulazne sirovine (jedne ili malog broja), transformie se u neki od materijala, poluproizvoda sve do finalnog proizvoda.

Aktivnosti se realizuju u sukcesivnim fazama i ovo je jedan od najejednostavnijih vidova tehnolokog procesa. Primer vaenja i obrade kamena, cementa...

Analitiki (divergentan)

ematski prikaz

Kod ovih proizvodnih procesa, tipino se polazi od ralanjavanja polazne sirovine (S) na razne materijale (M), koji se kroz vie tehnolokih koraka granaju i transformiu u poluproizvode (PP) i tako do gotovih proizvoda. Primer:nafta (prerada sirove nafte...)

Kontra ovom procesu je sledei proces koji se zove sintetiki (konvergentni)

Ova vrsta tehnolokog procesa je karakteridtina za situacije kada je finalni proizvod (P) rezultat spajanja sklopova (SP) i podsklopova (PS), a koji su sastavljeni iz vie delova (D). Ovo je sloenija vrsta tehnolokog procesa i sree se u proizvodnji automobila, bele tehnike, ...

Meoviti (kombinovani)

Mogu se javiti u dve varijante:

1. analitiko-sintetiki

2. sintetiko-analitiki

1)

2)

Kod analitiko-sintetikih procesa na poetku se sirovine (S) ralanjuju na materijale (M) ijom daljom preradom se dobijaju poluproizvodi (PP), od kojih se formiraju gotovi proizvodi (P).

Kod sintetiko-analitikih tehnolokih procesa vie sirovina (S) slui za dobijanje odgovarajuih materijala (M) koji se uz kombinovanje sa srugim materijalima transformiu u poluproizvode (PP) od kojih nastaju finalni proizvodi (P).

27.02.2001

U praksi se mogu sresti i tzv. heterogeni tehnoloki procesi. Ovaj oblik tehnolokog procesa obino se sastoji iz raznih kombinacija prethodno opisanih tehnologija, pri emu se u pojedinim segmentima sree njihovo preklapanje, primenjuje viestruko kruenje proizvoda po nekim od faza proizvodnje i to po razliitim redosledima operacija.

RM- radno mesto

Neki proizvod se vraa u fazu prerade (dorade). Ovakvi procesi se mogu obino sresti kod mainogradnje, izrade specijalnih mainskih postrojenja i slino. Primer: brodogradnja, ...

Jedna od estih podela vezanih za tipove proizvodnje:

pojedinana

serijska

masovna

Pojedinana proizvodnja predstavlja jednovremenu izradu samo jednog ili nekoliko proizvoda iste vrste. Na proizvodu su mogue este izmene i tokom projektovanja i tokom izrade. Zbog estih promena proizvodnog programa u preduzeimase primenjuju univerzalne maine i oprema koje su pogodne za ovaj vid proizvodnje.

Serijsku proizvodnju karakterie izrada veeg broja istih proizvoda, grupa proizvoda ili delova, pri emu se oni jednovremeno putaju u proizvodnju. Ove grupe se nazivaju serijama. Npr. nateluje se maina pa se prvo puta 1 proizvod u nizu (serija), a kasnije se puta samo 2 proizvod (da se maina ne bi stalno telovala). Znaju se operacije koje idu u nizu, koje se ponavljaju. U okviru serijske proizvodnje ona se moe podeliti na :

maloserijska (10-100 komada, tramvaji, ...)

srednjeserijska (100-1000, skuplja roba)

velikoserijska (vie od 1000, bela tehnika, ...)

Ove granice zavise od grane industrije i vrste proizvoda.

Masovnu proizvodnju karakterie proizvodnja izuzetno velikog broja istih delova u istom proizvodnom ciklusu pri emu se operacije realizuju po strogo utvrenom tehnolokom procesu, a na radnim mestimase iskljuivo ponavljaju jedne iste operacije. Primenjuju se izuzetno produktivne maine, visokospecijalizovane, a tokovi materijala se najee realizuju adekvatnim transportnim sredstvima (cigarete, ...).

28.02.2001

Kriterijum u putevima i vremenu kretanja materijala

Po ovom kriterijumu klasifikacija proiyvodnih procesa je obavljena prema reenjima kretanja proizvoda(prema redosledu operacija nekih drugih aktivnosti) uz definisanje pravaca, smerova i duine transportnih puteva.

Vremenski aspekt kretanja materijala pri proizvodnji je izuzetno znaajan. Stalna je tenja da se vreme bavljenja (zadravanja) materijala u procesu proizvodnje to je vie mogue skrate.

U industrijskim procesima ovaj vremenski aspekt je vezan proizvodne faze (obrada, prerada, montaa, ...), kontrolu, zastoj, skladitenje, ...

Kriterijum: Nivo mehanizacije i automatizacije

U proizvodnim procesima nivo mehanizacije i automatizacije je karakterisan proizvodnom opremom i nainom njenog dejstva na predmete obrade. Ova oprema se grubo moe podeliti na : - univerzalnu

specijalizovanu

specijalnu

automatsku

agregatnu

Opta podela izmeu njih ne moe da se definie i nivo mehanizacije i automatizacije se predstavlja sledeim dijagramom:

NC (CNC) sistemi-numeriki upravljani ureaji (numeric control)

CNC-computer numeric control

Mainama se preeko tastature zadaje ta sa rade u nekom procesu. U zadnje vreme nivo automatizacije izuzetno raste.

AS/RS-automatizacija primenjena u skladitima

priozvodnost raste(fleksibilnost opada

Prema izloenim klasifikacijama jasno je da je spektar kombinacija tehnolokih procesa u praksi izuzetno irok. Pri tome procesi koji egzistiraju u okviru unutranjeg transporta, pre svega imaju ulogu da poveu aktivnosti u dva sukcesivna, ali prostorno razdvojena procesa.

KRETANJE MATERIJALA

da mu se neto dopremida materijal ide na sledeu fazu

Ovo povezivanje dva sukcesivna radna mesta moe biti direktno ili indirektno.

direktno povezivanje

indirektno povezivanje

Direktno povezivanje je znatno tee ostvariti jer je potreban znaajan nivo automatizacije, znaajan nivo primene sistema upravljanja koji omoguava automatizaciju i logistika podrka za njih.

Kod indirektnog ovaj baj-pasusklauje vremensku neusklaenost.

Opti (klasini)model procesa proizvodnje

Moe se predstaviti emom:

I fazaII fazaIII fazaIV faza

Ovaj proces karakteriu etiri osnovne faze:

I obuhvata skladitenje ulaznih materijala i proizvodne aktivnosti nad tim ulaznim materijalima (2)

II faza obuhvata skladitenje delova iz prethodne faze (aktivnost 3) i njihova dalja obrada ili prerada (4) u cilju dobijanja

III faza realizuje skladitenje podsklopova, sklopova, predmeta veeg stepena obrade koji su predvieni za dobijanje finalnog proizvoda

IV faza obuhvata aktivnost 6 izrada finalnih proizvoda prema nekoj od tehnologija i njihovo skladitenje 7 rpe otpreme kupcu, trizu, daljem korisniku

Aktivnosti:

(1)- obuhvata tok sirovina , pomonih materijala i pogonskih materijala njihov prijem, uvanje i otpremu u proizvodni proces

(2) i (4)- obuhvataju tokove materijala unutar proizvodnih celina (pogoni, odeljenja...) gde je po pravilu prisutna transformacija materijala, prisutne su razne tehnologije obrade, prerade. I u domenu kretanja materijala tehnologija transporta se mora prilagoditi promenama oblika materijala

(3) i (5)- obuhvataju meufazno skladitenje predmata rada. esto je prisutno u praksi (indirektni unutranji transport). Zadaci i problemi u ovom domenu su obuhvaeni upravljanjem zalihama i tehnologijom. Zalihe imaju prvenstvenu ulogu da obezbede kontinuitet proizvodnje bilo zbog zastoja u snabdevanju ili nemogunosti kapacitivnog i vremenskog sinhronizovanja tehnoloki povezanog procesa. Oblast tehnologije (drugi aspekt) podrazumeva usaglaavanje proizvodnih procesa sa aktivnostima pretovara, transporta, manipulacije i skladitenja.

