14 4. . S SI IS ST TE EM MI IK KL LI IM MA AT TI IZ ZA AC CI IJ JE E Klimatizacionopostrojenjejetehnikisistemkojimseuklimatizovanomprostoru postiuiodravajuzahtevanitermikiuslovisredine.Sastojiseiznizaureajaielemenata spojenih u jednu funkcionalnu celinu. Razliiti zahtevi za odravanje unutranje klime u pojedinim objektima (graevinski, tehnoloki.energetski,ekoloki,ekonomski,estetski,...)dovelisudorazvojavelikogbroja klimatizacionih sistema.Svaki od tih sistemaima svoje prednosti i nedostatke, to odreuje njihov domen primene. Sagledavajui sve relevantne parametre, na projektantu je da odabere najracionalnije,ilitanijenajprihvatljivijereenjeudatimuslovima,jerusvojenotehniko reenje je esto stvar kompromisa, a ne rezultat optimizacije koju sprovodi projektant. Podela sistema klimatizacije moe se izvriti prema razliitim kriterijumima: -Prema radnom fluidu -vazduni sistemi (samo vazduh je nosilac toplote do klimatizovanih prostorija) -vazduno-vodeni sistemi -vodeni sistemi NISU pravi sistemi klimatizacije -sa rashladnim fluidom (obino freonom) NISU pravi sistemi klimatizacije -Prema brzini strujanja vazduha kroz kanale -sisteminiskogpritiska(maksimalnabrzinastrujanjavazduhaukanaluje manja od 12 m/s) -sistemi visokog pritiska ( w > 12 m/s moe da ima vrednost 25 do 30 m/s) -Prema broju kanala -jednokanalni -dvokanalni -Prema koliini vazduha -sa konstantnom koliinom vazduha -sa promenljivom koliinom vazduha varijabilni sistemi -Prema broju cevi u sistemu -dvocevni -trocevni -etvorocevni Na slici 1 dat je ematski prikaz osnovnih sistema klimatizacije. Svaki od tih sistema moe se izvesti na razliite naine (podvarijante osnovnih sistema klimatizacije) 2 Slika 1. Klasifikacija klimatizacionih sistema C CE EN NT TR RA AL LN NI IJ JE ED DN NO OK KA AN NA AL LN NI IS SI IS ST TE EM MN NI IS SK KO OG GP PR RI IT TI IS SK KA AS SA A K KO ON NS ST TA AN NT TN NO OM M K KO OL LI I I IN NO OM MV VA AZ ZD DU UH HA A Ovoje osnovni i najjednostavniji sistemklimatizacije. Toje istovazdunisistem radni fluid je samo vazduh. Vazduh se priprema na jednom mestu, u centralnoj klima komori, azatimsekrozrazvodnekanaledovodiuprostorijekojetrebaklimatizovati.Akose zanemarihlaenje/zagrevanjevazduhaprirazvoenjukanalskommreom,usveprostorije dolazi pripremljeni vazduh istih parametara (temperatura, vlanost vazduha). Uklimakomoriseuvekpripremakonstantnakoliinavazduha,priemujejedino mogue menjati odnos izmeu koliine sveeg i recirkulisanog vazduha. aluzine otpadnog i sveegvazduhasuuvekuistompoloaju,arecirkulacionivazduhjedopunadoukupne koliine vazduha, koja ostaje konstantna. Naslici2prikazanajeemajedneklimakomore.Tojejednoodmoguih,kodnas estoprimenjivanihsistemaklimatizacije.Inae,moguasuidrugareenjacentralnog jednokanalnogsistema.FilterklaseEU-2doEU-5preiavavazduhzaubacivanjeu klimatizovane prostorije, a u isto vreme i titi elemente klima komore od zaprljanja. Grejajepodeljennapredgrejaidogrejaipovezannarazdelniktoplevode.Ovo reenjejeuobiajenokadasevlaenjevazduhaostvarujemaglenomkomorom.Kadase vlaenjevazduhavriparnimovlaivaem,ilisevazduhuoptenevlai,dovoljanjejedan grejauklimakomori.Hladnjakimafunkcijuhlaenjaisuenjavazduhaipovezanjesa rashladnim agregatom, odnosno razdelnikom hladne vode. 3 DP DPRKM F PG HLMKDG V1PVUVTunOdVOtVDPovrvsvRVTunHletizimiSVV2123 4 7 