Shizofrenia Schizophrenia simplex Hebephrenia Schizophrenia catatonica Schizophrenia paranoids Akutna shizofrena epizoda Latentna shizofrenija Shizoafektivna psihoza Uvod Zdravu, normalnu linost karakterie doivljavanje Ja" u njegovom jedinstvu, jedinstvenosti (u odnosu na ostali svet) i integrisanosti uz meusobnu usklaenost pojedinih psihikih funkcija - miljenja, afekta i volje. Miljenje je u skladu sa afektom i obrnuto, volja je izraz i posljedica odreenog miljenja i afekta i sama ih na odgovarajui nain podstie. U shizofreniji postoji kvalitativni poremeaj doivljaja sopstvenog ja" i, ono to je karakteristino, nema sklada izmeu miljenja, afektiviteta i volje. Takva se disocijacija ne vidi kod drugih psihijatrijskih oboljenja. Nazivom shizophrenia (shizis, rascjep i phrenos, dua) E. Bleuler je nazvao grupu psihopatolokih sindroma koji vjerovatno ne pripadaju jednoj nozolokoj jedinici, ali koji imaju odreene zajednike karakteristike. Sam naziv slikovito odraava jednu od njihovih bitnih karakteristika - rascjep ili nesklad tj. disocijaciju izmeu pojedinih psihikih funkcija, a prije svega, izmeu miljenja i afekta (ideoafektivna disocijacija). Miljenje u shizofreniji nije praeno odgovarajuim afektom. Shizofrenija spada u grupu tzv. endogenih psihoza" koje se razvijaju uslijed sloene interakcije predispozicije ka ovom oboljenju i brojnih nepovoljnih inilaca spoljne sredine. Vea uestalost oboljenja u porodicama shizofreniji bolesnika kao i visoka podudarnost oboljevanja jednojajnih blizanaca govore o nasljednoj osnovi te predispozicije. U pitanju je hronino duevno obolenje koje se karakterie nizom psihikih poremeaja koji se manifestuju pri istoj svijesti. Dijagnoza se postavlja na osnovu tzv. osnovnih simptoma" (E. Bleuler) koji predstavljaju direktnu ekspresiju same bolesti. Uz te simptome, postoje i brojni tzv. akcesorni simptomi koji su posljedica reagovanja bolesnika na ono to doivljava u svojoj bolesti ili u odnosima sa

okolinom. Drugaije reeno, oni predstavljaju neprimjerene pokuaje bolesnika da nae objanjenje za ono to doivljava da bi suzbio anksioznost koja je time izazvana i da bi ponovo uspostavio poremeenu ravnoteu sa sobom i svojom sredinom. U osnovne simptome spadaju poremeaji asocijacija u misaonom toku (disocirano i inkoherentno miljenje, prekidi - blokovi u mislima, neadekvatnost i bizarnost misli i dr.), poremeaji afekta (neprimjeren afekt koji nije u skladu ni sa miljenjem ni sa situacijom, njegova krutost i nivelisanost), ambivalencija na afektivnom, voljnom i intelektualnom planu, i autizam (povlaenje u svoj sop-slveni unutranji svet i prekid veza sa realnim svetom). Akcesorni ili sekundarni simptomi izvedeni su iz osnovnih i ovde spadaju poremeaji opaanja (halucinacije i iluzije najee slune, a zatim taktilne i cenestetike i halucinacije ukusa i mirisa, dok su vidne relativno rijetke), poremeaji miljenja po sadraju (sumanute ideje odnosa, interpretacije, proganjanja i dr.), poremeaji psiliomotiliteta (katatoni stupor i pomama, votana savitijivost, fenomen psihikog jastuka", manirirano, stereotipno i bizarno ponaanje i sl.). Fenomeni depersonalizacije i derealizacije mogu upotpunjavati kliniku sliku. Inteligencija obino nije oteena. Pri njenom testiranju, meutim, pored dobrih odgovora dobijaju se i drugi nezadovoljavajui koji mogu pogreno da navode na pomisao da postoji demencija. U pitanju je, ipak, tzv. afektivna demencija". Zbog svoje afektivne tuposti i nezainteresovanosti, ili zbog okupiranosti sopstvenim halucinacijama i sumanutim idejama, bolesnik povremeno ne daje ispravne odgovore ni na najjednostavnija pitanja. Kretschmerov leptosomni i rijee displastiki habitus najee je zastupljen kod shizofrenih bolesnika. Premorbidni tip linosti se obino karakterie introvertnou. To su osobe okrenute vie sebi, sa malo socijalnih kontakata, teko prilagodljive, preosjetljive, rigidne i stroge i