(6) i (7)- obuhvataju tok materijala u finalizaciji gotovih proizvoda i ulaz proizvoda u odgovarajue skladite. Vezu zadnjeg radnog mesta i skladita, po pravilu ne karakterie promena na proizvodu. Sa druge strane skladite je obino pri otpremi vezano za spoljnji transport i obuhvaeno je marketing logistikom.

Nova koncepcija je da jedan ovek bude nadlean od ulaza do izlaza iz proizvodnog procesa tako se pojednostavljuje upravljanje.

JIT strategija : da se proizvodnja odvija kontinualno bez zadravanja, bez skladitenja. U praksi realizacija tehnologijom predvienih aktivnosti po pravilu ne moe da se realizuje na jednom mestu. Ta injenica uslovljava prostorno razdvajanje proizvodnih celina (pogona , odeljenja, meufaznih skladita), a koji se na bazi razliitih kriterijuma rasporeivanja u industrijskom kompleksu. Time se generiu kvantitativno i kvalitativno novi zahtevi u sferi kretanja materijala, ija je realizacija obuhvaena sa jedne strane spoljnjim , a sa druge strane unutranjim transportom.

Tokovi materijala

Tokovi materijala se mogu ovako predstaviti. Prisutne su veze

Definicija: Unutranji transport obuhvata prenos materijala u bilo kom obliku u okviru jednog tehnoloki zaokruenog procesa i lokacijski ogranienog prostora, pri emu se ovaj transport bez korienja javnih saobraajnica vri za dati tehnoloki proces.

Ovako posmatrano unutranji transport u okviru proizvodnih procesa, moe da se podeli na dva specifina segmenta:

1. procesni transport

2. meupogonski transport

Procesni transport obuhvata realizaciju kretanja materijala unutar proizvodnih pogona, odeljenja, du proizvodnih linija, izmeu radnih mesta, a na kojima se realizuju fizike, hemijske ili neke druge promene na predmetima rada.

Meupogonski transport obuhvata realizaciju kretanja materijala izmeu proizvodnih faza koje su iz svrsi shodnih razloga prostorno razdvojene i pri tome se na predmetima rada ne realizuju promene.

Ovo su tokovi vezani za meufazna skladita, skladita sirovina, gotovih proizvoda i tehnolokih celina predvienih tehnologijom.

1. CAD computer aded design kompjuterski podrano projektovanje

2. CAM - computer aded manufactoring - kompjuterski podrana proizvodnja

3. CAQ - computer aded quality

4. CAL - computer aded logistic

Mesto unutranjeg transporta pri postavljanju proizvodnje

Dva sluaja:

1. sluaj vezan za pojedinanu proizvodnju

2. sluaj vezan za serijsku proizvodnju

Svaki od njih moe biti :

1. za poznatog kupca

2. za nepoznatog kupca

I) Sluaj vezan za pojedinanu proizvodnju- kod njenog postavljanja realizuje se po pravilu 9 poslovnih koraka:

1. ispitivanje trita

2. projekat proizvoda

3. izrada modela (prototip)

4. ispitivanje modela (prototip)

5. konstrukcija proizvoda

6. kalkulacija cene

7. usvajanje tehnolokog postupka

8. neposredna organizacija proizvodnje

9. proizvodnja

1) Ispitivanje trita je neophodno bez obzira da li je re o poznatom ili nepoznatom kupcu. Ovde je posebno znaajna mogunost eventualnog ponavljanja iste porudbine po potrebi za novim proizvodima te vrste a to moe da utie na konstrukciju proizvoda i tehnologiju proizvodnje

2) Za projekat proizvoda predstavlja ideju odnosno osmiljavanje proizvoda.

Izmeu koraka 1) i 2) postoji jaka veza i teko je rei ta je uzrok a ta je posledica. Projekat proizvoda se razlikuje od konstrukcije jer obuhvata samo sklopljene crtee.

3) Izrada modela koji ima ulogu da proveri ponaanje osmiljenog proizvoda . u novije vreme ova faza se polako seli u virtuelnu sferu gde se primenom specijalnih programa na raunaru izrauju modeli. Izmeu 2) i 3) nema problematike sa aspekta veza.

4) Ispitivanje modela ili prototipa. Cilj ovog koraka je da se kroz niz ispitivanja modela ukae na eventualne greke i ostvarene karakteristike u domenu funkcionalnosti, trajnosti, ekonominosti, pogodnosti u odravanju, ekologiji..(npr. U brodogradnji..). ispitivanja modela se takoe sve vie realizuju primenom raunara. Model se pomou specijalnih programa podvrgava specifinim uslovima rada u praksi i pri tome se prate karakteristike koje su bitne za proizvod. Ako neto nije u redu 4)-2).

5) Konstrukcija proizvoda radi se na osnovu projekata i rezultata ispitivanja modela. U ovom koraku konstrukciju proverava vie strunjaka raznih specijalnosti koji definiu zahteve za svaki elemenat proizvoda iz svog domena.Odreuje se vrsta materijala, podsklopovi, ali krajnju odluku po pravilu donosi tehnolog. U ovoj fazi strunjak naeg profila moe biti i jeste veoma znaajan.

6) i 7) Kalkulacija cene i usvajanje tehnolokog postupkaPo usvajanju projekta i kompletiranju konstrukcije moe se pristupiti kalkulaciji cene proizvoda. Cena je u direktnoj funkciji od tehnolokog postupka i zbog ove osetljivosti po pravilu se prave varijantne tehnologije. Procena tehnologije i kalkulacije je veoma zavisna i od uslova na tritu, konkurencija slinih proizvoda, ponuda slinih usluga. Prisutna je veoma jaka veza usvajanja tehnolokog postupka sa zahtevima iz domena logistike: informacije o fazama rada, kretanjima, pozicija izmeu radnih mesta, potrebnim meufaznim skladitenjima, manipulacijama, ...

8) i 9) Neposredna organizacija proizvodnje i proizvodnjaS obzirom da je organizacija proizvodnje i sama izrada proizvoda direktno vezana sa realizacijom tokova, upravljanjem transporta i drugim, neophodno je prisustvo i aktivno angaovanje strunjaka naeg profila. On mora sistematski da prati proces, uoava i daje predloge za otklanjanje negativnosti, poboljava realizaciju zahteva odravanja tehnolokih elemenata i slino.

Serijska proizvodnja

FORD prvi uveo pokretnu traku (montanu liniju).

Tejlorizam- vie radnika radi odreene poslove (specijalizacija)

- ispitivanje trita

- projekat proizvoda

- izrada modela

- ispitivenje modela

- konstrukcija proizvoda

- usvajanje broja komada

- kalkulacija cene

- usvajanje tehnolokog postupka

- neposredna optimizacija proizvodnje

- proizvodnja

1) ispitivanje trita- serijska proizvodnja je za nepoznatog kupca, pa je pre putanja proizvodnje neophodno obaviti niz marketinkih analiza. Cilj je da se proceni obim i

dinamika tranje za nekim proizvodom.

2) projekat proizvoada- za razliku od pojedinane proizvodnje on se radi znatno detaljnije. U pitanju je nepoznat kupac i akrakteristike proizvoda treba da zadovolje znatno iri krug zainteresovanih.

3) izrada modela (prototipa)- radi se najee u vie komada. esto se radi tzv. nulta serija. Broj ovi hkomada zavisi od vrste ispitivanja, tipa proizvoda i treba da bude reprezentni uzorak. Ova serija (broj komada) se ukljuuje u formalnu eksploataciju i u mnogo teim uslovima od uobiajenih.

4) ispitivanje modela (prototipa)- po vie karakteristika (kao kod pojedinane) pri emu se nekad ispituje ceo proizvod, a nekad pojedine kmponente.

5) konstrukcija proizvoda- u serijskoj proizvodnji ide se do najsitnijih detalja. Prilagoava se (proizvod):raspoloivim materijalima na tritu, oprememe ze proizvodnju, novim tehnologijama, ... Sa aspekta unutranjeg transporta znaajno je utvrivanje ta je pozicija, podsklop, sklop ili finalni proizvod i koje su njihove karakteristike.

