[email protected]

8/11/2019 [email protected]

1/29

VIDYA YOGAKOLA JOGE DRAGANA LONARA

Kurs za joga instruktore

Seminarski rad:

JJaassttvvookkaaoopprriinncciippiiaarrhheettiippoorriijjeennttaacciijjeeiissmmiissllaa

Nataa NikoliBeograd, maj 2010.


2/29

2


3/29

3

adraj

Duhovni gorostas - Karl Gustav Jung ........................................................................................4

Jungova arhetipska psihologija...............................................................................................6

Mundus archetypes - Arhetipski svet.........................................................................................8

Transcedentni centar psihe i celovitost - Jastvo.......................................................................12

Simboli Jastva..........................................................................................................................13

Mandala..................................................................... ..............................................................16

Jungova definicija jastva..........................................................................................................20

Jastvo - san o celovitosti

Dinamika jastva

Individuacija............................................................................................................................22

Jastvo kao totalitet & jastvo kao arhetip..................................................................................26

Index pojmova..................................................................... ...................................................28

Literatura.................................................................................................................................29


4/29

4

Duhovni gorostas Karl Gustav Jung

Moj ivot predstavlja priu o samoostvarenju nesvesnog. Sve u nesvesnom tei da se ispolji,

ali i linost tako

e eli da nadraste sopstvene nesvesne uslove i da iskusi sebe kao celinu. Nemogu da se posluim naunim jezikom kako bi iskazao taj proces rasta u sebi, zato to nisam

u stanju da doivim sebe kao nauni problem.1

K. G. Jung

Predstojea razmatranja proistekla su iz istraivanja Jungove dubinske galaksije,

pokuaja da se na jedan izbalansiran nain - onaj koji, jungovski reeno, tei "pomirenju

polarnosti", saeto-opseno, jednostavno-sloeno, prikazivako-interpretativno - razmotre i

specifikuju ovi vani pojmovi Jungove psihologije, sa prvenstvenim fokusom na Jastvo kao

centralni pojam Junogog rada. Jasno je da je nemogue govoriti o jastvu bez blieg osvrtanja

na Jungove psiholoke elaboracije procesa individuacije, procesa koji ima za cilj razvoj iupotpunjavanje individualne linosti, pa je razmatranje ukljuilo i ovaj pojam koji, zajedno sa

jastvom, snano proima njegovu celokupnu analitiku misao. Ovaj razvoj jeste klasian

jungovski smisao individuacije-postati ono to vepotencijalno jesi, ali sada mnogo dublje

i svesnije.

Individuacioni procesi se ostvaruju osveivanjem, integracijom nesvesnih delova psihe

(koji su uvek prostraniji od svesnih delova), to je moguno tek svesnim uoavanjem dejstva i

snage onog drugog i "suprotnog" u nama. Otud je za Junga, prvi korak na putu individuacije

osveivanje ovekove Senke, svega tamnog, inferiornog, "zlog" u oveku (to e kasnije biti

detaljnije razmotreno).

Sve to se pozitivno postigne na ivotnom putu ovekovog sazrevanja, kao to su

obelodanjivanje Persone, prepoznavanje Animusa i Anime, susret sa "mudrim starcem" iostalim arhetipovima naeg kolektivnog nesvesnog bia, nije mogue postii bez krize,

potresa, bolesti svake vrste.

Istraujui prolost ljudske psihe, Jung je razmatrao transpersonalni faktor u psihi -

univerzalne arhetipove, kolektivne praslike ili forme zajednike svim ljudima od prapoetka i,

dakle, strukturalne elemente kolektivnog nesvesnog koji ne funkcioniu po principu uzroka i

posledice ali determiniu ovekov razvoj. Doavi do zakljuka da iza uzronih odnosa i

manifestacija u vremenu i prostoru, u okvirima svesnog kojim dominira Ja (ego) i linog,

individualnog nesvesnog, Jung konstatuje da mora da postoji neka transpsihika realnost ili

kolektivno nesvesno, dakle izvan domaaja seanja pojedinca gde se odvija relativizacija

vremena i prostora. U pokuaju da na jedan sistematian i nauno priznat nain ispita i iskaelavirit arhetipskih misaonih tokova i udesne tvorevine duha, Jung kae: Nama su, dodue,

potrebni izvesni teorijski stavovi zbog njihove orijentacijske i heuristike vrednosti. Meutim,

oni bi trebalo da vae uvek kao isto pomoni pojmovi, koji se u svako doba mogu odloiti na

stranu. Naime, mi o dui znamo jo uvek tako malo da je upravo smeno verovati da smo

dospeli ve tako daleko da moemo postavljati opte teorije. Jo uvek nismo empirijski

utvrdili obuhvat duevne fenomenologije: pa kako se pod takvi uslovima moe sanjati o

optim teorijama?