prema sebi i prema drugima, upadljive po ovom ili po nekom drugom slinom ponaanju i prije izbijanja manifestne bolesti. Tzv. shizofreniformne psihoze" po klinikim ispoljavanjima pokazuju izvjesnu slinost sa shizofrenijom, ali postoje i upadljive razlike. Za razliku od shizofrenija razvijaju se naglo u osoba ija je prethodna socijalna prilagoenost bila dobra. Za vrijeme akutne faze bolesnici esto izgledaju smeteni, konfuzni, i ispoljavaju blae poremeaje orijentacije to ukazuje na poremeaj svijesti. Za razliku od shizofrenije koja ima ili kontinuirano progredijantan hronini tok ili progredijentan tok sa fazama remisija i egzarcerbacija, kod shizofreniformnih psihoza psihotine epizode se povlae ne ostavljajui obino nikakve rezidue (mada su mogui recidivi). Jednom reju ovde ne dolazi do shizofrene deterioracije linosti. Prije svega, prema klinikim slikama, shizofrenije se razvrstavaju u vie dijagnostikih potkategorija. Treba, ipak, rei da je ovo razvrstavanje uslovno, zato to se esto nalaze mjeoviti oblici i zato to se deava da evolucijom bolesti jedan kliniki oblik pree u drugi. Schizophrenia simplex Poetak postepen u mlaem adolescentnom dobu. Karakterie se sve jaim povlaenjem iz realnog svijeta, autizmom, afektivnom tupou, atimijom i gubitkom vitalnih dinamizama, anhornijom (atimhormiki sindrom"). Bolesnik je nezainteresovan za socijalne kontakte i bilo kakvu aktivnost. Akscesorni simptomi shizofrenije (sumanute ideje, halucinacije i dr. ovde nisu izraene). Pored hebefrenije, ovo je najtei oblik shizofrenije sa kontinuirano progredijentnim tokom koji dovodi do potpunog opustoenja linosti. Hebephrenia Hebeos - djeak i phrenos - dua. Naziv dat zbog pogrenog verovanja da se ova bolest sree samo kod deaka. Poinje takoe rano u pubertetu ili mlaoj adolescenciji. Cbilje simptoma u klinikoj slici. Pored osnovnih simptoma shizofrenije, javljaju se perceptivni poremeaji i raznovrsne sumanute ideje. Hebefreniju

karakterie djetinjstvo, neodgovorno, nepredvidivo, objesno ponaanje i manirizmi, sklonost neumjesnim alama i okupiranost pseudofilozofskim temama. Raspoloenje je promjenljivo, neadekvatno situaciji, praeno esto kikotanjem ili samozadovoljnim smijekom. U obilju drugih simptoma sreu se jo i bizarno grimasiranje, hipohondrijske i druge sumanute ideje. Ponaanje je besciljno i esto odaje bezosjeajnost. Tok je hronino progredijentan i relativno brzo dovodi do najdublje dezintegracije linosti. Schizophrenia catatonica Danas izuzetno rijedak oblik shizofrenije u kojem, pored osnovnih simptoma, klinikom slikom dominiraju poremeaji psihomotiliteta (katatoni stupor i uzbuenje, ostali tzv. katatoni fenomeni). Bolest se obino razvija izmeu 20-30 godine ivota i poetak je ee nagao za razliku od drugih oblika shizofrenije. Tok je obino intermitentan sa povremenim remisijama i egzarcerbacijama. Prognoza je povoljnija nego kod prethodnih oblika. Schizophrenia paranoides Obino se u opisima sumanutosti u shizofrenih bolesnika istie njihova krajnja neloginost i nepovezanost. To je tano kada je re o sumanutim idejama koje su na povrini, koje tee da objasne osnovnu sumanutost (koje su u njihovoj funkciji). Kada se, meutim, eksplorie osnovna sumanutost, cijeli sumanuti sistem postaje mnogo loginiji i koherentniji, pa se pribliava kvalitetu tzv. paranoike sumanutosti". Poinje najee poslije 30. godine ivota, a klinikom slikom, uz osnovne simptome, dominiraju sumanute ideje paranoidnog tipa, nelogine i manje ili vie sistematizovane. Najee su to ideje proganjanja, odnosa i interpretativne sumanute ideje, ali mogu postojati i ideje ljubomore, somatskih izmijena, visokog porijekla i tzv. mesijanske" sumanute ideje. Halucinacije relativno esto prate ovu sumanutost i povezane su sa sadrajem sumanutih ideja. Bolesnici su nepovjerljivi,

