Sistemi Za Obradu Metala Rezanjem

1

Proizvodne tehnologije IIProizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Prof. dr Miodrag LazićProf. dr Miodrag Lazić

KatedraKatedra zazaPROIZVODNO MAŠINSTVOPROIZVODNO MAŠINSTVO

PROIZVODNE PROIZVODNE TEHNOLOGIJE IITEHNOLOGIJE II

Poglavlje Poglavlje 22SistemiSistemi za obradu metala za obradu metala

rezanjemrezanjem



PogPog 22. . SISTEMI ZA OBRADU SISTEMI ZA OBRADU METALA REZANJEMMETALA REZANJEM

OObradnibradni sistemsistemii i procesi procesiiObradniObradni sistemsistemiiOObradni procesbradni procesii

Mašine u obradi metala rezanjemMašine u obradi metala rezanjemAlatne mašineAlatne mašinePrenosnici alatnih mašinaPrenosnici alatnih mašinaEksploatacijske karakteristike mašinaEksploatacijske karakteristike mašina

Rezni alatiRezni alatiKlasifikacija reznih alataKlasifikacija reznih alataOblik i osnovni konstruktivni elementiOblik i osnovni konstruktivni elementiAlatni materijaliAlatni materijali

2



PogPog 22. . SISTEMI ZA OBRADU SISTEMI ZA OBRADU METALA REZANJEMMETALA REZANJEM

Pribori u obradi metala rezanjemPribori u obradi metala rezanjemUloga i klasifikacija priboraUloga i klasifikacija priboraUniverzalni (stezni) priboriUniverzalni (stezni) priboriSpecijalni priboriSpecijalni pribori

Merni pribori Merni pribori -- merilamerilaOsnovi merenja i kontroleOsnovi merenja i kontroleSredstva merenja i kontrole Sredstva merenja i kontrole -- merilamerilaIspitivanje tipa i pregled merilaIspitivanje tipa i pregled merila



OBRADNI SISTEMI I PROCESI OBRADNI SISTEMI I PROCESI --Obradni sistemiObradni sistemi

Obradni sistemi sObradni sistemi su u sistemisistemi sastavljenisastavljeni od sredstava rada i obradnih procesaod sredstava rada i obradnih procesa, , sasa karakteristikarakterističčnimnim ulaznim i izlaznim veličinama.ulaznim i izlaznim veličinama.

3



Obradni sistemiObradni sistemi

Sredstva radaSredstva rada obuhvataju pet podsistemaobuhvataju pet podsistema::aalatna latna mamaššina, ina, rrezni alat,ezni alat,ppriborriboriimmerni instrumenaterni instrumenatii -- merila merila iippredmet obrade redmet obrade -- obradak.obradak.Podsistem maPodsistem maššinaina ččini jedna ili viini jedna ili višše alatnih mae alatnih maššina sa svim instalacijama ina sa svim instalacijama

i agregatima. i agregatima. Podsistem alataPodsistem alata se sastoji od jednog ili vise sastoji od jednog ili višše reznih alata za e reznih alata za izvoizvođđenje procesa obrade. enje procesa obrade. Podsistem priboraPodsistem pribora obuhvata sve standardne, obuhvata sve standardne, univerzalne i specijalne pribore za pozicioniranjeuniverzalne i specijalne pribore za pozicioniranje, vo, vođđenjeenje i stezanje alata i i stezanje alata i obratka. obratka. Podsistem merilaPodsistem merila ččine ine univerzalna i specijalna univerzalna i specijalna sredstva merenja i sredstva merenja i kontrole. Jedan ili vikontrole. Jedan ili višše e predmeta obrade predmeta obrade -- obradaka obradaka ččine ine podsistem podsistem obradakaobradaka..



Obradni procesiObradni procesi

Obradni procesi se sastoje od:Obradni procesi se sastoje od:pprocesa obrade (direktnih ili efektivnih procesa) irocesa obrade (direktnih ili efektivnih procesa) ippomoćnih procesaomoćnih procesa

Procesi obradeProcesi obrade su procesi rezanja su procesi rezanja -- direktne transformacije pripremka u direktne transformacije pripremka u izradakizradak (struganje, bu(struganje, buššenje, glodanje...).enje, glodanje...). PomoPomoććni procesini procesi omoguomoguććavaju avaju izvoizvođđenje procesa obrade (pozicioniranje i stezanje alata i obratka, enje procesa obrade (pozicioniranje i stezanje alata i obratka, odlaganje izradka, ukljuodlaganje izradka, uključčivanje i iskljuivanje i isključčivanje maivanje maššine...).ine...).

TehnoloTehnološški ili obradni proces (proces izrade delki ili obradni proces (proces izrade delovova i proizvoda) se realizuje a i proizvoda) se realizuje kroz tehnolokroz tehnološške postupke obrade. ke postupke obrade. TehnoloTehnološški postupakki postupak je skup svih obrada je skup svih obrada na predmetu obrade na predmetu obrade u toku izradeu toku izrade na odgovarajuna odgovarajuććim maim maššinama primenom inama primenom reznog, steznog i mernog alata. Elementi tehnoloreznog, steznog i mernog alata. Elementi tehnološškog postupka su kog postupka su tehnolotehnološške operacije ili jednostavno operacije. ke operacije ili jednostavno operacije. Tehnološka oTehnološka operacijaperacija jejeobrada obrada pripremkapripremka na jednoj mana jednoj maššini ini ((jednom radnom mestujednom radnom mestu)), uz jednu , uz jednu pripremu mapripremu maššine. Broj operacija jeine. Broj operacija je broj pripremabroj priprema iliili broj mabroj maššina (kada se ina (kada se operacija poklapa sa obradnim procesom) ili broj pozicija obradeoperacija poklapa sa obradnim procesom) ili broj pozicija obrade..

4



Obradni procesiObradni procesi

Dva osnovna principa projektovanja tehnoloDva osnovna principa projektovanja tehnološških kih postupakapostupaka su sa: su sa: diferencijacijomdiferencijacijom i i koncentracijomkoncentracijom operacijaoperacija..

DiferencijacijaDiferencijacija operacijaoperacija podrazumevapodrazumeva tehnolotehnološškiki procesproces proizproiz--vodnjevodnje kodkodkogakoga susu proizvodneproizvodne operacijeoperacije svedenesvedene nana najjednostavnijenajjednostavnije elementeelemente((zahvatezahvate). ). Koncentracija operacijaKoncentracija operacija je objedinjavanje nekoliko razlije objedinjavanje nekoliko različčitih itih obrada (zahvata) na jednoj maobrada (zahvata) na jednoj maššini i u isto vreme. ini i u isto vreme. U okviru jedne operacije postoji viU okviru jedne operacije postoji višše podoperacija. e podoperacija. PodoperacijaPodoperacija predstavlja predstavlja jedan polojedan položžaj predmeta obrade u odnosu na maaj predmeta obrade u odnosu na maššinu i stezni alat ili pribor. inu i stezni alat ili pribor. SvakaSvaka operacijaoperacija iliili podoperacijapodoperacija se se sastojisastoji odod::

zahvatazahvata iiprolazaprolaza..



Obradni procesi Obradni procesi -- dva principa dva principa projektovanjaprojektovanja

5



Obradni procesi Obradni procesi -- ZahvatiZahvati

ZahvatZahvat je proces istovremene obrade jedne ili vije proces istovremene obrade jedne ili višše povre površšina predmeta obrade ina predmeta obrade korikorišćšćenjem jednog ili vienjem jednog ili višše alata, bez promene ree alata, bez promene režžima obrade. Razlikujima obrade. Razlikujuu se se elementarni, sloelementarni, složženieni i i grupni zahvatgrupni zahvat.. Elementarni zahvatElementarni zahvat je obrada jedne je obrada jedne površine jednim alatom.površine jednim alatom. SloSložženi zahvateni zahvat je je proces oblikovanja složene proces oblikovanja složene površinepovršine jednim alatom (kopiranjem ili na Njednim alatom (kopiranjem ili na NC i CNC C i CNC mamaššinama). inama). Grupni Grupni zahvatzahvat ččini proces istovremene obrade viini proces istovremene obrade višše povre površšina veina veććim brojem alata.im brojem alata.