5682 Slika 2. ema klima komore centralnog jednokanalnog sistema SV sve vazduhT - termometar KM komora za meanjeH - higrostat F - filterV2 odsisni (odvodni) ventilator PG predgrejaOdV odvodni vazduh HL hladnjakOtV otpadni vazduh MK maglena komorarv aluzina recirkulacionog vazduha DG dogrejasv aluzina sveeg vazduha V1 ubacni (potisni) ventilatorov aluzina otpadnog vazduha PV pripremljen vazduhDP diferencijalni presostat UV ubacni (dovodni) vazduhRV recirkulacioni (opticajni) vazduh Stanja vazduha: zima leto U zimskom periodu, sve vazduh stanja 1 adijabatski se mea u komori za meanje sa recirkulacionim vazduhom stanja 2 (slika 3). Meavina stanja 3 zagreva se u predgrejau do stanja4,azatimvlaiumaglenojkomoridostanja5.Uzimskomreimuradahladnjakje vanfunkcije.Ovlaenivazduhseudogrejauzagrevadostanja6kojepredstavlja pripremljenivazduh,iukolikojekanalskamrearelativnokratka,ondajetouistovremei stanje ubacnog vazduha (vazduha koji se uvodi u klimatizovanu prostoriju). 4U letnjem periodu,meavina sveeg i recirkulisanog vazduha stanja 3 hladi se i sui (vazduhseodvlauje)uhladnjakuijajetemperaturapovrinetphdostanja7.Vazduhse zagrevaudogrejaudopotrebnetemperatureubacnogvazduha(stanje8).Vazduhse pothlaujeuhladnjakudabiseodvelapotrebnakoliinavlage.Ovoreenjeseprimenjuje kada je potrebnastriktna regulacijavlage uletnjem reimu.U letnjemperiodu, predgrejai maglena komora su van funkcije. Priprema vazduha u h x dijagramu zimaleto hx154263hx13287tph Slika 3. Proces pripreme vazduha u zimskom i letnjem periodu Regulisanje elemenata u klima komori Predgrejaseuobiajenoregulieprekotemperaturetakerose(termostatse postavljanaizlazuizmaglenekomore).Predgrejasedimenzioniepremaprojektnim uslovima (sve vazduh stanja S, a zagrevanje u predgrejau od stanja meavine M do take P na entalpiji adijabatskog vlaenja po liniji hp = const).Kadasestanjespoljnjegvazduhapromeni(stanjeSnaslici4)meavinaprelaziu stanjeMiprinepromenjenomprotokuitemperaturivodenaulazuupredgreja,stanje vazduha na izlazu iz predgrejaa je P. Posle vlaenja temperatura vazduha je tv (stanjeV) i termostat iza maglene komore (slika 2) utvruje da je temperatura posle vlaenja via odhxSS'M'P'V'VPDUhpMP'' Slika 4 Regulacija predgrejaa preko temperature take rose 5zadate(eljene,postavne)vrednostitv.Termostataljesignalelektromotornompokretau trokrakogventiladasmanjiprotokvodeizrazdelnikatoplevode(aproporcionalnopovea protok povratne vode iz predgrejaa) ime se sniava temperatura na ulazu u predgreja sve dok se na izlazu iz maglene komore ne dobije zasien vazduh temperature tv, odnosno stanja V. Regulisanje dogrejaa i hladnjaka je prema temperaturi vazduha u prostoriji. ee se meri temperatura vazduha u odvodnom kanalu, jer realnije reprezentuje termiko stanje u prostoriji. Postojiviemoguihnainazaregulisanjealuzina.Signalizavoenjepokretaa aluzina mogu se dobiti na osnovu sledeih kriterijuma: 1.Konstantna temperatura meavine (termostat na izlazu iz komore za meanje) 2.Zavisnostkoliinesveegvazduhaodspoljnetemperaturetrapeznidijagram otvaranja aluzina (postoji i senzor spoljanje temperature) 3.Koliina sveeg vazduha se odreuje u zavisnosti od temperature spoljnjeg vazduha i temperatureodvodnogvazduhatakodasetroinajmanjeenergijezazagrevanjeili hlaenjevazduhauklimakomori(procesorskajedinicaodreujeoptimalanpoloaj aluzina). 