SKRAENICE U srpskom jeziku postoje dve vrste skraenica: I Skraenice koje nastaju skraivanjem rei u itanju se izgovaraju potpuno, kao danisu skraene. I one se meusobno razlikuju, a najee se upotrebljavaju sledee: a) skraenice kod koji se skraivanje oznaava takom:br. (broj) tzv. (zako zvani) .r. (enski rod)u. (uenik) i sl. (i slino) v.d. (vrilac dunosti)str. (strana) tj. (to jest) o.g. (ove godine)b) skraenice za mere, veliine, novane jedinice koje se piu bez take: m (metar) g (gram) USD (ameriki dolar)cm (centimetar) t (tona) EUR (evro)km (kilometar) l (litar) !" (ja#anski jen)kg (kilograd) dcl (decilitar) $%! (britanska &unta)mg (miligram) 'l ('ektolitar) S() (slovenaki tolar)!oto su to meunarodne skraenice piu se latinicom. c) "ez take se piu i sledee skraenice: dr #doktor), ga #gospoa), gica #gospoica). II Skraenice koje su nastale od prvo slova ili sloa svake rei u vi!eslo"nim i#ra#ima#slo$ene skraenice) itaju se razliito: a) neke se itaju potpuno kao da su svi delivi rei napisani, a piu se bez take, npr.: VP - Via poslovna kola UN - Ujedinjene nacije PTT - Pota, telefon, telegraf b) neke postaju rei pa se itaju kao skraenice i menjaju po pade$ima, npr.: Bila sam u S!-u" #$ S!-a sam donela kompakt diskove sa operskom mu$ikom" c) skraenice preuzete iz strani jezika piu se kako se izgovaraju i menjaju se po pade$ima,npr.:Uneskova pomo% $emljama u ra$voju je dragocena" Pomo% u &rani i lekovima je stigla od Unicefa" Pisanje skraenicaRei koje se vrlo esto upotrebljavaju skraujemo da bismo utedeli vreme i prostor. Prema naem pravopisu rei skraujemo na dva naina: 1. Za skraenicu uzimamo prvo (pie se malo) slovo rei a umesto ostatka ! piemo taku. "a primer: #. (#ospodin$ #odina) d. dan) r. razred) t. (taka) s.r. (srednji rod) m.r. (muki rod) %.r. (%enski rod) n.e. (nova era) o.#. (ove #odine) t.#. (tekue #odine) v.d. (vrilac du%nosti) i sl i slino).&zuzetnose bez take izme'u slova piu ove skraenice: tj. (to jest) itd. (i tako dalje) npr.a primer) tzv. (tako zvani). 1. (kraenice se piu i tako to re skratimo do prvo# samo#lasnika (vokala) na primer: #imn. (#imnazija) str. (strana) mn. (mno%ina) br. (broj) st. (stolee) sv. (sveska sveti) dr. (dru#o) i sl.(i slino).). "eke skraenice su nastale tako to se uzme prvo slovo rei i nekoliko su#lasnika iz sredine rei na primer: rkt. (rimo(k)a(t)olik) &mp*. (imper(*)ekat) +#d (+eo(#)ra(d) ,bc (,a(b)a(c) i sl.Skraenice bez take:-ako se piu skraenice za merne jedinice na primer: m metar) l ( litar) .l (.ekto litar)km (kilo metar) .a (.ektar) dm (decimetar) t tona) i sl. +ez take se piu i skraenicenastale od prvo# i zadnje# slova rei na primer: dr ( doktor) mr (ma#istar) ali i ove: #'a(#ospo'a) #'ica ( #ospo'ica).Drugi nain graenja skraenica ide tako to se uzme prvo slovo svake rei vielanih naziva na primer: (/"0 ((rpska akademija nauka i umetnosti) R( (Republika (rbija) 12 (1udbalski klub) 3, (3snovna kola) R-( (Radio televizija (rbije) 45/ (4ojna medicinska akademija) "&" ("edeljne in*ormativne novine). 3ve skraenice obavezno se piu velikim slovima bez take. 5e'utim neke od nji. su se toliko odomaile dasu postale prave imenice pa se mo#u menjati po pade%ima i u tom sluaju pie se samo prvo poetno veliko slovo na primer: 6itao sam o tome u "inu dok se -anju# (-ele#ra*ska a#encija nove 7u#oslavije) iskljuivo se pie ba ovako: -anju#.). 2ad je re o pisanju skraenice za osnovnu kolu ona se iskljuivo pie velikim slovima bez take. /li kad se pie pun naziv odre'ene kole pie se ovako: 4esna ide u 3snovnu kolu 84uk 2arad%i8 a malim slovom (o) ako je re o bilo kojoj koli 4esna po.a'a osnovnu kolu a njen brat #imnaziju. 4a%no je znati da se titule: dr mr in% pro*. iskljuivo piu ispred imena nikako ispred prezimena na primer:9r 5arko 5arkovi pro*. 7ovan 7ovanovi in%. Petar Petrovi itd. &nae jedino i jest ispravno da se prvo pieime pa onda prezime.