Objašnjenje preuzeto iz diplomskog rada „Alati za kreiranje onlajn testova i njihova implementacija u nastavi“ (2010) studenta Tehničkog fakulteta u Čačku Esada Međedovića, str. 9. Rad je dostupan onlajn.

Sistem za upravljanje učenjem (engl. Learning Management System, skraćeno LMS definiše se kao softverska aplikacija za administraciju, dokumentaciju, praćenje i izveštavanje određenog programa obuke, u učionici i/ili on-lajn.

Sistemi za upravljanje učenjem su složene alatke koje omogućuju kontrolisanu distribuciju multimedijalnih lekcija i testova ka svim ili samo odabranim učenicima upisanim na kurs obrazovanja na daljinu, praćenje proučavanja lekcije ili postignuća na testovima, te njihovu belešku u bazu učeničkih postignuća. U našim osnovnim i srednjim školama ovakvi sistemi mogu da služe kao dopuna redovnoj nastavi, na primer za praćenje učeničkih domaćih radova u toku cele školske godine ili pripremu odabranih učenika za takmičenje. Za testiranje učenika pomoću računara postoje mnogi besplatni i jednostavni programi koji se mogu lako uklopiti u redovnu nastavu, pa je sasvim neopravdano podizanje čitavog serverskog LMS sistema u svrhe testiranja učenika koji su fizički prisutni u školi. Prevazilaženje ograničenja isključivo dvosmerne komunikacije između nastavnika i učenika (nastavnik šalje obrazovne materijale i objašnjenje za njihovo proučavanje, a učenik nastavniku šalje svoje radove i urađene zadatke i testove) i proširenje LMS-a za grupno učenje dobijeno je dodavanjem foruma.

Sistem za upravljanje učenjem koji je trenutno najzastupljeniji u srpskom obrazovnom prostoru je Mudl. O ovom sistemu detaljnije u izvodima iz rada Nadežde Silaški „Mudl kao platforma za učenje engleskog jezika struke“, objavljenog u zborniku Virtuelna interakcija i kolaboracija u nastavi engleskog jezika i književnosti, prir. Biljana Radić-Bojanić, Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2012, 69-83:

Mudl (Moodle) predstavlja jedan od najpopularnijih sistema za upravljanje učenjem i koristi se od prvih godina 21. veka. To je softver otvorenog koda, što znači da je korisnicima besplatno, bez ikakve nadoknade, dostupan za korišćenje preko interneta. Zbog toga, ali i zbog lakog i nezahtevnog instaliranja i jednostavne upotrebe, koriste ga desetine hiljada obrazovnih i drugih institucija za onlajn-učenje širom sveta (Burgess, 2008: 131), zbog čega je postao sinonim za softverski paket namenjen osmišljavanju i organizovanju onlajn-nastave (Brandl, 2005: 16).

Mudl se zasniva na pojmu hibridnog učenja (engl. blended learning), koje se odnosi na kombinovanje različitih okruženja u kojima se odvija proces učenja. U novije vreme, međutim, taj se pojam prvenstveno odnosi na spoj klasičnog, tradicionalnog učenja u fizičkom okruženju učionice, s jedne, i učenja na daljinu, s druge strane. Hibridno učenje danas je moguće realizovati zahvaljujući raspoloživosti najsavremenijih informacionih i komunikacionih tehnologija i postojanja elektronskog učenja – dostupnosti didaktičkih materijala u drugim oblicima (a ne samo na papiru, u udžbeniku, ili onih napisanih kredom na tabli), elektronski i izvan učionice. Platforma Mudl zasnovana je na teoriji društvenog konstruktivizma, čiji glavni postulat glasi da se znanje konstruiše putem međusobne ljudske interakcije, ali i interaktivnog pristupa nastavnom materijalu. Prema pedagogiji zasnovanoj na