4.Entalpijskoregulisanjeslinokao3.srazlikomtose,osimtemperature,merii vlanost vazduha, pa se troi najmanje energije za pripremu vazduha. Okofilterasepostavljadiferencijalnipresostat,kojimeripadpritiskaikadase dostigne odreena vrednost koju propisuje proizvoa filtera, signalizira se da treba zameniti ili oistiti zaprljani filter. Diferencijalni presostat je postavljen i oko ventilatora, i on pokazuje indikaciju rada ventilatora. Pumpa maglene komore povezana je sa higrostatom (meri vlanost) u prostoriji ili u kanalu odvodnog vazduha i poredi je sa zadatom vrednou. Prednosti centralnih jednokanalnih sistema: -najmanje sloen sistem -investiciono najjeftiniji, relativno niski eksploatacioni trokovi -mogua kombinacija sa radijatorskim grejanjem Nedostaci: -nema individualne, lokalne regulacije -radi sa velikim koliinama vazduha Ovojesistemkojiseupraksinajeekoristi.Primenjujesekadaprostorijeimaju slinudinamikupromenetoplotnogoptereenja(obinokadajevelikiuticajspoljanjih,a relativnomaliunutranjihdobitakatoplote).Naravno,primenjujeseuvekkadaseradio jednoj velikoj prostoriji (sportska dvorana, hala, magacin i sl.). 6UTEDA ENERGIJE U KLIMATIZACIONIM SISTEMIMA Klimatizacionapostrojenjasuvelikipotroaienergije.Posleenergetskihkriza sedamdesetihgodinaprologveka,ciljjedaseodreenimtehnikimreenjimainainom eksploatacijesistemasmanjispecifinapotronjaenergije(potronjaenergijepom2 klimatizovanogprostora).Natomeseusvetuveomamnogoradiipostiurezultati. Meutim, treba konstatovati da neka reenja (neke mere za smanjenje potronje energije) idu nautrbkomfora(kvalitetavazduha,temperatureuprostorijiidr.),tojeusuprotnostisa osnovnimzadatkomklimatizacije.Praksapokazujedatrebadapostojiimerazatednju energije. Najee koriene mere za energetsku efikasnost klimatizacionih postrojenja su: 1.Korienje recirkulacionog vazduha Ukupnakoliinavazduha UKVobinoseodreujenaosnovutoplotnogoptereenja prostorije dobQ,unaimklimatskimuslovimareenaosnovugubitakatoplote gubQ,dok koliinu sveeg vazduha SVV odreujemo iz uslova ventilacije. Koliina recirkulacionog vazduha: R UK SVV V V = Uvoenjemrecirkulacionogvazduhasmanjujesepotronjaenergijezapripremu klimatizovanogvazduha,naroitokadajespoljnatemperaturabliskaspoljnojprojektnoj temperaturi (slika 5). zima leto hxSMVPDUnP'h

hxtphSUnMh Slika 5. Uteda energije za grejanje i hlaenje korienjem recirkulacionog vazduha 2.Promena odnosa SVRECVV a)Poveavanje udela sveeg vazduha SVV Kao to je prethodno navedeno, u cilju utede energije sistem za klimatizaciju obino radisaminimalnopotrebnomkoliinomsveegvazduha,alinesmetadaseudeosveeg vazduha povea u odreenim situacijama. Kada je spoljna temperatura16 18 C , a objekat trebadasehladizbogunutranjihdobitakatoploteiliSunevogzraenja,racionalnoje poveati udeo sveeg vazduha i time eliminisati potrebu za ukljuivanjem rashladne maine. 7Ovo korienje spoljnjeg vazduha ija je temperatura nia od temperature u objektu naziva se freecooling(unaemjezikukoristesetermini:slobodnohlaenje,besplatnohlaenje,a ako se primenjuje van radnog vremena objekta i nona ventilacija). b)Ukidanje SVV, odnosno privremeni rad samo sa recirkulacionim vazduhom Kodobjekatakojiradesaprekidom(npr.pozorita)posleprekidaradapotrebnoje uzgrevanje(ilipothlaivanje)objekta,itosemoeuraditisarecirkulisanimvazduhom.Pre poetkaulaskaljudiuobjekat,sistemklimatizacijeprebacujeseuradsapotrebnom koliinom sveeg vazduha. 