Moda najpodobnije objanjenje razloga bavljenja problematikom jastva moemo nai

u Jungovom spisu "Psihologija i alhemija" (1984), gde napominje da je nemogue zamislitipostojanje bilo kojeg odreenog lika koji bi izrazio arhetipsku neodreenost i da ga je to

1"Seanja, snovi, razmiljanja", K. G. Jung


5/29

5

navelo da ovom arhetipu da psiholoki naziv jastvo. Za njega, to je pojam koji je s jedne

strane dovoljno odreen da bi preneo bivstvo ljudske celovitosti, a s druge strane nedovoljno

odreen da bi izrazio neopisivost i neoreeost celine.Te protivrene osobine pojma jastva,

smatra Jung, odgovaraju injenici da se celina jednim delom sastoji iz svesnog, a drugim

delom iz nesvesnog oveka. Ono je arhetipska slika koja iz konfrontacije vodi ka povezivanju

dva parcijalna psihika sistema - nae svesti, kao nosioca nae individualne neponovljivosti, i

nesvesnog u nama, njegove autonomne i instiktivne delatnosti - pomouzajednikog sredita,tj. mesta stvaralake transformacije.

2

2"Jung, jastvo i individuacija", Ljubia Zlatanovi, Ni 2001.


6/29


7/29

7

se ne iscpljuje samo i induvidualnom nesvesnom, u frojdovskom smislu rei, nego je rezultatkumuliranog naslea nesvesnog iskustva celokupne drutvene zajednice, ponekad i celogoveanstva. Reje o praslikama simbolikog znaenja, koje dolaze do izraaja u snovima,delima slavnih umetnika, ija simbolika vrednost transcedira vreme i prostor u kojem jenastala.3

Slike nesvesnog nameu veliku odgovornost. Odustajanje od njihovog tumaenja, iliizbegavanje etike odgovornosti, liava oveka njegove celovitosti i njegov ivot pretvara ubolnu nedovrenost.4

Naime, poniranjem do dubokih slojeva individualne psihe, postaju dostupne arhajskeporuke utisnute ili urezane u temeljne oblike kolektivnog kulturalnog iskustva krozbeskonana ponavljenja.5 Drugim reima, svojevrsnom arheologijom nesvesnog moemo,dakle, saznati "ono to znamo ali to do tada nismo znali da znamo". Ovaj nesvesni materijalJung je smatrao "fundamentalno objektivnim" u smislu da se njegova predstava u svesti moe

prouavati: kad aspekti kolektivnog nesvesnog postanu svesni, oni se mogu prouavati kaoelementi objektivne psihe.

3"Socioloki renik", P. Opali, Aljoa Mimica i Marija Bogdanovi, Beograd: Zavod za udbenike, 2007.4"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections")

5Kada je re o kolektivnom nesvesnom, potrebno je naglasiti da se ono fundamentalno razlikuje od linijegmaterijala koji je poisnut u "lino nesvesno" zbog nesaglasnosti u smislu prihvatljivosti sa stanovita svesnog.Ono je transpersonalni izvor iskustva, znanja i imaginativnosti. Njegov jezik je, dakle, simbolizam, pre svegasimbolizam arhetipova


8/29

8

Mundus archetypes - Arhetipski svet

Arhetipovi su energetski vodii iz nae podsvesti, koji nam pomau da

sveobuhvatno sagledamo i realizujemo svoje potencijale na razliitimplanovima ivljenja. Ti obrasci ive u prostorima kolektivnog nesvesnog,a to predstavlja nasleeno iskustvo celokupne ljudske rase i u tom smislu

arhetipovi su univerzalni, zajedniki izraz uobiajenihljudskih potreba, nagona i mogunosti.

K. G. Jung

rhetip je Jungov pojam koji se odnosi na uroene i univerzalne obrasce ponaanja imiljenja, koji predstavljaju osnovne strukturne i dinamike elemente kolektivnognesvesnog.

Celokupnost svesnih i nesvesnih zbivanja ine psihu; ona se, dakle sastoji iz dveju sfera: sferesvesnog i sfere nesvesnog. Obe sfere su suprotne po svojim osobinama ali dopunjuju se ineijedinstvo. Sfera svesti je samo mali delitotalne psihe. Ona je, recimo, kao neko malo ostrvou moru nesvesnog. Iako je nae Ja samo jedna taka u centru ovog ostrva, ono dobijacentralno znaenje u celoj naoj psihi, jer sva naa iskustva, kako spoljanjeg tako iunutranjeg sveta, moraju da prou kroz to nae Ja da bi uopte bila opaana. Meutim, naasvest moe da opaa i shvati samo mali broj sadraja u isto vreme - ostali sadraji se ne nalazeneposredno u svesti, mada jedan njihov deo moe svakog asa da bude dozvan u svest. Ovaoblast zaboravljenih ili potisnutih sadrzaja pripada individualnom ili linom nesvesnom.