6) usvajanje broja komada koji uz cenu proizvoda odreuju koliko sme da se ulae u pripremu proizvodnje, a time na utroke proizvodnje. Ovaj broj direktno utie na parametre tokova materijala jer se izmeu radnih mesta kree broj pozicija koji je jednak veliini serije ili je njen multiplikat.

7) u kalkulaciji cene treba voditi to preciznije proraune pri emu su oni izuzetno zavisni od tehnolokog postupka. Problem je to je teko dati cenu bez usvojenog tehnolokog postupka i reenje je da se obavi preliminarna kalkulacija i sa tim rezultatima usvajaju tehnoloki postupak i oprema.

Veoma je teko proceniti trokove logistike, s obzirom da tehnologija nije definisana. Za tako usvojen tehnoloki postupak se radi detaljna analiza trokova i uporeuje se sa preliminarnom kalkulacijom da bi se odredila cena proizvoda.

8) usvajanje tehnolokog postupka- definiu se sve aktivnosti pri izradi jednog proizvoda, pri emu se pored proizvodnih definiu i logistike aktivnosti. S obzirom na zanaajan obim transporta, manipulacija i drugog, posebno je zbaajno uee strunjaka naeg profila. Ako se ne respektuju zahtevi logistike, posledice se veoma brzo osete u praksi i relativno ih je teko otkloniti.

9) i 10) neposredna organizacija proizvodnje i sama proizvodnja slede po usvajanju tehnolokog postupka i tano se definiu: maine, alati, normativi kvaliteta i kvantiteta i postupci kontrole. U ovoj fazi neposrednog organizovanja proizvodnje moe se uticati na broj komada. Strunjak naeg profila moe da utie na karakteristike tehnolokih zahteva bilo po pojavnom obliku, vremenu ili nekoj drugoj karakteristici. Kao i kod pojedinane proizvodnje mora da se prati proces, uoavaju negativnosti i reava zastoje nastale iz logistikih aktivnosti.

Idenifikacija i analiza tehnolokog zahteva

Nakon analize, mesta i uloge nekog podsistema ili tehnoloke celine, neophodno je na adekvatan nain opisati kako taj podsistem funkcionie.

Sam proizvodni proces definie niz aktivnosti, koje se mogu ralaniti na vei broj parcijalnih zadataka, odnosno tehnolokih zahteva.

U razliitim proizvodnim sistemima i procesima, suoe se razliiti tehnoloki zahtevi, koji se mogu ralanjivati na bazi razliitih kriterijuma sa razliitim nivoom detaljnosti. I ovaj nivo ralanjavanja je teko uoptiti i zavisi od konkretnog zadatka.

Korektno upisivanje tehnolokih zahteva je mogue ako:

Neki tehnoloki zahtev ne izostavi kao nevaan

Kroz adekvatno popisivanje k-ka tehnolokih zahteva

Ove k-ke znaajno variraju od jednog do drugog TZ-a, kao i procesa koji generie.

K-ke tehnolokih zahteva:

Pojavni oblik (koliina)

Mesto nastanka TZ-a

Mesto zavretka TZ-a

Vreme nastanka TZ-a

Vreme realizacije TZ-a

Interval strpljivosti

Limitirajui faktori

Sve ove k-ke TZ-a mogu biti sa znaajnim razlikama, u praksi ak i u okviru istih procesa. Iz tog razloga svaka od ovih k-ka tei da detaljnije opie odnosno da se utvrde obeleja TZ-a. Obeleja TZ-a su: Deterministinost stohastika

Stacionarnost nestacionarnost

Homogenost nehomogenost

Kontinualnost diskontinualnost

Svaka od k-ka TZ-a po pravilu zahteva i analizu njenih obeleja, a detaljnost zavisi od konkretnog procesa. Kvalitet analize TZ-a i obeleja je izuzetno bitan jer greke u ovoj fazi su po pravilu generatori za neracionalnosti i nepravilnosti koje mogu da proizau pri razvoju reenja, vrednovanju...

Pojavni oblik (koliina) ovo je osnovna k-ka TZ-a u proizvodnim, a i u nizu drugih procesa. Materijali se u procesima pojavljuju od ulaza u proces, u procesu menjaju svoje k-ke i na izlazu su u obliku finalnog proizvoda.

U proizvodnim procesima, materijali se sreu u svim fazama rada i u svakoj od ovih faza rada oni mogu imati drugaije k-ke, oblik i obeleja. Ove promene su po pravilu zavisne od tehnolokih procesa osnovne proizvodnje.

Kao ulazna veliina, pri analizi , materijali se pojavljuju kao sirovina, poluproizvod...sve do finalnog proizvoda, i neophodno je definisati njihov pojavni oblik i koliinu u merodavnom vremenu. Koliine materijala koje su prisutne u procesima su rezultat pre svega proizvodnog plana i programa koji su osnovna ulazna veliina pri ovim analizama.

Proizvodni plan i program

Za svaki od proizvoda iz proizvodnog programa (asortiman) neophodno je utvrditi koliinu proizvoda. U literaturi je skraenica PQ-analiza (production quantity). Informacije o proizvodnom planu i programu utvruju metod za prethodni period i na bazi tih podataka se utvruje merodavan obim proizvodnje u narednom periodu.

Q

Q- koliina nekog proizvoda

t- vreme

t.

Posmatrano za jedan period (za jedan proizvod), koliina koja se proizvodi tokom jegovog trajanja (veka), priblino se moe predstaviti sledeim dijagramom koji ima 5 karakteristinih faza.

Q

t.

12345

1. faza inicijalna faza

2. faza razvojna faza

3. faza faza realizacije

4. faza faza korienja

5. faza faza gaenja

Broj proizvoda, koliina koju opisujemo, je rezultat niza ekonomskih analiza (brutonacionalnog dohotka, potronje...) gde se primenom teorije korelacije, prognoze i drugog definie obim proizvodnje u merodavnom periodu.

Struktura baterijske lampe

Kod sloenijih proizvoda formirajne pregleda potrebnih materijala moe biti veoma oteano. Posebno se sreu problemi kada se na proizvodu izvri nekakva modifikacija ime se drastino poveava obim dokumentacije. Savremeni pristup ovoj problematici zasnovan je na primeni raunarskih tehnika i odreene vrste softvera. Pri tome se pre svega misli na baze podataka ( i numerike i grafike) i programa za kompjutersko projektovanje (CAD, CAM...).

Pojavni oblik (koliina) piqi

Zavisno od vrste industrije k-ke i tipa proizvoda, koliina moe biti izraena na razliite naine. Jedinica mere moe biti komad, zapremina, novano...

Pitanje dimenzija moe biti veoma znaajan problem i ova heterogenost nekada zahteva primenu nekih izvedenih izmeritelja. Zbog razliitih situacija u praksi, u preduzeima se sreu 3 oblika proizvodnih programa. To su:

taan

sveden

indiferentan

Taan proizvodni program sadri potpunu tehniku dokumentaciju o svakom proizvodu, ime je omoguena detaljna razrada i analiza tehnologije. Za svaku poziciju radi se precizna dokumentacija i ova aktivnost je dugotrajna i sloena. Ova dokumentacija sadri crtee, dijagrame, liste operacija, tehnoloke postupke, liste materijala...

Ovakav program se obino primenjuje kod masovne i velikoserijske proizvodnje sa manjim asortimanom.

Svedeni proizvodni program obuhvata tehnoloku dokumentaciju samo za reprezentne proizvode, a za reprezente se dokumentacija radi sa istim stepenom detaljnosti kao i za taan proizvodnii program. Time se omoguava znatno skraenje projektovanja, pa se za grupu tehnoloki slinih delova odreuje predstavnik (reprezent). Za ostale proizvode obino se daje samo redosled tehnolokih operacija. Ovaj svedeni program se primenjuje kod raznovrsnog asortimana, najee u serijskoj proizvodnji (maloserijska). Problem je definisanje reprezenta iz celokupnog asortimana. Kao parametar za odreivanje reprezenta moe da se koristi: masa, broj komada, vreme izrade. U domenu logistikih procesa, ovaj izmeritelj je od izuzetnog znaaja i ne mora da bude najpovoljniji za procese proizvodnje i logistike aktivnosti.