3.Dozvoljena vea tolerancija unutranje temperature i vlanosti Zimi je uobiajeno u klimatizovanim prostorima: 22 1 21 23unzt C C = U cilju tednje energije sve ee se dozvoljava vei opseg varijacije unutranje temperaturame:22 2 20 24unzt C C = Sauobiajenomautomatikomkojasekoristiuklimapostrojenjima,mogueje temperaturuodravatiuniemopsegudozvoljenihvarijacija.Sasvakimstepenomnie temperatureuzimskomperiodu,unaimklimatskimuslovimaostvarujeseutedaenergije od priblino 6%. Slino se dogaa i leti: 26 1unlt C = a sve ee se dozvoljava26 2unlt C = Jojeveiuticajodstupanjarelativnevlanostivazduhanapotronjuenergije. Nekada je zahtevana vlanost vazduha bila50 5% 45 55% = = to je relativno teko odravati s maglenom komorom (lake je parnim ovlaivaima). Kasnijesetajuslovpromeniona50 10% = ,dokjedanas50 20% = ,avrlo esto se i ne zadaje minimalna vlanost vazduha u zimskom periodu. Saspektatermikeugodnosti,zaovekajeprijatnijedajeuprostorijizimivia relativna vlanost a leti nia, dok je sa energetskog stanovnita povoljnije obrnuto (slika 6). Zima: -doputamo niu vlanost u prostoriji stanje NU ' -ubacuje se vazduh stanjaD' zagrejan u dogrejau-dovoljno je zagrejati vazduh u predgrejau do stanjaP' (umesto do P) utedah ALeto: -danas se vazduh vie ne sui pa dogreva, ve se proces zaustavlja u stanju bU ', usled ega se poviava relativna vlanost u prostoriji, ali se ostvaruje uteda i u grejau i u hladnjaku - Gh Ai Hh A . Stanje vazduha u prostoriji se pomera sa Un na NU ' 8zimaleto hxSMVPDUnP'hUn'D'V'50%40% hxtphhGSMHUbhHUb'UnUn'50%60% Slika 6. Uteda energije pri odstupanju relativne vlanosti vazduha 4. Korienje otpadne toplote Kadaiznekograzloganemoedaseradisarecirkulacionimvazduhom,toplota sadranauotpadnomvazduhumoeseiskoristitizazagrevanje/hlaenjesveegvazduha pomou nekog razmenjivaa toplote: a) Rekuperativni ploasti razmenjiva toplote sa unakrsnim strujanjem U zimskom periodu sve vazduh se greje na osnovu hlaenja odvodnog vazduha ija jetemperaturajednakatemperaturivazduhauklimatizovanojprostoriji.Uletnjemperiodu spoljnivazduhsehladinaraunzagrevanjaodvodnogvazduha.Svevazduhprimasamo suvu toplotu, dok se odvodnom vazduhu moe u zimskom periodu pored suve oduzeti i deo latentne toplote. Klimakomorazapripremuklimatizovanogvazduhaiodsisnakomoramorajuse postavitijednanadrugukakobisemogaougraditiploastirazmenjivatoplote.Ispred razmenjivaa toplote ugrauje se filter kako se uzani prostori izmeu ploa RT ne bi zaprljali izaepili.Pridimenzionisanjuventilatorauklimakomoramamoraseuzetiuobziripad pritiska u ploastom RT. SV OdVOtVRTklima komora zaodsisni vazduhklima komora zapripremni vazduh Slika 7. Uteda energije korienjem rekuperativnog ploastog RT 9b)Regenerativni rotacioni razmenjiva toplote Uzimskomperiodu,topaoodvodnivazduhstrujikrozsaeizraenoobinood aluminijumske folije i zagreva ga. Kada usled rotiranja taj deo razmenjivaa toplote dospe u struju hladnog sveeg vazduha, toplota prelazi sa saa RT na sve vazduh i zagreva ga. Ovim ureajem moe da se iskoristi suva toplota, ali ako jesae premazano higroskopnim slojem moedasevratideoisuveilatentnetoplote,imesepostieboljistepeniskorienja otpadnetoplote.UletnjemperioduodvodnivazduhhladisaeRT,kojekadadoeustruju sveeg vazduha prima toplotu