Arhetip (gr.arhetypon, od arch - poetak; tpos - oblik, obrazac) je, dakle, sadraj

kolektivnog nesvesnog, koji se izraava odnosno pojavljuje u snovima, umetnikim delima,vizijama, religijskim i mitolokim sadrajima. Arhetip ini optu osnovu duevnog ivota

pojedinca i predstavlja glavni predmet analize snova u Jungovoj psihoterapiji.6

Pojam arhetipa se takoe moe oznaiti kao hipotetiki kontrukt koji oznaava uroene,univerzalne i nesvesne dispozicije za izvesne, emocijama nabijene predstave, ideje ili oblike

ponaanja. On je sam po sebi nesaznatljiv i nepredstavljiv, ali se moe prouavati prekosvojih manifestcija na kolektivnom planu (u mitskim slikama i simbolima. . .) i individualnom(u snovima, vizijama, simptomima i parapsiholokim doivljajima). Arhetip sainjavaju onajsveopti, nasleeni okvir celokupnog iskustva. Oni su uroeni obrasci miljenja, oseanja idelanja, a ima ih koliko i bitnih ljudskih doivljaja. Svaki ovek se u toku svog ivotaneizbeno susree sa prirodnim i natprirodnim silama, sa roenjem, svadbom i smru, te kaorezultat vekovima taloenog tipinog iskustva brojnih generacija predaka nastaju arhetipske

predstave energije, Boga, demona, heroja, deteta, mudrog starca, smrti i ponovnog roenja. Akao proizvod upoznavanja unutranjeg sveta nastaju arhetipske figure koje predstavljaju

podsisteme u linosti kao to su: Persona, Senka, Anima, Animus, Mana - linost i Sopstvo.Funkcija arhetipa je da pojedincu olaka snalaenje u ivotno vanim, kriznim situacijama.

U irem smislu, arhetip oznaava prvobitni model, prototip, prauzor ili pratip.7Prvi put re arhetip Jung je upotrebio tek 1919. godine. Ovaj izraz Jung je uzeo iz

Corpus Hermeticum i iz spisa Dioniziusa Areopagite. U potrazi za sutinom arhetipova Jungje morao da dospe do oblasti mitologije, alhemije i istorije religija i na taj nain je vremenompostao jedan od najuvenijih istraivaa mitova u naem veku.

6"Socioloki renik", P. Opali, Aljoa Mimica i Marija Bogdanovi, Beograd: Zavod za udbenike, 2007.7"Renik psihologije", arko Trebjeanin, Stubovi kulture, Beograd, 2000.

A


9/29

9

Od 1946. godine Jung je dopunio svoje ranije uenje o arhetipovima, razlikujuiarhetipove za sebe, to jest one koji su potencijalno prisutni u svakoj psihikoj strukturi, i onekoji postaju aktuelni, koji se mogu opaati onda kada stupe u oblasti svesti kao arhetipske

predstave ili arhatipski proces, stalno pri tome varirajui u svome nainu ispoljavanja, zavisnood opte konstelacije zbivanja. U stvari, sva ivotna ispoljavanja, ukoliko su uopte ljudske itipine prirode, poivaju na arhetipskoj osnovi, sve jedno da li se manifestuju kao bioloska,

psiho-bioloska ili duhovna ispoljavanja.

Po Jungu, kolektivno nesvesno sadri etiri arhetipa ili univerzalna praoblika iliobrasca: Jastvo, Animus, Anima i Senka Ti arhetipovi su nalik na ideje ili forme u Platonovojfilozofiji (samo se kod Junga ne mogu direktnopercipirati, nego tek u manifestacijama).

Od mnotva arhetipova, Jung, dakle, kao najvanije ili tipineizdvaja sledee: Jastvo ili pravo ja osobe, nadlini centar psihe koji je, na paradoksalni nain, i

sadri. Jung ga je izjednaio s Atmanom iz Chandogya upaniade8, Buddha prirodomiz tekstova Zen budizma, Lapisom alhemiara i Nousom Plotina. U tradicijama se, poJungu, Jastvo najee manifestuje kao primordijalni ovek, Adam Kadmon u

kabalistikom judaizmu, Mahapurusha u hinduizmu, Antropos u gnosticizmu, Hristkao Logos u hrianstvu ili Buda u budizmu.

Animus (lat. animus - duh) je praslika mukarca u eni ili skriveni mukarac ueninom nesvesnom. Animus je olienje naela oinskog logasa, uma, logike i reda uenskoj psihi. On posreduje izmeu svesnog ja ene i njoj nepoznate vlastiteunutranjosti, njenog linog i kolektivnog nesvesnog. (Ukoliko u toku individualcijeena potisne svog animusa, tada on hipertrofira u nesvesnom, to se manifestuje kaonjena opsednutost redom, logikom na tetu emocija, zatim krutou, kao i u preteranotvrdoglavom, despotskom i svadljivom ponaanju).

Anima (lat. anima - dua) je praslika ene u mukarcu odnosno enski princip unjegovom (mukarevom) nesvesnom. Anima obuhvata i personifikuje materinskieros, odnosno psihike kvalitete kao to su intuicija, slutnja, udljivost, sklonostiracionalnom. Anima je posrednik izmeu ja i nesvesnog pojedinca, ona je

psihopompos- vodidua. Zahvaljujui njoj, ovek nalazi izlaz iz tekih situacija kojese razumom ne mogu reiti, a oslanjajui se na njeno vostvo umetnik i naunikdolaze do svojih uvida i otkria. Ako pojedinac odbaci svoju animu, tada ona postajeopasna, destruktivna i sveti se u vidu udljivog raspoloenja, nervozne preosetljivosti,

bezrazlone potitenosti ili kobne ljubavi. Anima mukarca ima strogo istorijskikarakter. Kao personifikacija nesvesnog, ona se vraa u praistoriju, i otelovljujesadraje prolosti. Ona oveka upoznaje sa elementima iz njegove praistorije. Za

pojedica, anima predstavlja celokupni ivot koji se odigrao u prolosti i jo uvek ivi u

toj osobi. U poreenju sa njom uvek sam se oseao kao varvarin koji zapravo nemanikakvu istoriju - kao bie koje je izniklo ni iz ega, koje nema ni prolosti nibudunosti. 9

