Student: Jelena Ili Profesor: Dubravak uri Predmet: Slika i Znaenje Datum: Januar, 2007. Tema:

SIMBOLIZAMI UvodSimbolizam je umetniki pokret nastao u Francuskoj oko 1880. godine, proirio se po celoj Evropi do Rusije, a zatim i na amerikom kontinetu do 1900. godine. Nastao je kao reakcija na naturalizam, realizam i impresionizam. Likovna umetnost simbolizma bila je pod snanim uticajem lirskog jezika romantiara i melanholinog arma prerafaelista, meutim, suprotno njima, simboliste ne inspirie direktno priroda, njihov osnovni cilj je da pre svega dosegnu skrivene istine, izvan prividnog i oiglednog. Pomou implicitne korespondencije oni trae realnost koja evocira neku drugu, odsutnu ili abstraktnu. Kritiar or-Alber Orje, opisuje simbolizam u lanku o Polu Gogenu, objavljenom u Merkir de Frans 1891. godine: Umetniko delo bi trebalo da bude: pod jedan idejistiko, s obzirom da e njegov jedini ideal biti izraavanje ideje; pod dva simbolistiko, s obzirom da izraava tu ideju oblicima; pod tri sintetiko, s obzirom da e te oblike, znake iskazivati na opte razumejui nain; pod etiri subjektivno, s obzirom da objekat nikad nee biti tretiran kao takav, ve kao znak shvaen od strane subjekta; pod pet umetniko delo bi trebalo da bude dekorativno. Zaista, simbolizam prua umetnosti drugaije naine izraavanja od obinog realistikog predstavljanja. On se obraa umu, mati a ne pogledu. Tei idealizmu putem simbola koji slinou nagovetava jednu duboku i linu ideju. On nastoji da prui oseanje, a ne da predstavi stvari. Van dometa oiglednog, simbolizam evocira jedan idealan svet i daje prednost izraavanju raspoloenja, sna, misterije, on opisuje stvarni svet koristei metaforike opise.

II UticajVeliki uticaj na stvaranje simbolizma u slikarstvu imali su pesnici, pre svega Bodler, zatim Verlen, Rembo i naravno Malarme. Bodlera su najvei simbolisti, Moro i

1

Roden, priznavali za svog uitelja (Gospod na Bodler), ali on je na simbolizam uticao mnogo vie svojim pesmama nego svojim estetskim raspravama. Verlen im je bio vrlo blizak no budui suvie jednostavan za proroka, proglasili su ga svecem. Kod Verlena su nalazili tunu sreu, naputene parkove, daleke valcere i pobone slike po zidovima krmi. On je neka vrste karike izmeu dekadencije i simbolizma. Verlen je nadahnuo najlepe ilustracije Morisa Denija i Bonara i najljupkije dekoracije Aman-ana. U Malarmeovim delima nalazili su proroke rei magijske umetnosti; meutim zbog teke itljivosti njegovih pesama mnogo su ga manje nosili u srcu nego Bodlera. Iznad svega simbolisti su izuzetno cenili Vagnerovu muziku ali i Vagnera kao linost, smatrali su ga boanskim umetnikom. Pored njih veliki uticaj imali su i Edgara Alan Po, Svedenborg, Meterlink. Vano je takoe pomenuti uticaj dva velika pisca: Balzaka i Flobera. Balzak je nadahnuo Rodena i Berdzlija, a Flober Redona za ilustraciju Iskuenja svetog Antonija i Gistava Moroa u delima Sveti Julijan Bolniki i Irod.

III MotiviSimbolisti su gotovo uvek bili dobrovoljni izgnanici iz drutva koji su teili svetskoj aristokratiji. Prezirali su svaku vrstu napredka i uspeha. Poputajui pred neminovnou neuspeha traili su spas i oazu u kulama od slonovae i rajskim vrtovima. Simbolizam je izgradio pravi jezik cvea. Veoma est motiv bili su na izgled devianski krinovi, perunike (javlja se na Muhinim plakatima, u nakitu Lalika, pesmama Lorena), plave hortenzije na slikama Elea i Le Sidanera, uvele rue, drage Polu Verlenu, krune se u podnoju sfinga. Simbolizam je izgradio jednu vrstu heraldike duevnog stanja; odreeni ton cveta ili poloaj ptice ponekad daje mogunost da se slika protumai kao to bi se itao grb.