Indiferentni proizvodni program je karakteristian za asortimane koji se permanentno menjaju u vremenu, to je tipino za maloserijsku i pojedinanu proizvodnju. Zbog estih izmena u programu, za asortiman po pravilu ne postoji detaljno uraena tehniko-tehnoloka dokumentacija. Obino se operie sa srednjim teinama delova, prosenim dimenzijama...

U praksi prikupljanje informacija o pojavnim oblicima materijala, drugim k-kama TZ-a i njihovim obelejima moe biti realizovano na vie naina:

I. na bazi obrade raspoloive tehnike dokumentacije (najpovoljnije)

II. uz formiranje uzorka (neka od ABC analiza, Klaster analizom...)

III. snimanjem realnog procesa

IV. interviju

V. anketa

Kada se raspolae kompletnom dokumentacijom-ovaj pristup je relativno redak, ali se primenom raunarske tehnike ovaj postupak sve vie olakava. U bazama podataka se formira grafika dokumentacija, tehnika dokumentacija... u izuzetno kratkom vremenu dobijaju se informacije o pojedinim proizvodima, pozicijama...

Izbor reprezenta

U nizu situacija (i kod postojanja tanog proizvodnog programa ) u cilju racionalizacije, pristupa se izboru reprezenata za koje se analize obavljaju sa velikim stepenom detaljnosti. Izbor reprezeneta moe biti na vie naina:

1. iskustvenim-koji se bazira na informacijama zaposlenih koji rade due vremena u toj firmi

2. sluajan uzorak

3. ABC analiza

4. Klaster analiza

ABC analiza (trokovna analiza)

Ova analiza je jedan od tipinih postupakaza odreivanje reprezenta iz osnovne populacije u okviru analiziranog procesa. Postupak obuhvata nekoliko k-tinih koraka:

1. zahteva statistiku obradu osnovne populacije D, odnosno utvrivanje relativnog uea svakog od elemenata pi u osnovnoj populaciji (po utvrenom izmeritelju).

2. obuhvata ureenje odnosno odreivanja ranga u cilju sortiranja elemenata (od maksimalnog do minimalnog uea).

3. formiranje kumulante relativnog uea iz sortiranog niza

4. definisanje 3 podskupa elemenata osnovne populacije i to:

a. podskup pA koji po kumulanti obuhvata 75-85% populacije, a po broju elemenata obino je manji od 20%

b. podskup pB koji po kumulanti obuhvata sledee elemente od 90-95%, a po broju elemenata je manji od 40%

c. podskup pC koji po kumulanti obuhvata preostale elemente do 100% i najee po broju elemenata 50% i vie.

Primer ABC-analize

Rednii brojOznaka proizvodaKoliina Qi% ueaRang (%)

1P12505,06

2P255011,04

3P31202,47

4P4300,69

5P5801,68

6P6150030,01

7P7180,3612

8P83507,05

9P960012,03

10P10150,314

11P11170,3413

12P12140028,02

13P13120,2416

14P14200,4011

15P15130,2615

16P16250,5010

Sortiranje po ranguOznaka proizvodaSuma (%)Defin. Podskupa

1P630,01A

2P1258,02

3P970,03

4P281,04

5P888,01B

6P193,02

7P395,43

8P597,04

9P497,65

10P1698,11C

11P1498,52

12P798,863

13P1199,24

14P1099,55

15P1599,766

16P13100,007

Komentar: Za podskup A se po pravilu obavlja detaljna analiza po svakom od pripadajuih elemenata. Za elemente podskupa B analiza se obavlja po potrebi i to sa manjim stepenom detaljnosti. Za elemente podskupa C se najee obavlja procena shodno rezultatima analiza podskupova A ili B.

Suma % (kumulanta)

Proizvodi po

ureenom redosledu

Snimanje realnog procesa odlazi se na teren i na bazi zapisa sa terena uoava se ta je dominantno i na ta treba obratiti panju.

Intervju prisutna sublektivnost

Anketa- podeli se upitnik...Odgovori mogu da varaju. Zahteva dosta vremena.

Primer:

U firmmi koja izrauje prozore od profila lakih materijala, dimenzije elemenata prozora i njihov broj, dat je sledeom tabelom.

Element prozoraDuina (cm)Broj (kom)

A18118

B174150

C15510

D134100

Na tritu se isporuuju profili duine l=6 m. Potrebno je odrediti takav program seenja da otpad bude minimalan (ovo je jedan tipian zadatak linearnog programiranja)

Kombinacija

Seenja (j)Broj nosaa u 6m (aij)Iskorienje

(aoj) cmOtpad

Nj (cm)

181174155134

1300054357

2210053664

3201051783

Itd.

10000358317

11330052278

Itd.

16010357624

1700315991

180002

190003

20000453664

aio1815010100

( aijxj=aio( njxjmin to je i cilj (min otpadak)

Optimalno reenje je : x10=18,00

x11=45,26

x16=14,22

x17=3,33

Ovo je teoretsko reenje a u praksi moramo imati celu cifru da bi bolje mogli sei (kako zaokruujemo)

Kombinacija seenjaUkupno elemenataOtpad (cm)

ABCD

x10=18180054306

x11=450135003510

x16=14014042336

x17=300933

(=80181499994155

Dodatna ipka-111137

Ukupno 8118150101004292

Ovo je jednodimenzionalan problem, dok bi dvo i vie bio suvie komplikovan.

U literaturi se esto sree skraenica MRP I.

MRP I (materials requirements planing)- vezana je za materijale koji se javljaju u procesima. U irem smislu obuhvata tehnike odreivanja potrebe materijala za zadovoljenje potreba proizvodnje u planiranom vremenskom periodu. Potrebno je definisati odgovore na pitanja : TA, KOLIKO, KADA? je potrebno, kako bi se redukovali trokovi zaliha, unapredila efektivnost rasporeivanja materijala i omogiilo brzo reagovanje na promene zahteva.

Jedan od elemenata je i pregled lista materijala (primer baterija), planski period za koji se vre analize, dinamika prijema, dekompozicija zahteva...

Mesto nastanka i mesto zavretka realizacije TZ

Daje nam vie informacija ta se deava sa materijalom u sistemima. U proizvodnim procesima osnovne informacije o mestu nastanka i mestu zavretka realizacije TZ su povezani sa tehnologijom osnovne proizvodnje. Neophodno je sagledati kako se proizvodi izrauju, kako se pojedine pozicije prerauju, obrauju ili montiraju, odnosno koji su tehnoloki postupci i operacije predviene u procesu i koji je njihov redosled izvravanja.

Analiza tehnologije osnovne proizvodnje (elementi izmeu kojih se kreu materijali i redosled kretanja ) je osnov za definisanje mesta nastanka i mesta zavretka TZ.

Sa tehnolokog aspekta proizvodnja se moe organizovati na vie naina (linijski tip proizvodnje, sa fiksnom pozicijom proizvoda ...) i svaki od njih generie znaajno drugaije zahteve za kretanje materijala. Da bi se dobile traene informacije i odgovorilo na pitanje izmeu kojih radnih mesta ili proizvodnih celina se kreu materijali i ta se deava sa materijalima , razvijeno je nekoliko tehnika , odnosno naina predstavljanja procesa.

Pri tome se polazi od :

simbola aktivnosti

tehnolokih karti

eme toka procesa

karte toka procesa

matrice od-do

i neke druge vrste karti, dijagrama i sl.

U inenjerskom radu rezultati analiza i prezentacija reenja u procesima rukovanja materijalima, bie jasan ukoliko se on predstavi slikom, kartom ili tabelom u nekoj unapred utvrenoj formi. Cilj je da se razviju pojednostavljenog i skraenog opisivanja karakteristinih aktivnosti u procesima.

Simboli aktivnosti

Prema standardima ASME (ameriko udruenje mainaca) u 95 % sluajeva sree se 5 osnovnih aktivnosti koje se oznaavaju simbolima :

simbol operacije

Realizuje se kada se predmeti rada planski menjaju:

neke fizike i hemijske osobine (prema tehnologiji proizvodnje)

obuhvata i aktivnosti za pripremu nekih drugih aktivnosti u procesu

oznaava i prijem i predaju informacija

zatim proraun...