Obradni procesi Obradni procesi -- ProlaziProlazi

ProlazProlaz je deo zahvata u kome se jedan sloj materijala uklanja jednim alje deo zahvata u kome se jedan sloj materijala uklanja jednim alatom. atom. Poslednjim prolazom zavrPoslednjim prolazom završšava se zahvat i proces oblikovanja i obrade ava se zahvat i proces oblikovanja i obrade posmatrane povrposmatrane površšine.ine.

6



MAŠINE U OMR MAŠINE U OMR -- Alatne mašineAlatne mašine

Alatne maAlatne maššine ine obezbeobezbeđđujuuju izradu i obradu delova razliizradu i obradu delova različčitih oblika i dimenzija, itih oblika i dimenzija, popoččev od najjednostavnijih (vratila, osovine, osovinice i sl.) do nev od najjednostavnijih (vratila, osovine, osovinice i sl.) do najsloajsložženijih enijih (lopatice turbina, bregovi i sl.). Upravo ova (lopatice turbina, bregovi i sl.). Upravo ova ččinjenica uslovljava pojavu injenica uslovljava pojavu alatnih maalatnih maššina razliina različčitih po obliku, strukturi i konstrukciji, dimenzijama, itih po obliku, strukturi i konstrukciji, dimenzijama, eksploatacijskim karakteristikama i nameni. Klasifikacija maeksploatacijskim karakteristikama i nameni. Klasifikacija maššina se najina se najččeešćšće e izvodi prema nameni, proizvodnoj operaciji, na: izvodi prema nameni, proizvodnoj operaciji, na: strugove, bustrugove, buššilice, glodalice, ilice, glodalice, rendisaljke, testere, brusilice, marendisaljke, testere, brusilice, maššine za provlaine za provlaččenje, obradne centre, enje, obradne centre, fleksibilne tehnolofleksibilne tehnološškeke module, ćelije, centre imodule, ćelije, centre i sistemesisteme......

SStrukturni elementi alatnih mašina su:trukturni elementi alatnih mašina su:glavni ili osnovni,glavni ili osnovni,elementi gradnje i montaže ielementi gradnje i montaže isistemi upravljanjasistemi upravljanja



Alatne mašineAlatne mašine

7



Alatne mašine Alatne mašine -- strukturastruktura

Glavni ili osnovni elementi Glavni ili osnovni elementi su:su:

Noseći sistemiNoseći sistemi Sistemi vo Sistemi vođđenja ienja iPogonski sistemi Pogonski sistemi (glavnog i pomoćnog(glavnog i pomoćnogkretanja)kretanja)



Alatne mašine Alatne mašine -- pogonski sistemipogonski sistemi

Pogonski sistemi glavnog obrtnogPogonski sistemi glavnog obrtnog i i pravolinijskog kretanjapravolinijskog kretanja obezbeobezbeđđuju uju neophodne momente i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja dneophodne momente i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja datog atog spektra materijala i dimenzija predmeta obrade. spektra materijala i dimenzija predmeta obrade.

Pogonski sistemi pomoPogonski sistemi pomoććnog kretanjanog kretanja obezbeobezbeđđuju neophodne momente i uju neophodne momente i brzine kretanja za nastavak procesa rezanja. Zavisno od koncepcibrzine kretanja za nastavak procesa rezanja. Zavisno od koncepcijskog rejskog reššenja enja i vrste alatne mai vrste alatne maššine mogu biti ine mogu biti zavisni zavisni ili ili nezavisni,nezavisni, kontinualnikontinualni ili ili periodiperiodiččni.ni.

8



Prenosnici alatnih mašina Prenosnici alatnih mašina -- Vrste Vrste prenosnikaprenosnika

Obezbeđuju izmenu parametara kretanja izvršnih organa alatnih mašina(broja obrta, broja duplih hodova, koraka, brzine pomoćnog kretanja i sl.). Delese na prenosnike:

glavnog kretanja ipomoćnog kretanja.

Prenosnici alatnih mašina prema principu gradnje mogu biti:mehanički,električni,hidraulični,pneumatski,kombinovani

a prema vrednosti izlaznih parametara kretanja (načinu regulisanja izlaznih parametara):

kontinualni istupnjeviti.

Prenosnici za glavno kretanje se izvode najčešće kao stupnjeviti ili kombinovani (stupnjeviti i kontinualni).



Mehanički stupnjeviti prenosniciMehanički stupnjeviti prenosnici

MehaniMehaniččkiki stupnjevitistupnjeviti prenosniciprenosnici, , izvedeniizvedeni najnajččeešćšće e kaokao kaikaiššnini iliili zupzupččastiasti,,obezbeobezbeđđujuuju diskretnediskretne vrednostivrednosti parametaraparametara kretanjakretanja unutarunutar oblastioblasti izmeneizmeneparametaraparametara ((minimalneminimalne ii maksimalnemaksimalne vrednostivrednosti)) –– oblasti regulisanjaoblasti regulisanja..

9



Kontinualni prenosniciKontinualni prenosnici

KontinualniKontinualni prenosniciprenosnici, najčešć, najčešće e mehanimehaniččkiki varijatorvarijatorii,, elektrielektriččnini,, hidraulihidrauliččniniiliili kombinovanikombinovani,, oobezbebezbeđđuju bilo koju vrednost parametara kretanja unutar uju bilo koju vrednost parametara kretanja unutar oblasti izmene parametaraoblasti izmene parametara –– oblasti regulisanjaoblasti regulisanja..



Zakonitosti promene parametara kretanjaZakonitosti promene parametara kretanja

),D,V(fD

V1000n =⋅⋅

=π

Broj obrta alata ili predmeta obrade je:Broj obrta alata ili predmeta obrade je:

Pri V = constPri V = const zazaDD11, D, D11, ..., D, ..., Dmm treba obezbediti diskretne vrednosti brojeva obrtatreba obezbediti diskretne vrednosti brojeva obrtann11, n, n22, ..., n, ..., nmmZa Za D = DD = Dminmin –– DDmaxmaxpotrebna je kontinualna promenapotrebna je kontinualna promenan= nn= nminmin -- nnmaxmax

Najčešće se koriste stupnjeviti prenosnici sa različitim zakonitostima promene parametara kretanja - promenama kao što su:

aritmetičkageometrijskadvostruka geometrijska ilogaritamska

Ove promene obezbeđuju standardizuju i unifikaciju prenosnika i pojeftinjenje gradnje obradnih sistema.