ENEVeliki izvor inspiracije simbolistima su ene. ene u tunikama bez obeleenog struka, kose vezane trakom, ili putene niz lea. esto predstavljena kao fatalna lepotica, velika zavodnica, koja vue oveka u smrt ili kao lepa zarobljenica, aneoskog lika, ista i nevina, sveta, i idealizovana. Uzor je bila Sveta Genoveva Pivija de avana ili Moroova vatrena devica Saloma.

2

Na ovom platnu Anri Le Sidaner slika grupu mladih devojaka odevenih u belo. Njhova mirnoa odaje utisak savrenog sklada sa scenom, to jo vie naglaavaju cvetni bunovi, a naroito bleda svetlost koja ublaava sve boje. ak i urbani pejza od koga se sastoji zadnji plan platna, doprinosi utisku istoe celine. Na kraju, naziv dela, Nedelja, potvruje slikareve namere. Na ovoj slici Pivija de avana, ena odaje sliku spokoja.Na platnu Materinstvo, oslikana je idilina scena gde kao da Majka i Priroda istovremeno pozivaju dvoje dece na sreu i na odmor.

Meutim, na platnu bekog slikara Gustava Klimta pod nazivom Nada, materinstvo nema vie nita uteno u sebi. Naime, trudnici i detetu koje nosi, prete deformisane figure koje predstavljaju izopaenost i smrt. Ipak, enin pogled pun pouzdanja, njen ponos, njena sloboda ka seksualnim tabuima, sloboda koju pokazuje prikazujui svoje nago telo, sve to istie vrednost ivotne snage. Potrebno je, takoe istai potpunu odsutnost nevinosti i spokoja koji dominiraju na predhodno prikazanim delima. Naprotiv, ovde je istaknuta seksualnost. Naime, karakteristika umetnosti poslednjih

3

godina devetnaestog veka i prvih godina dvadesetog, je da se seksualnost pojavljuje u jednom uznemirujuem okruenju, Klimtovo delo pod nazivom Judita, potvruje morbidni karakter koji esto dobija prikazivanje seksualnosti izmeu 2 veka. Podsetimo najpre da je Judita jevrejska junjakinja. Po Bibliji, ona je zavela Holoferna, neprijateljskog generala jevrejskog naroda, a zatim mu je odsekla glavu dok je spavao pored nje. Agresivnost Juditine linosti primeuje se najpre kroz njene prste, zarivene kao kande u Holofernovoj kosi. Nakit koji ona nosi na zglobovima, a posebno geometrijski motivi koji izbijaju iz zadnjeg plana osvajajui likove, istiu udnovatu senzualnost ove scene smrti. Primetimo najzad, bele trake koje se vijugaju du Juditinog tela : dok se ini kao da cepaju platno, te trake jo vie doprinose estini prikazaivanja ubistva.

Ovo platno Gistava Moroa, Privienje, oslikava jednu drugu biblijsku scenu. Ovog puta enski lik je Salome, ista ona koja je igrala za svog ujaka Heroda i koja je za uzvrat traila glavu Jovana Krstitelja. Dakle i ovde se pojavljuje motiv senzualnosti i elje koje vode u smrt. Ovo platno Lisjena Levi-Dirmera, Salome ljubi glavu Svetog Jovana, inspirisano je istim biblijskim motivom kao i predhodno. Nailazimo na istu senzualnost pomeanu sa izopaenou koju primeujemo i kod Moroa. U tom smislu, potrebno je napomenuti da osim Moroa i Levi-Dirmera, mnogi simbolisti bili su inspirisani Salomeovom linou: slikari kao to su Mia ili Nemac Von Stak, pisci Oskar Vajld, Laforg; Apoliner ili Malarme (kod Malarmea, Salome ima ime koje, u Bibliji, pripada njenoj majci Herodiadi) muziari kao Floran mit ili Riard traus, svi oni bili su zainteresovani za ovu istovremeno fascinanatni i izopaeni enski lik. Ovde smo prilino daleko od utenih slika ena koje nalazimo kod Le Sidanera i Pivija de avana. Meutim, setimo se da je u tim delima seksualnot bila potpuno odsutna.