i time hladi spoljni vazduh pre ulaska u klima komoru. SVOdVOtVklima komora zaodsisni vazduhklima komora zapripremni vazduh Slika 8. Primena regenerativnog rotacionog RT Ovaj tip razmenjivaa toplote ima izvanredan stepen iskorienja toplote iz otpadnog vazduhaoko90%.Unekimsituacijamaproblemmoedabude,kaoiuprethodnom sluaju,tootpadnivazduhmoradasedovededomainskesale,jerklimakomoraza pripremuvazduhaiodsisnakomoramorajudabudusmetenejednaporeddruge.Takoe, zbog dodatnog pada pritiska u razmenjivau toplote, ventilatori moraju da imaju vei napor, a time i poveanu potronju elektrine energije. c)Razmenjivai toplote sa glikolom OdVOtVSV Slika 9. Razmenjivai toplote sa glikolom 10Kadajetehnikitekoizvodljivodaseotpadnivazduhpreizbacivanjauatmosferu dovededomainskesale,uciljukorienjaotpadnetoploteprimenjujesereenjesadva razmenjivaa toplote spojena cevovodom. U zimskom periodu jedan RT oduzima toplotu od odvodnog vazduha, a drugi tu toplotu prenosi na sve vazduh pre ulaska u klima komoru. S obzirom da temperatura spoljnjeg vazduhamoe biti ispod 0oC, u cilju zatite instalacije od zamrzavanjauinstalacijiseumestovodeobinokoristimeavinavodeiglikola.Uletnjem periodu, toplota se oduzima sveem vazduhu i drugim RT predaje odvodnom. Stepen rekuperacije toplote iz otpadnog vazduha je oko 50%. d)Toplotna cev Iuovomsluajuodvodniisvevazduhmorajudasedoveduuneposrednublizinu, odnosno klima komora za pripremu vazduha i odsisna komora moraju biti jedna pored druge. Toplotnacevsedelomnalaziujednoj,adelomudrugojkomori.Ucevisenalazilako isparljiva tenost. -Zimi topli odvodni vazduh dovodi do isparavanja tenosti, koja kao laka odlazi u gornji deo cevi, dok hladni sve vazduh kondenzuje tu paru i nastala tenost se pod uticajem gravitacije sputa u donji deo toplotne cevi. -Stepen iskorienja >50% SVOdVOtV Slika 10. Korienjeotpadne toplote pomou toplotne cevi 115 5. . Z ZO ON NS SK KI I S SI IS ST TE EM MI I Primenjujusekadaprostorijeimajurazliitudinamikutoplotnogoptereenja. Toplotno optereenje razliito varira i nije mogua centralna regulacija. Vazduh se zajedniki obraujedoodreenognivoa,afinalnapripremavazduhavrisepojedinanoprema potrebama svake zone (jedna iligrupa slinih prostorija). U praksi se mogu sresti tri osnovne varijante zonskih sistema: - sa zonskim dogrejaima - sa viezonskom komorom - sa zonskim potkomorama Sve su to vazduni sistemi niskog pritiska sa konstantnom koliinom vazduha. S SI IS ST TE EM M S SA A Z ZO ON NS SK KI IM M D DO OG GR RE EJ JA A I IM MA A Ovajsistemjevrlosliancentralnomsistemuklimatizacije,samotojedogrevanje vazduha po zonama uz zonsku regulaciju (slika 11) . DP DPRKM F PG HLMKDG V1PVZDG2TunOdV OtVDPovrvsvRVT2SVTT1ZDG1zona 2zona 1 Slika 11. ema jednokanalnog sistema sa zonskim dogrejaima Zajednika priprema vazduha: -stanje Un vazduh u prostoriji -stanje M iza mene komore -stanje D ako postoji dogreja u klima komori, a ako nema dogrejaa vazduh stanja V ulazi u zonske dogrejae. 12Boljejekadapostojidogrejaukomorizazajednikupripremuvazduha,jerako vazduh stanja V zimi prolazi kroz kanale koji se vode kroz negrejanje prostore, moe doi do kondenzacije. Zimiovajsistemsasvimdobrofunkcionie(nemagubitakakodstepenastog zagrevanja),doksuletivelikigubicienergijezbogpothlaivanjaidogrevanjavazduhado temperaturezazone.Letisevazduhprvohladi(dostanjaH),pazatimdogrevado odgovarajue temperature za svaku zonu, i time troi vie energije. Priprema vazduha u h x dijagramu: zimaleto hxSMVPDUnUb2Ub1

