Serafim Sarovski - Cilj hriscanskog zivota.pdf

Ikona Bogorodice-Umiqewe koju Sv Serafim naziva{e Radost svih radosti

SVETI SERAFIM SAROVSKI

CIQ HRI[]ANSKOG @IVOTAzadobijawe duha svetogPreveo EPISKOP OHRIDSKI NIKOLAJ

zlatousti

beograd 2008

ciq hri[]anskog @ivota

5

PredgovorU jednom vremenu velike du{evne zebwe i smu}enosti, kakvo je na{e, dobro je do{la re~ jednoga svetiteqa, t.j. ~oveka, koji ne ìvi i ne misli kao ostali svet. Svetiteq Serafim ìveo je samo pre jednoga veka qudskog; tako, da se on moè smatrati na{im savremenikom. Svojim velikim podvigom, ~udotvorstvom i prozorqivo{}u on se pokazao ravan onim duhovnim divovima iz prvog vremena Hri{}anstva, koji su zadivili i nebo i zemqu svojom pobedom nad samim sobom i svojom plamenom qubavqu prema Hristu Gospodu, zbog ~ega su postali i ostali obrascem duhovnog hri{}anskog savr{enstva za sva pokoqewa Crkve do danas. Svojom pojavom sveti Serafim je pokazao, da i na{e moderno vreme nije bez svetiteqa, i da Duh Sveti neumorno jo{ dejstvuje Svojim mo}nim prisustvom me|u qudima, utvr|uju}i Crkvu i rukovode}i sve ka dobru. Sveti Serafim

SADR@AJ Episkop Ohridski Nikolaj - Predgovor .............. 5 Ciq Hri{}anskog ìvota .................................... 11 @itije Sv. Serafima ............................................ 71 Proro~anstvo Sv. Serafima ................................ 91

6

sv. vladika nikolaj

predgovor

7

niti je pisao kwige niti se mnogo u~io iz kwiga. Wegove malobrojne re~i, koje su qudi po pam}ewu zapisali, jesu re~i jednog opitnog duhovnog vojnika. On nije bio ~ovek od kwige nego od sile, koji je jo{ u ovom ìvotu po~eo disati nebesni vazduh, kako uop{te za svetiteqe veli Mitropolit Filaret1). Wegov razgovor s Motovilovim jeste najduì pisani dokument, koji sadrì najvi{e wegovih re~i, zapam}enih i zabeleènih. Silina ovih re~i sastoji se u tome, {to sve ono {to je svetiteq kazao on je odmah na jednom ~udesnom doga|aju i pokazao, kao {to }e se ~itaoci mo}i uveriti pri kraju ovoga razgovora. To se i naziva opitnom duhovno{}u, na ime, da sve ono {to ~ovek u pogledu vere kaè - moè Svetim Pismom da dokaè i svojim ìvotom pokaè. Mnogobrojni pisci i bogoslovi, naro~ito protestantski, re{avali su pitawe: [ta je ciq hri{}anskog ìvota? ili: {ta je su{tina Hri{}anstva? No wihove kwige po ovom pitawu, i ako ponekad vrlo ve{to i interesantno napisane, bile su samo izraz jedne bezopitne subjektivnosti, i kao takve samo su unosile zabunu, __________ 1) Slovo v8dn2 So\stv Svtago Duha.

raspaqivale borbu i stvarale sektantstvo. Za{to? Zato {to svi ti qudi nisu upravo sami znali ono, ~emu su druge u~ili. Oni nisu poznavali plod hri{}anske religije no samo weno li{}e. Oni nisu ni izbliza ni izdaleka osetili u sebi ìvotvorni dah Duha Svetoga, Doma}ina i Oìvotvora~a ovoga sveta kako su, dakle, mogli videti ciq na{eg ìvota, ciq, koji nemoè da se sagleda pri svetlosti ma kakve lojane sve}e, ma ova bila svetla kao sunce i duga kao vasiona? Niti su oni osetili trepet radosti u celom bi}u svome od radostvorne blagodati Boìje kako su, dakle, mogli stvarati radost kod oàlo{}enih i mir kod uznemirenih? No tako je to bilo od izdavna i tako biva danas: Protestantizam bogati svet kwigama a Pravoslavqe bogati svet svetiteqima. Pravoslavqe smatra dragocenim samo one kwige, koje su ili sokrovi{ta duhovnog opita, ili uxbenici duhovnog vojevawa. Podvig je vi{i od kwiga, a blagodat Boìja vi{a od podviga. Zato ciq na{ega ìvota Pravoslavqe ne gleda ni u pisawu kwiga niti u vr{ewu podviga no u zadobijawu blagodati Boìje. A {to je blagodat Boìja i kakvim se sredstvima ona zadobija, o tome i govori sveti Serafim u ovoj kwiìci. Nije to novo

8

sv. vladika nikolaj

predgovor

9

u~ewe, nego je nov svetiteq; niti je to nova vera, nego je samo nov povtoreni opit. Jednom re~ju: to je nov svedok vere, i nova potvrda vere. Najglasovitije delo o su{tini Hri{}anstva na Zapadu, za posledwih nekoliko decenija, napisao je nema~ki profesor Harnak.1) Pro~itav{i nekada to delo ja sam osetio neki strah, hladno}u i sumwu. Zar je tako maleno Hri{}anstvo? pitao sam se ja pla~evno. Zar je ono tako maleno i bezsilno, da ga uska logika jednog smrtnog ~oveka moè saviti u jednu pilulu i progutati? I u~inio mi se u~eni profesor kao ~ovek, koji je stao u senku jednog gorostasnog hrasta, pa mesto da opi{e hrast on je opisao jedan li{aj na hrastu. Kako pak nesravweno blagotvornije dejstvuju na du{u re~i prepodobnog o. Serafima o istom tom predmetu! Kolika radost i koliki mir ispuwava du{u ~ovekovu pri ~itawu wegovih prostih re~i i prostodu{nih saveta! To nisu svakodnevna mudrovawa qudska no prakti~na povest o tome, kako se nebo spu{ta k zemqi i zemqa diè k nebu. Harnak je, kaù, nau~nik, o. Serafim podvi`nik. Onaj je tuma~io nebo zemqom, ovaj zemqu - nebom. I podvig __________1)

Dr. Adolf Harnack: das Wesen des Christenthums.

je nauka: upravo podvig je najpouzdaniji nau~ni metod u nauci hri{}anske religije. Me|u ostalim podvizima o. Serafima pri~a se, da je hiqadu no}i uzastopce proveo u molitvi sve kle~e}i na jednom velikom kamenu. Vaistinu, ve}im i ~udnijim tajnama neba i zemqe sagledao je o~i onaj, ko je hiqadu no}i proveo na molitvi nego li ovaj, ko je hiqadu no}i proveo mr~e}i hartiju mastilom. Ovaj je pisao mastilom po hartiji, a onaj ogwem Duha Svetoga na skr2fjalah srdca. Blago pravoslavnim hri{}anima zbog wihovih mnogobrojnih svetiteqa! Ko se wih drì, taj se drì najpouzdanijih vo|a kroz strmenite klance zapletenih qudskih misli, zapletenih qudskih strasti i zapletenih zemaqskih doga|aja i putova. Ni{ta opasnije nije nego bez wih izricati svoje sudove o nebu i zemqi, o ìvotu i smrti, o ciqu ìvota i su{tini vere. Neka bi dao Bog, molitvama svetog Serafima, da se svi ~itaoci ove kwiìce istinski koriste wome! Da se mnogi sa sumwom na srcu oslobode sumwe! Da se mnogi tu`ni razvedre, i mnogi neuki pou~e! Da mnogi sa samoubila~kim mislima poznadu uzvi{eni ciq na{eg trudnog no kratkog ìvota ovde na zemqi, i poznav{i vrate se sa

10

sv. vladika nikolaj

nikolaj motovilov

11

ivice pogibaonog puta! S tom molitvom i èqom predaje ~itaocu u ruke ovaj prevod. SmireniNIKOLAJ

Septembra 1831 godine spahija Nikolaj Motovilov bi ~udesno isceqen molitvama oca Serafima. U svojoj zabele{ci, koja se ~uva u Divjejevskom manastiru, on ovako pi{e o svom isceqewu:1

Episkop Ohridski(1924)

Veliki starac Serafim isceli me od te{kih i neverovatnih, velikih reumati~nih i drugih bolova i bolesti: celo mi telo be{e oduzeto, noge zgr~ene i u kolenima ote~ene, na le|ima i slabinama rane; od svega toga neizle~ivo sam patio preko tri godine. Moje isceqewe dogodi se na slede}i na~in: Petog septembra 1831 godine ja bih dovezen u Sarovsku pustiwu; 7 i 8 septembra, na dan Ro`destva Bo`je Matere, bih udostojen dvaju razgovora sa ba}u{kom, ocem Serafimom, u wegovoj manastirskoj keliji, ali isceqewe jo{ ne dobih. A 9. septembra mene odvezo{e k wemu u obli`wu pustiwicu Star~evu, u blizini wegovog studenca, i ~etiri ~oveka koji me na rukama no{ahu a peti mi podràva{e glavu, prineso{e me k wemu, okruènom masom posetilaca sa kojima je on razgovarao; moji nosioci me smesti{e na wegovoj livadici pored jednog ogromnog i vrlo debelog bora na ---------------------Preuzeto iz @itija svetih za Januar, od oca Justina Popovi}a1

12

nikolaj motovilov

iscelewe

13

obali reke Sarovske. Na moju molbu, da mi pomogne i isceli me, on mi re~e: Pa ja nisam doktor; treba doktorima i}i kada ko ho}e da se le~i od kakvih bilo bolesti. Ja mu onda podrobno ispri~ah moje patwe, i kako sam oprobao sve glavne na~ine le~ewa, ali iscelewe ne dobih. Meni ve} ni u ~emu nema spasa, a nema druge nade na isceqewe od mojih bolesti osim blagodati Boìje. Ali po{to sam gre{an i sam nemam slobode ka Gospodu Bogu, to prosim wegove svete molitve, da bi me Gospod iscelio. On me onda upita: A verujete li Vi u Gospoda Isusa Hrista da je On Bogo~ovek, i u Wegovu Pre~istu Boìju Mater da je Ona Prisnodjeva? Ja odgovorih: Verujem. A veruje{ li, - nastavi on da me pita, - da Gospod, koji je ranije sve neduge po qudima isceqivao trenutno i jednom re~ju svojom ili dodirom svojim, moè i sada tako isto lako i trenutno isceliti jednom re~ju svojom one {to trebaju Wegovu pomo}, i da je zauzimawe za nas Boìje Matere pred Wim svemo}no, i da Vas na Weno zauzimawe Gospod Isus Hristos moè i sada isto tako trenutno i jednom re~ju potpuno isceliti? Ja odgovorih, da svemu tome istinski od sve du{e i srca verujem i da, kad ne bih verovao, ne bih ni naredio da me dovezu ovde kod wega.

Ako dakle verujete, - zavr{i on, - onda ste Vi ve} zdravi! Kako zdrav, - upitah ja, - kada me moji qudi i Vi drìte na rukama? Ne, - re~e mi on, - vi ste sada svim telom svojim ve} potpuno zdravi najzad. I on naredi qudima koji me dràhu na svojim rukama da otstupe od mene, a on me sam uze za ramena, podiè me sa zemqe i postaviv{i me na noge, re~e mi: Sigurnije stojte, ~vr{}e se drìte nogama na zemqi! Eto tako! Ne pla{ite se, vi ste sada potpuno zdravi. I zatim dodade, radosno me posmatraju}i: Eto, vidite li kako vi sada dobro stojite. Ja odgovorih: Hteo ne hteo ja dobro stojim, zato {to me Vi dobro i ~vrsto drìte. Tada on, odvojiv{i svoje ruke od mene, re~e: E pa eto, sada vas ve} i ja ne drìm, a vi i bez mene ~vrsto stojite. Hodajte smelo, ba}u{ka moj, Gospod vas isceli; hajde krenite se smesta. I uzev{i me za ruku jednom svojom rukom a drugom me pomalo gurkaju}i s le|a, on me povede po travi i po neravnoj zemqi oko velikog bora govore}i: Eto, va{e bogoqubqe, kako ste vi dobro krenuli! Ja odgovorih: Zato {to me vi izvolite dobro voditi. Ne, re~e mi on na to, odvojiv{i od mene svoju ruku:

14

nikolaj motovilov

prepodobni serafim sarovski

15

Sam Gospod je izvoleo da Vas potpuno isceli, i sama Boìja Mati Ga umoli za to. Vi }ete i bez mene sada krenuti, i svagda }ete dobro i}i; hajde, krenite se... I stade me gurati, da bih ja i{ao. Ta tako }u pasti i povrediti se... Ne, - protivre~a{e mi on - ne}ete se povrediti nego }ete ~vrsto po}i... I kada ja osetih u sebi nekakvu silu koja me tu oseni odozgo, ohrabrih se malo i po|oh sigurnim korakom. On me onda odjednom zaustavi i re~e mi: Dosta je! Pa me upita: [ta dakle, jeste li se sada uverili da vas Gospod isceli u svemu, i to potpuno? Uze Gospod bezakowa va{a i grehe va{e o~isti. Vidite li kakvo ~udo Gospod u~ini s vama. Stoga nesumwivo verujte svagda u Wega Hrista Spasiteqa na{eg, i ~vrsto se uzdajte u Wegovo milosr|e prema vama; zavolite Ga svim srcem, priqubite se uz Wega svom du{om svojom, i vazda se nepokolebqivo nadajte u Wega, i blagodarite Caricu Nebesku za Wenu veliku milost prema vama. No po{to vas je va{e trogodi{we stradawe silno iznurilo, to vi sada nemojte naglo da hodite po mnogo, nego postepeno: malo po malo navikavajte se na idewe i ~uvajte svoje zdravqe kao dragoceni dar Boìji... I jo{ dosta porazgovarav{i samnom, on me otpusti u gostoprimnicu potpuno zdrava.