U procesima koji prate osnovnu proizvodnju , razne manipulacije (pretovar, odlaganje, zahvatanje...) spadaju u ovu grupu aktivnosti.

irok spektar ovih situacija doveo je do potrebe da se ove aktivnosti oznae drugaije od proizvodnih aktivnosti. Zato se one najee oznaavaju zasenenim krugom

(u nekim knjigama se sreu i drugi simboli kojima se oznaavaju aktivnosti).

Transport

Realizuje se kada se materijal (predmet rada) prevozi sa jednog mesta na drugo , pri emu se pod tim ne obuhvataju promene poloaja predmeta rada na istom radnom mestu.

Predmet rada moe biti:ovek, informacija....

Kontrola

Realizuje se kada se predmet rada ispituje po nekoj od karakteristika i vie njih. Karakteristike: mehanike osobine, tehnike, oblik, dimenzije, masa, koliina (broj)....

Zbog kontrole moe doi do zadravanja proizvodnog procesa.

D Zastoj (delay)

Deava se uslovno (nije planirano-sluajno) i po pravilu su nepoeljni. Njihova realizacija predstavlja neplanirani prekid ili usporavanje aktivnosti i kad god je mogue treba ga eliminisati.(u industriji-vrenje, eliana-hlaenje, -su neophodni zastoji)

Skladitenje

Aktivnost koja se realizuje u cilju da se predmetu rada eliminiu nepoeljna kretanja, uticaji..

U situacijama kada se na jednom radnom mestu jednovremeno realizuje vie aktivnosti na predmetu rada primenjuje se kombinacija osnovnih simbola.

U praksi se mogu sresti i situacije koje se ne mogu adekvatno opisati predstavljenim simbolima ili njihovim kombinacijama. Tada se mogu primeniti i nestandardni simboli ali uz napomenu o njihovom uvoenju i znaenju.

Tehnoloka karta

Osnovna svrha tehnoloke karte je da se uz korienje simbola vizuelno predstave veze izmeu aktivnosti u okviru nekog procesa.

Elementi za formiranje tehnolokih karti su po pravilu vezani za dokumentaciju u kojoj se opisuju redosledi aktivnosti, normetivi vezani za pojedine operacije i drugo...

Pri izradi tehnolke karte uvode se horizontalna i vertikalna linija.

Horizontalne linije oznaavaju ulazak ili izlazak materijala u ili iz procesa.

Vertikalne linije kojima se oznaava tok (redosled) aktivnosti u procesu.

Konstrukcija (izrada) tehnolloke karte

Prvo se pravi izbor delova (pozicije) od onih koji ulaze u finalni proizvod . Po pravilu najpovoljniji je izbor dela na kome se obavlja najvie operacija (aktivnosti). Nekada ae bira i najmasovniji (najgabaritniji) deo.

Konstrukcija poizboru osnovnog dela (pozicije) poinje u gornjem desnom uglu lista (popisa)crtanjem horizontalne linije

Pedstavlja naznaku da neki materijal ulazi u proces

Po potrebi iznad linije se upisuje informacija o materijalu koji ulazi u proces. Tu je pogodno koristiti fabrike brojeve, neku ifru...u cilju jednoznanog opisivanja pozicije.

Sa desnog kraja dui startuje vertikalna linija i ucrtava se simbol prve aktivnosti na tom delu materijala (npr.operacija, kontrola). Desno od simbola daje se najkrai opis aktivnosti, a sa leve strane ukoliko je dato normirano vreme aktivnosti. U zavisnosti od tehnologije proizvodnje reaju se dalje aktivnosti.

U ovoj taki u osnovni deo ulazi neki materijal

Postupak unoenja simbola po vertikalnoj liniji se nastavlja dok u osnovni deo ne ulazi vei drugi deo, podsklopa ili pozicija. Ovaj deo (pozicija ) moe biti ili kupljena ili rezultat neke obrade u posmatranoj firmi.

(npr. voda u prehrambenoj industriji).

Za tu granu se prave aktivnosti koje se realizuju u datom delu. To grananje se nastavlja onoliko puta koliko se novih pozicija dodaje onom osnovnom izabranom delu.

Komentar : po pravilu izrade, u tehnoloke karte se prvenstveno upisuju prozvodne operacije i kontrola, a ree i ostale aktivnosti. Ovo je posebno prisutno kod razvoja novog proizvoda kada se npr. jo ne mogu sagledati tehnologije transporta, zastoji, skladitenja...

U situaciji opisivanja kompleksnih aktivnosti sreu se situacije koje mogu da oteavaju izradu tehnolokih karti. Npr. nepoeljno je presecanje linija (horizontalnih i vertikalnih) ali kada je to neizbeno koristi se tzv. premoavanje kao u prikazu elektrinih ema.

Problem je situacija tzv. alternativnog procesa:

60%10%

30%

Javlja se grananje ako je mogue vie

stanja u nekoj taki procesa.

.

Vraa se posle kontrole opet na operaciju

Otpad

kartIzlazak iz procesa

Numeracija tehnoloke karte polazi od prve kativnosti na polaznom delu koji se unosi u kartu. Numerisanje se nastavlja do prvog materijala koji ulazi u proces, ali na kome je bilo nekih aktivnosti prema definisanoj tehnologiji. Numeracija se nastavlja od prve aktivnosti na vertikali tenove pozicije.

Ovaj postupak se i dalje grana po tom principu.

U praksi se sreu razliiti postupci numeracije:

I) gde se sve aktivnosti oznaavaju samo brojevima (kao na slici)

II) posebno oznaavanje pojedinih aktivnosti.

(i, j, k, l, m) prati logiku odvijanja procesa. Onaj ko ita tehnoloku kartu ima ukazan redosled aktivnosti.

Svaku aktivnost moemo shvatiti kao neko radno mesto, a sve zajedno npr. kao pogon.

(*) Iz tehnolokih karti cilj je da se definiu radna mesta, odelenja ili pogoni u kojima se realizuju osnovne aktivnosti za analizirani proizvod.

ema toka procesa (nadgradnja na tehnoloku kartu)

ema toka procesa je jedan vid nadgradnje tehnoloke karte. Njen osnovni cilj je da se definie lokacija odvijanja pojedinih aktivnosti to znai da se mora poznavati prostor u kome se realizuje analizirani proces.

Iz tog razloga za izradu eme toka procesa neophodna je priprema adekvatnih osnova i karakteristinih preseka koji treba jasno da oznae specifinosti bilo postojeeg, bilo budueg prostora.

Tane informacije po osnovama, presecima i slino, mogu biti od posebnog znaaja za realizaciju logistikih aktivnosti. Razmera koja se koristi zavisi od dimenzija objekta, stepena detaljnosti koji se primenjuje u analizama i drugo.

Po pravilu treba pripremiti vie kopija osnove i raditi grafitnom olovkom (radi korekcije).

Na pripremljenu osnovu (u odgovarajuoj razmeri) ucrtavaju se trajektorije analiziranih pozicija i ucrtavaju se simboli aktivnosti na tanim mestima njihove realizacije.

Pri izradi eme toka procesa, koriste se standardni simboli, s tim to se panja posveuje i ostalim aktivnostima (pre svega logistikim: skladitenje, manipulacija, transport...).

Mesta realizacije pojedinih aktivnosti se osim lokacije definiu i odgovarajuim dimenzijama. Oznaavaju se saobraajnice ako ih ima, ime se u znaajnoj meri poveava nivo informacija u analiziranom procesu (na trajektoriju toka kretanja (tok i) ucrtavaju se aktivnosti (...).

Javlja se suma trajektorija, pa je nepregledno: - moemo tokove prikazati raznim bojama, raunarska obrada...

(*) U emi toka procesa takoe je neophodno uvesti odgovarajue oznaavanje ili numeraciju. Pod ovim oznaavanjem treba naglasiti pojedine tokove (na koje materijale pozicije se odnose), posebno ako ih je vie na jednom crteu.

U okviru tokova neophodno je numerisati svaku aktivnost. Ova numeracija po pravilu odstupa od tehnoloke karte jer se unosi znatno vie simbola (posebno zalogistike aktivnosti).