10



Zakonitosti promene parametara kretanjaZakonitosti promene parametara kretanja

Geometrijska promena se uglavnom koristi, jer obezbeđuje najbolje efekte u pogledu standardizacije i unifikacije prenosnika i obradnih sistema. To je promena kod koje je odnos dve susedne vrednosti parametra (veće i manje) konstantan i predstavlja geometrijski faktor promene prenosnika ϕ:

.constnn.......

nn

nn

1m

m

2

3

1

2 =====−

ϕ



Standardni brojevi obrta i koraciStandardni brojevi obrta i koraci

U uslovima pojedinačne proizvodnje koriste se univerzalne mašine kod kojih jedijapazon (oblast) promene broja obrta (koraka) veći:

,500100nnR

min

maxm −==

U serijskoj i masovnoj proizvodnji koriste se specijalne mašine kod kojih je dijapazon regulisanja znatno manji (Rm = 5 - 20).Za unifikaciju i standardizaciju mašina i prenosnika za glavno i pomoćno kretanje koriste se standardne vrednosti brojeva obrta i parametara pomoćnog kretanja, formirane za geometrijsku promenu korišćenjem osnovnog redazasnovanog na geometrijskom faktoru promene prenosnika:

.12,11020R 20 ==∴ ϕ

,25,11010R 10 ==∴ ϕ ,4,1103/20R 3/20 ==∴ ϕ 6,1105R 5 ==∴ ϕ .2103/10R 3/10 ==∴ ϕ

Pored osnovnog reda koriste se i izvedeni redovi:

11



Prikazivanje prenosnikaPrikazivanje prenosnika

Prenosnici se prikazuju kinematskomkinematskom šemomšemom, , strukturnimstrukturnim dijagramom dijagramom ((GermerovaGermerova šemašema)) i dijagramomdijagramom brojabroja obrtaobrta ili korakakoraka ((ŠlezingerovŠlezingerov dijagramdijagram)).KinematskaKinematska šemašema prenosnikaprenosnika jeje šematskišematski prikazprikaz elemenataelemenata prenosnikaprenosnika ((vratilavratila, , zupčanikazupčanika, , ležištaležišta, , prenosnihprenosnih blokovablokova, , spojnicaspojnica i i slsl.) i .) i tokatoka prenosaprenosa kretanjakretanja ododulaznogulaznog do do izlaznogizlaznog vratilavratila..




StrukturniStrukturni dijagramdijagram definišedefiniše opštuopštu strukturnustrukturnu slikusliku prenosaprenosa kretanjakretanja ododulaznogulaznog ((pogonskogpogonskog) do ) do izlaznogizlaznog vratilavratila prenosnikaprenosnika ((radnogradnog vretenavretena mašinemašine). ). SadržiSadrži podatkepodatke o o brojubroju prenosnihprenosnih blokovablokova, , prenosnihprenosnih sklopovasklopova i i prenosnikaprenosnika u u sklopusklopu, , rasporedurasporedu prenosnihprenosnih sklopovasklopova, , brojubroju vratilavratila, , ležajevaležajeva i i spojnicaspojnica i i brojubrojustupnjevastupnjeva promenepromene pojedinihpojedinih vratilavratila i i prenosnikaprenosnika u u celinicelini..

12




DijagramDijagram brojevabrojeva obrtaobrta ((korakakoraka),), pored pored karakteristikakarakteristika kojekoje se se identifikujuidentifikujustrukturnimstrukturnim dijagramomdijagramom, , definišedefiniše prenosneprenosne odnoseodnose pojedinihpojedinih prenosnikaprenosnika i i obezbeobezbeđđujeuje izračunavanjeizračunavanje brojevabrojeva obrtaobrta, , obrtnihobrtnih momenatamomenata, , faktorafaktora prenosaprenosa i i brojevabrojeva zubazuba zupčanikazupčanika ((kodkod zupčastihzupčastih prenosnikaprenosnika).).



REZNI ALATI REZNI ALATI -- Klasifikacija reznih alataKlasifikacija reznih alata

RezniRezni alatalatii susu definisandefinisanii standardimastandardima kao kao standardnistandardni reznirezni alatialati, pri pri čemu sučemu su utvrutvrđđenieni: : oblicioblici, , dimenzijedimenzije, , namenanamena i i tehnitehniččkiki zahtevizahtevi (uslovi)(uslovi)..

U U masovnojmasovnoj i i visokoserijskojvisokoserijskoj proizvodnjiproizvodnji koristkoriste se e se tzvtzv. . specijalnspecijalniireznreznii alatalatii, , specijalnospecijalno projektovaniprojektovani i i izraizrađđenieni zaza konkretnekonkretne usloveuslove obradeobrade i i konkretnukonkretnu proizvodnuproizvodnu opremuopremu..

OpOpššta podela reznih alata je na: ta podela reznih alata je na: ruruččnene i i mamaššinskeinske..Podela maPodela maššinskih alata se izvodi prema inskih alata se izvodi prema vrsti obrade, materijalu vrsti obrade, materijalu

predmeta obrade, vrsti alatnog materijala, broju reznih ivica, opredmeta obrade, vrsti alatnog materijala, broju reznih ivica, obliku alata i bliku alata i polopoložžaju povraju površšina obrade, tipu alata, naina obrade, tipu alata, naččinu postavljanja alata itd.inu postavljanja alata itd.

PPremarema vrsti obradevrsti obrade -- rezni alati za:rezni alati za: struganje, bstruganje, bušušenje, proenje, prošširivanje i irivanje i razvrtanje, glodanje, rendisanje, brurazvrtanje, glodanje, rendisanje, bruššenje i glaenje i glaččanje, provlaanje, provlaččenje, izradu enje, izradu zupzupččanika, oanika, ožžljebljenih vratila, navoja i sl.ljebljenih vratila, navoja i sl.

PremaPrema vrsti materijala predmeta obradevrsti materijala predmeta obrade -- rezni alati zarezni alati za obraduobradu::metala, drveta, plastimetala, drveta, plastiččnih masa, nemetala (kamen, staklo, hartijnih masa, nemetala (kamen, staklo, hartijaa, grafit, grafit...)...)

Prema Prema vrsti alatnog materijalavrsti alatnog materijala -- alatalatii od od alatnog alatnog ččelika, brzoreznog elika, brzoreznog ččelika, tvrdih metala, keramielika, tvrdih metala, keramiččkih materijala, dijamantskkih materijala, dijamantskii alatalatii, alat, alatii od od supertvrdih materijalasupertvrdih materijala i sl.i sl.

13



Klasifikacija reznih alataKlasifikacija reznih alata

Prema Prema broju reznih ivicabroju reznih ivica razlikuju se razlikuju se jednosejednoseččnini (no(nožževi za evi za rendisanje, struganje, burendisanje, struganje, buššenje, rezanje navoja i sl.), enje, rezanje navoja i sl.), dvosedvoseččnini (spiralne i (spiralne i ravne burgije i sl.), ravne burgije i sl.), viviššeseeseččnini (pro(prošširivairivačči, razvrtai, razvrtačči, upui, upušštatačči, glodala, i, glodala, ureznici, ...) i ureznici, ...) i mnogosemnogoseččnini alati (alati za brualati (alati za bruššenje enje -- tocila).tocila).

Prema Prema obliku alataobliku alata -- polopoložžaju aju obraobrađđivanih ivanih povrpovrššina ina -- alati za obralati za obraadu du spoljaspoljaššnjih povrnjih površšina, izradu otvora, izradu navoja, oina, izradu otvora, izradu navoja, ožžljebljenih vratila i ljebljenih vratila i zupzupččanika.anika.

Prema Prema tiputipu alati izraalati izrađđenenii izjedna izjedna (integralni alati), sa umetnutim (integralni alati), sa umetnutim zubima, alati sa lemljenimzubima, alati sa lemljenim iilili mehanimehaniččki priki priččvrvršćšćenim ploenim ploččicamaicama..

Prema Prema nanaččinu postavljanja na mainu postavljanja na maššinuinu -- alati sa dralati sa dršškom i nasadni kom i nasadni alati ili alati sa otvoromalati ili alati sa otvorom..

NajvaNajvažžnije karakteristike reznih alata su:nije karakteristike reznih alata su:geometrijski oblikgeometrijski oblik -- odreodređđen postupkom obrade,en postupkom obrade,rezna geometrijarezna geometrija -- osnovna i geometrija specifiosnovna i geometrija specifiččna zana za pojedine alate ipojedine alate imaterijalmaterijal alataalata..



Oblik i konstruktivni elementi reznih alataOblik i konstruktivni elementi reznih alata

Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva osnovna dela:Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva osnovna dela:tela alatatela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klinrezni klin) ) –– alatialati sasadrškomdrškom iidrškedrške ili ili otvoraotvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i stezanje alau telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i stezanje alatatana nosač alata i mašinu na nosač alata i mašinu -- nasadni alatinasadni alati..