CIQ HRI[]ANSKOG @IVOTA ILI SU[TINA HRI[]ANSTVA

Jednom pi{e u svojim zabele{kama Motovilov1) bilo je to u Sarovskoj pustiwi, uskoro posle moga isceqewa, po~etkom zime 1831. godine, u utorak koncem novembra, ja sam stajao za vreme ve~erwe u toploj crkvi @ivonosnog Isto~nika na svom uobi~ajenom mestu, kako je to i posle toga uvek bivalo, upravo prema ~udotvornoj ikoni Boìje Matere. Tu pri|e k meni jedna od sestara iz Divjejevskog2) manastira... Ona mi re~e:---------------------1) N.A. Motovilov bio je glavni ìvotopisac prepodobnog Serafima, i jedan od najglavnijih o~evidaca i svedoka ìvota, podviga i ~udesa svetiteqevih. Wega je Sv. Serafim ~udesno iscelio od mu~enoga i dugovremenog hromila. 2) Divjejevski ènski manastir osnovao je sam Sv. Serafim.

16


ciq hri[]anskog @ivotaII.

17

Jesi li ti onaj hromi gospodin, koga je nedavno iscelio na{ ba}u{ka, otac Serafim? Ja odgovorih, da sam upravo ja taj. Vrlo dobro, re~e ona, tad idi k ba}u{ki, on je naredio da te pozovem k wemu. On je sad u keliji svojoj, i rekao je da }e te ~ekati. Qudi, koji su bar jedanput bili u Sarovskoj pustiwi za ìvota velikoga starca, i koji su bar ~uli o wemu, mogu potpuno pojmiti, kakvom se neiskazanom rado{}u ispunila moja du{a od tog neo~ekivanog poziva. Ostaviv{i Boìju slu`bu ja sam odmah potr~ao k wemu, u wegovu keliju. Ba}u{ka o. Serafim sreo me je na samim vratima svoje kelije i rekao mi: Ja sam ~ekao va{e Bogoqubije! No samo malo pri~ekajte, dok ja pogovorim s mojim sirotama.3) Ja imam s vama mnogo da govorim. Sedite, evo ovde!

-------------------------3)

t.j. sa monahiwama iz Divjejeva.

(Motovilov daqe opisuje, kako je ~ekao tu dugo, oko dva ~asa; kako je najzad o. Serafim izi{ao i izvinio se, {to ga je tako dugo zadrào. Ipak nije mogao toga dana govoriti o onoj glavnoj stvari, zbog koje ga je pozvao, nego ga je pozvao da do|e na razgovor sutradan u obli`wu pustiwu. No sutradan je bila sreda, dan, u koju se veliki starac zatvarao, postio i }utao bezmolstvovao i tako je i taj celi dan Motovilov proveo u ~ekawu pred vratima star~evim. Tek u samo ve~e pojavio se o. Serafim iz svoje kelije i rekao Motovilovu: Va{e Bogoqubije, ja sam vas zvao, ali ne pitajte me, za{to nisam otvorio vrata celi dan: danas je sreda, dan posta i molitvenog ~utawa i ja bezmolstvujem, a sutra, milosti prosim, ja }u se od sve du{e radovati, da se s vama razgovorim... Posle tih re~i ba}u{ka se opet zatvorio. Te{ko je objasniti, za {to je o. Serafim dopustio, da Motovilov, koga je on pozvao na razgovor, dva dana uzalud ~eka na taj razgovor. Verovatno, da je to svetiteq u~inio namerno, da bi time stavio na probu strpqewe Motovilova i da bi poja~ao kod wega èqu da ~uje ono, {to mu je on imao saop{titi. No mo`da je tu po sredi bio jedan ja~i razlog, na ime, mo`da je svetiteq molitvom pripremao sebe za ovaj svoj mnogozna~ajni razgovor, koji je namewen, kao {to }e se na kraju videti, koliko Motovilovu, toliko, a mo`da i

18


ciq hri[]anskog @ivotaIII.

19

vi{e, celome svetu. Ako je ovo posledwe ta~no, onda je izvesno svetiteq odlagao svoj razgovor, upravo svoj govor, sve do onoga trenutka dokle mu Duh Sveti nije otkrio sve ono, {to je po tom rekao. Motovilov daqe produùje:)

Nikakva re~ nije u stawu izraziti tu radost, koju sam ja osetio u srcu svom. Plivao sam u blaènstvu. Bez obzira na dugotrpqewe celoga dana, sama pomisao, da sam se na kraju udostojio ipak ne samo videti lice o. Serafima no i ~uti pozdrav wegovim bogoduhnovenim (bogonadahnutim) re~ima, o tako je bila ute{na! Da, ja sam bio na vrhuncu blaènstva, koje se ne moè sravniti ni s ~im zemaqskim. I ako ja celi dan nisam ni jeo ni pio, ja sam se ose}ao tako sit, kao da sam se najeo do presi}enosti i napio do pijanstva. Istinu govorim, mada }e se moje re~i, mo`da u~initi preuveli~anim i suvi{e odu{evqenim nekima, koji nisu na delu iskusili, {ta zna~i slast, sitost i opojenost, kojom se ~ovek ispuwava u vreme pridolaska Duha Svetoga. Ali ja uveravam hri{}anskom pravoslavnom save{}u, da ovde nema preuveli~avawa, no da je sve ovo {to sam rekao su{ta istina, pa ~ak i vrlo slab opis onoga, {to sam ja u stvari ose}ao u srcu svome.No ko }e mi pozajmiti re~i, koje bi mogle, bar delimi~no, izraziti ono, {to je moja du{a osetila idu}ega dana?

Bilo je to u ~etvrtak. Dan je bio tmuran. Na zemqi je leào sneg od ~etvrt ar{ina, a odozgo su pra{ile guste sne`ne pahuqice. Otac Serafim otpo~eo je svoj razgovor sa mnom na onom svom proplanku blizu wegove pustiwe prema re~ici Sarovki, na strmeni blizu obale re~ne. Mene je bio postavio na paw od drveta, koje on tek be{e posekao, a sam je priseo prema meni. Gospod mi je otkrio, re~e veliki starac, da ste vi u svom detiwstvu usrdno èleli saznati, u ~emu se sastoji ciq na{eg hri{}anskog ìvota. Vi ste se o tome raspitivali ~esto kod mnogih velikih duhovnih osoba (duhovnika)... Ja moram ovde re}i (govori Motovilov), da je mene jo{ od moje dvanaeste godine ìvota ta misao nedostupno uznemiravala, i da sam se ja obra}ao mnogim duhovnim licima s tim pitawem, ali wihovi odgovori nisu me zadovoqavali. Starcu je ovo bilo nepoznato.1) No niko vam, produì o. Serafim, nije o tome------------------------1) to jest, starac Serafim to nije mogao ni od koga saznati, nego je duhom svojim provideo.

20



21

rekao ni{ta odre|eno. Govorili su vam: idi u crkvu, moli se Bogu, vr{i zapovesti Bo`je, ~ini dobra dela to ti i jeste ciq hri{}anskog ìvota. A neki su ~ak i negodovali na vas, {to se zanimate nebogougodnim qubopitstvom govore}i vam: ne ispituj ono {to je vi{e tebe. No oni nisu trebali tako govoriti. I evo ja, ubogi Serafim, rastuma~i}u vam sad, u ~emu se uistini sastoji taj ciq. Molitva, post, bdewe, i sva ostala hri{}anska delawa, ma koliko da su ona dobra sama po sebi ipak u wima se ne sastoji ciq na{eg hri{}anskog ìvota, mada ona sluè kao neophodna sredstva za dostignu}e toga ciqa. Istinski ciq na{eg hri{}anskog ìvota sastoji se u zadobijawu Svetoga Duha Bo`jieg. A post, i bdewe, i molitva, i milostiwa, i svako delo Hrista radi u~iweno jesu sredstva za zadobijawe Svetoga Duha Boìjega. Zapazite, ba}u{ka, da samo radi Hrista u~iweno dobro delo donosi plodove Duha Svetoga. Sve {to se u~ini ne radi Hrista, makar i dobro, ne}e nam doneti nagrade u budu}em ìvotu niti }e nam dati blagodati Boìje u ìvotu ovda{wem. Za to je Gospod Isus Hristos i rekao: Svak ko ne sabira sa Mnom, taj rasipa(Luka 11,23). Dobro delo ne

moè se ni nazvati druk~ije nego sabirawem, jer ako je ono i ne radi Hrista u~iweno, ipak je dobro. Sveto Pismo govori: U svakom narodu ko se boji Boga i ~ini pravdu, ugodan je Wemu(D. ap. 10,35). I, kao {to vidimo iz sve{tene povesti, takav ~ovek dqlai pravd$(koji ~ini pravdu) u tolikoj je meri ugodan Bogu, da je Korniliju sotniku, koji se bojao Boga i ~inio pravdu, javio angel Gospodwi u vreme molitve i rekao: Po{qi u Jopu, k Simonu Uàru, tamo }e{ na}i Petra i ovaj }e ti re}i re~i ìvota ve~noga, kojima }e{ se spasti ti i sav dom tvoj(D. ap. 10,5-6). I tako Gospod upotrebquje sva svoja boànska sredstva, da bi dao mogu}nosti svakome ~oveku, da se za svoja dobra dela ne li{i nagrade u budu}em ìvotu. No za ovo je potrebno otpo~eti ovde pravom verom u Gospoda na{eg Isusa Hrista Sina Boìjega, Koji je do{ao u svet, da gre{ne spase, i zadobijawem blagodati Duha Svetoga, Koji uvodi Carstvo Boìje u srca na{a, i koji nam otvara put za blaènstvo budu}eg ìvota. No time se i ograni~ava ta ugodnost Bogu dobrih dela ne radi Hrista u~iwenih: Stvoriteq na{ pruà sredstva za wihovo ostvarewe, a od ~oveka zavisi, da li }e ih ostvariti ili ne. Zato je Gospod i rekao Jevrejima: a

22



23

n b2fst vidqli, grqha n b2fst imqli. N2fnq j glagolt: vidim i grqh va\ prb2fvat v vas (Kada biste bili slepi, ne biste greha imali. A sada kaète - `vidimo`, tako va{ greh ostaje). Iskoristi li ~ovek, sli~no Korniliju, tu ugodnost Bogu od svoga dela ne radi Hrista u~iwenoga, i poveruje li u Sina Wegovog, to }e mu se ura~unati i delo te vrste kao da je u~iweno radi Hrista i zbog vere u Wega. U protivnom slu~aju ~ovek nije u pravu àliti se, {to je wegovo dobro delo propalo. Ovo posledwe nikada se ne de{ava pri ~iwewu ma kakvoga dobra radi Hrista. Jer dobro delo, u~iweno radi Wega, ne samo da pribavqa venac pravde u budu}em ìvotu, no i u ovome ìvotu preispuwava ~oveka blagoda}u Duha Svetoga, i jo{ uz to, kako je re~eno: n v mqr$ bo dat Bog D$ha Svtago. Otc bo lbit S2fna i vs dat2 v r$cq Ego (Jer, Bog Duha Svetoga ne daje na mjeru, jer Otac qubi Sina i sve je dao Wemu u ruku (Jovan 3,34). Tako je to, va{e Bogoqubije! U zadobijawu ovoga Duha Boìjega, dakle, i sastoji se istiniti ciq na{eg hri{}anskog ìvota, dok molitva, bdewe, post, milostiwa i ostale dobrodeteqi radi Hrista samo su sredstva za zadobijawe Duha Boìjega.

Kako to zadobijawe? Upitah ja ba}u{ku Serafima. Ja to nekako ne pojimam (shvatam). Zadobijawe je isto {to i priobretewe, (sticawe, te~ewe) odgovori mi on. Vi, na primer, razumete, {ta zna~i zadobijawe novaca? Isto je tako i zadobijawe Duha Boìjega. Ta vi, va{e Bogoqubije, pojimate, {ta zna~i zadobijawe u svetskom smislu? Ciq svetskog ìvota obi~nih qudi jeste zadobijawe, ili nagomilavawe novaca, a za gospodu, osim toga dobitak po~asti, odli~ija i drugih nagrada za dràvne zasluge. I zadobijawe Duha Boìjega jeste kapital, no samo blagodatni i ve~ni, i on, kao i kapital nov~ani, po~asni i vremeni (prolazni), priobretava (te~e) na jedne te iste na~ine, vrlo sli~ne jedni drugima. Bog Re~, Gospod Bogo~ovek Isus Hristos, sravwuje ìvot na{ sa tr`nicom i delo ìvota na{eg na zemqi naziva kupovinom govore}i svima nama: k$p$it dondj prid$, isk$p$ vrm, xko dn l$kavi s$t2 (Kupujte dok ne do|em, iskupquju}i vreme, jer su dani zli), tj. poga|ajte vreme za polu~ewe nebeskih blaga kroz zemaqsku robu. Zemaqska roba to su dobrodeteqi (vrline) radi Hrista, koje nam doprinose blagodat Svesvetoga Duha. U pri~i o mudrim i ludim devojkama, kada je u ludih nedosta-

24



25

jalo uqa, re~eno je: \d\ k$pit na torjii (Idite na tr`nicu i kupite) (Matej 25,9). No dok su one kupovale, dotle su vrata od bra~ne odaje ve} bila zatvorena, te one nisu mogle u}i unutra. Neki govore, da nedostatak uqa u ludih devojaka ozna~ava nedostatak u wih dobrih dela u ìvotu. Takvo razumevawe nije potpuno pravilno. Kakav je to u wih bio nedostatak u dobrim delima, kada se one mada i lude no ipak devojkama nazivaju? A devstvenost je najvi{a dobrodeteq, kao stawe ravnoangelsko, i mogla bi sluìti samo po sebi zamenom svih ostalih dobrodeteqi. Ja ubogi mislim, da je u wih imeno nedostajalo blagodati Svesvetoga Duha Boìjega. Tvore}i dobrodeteqi te deve su smatrale, po svom duhovnom nerazumevawu, da je jedino u tome delo hri{}ansko samo tvoriti dobrodeteqi. Mi smo, gle, tvorili dobrodeteqi, i time smo delo Boìje izvr{ili! Me|utim wih se nije ticalo, da li su one zadobile blagodat Duha Boìjeg, da li su je one postigle. Ba{ za takav na~in ìvota, kojim se ~ovek opire samo na tvorewe dobrodeteqi, bez pa`qivog ispitivawa, da li se wime, i koliko imeno, zadobija blagodat Duha Boìjega, za takav na~in ìvota i govori se u kwigama Otaca: Ima i drugi jedan

put, koji na po~etku izgleda dobar, no kraj wegov je na dnu Ada. Antonije Veliki, u svojim pismima monasima, govori za takve deve: mnogi monasi i deve nemaju nikakva powatija (predstave) o razlici voqa, koje dejstvuju u ~oveku, i ne znaju, da u nama dejstvuju tri voqe: prvo Boìja, svesavr{ena i svespasonosna, drugo svoja sopstvena, ~ove~ja, tj. ako ne pagubna a ono i nespasonosna, i tre}e |avolska, potpuno pagubna. I ba{ ta tre}a, vra`ja voqa i u~i ~oveka ili da ne tvori nikakvih dobrodeteqi ili da ih tvori iz sujete, ili da tvori dobro radi dobra, a ne radi Hrista. Druga, sopstvena na{a voqa u~i nas tvoriti sve radi naslade i zadovoqewa pohoti, to jest, kao {to |avo u~i tvoriti dobro radi dobra, bez obzira na blagodat, koja se dobrom zadobija. Samo prva voqa Boìja i svespasonosna, u tome se jedino i sastoji, da se tvori dobro iskqu~ivo radi zadobijawa Duha Svetoga, kao ve~noga blaga, ni u ~em neoskudnoga, koje se ni~im potpuno i dostojno ne da oceniti. Ba{ to zadobijawe Duha Svetoga upravo i naziva se tim uqem, koje je nedostajalo ludim devojkama. Zbog toga su one i nazvane lude, jer su zaboravile na neophodni plod dobrodeteqi, na blagodat Duha Svetoga, bez koga nikome nema

26



27

spasewa, niti ga biti moè, jer: Svt2fm D$hom vska d$\a jivits i yistoto vozv2f\ats, svqtlqts Troiyskim dinstvom svnnotainq (Duhom Svetim svaka du{a ìvi i ~istotom se uzvi{ava i svetli, Troji~nim Jedinstvom Sve{tenotajne).