Karta toka procesa

Karta toka procesa se razvija na bazi eme toka procesa a sa ciljem da se blie opiu pojedine aktivnosti u okviru analiziranog procesa. U literaturi se sreu razliite varijante ovih karti, ali osnovna logika je ista.

Horizontalno spajanje aktivnosti oznaava kombinaciju aktivnosti na istom mestu u isto vreme.

Suma se koristi kada je re o homogenom procesu (kada su sve samo kutije, ili su sve samo palete...

Matrica OD/DO (from to)

Matrica OD-DO ima viestruku primenu pri emu je polazna namena prikazivanje meusobnih veza izmeu elemenata u analiziranom procesu.

Ovi elementi mogu biti zavisno od nivoa nalize: pojedini pogoni, odelenja..., sve do pojedinih radnih mesta.

Osnovna postavka se bazira na primeni kvadratne matrice kojom se za analizirani skup elemenata u prvoj koloni (vertikali) definiu elementi izvori (poetna mesta), a u prvom redu (horizontali) se definiu ponori, tzv. odredina mesta.

E1E2E3. . .En

E1/

E2/

E3/

.

.

./

En/

i(j

1-izmeu elemenata Ei i Ej postoji tehnoloka veza

Primer: Iz grafa stanja ta se deava u matrici:

Za ovakvo stanje sledi matrica povezanosti.

DO

ODE1E2E3E4

E1-110

E21-01

E301-0

E4011-

Ovakva matrica se zove usmerena matrica (gde se prati smer).

DO

ODE1E2E3E4

E1-110

E2--11

E3---1

E4----

Neusmerena matrica pokazuje samo gde postoji veza bez obzira na smer.

Pri analizi tehnolokih zahteva ova matrica moe biti od posebnog znaaja pri kvantifikaciji tehnolokih zahteva.Kada je to mogue (pre svega kod homogenih zahteva sa aspekta pojavnih oblika) ovom matricom se predstavljaju koliine materijala koje se kreu unutar analiziranog sistema.

RM-radno mesto.

DO

ODRM1RM2RM3RMn

RM1

RM2

RM3

Qij

RMn

Qij-Koliina materijala koji se otprema od radnog mesta i do radnog mesta j, u merodavnom vremenskom intervalu t ( u jedinicama vremena) i u prihvaenoj jedinici mere ( izmeritelju). Utvrivanje veliina Qij zahteva pre svega PQ analizu ( ta i koliko ega e da se radi), zatom ABC analizu, R analizu (tehnoloke karte, ema toka procesa) tj. Utvrujemo tehnoloku povezanost izmeu elemenata. Pretraivanjem tih podataka moemo odrediti Qij za predvieni plan i program.

Primer: analiza primene neke matrice.

Skladite sirovina Transport Reverzibilni transporter sa kolicima

Skladite gotovih proizvoda

2,3,4-odeljenja ili RM gde se sirovine obrauju

DO

OD12345(

1-6010600130

20-2004060

300-06060

40030-3060

50000-0

(0606060130310

Grafiki prikaz ovog procesa: (grafika prezentacija)

Ovo se zove jo i SANKEY dijagram (grafiki prikaz od/do).

Primer: Sa aspekta logistike ovako bi smo spojili 1 i 5.

DO

OD1

5234(

1

5-601060130

240-20060

3600-060

430030-60

(130606060310

Dolo je do smanjenja matrice. I najmanja izmena proizvoda elemenata ili log. Aktivnosti moe izazvati izmene u matrici.

Ako imamo prost linijski process:

Za njih je matrica od/do sledea:

DO

OD12345

1-x

2-x

3-x

4-x

5-

Za razliku od toga ako imamo ovakvu situaciju:

DO

OD12345

1-x

2x-x

3x-x

4x-x

5x-

Ako imamo sledeu situaciju:

DO

OD12345

1-xxxx

2-xxx

3-xx

4-x

5-

Sledei sluaj

Ovde imamo u odnosu na glavnu dijagonalu popunjenost elemenata sa obe strane dijagonale.

DO

OD12345

1-xxxx

2x-xxx

3xx-xx

4xxx-x

5xxxx-

OD-DO

Veliine (izmeritelji) od Q:

komada

kg, g,t

l, m3,

palete, konteneri,

Analiza rastojanja od mesta nastanka do mesta zavretka kretanja

U analizi kretanja obino se koristi jedna od tri metode za utvrivanje duine relacija izmeu poetne i zavrne take.

Varijante:

k-kapijea)transporter

p- poetno b)dizalica, konvejer

c)viljukar, kolica

Matrica rastojanja

DO

ODE1E2E3En

E1-

E2-lij

E3-

-

En-

Ova matrica nije jednoznana. Zavisi od koncepcije ta se kree, kuda se kree. Uzimaju se sva ogranienja u obziri uslov pod kojim se realizuje kretanje (saobraajnice, dizalica, )

lijlijIzmeritelji mogu biti: teinski, zapreminski, transportni rad, komadi (paleta, nosiljka, ), novana jedinica.

*

MAG-izmeritelj (MAG=1 dm3)

Osnovna ideja izmeritelja preko MAG broja je bazirana na zapreminskoj bazi pri emu se korienjem empirijskih relacija i parametara razni pojavni oblici robe svode na ovaj zajedniki izmeritelj. Za bilo koji predmet MAG broj se odreuje po formuli:

MAG=A+1/4A(B+C+D+E)

A-osnovna zapremina predmeta (litri ili dm3)

B-parametar kompaktnosti

C-parametar oblika

D-parametar rizika od oteenja

E-parametar ostalih faktora

(MAKROMAG=1000 MAG)

Parametar

vrednostBCDE

-3-Veoma ravni i pogodni za slaganje--

-2Veoma lagani i prazni predmetiLaki za slaganje i uklapanjeNebitan uticaj (otpad, pon)-

-1Lagani predmeti(sabijene kutije)Pogodni za uklapanje(knjige, tacne)Otporni, teko se oteuju(masivni liveni blokovi)-

0Srednje gusti materijali(drvene grede, blokovi)Prizmatini sa mogunou slaganjaManje osetljivi (nebojeni komadi drveta)Suvi predmeti pogodni za zahvatanje

1Gusti predmeti i materijali(palete, komadi sa odlivcima)Due pozicije (komadi nepravilnog oblika)Lomljivi materijali, obojeni i osetljivi na ogrebotineZalemljeni i nepovoljni za manipulaciju

2Teki, gusti, masivni materijali(livovi)Dugaki, loptasti, nepravilnog oblikaVeoma osetljivi u normalnim uslovimaZamaeni, vrui, veoma nepovoljni za manipulaciju

3Veoma teki i gusti (snopovi limova)Veoma izdueni, i/ili nepravilnih oblikaPosebno osetljivi (kristal)Lepljivi materijali

4-Ekstremno duge pozicije, deformisani predmeti nepravilnih oblikaIzuzetno osetljivi prema manipulacijiTeni elik

U okviru analize kretanja materijala, s obzirom da je ona zavisna od tehnologije procesa, neophodno je da se sagledaju transportni elementi koji realizuju proizvodne procese.

Elementi osnovne proizvodnje

Treba da se na adekvatan nain identifikuju u mikroaspektu.

To mogu biti radna mesta:

presa RM1

strug RM2

mikser RM3

radni sto RMi

U mikroaspektu:

Proizvodni kompleks (celina)

Segmenti (koji predstavljaju tehnoloku celinu)

1. ulazna kapija

2. prijemno skladite

3.

4.

Svaka celina unutar kompleksa se indentifikuje i daju se njene elementarne karakteristike.

MRP I

MRP II

vezano je za PQ analizu (planiranje materijalnih resursa)

materials resurs planning (za elementarne potrebe u proizvodnim procesima da bi se realizovale aktivnosti u osnivnoj proizvodnji)

S-analiza (iz tzv. PQRST analize

U okviru proizvodnih sistema, pored elemenata predvienih za osnovnu proizvodnju, neophodno je predvideti i tzv. pomone elemente. Ovi elementi realizuju pratee pomone delatnosti i po pravilu nisu direktno vezane za fizike i hemijske promene na materijalima u proizvodnim procesima. U industriji to su npr kompresorske stanice, energane, postrojenja za tehniku vodu. Ovi elementi po pravilu su vezani za podravanje, kontrolu i druge opsluge osnovnih proizvodnih procesa. Odatle i ovo slovo S-services.