4

NEOPIPLJIVOKao reakcija na Realizam koji, od sredine 19. veka, proklamuje prioritet nauke i objektivne observacije, umetnike Simbolizma privlai neopipljivo, sve ono to izmie pogledu same inteligencije. U svojoj pesmi Prozori, arl Bodler kae: Onaj koji gleda s polja kroz otvoren prozor, nikad ne vidi onoliko stvari kao onaj koji gleda zatvoren prozor. Upravo to ilustruje platno Odilona Redon, Sklopljene oi. Okrenut ka svom unutranjem svetu, linost kao da se izdvaja od drutvenog sveta, ljudskog drutva, da bi se prepustila istraivanju svojih snova. Nije sluajnost da je u periodu simbolizma postojala veoma velika zainteresovanost za hipnozu koja se smatrala najfascinantnijim spektaklom gde se ovek predaje svojim mislima.

5

Na slian nain, delo Orfej belgijskog slikara ana Delvila, prikazuje junaka koji vie nema telo, zatvorenih oiju sa lirom,simbolom muzike, najnematerijalnije umetnosti koja postoji. Dominirajua svetlo zelena boja, odsjaji svetlosti na talasima, Orfejeva glava koja nestaje u liri, sve to naglaava nestvarni karkter ovog dela. Sklonost Simbolista ka nedodirljivom i nedosenom objanjava takoe, bez sumnje, i njihovu naklonjenost ka zaobljenim oblicima, slino arabeskama i vegetativnim oblicima karakterisitnim za Ar Nuvo. Tako Fernan Knof u delu Cvee sna stvara sliku napravljenu u potpunosti od stabljika, alki i zaoblenih oblika. Nene boje, ponekad zatamnjene staklom vaza, istiu poetski karakter platna. Oigledno je da bi upotreba geometrijskih oblika i jaih boja vie zadovoljila oseaj za organizaciju svojstvenu inteligenciji, ali ne bi u dovoljnoj meri podstakla imaginaciju.

DEKADENCIJA

Veina Simbolista imala je oseaj da ivi u vremenu dekadencije, a mnogi su ak svesno traili takvo stanje. Dobar pokazatelj toga je da jedna od najznaajnih revija simbolistikog pokreta zvala Dekadent. U romanu Naopako Ujsmans daje najuspeniji opis krajnje prefinjenosti, koja se granii sa manijakim ludilom, tipinim za senzibilietet kraja veka . Ovo delo

6

ora de Fera, Melanholija, prikazujui dendija prepustenog dosadi, odlino ilustruje od ega se sastoji taj sensibilitet. Ovo delo Fernana Knofa pod naziovom Mrtav Grad, platno ispirisano romanom ora Rodenbaka Mrtvi Bri, daje lep prikaz dekadentnih tema. Naravno, potrebno je obratiti panju na bie hladne ali vrste lepote, predano prouavanju kraljevske krune: ta fizionomija predstavlja osobu koju moemo zamisliti kao vrlo bogatu i monu, ali razlog tome to je njen pogled prazan je taj to ona nema vie sta da poeli. ena koja je prikazana lii na jednog od onih androgina ija je fundamentalna neodreenost vrlo esto fascinirala simboliste. Na kraju, grad, ije kue naziremo u zadnjem planu slike je flamanski grad Bri, jedan od gradova koje Simbolisti najee vezuju za temu dekadencije. Fernana Iako mati, u 19. ga je Bri. Veku grad, ali skoro platna. je Bri Drugo platno belgisjskog slikara Knofa nosi naziv Naputen grad. scena koja je oslikana pripada ona je jasno inspirisana arhitekturom tipinih kua Bria. Podsetimo se uostalom, da je Bri veku bio skoro naputen grad i da Rodenbak pominjao kao mrtvi Potrebno je istai da je u Srednjem Bri bio vrlo dinamian i napredan zbog slabog prilaza moru postao je podjednako sablasan, kao onaj sa Tek tada moemo razumeti zato tako dobro simbolizovao temu dekadencije. Na kraju, delo Puaice opijuma,

Gaetana Previatia, oslikava nekoliko najtipinijih tema dekadentnog senzibiliteta, posebno fascinaciju najjaim ulnim

7

iskustvima, takoe fascinaciju fizikim stanjima nastalim vetakim putem, odbijanje realnosti i drutvenih pravila.