hxtphSMUnUb2Ub1H Slika 12. Proces pripreme vazduha u zimskom i letnjem periodu Automatika je slina kao kod jednokanalnih sistema: -aluzine mogu da se vode prema jednom od 4 kriterijuma -filter presostat za registrovanje zaprljanja -ventilator presostat za indikaciju rada -predgreja preko temperature take rose -hladnjak i dogreja prema temperaturi u kanalut const = Regulacijutemperatureusvakojzonipreuzimatermostatuzoni(ilijoboljepreko temperaturevazduhauodvodnomkanalu)kojidelujenaelektromotornipogontrokrakog ventila ispred zonskog dogrejaa ZDG. Ekonominijipogonuletnjemperiodumoguejeostvaritiukolikoimamosenzore spoljnetemperature,senzoretemperatureuprostorijamaimikroprocesorskujedinicu(slika 13). 13hxtphSMUnUb2Ub1H Slika 13. Ekonominiji proces pripreme vazduha u letnjem periodu Nedostaci sistema sa zonskim dogrejaima: -nijeekonomiansistemakotrebadugodaradiureimuhlaenja,zboggubitaka usled pothlaivanja pa dogrevanja -loa kontrola relativne vlanosti vazduha u prostoriji -javlja se problemmeanjamirisa, ukoliko npr. u zoni 1 nije dozvoljeno puenje,a u zoni 2 jeste. S SI IS ST TE EM M S SA A V VI I E EZ ZO ON NS SK KO OM M K KO OM MO OR RO OM M DP DPRKM F PGMKV1OdVOtVDPovrvsvRVSVT1zona 1zona 2T2T3zona 3V2SMUnP VD H Slika 14. ema sistema sa viezonskom komorom Proces hlaenja prekidamo ustanju Ub1, takodazatuzonunemamogubitke meenja(nemapothlaivanjapa dogrevanja),aza ostalezoneje potrebno manjedogrevanjenegokadbihlaenje ilo do stanja H.14Klimakomoraimaviekanalskihprikljuaka(izlazaizKK).Usvakomsenalazi grejaihladnjak,takodasvakazonaimasvojgrejaihladnjak(slika14).Ovisistemi predstavljaju preteu dvokanalnih sistema. Akoziminijepotrebnomaksimalnozagrevanjeuzoni,deovazduhaprelazipreko hladnjakakojineradi,akadajepotrbnomaksimalnozagrevanjealuzinahladnjakaje zatvorena,aaluzinazonskogdogrejaapotpunootvorena.Slino,akojeletimaksimalno toplotno optereenje, aluzine grejaa su zatvorene, a aluzine hladnjaka potpuno otvorene. Priprema vazduha u h x dijagramu: hxSMVPDUnUb1'Ub1" Slika 15. Proces pripreme vazduha u zimskom periodu hxtphSMUnHUb1'Ub1" Slika 16. Proces pripreme vazduha u letnjem periodu Automatika: -aluzine se vode prema jednom od 4 kriterijuma -filter presostat za registrovanje zaprljanja -ventilator presostat za indikaciju rada -predgreja preko temperature take rose Svaka zona ima nezavisno regulisanje: -regulacija sa vazdune strane (najee) termostat T1 deluje na poloaj aluzina -regulacija sa vodene strane (promenom temperature ili protoka vode) -kombinovana regulacija (gruba sa vodene strane, fina sa vazdune) Stanje D odgovara projektnim uslovima kada ukupnakoliinavazduhaprolazikrozzonski dogreja. Zablaeuslove,deovazduhastanjaV prelaziprekohladnjaka(kaoobilaznim vodom), pa se meanjem sa vazduhom koji je proaokrozdogrejadobijavazduhstanja Ub1', Ub1'',... Stanje H odgovara projektnim uslovima kada ukupnakoliinavazduhaprolazikrozzonski hladnjak. Zablaeuslove,deovazduhastanjaM prelaziprekogrejaa(kojijevanfunkcije), pasemeanjemdobijavazduhstanjaUb1', Ub1'',... 