Sam Duh Sveti useqava se u du{e na{e, i to useqavawe u du{e na{e Wega, Svedrìteqa, i saprebivawe s duhom na{im Wegovog Troi~nog Jedinstva, daruje se nama kroz potpuno zadobijawe Duha Svetoga s na{e strane. Ovo zadobijawe priprema u du{i i telu na{em presto Boìjem svetvora~kom prebivawu s duhom na{im, po neprolaznoj re~i Bo`joj: vsls v nih i pohojd$, i b$d$ im v Boga, i ti b$d$t v ld Moi (Useli}u se u wih i ìvje}u u wima, i bi}u im Bog, i oni }e biti narod moj) (II Kor. 6,16). Ovo i jeste ono uqe u

sve}wacima mudrih devojaka, koje je moglo svetlo i stalno goreti. Devojke s takvim gore}im sve}wacima mogle su do~ekati @enika, koji je do{ao u pono}i, i u}i sa Wim u dvor radosti. A lude videv{i svoje ugasle sve}wake poùrile su, istina, na trg da kupe uqe, no nisu uspele vratiti se na vreme, jer su vrata ve} bila zatvorena. Tr`nica to je ìvot na{: zatvorena vrata bra~nog dvora, koja su spre~ila pristup @eniku

smrt ~ove~ja; mudre i lude devojke du{e hri{}anske; jelej to nisu dela nego blagodat Svesvetoga Duha Boìjeg, koja se kroz dela zadobija unutra u bi}u na{em, blagodat, koja pretvara na{e bi}e od ovoga u ono, t.j. od trule`nosti u netrule`nost, od smrti du{evne u ìvot duhovni, od tame u svetlost, od pe}ine su{tastva (bi}a) na{eg, gde su privezane strasti kao skotovi i zverovi, u hram Boànstva, u presvetli dvor ve~ne radosti u Isusu Hristu, Gospodu na{em, Tvorcu i Izbavitequ, i Ve~nom @eniku du{a na{ih. O kako je veliko saàqewe Bo`je zbog na{e bede, t.j. zbog na{e nepa`qivosti naspram Wegovog starawa za nas, kad sam Bog govori: Evo, stojim pred vratima i kucam!... razumevaju}i pod vratima tok na{eg ìvota, jo{ nezatvoreni na{om smr}u. O, kako bih ja èleo, va{e Bogoqubije, da vi budete kroz ovaj ìvot svagda u Duhu Boìjem! V ym zastan$, v tom i s$j$ (U ~emu vas zateknem, u tome }u Vam suditi), govori Gospod. O te{ko, te{ko nama, ako nas On zate~e optere}ene brigama i pe~alima ìvotnim, jer ko }e otrpeti gwev Wegov, i protiv lica gweva Wegovog ko }e se odràti! Eto za{to je re~eno: bdit i molits da n vnidt v napast2 (Bdite i mo-

28



29

lite se da ne u|ete u napast...) (Matej 26,41), t.j. da

se ne li{ite Duha Boìjega, jer bdewe i molitva donose nam blagodat Wegovu. Naravno, svaka dobrodeteq, radi Hrista, daje blagodat Duha Svetoga, no vi{e od svih daje molitva, zato {to je ona tako re}i svagda u na{im rukama, kao oru|e za zadobijawe blagodati Duha. Zahtelo bi se vama, na primer, i}i u crkvu, no ili crkve nema, ili je slu`ba svr{ena; zahtelo bi vam se dati prosjaku, no ili nema prosjaka, ili nemate {ta dati; zahtelo bi vam se devi~anstvo sa~uvati, no nema se snage to ispuniti ili zbog va{eg sastava ili zbog spletka{kih napora |avolskih, kojima vi ne moète protivstati zbog nemo}i ~ove~je; zahtelo bi vam se i kakvu bilo drugu dobrodeteq radi Hrista izvr{iti, no tako|e ili nema se snage ili te{ko uvrebati slu~aj. A to se ve} nikako ne odnosi na molitvu: za wu se pruà mogu}nost svagda i svakome, i bogatom, i siroma{nom, i znamenitom, i prostom, i silnom, i slabom, i zdravom, i bolesnom, i pravednom, i gre{nom. Kako je velika mo} molitve ~ak i gre{nog ~oveka, kada se ona uznosi iz sve du{e, cenite po slede}em primeru iz Svetog Predawa.

Jednoj o~ajnoj majci umre jedinac sin: wu na putu sretne èna bludnica, uprqana jo{ sveìm grehom. Ova tronuta o~ajnom àlo{}u majke, zavapije ka Gospodu: Ne radi mene okajane gre{nice, no radi suza majke oàlo{}ene za sinom svojim i tvrdo veruju}e u Tvoje milosr|e i svemogu}stvo, Hriste Boè Gospode, vaskrsni sina wenoga!... i Gospod ga je vaskrsao. Tako je velika sila molitve, va{e Bogoqubije. I molitva vi{e od svega donosi Duha Boìjega, a wu je udobnije ispuwavati od svega. Blago nama, ako nas Gospod Bog zastane1) na (molitvenom) bdewu, ispuwene darovima Duha Wegovog Svetoga! Tada se mi moèmo blagoneustra{ivo (smelo) nadati, da }emo biti uzeti (uzneseni) na oblake, u vazduh, u sretewe Gospodu, koji dolazi sa slavom i silom mnogom, da sudi ìvima i mrtvima, i poda svakome prema delima wegovim. Gle, vi, va{e Bogoqubije, izvolite smatrati za veliku sre}u razgovarati sa ubogim Serafimom, uvereni, da i on nije li{en blagodati Gospodwe. A {ta da re~em o samom Gospodu, prepunom Praizvoru svake blagostiwe, i nebesne i zemne?! A me|utim kroz molitvu mi se udostojavamo-------------------1) pri smrti.

30



31

razgovarati sa samim Wim, Sveblagim i @ivotvornim Bogom i Spasom na{im. No i tu opet treba se moliti samo do toga trenutka dokle Bog Duh Sveti ne si|e na nas u Wemu znanoj meri Svoje nebesne blagodati. A kada On blagovoli da nas poseti, tada treba prestati s molitvom. Jer za {to se Wemu i moliti tada: pridi i vslis v n2f i oyisti n2f ot vsk skvrn2f i spasi, Blaj, d$\i na\ (Do|i i useli se u nas i o~isti nas od svake ne~istote i spasi, Blagi, du{e na{e), kad je On ve} do{ao k nama, koji Mu se nadamo i prizivamo. Ime Wegovo istinski, t.j. s namerom, da Ga susretnemo sa smireno{}u i qubavqu, unutra u odajama du{a na{ih, gladnih i èdnih Wegovog dolaska? Ja }u to objasniti va{em Bogoqubiju primerom. Recimo, vi mene pozovete k sebi u goste, i ja po pozivu va{em do|em k vama i ho}u da porazgovaram s vama. Me|utim vi produùjete mene pozivati: Milosti prosim, izvolite k meni! Ja bih po nevoqi morao re}i: [ta je to s wim? da nije s uma si{ao? Ja mu do{ao, a on me produùje pozivati! Tako je to i sa Gospodom Bogom Duhom Svetim. Za to je i re~eno: uprazdnits i raz$mqit, xko Az esm2 Bog, vozns$ vo xz2fcqh, vozns$s na zmli (Ispraznite se i razumejte da sam ja Bog! Uspravi}u se me|u narodima, uspravi}u se na zemqi), t.j. javqam se

i javqa}u se svakome ko u Mene veruje i Mene priziva, i razgovara}u s wim kao {to sam nekada razgovarao s Adamom u Raju, i sa Avramom i Jakovom i drugim slugama Mojim, s Mojsijem, Jovom i wima sli~nim. Mnogi tuma~e, da se to ispra`wewe odnosi samo na svetske poslove, t.j. da se pri molitvenom razgovoru s Bogom treba isprazniti od svetskih poslova. No ja }u vam re}i po Bogu, da je ne samo nu`no pri molitvi isprazniti se od wih, nego ~ak i od molitve u ~asu kada zbog svemo}ne sile vere i molitve saizvoli Gospod Bog Duh Sveti da nas poseti i da do|e k nama u puno}i neiskazane Svoje blagosti. Nemirna je du{a i u nemiru se nahodi, kada molitvu vr{i; no pri na{estviju (nailasku) Duha Svetoga treba da stoji u potpunom tihovawu (bezmolviju), i slu{a jasno i razumno sve re~i ìvota ve~noga, koje On tada èli da joj objavi. Uz to jo{ treba biti u potpunoj trezvenosti i du{e i duha i u celomudrenoj ~istoti tela. Tako je bilo kod brda Horiva, kada je Izraiqcima bilo re~eno da se, pre javqawa Boga na Sinaju, tri dana ne doti}u èna, jer je Bog na{ ogn2 podai vs nyisto (Ogaw koji pro`dire sve ne~isto), te nemoè niko sa oskvrwenim telom i duhom stupiti u op{tewe s Wim.

32

prepodobni serafim sarovskiIV.


33

Nu, a kako biva, ba}u{ka, s drugim dobrodeteqima Hrista radi u pogledu zadobijawa blagodati Duha Svetoga? Vi meni izvolite samo o molitvi govoriti? Zadobijajte blagodat Duha Svetoga i svim drugim dobroteqima (vrlinama i dobrim delima) Hrista radi. Trgujte wima duhovno, trgujte onim dobrodeteqima koje vam najve}i dobitak duhovni donose. Sabirajte kapital blagodatnog obiqa Boìje blagosti, slaìte ga u ve~ni Boìji zalo`ni dom ({tedionicu), gde se prima nematerijalni interes (kamata), i to ne po ~etiri ili po {est na sto, no po sto na jednu rubqu duhovnu, i ~ak nebrojeni broj puta vi{e od toga. Na primer: donosi li vam vi{e blagodati Boìje molitva i bdewe, to bdite i molite se; donosi li vam post mnogo Duha Boìjega, to postite; donosi li vi{e milostiwa, to milostiwu tvorite. I tako rasu|ujte o svakoj dobrodeteqi, koju tvorite Hrista radi. Evo ja }u vam ispri~ati za sebe, ubogoga Serafima: Ja sam rodom od Kurskih trgovaca. I tako, dok jo{ nisam bio do{ao u manastir, mi smo trgovali robom, koja nam je vi{e prihoda

donosila. Tako i vi, ba}u{ka, postupajte. Kao god u trgova~kom poslu {to nije ve{tina u tome, da se samo trguje, nego u tome, da se {to vi{e prihoda dobije, tako i na trudu hri{}anskog ìvota nije ve{tina u tome, da se ~ovek samo moli, ili da ~ini kakvo bilo drugo dobro delo. Jer, iako nam apostol govori: nprstanno molits (Molite se neprestano) (I Sol. 5,17), on ipak, kao {to se se}ate, dodaje: hoy$ l$y\ pt slovs ri oumom, njli t2fsi z2fkom (Vi{e volim pet re~i umom svojim re}i, nego li hiqadu jezikom) (I Kor. 14,19). A Gospod govori: n vsk glagoli Mi: Gospodi, Gospodi! spasts, no tvori vol Otca Mogo (Ne}esvako ko mi govori Gospode, Gospode, da se spase, nego onaj ko tvori voqu Oca Mojega) (Matej 7,21), t.j. onaj

koji tvori delo Boìje, i to sa strahopo{tovawem, jer proklet je svaki ko tvori delo Boìje s nebri`qivo{}u. A delo je Bo`je ovo: da vqr$t v Boga i Ego j poslal est Fis$sa Hrista (Da verujete u Boga i Onoga Koga On posla Isusa Hrista) (Jovan 17,3). Ako se pravilno rasudi o zapovestima Hristovim i apostolskim, jasno je, da se na{e hri{}ansko delo sastoji ne u pove}avawu zbira dobrih dela, koja sluè samo kao sredstva ciqu na{eg hri{}anskog ìvota, nego u izvla-

34



35

~ewu iz wih {to ve}e koristi, t.j. u velikom priobretewu (zadobijawu) preobilnih darova Duha Svetoga. I tako ja bih èleo, va{e Bogoqubije, da bi i vi sami zadobili ovaj preobilni praizvor blagodati Boìje, i da bi uvek rasu|ivali o sebi: da li se u Duhu Boìjem nalazite ili ne; pa ako se na|ete u Duhu Boìjem, to neka je blagosloven Bog! Nema se zbog ~ega tugovati, makar ovoga ~asa po{li na Stra{ni sud Hristov. Jer v ym zastan$, v tom i s$jd$ (U ~emu vas zateknem, u tome }u Vam suditi). Ako, pak, u Duhu Boìjem ne stojite, treba saznati za{to i zbog ~ega je Gospod Bog Duh Sveti izvoleo ostaviti nas, pa ponovo Ga traìti i moliti i ne odustajati sve dotle dokle se traèni Gospod Bog Duh Sveti ne na|e i ponovo ne bude s nama Svojom blagoda}u. A na du{mane na{e, koji nas udaqavaju od Wega, treba tako napadati, dokle im se i prah ne raseje, kao {to je rekao prorok David: pojn$ vragi mo i postign$ i n vozvra$s2, dondj skonyats, oskorbl ih i n vozmog$t stati, pad$t pod nogama moima (Vijam du{mane svoje i stièm ih, i ne vra}am se dokih ne istrebim. Obaram ih i oni ne mogu ustati, padaju pod noge moje).