8Atman ili Atma (sanskrt: tman- sopstvo) je filozofski pojam koji se koristi u hinduizmu i vedanti. Prevodi sekao sopstvo, svest, duh ili dua, prema evropskim analogijama u razliitim sistemima. Duh ili dua odgovarasmislu atmana u njaja-vaieika uenju. Termin svest najbolje odgovara sistemu vedante, gde uenje o atmanuizraava panteistiki identitet individualne ili parcijalne svesti sa apsolutnom ili sveobuhvatnom sveu(paramatman), koja je identina s postojanou bitka (brahman), prema kojem je tok pojavnog bia prividan.U indijskoj filozofiji se esto koristi alegorija po kojoj je univerzalna, kosmika svest kao okean, a pojedinanasvest talas tog okeana. I kao to talas duguje svoj postanak okeanu, iz njega izvire i u njega se vraa, ali moe da

pomisli da je odvojen od njega i da postoji nezavisno sam po sebi, tako i pojedinana svest, atman, moe umisliti

da postoji nezavisno od bramana, odnosno univerzalne svesti. Meutim, samospoznajom svest uvia istinu danikad nije ni bila odseena od kosmike svesti veje oduvek bila vena i nepropadljiva po svojoj prirodi.U budizmu, neosnovano verovanje u atman je osnovni uzrok zablude koja stvara samsaru.9"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections"), 284. str.


10/29

10

Senka je sredinja prepreka koja koi i unitava pojedinca, unutranji avo- sumaautodestruktivnih i konstriktivnih energija nesvesnog.

Senka, iako esto nevidljiva, nerazdvojno je vezana za nas, jer pripada jedinstvu naelinosti. Senka je naa ,,druga strana" ili ,,tamni brat" u nama. Ona predstavlja arhetipskufiguru koja se u predstavi primitivnog oveka pojavljuje i danas, personifikovana u raznim

formama. Ova naa druga strana, koja je iz moralnih, estetskih ili iz bilo kojih drugih razlogaodbaena od nae svesti kao neprihvatljiva, jer se suprotstavlja svesnom principu, nije nitadrugo nego jedna ili vie od onih inferiornih funkcija koje zajedno sa dominantnim

predstavljaju osnovu psihikog ivota.Suoiti se sa Senkom znai bespotedno i kritiki postati svestan svoga bia. Duevne

slike Animusa i Anime posreduju izmeu Ja i unutranjeg sveta. Jedna narodna poslovicakae da svaki mukarac nosi svoju Evu u sebi. U kojoj meri svaki mukarac nosi i psihikuenu u sebi, odnosno da li svaka ena nosi u sebi i neki psihiki otisak mukaraca,

problematika je za koju se Jung posebno interesovao. Od ranije je bilo poznato da svaki ovekosciluje izmeu mukarca i ene u sebi i za ovo tvrenje postoji embrio-anatomsko-fiziolokaosnova.

Ovu veitu Evu u svakom mukarcu Jung je nazvao Anima, odnosnoveitog Adama u eni, Animus, smatrajui ih arhetipskim vrednostima.Susret sa Animusom i Animom najee je dogaaj druge polovineivota. U prvoj polovini sve je jo i suvie nediferencirano, emocije su

jo jake da bi omoguile proces razlikovanja, diferenciranja iizbegavanja projekcija. Druga polovina upuena je na jaanje misaonog

procesa, traenje sinteze i postavljanje linosti prema uravnoteavanjusuprotnih, nesvesnih tendencija.

Po Jungu, arhetipovi se ukazuju u snovima, sanjarenjima,slobodnim asocijacijama preko simbola meu kojima su najpoznatiji

mudri starac (za Jastvo), kralj (moe biti Jastvo, a i Animus - u zavisnosti od konteksta),kraljica (Jastvo, ali i Anima) i sl. Takoe, vanu ulogu u Jungovoj psihologiji ima Persona ilimaska - lik koji personalnost navlai ili se u nju uvlai, uglavnom nesvesno, krozinterakciju sa drugim ljudima i u tokom adaptacije raznim ivotnim situacijama. Persona je,esencijalno, uloga ili maska koju linost igra u ivotu (otac, domaica, slubenik, vojnik,etc.).