RELIGIOZNI MOTIVIKao reakcija na realizam, i jo vie na buroaski prozaizam, veina simbolista je teila da putem mitova i religioznih obreda, zadovolji svoje potrebe za transcendencijom. Pojedini simbolisti, kao Verlen i Ujsmans, su obnovili, posle dubokih duhovnih kriza, dobre odnose sa katolikom crkvom. U slikarstvu, sredinom devetnaestog veka, religiozna inspiracija, kod na primer impresionista, nije imala nikakvu vrednost. Na suprot tome, krajem veka, zaokupljnost mistikom se ponovo vraa u modu. Moris Deni je jedan od umetnika inpirisan nu najveoj meri religioznim temama. Ovo platno se naziva Raspee. Meutim, raspee ovde nema dramatini karakter koji imae poseduje. Na suprot tome, alost i tuga su prikazane uzdrano, dostojanstveno, posebno pomou tamnih boja gde preovlauje ljubiasta, simbol alosti.

Ovo delo Gistava Moroa, Sodomini Aneli, ilustruje jednu scenu iz Biblije, u kojoj grad Sodoma, obrukan homoseksualnim nainom ivota svojih stanovnika biva uniten u vatri. Dve centralne figure platna su aneli koje je Bog poslao da unite ukleti grad. Njihove siluete su u stvari senke, to pojaava uznemiravajui utisak koji ostavljaju, tim pre to je i sama Sodoma uronjena u tamne i smeurane nijanse. Na ovaj nain istie se neumoljivost boanske osvete.

Umetnost religije se kod simbolista ne inspirie samo hrianskim obredima i mitovima. Zapaamo, na primer, pod uticajem romantiarskog kompozitora Riarda Vagnera, 8

veoma veliku zainteresovanost za paganstvo nordijskih mitologija. Drugi umetnici su vie inspirisani orijentalnim religijama. To je upravo sluaj sa Odilonom Redonom i Polom Ransonom iju sliku Krist i Buda prikazujemo. Treba istai injenicu da je sinkretizam, povezujui elemente hrianstva i elemente koji potiu iz drugih religija, bio veoma popularan krajem devetnaestog veka, na primer u Francuskoj, sa redom Rua-Krst kome je pripadao kpmpozitor Erik Sati, ili pak u Rusiji, sa teozofima, sektom koju je vodila Helena Blavatski i koja je imala veoma velikog uticaja na muziku Siabina. Za Remboa, najintezivnije mistino iskustvo bi trebalo biti suprotno optoj etici. Ta poruka se nazire u nekim njegovim pesmama kao to su Pria ili Genije, gde je uz pomo vidovitosti upravo nastojao da otkrije najmonstruoznije strane svoje linosti. Ta sklonost ka udnom i nemoralnom, povezana sa fasciniranou neuobiajenim religioznim obredima i zadovoljstvom u provokaciji, objanjava zainteresovanost koju su neki simbolisti pokazivali za satanizam. Tragove ovakvih ineresovanja nalazimo kod najrazliitih umetnika kao npr Ujsmans, iji roman Tamo opisuje neke skoro neizdrive scene, ili ateista Felisjen Rop. U Sataninoj Riznici ana Delvila, Lucifer je prikazan uzvien iznad bez sumnje velianstvenih tela, ali nagomilana jedna na druge navode misao na kosturnicu.

STREPNJE UNUTRANJEG JAKao i romantiari, i simbolisti su postavili Ja u centar svih svojih preokupacija, meutim jo vie od svojih predhodnika, Ja simbolista je zabrinuto, esto mueno strepnjom od praznog, od ludila ili od smrti. Upravo taj uas prouzrokovan sopstvenim licem prikazuje Autoportret u ogledalu belgijskog umetnika Leona Spilierta: stakleno oko u sredini platna, lice koje se raspada, asovnik koji kao kod Bodlera podsea na pretnju Vremena, sve na ovom sumornom delu tamnih nijansi je stvoreno da istie zabrinjavajui karakter koji moe da dobije na sopstveni odraz. Ovde kao i u Mopasanovom Le Orla, Ja obuzima jedan popuno strani entitet.