društvenom konstuktivizmu, učenik nije pasivan primalac znanja. Najbolja vrsta učenja jeste sticanje znanja ne samo kroz interaktivni pristup samoj materiji predviđenoj za usvajanje, nego i kroz konstruisanje i dizajniranje materijala za učenje koji su namenjeni drugima, interakciju sa ostalim učenicima/studentima na temu istovetnog nastavnog materijala, kao i putem eksperimentisanja sa postojećim nastavnim resursima. Konstruktivizam karakteriše stav da učenici/studenti moraju da budu aktivni i da znanje ne primaju spolja, od strane predavača, već da ga stiču kroz ličnu interpretaciju i obradu informacija. Nastavnik podstiče vršnjačko učenje i vodi učenike kroz proces učenja angažujući ih smislenim i životno bliskim aktivnostima koje ima daju dovoljno vremena i podsticaja za promišljanje. Ukratko rečeno, razlika između tradicionalne učionice, u kojoj se predavanje drži ex cathedra, bez dovoljnog učešća učenika, s jedne, i učionice zasnovane na društvenom konstruktivizmu, s druge strane, jednaka je razlici između predavanja i diskusije (Rice, 2006: 9). Predavanje se prima pasivno, frontalno, dok se u diskusijama aktivno učestvuje i daje lični doprinos njenom uspehu ili neuspehu. Prema konstruktivističkom modelu hibridnog učenja, učenje se zasniva na diskusijama, vršnjačkoj saradnji i društvenoj interakciji (Burgess, 2008: 132). Stil učenja koji zastupaju zagovornici teorije društvenog konstruktivizma počiva na tezi da edukativnom iskustvu ne doprinose isključivo predavači već i sami učenici, i to aktivnom međusobnom saradnjom i saradnjom sa nastavnikom. (...)

U našim uslovima, Mudl ne može i ne treba da zameni klasičan udžbenik, koji i dalje ostaje osnovni nastavni materijal, ali ukoliko se ovakav sistem upravljanja učenjem koristi s merom i prikladno, može da predstavlja izvrsnu dopunu tradicionalnom obliku nastave, da olakša rad nastavnika i obogati proces učenja učenika/studenata pružajući im znatan stepen autonomije, i to u okruženju drugačijem od klasične učionice.Pošto uvek postoji bojazan da će nastavnik zloupotrebiti tehnologiju tako što će svoju frontalnu metodu samo preseliti u novi medij a da se niti suštinski niti metodički ne dešava promena, neophodno je naglasiti da Mudl ne znači puko pretvaranje papira u računarski ekran, već istinsku promenu okruženja učenja i korišćenje svih resursa koji i nastavniku i studentu stoje na raspolaganju. Drugim rečima, neophodno je napraviti veliki skok da bi se došlo do suštinskog pomaka ka interaktivnom, onlajn-učenju.(...)

Mudl funkciniše tako što omogućava pravljenje kurseva koji bi, krajnje grubo govoreći, odgovarali tradicionalno shvaćenom pojmu nastavnog predmeta ili nastavne teme u klasično koncipiranom udžbeniku. Kurs se sastoji iz manjih celina koje odgovaraju udžbeničkim „lekcijama“. U svaki kurs moguće je ubaciti raznorazne statičke i interaktivne nastavne materijale i aktivnosti za vršnjačko učenje, koji se u Mudlu nazivaju modulima (eng. modules), a koji se mogu prilagoditi potrebama nastavnika i učenika i organizovati u skladu sa postavljenim ciljevima kursa, kao i vizuelno prilagoditi sadržaju lekcije. U Mudl se mogu integrisati dokumenta bilo kog tekstualnog ili html formata i multimedijalni sadržaji (slike, fotografije, video i audio fajlovi u formatima mp3, ppt, doc, xls, pdf itd.)

Radno okruženjeRadno okruženje u Mudlu sastoji se iz blokova čije se pojavljivanje i raspored mogu

donekle proizvoljno podešavati. Obično se na njemu nalaze: spsiak učesnika na kursu, aktivnosti, novosti, događanja od poslednje posete, kalendar aktivnosti i, najvažnije, nastavi materijali – resursi i aktivnosti.

Radno okruženje se delimično razlikuje za nastavnika i učenika. Nastavnik ima panel za administraciju kursa, kontrole za uređivanje postojećih modula i liste za izbor modula koji se dodaju lekciji. Mudl inicijalno raspolaže sa 17 modula, ali je po potrebi moguće ugraditi neograničen broj modula koji se mogu pronaći na internetu. Učeniku se, pak, prikazuje samo ono što nastavik želi da mu bude vidljivo.

Pristup sajtu i krusevima može da bude zaključan lozinkom, čime se onemogućuje neovlašćen pristup, radi zaštite podataka i privatnosti, svima osim prijavljenim studetima i nastavniku, koji funkcioniše kao tvorac i urednik kursa. Nastavnici i učenici mogu da vide spisak ostalih učesnika kursa i stranice sa njihovim profilima sa najvažnijim podacima o svakom učesniku kursa. Takođe je moguće vremenski ograničiti pristup svakom pojedinačnom kursu.