Tako je to, ba}u{ka! Tako, dakle, izvolite trgovati duhovnom dobrodeteqi. Razdajite blagodatne darove Duha Svetoga potrebitima, po primeru zapaqene sve}e, koja i sama svetli gore}i zemaqskim ogwem, i ne umawuju}i svog sopstvenog ogwa pali druge sve}e, da bi na drugim mestima svetlile svima. Pa kad je tako u pogledu zemaqskoga ogwa, {ta tak da kaèmo o blagodatnom ogwu Svesvetoga Duha Boìjega?! Jer, na primer, bogatstvo zemaqsko smawuje se od razdavawa, a bogatstvo nebesne Boìje blagodati {to se vi{e razdaje to se vi{e umnoàva u onoga ko ga razdaje. Tako je i sam Gospod kazao Samarjanki: pi ot vod2f si vozjajdet vnov, a pi oti vod2f j Az m$ dam, n vozjajdt vo vqki, no voda, j Az dam m$, b$dt v nm istoynik prisnotk$i v jivot vqyn2fi (Svaki koji pije od ove vode (saizvora), opet }e oèdneti, a koji pije od vode koju }u mu ja dati ne}e oèdweti dovijeka nego voda koju }u mu dati posta}e u wemu izvor vode koja te~e u ìvot ve~ni!) (Jovan 4,13-14).

36

prepodobni serafim sarovskiV.


37

Ba}u{ka, rekoh ja, vi volite neprestano da govorite o zadobijawu blagodati Duha Svetoga, kao o ciqu hri{}anskog ìvota; no kako i gde ja mogu wu videti? Dobra dela su vidqiva, a zar Duh Sveti moè biti vidqiv? Kako, dakle, ja mogu znati, da li je On sa mnom ili ne? U sada{we vreme, odgovori starac, zbog na{e bezmalo sveop{te hladno}e prema svetoj veri u Gospoda na{eg Isusa Hrista, zbog nepa`we na{e prema dejstvima Wegovog Boànskog Promisla za nas i zbog zaborava op{tewa ~oveka s Bogom, mi smo dotle do{li, da smo, moè se re}i gotovo sasvim se udaqili od istinskog hri{}anskog ìvota. Nama sada izgledaju nepojamne (~udnovate) re~i Svetoga Pisma, kada Duh Boìji govori kroz usta Mojseja: i vidq Adam Gospoda, hodago v rai (I vide Adam Gospoda gde hodi po raju), ili kad ~itamo u apostola Pavla: idohom vo Aha, i D$h Boji ne id s nami, obratihoms v Makdon, i D$h Boji id s nami (I|asmo uAhaju i Duh Boìji ne i|a{e s nama; okrenusmo se u Makedoniju, a Duh Boìji i|a{e s nama). I na drugim

mestima Svetoga Pisma vi{e puta govori se o javqawu Boga qudima. Ali neki govore: Ta mesta su nepojamna (neshvatqiva). Zar su zbiqa qudi mogli tako o~evidno videti Boga? Ni{ta pak tu nema nepojamnog. To nepojimawe proiza{lo je od toga, {to smo se mi udaqili od prostote prvobitnog hri{}anskog saznawa i pod izgovorom prosve}enosti zapali u takvu tamu neznawa, da nam se ve} ~ini neposti`no to, {to su drevni qudi do tolike mere jasno razumevali, da im pojam o javqawu Boga qudima nije izgledao ~udnovatim ni u obi~nim razgovorima. Tako je pravedni Jov kada su ga prijateqi ukorevali zato {to toboè huli na Boga, ovima odgovorio: Kako bi to moglo biti, kad ja ose}am dihawe Svedrìteqa u nozdrvama mojim? To jest: kako bih ja mogao huliti na Boga, kada Duh Sveti samnom prebiva? Kad bih ja hulio na Boga, to bi Duh Sveti odstupio od mene, a ja, gle, i dihawe Wegovo ose}am u nozdrvama mojim. Ta~no u tom smislu govori se i za Avrama, i za Jakova, da su oni videli Gospoda i besedili s Wim, a Jakov ~ak i borio se s Wim. Mojsej je video Boga, i sav narod s wim, kada se on udostojio primiti od Boga tablice zakona na gori Sinaju. Stub obla~ni i og-

38



39

weni, {to ni{ta drugo nije do javna blagodat Duha Svetoga, sluìli su putovo|ama narodu Boìjem u pustiwi. Nisu qudi videli Boga i blagodat Wegovog Duha Svetoga u snu, niti u ma{taniji, niti u vansebnosti rastrojenog uobraèwa, nego istinito i na javi. Mi smo postali ve} vrlo nepa`qivi u delu na{ega spasewa, odkuda i dolazi, da mi i mnoge druge re~i Svetoga Pisma ne uzimamo u onom smislu, u kom bi trebalo. A to je sve zato, {to mi ne traìmo blagodati Boìje, niti joj dopu{tamo, po gordosti uma na{eg, da se useli u du{e na{e. Zato i nemamo istinske prosve}enosti od Gospoda, koja se {aqe u srca qudi, u sva srca gladna i èdna pravde Boìje. Evo, na primer: kad se u Bibliji kaè: vd$n$ Bog d2fhan jizni v lic Adama prvozdannago i sozdannago Im ot prsti zmnoi (dunu Bog dah ìvotni u lice Adamu prvosazdanome, kojeg sazdade od praha zemaqskog) mnogi tuma~e, kao da to zna~i, da do toga trenutka nije bilo u Adamu du{e i duha ~ove~jeg, no da je bilo tobo` samo telo, stvoreno iz praha zemnoga u onom sastavu, kako to ba}u{ka apostol Pavle potvr|uje: da b$dt vssovr\n va\ d$h, d$\a i plot2 v pri\stv Gospoda na\go Fis$sa Hrista (Dabude svesavr{en va{ duh, du{a i telo, za dolazak

Gospoda na{ega Isusa Hrista). Sva tri ova dela

na{ega bi}a, dakle, bila su stvorena od praha zemnoga, tako da Adam nije stvoren mrtvim no dejstvuju}im ìvotnim bi}em, sli~no ostalim na zemqi ìve}im i o/du{e/vqenim Boìjim tvorewima. Ali evo u ~emu je mo} ~ovekova: da Gospod Bog posle nije dahnuo u lice wegovo ovaj dah ìvota, t.j. blagodat Gospoda Boga Duha Svetoga, koji od Oca ishodi i u Sinu po~iva i radi Sina u svet se {aqe, to Adam, ma kako da je on bio sazdan kao savr{en i prevashodan nad ostalim Boìjim stvorewima, kao kruna stvorewa na zemqi, ostao bi ipak bez Duha Svetoga unutra u sebi, koji ga uzvodi do bogopodobnog dostojanstva, i bio bi kao i sva ostala stvorewa. Jer mada bi i imao telo, i du{u i duh, ne bi imao unutra u sebi Duha Svetoga. Kada je pak Gospod Bog dunuo u lice Adamovo dah ìvota, tada tek, prema re~ima Mojsejevim Adam b2fst2 v d$\$ jiv$ (Adam postao du{a ìva) (I Mojs. 2,7), tj. savr{eno podobna Bogu, i kao i On, besmrtna na veki vekov. Stvoreni Adam nije podleào uticaju nijedne stvorene stihije, i to u takvoj meri, da ga voda nije topila, ni ogaw ègao, niti ga je zemqa mogla progutati svojim provalijama, niti ga je vazduh

40



41

mogao povrediti ma kakvim svojim dejstvom. Sve je bilo pokorno wemu kao qubimcu Boìjem i kao caru i vladatequ tvari. I sve se umiqavalo oko wega, kao najsavr{enije krune Boìjeg tvorewa. Od onoga daha ìvotnoga, udahnutoga u lice Adamovo iz tvor~eskih (svestvaraju}ih) usta Svetvorca i Svedrìteqa Boga, Adam se toliko ispunio mudro{}u, da nikada od samoga po~etka nije bilo niti }e verovatno ikada biti na zemqi ~oveka premudrijeg i mnogoznanstvenijeg od wega. Kada je Gospod zapovedio wemu, da nare~e ime svakoj tvari, on je svakoj tvari dao takvo nazvawe, kakvo potpuno ozna~ava sva ka~estva (kvalitete) te tvari, svu silu i sva svojstva, koja su joj od Boga darovana pri wenom stvarawu. Pa ba{ kroz taj dar nadprirodne Boìje blagodati, koji mu je dat dahom ìvotnim, Adam je mogao videti i razumeti i Gospoda hode}eg u Raju; mogao je shvatiti re~i Wegove; mogao je pojmiti besedu svetih angela kao i jezik svih zverova, ptica, puze}ih ìvotiwa i svega ìve}eg na zemqi, {to je sve sada sakriveno za nas, pale i gre{ne, a {to je sve bilo jasno za Adama do wegovog pada. Takvu istu mudrost, i silu, i svemo}, i sva ostala dobra i sveta svojstva darovao je Gospod Bog i Evi, koju je stvorio ne od

praha zemnoga nego od rebra Adamova u Edemu sladosti, u Raju, zasa|enom Wime posred zemqe. A da bi oni mogli lako zauvek odràvati u sebi ta besmrtna blagodatna i savr{ena svojstva onoga daha ìvotnoga, Bog je posadio posred Raja Drvo @ivota, u ~ijim se plodovima sadràla sva bitnost i puno}a darova toga Boànskoga daha. Da nisu Adam i Eva zgre{ili, to bi i oni i svo wihovo potomstvo mogli jedewem od plodova Drveta @ivota ve~no podràvati u sebi ìvotvornu silu Bo`je blagodati, besmrtnu mladost, ve~nu puno}u mo}i i tela, i du{e, i duha, i neprestanu nestarivost beskona~no besmrtnog i preblaènog svoga stawa, {to je sve ~ak i uobraèwu na{em nepojamno u sada{we vreme. No kada su oni jedewem od Drveta Poznawa dobra i zla prevremeno i protivno zapovesti Boìjoj saznali razliku me|u dobrom i zlom i podvrgli sebe svima nevoqama, koje su sledovale prestupqewu zapovesti Boìje, tada su se li{ili toga neocewivog dara blagodati Duha Boìjeg, tako da do samoga dolaska u svet Bogo~oveka Isusa Hrista Duh Boìji, n ubo bq v mrq, xko Fis$s n uvo bq proslavln (ne be{e u svetu, jer Isus jo{ ne be{e proslavqen) (Jovan 7,39).

42



43

Ipak to ne zna~i, da u svetu uop{te nije bilo Duha Boìjega, nego da Wegovo prisustvo nije bilo tako punomerno kao u Adamu, ili u nama pravoslavnim hri{}anima; pojavqivalo se ono pak i spoqa, i znaci toga prisustva Duha Bo`jega u svetu bili su poznati rodu ~ove~jem. Tako, na primer, Adamu posle pada, a zajedno s wim i Evi, bile su otkrivene mnoge tajne, koje su se odnosile na budu}e spasewe roda ~ove~jeg. âk i Kainu, bez obzira na wegovu bezbo`nost i wegov prestup, bio je lako razumqiv blagodatni glas Boìji, i ako karaju}i, kada je Bog s wim razgovarao. Noje je besedio s Bogom. Avram vide Boga, i dan Wegov, i zaradova se. Blagodat Svetoga Duha, dejstvuju}i spoqa, pokazivala je svoj trag i u svima starozavetnim prorocima i svetiteqima izraiqskim. Kod Jevreja su docnije bile zavedene naro~ite proro~ke {kole, gde se u~ilo raspoznavati znake Boìjih ili angelskih javqawa, i razlikovati dejstva Duha Svetoga od obi~nih javqawa, koja se de{avaju u prirodi neblagodatnog zemaqskog ìvota. Simeon Bogoprimac, roditeqi Bogorodi~ini Joakim i Ana i druge bezbrojne sluge Boìje stalno su bili udostojavani raznovrsnih Boànskih javqawa, glasova i otkrivewa, koji su se

potvr|ivali o~evidnim ~udesnim doga|ajima. Iako ne s takvom silom kao u narodu izabranom, no ipak projavqewe Duha Boìjega dejstvovalo je i me|u neznabo{cima, koji nisu poznavali Boga istinoga, i to zato {to je Bog i me|u wima nalazio Svoje izabranike. Takve su, na primer, bile devstvenice proro~ice, Sibile, koje su, istina, svoju devstvenost posve}ivale Bogu neznanome, no tek Bogu, Tvorcu vaseqene, Svedrìtequ i Promislitequ, za kakvoga su Ga i neznabo{ci smatrali. Tako|e i filosofi neznaboà~ki, koji su, istina, bludeli po tami nepoznavawa Boga, no koji su traìli Bogu ugodnu istinu, mogli su samo zbog toga bogougodnog traèwa istine postati sudeonici Duha Boìjeg, jer je re~eno: xz2fki nvqd$e Boga eststvom zakonna tvort i ugodna Bog$ sodql2fvat (Narodi koji ne znaju Boga po prirodi tvore {to je po Zakonu i ugodno Bogu) (vidi Rim. 2,14-15). A istinu Gospod tako miluje, da sam o woj Duhom Svojim objavquje: istina ot zmli kozs, i pravda s nbs priniy (Istina ~e niknuti iz zemqe i pravda }e s neba priniknuti) (Ps. 85,11). Tako dakle, va{e Bogoqubije i u jevrejskom narodu, sve{tenom i bogougodnom, i me|u nezna-

