SIRENJE PUSTINJA•Približno jednu trećinu Zemljinog kopna čine pustinje.•Pustinje su najnegostoljubiviji predeo na Zemlji, bilo

da je riječ o peščanim, kamenim ili hladnim pustinjama.•Zbog ekstremnih promena temperature tokom dana i

noći čini se kako u njima ništa ne može preživeti ili trajno nastaniti.

• Ipak, i u tom surovom predelu postoji život.

Radili: Danilo Markovic, Dusan Turcinovic i Maksim Kadijevic

• Glavni uzroci širenja su prenaseljenost, seča šuma, šumski požari, kultivacija zemljišta i prevelika ispaša.

• Postoji jos nacina sirenja pustinja a jedan od njih su I zamljotresi. Ako se sirenje pustinje ne spreci, ugroziće mnogo ljudi, a I mnogo poljoprivrednih poseda.

• Da bi se sprecilo širenje ljudi su rešili da stave zeleni zid duž celih pustinja tj. duž njihovih granica.ovako izgleda prikaz neke granice.

U Africi je već više od polovine obradivog područja postalo neplodno, a tempo uništavanja je sve brži i brži. Posebno je osjetljiv južni rub Sahare gde sve veća populacija radi ogroman pritisak na okolinu.

Peščane oluje su veliki problem u Kini.Pre deset godina se mislilo da taj problem pogadja samo zapad Kine, ali ipak su se proširile. Danas je cela zemlja 3 do 4 puta godišnje izložena peščanim olujama. Ali ne samo Kina, nego i Korea, Japan, Kanada i Sjedinjene Države su pogođene.

Širenje pustinja nastaje I globalnim zagrevanjima, a to se dešava u predelima jakih suša zbog kojih se uništi vegetacija. Posle odredjenog vremena će nastati opustošeni deo na kome neće biti flore.

• Ovo je prizor nastao sušom -

Rubovi nekih pustinja se lošim gospodarenjem I nepravilnom obradom tla polako šire.Polupustinjska područja imaju osetljiva tla I lošu klimu.Nakon nekoliko dobrih godina obicno sledi nekoliko losih dodina.

Za dobre godine ratari proširuju kultivirano tlo, povećavaju broj svoje stoke I kopaju više bunara. Medjutim, u nizu sušnih godina usevi propadaju, životinje iscrpljuju pašnjake, golo tlo uništava vetar, a mnogi bunari prosušuju.

• Kultivacija tla i izgradnja puteva, mogu da dovedu do njihivog potpunog nestajanja za 70 do 100 godina.

• Sredinom sledeće godine će se koristiti materijal za ‘Zeleni zid’ da oplodi zemlju i da će se to popraviti za 10 godina.

• To je postao globalni problem.

• U zemljama zapada širenje pustinja se retko shvata kao ozbiljna pretnja – govori se kako je to samo još jedan

problem trećeg sveta. Zaboravlja se da su šumski požari u severnoj i južnoj Americi i južnoj Evropi uništili milione

hektara zelenog područja. A dezertifikacija je istodobno i posledica promene klime prouzročene onečištenjem okolina. S druge strane širenje pustinja ubrzava

zagrevanje klime i tako se đavolji krug zatvara.