Cela Jungova psihologija se moe sumirati u jednu re: individuacija. Individuacija je,kao to je vepomenuto, rast personalnosti koja, u iskustvima i dramama ivota, kroz susret sarhetipovima dolazi do ostvarene zrelosti i celovitosti. Po Jungu, njegova psihologija

namenjena je vie ljudima zrelijeg doba koji su realizovali svoje line ambicije (seks, karijera,porodica, drutveni status) te se, zasieni ivotnim iskustvima, nalaze na pragu duhovne krizei propitivanja onoga to se esto zove smisao ivota. Potencijalni prigovor da, takodefinisanoj, njegovoj psihologiji nedostaje univerzalnost Jung je otklonio tvrdnjom da i mladiljudi mogu oseati snaan poriv za individuacijom, no da se to ipak ee dogaa u zrelijemivotnom dobu: izuzetci bi bili veoma rano psihiki razvijeni pojedinci, te ljudi takve

psiholoke konstitucije kojima su "stubovi i ciljevi" ljudskog postojanja - porodica i karijera -u drugome planu. Sam je Jung prihvatio Frojdov obrazac formiranja linosti u ranim fazamadetinjstva, ali je insistirao na tome da je Frojdova celokupna vizura ograniena i povrna: poJungu, Frojd je u skladu s mehaniko-materijalistikom paradigmom i svojim hidraulikimmodelom psihe zapravo nametnuo parcijalno vrednu interpretaciju ivotnog rasta kao

univerzalnu - ili, stigavi na pola puta, pomislio je da je preao sav put.10

10Polazei od rane Frojdove ideje o filogenetskom nasleu i odbacujui njegovo uenje o nesvesnoj sexualnosti,Jung se vremenom udaljio od interesovanja samo za lino u oveku i poeo je sve vie da obraa panju na rasne


11/29

11

Jungov obrazac psihikoga rasta, inkorporirajui Frojdov, predstavlja pojedinca kaobie koje, svesno i nesvesno, stremi realizaciji stanja punoe sopstva (neto nalik na diktum izShakespeare-ovog Hamleta- Budi veran svom istinskom Ja). Individuacija je proces ukome ovek, apsorbujui psihike energije koje emaniraju iz arhetipova kolektivnognesvesnog u individualno svesno iskustvo, te transcedirajui opstrukciju unutarnjegneprijatelja ili Senke i time ekspandirajui polje ego-personalnosti, raste do vrhunca susreta sa

simbolima Jastva (esto prikazanim u likovima osnivaa religija poput Hrista, no, neretko uslikama celovitosti kakve je Jung naao u hinduistikim i budistikim mandalama,geometrijski pravilnim i zaokruenim figurama), ostvarujui time istinski ivotno ispunjenje icelovitost.

injenica je da sam ja, psihijatar, gotovo na svakom koraku svog experimenta morao datonem u isti psihiki sadraj koji predstavlja grau psihiza i temelj ludila, svakako da jeironina. Upravo fundus nesvesnih slika unosi kobnu smutnju u svet duevnog bolesnika. Ali,to je takoe matrica mitopoetske imaginacije koja je iezla iz naeg racionalnog doba. Iako

je takva imaginacija opteprisutna, ona je istovremeno tabuisana i zastraujua, tako da sepreputanje hodu po nesigurnoj stazi koja vodi u dubine nesvesnog pokazuje kao rizian opit

ili neizvesna pustolovina. Ovu stazu smatraju stazom zabluda, dvosmislenosti i nesporazuma.Seam se Geteovih rei:Drzni se da otvori vratnice pored kojih svako rado mine.(Faust,

Prvi deo) Nepopularno, neizvesno i opasno, to je putovanje ka otkriu drugog pola sveta.11

U Jungovoj psihologiji se pojavljuju, kao temeljni, jo dva pojma:psihoidnost realnostii sinkronicitet. Prvi je Jung definisao metaforiki: psiha i fizika stvarnost su lice i nalijeistog novia. Iz ove tvrdnje se, makar u naznakama, moe zakljuiti da je kod Junga

postojala sklonost objektivnom idealizmu: budui da realnost nije projekcija psihe, niti jepsiha manifestacija oblika visokoorganizirane stvarnosti, najrealnije je rei da po Jungufundamentalna stvarnost obuhvata i sadri kako mentalne tako i materijalne elemente, no

jedan ne proizilazi iz drugoga. Ovakav pristup, koji je zapravo nejasan ontoloki i metafizikiiskaz, Jung nije sasvim razjasnio. Svojstveno toj metafizici, Jung je postulirao i novi prirodnizakon - sinkronicitet. Po njemu, radi se o akauzalnim vezama meu pojavama u materijalnomuniverzumu i ljudskim psihikim doivljajima - opet, ovde pojave idu jedna uz drugu a ne

proistiu jedna iz druge. Ilustracije su najee iz podruja parapsihologije (telepatija,prekognicija, etc.) ili disciplina kao astrologija ili I Ching.

Kolektivno nesvesno prema Jungu je, dakle, najstariji, najdubji i najuticajniji sistempsihe koji predstavlja duhovnu riznicu nasleenog iskustva predaka, datog u obliku uroenihpredispozicija za odreen nain ovekovog doivljavanja i reagovanja na okolinu. Za razlikuod linog nesvesnog, kolektivno nesvesno je univerzalno i transcedentalno, tj. nadlino. Sviljudi, bez obzira na istorijsku epohu ili kulturu, imaju priblino isto kolektivno nesvesno; ono

je uroena osnova, temelj celokupne nadgradnje linosti: njenog linog nesvesnog, ja,karaktera i svih ostalih viih struktura i funkcija. Ovo nadlino nesvesno moe biti opasno,iracionalno i destruktivno ako je zanemareno i neshvaeno, ali se u njemu nalaze i mnogenajvie vrednosti i dragoceno duhovno iskustvo i mudrost hiljade generacija predaka koje jevekovima taloeno.12

izvore linosti, njeno nataloeno prapredako iskustvo. U srcu njegovog gledita bila je zamisao da su

psiholoki temelji linosti arhaini, primitivni, uroeni, nesvesni i univerzalni. Psiha je shvaena kao univerzalnai uniformna injenica, a to onda znai da svi ljuid imaju zajednike prvobitne psihike uslove, dakle da su slini .11"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections")12"Renik psihologije", arko Trebjeanin, Stubovi kulture, Beograd, 2000