15Prednosti sistema sa viezonskom komorom: -dobar sistem sa aspekta lokalnog regulisanja-fleksibilan u pogonu zone mogu da imaju razliitu dinamiku toplotnog optereenja-nema energetskih gubitaka nema meanja toplog i hladnog vazduha Nedostaci: -zahteva vie prostora u mainskoj sali -zahteva vie automatike-nije pogodan za primenu ako jednu zonu treba grejati, a drugu hladiti. S SI IS ST TE EM M S SA A Z ZO ON NS SK KI IM M P PO OT TK KO OM MO OR RA AM MA A Uzajednikoj(centralnoj)klimakomoripripremasesamosvevazduha,kojise razvodidosvakezonskepotkomoreukojojsemeasarecirkulacionimvazduhomipo potrebitermikiobrauje(slika17).Izsvakezone,deovazduhasevraauzonsku potkomoru kao recirkulacioni vazduh, a deo se izbacuje u atmosferu kao otpadni. DP DPF GR HLMKDG V1PVOtVDPsvSVDP DPFGR HLVz2rvpvTz2RVz2DP DPFGR HLVz1rvpvTz1RVz1zona 2zona 1TSP V D H Slika 17. ema sistema sa zonskim potkomorama aluzinasveegvazduhaucentralnojklimakomorijestalnootvorena.Sluida zatvori dovod vazduha samo u ekscesnim situacijama. aluzinarecirkulacionogvazduhaimafiksnipoloajunormalnomreimurada. Postoji mogunost zatvaranja dovoda sveeg vazduha u periodu uzgrevanja zone. Ovaj sistem ima sve mogunosti kao i sistem sa viezonskom komorom, ali i niz prednosti:-moe se ostvariti da se jedna zona greje, a druga hladi -nema meanja vazduha izmeu zona znaajno na primer u farmaceutskoj industriji (ne prenosi se zagaenje) 16-primarna komora radi sa manjom koliinom vazduha pa je manjih dimenzija, a manji je i popreni presek kanala za vazduh, ali je zato potreban dodatni prostor za smetaj zonskih potkomora. Priprema vazduha u h x dijagramu: zimaleto hxSMVPDUn1Ub1 hxtphSUn1HUb1tphz1M Slika 18. Proces pripreme vazduha u zimskom i letnjem periodu 176 6. . S SI IS ST TE EM MI I V VI IS SO OK KO OG G P PR RI IT TI IS SK KA A Tosusistemiukojimajebrzinavazduhabarujednojdeonicikanala 12 w m s > ,a najee su brzine u glavnom kanalu 25 30 m s . Prednosti: -veabrzinastrujanjavazduhamanjipoprenipresekkanala,tojeposebno znaajnokodvelikihposlovnihobjekatasamnogostaklenihpovrina,ukojimaje teko pronai prostor za voenje kanala Nedostaci: -zbog vee brzine strujanja vazduhavei pad pritiska vei ventilator vea potronja energije vei pogonski trokovi -velika brzina strujanja vea buka Jednokanalni sistemi visokog pritiska mogu biti: -sa konstantnom koliinom vazduha -sa promenljivom koliinom vazduha S SI IS ST TE EM MI I V VI IS SO OK KO OG G P PR RI IT TI IS SK KA A S SA A K KO ON NS ST TA AN NT TN NO OM M K KO OL LI I I IN NO OM M V VA AZ ZD DU UH HA A Ovi sistemi su u sutini isti kao centralni jednokanalani sistemi niskog pritiska, samo tozbogveebrzinestrujanjavazduhaukanalimapadpritiskajevei,paseugrauje ventilator veeg napora. Kod sistema niskog pritiska vazduh se u prostoriju obino ubacuje kroz anemostate ili reetke, dok se kod sistema visokog pritiska ubacuje kroz kutije za rastereenje (rasteretne kutije slika 19). 1324 Slika 19. Kutija za rastereenje Kutijazarastereenjeobezbeujekonstantanprotokvazduhaizkanalavisokog pritiskakaklimatizovanojprostoriji.Regulatorprotokasaoprugomradibezpomone energije. eljeni protok vazduha, oblik suenja kanala i karakteristike opruge su meusobno 1 zvuna izolacija 2 regulator protoka sa oprugom 3 kanal za dovod klimatizovanog vazduha 4 izlaz vazduha18usaglaeni.Akoseiznekograzlogapritisakukanalupovisi,silapritiskanadonjideo regulatora sabija oprugu i pomera telo regulatora navie ime se smanjuje