44



45

bo{cima, bez poznavawa Boga, ipak se sa~uvalo znawe o Bogu, ba}u{ka. Sa~uvalo se jasno i razumno pojimawe kako Gospod Bog Duh Sveti dejstvuje u ~oveku i po kakvim je, imeno, spoqa{wim i unutra{wim opaàjima mogu}e uveriti se, da to dejstvuje Gospod Bog Duh Sveti a ne demonska obmana. I tako je to sve bilo od pada Adamova do dolaska u svet Gospoda na{eg Isusa Hrista u telu. Bez ovog opaàjnog poimawa dejstva Duha Svetoga, Va{e Bogoqubije, koje se vazda odràvalo u rodu ~ove~jem, qudi ne bi nikako imali mogu}nosti da ta~no poznadu u Hristu Sina ôve~ijeg i Spasiteqa Koga je Bog obe}ao Adamu i Evi, koji je imao satrti glavu zmije.1) Kada je Gospod na{ Isus Hristos izvoleo svr{iti sve delo spasewa, tada je On, po Svome------------------------1) Sveti Simeon Bogoprimac, koji je bio ~uvan Duhom Svetim, po{to mu je unapred, preko An|ela, bila javqena, u 65-oj god. ìvota, tajna svagdadevstvenog za~e}a i ro|ewa Spasiteqevog od Pre~iste svagdaDjeve Marije, po Blagodati Svesvetoga Duha Boìjeg ìveo jo{ 300 godina, a u 365-oj godini svoga ìvota jasno objavio u hramu Gospodwem da je po daru Duha Svetoga opipqivo prepoznao da je to ba{ On Sam, Hristos, Spasiteq sveta.

vaskrsewu, duhnuo na apostole, obnoviv{i dah ìvota, utra}eni (izgubqeni) Adamom, i darovao im istu tu adamovsku blagodat Svesvetoga Duha Boìjega. No to nije sve. Gle, On im je govorio, da je za wih boqe da On ide ka Ocu, jer ako On ne ide, to Duh Boìji ne}e do}i u svet; ako pak On, Hristos, ide ka Ocu, to }e ga On poslati u svet, i On, Ute{iteq, nau~i}e i wih i sve sledbenike wihove svakoj istini i napomenu}e im sve {to im je On rekao dok je jo{ bio u svetu. Ovim je ve} bila Hristom obe}ana blagodat2 vozblagodat2 (blagodat na blagodat) (Jovan 1,16). I zaista u dan Pedesetnice On im je torèstveno (pobedonosno) nisposlao Duha Svetoga v dnhani b$rnqm (u dahu burnom vetra), u vidu ogwenih jezika, koji su si{li na svakog od wih, i u{li u wih, i napunili ih silom ogwepodobne Boèstvene blagodati, rosonosno------------------------Pa i Sveta Ana proro~ica, k}i Fanuilova, koja je sluìla Gospodu Bogu 80 godina od svog obudovqewa u hramu Boìjem, i koja je bila ~uvena po osobitim blagodatnim darovima Boìjim pravedna i ~ista slu{kiwa Boìja objavila je, da je to zaista On, obe}ani Mesija sveta, istiniti Hristos, Bog i ~ovek, car Izraiqev, koji je do{ao da spase Adama i rod ~ove~ji.

46



47

di{u}ej i radosto tvorno dejstvuju}ej u du{ama svih pri~esnika Wenoj sili i dejstvu. I ta ista ogweduhnovena (ogwem di{u}a) blagodat Duha Svetoga daje se svima nama Hristovim vernima u tajni svetoga kr{tewa i sve{teno zape~a}uje se miropomazawem po najglavnijim mestima na{ega tela, kako je to ukazano svetom crkvom kao vekove~nom ~uvarkom te blagodati. Govori se: pyat2 dara D$ha Svtago (Pe~at dara Duha Svetoga). A na {to mi, ba}u{ka, va{e Bogoqubije, mi ubogi, stavqamo svoje pe~ate, ako ne na sasude, u kojima se ~uva neka na{a dragocenost? A {ta na svetu moè biti i vi{e i dragocenije od darova Duha Svetoga, poslatih nam svi{e u tajni kr{tewa? Jer ta blagodat pri kr{tewu (krnska) tako je velika, tako neophodna, tako ìvonosna za ~oveka, da se ona ne oduzima ~ak ni od ~oveka jeretika do same smrti wegove, tj. do roka ozna~enog svi{e po Promislu Bo`jem radi doìvotne probe ~oveka na zemqi za {ta je sposoban, i {ta je u stawu da u~ini u tome Bogom darovanom razmaku vremena uz pomo} sile blagodati darovane mu s neba. I kad mi nikad ne bi gre{ili posle na{ega kr{tewa, mi bi zanavek ostali sveti i neporo~ni ugodnici Boìji, i sa~uvani od svake skverne tela i duha.

No, ba{ u tome i jeste nesre}a {to mi, preuspevaju}i (napreduju}i) u uzrastu (godinama ìvota) ne napredujemo u blagodati i razumu Boìjem, kao {to je u tom preuspevao Gospod na{ Hristos Isus, nego na protiv razvra}aju}i se malopomalo, mi se li{avamo blagodati Svesvetoga Duha Boìjega i postajemo u razli~noj meri gre{ni i mnogogre{ni qudi. No kada neko, budu}i pobu|en na to premudro{}u Boìjom, koja i{te na{e spasewe, re{i se radi we (ove Boìje premudrosti) utrewevati (jutrewuje) k Bogu i bditi radi obretewa (dostizawa) ve~noga svoga spasewa, tada takav, poslu{an glas (te premudrosti), mora pribe}i istinitom kajawu za sve grehe svoje, kajawu i tvorewu dobrodeteqi, protivpolo`nih (suprotnih) u~iwenim gresima, a kroz dobrodeteqi Hrista radi i k zadobijawu Duha Svetoga, koji dejstvuje unutra u nama, i koji unutra u nama ustrojava carstvo Bo`je. Ne govori zabadava Re~ Boìja: vn$tr2 vas st2 carstv Boj i n$jdno st2 ono, i n$jdnici voshiat. (Carstvo je Boìje unutra u vama (Luka 17,21) i s naporom se uzima i samo podvi`nici ga zadobijaju) (Matej 11,12). To jest: oni qudi koji, bez obzira na uze grehovne, {to ih vezuju tako da im

48



49

svojim nasiqem i pobu|ivawem na nove grehe ne dopu{taju pri}i k Wemu, Spasitequ na{em, sa savr{enim pokajawem, da bi sa Wim postradali, preziru ja~inu tih grehovnih uza, i usiqavaju se da ih raskinu takvi qudi javqaju se po tom pred lice Boìje beqi od snega, ubeqeni blagoda}u Wegovom. Pridit (do|ite), govori Gospod, i a grqhi va\i b$d$t ko bagrnno, to ko snqg $bql ih.(Ako gresi va{i budu kao skerlet, ubeli}u ih kao sneg) (Isaija 1,18). Tako je negda sveti tajnovidac Jovan Bogoslov video ovakve qude u haqinama belim, tj. u haqinama opravdawa i inic2f v r$kah ih (sa palmovim gran~icama u rukama) (Otkr. 7,9), kao znamewe pobede, i pevali su oni Bogu divnu pesmu Allil$ia (Otkr. 19,1). Krasotq pqn ih niktoj podrajati moja\. (Aliluja. Krasotu pesmopoja wihovih niko na svetu ne moga{e podraàvati). Za wih je Angel Boìji rekao: si s$t2, ij prido\a ot skorbi vlik, ij ispra\a riz2f svo i $bqln\a riz2f svo v Krovi Agnyi, (Ovo su oni koji do|o{e iz nevoqe velike, i opra{e haqine svoje i obeli{e ih u Krvi Jagwetovoj) (Otkr. 7,14), tj. opra{e ih stradawima i

ubeli{e ih pri~e{}em Pre~istih i @ivotvornih Tajni Tela i Krvi Agneca, Neporo~nog i Pre~is-

tog Hrista, zaklanog Wegovom sopstvenom voqom za spasewe sveta pre sviju vekova, prisno i do n2fnq zakalamago i razdroblmago no nikolij ijdivamago (Koji svagda i do danas trpi zaklawe i razdequje se /vernima/ a ostaje nimalo netro{iv), koji nam daje ve~no i neoskudno spasewe na{e na putu ìvota ve~nog radi blagoprijatnog odgovora na Stra{nom Sudu Wegovom. Svoju Pre~istu Krv i Telo, Hristos nam daje i kao najskupoceniju i svaki um prevashode}u zamenu za plod sa Drveta @ivota. Toga ploda hteo je li{iti na{ rod ~ove~ji neprijateq qudski, denica, nispav{i s neba. Mada je neprijateq |avo najpre prelestio Evu, te je s ovom pao i Adam, ipak je Gospod darovao nama ne samo Iskupiteqa u Sinu Djeve Koji je smr}u uni{tio smrt, no nam je On dao u @eni, Prisnodjevi Bogorodici Mariji Hodataicu (zastupnicu) pred Sinom Svojim i Bogom na{im. Ova je satrla u Samoj Sebi i satire (i sada) glavu zmijinu u svome rodu ~ove~jem. Ona je nepostidna i nepobedna Zastupnica ~ak i najo~ajnijih gre{nika. Ba{ zbog toga se Boìja Mater i naziva Azvo bqsov. (Bi~ za demone) po{to demon nema mo}i da pogubi ~oveka, samo ako ~ovek ne odstupi od pribegavawa k Majci Boìjoj za pomo}.

50

prepodobni serafim sarovskiVI.


51

Jo{ moram ja, ubogi Serafim, objasniti, Va{e Bogoqubije, u ~emu je razlika izme|u dejstva Duha Svetoga, koji se sve{tenotajno useqava u srca veruju}ih u Gospoda Boga i Spasiteqa na{eg Isusa Hrista, i dejstva tame grehovne po uputu i raàrewu demonskom, lopovskom. Duh Boìji opomiwe nas na re~i Gospoda na{eg Isusa Hrista, i dejstvuje zajedno s Wim, uvek istovetno, raduju}i srca na{a i upravqaju}i stope na{e na put miran; a duh lukavi, besovski, mudruje suprotno Hristu, i dejstva su wegova u nama buntovna, stropotna i ispuwena telesnom pohoti, pohoti o~iju i gordo{}u ìtejskom. Amin, amin, glagol vam: vsk jnvi i vqr$i v m n $mrt vo vqki (Zaista, zaista vam kaèm: Koji veruje u Mene ima ìvot ve}ni) (Jovan 6,47) ko ima blagodat Svetoga Duha kao pravu veru u Hrista, ako bi po nemo}i ~ove~joj i umro du{evno od ma kakvoga greha, to ne}e umreti za navek no bi}e vaskrsnut blagoda}u Gospoda na{eg Isusa Hrista, koji uzima grehe sveta i darom daruje blagodat preobilnu. Ba{ za ovu blagodat, javqenu svemu svetu i rodu na{em ~ove~jem kroz

Bogo~oveka, i re~eno je u Jevan|equ: v tom jivot bq i jivot bq svqt ylovqkom (U Wemu be{e @ivot i @ivot be{e Svetlost qudima) (Jovan 1,4), i dodano: i svqt vo t2mq svqtits i t2ma Ego n wbt (I Svetlost svetli u tami i tama je ne obuze) (Jovan 1,5). Ovo zna~i, da blagodat Duha Svetoga, darovana pri kr{tewu u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, bez obzira na grehopadewa ~ove~ja, bez obzira na tamu okolo du{e na{e, svetli se ipak u srcu kroz zasluge Hristove, kao iskona, boànstvena i najdragocenija Svetlost. Ova Svetlost Hristova pri nepokajanosti gre{nika govori k Ocu: Avva Oty! (Ava O~e!) (Rim. 8,15) ne gwevi se do kraja na nepokajanost ovu! A docnije, pri obra}awu gre{nika na put pokajawa, potpuno izgla|uje i tragove u~iwenih prestupqewa, i ponovo odeva biv{eg prestupnika ode}om netrule`nom, izatkanom od blagodati Duha Svetoga, o zadobijawu koje kao o ciqu hri{}anskog ìvota ja i govorim toliko vreme va{em Bogoqubiju. Jo{ }u da vam govorim, da bi vi jo{ jasnije pojmili, {ta treba razumeti pod blagoda}u Boìjom, kako istu raspoznati, i u ~emu se naro~ito projavquje weno dejstvo u qudima, wome prosve}enim. Blagodat Duha Svetoga je Svetlost {to prosve}uje

52



53

~oveka. O tom govori celo Sveto Pismo. Tako je bogootac David rekao: svqtil2nik nogama moima zakon Tvoi n svqt stzam moim, i a n zakon Tvoi na$yn mnq b2fl, togda $bo pogibl b2fh vo smirni mom (@iàk nogama mojim i svetlost stazamamojim Tvoj je Zakon i da Zakon Tvoj za nauk nemam, poginuo bih u klonu}u svome). To jest: blagodat Duha

Svetoga, izraèna u zakonu re~ima zapovesti Gospodwih, jeste svetilnik moj i svetlost moja. I ako ta blagodat Duha Svetoga, Koju ja tako pa`qivo i usrdno zadobijem, sedam puta na dan pou~avaju}i se o s$d2bah pravd2f Tvoi (sudovima Pravde Tvoje) ako ta blagodat ne bi prosve}ivala mene u tami briga, skop~anih s velikim zvawem moga carskog ~ina, to odakle bih ja mogao uzeti ma i jednu iskru svetlosti, da bih osvetlio hod svoj po putu ìvota, potamwenom zlobom neprijateqa mojih? I u samoj stvari Gospod je neretko projavqivao pred mnogim svedocima dejstvo blagodati Duha Svetoga na onim qudima, koje je On osve}ivao i prosve}ivao veli~anstvenim naitijem (silascima) Wegovim. Setite se Mojseja posle besede wegove s Bogom na gori Sinajskoj. Qudi nisu mogli pogledati u wega, tako je sijao on neobi~nom svetlo{}u, koja je okruìvala lice

wegovo. On je ~ak prinu|en bio da se javqa pred narodom ne ina~e nego pod pokrivalom (na licu). Setite se Preobraèwa Gospodweg na gori Tavoru. Velika svetlost bila je obujmila Wega, i b2f\a riz2f Ego ble$f ko snqg i $ynic2f Ego ot straha pado\a nic (haqine Wegove postado{e ble{tave kao sneg (Matej 17,2) ... i u~enici Wegovi od straha pado{e ni~ice) (Matej 17,6). A kad su se Mojsej i Ilija javili uza W u istoj toj svetlosti, to da bi se skrilo sijawe svetlosti Boànstvene blagodati, koja je zaslepqavala o~i u~enika, oblak osqni ih (pojavi se oblak i zakloni ih) (Matej 17,5), veli se. Eto takvim na~inom javqa se blagodat Svesvetoga Duha u neiskazanoj svetlosti na svima onima, kojima Bog javqa weno dejstvo.