12/29

12

Transcedentni centar psihe i celovitost - Jastvo

Celokupni fenomeni linosti oigledno se ne poklapaju sa Ja, tj sa svesnom linou,

veobrazuju veli

inu koja se mora razlikovati od Ja. Jedna takva nunost prirodna je samoza psihologiju koja se bavi injnicom nesvesnog. Ali za nju je od

velikog znaaja takvo razlikovanje. (...) Stoga sam predloio da se postojea, ipak nepotpuno uhvatljiva celokupna linost, obelei kao jastvo. Ja je prema definiciji

podreeno jastvu i ponaae se prema njemu kao deo prema celini.K. G. Jung

astvo je nedvosmisleno najfundamentalnija crta Jungove vizije; to je sutina njegovepsiholoke teorije i, donekle, ono to ga umnogome izdvaja od ostalih izuavalacadubinske psihologije i psihoanalize. Dok mnogi psiholozi koriste termin selfu svojim

klinikim studijama, niko od njih zapravo nema na umu isti domen koji je Jung pokuavao daobuhvati svojim konceptom.Kod Junga, jastvo je transcedentno to znai da nije definisano ili nije sadrano u

psihikom polju, vese vie nalazi izvan njega i na vaan nain ga definie (i determinie).Ovaj stepen transcedentnosti jastva razlikuje Jungovu teoriju od teorija drugih self-teoretiara.Jasto formira podlogu za subjektovu uzajamnost sa svetom i sa strukturama Bia. U jastvu suudrueni i subjekat i objekat i ego i drugi u zajednikom polju strukture i energije.13

Tipina upotreba rei selfu engleskom jeziku oteava vrednovanje onoga na ta seJung usredsreuje u svojoj teoriji. U svakodnevnoj komunikaciji, self je ekvivalent za ego;kada kaemo da je neko sebian, mislimo da je egoistian ili narcisoidan. Ali, u Jungovomreniku self ima suprotno zaenje. Rei da je neko selfocentrian ne znai da je egoistian ili

narcisoidan, ve vie filozofski nastrojen, sa irokom perspektivom. Kada je ego dobropovezan sa jastvom, osoba se nalazi u vezi koja ima transcedentni centar i - precizno, ali ne inarcistiki - zalae se za ostvarenje razgovetnih ciljeva i kratkoronih dostignua. Kod takvihosoba postoji osobina slobodnog ega i izgleda kada se one konsultuju sa dubljom i iromstvarnou od one praktine, racionalne i line koja je tipina za svesni ego. U prilognavedenog, Jung kae: Egoiste nazivaju samoivima to, naravno, nema nieg zajednikog

sa pojmom Sopstva. (...) Nasuprot tome izgleda da samoostvarenje stoji u suprotnosti sasamoodricanjem. Ovaj nesporazum je opti, poto se pravi nedovoljna razlika i izmeuindividualizma i individuacije.14

13"Jungova mapa due" , Marej Stajn, Beograd: Laguna, 2007.14"O psihologiji nesvesnog", K. G. Jung

J


13/29

13

Simboli Jastva

Istraujui simbol, um je upuen prema

idejama koje lee izvan domaaja razuma.K. G. Jung

a Junga, iskustvo Jastva - tog najmanje linog od svih arhetipova - bilo je izuzetnodramatino. Nastalo je iz njegovih unutranjih borbi i komeanja i dalo zavrnicu

jednom razdoblju njegovog ivota, koje ga je esto teralo da se pita da li gubi pravacu divljini psihe. U svojoj autobiografiji on naziva ovo razdoblje suoavanje sa nesvesnim.Sada, kada je nastavio da posmatra, oslukuje i belei svoja unutranja iskustva, njegovaotvorenost prema arhetipskom kraju psihikog kontinuuma porasla je, kao i otvorenost premaduhovnom svetu u kojem se pojavljuje.

Rano sam uvideo da odgovori na probleme i sloenost ivota po pravilu vrede veoma maloukoliko ne dolaze iznutra. Spoljanja deavanja ne predstavljaju nikakvu zamenu zaunutranje iskustvo. U stanju sam da razumem sebe samo u svetlu unutranjih dogaaja. Onidaju jedinstvenstvenost mom ivotu.15

Nakon jedne svoje vizije odluio je da u svojoj autobiografiji zapie sledee rei:Ovo iskustvo treba prihvatiti takvo kakvo je bilo, odnosno kakvo je izgledalo da jeste. Nema

sumnje da je ono bilo povezano sa mojim tadanjim emocionalnim stanjem koje jepogodovalo parapsiholokom fenomenu. Radilo se o nesvesnoj konstelaciji iju sam osobituatmosferu protumaio kao numen nekog arhetipa. Intelekt bi, naravno, voleo da sebi osiono

pripie nekakvo prirodno nauno tumaenje ovog dogaaja, ili, pre, da itavu stvarokarakterie kao krenje pravila. Ali, kako bi svet bio dosadan kada se pravila ponekad ne bikrila!