9

U ovom autoportretu, Crveni Pogled, bekog slikara i kompozitora Arnolda enberga, umetnik prikazuje sopstveno lice deformisanim ustima, a naroito grozniavim oima. Glava, koja kao da je uhvaena u mengele, jedva je skicirana. Braon, crvene i sive linije slue mnogo vie za iskazivanje jedne sirove emocije nego za predstavljanje lica. Krik, Norveanina Edvarda Munka, je posebno potresan prikaz strepnje i, kao i kod Spilierta i enberga, to se postie slikanjem deformisanog lica, vie sablasnog nego ljudskog, lica gde se naroito istiu oi zgrene od uasa. Ruke stegnute u mengele oko glave i krive linije ljubiaste boje koje prekrivaju zadnji plan slike uas kao da poprima razmere celog sveta savreno iskazuju ludilo koje obuzima centralnu linost. Potrebno je meutim naglasiti da se ovo delo, kao i enbergov Crveni Pogled, nalazi se na granici simbolizma i ekspresionizma. U delu Komar, Luj anmo izraava strahove unutranjeg Ja, uhvaene u istom obliku, tj. u snu. Ovde je prikazano jedna uplaena devojica, koju juri starija ena jo uvek snana i brza, koja stremi u provaliju. Osobe, ije se samo glave vide, posmatraju scenu radoznalim pogledom. Geometrijski i hladni oblici koji sainjavaju dekor jo vie

10

pridodaju jednom ujedno zgrenom, neuobiajenom i munom utisku platna.

Ponekad Ja pobegne Vremenu i zebnji, kao na ovom platnu Pjera Pivia de avana, Meditacija. Naziv, koji podsea na jednu od najlepih Bodlerovih pesama, izraava spokoj povezan sa usredsreenou na unutranji ivot. Mirni stav enske figure, haljina koja podsea na spokoj antike Grke, sve te crte odskau od uznemirujuih scena i unitenih lica predhodnih dela, meutim, ak i ovde Ja je suoeno sa samim sobom. Ovo platno Fernana Knopfa, Moje srce plae od onda, preuzima motiv usredsreenosti na unutranji ivot, meutim ovde je to prikazano nostalginom slikom gde bukvalno sadanjost ljubi prolost.

11

IV Glavni predstavniciPripadnici iste generacije Pivi de avan, roen 1824. i Moro 1826. bili su potpuni agnostici kao i veina ineligentnih ljudi polovine 19. veka, to ih nije spreavalo da sanjaju o svetovima drugaijim od onoga u kome ive. Moro je izabrao paganski, egzotini, arhaini svet, a svet Pivija je svetovni, Francuski, vanvremenski. Moro obiluje zloinakim kraljicama, prelepim muenicama i bogovima prekrivenim zlatom, a u Pivija bele siluete u belim naborima lebde nad pejzaom Il-de-Fransa oliavajui Slobodne umetnosti ili Rodoljublje, ali mogle bi da predstavljaju i Osnovno obrazovanje. Slikar alegorija, Pivi je ubrajan u simboliste, te je najzad i postao simbolista. Moro je bio arobnjak, Pivi majstor.

Moro je bio dete iz dobre porodice, nikad mu nije bilo potrebno da prodaijedno platno niti da laska ukusu publike. Umetnost renesanse imala je jako velikog uticaja na njegovo stvaralatvo. Puno je putovao po Italiji, obiao je Rim, Firencu, Milano, Pizu, Sjenu, Napulj, Veneciju. Svako putovanje je produbljivalo njegovo znanje o italijanskoj umetnosti 15. i 16. veka. Venecijanske slike su ga izuzetno privlaile : kopirao je dela Mikelanela i Ticijana. Mesecima je preslikavako freske Mikelanela iz Sikstinske Kapele. Gistav Moro je takoe izuzetno cenio delo Leonarda da Vinija. Pria se da je reprodukcija Da Vinijevog Svetog Jovana visila na zidu njegovog predsoblja. Moroova antika, briljivo obraena i puna nostalgije mnogo je dublja od one koju su istovremeno opevali parnasovci ; utisak da nema lepote bez tuge, da najulnije scene imaju ukus krvi, mnogo ga vie pribliava Bodleru. Uostalom, on je posebno oboavao pisca Cvea zla. Moro je izlagao u Salonu Krst i Rua s velikim uspehom od 1864. godine, a potom dolaze dravne narudbine. Posle par godina izbegavanja Salona, Moro se triumfalno vraa 1876. s jednom Salomom u kojoj se osea uticaj Floberove Salambo u dekoru, a u sadrini pria o Irodu.