Nikolaj Motovilov koji je ~udesno isceqen molitvama oca Serafima

54

prepodobni serafim sarovskiVII.


55

Ali na koji na~in upitah ja ba}u{ku o. Serafima mogu ja saznati, da se nahodim u blagodati Duha Svetoga? To je, va{e Bogoqubije, vrlo prosto! odgovori on meni. Zbog toga i govori Gospod da je vs prosta s$t2 obrqtaim raz$m... (sve prosto za one koji pribavqaju razum). A sva na{a nesre}a je u tome, {to sami mi ne i{temo toga Boànstvenog razuma, koji se ne gordi, jer nije od ovoga sveta. Taj razum, ispuwen qubavqu prema Bogu i bli`wemu, sazi|uje (izgra|uje) svakoga ~oveka na wegovo spasewe. Za taj razum Gospod je rekao: Bog hot vsqm spastis i v raz$m istini priti (Bog ho}e da se svi qudi spasu i da do|u u poznawe istine) (I Tim. 2,4). A povodom nedostatka toga razuma On je rekao Svojim apostolima: ni li nraz$mlivi st i n yli li Pisanf, i prityi sf n raz$mqt li?... (Zar ste bezrazumni i zar niste ~itali sveto Pismo, i pri~u ovu zar ne razumete?...) I opet govori se u Jevan|equ o tom razumu u vezi s apostolima: otvrz im togda Gospod2 raz$m raz$mqti Pisan. (Tada im (Gospod) otvori um da razumeju Pisma) (Luka 24,45). Nahode}i se u tome razumu i apostoli su svagda

videli, da li Duh Boìji prebiva u wima ili ne, pa vide}i prebivawe Duha Boìjeg u wima, i budu}i proèti Wime, oni su tvrdili, da je delo wihovo sveto i potpuno ugodno Gospodu Bogu. Time se i obja{wava, za{to su oni u svojim poslanicama pisali: izvolis D$h$ Svtom$ i nam (Ugodno bi Svetome Duhu i nama...) (D. ap. 15,28) i samo na tome osnovu oni su i predlagali svoje poslanice kao istinu neprolaznu, na korist svima vernima. Tako su sveti apostoli opipqivo saznavali u sebi prisustvo Duha Boìjega... Eto, dakle, va{e Bogoqubije, vidite li, kako je to prosto? Ja odgovorih: Ipak ja ne pojimam, kako ja mogu tvrdo biti uveren, da sam ja u Duhu Boìjem. Kako ja mogu sam u sebi raspoznati Wegovo istinsko javqewe? Na to ba}u{ka o. Serafim odgovori: Ja sam vam ve} rekao, va{e Bogoqubije, kako je to vrlo prosto, i podrobno sam vam ispri~ao, kako qudi bivaju u Duhu Boìjem i kako treba razumeti Wegovo javqewe u nama... [ta vam je ba}u{ka, jo{ potrebno? Potrebno mi je - rekoh ja - da to dobro shvatim!... Tada me o. Serafim uhvati vrlo ~vrsto za ramena i re~e mi:

56



57

Mi smo oba sad, ba}u{ka, u Duhu Boìjem, i ja i ti... Za{to ti ne pogleda{ u mene? Na to ja odgovorih: Ne mogu, ba}u{ka, da vas gledam za to {to iz va{ih o~iju sevaju muwe. Va{e lice postalo je svetlije od sunca a moje se o~i lome od bola. O. Serafim re~e: Ne stra{ite se, va{e Bogoqubije, i vi ste sami sad postali svetli kao i ja. I vi ste sad u puno}i Duha Boìjega, ina~e vam ne bi bilo mogu}e ni mene videti takvim. I prikloni k meni svoju glavu, pa tiho na uho re~e mi: Blagodarite Gospoda Boga za neizre~enu milost Wegovu prema vama. Vi ste videli, da se ja jo{ nisam bio ni prekrstio, nego se samo misleno u srcu mome pomolio Gospodu Bogu i unutra u sebi izrekao: Gospode, udostoj ga da jasno vidi i telesnim o~ima onaj silazak Duha Tvojega, kojim Ti udostojava{ sluge Svoje onda kada Ti blagovoli{ javiti se u svetlosti slave Tvoje! I gle, ba}u{ka, Gospod je magnoveno ispunio smirenu molbu ubogog Serafima!... Kako, dakle, da mu ne blagodarimo, obojica nas, za ovaj Wegov neizre~eni dar? Ni velikim pustiwacima, ba}u{ka, Gos-

pod Bog ne javqa tako milost Svoju uvek. Ovakva blagodat Boìja blagovolela je ute{iti skru{eno srce va{e kao ~edoqubiva majka, i to po hodajstvu (zauzimawu) same Bogomatere... Za{to, ba}u{ka, ne pogledate mene u o~i? Pogledajte prosto, ne bojte se Gospod je s nama! Posle ovih re~i ja pogledah u lice wegovo, i mene spopade jo{ ve}i uàs. Predstavite sebi: u sredini sunca, pri wegovom najsjajnijem blistawu podnevskog lu~ezarja, stoji lice ~oveka, koji s vama razgovara. Vi vidite pokrete usta wegovih, vidite promenqivi izraz wegovih o~iju, ~ujete wegov glas, ose}ate da vas neko rukama drì za ramena, ali ne samo da ne vidite te ruke, nego ne vidite ni sami sebe, niti wegovog oblika, ni{ta osim jedne zaslepquju}e svetlosti, {to se na daleko prostire, na nekoliko hvati unaokrug, i osvetqava jarkim bleskom svojim i sne`nu poqanu, i sne`ne pahuqice, koje su se odozgo sipale na mene i velikog starca. Da li iko moè predstaviti sebi onaj poloàj, u kome sam se ja tada nalazio? [ta, dakle, ose}ate sada? upitao me o. Serafim. Neobi~no dobro! odgovorih ja.

58



59

Ali kako to dobro? Upravo, {ta? Ose}am takvu ti{inu i mir u du{i mojoj, da to nikakvim re~ima ne mogu izraziti! Na to }e ba}u{ka o. Serafim: To je, va{e Bogoqubije, onaj mir, za koji je Gospod rekao u~enicima Svojim: mir moi da vam, n xkoj mr dat Az da vam. A bo ot mfra b2fli bist, mr $bo lbil b2f svo, n*o koj izbrah v2f ot mra, sgo radi nnavidit vas mr. Obay drzait, ko Az pobqdih mr. (Mir vam ostavqam,mir Svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao {to svet daje.(Jovan 14,27). Kad biste bili od sveta, svet bi svoje qubio, a kako niste od sveta nego vas Ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet (Jovan 15,19). ...Ali, ne bojte se, jer Ja pobedih svet!...) (Jovan 16,33). Eto

(prolazna), zemaqska blagopolu~nost (sre}a) ne moè ga dati srcu ~ove~jem: on (taj mir) se daruje svi{e (odozgo) od samoga Gospoda Boga, zbog ~ega se i naziva mirom Boìjim... [ta jo{ ose}ate? upita me o. Serafim. Neobi~nu sladost! odgovorih ja. A on produì: To je ona sladost, za koju se govori u Svetom Pismu: ot t$ka dom$ tvogo $pts i potokom sladosti Tvo napoi\i (Hrane se od izobila DomaTvojega i iz potoka sladosti Svojih ti ih napaja{!) (Ps. 36,8). Ta ista sladost preispuwava sad srca

takvim to qudima, omrznutim od ovoga sveta no izbranim od Gospoda, Gospod i daje taj mir, koji vi u sebi ose}ate mir vsk $m prvoshodi (Mir Boìji koji prevazilazi svaki um ) (Flp 4,7), po re~i apostolskoj. Takvim ga pak naziva apostol zato {to je nemogu}e nikakvom re~ju izraziti ono du{evno blagostawe, koje on proizvodi u onim qudima, u ~ija ga srca Gospod Bog unedri. Hristos Spasiteq naziva ga mirom od Wegove sopstvene milosti a ne od ovoga sveta, jer nikakva vremena

na{a i razleva se po svima ìlama na{im nasle|e neizre~eno! Od te sladosti na{a srca kao da se tope, i mi smo oba ispuweni takvim blaènstvom, kakvo ne moè biti izraèno nikakvim jezikom... [ta jo{ vi ose}ate? Neobi~nu radost u svemu srcu mome. I ba}u{ka o. Serafim produì: Kada Duh Boìji nishodi k ~oveku i osewava ga puno}om Svoga naitija (nadahnu}a), tada se du{a ~ove~ja preispuwava neizre~enom rado{}u, jer Duh Boìji ~ini radosnim sve ono, do ~ega se On prikosne (dotakne). To je ona ista radost, za koju Gospod veli u Jevan|equ Svome:

60



61

jna gda rojdat , skorb imat, ko prid god ; gda j rodit otroya, ktom$ n pomnit skorb za radost2, ko ylovqk rodis v mr2. V mrq skorbni b$dt, no gda $zr v2f, kozrad$ts srdc va\ i radosti va\ niktoj kozmt ot vas (@ena kad ra|atrpi muku, jer do|e ~as wezin; a kada rodi dete, vi{e se ne opomiwe àlosti, zbog radosti {to se rodi ~ovek na svetu. I vi, dakle, imate sada àlost; ali }u vas opet videti, i radova}e se srce va{e i radost va{u niko ne}e uzeti od vas!) (Jovan 16,21-22). No ma ko-

prilaèmo trud k trudu, da bi ushodili (uzrastali) od sile k sili, da bi tako dostigli meru uzrasta puno}e Hristove, te da bi se na nama zbile re~i Gospodwe: trp je Gospoda, tfi izmqnt krqpost, okr2flatqt ko orli, potk$t i n $tr$dts, poid$t ot sil2f v sil$ i vits im Bog bogov v Sonq raz$mqn i nbsn2fh vidqnn*... (Oni koji ~ekaju Gospoda dobi}e novu snagu, okrilati}e kao orlovi, tr~a}e i ne}e sustati, hodi}e i ne}e ogladneti, hodi}e iz sile u silu, i javi}e im se Bog nad bogovima na Sionu razuma i nebeskih vi|ewa...).

liko da je ute{na ta radost, koju vi sada ose}ate u srcu svom, ipak je ona ni{tavna u sravwewu s onom radosti, za koju je Gospod rekao ustima Svoga apostola: ni oko n vidq, ni $ho n sl2f\a, ni na srdc ylovqk$ n vz2fdo\a blaga, j $gotova Bog lbim Ego ([to oko ne vide, i uho ne ~u i u srce~oveku ne do|e, ono pripremi Bog onima koji ga qube) (I Kor. 2,9). Zraci te radosti daju se nama sada, pa

kad je od wih tako slatko, dobro i veselo u du{ama na{im, to {ta da se kaè o onoj radosti, koja je prigotovqena tamo na nebesima svima pla~u}im ovde na zemqi? Gle, i vi ste, ba}u{ka, dovoqno se isplakali u va{em ìvotu na zemqi, pa pogledajte, kakvom rado{}u ute{ava vas Gospod jo{ u ovda{wem ìvotu. Sada je na nama, ba}u{ka, da

Eto tad }e se na{a sada{wa radost, koja nam se javqa u malome i za kratko, javiti u svoj puno}i svojoj, i niko je ne}e uzeti od nas; i mi }emo biti preispuweni nepojamnim nebeskim nasladama... [ta jo{ vi ose}ate, va{e Bogoqubije? Ja odgovorih: Toplotu neobi~nu! Kako to, ba}u{ka, toplotu? Ta gle, mi u {umi sedimo. Sad je napoqu zima, pod nogama sneg, na nama je sneg, a odozgo sipaju pahuqice... Kakva tu moè biti toplota? Ja odgovorih: Onakva upravo kakva biva u kupatilu, kad stanemo u paru.

62



63

On upita: Zar i onakav zadah kakav je u kupatilu? Ne, odgovorih ja, ni{ta na zemqi nije sli~no ovome miomiru (blago$han). Ba}u{ka o. Serafim prijatno se osmehnu, i re~e: I sam ja, ba}u{ka, ose}am to ta~no kao i vi, no naro~ito pitam vas, da li i vi to ose}ate? Rekli ste su{tu istinu, va{e Bogoqubije. Nikakva prijatnost zemaqskog mirisa ne moè biti sravwena s tim blagouhawem, koje mi sad ose}amo, a to je zato {to nas sada okruàva blagouhawe Svetoga Duha Boìjega. [ta zemaqsko moè biti sli~no tome?... No primetite, va{e Bogoqubije, vi mi, gle, rekoste, da je unaokrug nas toplo kao u kupatilu, dok me|utim, posmotrite, sneg se ne topi ni na vama ni na meni, niti pak pod nama. Mora, dakle, da ta toplota nije u vazduhu nego u samim nama. To upravo i jeste ona ista toplota, za koju nas Duh Sveti nagoni da vapijemo ka Gospodu molitvom: tploto D$ha Svtago sogrqi m! (Toplinom Duha Svetog zagrej me!). Zagrevani wome pustiwaci i pustinice nisu se bojali zimskoga mraza, budu}i odeti (pokriveni) blagodatnom haqinom, kao toplom {ubom (bundom), izatkanom Svetim Duhom. I tako to u stvari mora da bude

zbog toga {to blagodat Boìja obitava unutra u nama, u srcu na{em, jer je Gospod rekao: carstv Boj vn$tri vas st. (Carstvo je Boìje unutra u vama). Pod carstvom Boìjim Gospod je razumevao blagodat Duha Svetoga. Ovo Carstvo Boìje, dakle, sad se nalazi unutra u nama, dok i spoqa blagodat Duha Svetoga obasjava nas i zagreva; ona preispuwava mnogorazli~nim blagouhawem i vazduh, koji nas okruàva, nasla|ava na{a ~uvstva nebesnom nasladom, napaja srca na{a rado{}u neizre~enom. Na{e sada{we stawe jeste ba{ ono isto, o kome apostol govori: Carstv Boj nqst pia i pit no pravda i mir o D$sq Svtqm (JerCarstvo Boìje nije jelo ni pi}e, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome) (Rim. 14,17). Na{a

vera sastoji se ne v prpltnn2fh zmn2f prm$drosti slovah no v vlni sil2f i d$ha (ne uubedqivim re~ima qudske mudrosti nego u pokazivawu Duha i sile) (I Kor. 2,4). Eto u takvom se stawu mi

oba sada nahodimo. Imeno o ovome stawu i rekao je Gospod: s$t2 nqc2fi ot zdq stoih, ij n im$t vk$siti smrti dondj vidt carstv Boj pri\d\ v silq (Ima neki me|u ovima {to stojeovde koji ne}e okusiti smrt dok ne vide Carstvo Boìje da je do{lo u sili) (Marko 9,1). Eto, ba}u-