sumnjiavi, razdraljivi, a mogu postati i agresivni. U svoje sumanute sadraje lako uvlae osobe sa strane i na najmanji povod. Obolenje ima remitirajui i lagano progresivan tok tako da fasada linosti ostaje dugo sauvana. Lijeenje obeava relativno dobru prognozu u veini sluajeva paranoidne shizofrenije, pri emu je i odgovarajua psihosocijalna konstelacija od velikog znaaja za tok i ishod ove psihoze. Pored pomenutih tzv. pravih shizofrenija" (sinonimi: hronina ili procesna ili nuklearna shizofrenija), postoje i shizofreniformne psihoze (sinonimi: akutna, reaktivna shizofrenija tj. atipine forme sa dobrom prognozom). U shizofreniformne psihoze ubrajaju se: Akutna shizofrena epizoda Karakterie se akutnim poetkom i klinikim ispoljavanjima koja mogu da lie na ono to se vidi kod nekih oblika shizofrenije. Postoji uz to blago pomuenje svijesti u vidu zbunjenosti i u nekim sluajevima pospanosti. Bolesniku se ponekad ini da sve to mu se deava sanja. Mogu se javiti ideje odnosa uz pratee emocionalno reagovanje. U najveem broju sluajeva poslije nekoliko nedelja ili mjeseci svi simptomi se povlae (ak i bez odgovarajueg lijeenja). Samo u rijetkim sluajevima, poslije ovakvog poetka razvija se slika prave shizofrenije. Latentna shizofrenija Ovo je psihoza ija klinika slika, posebno po promjenama afektivnog reagovanja (pritupljeno, nivelisano ili neadekvatno afektivno reagovanje), podsjea na blago izraenu (latentnu) shizofreniju. Simptomi i poremeaji ponaanja nikad ne dostiu stepen potpune izraenosti. Veoma se esto nalazi mjeavina anksioznosti i fobinih, opsesivnih, depresivnih simptoma i hipohondrije tako da su postojei blago izraeni simptomi shizofrenije skriveni ovom fasadom neurotinih simptoma. Latentna shizofrenija se teko razlikuje od tzv. shizoidne linosti" (shizoidne psihopatije).

Shizoafektivna psihoza Psihoza iju kliniku sliku karakterie istovremeno prisustvo simptoma koji se sreu kod shizofrenije i manino-depresivne psihoze. Shizoafektivna psihoza daje dobre remisije ne ostavljajui trajnije defekte linosti, ali ispoljava tendenciju da recidivie. Afektivni sindrom u smislu manije, odnosno depresije prethodi ili se razvija uporedo sa drugim psihotinim simptomima koji se sreu kod shizofrenije, kao to su akustike halucinacije ili sumanute ideje da neko spolja upravlja njima. Karakteristino je u ovim sluajevima, takoe, da afektivno reagovanje ne odgovara halucinacijama ni sumanutim idejama. Razvoj potpuno izraene depresije i u rijeim sluajevima manije tek poslije prethodno uspostavljenog psihotinog sindroma druge vrste (koji moe podsjeati i na neki oblik shizofrenije) iskljuuje takve bolesnike iz ove dijagnostike potkategorije. To se relativno esto deava u sklopu drugih psihikih poremeaja (sekundarna depresija kod hronine shizofrenije ili manino raspoloenje, npr. kod progresivne paralize).