12

Zatim sledi novi uspeh na Svetskoj izlobi 1878. s blistavim akvarelima meu kojima je Privienje. Moro je poslednji put izlagao u Salonu 1880. delo Jelena i delo Galatea, a pet godina kasnije u galeriji Gupil esdeset i pet ilustracija za Lafontenove Basne, toliko daleko od pisaca

13

basni da dalje ne mogu biti.

14

Moroova starost bila je ispunjena ogromnim platnima, koja je stalno zapoinjao i naputao: Pretendenti, Mrtvi Ljiljani , Himere. Pored njih stotite studija, akvarela i crtea nikad nije dovreno. 1892. Moro postaje profesor na Fakultetu Lepih Umetnosti, a meu njegovim uenicima su bili i Matis, Marke i Ruo njegov miljenik. Pored gore pomenutih, najpoznatija Moroova dela su : Vee i bol, Safo se baca u more, Mistini cvet, Venecija, Jazon i Medeja, Igra Saloma, Krilati duh, Otmica Dejanire, Orfej, Kentaur nosi mrtvog pesnika, Aneo glasonoa, ena i panter, Orfej na grobu Euridike, itd.

Moroov Autoportret

Moroov citat iz Lermitaa najbolje prikazuje slikareve stavove : elim da u svojim delima sakupim ideje koje podstiu tako da i onaj koji ima samo jedno moje delo moe da nae melem za obnavljanje, a san mi je da slikam ikonostase a ne samo slike. Iz godine u godinu, onako kako nailaze ideje, dodajem dopunske pojedinosti svojim posmrtnim delima, ima ih dve stotine, jer hou da se moja umetnost pojavi najednom u celosti, samo tren posle moje smrti. Rodjen u Lionu, sin inenjera, Pjer Pivi de avan odluio je da bude slikar tek posle putovanja po Italiji 1847. godine. Dopao mu se Rafael, a naroito slike iz Pompeje jer je u njima nalazio vrhunsku lepotu, jasnou izlaganja, izvanrednu odmerenost pokreta . Poeo je da slika ogromna platna koja su veoma lepo primljena u Salonu i koja su ukrasila stepenite muzeja u Amijenu i Marselju. 1874. zapoeo je ukraavanje Panteona gde mu je bio poveren transept ; na njemu je radio do kraja ivota. Potrebno je rei da je Pivi de avan nikad nije slikao freske, ve je radio uljem na nalepljenom platnu, tako dobro privrenom za zid da vlaga ne moe da mu stvori nabore. Podraavao je tonove fresaka koje je video u Italiji i ne pokuavajui da radi u tehnici koja nije mogla da se odri u tom podneblju. Jo za vreme Drugog carstva velike kompozicije Pivija de avana bile su visoko cenjene. Iz tog doba je divna Marseljeza na Istonoj kapiji (1869). U njoj ima sklada znalaki odmerene ivopisnosti, koja podsea na stil Ernesta Renana, njegovog bliskog prijatelja. Pored Panteona, dekorisao je i Gradsku kuu U Poatjeu 1875. Palatu umetnosti u Lionu 1883. slavna Ludus pro partia u Amijenu je iz 1884. Sorbonu 1887. muzej u Ruanu 1890, Gradsku kuu Uu Parizu 1894. i najzad, levu stranu pevnice Panteona gde se osea uticaj njegovih oboavalaca, 15

simbolista : Sveta Genoveva. Ona je anti-Saloma. Amerikanci su se duboko divili Piviju de avanu i naruili su mu velike dekorativne slike za biblioteku u Bostonu, posle ega je nastala itava kola zidnih slikara, od kojih je najbolji bio Don La Far. Tri najuvenije slike Pivija de avana bile su Nada 1872, Bludni sin 1878. i Siromani ribar 1881. Ova su platna imala ogromnog uticaja, mnogo snanijeg od velikih dekoracija, mada ih je velikotirana tampa ironino doekala.