64



65

{ka, va{e Bogoqubije, kakve neizre~ene radosti udostoji nas Gospod Bog danas!... Eto {ta zna~i biti u puno}i Duha Svetoga, o kojoj sveti Makarije Egipatski pi{e: ja sam bio u puno}i Duha Svetoga... Tom puno}om Duha Svetoga ispunio je sada Gospod i nas, uboge... Nu, sad izgleda, va{e Bogoqubije, da se nema {ta vi{e pitati, kakvim na~inom qudi bivaju u blagodati Duha Svetoga. Da li }ete se vi se}ati sada{wega javqewa neiskazane milosti Boìje, koja nas je posetila? Ne znam, ba}u{ka, rekoh ja, da li }e me Gospod udostojiti, da se zanavek se}am tako ìvo i jevstveno (jasno) ove milosti Boìje, kako je sada ose}am. A ja mislim, odgovori mi o. Serafim, da }e vam Gospod pomo}i, da zanavek zadrìte ovo u va{oj pameti; ina~e se blagost Wegova ne bi tako magnoveno priklonila k smirenoj molitvi mojoj, i ne bi poùrila tako brzo da poslu{a ubogog Serafima; tim pre, {to ovo nije dano samo svetu, tako da bi vi, utvrdiv{i se u delu Boìjem, mogli i drugima koristiti. [to se pak ti~e toga, ba}u{ka, {to sam ja monah a vi svetski ~ovek, to ne mari ni{ta: Bog traì pravu veru u Wega i Sina Wegovog Jedinorodnog. Za ovo se i daje obilno svi{e (odozgo) blagodat Duha Svetoga.

Gospod i{te srce, ispuweno qubavqu prema Bogu i bli`wemu srce je presto, na kome On voli da sedi, i na kome se On javqa u puno}i Svoje nebesne slave. S2fn, dajd mi srdc tvo (Sine, daj mi srce svoje), govori On, a vs proy sam priloj$ tbq (a sve ostalo Sam }u ti dati), jer u srcu ~ove~jem moè se smestiti Carstv Boj (Carstvo Boìje). Gospod zapoveda Svojim u~enicima: iit prjd carstv Boj i pravd2f go i s vs prilojats vam; vqst bo otc va\ nbsn2fi, ko vsqh sih tr$t (I{tite pre svega Carstvo Boìje i pravduwegovu, i vo }e vam se sve dodati, jer, zna va{ Otac nebesni da vam je sve to potrebno) (Matej 6,32-33). Ne

ukorava nas Gospod Bog zato {to se koristimo zemaqskim blagama, jer i Sam govori, da u poloàju na{eg ìvota na zemqi mi ksqh sih trb$m (sve to potrebujemo). tj. sve ono {to uspokojava na{ qudski ìvot i {to ~ini lak{im i udobnijim put na{ ka nebesnoj otaxbini. Oslawaju}i se na ove re~i sveti apostol Petar je rekao, da, po wegovom mi{qewu, nema ni~ega boqeg u svetu od blago~e{}a (pobo`nosti) sjediwenog sa blagostawem. I sveta Crkva moli se za ovo, da bi ovo bilo nam darovano Gospodom Bogom. I mada su skorbi (bolovi), nesre}e i raznolike nevoqe nerazdvo-

66



67

jene od na{eg ìvota na zemqi, ipak Gospod Bog nije hteo, i ne}e, da mi budemo i jedino u skorbama (àlostima) i napastima, zbog ~ega nam zapoveda kroz apostole da nosimo tgot2f dr$g dr$ga i tqm ispolniti zakon Hristov (bremena jedan drugoga i tako ispunimo zakonHristov) (Gal. 6,2). Gospod Isus li~no daje nam zapovest, da qubimo drug druga, da bi, te{e}i se uzajmnom qubavqu, olak{ali sebi priskorbni (àlosni) i tesni put na{ega hoda ka nebesnoj otaxbini. Zbog ~ega je On i si{ao k nam s nebesa, ako ne zbog toga, da bi, primiv{i na sebe na{e ubo`ja{tvo, nas obogatio bogatstvom Svoje dobrote i Svojih neizre~enih {~edrota (milosr|a)? Gle, On je do{ao ne zato, da bi Wemu drugi sluìli, no da sam On drugima posluì, i da d du{u Svoju za spasewe mnogih. Tvorite tako i vi, va{e Bogoqubije; pa kako ste se javno uverili u pokazanu milost Boìju, pri~ajte o tome svakome ko èli spasewa. Jatv2f ubo mnogo (@etve je mnogo), govori Gospod, dqlatli j malo. (poslenika je malo) (Matej 9,37). Evo, i nas je Gospod Bog izveo na delo i dao nam darove Svoje blagodati, da bi `weli klasove spasewa na{ih bli`wih, da bi premnogi bili kroz nas privedeni u Carstvo Boìje, te da bi mi tako

prineli Wemu plodove: ovo tridst2, ovo \st2dst2, ovo j sto (ovaj trideset, ovaj {ezdeset a ovaj sto). No treba da ~uvamo sebe, ba}u{ka, da ne budemo osu|eni s onim zlim i lewivim slugom, koji je zakopao svoj talant u zemqu, i treba nam se starati da podràvamo one dobre i verne sluge Gospodwe, koji su prineli svome Gospodaru jedan, mesto dva ~etiri, drugi mesto pet deset talanata. Ne treba ni najmawe sumwati u milosr|e Gospoda Boga; pogledajte sami, va{e Bogoqubije, i vidite, kako se zbi{e na nama re~i Gospodwe, re~ene kroz proroka: nqsm Az Bog izdaly no Bog izblizi i pri ustqh tvoih st2 spasn tvo (Ja nisam Bog izdaleka no Bog Koji je blizu, i kod usta tvojih je spasewe tvoje) (Jer. 23,23). Ja, ubogi nisam jo{ bio uspeo ni prekrstiti se, samo sam tek u srcu svom poèleo, da vas Gospod udostoji videti Wegovu blagostiwu u svoj puno}i wenoj, a ono gle, On je bez odlagawa izvoleo poùriti, da na delu ispuni moju èqu. Govorim ja ovo ne radi samoveli~awa i ne s namerom, da bi vama pokazao zna~ajnost moju, i naveo na vas zavist, niti pak radi toga, da bi vi umovali, tobo`, kako sam ja monah a vi mirjanin. Ne, va{e Bogoqubije, ne! Bliz Gospod2 vsqm priz2fvaim Ego vo

68



69

istinq i nqst u ngo zrqn na lica; Otc bo lbit S2fna i vs dat v rucq Ego (Gospod je blizusvih onih koji ga prizivaju u istini, i ne gleda na lica, jer Otac qubi sina i sve daje u Ruke Wegove), samo da

Wega za vas, da radost va{a bude ispuwena. Do sada ne iskaste ni{ta u ime moje; i{tite i dobi}ete ...) (Matej 16,24).

bi mi qubili Wega, Oca na{eg nebesnog, istinski, sinovski. Gospod slu{a podjednako i monaha i mirjanina, prostoga hri{}anina, samo ako su oba pravoslavni, i ako oba qube Boga iz dubine du{e svoje; i jo{ ako oba imaju veru u Wega makar ko zrno goru\no (koliko zrno goru{i~ino) oba mogu gore (planine) pokretati. Edin dvijt t2fsi, dva j t2mi. (Jedan pokre}e hiqadu, a dvojica bezbroj wih). Sam Gospod rekao je: vs vozmojna vqrumu (Sve je mogu}e onome koji veruje) (Marko 9,23), a ba}u{ka sveti apostol Pavle veleglasno usklicava: vs mogu o ukrqplm m Hristq (Sve mogu u Hristu Koji mi mo} daje) (Flp 4,13). Jo{ divnije govori Gospod na{ Isus Hristos o veruju}im u Wega: vqrui v m dqla n toy j Az tvor no i bol2\a sih sotvorit, xko Az idu ko Otcu mom$ i umol Ego o vas da radost2 va\a ispolnna budt. Doslq n prosit niysoj vo im mo, n2fiq j prosit i primt....... (Ko veruje u Mene, dela koja jatvorim i on }e tvoriti, i ve}a }e od ovih tvoriti, jer ja idem Ocu Svome (Jovan 14,12) ... I Ja }u umoliti

I tako va{e Bogoqubije, sve {to prosite u Gospoda Boga sve }ete primiti, samo ako bi to bilo na slavu Boìju, ili na korist bli`weg, jer i korist bli`weg Bog ra~una u Svoju slavu, zbog ~ega i govori: vs j dinomu ot mn2\ih sih sotvorist; mnq sotvorist (Sve {to u~iniste jednome od ovih malih, Meni u~iniste). Zato nemojte imati ni najmawe sumwe, kao da Gospod Bog ne}e ispuniti va{a pro{ewa, samo i jedino neka su ona upu}ena ili na slavu Boìju ili na korist i nazidawe bli`wih. Pa ~ak ako bi ne{to bilo potrebno i za va{u sopstvenu nu`du ili korist ili uspeh, ~ak i to }e vam sve Gospod Bog izvoleti poslati isto tako brzo i blagoposlu{no, no samo ako bi vam zato bila krajwa nu`da i neophodnost. Jer qubi Gospod one koji Wega qube; dobar je Gospod prema svima; miluje On i dariva i one, koji ne prizivaju ime Wegovo; milost se Wegova ogleda u svima delima Wegovim; vol j boihs Ego sotvorit i molitvu ih usli\it i vs2 sovqt ih ispolnit, ispolnit Gospod2 vs pro\n tvo (voquonih koji Ga se boje izvr{ava i moluitvu wihovu

70


@itije prepodobnog serafima sarovskog

71

usli{ava i svaki savet wihov ispuwava ispuni}e Gospod sva moqewa tvoja). Bojte se samo jednoga,

va{e Bogoqubije - da ne prosite od Gospoda ono, u ~emu nemate krajwe nu`de. Ne}e vam Gospod otkazati ni{ta zbog va{e pravoslavne vere u Hrista Spasiteqa jer n prdast Gospod2 jzla pravdn2fh na jrbi grq\n2fh2 i vol raba svogo Davida sotvorit (Gospod ne}e predati èzla pravednika na kocku gre{nicima i voqu sluge Svoga D avida neizostavno }e izvr{iti) i to bez odlagawa, ali

HRISTOS VOSKRESE RADOSTI MOJAMa ko do{ao k wemu, bednik u ritama ili bogata{ u rasko{nim haqinama, sa ma kakvim mukama na du{i, gresima, potrebama, i sa ma kakvim savestima, sve ih on s qubavqu grqa{e, svima se do zemqe klawa{e i, blagosiqaju}i ih, sam im ruke celiva{e. Nikoga on surovo ne kora{e niti strogo izobli~ava{e; ni na koga ne nalaga{e te{ko breme, sam nose}i krst Hristov sa svima tugama. Od wega nisu izlazili bez stvarne pouke ni bogati ni siroti, ni prosti, ni u~eni, ni velika{i, ni obi~ni qudi; za sve wih bilo je dosta ìve vode, koja je tekla iz usta pre|a{weg mol~alnika, smirenog i ubogog starca. On, koji se jo{ kao mladi jero|akon udostojavao vi|ewa besplotnih sila, an|ela nebeskih i slu{awa wihove umilne pesme, nazivao je sebe ubogi Serafim i pozdravqao sa Hristos Voskrese radosti moja. ---------------* Prepodobni - Boìji ugodnici koji su se, daleko od sveta, podvizivali u pustiwama, manastirima i dr.

}e traìti odgovor od wega, za{to Ga je on trevoìo (uznemiravao) bez osobite nu`de i prosio od Wega ono, bez ~ega je mogao udobno biti. Eto tako, va{e Bogoqubije, sve sam vam sad kazao i na delu pokazao; sve {to su Gospod i Boìja Mater, kroz mene, ubogoga Serafima, blagoizvoleli vam kazati i pokazati. Idite, dakle s mirom. Gospod i Boìja Mater da budu s vama svagda, sada i navek, i vo vqki vqkov (u vekove vekova). Amin2. Idite s mirom!Za sve vreme ove besede, od samoga po~etka, kako je lice o. Serafima prosijalo, to vi|ewe nije prestajalo; i sve, s po~etka razgovora do kraja, on mi je govorio nalaze}i se u jednom istom poloàju. Neiskazano blistawe svetlosti, koje je zra~ilo iz wega, gledao sam ja li~no, svojim sopstvenim o~ima. Sve ovo gotov sam i zakletvom potvrditi... Ovde se zavr{uje rukopis Motovilova.