14



Telo alataTelo alata

Telo alataTelo alata sa reznim klinom alata čini jedinstvenu konstruktivnu i funkciosa reznim klinom alata čini jedinstvenu konstruktivnu i funkcionalnu nalnu celinu formiranu na različite načine i to kao alat:celinu formiranu na različite načine i to kao alat:

iz jednog komada (integralno),iz jednog komada (integralno),sa umetnutim reznim elementima (zubima),sa umetnutim reznim elementima (zubima),lemljenom ili lemljenom ili mehanički pričvršćenom pločicommehanički pričvršćenom pločicom..

Rezni klinRezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbe alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeđđujući rezanje ujući rezanje --uklanjanje viška materijala.uklanjanje viška materijala.



Drška ili otvorDrška ili otvor

DrškaDrška (otvor)(otvor) -- prihvatniprihvatni ii stezni deo,stezni deo, obezbe obezbeđđuje pravilno postavljanje uje pravilno postavljanje --baziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u pribor mašinebaziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u pribor mašine, a često i , a često i centriranje alatacentriranje alata..Oblik drške zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noževa drška jOblik drške zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noževa drška je kružnog, e kružnog, pravougaonog ili kvadratnog poprečnog presekapravougaonog ili kvadratnog poprečnog preseka..

Kod cilindričnih alata (burgije, razvrtači, vretenasta glodala iKod cilindričnih alata (burgije, razvrtači, vretenasta glodala i sl.) oblici drški se sl.) oblici drški se razvrstavaju na:razvrstavaju na:

cilindričnecilindrične iisasa MorzeMorze konusomkonusom i to:i to:

sasa ušicamaušicama iibezbez ušicaušica,,

15



Drške alataDrške alata

cilindricilindričnečne



Nasadni alatiNasadni alati

Nasadni alati imaju cilindrične ili konične otvore, preko kojih se ostvarujepostavljanje, centriranje, baziranje i stezanje alata. Uzdužni ili poprečni klin sprečavaproklizavanje alata i obezbeđuje prenošenje obrtnog momenta sa vratila mašine naalat.

16



Rezne pločiceRezne pločice

RezneRezne pločicepločice se se izraizrađđujuuju odod brzoreznogbrzoreznog čelikačelika, , tvrdogtvrdog metalametala, , reznerezne keramikekeramike, , dijamantadijamanta i i kubnogkubnog nitridanitrida borabora, a , a zaza nosačnosač alataalata se se vezujuvezuju::

lemljenjemlemljenjem ((lemljenelemljene pločicepločice) ) iliilimehaničkimmehaničkim pričvršćivanjempričvršćivanjem ((okretneokretne iliili izmenjiveizmenjive pločicepločice).).

LemljenjeLemljenje pločicepločice odod brzoreznogbrzoreznog čelikačelika iliili tvrdogtvrdog metalametala se se koristekoriste zaza izraduizradustrugarskihstrugarskih noževanoževa, , burgijaburgija, , razvrtačarazvrtača, , glodalaglodala i i slsl. . RetkoRetko se se srećusreću u u savremenimsavremenimproizvodnimproizvodnim uslovimauslovima..OkretneOkretne -- izmenjiveizmenjive iliili višesečnevišesečne pločicepločice se se mehaničkimehanički vezujuvezuju zaza nosačnosač alataalata. . Nakon Nakon habanja jednog sečiva menja se sečivo, a nakon habanja pločice mhabanja jednog sečiva menja se sečivo, a nakon habanja pločice menja se pločica. enja se pločica. Pohabane pločice se skupljaju i vraćaju na reciklažu.Pohabane pločice se skupljaju i vraćaju na reciklažu.Okretne pločice su različitog oblika, dimenzija, geometrije, tačOkretne pločice su različitog oblika, dimenzija, geometrije, tačnosti izrade i sl. Prema nosti izrade i sl. Prema ISO standardimaISO standardima oznaka pločica je usklađena sa i ima:oznaka pločica je usklađena sa i ima:

10 10 obaveznihobaveznih ((prvaprva četiričetiri slovnaslovna) i) i2 2 dopunskadopunska ((slovnaslovna) ) simbolasimbola -- mestamesta..

10 ob10 obaveznih simbola se odnosi na oblik, leaveznih simbola se odnosi na oblik, leđđni ugao, tolerancije izrade, vrstu lomača ni ugao, tolerancije izrade, vrstu lomača i dimenzije, a 2 dopunska na oblik rezne ivice i smer rezanja.i dimenzije, a 2 dopunska na oblik rezne ivice i smer rezanja.



LemljeneLemljene rrezne pločiceezne pločice

17



OkretneOkretne rrezne pločiceezne pločice



OkretneOkretne rrezne pločiceezne pločice

18



Rezne pločice supertvrdih materijalaRezne pločice supertvrdih materijala

PločicePločice odod alatnealatne keramikekeramike susu ististogog oblikoblikaa kaokao i i pločicepločice odod tvrdogtvrdog metalametala. . IzraIzrađđujuuju se se bezbez centralnogcentralnog otvoraotvora, , imajuimaju većuveću debljinudebljinu i i leleđđnini ugaougao imim jeje 00oo. . PločicePločice sasapolikristalnimpolikristalnim dijamantomdijamantom i i nitridomnitridom borabora susu pločicepločice odod tvrdogtvrdog metalametala nana kojekoje jejenanetnanet slojsloj supertvdogsupertvdog materijalamaterijala debljinedebljine okooko 0,5 mm 0,5 mm PreoštravajuPreoštravaju se i se i mehaničkimehaničkivezujuvezuju zaza nosačnosač alataalata. .



Mehaničko vezivanje pločicaMehaničko vezivanje pločica

Mehaničko vezivanje pločica za nosač pločica (alata) se ostvarujMehaničko vezivanje pločica za nosač pločica (alata) se ostvaruje preko poluge, klina e preko poluge, klina i zavrtnja ili držača i zavrtnja itd.i zavrtnja ili držača i zavrtnja itd. Četiri standardizovana postupka su prikazana na Četiri standardizovana postupka su prikazana na slici.slici.

Nosači alata su različite konstrukcije i izrađeni su od konstruktivnih materijala. Prema ISO standardu oznaka nosača ima 14 simbola (12 obaveznih i dva dopunska).

19



Alatni materijaliAlatni materijali

Sve vrste savremenih alatnih materijala su nastale kao rezultat Sve vrste savremenih alatnih materijala su nastale kao rezultat stalne težnje da se stalne težnje da se obezbedi alatni materijal što obezbedi alatni materijal što većeveće::

tvrdoćetvrdoće -- otpornosti na habanje otpornosti na habanje iižilavostižilavosti -- otpornosti naotpornosti na udarnaudarna opterećenjaopterećenja i i vibracijevibracije,,

posebno u uslovima visokih temperatura rezanja. Sa porastom tempposebno u uslovima visokih temperatura rezanja. Sa porastom temperature rezanja erature rezanja opadaju vrednosti mehaničkih karakteristika alatnih materijalaopadaju vrednosti mehaničkih karakteristika alatnih materijala.. Smanjenje tvrdoće Smanjenje tvrdoće alatnog materijala dovodi do smanjenja otpornosti na habanje i palatnog materijala dovodi do smanjenja otpornosti na habanje i postojanosti alata.ostojanosti alata.




RRešenje suprotnih zahteva ešenje suprotnih zahteva ((tvrdoćtvrdoćaa i žilavoi žilavost materijala)st materijala) dovelo je do razvoja spektra dovelo je do razvoja spektra alatnih materijala kao što su:alatnih materijala kao što su:

ugljenični i legirani alatni čelici,ugljenični i legirani alatni čelici,brzoreznibrzorezni čelicičelici,,tvrditvrdi metalimetali,,alatnaalatna iliili reznarezna keramikakeramika iisuper super tvrditvrdi materijalimaterijali..