Jedno od Pivi de avanovih najboljih slika, Nada, imala je znatan uticaj na Gogena zna se da je Gogen iodom prikaivao reprodukciju Nade na zid krme u PontAvenu ili kolobe na Tahitiju. Osea se veoma jak uticaj u ogromnoj slici u Muzeju u

16

Bostonu Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?, najveem delu nadahnutom simbolizmom. Neosporan je izrazit uticaj Pivija de avana na Sarovo remek delo Velika inija, prepoznaje se njegov nain komponovanja i velianstvena statinost. Moris Deni je Pivijeve osnove prilagodio svom porodinom svetu vernika dajui im simboliku dra priguene palete.

Odilona Redona su mnogo voleli knjievnici, kritiari su ga paljivopratili, a potovali su ga mlai slikari, smatrali su ga Malarmeom slikarstva (Moris Deni), meutim njegov uticaj na simbolizam nije imao onako veliki znaaj kao uticaj dvojce stariji majstora. Njegovo delo je kao biljka, as blistava, as tamna, ali koja semena nema. Redon je pobono potovao Delakroa, uio kod Bredena, divio se, s neto uzdranosti Morou. Odilon Redon je poeo da slika tek posle navrene 50. godine. Do tada je napravio veliki broj crno-belih crtea, uglavnom u drvenom uglju i litografije. Treba potovati crnu, sitnica je obeauje . Najvei deo njegovih crtea predstavljali su morbidne teme, kao to su insekti i bizarna bia koja je stvorio. Njegovi crtei su bili pod velikim uticajem Edgara Alana Poa. Kada je napokon poeo da slika, potpuno je promenio stil. Umesto crno-belih ivotinja, poeo je da slika cvetne scene svetlee i raznobojne.

Razmiljanje Bude

17

Najpoznatija dela su mu Portret Gogena, ensko poprsje rairenih ruku, Pandora, Srce Isusovo, Profil ene s vencem na glavi, Osvetljeni profil, Sklopljene oi, Razmiljanje Bude, Dan, No, Parsifal, Smrt, Videh svetlost bledu i iroku. Umetniki put Pola Gogena ide od impresionizma do simbolizma. On slae boje i oblike sa zavodljivou i autoritetom, koji e uticati na nabiste, foviste, ekspresioniste. Tokom njegovog boravka u Pon-Avenu 1888. godine iz dugih rasprava sa mladim Emilom Bernarom nastaje nova estetika koja neoimpresionizmu suprotstavlja sintetizam (iste boje nanete pljotimice, tamni prelivi) iju sliku-manifest predstavlja Vizija nakon propovedi. Gogen je predvodnik simbolistike kole. U tom periodu, od novembra do decembra 1888, boravi u Arlu kod Van Goga i tada nastaju zasljepljujua platna (Le Alikan). Portret lepe Anele, uti Hrist odslikavaju likovne i moralne preokupacije iz tog bretonskog perioda, nakon kojeg e uslijediti prvo putovanje na Tahiti.artistes favoris. Cet artiste franais na pas commenc peindre jusqu ce quil

avait plus que cinquante ans. Pou be

r toute sa vie avant a, il a fait

Konfuznu religioznost bretonskih dela smenjuju na Polineziji veliki mitovi (zadovoljstvo, strah, smrt), masivne forme zasienih boja. Radost povratka izvorima vidljiva je na slikama iz 1896. (Dani zadovoljstva), zatim se u njega uvlai tjeskoba (Nikad vie). Deprimiran, patei zbog vesti o smrti kerke Aline, Gogen pomilja na samoubistvo. Odakle dolazimo? ta smo? Gdje idemo?

je slika, koja se pojavljuje tada kao vrsta testamenta. Ponovni polet, koji ga obuzima u selu Atuona, na ostrvu Hiva-Oa, na Markikim ostrvima, dovodi do nastajanja remek dela iz kojih izvire njegovo osjeanje rajskog sveta (Varvarske prie, Konjanici na obali mora). Bavi se i skulpturom. Iscrpljen bolestima, alkoholom i otrim sukobima sa lokalnim vlastima, umire u Atuoni, u 55. godini.