72

@itije prepodobnog serafima sarovskogDETIWSTVO

@itije prepodobnog serafima sarovskog 73SAROVSKI MANASTIR ISKU[ENI[TVOProhor je zakucao na vrata manastira u o~i praznika Vavedewa (20. novembra 1778. god.) On je sa revno{}u ispuwavao sva manastirska pravila i razli~ita poslu{awa. U slobodnim ~asovima, sa blagoslovom svoga starca Josifa, Prohor se povla~io u {umu radi molitvenog usamqeni~kog tihovawa. Sa molitvom je on spajao uzdràwe i post: sredom i petkom nije uop{te jeo, a u druge dane je jeo samo jedanput dnevno. Gospode Isuse Hriste, pomiluj me gre{nog, bila je molitva koju je neprestano imao u pameti i u srcu. 1780. god. Prohor se te{ko razbole. Bolest je trajala tri godine, dok se jednog dana posle pri~e{}a, pred wim nije pojavila u neiskazanoj svetlosti Presveta Djeva Marija, pra}ena svetim apostolima: Jovanom Bogoslovom i Petrom. Sveta Bogorodica pristupi Prohoru i re~e apostolima: Ovaj je na{ega roda. Ona svojom rukom dodirnu bolesnika koji ubrzo potpuno ozdravi. Na mestu Prohorove kelije ubrzo izgradi{e dvospratnu crkvu sa dva prestola, i kraj we bolnicu. Prohor je sopstvenim rukama izradio presto od kiparisovog drveta. Po{to je taj presto bio osve}en, u dowoj bolni~koj crkvi, prepodobni Sera-

Rodio se 19. jula 1759. godine u gradu Kursku, u Rusiji. Na svetom kr{tewu dobio je ime Prohor. U svojoj tre}oj godini Prohor izgubi oca, te mu kao jedina vaspita~ica ostade wegova pobo`na mati Agatija. Pod wenim rukovodstvom on odraste u hri{}anskoj pobo`nosti i u qubavi prema molitvi u hramu Boìjem. Od ranog detiwstva nad wim se pokazivalo neobi~no Boìje starawe, koje je pretskazivalo blagodatnog izabranika Boìjeg. Kad mu je bilo deset godina, Prohor se ozbiqno razboleo. Jedne no}i Prohor u snu vide Presvetu Bogorodicu, koja mu obe}a da }e ga posetiti i izle~iti. Kada je posle nekoliko dana, pored wihove ku}e, prolazila litija na ~elu sa ~udotvornom ikonom Znamenske Presvete Bogorodice, Prohorova majka iznela je svoje bolesno dete da se pokloni ikoni Majke Boìje. Posle nekoliko dana Prohor je ozdravio. Od tada, Biblija je bila wegova najomiqenija kwiga, a crkva mesto gde je odlazio kad god je mogao. Kada pobo`ni mladi} navr{i sedamnaest godina, on donese ~vrstu odluku da sa blagoslovom majke napusti svet i posveti se mona{kom ìvotu. Mati mu uz blagoslov pokloni metalni krst, od koga se on nikad nije odvajao.

74


@itije prepodobnog serafima sarovskog 75Prepodobni Serafim je stalno nosio jednu istu ode}u, prostu, {tavi{e ubogu; na glavi izno{enu kamilavku, na sebi pohabanu podrasu od belog platna, na rukama ko`ne rukavice, na nogama ko`ne ~arape i opanke; na polukaputu na le|ima uvek mu je visio onaj krst kojim ga je majka blagoslovila ispra}aju}i ga iz ku}e u svetu obiteq; na le|ima mu je bila torba, u kojoj je neizostavno nosio Sv. Evan|eqe, koje ga je podse}alo na spasonosno no{ewe blagog jarma i lakog bremena Hristovog. Revnosnom podvi`niku Hristovom sve je vreme prolazilo u neprestanim molitvama i psalmopjenijima, ~itawu sve{tenih kwiga i u telesnim trudovima, da bi sve vi{e i vi{e napredovao u duhovnom usavr{avawu. Du{u treba snabdevati re~ju Boìjom, govorio je on kasnije jer je re~ Boìja hleb an|elski, kojim se hrane du{e, gladne Boga. Iznad svega treba upra`wavati ~itawe Novoga Zaveta i Psaltira. Od ~itawa Svetoga Pisma biva prosve}ewe u razumu, koji se od toga izmewuje boànstvenom izmenom. Treba tako obu~iti sebe, da um prosto pliva u zakonu Gospodwem, pod ~ijim rukovodstvom treba ustrojavati i ìvot svoj. Vrlo je korisno baviti se ~itawem re~i Boìje u samo}i i pro~itati celu Bibliju razumno. Za jedan takav pothvat, pored drugih dobrih dela, Gospod ne}e li{iti ~oveka Svoje milosti, nego }e ga ispuniti

fim se do kraja ìvota pri~e{}ivao Svetim Tajnama prvenstveno u tom hramu, radi se}awa na veliko dobro~instvo Boìje, ukazano mu na tom mestu. Prilikom primawa mona{kog ~ina (18. avgusta 1786. g.) Prohor dobi novo ime Serafim (an|eosko ime).

USAMQENI^KO-MOLITVENI PODVIZI1793. god. prepodobni Serafim bi rukopoloèn u ~in jeromonaha. U tom ~inu on je sa jo{ ve}om qubavqu nastavio neprekidno sve{tenosluèwe, svakodnevno se sa verom i bogoboja`qivo{}u pri~e{}uju}i Svetim Tajnama Hristovim. Dvadesetog novembra 1794. god. prepodobni Serafim, sa blagoslovom duhovnika, uze na sebe jo{ ve}i podvig i dobrovoqno se udaqi u pustiwu, radi usamqeni~komolitvenih podviga. Kelija prepodobnog Serafima se nalazila u neprohodnoj borovoj {umi, na obali reke Sarovke. Bila je to drvena kolibica sa jednom prostorijom u kojoj be{e pe}. Pored kelije prepodobni ustroji malenu ba{tu i p~eliwak.

76


@itije prepodobnog serafima sarovskog 77iz svoje ba{e. U toku pak prve nedeqe Velikog Posta on uop{te nije uzimao hranu do pri~e{}a Svetim Tajnama u subotu.

dara razumevawa. I sveti starac od neprestanog ~itawa Re~i Boìje ste~e takav blagodatni dar razumevawa, a ujedno s wim mir du{evni i uzvi{eni dar umilewa srca. U Svetom Pismu on je traìo ne samo istinu, nego i toplinu duha, i neretko su za vreme sve{tenog ~itawa iz wegovih o~iju tekle suze umilewa, od kojih se ~ovek, po vlastitom priznawu star~evom, sav zagreva i ispuwuje duhovnim darovima, koji na neizreciv na~in nasla|uju um i srce. Prepodobni je svakodnevno po Sqedovanoj Psaltiri vr{io mona{ko molitveno pravilo. Izu~iv{i sve oblike i stepene molitve, on se uspeo ne samo do podviga takozvane umne molitve, nego i do najvi{e na zemqi visine molitvenog sozercawa, kada um i srce bivaju sjediweni u molitvi, pomisli nisu rasejane i srce se zagreva duhovnom toplotom, u kojoj prosijava svetlost Hristova, ispuwuju}i mirom i rado{}u celog unutra{weg ~oveka. Sa molitvenim podvizima blaèni starac sjediwava{e podvige velikog uzdràwa i posta. U po~etku svoga pustiwa~kog, ot{elni~kog ìvota on se hrawa{e tvrdim i suvim hlebom. Docnije, prepodobni Serafim jo{ vi{e poja~a svoj post: odre~e se hleba, i naviknu sebe na takvo uzdràwe, da sebe hrawa{e, po re~ima Sv. apostola: rade}i svojim rukama (1 Kor. 4, 12), samo povr}em

MOLITVENI PODVIGDu{a Serafimova je sve vi{e i vi{e uzlazila po lestvici vrlina i bogomislenih sozercawa; i kao odgovaraju}i na wegovu plamenu svetu revnost, Gospod ga je u wegovim podvizima te{io i krepio blagodatnim vi|ewima nebeskim. Vide}i smirenoumqe svetoga starca, |avo povede protiv wega silan misleni rat, vode}i ga sa takvom silom, od koje su padali i neki od najve}ih podvi`nika. Tada se starac Serafim, u te{koj nevoqi du{evnoj, obrati srda~nom molitvom Podvigopolo`niku na{ega spasewa Gospodu Isusu Hristu i Wegovoj Pre~istoj Djevi-Materi. I u isto vreme, da bi odstranio i istrebio |avoqe zamke, on odlu~i da uzme na sebe novi vi{i molitveni podvig, po ugledu na drevne hri{}anske stolpnike. U dubini neprohodne {ume, u no}no doba, ni od kog ne vi|en, on se peo na visok granitni kamen, da bi poja~ao svoj molitveni podvig, i dugo se, stoje}i ili kle~e}i na wemu, molio proiznose}i iz dubine du{e carinikovu molitvu: Boè, milostiv budi meni gre{nome!

78


@itije prepodobnog serafima sarovskog 79sveza{e ruke i noge. Prepodobni Serafim, osvestiv{i se i odvezav{i se, uznese Bogu molitvu da oprosti wegovim ubicama, i sa mukom se dovu~e do svoje kelije a sutradan sa najve}im naporom stigne do manastira. U nepodno{qivim mukama on leà{e, jedva ìv, ne primaju}i nikakvu hranu. Tako on provede osam dana, a onda zaspa tananim, lakim spokojnim snom. U snu vide on divno vi|ewe, sli~no onom koje ranije kao poslu{nik vide za vreme svoje te{ke bolesti. K wemu pri|e Presveta Bogorodica, u carskoj porfiri, okruèna nebeskom slavom; za wom i|ahu apostoli Petar i Jovan Bogoslov. Zaustavqaju}i se kraj odra, Presveta Djeva prstom desne ruke ukaza na bolesnika i obra}aju}i se pre~istim licem svojim na stranu, gde stajahu lekari, re~e: [to se mu~ite? Zatim, obra}aju}i se opet licem k starcu Serafimu izgovori: Ovaj je od moga roda! Potom se sveti starac umiri, bolovi popusti{e i snaga mu se postepeno po~e vra}ati. Od dana oboqewa starac provede u manastiru oko pet meseci. Bolest ga napravi pogrbqenim. Osetiv{i ponovo u sebi snage za vo|ewe pustiwa~kog ìvota prepodobni Serafim se obrati nastojatequ sa molbom da ga otpusti u pustiwu. Tada otac Isaija blagoslovi wegovu èqu, i prepodobni se vrati u svoju pustiwsku keliju.

Ovaj novi stolpnik postavi i u keliji svojoj osredwi kamen, na kome se molio od jutra do mraka. Sa tog kamena on je silazio samo radi odmora od krajwe iznurenosti ili radi maju{nog okrepqewa sebe ubogom hranom. U tom velikom podvigu prepodobni Serafim provede hiqadu dana i hiqadu no}i. \avo bi kona~no pobe|en, i misleni rat prestade.

BORBA PROTIV \AVOLAPosramqeni |avo stade plesti nove zamke svetom starcu, da bi ga udaqio iz pustiwe. On posla na wega zle qude koji ga presreto{e u {umi i traì{e od wega novac. Starac odgovori da on ni od koga ne dobija novac, ali mu oni ne poverova{e. Prepodobni Serafim je raspolagao telesnom snagom te bi, sa sekirom u rukama, mogao za{titi sebe ali se opomenu Spasiteqevih re~i: Svi koji se ma{e za no`, od noà }e poginuti (Mt. 26, 52), pa ispustiv{i sekiru, prekrsti ruke na grudi i krotko re~e: înite {to vam je potrebno. Zlo~inci uze{e sekiru i po~e{e jarosno da ga biju u{icama sekire, rukama i nogama da se on onesve{}en sru{i. Drè}i da je mrtav, oni mu

80

@itije prepodobnog serafima sarovskogPROZORQIVOST

@itije prepodobnog serafima sarovskog 81Na sve prekore {to se povukao u samo}u, starac je odgovarao re~ima prepodobnog Isaka Sirina: Zavoli bezmolvije, jer ono vi{e vredi nego hraniti gladne u svetu, i re~ima Svetog Grigorija Bogoslova: Divno je bogoslovstvovati radi Boga, ali je boqe od toga ako ~ovek o~i{}uje sebe radi Boga. Mnogotrudnim podvigom bezmolvija prepodobni Serafim na najsavr{eniji na~in o~i{}ava{e i prosve}iva{e pravednu du{u svoju, i jo{ je boqe i vi{e uvo|a{e u tajne bogosozercawa, potpuno obezoruàvaju}i |avola za borbu sa pustinoìteqem. Bezmolvije ra|a u du{i bezmolvnika razne plodove duha. Od usamqenosti i bezmolvija ra|aju se umilewe i krotost. Sjediweno sa drugim delawima duha, bezmolvije, molitveno }utala{tvo uzdiè ~oveka k pobo`nosti. Bezmolvije pribliùje ~oveka Bogu i ~ini ga kao zemnog an|ela. Ti samo sedi u svojoj keliji u straèwu i bezmolviju, i staraj se na sve mogu}e na~ine da sebe pribliì{ Gospodu, a Gospod je gotov da te od ~oveka na~ini an|elom: Na koga }u pogledati? Samo na krotkog i bezmolvnog i ko dr{}e od re~i mojih. (Is. 66, 2). Tako je prepodobni Serafim prohodio podvig bezmolvija i, dostiù}i najvi{e duhovne darove, dobijao i nove blagodatne utehe, ose}aju}i u srcu neiskazanu radost u Duhu Svetom (Rim. 14, 12).

Za svoje visoke podvige i bogougodni ìvot sveti starac se udostoji od Boga blagodatnog dara prozorqivosti (vi|ewa unapred). No utoliko vi{e on je izbegavao slavu qudsku i stremio ka bezmolviju, usamqeni~kom molitvenom podvizavawu.

ZAVET BEZMOLVIJAPo smrti starca Isaije prepodobni Serafim ne promeni na~in svog pustiwa~kog ìvota, nego dodade novu osobenost svome podvi`ni{tvu, naloìv{i na sebe te{ki podvig bezmolvija (molitvenog tihovawa, }utawa i usamqenosti). K wemu u pustiwu dolaàhu posetioci, ali on ne izlaà{e k wima. Ako se desilo da sretne koga u {umi, on je padao ni~ice na zemqu i nije podizao o~i dok doti~ni ne bi pro{ao. U takvom bezmolviju, u takvom pustiwa~kom molitvenom podvizivawu proìve on oko tri godine. Su{tina pak mnogotrudnog podviga star~evog stvarno se sastojala ne u spoqa{wem uklawawu od op{tewa, nego u bezmolviju uma, u odre~ewu od svake ìtejske pomisli, radi naj~istijeg, najsavr{enijeg posve}ewa sebe Bogu.

82

@itije prepodobnog serafima sarovskogZATVORNI[TVO

@itije prepodobnog serafima sarovskog 83Molitveni podvizi oca Serafima u zatvorni{tvu behu veoma te{ki, veliki i raznovrsni. On i ovde, kao i u pustiwi vr{a{e svoje pravilo i sva svakodnevna bogosluèwa sem boànstvene liturgije. Pored toga, on se predava{e podvigu umne molitve, govore}i u srcu naizmeni~no ~as Molitvu Isusovu ~as Bogorodi~inu. Ponekad se sveti starac, stoje}i na molitvi, pogruàvao u dugotrajno umno sozercawe Boga: stajao je pred svet

Documents

Serafim Sarovski - Cilj hriscanskog zivota.pdf