Kurseve je moguće organizovati na različite načine u pogledu njihove forme, formata ili oblika. Postoje tri vrste formata u kojima se kursevi mogu prezentovati: (1) tematski, (2) nedeljni i (3) društveni format. Tematski format (engl. Topics format) omogućava prezentovanje gradiva po tematskim celinama od kojih se sastoji kurs. Nedeljni format (engl. Weekly format) podrazumeva raspoređivanje tematskih celina po nastavnim nedeljama u kojima se odvija kurs. Konačno, društveni format (engl. Social format), omogućuje organizovanje celog kursa u vidu foruma za diskusije, te nije pogodan za nastavu u uobičajenom značenju.

Moduli za predstavljanje nastavnih materijalaOno što bismo u klasičnoj nastavi nazvali lekcijama, u Mudlu se može postaviti na

različite načine – od najjednostavnijeg postavljanja tekstova (što treba izbegavati jer nije u duhu Mudla) ili prezentacija sa slajdovima, preko tekstualnih i veb-stranica, do interaktivnih materijala sa umetnutim linkovima, multimedijalnim sadržajima i pitanjima za proveru znanja tokom prolaska kroz lekciju, što zahteva aktivnost i pažnju tokom čitanja lekcije, jer je tek nakon pružanja odgovora na postavljena pitanja, na primer, učeniku dozvoljeno da nastavi sa čitanjem lekcije.

U centralnom delu radnog okruženja nalaze se linkovi ka nastavnim materijalima koji mogu da se nalaze na tom konkretnom Mudl-sajtu, ali i bilo gde na internetu.

Modul Domaći zadaciU kurs se može dodati i aktivnost Domaći zadaci (engl. Assignments), koja

omogućava da učenici direktno postavljaju dokumenta sa urađenim zadatkom u formatima doc, pdf ili bilo kakvu drugu datoteku. Studenti dobijaju uputstvo za zadatak i informaciju o rokovima za njihovu predaju. Nastavnik automatski dobija listu učenika, na kojoj je predočeno ko je i kada poslao domaći zadatak i u odgovarajući formular unosi svoje komentare i ocenu (koji su vidljivi učeniku), ažurira spisak po potrebi. Učenicima su u svakom trenutku dostupne sve njihove ocene sa datumom predaje domaćeg zadatka. Nastavnik može da postavi vremenski rok za predaju domaćeg zadatka, te da onemogući pristup zadatku nakon isteka utvrđenog vremenskog roka.

RečniciMudl omogućuje sastavljanje, od strane nastavnika ili u saradnji sa učenicima,

prilagođenog rečnika, zasnovanog na tekstu lekcije, ili rečnika opštijeg karaktera. Generalno, to je lista kojoj učenici mogu da pristupe, ali ako nastavnik omogući i njima da ažuriraju rečnik, on od statičkog postaje interaktivni alat za učenje.

TestoviMudl pruža raznovrsne mogućnosti sastavljanja testova sa najrazličitijom vrstom

pitanja. Pitanja se pohranjuju u bazu podataka iz koje je, prema potrebi, kasnije moguće uzimati druga pitanja, dodavati nova, menjati postojeća, praviti više grupa istih testova sa samo nekoliko poteza na računaru, jednom rečju, sastavljati testove prilagođene svakoj posebnoj lekciji. Najteži deo posla kod sastavljanja testova, potrebno je naglasiti, obavlja se samo jedanput. Kad se formira pozamašna bazapodataka sa pitanjima i kad se pitanja svrstaju u odredjene kategorije, preostaje samo da se za svaki naredni test pitanja izmešajui unesu željene izmene, čime se drastično smanjuje vreme potrebno za sastavljanje testova i skraćuje postupak sprovođenja provere znanja. Jednom sastavljena i unesena u bazu podataka, pitanja se mogu kasnije neograničeno koristiti ne samo u drugim testovima, već i na drugim kursevima.Vrste pitanja namenjenih testiranju znanja koje nudi Mudl (…) kreću se u rasponu od sparivanja, pitanja tipa tačno/netačno i umetnutih odgovora, preko višestrukog izbora i pitanja sa kratkim odgovorima, pa sve do pisanja eseja i kratkih tekstova. Potrebno je naglasiti da Mudl sam ocenjuje svako pitanje na koje je moguće dati objektivno merljiv odgovor, sabira poene i određuje krajnju ocenu prema unapred postavljenom statističkom kriterijumu (mada kriterijum ocenjivanja može postaviti i po potrebi menjati sam nastavnik). Esej je, logično, jedini tip pitanja koji mora da ocenjuje nastavnik. Pored toga, vreme predviđeno za testiranje može se podešavati (npr. na 30 minuta, nakon čega se test zatvara i učenik ga više ne može otvoriti), a postoji i mogućnost višestrukih pokušaja rada testa. Naročito je za samostalni rad kod kuće korisna opcija koja studentu/učeniku pruža ne samo momentalnu informaciju o tačnosti njegovog odgovora, već mu daje i objašnjenje zašto je njegov odgovor netačan i kako bi trebalo da glasi onaj tačan. Kako bi se greške pri automatskom ocenjivanju svele na minimum, predviđene su opcije koje uzimaju u obzir i slovne greške učenika, kao i nenamerno mešanje malih i velikih slova, čime se uobičajene, nehotične i irelevantne greške pri testiranju isključuju iz konačne ocene.