18

U Morisu Deniju ima i Pivija i Gogena, oboavao je Sezana, i, kao dobar katolik, uzvikivao je pred platnima Moroa: Vade retro Satanas. Najbolji je slikar svoje generacije, a njegova se dela, ostvarena do tridesete godine, odlikuju nenametljivim savrenstvom svih osobina simbolizma u jednom ogranienom svetu obuzdane mate. Kasnije se udaljio od pokreta i upustio se u religiozno i dekorativno slikarstvo prilino jednolino, ali i dalje visokog kvaliteta. Ugled Ferdinana Knopfa iz Brisela gde je on jo u mladosti uivao glas genija proirio se i dobio evropske razmere. Njegova slava se brzo irila celom simbolistikom Evropom. Poticao je iz bogate porodice u Ardenima, detinjstvo je proveo u Briu i bio je jedan od retkih dekadenata koji je istovremeno umeo da bude i umetnik i esteta. Knopf je bio jedan od najzapaenijih izlagaa Salona Rua i Krst, meutim, neka njegova povrnost esto je razdraivala francuske kritiare.

Setna elegancija daje peat ogromnom pastelu Seanja, koji se mogao nazvati i Velikim Bokalom simbolizma. Sedam ena, a u stvari ista ena, u suton, u pojednostavljenom engleskom parku, daleko kao da svedoe o nemogunosti optenja meu biima. Meu vane pripadnike simbolizma vano je pomenuti i Ogista Rodena, FantenLatura, Karijera, Muhu, Klarena,essins en noir et banc, plutt en charbon de bios et lithographie. La plupart de ses dessins tait de choses un peu morbides, comme les insectes et des cratures bizarres quil a cres. Ses dessins taient beaucoup influencs par lcGodine 1900. smatralo se da su simbolisti poli pogrenim putem u svojim traenjima tajanstvenosti i da je bolje biti zaslepljen vrtom n aobali Sene no umama punim princeza i paunova. Veoma brzo je mrtvoj raskoi Gistava Moroa pala praina i nailo shvatanje da je red zevati pred slikama Pivija de avana; samo su Redon, zahvaljujui svome cveu, i Roden, koji je zahvaljujui patriotizmu postao francuski Vagner, izbegli tu sudbinu.

19

V ZakljuakSimbolizam je ujedno filozofski, literarni i umetniki pokret, iji svi uesnici, putem traene neobinosti, dele istu bitku. Meutim, iako simbolizam karakterie uporni individualizam, neosporno je da inerpretacija kulturnih polja predstavlja jednu od dominirajuioh crta tog perioda. Upravo u domenu knjievnosti, koja je i sama nasledila Romantizam i razvila se pod uticajem filozofije openhauera i Niea, Simbolizam prvobitno poinje da se izraava, putem dela Bodlera, Lotreamona, Verlena, Remboa i najzad Malarmea koji e napisati: Oslikati ne stvar, ve utisak koji ona ostavlja Bodler je u lanku koji je napisao o Vagneru, tvrdio da bi bilo zaista udno da zvuk ne moe da nadahne boju, da boje ne mogu da nagoveste ideju jedne melodije, i da zvuk i boja nisu u mogunosti da prevedu ideje. U sutini, ta bodlerovska intuicija, po kojoj oseaji mogu da se smenjuju jedni za druge i da se ideje stvaraju iz ulnih percepcija, ta inuticija je dakle, neprestano bila preuzimana od strane simbolista. Nalazimo je na primer kod Remboa, u Pismu Vidovitog, gde on zahteva poeziju koja se obraa direktno ulima. Takoe, nalazimo je i kod ruskog kompozitora Skriabina, koji je zamislio sistem veza izmeu nota i boja, gde bi izmeu ostalog, Do navodilo na crvenu a La na zelenu boju. U pesmi Svetionici, Bodler se najeksplicitnije igra vezama izmeu rei i boja, svaka strofa evocirajui to to je jedinstveno za duhovni svet svakog navedenog stvaraoca. Simbolizam eli dakle, da istakne neto drugo osim neposredne i vidljive stvarnosti. Romantian je do jedne odreene take, na trenutke alegorian, fantastian ili nestvaran, esto se pribliava toj dubokoj instanci koju e Frojd uskoro opisati u teoriji o nesvesnom.

20

VI Bibliografija1. Ruhberg, Schneckenburger, Fricke, Honnef, Art of the 20th century, Ingo F. Valther, Spain, 2000. 2. ilijan, Filip, Simbolisti, Izdavaki zavod Jugoslavija, Beograd, 1978. 3. Gibson, Michael, Symbolism, Taschen, China, 2006. 4. Levi, Majkl, Istorija slikarstva od ota do Sezana, Izdavaki zavod Jugoslavija, Beograd, 1975.

21