Ove delatnosti mogu u nekim sluajevima da angauju prostor, radnu snagu i druge resurse (energane-pomoni pogoni u kompleksu koji obezbeuje prijem ili transformaciju energije. Npr toplota iz pei u nekku drugu energiju za pogon ili za trite. To su razne radionice odravanje..).

Vremenska karakteristika tehnolokog zahteva (T-analiza)

Vreme nastanka TZ

Vreme realizacije TZ

Vreme zavretka realizacije TZ

Interval strpljivosti

Utie na sve analize i na TZ.

U proizvodnim procesima, vremenski aspect je izuzetno vaan i obino se analizira kroz vreme protoka materijala kroz proizvodni sistem. Ovo vreme protika je rezultat niza faktora i daje se sledeim izrazom:

Tpm=(t0+(tt+(tw+(tz Protok materijala

(t0-ukupno vreme potrebno za proizvodne operacije na analiziranom proizvodu

(tt-ukupno vreme transporta

(tw-ukupno vreme ekanja (uslovljeno sistemom opsluge)

(tz-ukupno vreme zastoja ( uslovljeno organizacijom procesa).

Cil je (tw i (tz to vie smanjiti, pa ak i anulirati.

Vreme nastanka tehnolokog zahteva predstavlja jednu od osnovnih vramenskih karakteristika i parametar koji u velikoj meri utie na tehnolioko projektovanje. Ovaj parametar se utvruje za relevantne aktivnosti identifikovane prethodnim analizama tehnolokog zahteva (dolazak kamiona na istovar, dolazak kupca u radnju, vozila na benzinsku pumpu)

t

Radno vreme

Poasonova raspodela: Govori se o verovatnoi da e se realizovati

dogaaj n ako je intenzitet (.

(- broj dogaaja u nekom vremenu.

Od posebne vanosti moe da bude rezultat da se neka pojava opisuje poasonovim zakonom raspodele verovatnoa. Tim zakljukom se ve definie da je re o stohastinom dogaaju, koji moe da omogui primenu nekih od metoda operacionih istraivanja.

Kada se u praksi koristi binomna raspodela potrebno je da da se dobijena celobrojna vrednost analizira. Mana ove raspodele je to moramo probati vie mogunosti. Pogodnost u odnosu na poasona je to ima dva stepena slobode, moe se bolje prilagoditi nekim aktivnostima, tj fleksibilnija je.

Postupci utvrivanja vremenskih karakteristika TZ.

U cilju dobijanja informacija o vremenskim karakteristikama i obelejima TZ mogu se koristiti razne metode. Od statistikih metoda primenjuje se postupci za tekaste i intervalne ocene, metode uzoraka u u okviru njih i postupci testiranja hipoteza koje se primenjuju u statistici. S obzirom na znaaj posebno kod analize stacionarnosti, tj nestacionarnosti neke karakteristike primenjuju se i metode za analizu vremenske serije.

Metoda trenutnih opaanja

Ovo je metoda za utvrivanje nekih parametara koji opisuju process.

Primer:

U fabrikom kompleksu 10 kareta realizuje unutranji transport.

Kako je angaovano ovih 10 kareta ili ininjerski treba reiti problem koliko su % u vonji, % u stajanju i % u drugim aktivnostima? Metoda je zasnovana na metodi uzoraka. U sluajnim momentima pravi se presek stanja u analiziranom procesu.

Analiziraju se ove tri veliine:

SnimakVonjastajanjeDrugo

1352

2613

40 %50 %10 %

Prvo pitanje je kada ( kako) snimati. Treba koristiti sluajne intervale.

Drugo pitanje je koliko je uzorak analize.(u zavisnosti od broja elemenata procesa koji se posmatraju).

Nedostatak:

ne moe se u odreenom momentu snimiti stanje svakog elementa ako posmatranje vri jedan ovek, a u sliaju kada postoji vie ljudi problem je pouzdanost svakogod njih

Iz ove metode se dobijaju samo takaste ocene.

U literature se sreu i studije vremena rada i pokreta, koje imaju za cil da do detalja analiziraju pojedine aktivnosti radnika na radnim mestima. Detaljnost ide i do mikropokreta (da bi se normiralo vreme, tj koliko e neka aktivnost da traje).

Postupci ili izvori dobijanja rezultata:

Snimanje eljenih karakteristika, pri emu se moe koristiti niz ureaja kao to su kamere, senzori, raunarska oprema

Korienje neke baze podataka

Intervju

Literatura ( knjiga, asopis, zbornik radova).

Identifikacija problemskih taaka

Identifikacija problema u procesima rukovanja materijalima i logistikim procesima uopte, nije uvek laka i jednostavna. Ona zahteva, pored znaajnih informacija o procesu, logika rasuivanja, iskustva, primere iz prakse i dr.

Posebno je specifino to su problemi u proizvodnim pogonima najee povezani sa nizom drugih faktora kao to su: dinamika proizvodnje, tehnologija diktirane aktivnosti ( kontrola,), tada (ovi faktori) oni mogu da ometaju realizaciju logistikih procesa.

Znaaj identifikacije problema i njihov izuzetno [irok spektar u praksi, inicirao je i razvoj postupka za njihovu identifikaciju, klasifikaciju radi njihovog lakeg uoavanja.

Veliki spektar situacija u praksi inicirao je i neke specifine postupke kao to su npr. upitnici ( ek liste).

ek lista (upitnik) sadri vie desetina pitanja gde se najee odgovara po principu da-ne.

Ovaj princip ( na bazi niza pitanja i odgovora) tei davanju neke globalne ocene stanja. Rezultati ove analize nekada mogu da pomognu, ali nekada mogu da odvedu na pogrean put ( mogu je znaajan uticaj subjektivnosti).

*Iz literature preuzet je jedan skup pokazatelja koji ukazuju na prisustvo problema u procesima rukovanja matrerijalom. Skup pokazatelja:

1) Uslovi rada u prenatrpanom prostoru. Po ravilu, prenatrpanost pokazuje da se procesi rada realizuju haotino, posebno sa aspekta vremenske komponente. Situacija tipino nastaje kada se na jednom ili na nekoliko radnih mesta predvidi takav obim rada koji oni ne mogu da opslue.

2) Zakreni prolazi.

Saobraajnica

Ako doe viljukar sa novom paletom, a stara noje prola sistem, onda je on ostavi na saobraajnicu (to ne valja) i tako na drugim RM-ima i to moe da dovede do haosa i zakrenosti na saobraajnici.

3) Zakreni frontovi pretovara.

Ulaz: Kada kamion stigne, pozicionira se, pripremi za istovar, pa onda viljukar zahvata i odnosi paletu u skladite, a moe je odloiti i na pretovarnom frontu (radi kontrole, dvofazni pretovar-odlae se prvo iz kamiona na front pretovara, pa tek onda u skladite).

Izlaz: Na frontu pretovara se gomilaju razni materijali koje preba otpremiti na razliite destinacije, i ako se ne potuje red vonje dolazi do zastoja, ometanja, i na kraju do zakrenja.

4) Loe, ne domainsko voenje poslova. Uzrok ovakvog jednog stanja je obino: loa strategija upravljanja zalihama, neadekvatna (loa) realizacija proizvodnig procesa ( sa aspekta vremena i prostora), stajanje opreme, ekanje na dokumentaciju, pogreno upuen materijal

5) Povratna kretanja u tokovima materijala.

Ovo je loije jer treba omoguiti saobraajnice za mimoilaenje.

Imamo velike investicije u saobraajnice.