OcenjivanjeBez obzira na to da li je reč o testovima sa pitanjima koje sistem automatski ocenjuje

prema odgovorima koje je nastavnik uneo pri sastavljanju pitanja, ili je reč o aktivnostima koje nastavnik „ručno“ ocenjuje (forum, domaći zadatak, esej) sve ocene se beleže u jedinstvenu tabelu. Skale ocenjivanja nastavnik sam podešava ili koristi unapred automatski napravljenu skalu.

Resursi za društvenu interakcijuU kurs je moguće dodati i pojedine sinhrone i asinhrone komunikacije između učenika

i nastavnika, kao i između samih učenika. Jedan od nezaobilaznih vidova asinhrone komunikacije, kao i kod svih onlajn-kurseva, jesu forumi na kojima se mogu otvarati nove teme za diskusije, razmatrati određeni problemi pri učenju, ostavljati komentari, primedbe, mišljenja, postavljati pitanja, itd. Nastavnik započinje diskusiju, vodeći računa da ona ne ode izvan okvira teme ili lepog ponašanja (engl. netiquette), odgovara na pitanja, upućuje studente, ali pre svega nastoji da same studente motiviše da jedni drugima postavljaju pitanja i daju odgovore. Parametri se mogu podesiti na takav način da samo nastavnik ili neki od studenata može postavljati sadržaje na forum i započeti novu diskusiju. U svakom trenutku

nastavnik (kao administrator) može prekinuti započetu diskusiju ili ograničiti postavljanje novih.

Viki (engl. Wiki), još jedan vid asinhrone interakcije služi za zajednički saradnički rad studenata. Ćaskaonice (engl. chatooms) služe za odvijanje sinhrone komunikacije među studentima, koji se u datom trenutku moraju nalaziti on-lajn, te im omogućuje razmenu kratkih poruka. Moguće je fiksirati tačno vreme te komunikacije (u klasičnom smislu zakazati sastanak ili konsultacije), ili podesiti parametre tako da se ćaskanje odvija uvek u istom vremenskom rasponu svake nedelje ili svakog dana (engl. chat time). Ovakvi vidovi on-lajn komunikacije naročito su podesni za stidljive studente koji imaju strah ili nelagodnost pri kontaktu licem u lice u klasičnoj učionici.

I važna napomena na samom kraju. Za neiskusne nastavnike ili one koji se ne snalaze najbolje u Mudl-okruženju od značaja je činjenica da se uz svaku važniju opciju pri pravljenju i administriranju kursa nalazi ikonica u vidu plavog kruga sa znakom pitanja u sredini, koja korisnika usmerava na uputstvo zaupotrebu te konkretne opcije. Za pomoć je moguće obratiti se i administratorima na zvaničnom sajtu Mudla (http://moodle.org), a na mnogobrojnim forumima uvek ima kolega koji će rado odgovoriti na svako pitanje ili rešiti nedoumice koje neminovno iskrsavaju u radu sa softverom.

Zaključak(...) Elektronsko učenje i primenu Mudla kao sistema za upravljanje učenjem nikako

ne treba shvatiti kao jednostavnu zamenu za nastavnika i njegovo znanje, već kao dobrodošlu dopunu klasičnom načinu učenja u učionici, koja obezbeđuje kooperativni i komunikativni konteskt učenja, olakšava, ubrzava, te čini udobnijim, intresantnijim i privlačnijim proces usvajanja i sticanja znanja generacijama koje su stasavale uz računare i od najranijeg uzrasta postale svesne svih prednosti elektronske komunikacije u savremenom svetu.