SemSem ovihovih alatnihalatnih materijalamaterijala koristekoriste se i se i materijalimaterijali nedefinisanenedefinisane geometrijegeometrije namenjeninamenjeniizradiizradi alataalata zaza brušenjebrušenje, , poliranjepoliranje, , honovanjehonovanje i i slsl. To . To susu različitirazličiti brusnibrusni materijalimaterijali tipatipakorundakorunda, , silicijumsilicijum karbidakarbida i i slsl..

Pored alatnih materijala za izradu alata koriste i se Pored alatnih materijala za izradu alata koriste i se pomoćni materijalipomoćni materijali.. To su To su materijali za izradu drške, tela, nosača, nastavaka i sl. Kao pomaterijali za izradu drške, tela, nosača, nastavaka i sl. Kao pomoćni materijali moćni materijali koriste se: koriste se: konstruktivni čelici, sivi liv, čelični i aluminijumski livkonstruktivni čelici, sivi liv, čelični i aluminijumski liv itd.itd.To znači da se za izradu alata koriste dve grupe materijala:To znači da se za izradu alata koriste dve grupe materijala:

alatni materijali ialatni materijali ipomoćni materijalipomoćni materijali..

20




Ugljenični alatni čeliciUgljenični alatni čelici pripadaju grupi alatnih čelika istorijskog značaja. Koriste se pripadaju grupi alatnih čelika istorijskog značaja. Koriste se za izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja za izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja (ručni ureznici, (ručni ureznici, razvrtači i sl.) i obradi drveta. razvrtači i sl.) i obradi drveta. To su To su nelegirani čelici sa 0,5 nelegirani čelici sa 0,5 -- 1,35 % ugljenika i 1,35 % ugljenika i niskim sadržajem silicijuma i mangananiskim sadržajem silicijuma i mangana ((čeličelicici za hladan radza hladan rad tipatipa Č 1530, Č 1740, Č Č 1530, Č 1740, Č 1741, Č 1840, Č 1841, Č 1940, Č 1941, Č 1943, Č 1944, Č 1946, Č1741, Č 1840, Č 1841, Č 1940, Č 1941, Č 1943, Č 1944, Č 1946, Č 1948 ...1948 ...).).

Legirani alatni čeliciLegirani alatni čelici su čelici poboljšansu čelici poboljšanee otpornosti na visokim temperaturama i na otpornosti na visokim temperaturama i na habanje. Češće se koriste za izradu alata za isecanje i oblikovahabanje. Češće se koriste za izradu alata za isecanje i oblikovanje lima, mernih alata i nje lima, mernih alata i pribora.pribora. Dele se na: Dele se na: hrom, volfram, hrom hrom, volfram, hrom -- volframove, hrom volframove, hrom -- silicijumovesilicijumove i i hrom hrom --vanadijumove legirane alatne čelikevanadijumove legirane alatne čelike. To su, na primer, čelici tipa Č 4140, Č 4141, Č . To su, na primer, čelici tipa Č 4140, Č 4141, Č 4143, ..., Č 4149, prokron čelici (Č 4170 ... Č 4176), merilo če4143, ..., Č 4149, prokron čelici (Č 4170 ... Č 4176), merilo čelici (Č 3840, Č 4840, Č lici (Č 3840, Č 4840, Č 6440, ...), OCR čelici (Č 4150, Č 4650, Č 4750 ...) ...6440, ...), OCR čelici (Č 4150, Č 4650, Č 4750 ...) ...



Savremeni alatni materijaliSavremeni alatni materijali

U grupu savremenih, najčešće korišćenih, alatnih materijalaU grupu savremenih, najčešće korišćenih, alatnih materijala spadajuspadaju: : brzoreznibrzorezni čelicičelici,,tvrditvrdi metalimetali,,alatnaalatna iliili reznarezna keramikakeramika iisuper super tvrditvrdi materijalimaterijali..

BrzorezniBrzorezni čeličelicici se se pretežnopretežno primenjujprimenjujuu pripri izradizradii alataalata zaza obradu otvora (obradu otvora (buburgija, rgija, proširivača, razvrtača)proširivača, razvrtača), , izradu navoja, izradu navoja, glodanjeglodanje (integralnih glodala manjih (integralnih glodala manjih dimenzija)dimenzija), , noževa za noževa za rendisanjerendisanje, , provlaprovlakakačča, alata za izradu zupčanikaa, alata za izradu zupčanika i i slsl., ., alataalata kojikojiraderade u u uslovimauslovima prekidnogprekidnog rezanjarezanja.. To su To su visokolegirani alatni čelivisokolegirani alatni čelicici sa većim sa većim sadržajem legirajućih elemenata, pre svih: hroma, volframa, molisadržajem legirajućih elemenata, pre svih: hroma, volframa, molibdena, vanadijuma i bdena, vanadijuma i kobalta.kobalta.Prema osnovnim legirajućim elementima brzorezni čelici Prema osnovnim legirajućim elementima brzorezni čelici (BČ) (BČ) se dele na:se dele na:oo volframovevolframove BČBČ: : Č 6880, Č 6881, Č 6882, Č 6883, Č 9782 ..Č 6880, Č 6881, Č 6882, Č 6883, Č 9782 ..,,oo volframvolfram -- molibdenskemolibdenske BČBČ: : Č 7680, Č 9780, Č 9783...Č 7680, Č 9780, Č 9783...,,oo molibdenskemolibdenske BČBČ: : Č 7880, ...,Č 7880, ...,oo vanadijumskevanadijumske BČBČ: : Č 8780, Č 9681, Č 9683, Č 6981, Č 9880,Č 8780, Č 9681, Č 9683, Č 6981, Č 9880, ...... iioo kobaltskekobaltske BČBČ: : Č 6980, Č 9682, Č 9780, ...Č 6980, Č 9682, Č 9780, ...

21




U U savremenimsavremenim proizvodnimproizvodnim uslovimauslovima koristekoriste se i se i dvedve novenove tehnologijetehnologije poboljšanjapoboljšanjakvalitetakvaliteta alataalata odod brzoreznihbrzoreznih čelikačelika i to i to tehnologijetehnologije::

metalurgijemetalurgije prahapraha iinanošenjananošenja prevlakaprevlaka..

Metalurgija prahaMetalurgija praha je tehnologija kod koje se rastopljeni metal pretvara u prah. Pje tehnologija kod koje se rastopljeni metal pretvara u prah. Prah se rah se podvrgava presovanju na visokim pritiscima (oko 100 MPa) i temppodvrgava presovanju na visokim pritiscima (oko 100 MPa) i temperaturama (oko eraturama (oko 11501150ooC).C).Savremeni brzorezni čelici sa Savremeni brzorezni čelici sa prevlakamaprevlakama, najčešće titan , najčešće titan -- nitrida (TiN) poskupljuju nitrida (TiN) poskupljuju alat za 20 alat za 20 -- 40 40 %, %, ali obezbeali obezbeđđuju i povećanje postojanosti alata za 2 uju i povećanje postojanosti alata za 2 -- 3 pa i nekoliko 3 pa i nekoliko putaputa. . Prevlake se izraPrevlake se izrađđuju kao uju kao jednoslojnejednoslojne ili ili višeslojnevišeslojne od od TiC, TiN, AlTiC, TiN, Al22OO33, kubnog , kubnog nitrida boranitrida bora ili ili dijamantadijamanta..