Ovo je najbolje

Povratna kretanja se u praksi deavaju i zbog nepotovanja tehnologije (tehnoloka nedisciplina) ili zbog kvarova na radnim mestima, nedostatka alata

6) Ometanja i prepreke tokovima materijala. Pod ometanjem podrazumevamo prisustvo zastoja. To je generator nepogodnosti jer produava vreme protoka meterijala kroz process i treba teiti koliko god je to mogue kontinual;nosti toka toka materijala. Kontinualnost omoguava mnogo laku realizaciju tehnolokih zahteva i dovoenje tehnolokih zahteva u pogodniji oblik za realizaciju.

Saobraajnica

.Transporter(prepreka za

viljukar.

Druga saobraajnica

7) Manuelni utovar ili istovar.

Moe biti opravdan za heterogene materijale i male koliine.

Retka pojava

Problemska taka je prisutna ako je process intenzivan sa znaajnim nivoom kontinuiteta i rezultuje znaajnim obimom (radnika*h). Iz karte toka procesa reenje je kroz mehanizaciju i automatizaciju, oslobaanje radne snage, ubrzavanje procesa, pojavljuje se viak radne snage to predstavlja problem. Opravdanost se gleda kroz tehnoekonomske analize kde se vidi u emu je prednost i nedostaci novih uvedenih aktivnosti.

8) manuelno rukovanje pozicijama teim od 20 i 25 kg

npr. q=15 kg

30 operacija/min (450 kg/h

problem je veliki broj ponavljanja operacija(profesionalna oboljenja, povrede,

9) jednovremeno angaovanje dva i vie radnika na manipulacijama

manipulacija=podizanje, sputanje tereta

Kod npr utovara-istovara buradi

Ako se javlja neko ponavljanje (uestalo) slian je problem kao i kod take 8

10) znaajna vremena kod uskladitenja/iskladitenja

Procesi: komisioniranje

Ako nemamo kvalitetne informacije (podatak-pozicija XY ta je i gde je ) trpi osnovni process;igra se sa intervalom strpljivosti.

11) Slabo korienje povrine i prostora

Cilj je poveanje iskorienja povrine. To se postie posebnom mehanizacijom (otilo se do regalnog slagaa koji zahteva visoke konstrukcije). Stepen iskorienja od 50-60%. Bolji su pokretni regali, prolazni, protoni

Sa aspekta prostora npr: skladiti se na podu a visina je od 5 do 6 metara.

Kod blok sistema iskorienje povrine je pogodnije nego kao kod selektivnih regala (ima minimalne investicije)

12) Znaajno ponavljanje manipulacija

U proizvodnim procesima 9i nekim drugim aktivnostima, veoma esto zahtevi i kontrole (esto nepotrebni), nesinhronizovanosti operacija, , generiu znatan broj zahvatanja, odlaganja i manipulisanja sa pozicijama. Cilj je da zadravanje materijala u procesu bude to krae kako bi se process nesmetano odvijao i pri tome ne bi generisao dodatno angaovanje radne snage i kao bi se iskljuila mogunost oteenja.

13) Rukovanje pojedinanim pozicijama umesto zbirnim jedinicama

Razvijen je sistem: paletizacije, kontenerizacijekao tipian zahtev transportnih jedinica. Nastali su iz razloga:uklapanja jedinica(homogenizacija sa aspekta transportno-manipulativnih operacija. Ponekad se ide i na manja pakovanja transportnih jedinica (otpornici, kondenzatori, ).

14) Prisustvo zastoja u proizvodnji

Pod ovim se podrazumevaju zastoji nastali neblagovremenim vremenom postave pojedinih pozicija, alata, energije i dr. Kada se nedostavljaju na pravo mesto i u pravom obliku. Generiu dodatne trokove usled stajanja maina, radnika i mogu biti generatori i nekih drugih problemskih taaka.

D-delay(zastoj) realizuje se neplanirano ( na sluajan nain)

15) Visok nivo oteenja materijala

Ovaj pokazatelj ukazuje na prisustvo neadekvatnih jedinica rukovanja, neadekvatna sredstva za manipulaciju, skladinu opremu i dr.

16) Visoki penali zbog kanjenja i dangubnina

Rezultat je nedomainskog poslovanja, tehnoloke nediscipline, neracionalnosti u rukovanju materijalom.

17) Visoki indirektni trokovi

Ovde se po pravilu kriju u znaajnoj meri logistiki trokovi.

18) Kvalifikovani i visokokvalifikovani radnici znaajno vreme angauju na radnim mestima

Ako esto naputaju RMkad se na indirektan nain bacaju pare u vetar. Ovo je kod veeg obima aktivnosti.

Kod manjeg obima aktivnosti-fizikalci

19) Znaajna starost sredstava za rukovanje materijalom

Pokazuje intenzitet otkaza u periodu

eksploatacije

t

Vea potronja, manja brzina (utiu na intenzitet opsluge) manja pouzdanost, opada proizvodnost.

PQ se odnosi na:

Pojavni oblik materijala

Dimenzije materijala

Masa materijala

Temperatura

Mesta nastanka i mesto zavretka TZ su bitni.

Radi boljeg sagledavanja proizvodnog i transportnog procesa u proizvodnom sistemu potrebno je prethodno upoznati se sa materijalima od kojih se polazi i onim to se dobija na kraju samog procesa proizvodnje.

Karakteristike serijske proizvodnje:

Specijalizacija radnih mesta

Mogua je primena bolje organizacije u odnosu na pojedinanu proizvodnju

Tehnoloka linija ( povezivanje radnih mesta)

nema prekida, zastoja

Nema mnogo kretanja od RM1 do RM2

Lake se definiu TZS nego kod pojedinane proizvodnje

Omoguena je priomena sredstava kontinualnog dejstva.

R-analiza

To je analiza kretanja materijala u nekom procesu. Zasniva se na:

Tehnologiji proizvodnog procesa kojom se definie redosled aktivnosti

Raspored u prostoru (definie puteve kretanja).

Celine u okviru R-analize:

1) simboli i njuhova primena

2) tehnoloke karte

3) eme toka procesa

4) karte toka procesa

5) Matrice OD-DO

simboli:

Pokazuju aktivnosti:

- Operacije

-Transport (ne odnosi se na kretanje u okviru radnog mesta)

-Skladitenje

- Kontrola

D -Zastoj

Tehnoloke karte

Osnovna svrha je da se na vizuelni nain predstave veze izmeu osnovnih aktivnosti u nekom procesu. Koriste se horizontalne i vertikalne linije ( pored simbola).

Horizontalne-tok, ulazak materijala

Vertikalne- redosled aktivnosti

Slii da saopti redosled aktivnosti i prikae ga.

Matrice OD-DO

Slue za sagledavanje obima kretanja u domenu analizirane povrine. Takoe se za prikazivanje meusobnih veza izmeu tehn Celina, odeljenja, pa sve do radnih mesta, kao efikasno sredstvo koriste matrice. Radi se o kvadratnim matricama.

Izvori kretanja I kolona- iz ega je neto izalo.

Ponori kretanja I vrsta- mesto gde je neto dolo

Eij-definie vezu izmeu bilo koja dva odovarajua elementa u sistemu u odgovarajuoj jedinici za zadati vremenski interval.

Transportna matrica

DO

ODE1E2EjEn(

E1-Q11

E2-Q2j

-

Ei-

-

En-

(

Sve to je uloSve to je izalo iz datog

elementa

Qij- jedan od pokazatelja moe biti koliina.

Q2j- je materijal u koliini Q koji se transportuje od elementa 2 do elementa j za unapred definisan vremenski interval.

Dobre osobine:

Pogodni su za raunarsku primenu

Odnosi izmeu Celina su dobro prikazani

Jednostavno se odreuje optereenost pojedinih deonica

Jednostavno se odreuje da li postoje povratne vonje

Mana ovih matrica:

Ne znamo pojavni oblik

Ne znamo vrstu materijala

*Koji se izmeritelji najee koriste za kvantifikaciju TZ?

Izmeritelji:

1) Klasini( to su naturakni pokazatelji koliine u (t)

Teina G, masa (g, kg, t)

Zapremina (m3, dm3)

Broj komada

Sa aspekta kretanja i manipulisanja treba da su homogeni.

2) Sa aspekta rastojanja.

lmm

Pravouglo

Euklidsko

Rastojanje prema saobraaju

S1

Problem je ako se radi o jednosmernim

saobrajnicama.

S2

l1,2