popreni presek za istrujavanjevazduhaiodravakonstantanprotokvazduha.Kadapritisakukanaluopadne, opruga vraa telo regulatora u donji poloaj. Regulator sa oprugom deluje u velikom opsegu pritiska:200 2000 3%kanp Pa V = A =. Funkcije rasteretne kutije: -sniavanje statikog pritiska -odravanje konstantnog protoka-priguenje buke S SI IS ST TE EM MI I V VI IS SO OK KO OG G P PR RI IT TI IS SK KA A S SA A P PR RO OM ME EN NL LJ JI IV VO OM M K KO OL LI I I IN NO OM M V VA AZ ZD DU UH HA A V VA AR RI IJ JA AB BI IL LN NI IS SI IS ST TE EM MI I V VA AV V ( (V Va ar ri ia ab bl le e A Ai ir r V Vo ol lu um me e) ) Regulacija vazdunih sistema: -kvalitativna regulacijaconst varUBV t = = -kvantitativna regulacijavar constUBV t = = -kvalitativno-kvantitativna regulacijavar varUBt V = =

Samouprojektnimuslovimavarijabilnisistemiradesamaksimalnomkoliinom vazduha, koja je ista kao kod sistema sa konstantnom koliinom vazduha.

Kod sistema sa konstantnom koliinom vazduha imamo dobru distribuciju ubaenog vazduhausvimeksploatacionimuslovima.Pitanjejekakav ebitidometvazdunogmlaza ukolikosmanjimokoliinuubaenogvazduha.Tajproblemsekodvarijabilnihsistema reavaposebnimnainomubacivanjavazduhadunekevrstepovrine,uzkojuvazduh prijanja (lepi se) i tako ima vei domet u prostoriji. Ovaj fenomen naziva se Koanda efekat. Usledtrenja,mlazpovlaimiranokolnivazduhzasobomipoveavasemasa vazduha koja se kree. U gornjoj zoni (neposredno uz tavanicu) javlja se potpritisak u odnosu nadonjuzonumlaza,pasestrujavazduhalepiuztavanicuidometmlazasepoveava. Ova pojava je posebno izraena pri ubacivanju mlaza toplog vazduha u prostoriju. Slika 20. Koanda efekat pri ubacivanju vazduha u blizini tavanice vazduh skree i lepi se uz tavanicu 19DabiseKoandaefekattoboljeiskoristio(jeronomoguavaboljudistribuciju vazduhaiprismanjenomprotoku)koristiseposebanelementzaubacivanjevazduha(slika 20) koji se postavlja u sputenu tavanicu a vazduh ubacuje tangencijalno (du tavanice). Slika 21. Ureaj za ubacivanje vazduha kod varijabilnih sistema Regulator protoka ima telo oblika valjka presvuenog elastinom oblogom. Kada je potrebnodasesmanjiprotokklimatizovanogvazduha,izpneumatskogsistemaregulisanja dovodisevazduhugumenuopnukojaseiriismanjujepoprenipresekzaistrujavanje vazduha iz kanala. Kada je potreban veliki protok Kada je potreban mali protok Slika 22 Regulator protoka u graninim sluajevima Funkcije regulatora protoka: -ubacivanje odreene (promenljive) koliine vazduha-sniavanje statikog pritiska -priguenje buke Regulisanje klima komore: -grejaihladnjaksuvoeniprematemperaturiukanaluubacnogvazduha(te temperatureletnjaizimskamogubitikonstantneilisemenjatizavisnood spoljanje temperature -temperaturauprostorijisereguliepromenomprotokavazduhakojiseubacujeu svaku klimatizovanu prostoriju -tangencijalno ubacivanje vazduha omoguava Koanda efekat 20 Prednosti varijabilnih sistema: -najmanjiinvesticionitrokovi(uodnosunasistemeklimatizacijesalokalnim regluisanjem) -najmanjieksploatacionitrokovi(u odnosunavazdunesisteme)najmanjiutroak elektrine energije za pogon ventilatora Nedostaci: -loija raspodela vazduha pri smanjenom protoku vazduha. To se delimino koriguje primenom kvalitativno-kvantitativne regulacije (u letnjem periodu temperatura ubacnog vazduha se poviava kako bi se protok manje smanjivao).