TvrdiTvrdi metalimetali se se koristekoriste zaza izraduizradu strugarskihstrugarskih noževanoževa, , čeonihčeonih glodalaglodala i i slsl., ., alataalata kojikojipretežnopretežno raderade u u uslovimauslovima neprekidnogneprekidnog rezanjarezanja. . Tvrdi metali su fizičko Tvrdi metali su fizičko -- metalurška smeša tvrdihmetalurška smeša tvrdih (osnovni materijal tipa karbida (osnovni materijal tipa karbida WC, TiC, TaC, NbC, ...) WC, TiC, TaC, NbC, ...) i žilavih komponenti i žilavih komponenti -- vezivnog materijalavezivnog materijala (metali Co, Ni, (metali Co, Ni, ...). ...). Tvrde metale odlikuju visoka postojanost i tvrdoća na povišenim Tvrde metale odlikuju visoka postojanost i tvrdoća na povišenim temperaturama (i temperaturama (i do 1250do 1250ooC), što obezbeđuje povećanje brzine rezanja i proizvodnosti. MeđC), što obezbeđuje povećanje brzine rezanja i proizvodnosti. Međutim, utim, manja žilavost dovodi do smanjenja otpornosti na udarna manja žilavost dovodi do smanjenja otpornosti na udarna -- dinamička opterećenja. dinamička opterećenja. Prema sadržaju volfram Prema sadržaju volfram -- karbida WC razlikuju se:karbida WC razlikuju se:

tvrdi metali sa velikim sadržajem WC i neznatnim dodatkom ostalitvrdi metali sa velikim sadržajem WC i neznatnim dodatkom ostalih h karbida TiC, TaC. karbida TiC, TaC. Namenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala, kada seNamenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala, kada seformira kidana strugotina iformira kidana strugotina itvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa povećanim sadržajem TiC itvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa povećanim sadržajem TiC i TaC).TaC).Namenjeni su obradi žilavih materijala, kada se formira neprekidNamenjeni su obradi žilavih materijala, kada se formira neprekidnanastrugotina.strugotina.

Prema ISO standardima oznaka tvrdog metala sadrži:Prema ISO standardima oznaka tvrdog metala sadrži:slovnislovni iibrojnibrojni deodeo..

22




SlovniSlovni deodeo oznakeoznake ukazujeukazuje nana grupugrupu tvrdihtvrdih metalametala. . TTri gruperi grupe TM suTM su::oo grupa P (plava)grupa P (plava) -- namenjena obradi čelika, čeličnog i temper liva,namenjena obradi čelika, čeličnog i temper liva,oo grupa M (žuta)grupa M (žuta) -- namenjena obradi čelika, čeličnog, temper i sivog liva inamenjena obradi čelika, čeličnog, temper i sivog liva ioo grupa K (crvena)grupa K (crvena) -- namenjena obradi krtih materijala.namenjena obradi krtih materijala.Brojni deo oznake odreBrojni deo oznake određđuje kvalitet tvrdog metala i sužava oblast primene. uje kvalitet tvrdog metala i sužava oblast primene. TTvrdvrdiimetalmetal, na primer,, na primer, kvaliteta kvaliteta P01 P01 -- P10P10 sese koristi za izradu alata namenjenih završnoj, koristi za izradu alata namenjenih završnoj, a ka kvalitet P20 valitet P20 -- P50 za izradu alata namenjenih gruboj obradiP50 za izradu alata namenjenih gruboj obradi..




Osnovni pravci usavršavanja tvrdih metala su:Osnovni pravci usavršavanja tvrdih metala su:izmena hemijskog sastava, uvoizmena hemijskog sastava, uvođđenjem rutenijuma i stvaranjem novihenjem rutenijuma i stvaranjem novihtvrdih metala tipa TiC tvrdih metala tipa TiC -- NiMo i dr. (CERMET i sl.),NiMo i dr. (CERMET i sl.),primena metalurgije praha,primena metalurgije praha,nanošenje nanošenje različitih tipova prevlaka različitih tipova prevlaka (na(na bazi borida, kubnog nitrida bora bazi borida, kubnog nitrida bora i dijamanta, čime se stvaraju univerzalni višenamenski tvrdi meti dijamanta, čime se stvaraju univerzalni višenamenski tvrdi metali iali irazvoj postupaka prerade i ponovnog oblikovanja razvoj postupaka prerade i ponovnog oblikovanja -- reciklaže tvrdihreciklaže tvrdihmetalametala..

23




Rezna ili alatna keramikaRezna ili alatna keramika ppredstavlja presovani ili sinterovani aluminijum redstavlja presovani ili sinterovani aluminijum -- trioksidtrioksidAlAl22OO33 čistoće 99,98 % čistoće 99,98 % sa vezivnim materijalomsa vezivnim materijalom -- oksidi ili karbidi (SiOoksidi ili karbidi (SiO22, B, B22OO22, , BB44C, TiC,...). Presovanjem i sinterovanjem na temperaturi od 1600 C, TiC,...). Presovanjem i sinterovanjem na temperaturi od 1600 -- 18001800ooC C izraizrađđuju se pločice različitog oblika, koje se isključivo mehanički vuju se pločice različitog oblika, koje se isključivo mehanički vezuju za ezuju za nosač alata.nosač alata.

Rezna keramika se, najčešće, javlja u tri varijante Rezna keramika se, najčešće, javlja u tri varijante -- tipa kao:tipa kao:oo mineralna (čista ili oksidna) keramika,mineralna (čista ili oksidna) keramika,oo mešanamešana ((oksidnooksidno -- karbidnakarbidna) ) keramikakeramika iioo silicijumnitridnasilicijumnitridna keramikakeramika..

Supertvrdi alatni materijaliSupertvrdi alatni materijali su:su:prirodniprirodni dijamantdijamant,,kubnikubni nitridnitrid borabora -- CBN (CBN (borozanborozan i i elborelbor) i) isintetičkisintetički dijamantdijamant -- PKD.PKD.

OdlikujuOdlikuju se se vrlovrlo visokomvisokom tvrdoćomtvrdoćom i i otpornošćuotpornošću nana habanjehabanje, , niskomniskom žilavošćužilavošću i i otpornošćuotpornošću nana dinamičkadinamička opterećenjaopterećenja..




PrirodniPrirodni dijamantdijamant se se koristikoristi u u oblikuobliku monokristalamonokristala kojikoji se se mehaničkimehanički vezujuvezuju zaza nosačnosačalataalata. .

Kubni nitrid bora CBNKubni nitrid bora CBN se dobija sinterovanjem nitrida bora na vrlo visokim se dobija sinterovanjem nitrida bora na vrlo visokim temperaturama i pritiscima. Široko se koristi za izradu tocila itemperaturama i pritiscima. Široko se koristi za izradu tocila i alata za obradu alata za obradu kaljenih čelika struganjem i glodanjem, umesto brušenja. kaljenih čelika struganjem i glodanjem, umesto brušenja. OsnovneOsnovne tipovitipovi kubnogkubnognitridanitrida borabora susu::

elborelbor iiborozanborozan..

ElborElbor se dobija sinterovanjem nitrida bora u specijalnim uslovima.se dobija sinterovanjem nitrida bora u specijalnim uslovima.BorozanBorozan je supertvrdi materijal na bazi jedinjenja bora (40 % B) i azotje supertvrdi materijal na bazi jedinjenja bora (40 % B) i azota (50% N), uz a (50% N), uz

dodatak odgovarajućih legirajućih elemenata.dodatak odgovarajućih legirajućih elemenata.

Sintetički dijamant PKDSintetički dijamant PKD se dobija sinterovanjem finog praha dijamanta, uz dodatak se dobija sinterovanjem finog praha dijamanta, uz dodatak vezivnog sredstva (kobalta), na vrlo visokim temperaturama i privezivnog sredstva (kobalta), na vrlo visokim temperaturama i pritiscima.tiscima.