(...) Poinjem od nieg. Nita je isto to i sve. U beskraju sve je isto to i nita. Nita je i punoi prazno. Moe jo neto da kae o niemu, na primer, da je belo ili crno, ili, opet, nije ili

jeste. Ovo nita i sve nazivamo PLEROMA.16

Ovo je bilo jedno od mnogobrojnih neobinih doivljaja psihe tokom godine sukoba sanesvesnim. Jung je nastavio ivot i profesionalni praktini rad na svetovnom nivou. Spontanoi rutinski poeo je da crta krugove i da ih prouava, jer je oseao snanu potrebu za tim.

Nakon ove aktivnosti osetio bi osveenje i bio bi usresreen i spreman za novi dan.17Nekiod ovih crtea postali su veoma upotpunjene umetnike slike. Jung ih je kasnije uporedio saonim koje su tibetantski budisti nazivali mandalama, slikama koje su predstavjale kosmos,duhovni univerzum. Jung je shvatio da je zapravo reprodukovao univerzum smeten u osnoviarhetipske sheme, koja ima veze sa uspostavljanjem reda stvari. Ovo iskustvo ga je, na kraju,dovelo do zakljuka da ako dopusti spontano odvijanje psihikog procesa, isti dolazi do svoglinog kraja i dozvoljeno mu je da se u potpunosti izrazi; cilj ovog procesa mora bitiispunjen, konkretan da bi se manifestovale univerzalne predstave reda i jedinstva. Prema

15"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections")16"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections")17Ovaj period se skoro tano poklapa sa Prvim svetskim ratom, tokom kojeg je vajcarska, neutralna drava,

bila izolovana od ostatka Evrope; putovati je bilo nemogue. Kao i svi odrasli mukarci vajcarci, i Jung jesluio vojsku - bio je medicinski oficir i dodeljena mu je uloga komandanta u kampu za ratne zarobljenike, kada

je prvi put poeo da iscrtava mandale.

Z


14/29

14

Jungu je sve, i u kosmosu i u oveku, kao mikrokosmosu, usklaeno prema nekomnevidlljivom redu i getaltu, ali ovaj red treba otkriti, i to najpre u sebi, ili u prirodi ivasioni.

Dok sam boravio tamo, svakog jutra bih u svesci skicirao mali kruni crte, mandalu, koja jepo svemu sudei odgovarala mom tadanjem unutranjem stanju. Uz pomotih crtea mogao

sam iz dana u dan da pratim svoj psihiki preobraaj. . . Iz te razdraenosti i nesklada u menisledeeg dana je proizala nova mandala: jedan deo njene periferije naglo se prekidao i timeje simetrija bila naruena. Tek sam postepeno otkrio ta mandala doista predstavlja:oblikovanje, preoblikovanje venog smisla, veni razgovor. A to je Sopstvo, celina linosti,koja je harmonina ukoliko se sve skladno odvija, ali koja ne trpi samozavaravanje.18

18 Reprodukcija ove mandale nalazi se na naslovnoj strani korica za knjigu "Archetypes and the CollectiveUnconsious"


15/29

15

Moja mandala je predstvaljala kriptograme stanja Sopstva koja su mi svakog dana

iznova prikazivana. U njima sam video Sopstvo - to jest, moje celokupno bie

neposredno na delu. . . Nepogreivo sam oseao da predstavljaju neto kljuno, i

tokom vremena sam preko njih zaista stekao ivu predstavu Sopstva. Sopstvo, mislio

sam, nalikuje monadi, koja predstavlja mene i moj svet.

Mandala reprezentuje tu monadu, i odgovara mikrokosmikoj prirodi psihe.19

19"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections"), 196.str.


16/29

16

Mandala

Najmoniji religijski simbol je krug. Krug je jedna od velianstvenih primordijalnih slikaove

anstva i, razmatranjem slike kruga, mi zapravo analiziramo sebe. (...) Ve

ina mandalaimaju intuitivni, iracionalni karakter i, kroz njihov simbolini kontekst, vre retroaktivni

uticaj na nesvesnost. One stoga imaju magini znaaj, kao ikone,ija mogua efikasnost nije nikada svesno nedostajala pacijentima..

K. G. Jung

adom K.G. Junga ispreplele su se drevna misao i savremena nauka. Prouavajuimandale koje su se javljale u crteima i snovima njegovih pacijenata, K.G. Jungzakljuuje da one izraavaju stanje u kome se nalazi psiha, i da su istovremeno

sredstvo komunikacije svesnog i nesvesnog, koje u posmatrau budi vedrinu i oseaj da ivot

ima svoj red i smisao.Mandala je univerzalni simbol koji izraava intuiciju reda celovitosti. Da bi seimenovao arhetipski faktor koji je operativan u psihi, ostvarujui taj cilj i shemu, Jung jeupotrebio pomenuti termin jastvo, sledei indijske Upaniade u njihovim odreivanjimauzviene linosti, atmana. Ovo iskustvo iscrtavanja i elaboriranja mandala ostae kod Jungacentralno iskustvo jastva: ono se pojavljuje u svesti polako, spontano i kroz iskustvo.