24



PRIBORI U OMR PRIBORI U OMR -- Uloga i klasifikacijaUloga i klasifikacija

Pribori su dopunski urePribori su dopunski uređđaji pri obradi, montaži i kontroli delova, sklopova i aji pri obradi, montaži i kontroli delova, sklopova i proizvoda. Pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmproizvoda. Pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata. U eta obrade i alata. U mnogim slučajevima obezbeđuju i potrebno vođenje alata u odnosu mnogim slučajevima obezbeđuju i potrebno vođenje alata u odnosu na predmet na predmet obrade. Prema nameni dele se na:obrade. Prema nameni dele se na:

univerzalne iuniverzalne ispecijalne.specijalne.

Univerzalni priboriUniverzalni pribori su namenjeni obradi različitih pripremaka. Predstavljaju su namenjeni obradi različitih pripremaka. Predstavljaju standardni pribor svake alatne mašine.standardni pribor svake alatne mašine.

Specijalni priboriSpecijalni pribori su namenjeni obradi odre su namenjeni obradi određđenih pripremaka ili izvoenih pripremaka ili izvođđenju enju odreodređđenih operacija obrade na jednom ili više delova.enih operacija obrade na jednom ili više delova.



Univerzalni stezni priboriUniverzalni stezni pribori

Univerzalni ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinaUniverzalni ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinačnoj i maloserijskoj čnoj i maloserijskoj proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata rproizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata različitih oblika i azličitih oblika i dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: univerzalna glave za stezanje, šiljci, univerzalna glave za stezanje, šiljci, univerzalni stezač za alate sa cilindričnom drškom, brzi stezač univerzalni stezač za alate sa cilindričnom drškom, brzi stezač za alate sa za alate sa cilindričnom drškom, mašinske stege, obrtni stolovi, trnovi (vracilindričnom drškom, mašinske stege, obrtni stolovi, trnovi (vratila), odstojni tila), odstojni prstenovi, obrtni prstenovi, stezne čaure, elastičneprstenovi, obrtni prstenovi, stezne čaure, elastične stezne čaure, magnetne ploče i sl.stezne čaure, magnetne ploče i sl.Univerzalni pribori su najčešće i standardizovani, pa se nazivajUniverzalni pribori su najčešće i standardizovani, pa se nazivaju i u i standardnim standardnim priborima alatnih mašinapriborima alatnih mašina (isporučuju se uz mašinu).(isporučuju se uz mašinu).

25






Univerzalni stezni priboriUniverzalni stezni pribori -- šiljcišiljci

26







27






Specijalni priboriSpecijalni pribori

Specijalni pribori ili pomoćni pribori se, prvenstveno, koriste u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Sastoje se od: tela pribora, elemenata za postavljanje (baziranje), mehanizama za pritezanje (stezanje) i elemenata za povezivanje (čivije, zavrtnjevi i sl.).

28




Telo priboraTelo pribora objedinjuje sve elemente pribora i prihvata sile i otpore rezanobjedinjuje sve elemente pribora i prihvata sile i otpore rezanja. ja. EElementi za oslanjanjelementi za oslanjanje obezbeobezbeđđuju baziranje i oslanjanje predmeta obrade. Kao uju baziranje i oslanjanje predmeta obrade. Kao elementi se koriste: elementi se koriste: osloncoslonci i ((kruti, podešljivi kruti, podešljivi ii samopodešljivisamopodešljivi)), , čepovi za centriranječepovi za centriranje iiprizmeprizme. Od . Od krutih oslonacakrutih oslonaca primenjuje se primenjuje se čepovičepovi i i letveletve..




29




Mehanizmi za pritezanjeMehanizmi za pritezanje pribora obezbe pribora obezbeđđuju uju potpuni kontakt predmeta obrade i elemenata potpuni kontakt predmeta obrade i elemenata za oslanjanje, sprečavajući pomeranje i za oslanjanje, sprečavajući pomeranje i vibracije predmeta obrade u toku procesa vibracije predmeta obrade u toku procesa rezanja. U zavisnosti od principa dejstva rezanja. U zavisnosti od principa dejstva (formiranja sile stezanja) mehanizmi za (formiranja sile stezanja) mehanizmi za pritezanje, a i pribori u celini, se dele na pritezanje, a i pribori u celini, se dele na mehaničke, pneumatske, hidrauličnemehaničke, pneumatske, hidraulične i i kombinovanekombinovane, , mada se sreću imada se sreću iopružnomehanički, opružnohidraulični, opružnomehanički, opružnohidraulični, elektromagnetni, vakumskielektromagnetni, vakumski ii elektromehaničkielektromehanički..



MERNI PRIBORI ili MERILA MERNI PRIBORI ili MERILA ––Osnovi merenja i kontroleOsnovi merenja i kontrole

Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO 9001: 2001 ISO 9001: 2001 (standardima (standardima QMS)QMS) tehnitehniččka kontrola kvaliteta izrade proizvoda (merenje, ka kontrola kvaliteta izrade proizvoda (merenje, kontrolisanje i ispitivanje) obuhvata, ikontrolisanje i ispitivanje) obuhvata, izmezmeđđu ostalog, i kontrolu:u ostalog, i kontrolu:1.1. kvalitetakvaliteta izradeizrade proizvodaproizvoda ii2.2. sposobnostisposobnosti tehnolotehnološškihkih procesaprocesa i i proizvodneproizvodne opremeopreme..

KontrolaKontrola kvalitetakvaliteta izradeizrade proizvodaproizvoda jeje proveraprovera stepenastepena bliskostibliskosti -- ″″poklapanjapoklapanja″″pokazateljapokazatelja kvalitetakvaliteta izradeizrade sasa zahtevimazahtevima definisanimdefinisanim konstruktivnokonstruktivno -- tehnolotehnološškomkomdokumentacijomdokumentacijom..

Kontrola sposobnosti tehnoloKontrola sposobnosti tehnološških procesakih procesa (proizvodne opreme) podrazumeva (proizvodne opreme) podrazumeva identifikovanje:identifikovanje:»» indeksaindeksa potencijalapotencijala ((preciznostipreciznosti):): 33,1

TTC

pp ≥=

33,1T

2Cp

pk ≥⋅

=∆

» indeksa sposobnosti (tačnosti):

30



Osnovi merenja i kontroleOsnovi merenja i kontrole

T = Xg - Xd, mm - konstruktivnom dokumentacijom propisana tolerancija izrade; Tp = 6 σ, mm - prirodna tolerancija koja se obezbeđuje datim procesom izrade; σ, mm - standardna devijacija rasipanja rezultata merenja .

2n

1ii )XX(

n1∑

=

−=σ

∑=

⋅=n

1iiX

n1X



Merenje i kontrolaMerenje i kontrola

MerenjeMerenje je eksperimentalnoje eksperimentalno odre određđivanje numeričke vrednosti fizičke veličineivanje numeričke vrednosti fizičke veličine. . Vrednost seVrednost se očitava na očitava na indikatorskoj jedinici indikatorskoj jedinici mernomernogg priborpribora.a.

31



Merenje i kontrolaMerenje i kontrola

KontrolomKontrolom se se utvrutvrđđuje da li seuje da li se kontrolisankontrolisanaa veličinveličina nalazi unutara nalazi unutar propisanihpropisanihodstupanjaodstupanja (tolerantnog polja). (tolerantnog polja). VrednostVrednost kontrolisanekontrolisane veličineveličine jeje odreodređđenaenaatributimaatributima:: u u granicamagranicama,, iznadiznad gornjegornje granicegranice ii ispodispod donjedonje granicegranice..Na osnovu rezultata kontrole delovi se razvrstavaju na Na osnovu rezultata kontrole delovi se razvrstavaju na usaglašeneusaglašene (u granicama)(u granicama) i i neusaglašeneneusaglašene (van granica)(van granica) -- škart i za doraduškart i za doradu..



Sredstva merenja i kontrole Sredstva merenja i kontrole -- merilamerila

Sredstva merenja i kontrole ili Sredstva merenja i kontrole ili merilamerila (oprema za merenje, kontrolisanje i (oprema za merenje, kontrolisanje i ispitivanje prema ispitivanje prema QMS QMS -- standardima) predstavljaju tehničke uređaje namenjene standardima) predstavljaju tehničke uređaje namenjene formiranju merne informacije o izvršenim merenjima i kontrolama.formiranju merne informacije o izvršenim merenjima i kontrolama.

Prema nameniPrema nameni merila se dele na: merila se dele na: etalone, merke, kontrolnike ili tolerancijska etalone, merke, kontrolnike ili tolerancijska merila, univerzalna merna sredstva, merna sredstva specijalne namerila, univerzalna merna sredstva, merna sredstva specijalne namene, kontolne mene, kontolne ureuređđajeaje (poluautomate i automate)(poluautomate i automate) i i merne sistememerne sisteme..

Etaloni (primarni, sekundarni i radni)Etaloni (primarni, sekundarni i radni) su merila i merni pribori kojima se su merila i merni pribori kojima se identifikuje (materijalizuje), čuva i reprodukuje jedinica mere identifikuje (materijalizuje), čuva i reprodukuje jedinica mere neke fizičke veličine u neke fizičke veličine u odgovarajućem opsegu. Primarni etalon je nacionalni etalon jedinodgovarajućem opsegu. Primarni etalon je nacionalni etalon jedinice mere i nalazi se ice mere i nalazi se u Saveznom zavodu za mere i dragocene metale.u Saveznom zavodu za mere i dragocene metale.

MerkeMerke su mehanička jednostruka (granična merila, šabloni, kalibri i ssu mehanička jednostruka (granična merila, šabloni, kalibri i sl.) ili l.) ili višestruka merila (merni lenjiri, pomična merila, mikrometarska višestruka merila (merni lenjiri, pomična merila, mikrometarska merila i sl.) za merila i sl.) za merenje ili kontrolu jedne ili više vrednosti fizičkih veličina.merenje ili kontrolu jedne ili više vrednosti fizičkih veličina. Granična merilaGranična merila se se razvrstavaju uglavnom na granična merila za dužine i uglove. Za razvrstavaju uglavnom na granična merila za dužine i uglove. Za merenje i kontrolu merenje i kontrolu dužina najčešće se koriste paralelna granična merila dužina najčešće se koriste paralelna granična merila -- PGMPGM..

32



Sredstva merenja i kontroleSredstva merenja i kontrole




Kontrolnici ili tolerancijska merilaKontrolnici ili tolerancijska merila se koriste za kontrolu dimenzijase koriste za kontrolu dimenzija (odstupanja)(odstupanja). . Najpoznatiji kontrolnici su Najpoznatiji kontrolnici su kontrolni čepovikontrolni čepovi i i kontrolne račvekontrolne račve..

33




Univerzalna merna sredstvaUniverzalna merna sredstva su instrumenti i pribori sa indikatorom za očitavanje su instrumenti i pribori sa indikatorom za očitavanje vrednosti mernih veličina u obliku: vrednosti mernih veličina u obliku: skale, brojčanika, štampača, ploteraskale, brojčanika, štampača, plotera ( (ureuređđaja za aja za crtanje dijagramskih zavisnosti) ili crtanje dijagramskih zavisnosti) ili signalizatorasignalizatora ( (ureuređđaja za signalizaciju aja za signalizaciju usaglašenih i neusaglašenih proizvoda). Nezavisno od namene deleusaglašenih i neusaglašenih proizvoda). Nezavisno od namene dele se na: se na: instrumentinstrumentee sa nonijusomsa nonijusom (kljunasta ili pomična merila, univerzalni uglomeri i sl.), (kljunasta ili pomična merila, univerzalni uglomeri i sl.), mikrometarska merila, komparatore, merne mašine, merne projektormikrometarska merila, komparatore, merne mašine, merne projektore i mikroskope, e i mikroskope, interferometre, numerički upravljane merne mašine, mernokontrolninterferometre, numerički upravljane merne mašine, mernokontrolne robotee robote itd.itd.




34







35







MernaMerna sredstvasredstva specijalnespecijalne namenenamene susu merilamerila zaza merenjemerenje i i kontrolukontrolu: : dužinadužina iiuglovauglova, , parametaraparametara hrapavostihrapavosti površinapovršina, , parametaraparametara navojanavoja i i zupčanikazupčanika..

KontrolniKontrolni ureuređđajiaji (kontrolni poluautomati i automati) (kontrolni poluautomati i automati) susu ureuređđajiaji sasa funkcionalnofunkcionalnopovezanipovezanimm mernimernimm sredstavsredstavimima i a i priborpriborimima a zaza merenjmerenjee i i kontrolkontrolu delovau delova složenesloženekonfiguracijekonfiguracije ((blokoviblokovi motoramotora, , kolenastakolenasta vratilavratila itditd.).) ili delova u masovnoj ili delova u masovnoj proizvodnji namenjenih selektivnoj montažiproizvodnji namenjenih selektivnoj montaži..

36



Ispitivanje tipa i pregled merilaIspitivanje tipa i pregled merila

QMSQMS -- insistirainsistira nana poštovanjpoštovanjuu zahtevazahteva zakonskezakonske iliili legalnelegalne metrologijemetrologije kojomkojom se se obezbeobezbeđđujeuje javnajavna garancijagarancija tačnostitačnosti, , preciznostipreciznosti i i pouzdanostipouzdanosti merenjamerenja. . Posebno Posebno značajna oblast legalne metrologije, propisana i nacionalnimznačajna oblast legalne metrologije, propisana i nacionalnim Zakonom o mernim Zakonom o mernim jedinicamajedinicama i merilimai merilima,, je:je:

ispitivanjeispitivanje tipatipa merilamerila iipregledpregled merilamerila..

IspitivanjeIspitivanje tipatipa merilamerila se se izvodiizvodi odod stranestrane ovlašćeneovlašćene organizacijeorganizacije ((ZavodaZavoda zaza mere i mere i dragocenedragocene metalemetale iliili dr.), pre dr.), pre početkapočetka proizvodnjeproizvodnje iliili pre pre uvozauvoza merilamerila. . ObuhvataObuhvata: : redovnaredovna i i dopunskadopunska ispitivanjaispitivanja. . IspitivanjeIspitivanje tipatipa merilamerila se se izvodiizvodi sasa ciljemciljem utvrutvrđđivanjaivanjakarakteristikakarakteristika merilamerila i i njihovenjihove upotrebljivostiupotrebljivosti. . Ukoliko merilo ispunjava propisane Ukoliko merilo ispunjava propisane karakteristike donosi se i izdaje karakteristike donosi se i izdaje rešenje o odobrenju tipa merilarešenje o odobrenju tipa merila. Samo merila sa . Samo merila sa izdatim rešenjem mogu se proizvoditi ili uvoziti.izdatim rešenjem mogu se proizvoditi ili uvoziti.Merila u eksploataciji podležu obaveznom Merila u eksploataciji podležu obaveznom pregledupregledu radi utvr radi utvrđđivanja njihove ivanja njihove ispravnosti. ispravnosti. PregledPregled možemože bitibiti:: prviprvi (pre upotrebe)(pre upotrebe),, periodičniperiodični (u propisanim (u propisanim rokovima)rokovima) i i vanrednivanredni (popravljena ili prepravljena merila)(popravljena ili prepravljena merila)..OsnovniOsnovni ciljcilj pregledapregleda jeje proveraprovera ispravnostiispravnosti i i utvrutvrđđivanjeivanje karakteristikakarakteristika merilamerila. . IspravnaIspravna merilamerila se se overavajuoveravaju žigomžigom iliili se se zaza njihnjih izdajeizdaje uverenjeuverenje o o ispravnostiispravnosti merilamerila((atestatest).).

Documents

Sistemi Za Obradu Metala Rezanjem