U jednom drugom odlomku Jung tvrdi da je jastvo sredite linog mita. Kasnije ga jeshvatio kao glavni arhetip (Jedan) iz kojeg su svi drugi arhetipovi i arhetipske predstave

proizali. Jastvo je magnetsko sredite Jungovog psiholokog univerzuma; njegovo prisustvoprivlai iglu kompasa ega na istinski sever. Koristei se formama mandale u psihoterapiji, onih posmatra kao instrumente uz iju se pomou postojanje uvodi poredak. Zbog toga, kao

definiciju mandale navodi stih iz Geteovog Fausta: ...oblikovanje, preoblikovanje venogsmisla, veni razgovor.

Pre nego to krenemo na opis simbola i mandala, treba napomenuti da su rei i idejejezik svesnog uma, odnosno intelekta. Podsvest ima svoj vlastiti jezik, zasnovan nasimbolima, bojama i zvucima. Simboli su u stvari arhetipovi podsvesti koji za sebe vezujumnotvo prolog iskustva. ovek je oduvek koristio simbole kako bi vlastite tenje i spoznajesauvao od zaborava. Simbol je bio i jeste vezan za razliite aspekte ljudskog ivota: za

pojam harmonije, smrti, venosti, ljubavi, kreacije, besmrtnosti, etc. Zbog toga on nepredstavlja samo nasleenu kulturnu batinu prolosti, vei nain izraavanja i komuniciranjaoveka danas.

U kotekstu karakteristika simbola, prema formi,simbol moe biti re, slika, situacija, ili bilo kojaforma iz ivota prirode i oveka, univerzuma. Premasadraju, simbol poseduje vie od direktnog znaenjaforme. Njime predoavamo pojmove koje ne moemou potpunosti odrediti i shvatiti. Simbol je, na nekinain, ifra tajne koja u sebi skriva odreenu istinu ooveku, prirodi, o zakonima postojanja. To su sadrajikoji poprimaju ulogu simbola, jer reima ne moemou potpunosti da izrazimo ni njihovo bogatstvo, ni

dubinu, ni razliite aspekte.Pri susretu sa simbolom esto se pitamo o njegovom znaenju i, nezavisno od vlastitogiskustva ili znanja, oseamo vanost tog znaenja. Ono nas neshvatljivo dotie, bez obzira nato pripada li simbol nekoj minuloj kulturi, umetnosti, ili snu koji smo upravo sanjali.

R


17/29

17

Tu se krije jo jedna bitna karakteristika simbola: osim to poseduje vlastitu sadrajnuvrednost, takoe sadri i razliite nivoe znaenja, zavisno od osobe koja se s njime susree.Zato je simbol vrsta maske, zaklona pojma. To je veoma vano znati zbog estog obiaja dase simbolu pridaje fiksna jednoznanost, uzimajui kao objanjenje samo jedan od mnogihaspekata koje simbol poseduje. Takva povrna tumaenja ne samo da osiromauju sadrajno

bogatstvo simbola, nego ga zapravo ine mrtvom formom u odnosu na razliite posmatrae.

Moderna psihologija smatra da su simboli eme koje stavljaju u pokret itavu psihuoveka. Naime, ovek se susree ne samo s mnogostrukim znaenjima odreene forme, veihstavlja u odreeni odnos s drugim pojavama i samim sobom. Na taj nain, on u psihu uvodinovi poredak mnogostrukih dimenzija.

Svi, naravno, imamo razumljivu potrebu za nedvosmislenom jasnou; ali, pri tom sezaboravlja da su stvari due procesi doivljavanja tj. da su preobraaji koji se nikako nesmeju jednosmisleno oznaavati ako ne elimo da ivo kretanje pretvorimo u neto statino.Neodreeno - odreeni mitologem i presijavajui simbol izraavaju duevni proces tanije,savrenije i time beskrajno jasnije nego i najjasniji pojam; jer, simbol ne posreduje samojedan uvid u pojavu, nego i - to je moda isto tako vano - jedan sa-doivljaj, odnosno po--

doivljaj pojave ija se dvostruka svetlost moe razumeti samo jednim neofazivnimsaoseanjem a nikada grubim zahvatom jasnosti.

K. G. Jung (1987.)

Prilikom doivljaja jednog aspekta simbola, u njemu se ve nazire sledei, joneotkriveni aspekt koji ponovno zahteva ovekovu unutranju aktivnost. Tako se s pravommoe rei da je simbol uvar tajne iza koje se skriva jo jedna, zatim jo jedna i tako dalje, u

beskraj...

Govorei o mandali kao o simbolu, pristupamo joj kaokompleksnom sadraju u kome uoavamo odnos: skriveno ividljivo u oveku; psiha i delovanje psihe na delo, ivot oveka.Za stare civilizacije mandala je bila jedan od naina ostvarivanjaveze oveka s prirodom i sa samim sobom. Ostvariti vezuznailo je upoznati prirodne zakone koji istovremeno vladaju uoveku i u svetu koji ga okruuje. Ostvariti vezu znailo je iupoznati sebe kao celovito bie, i vlastiti ivot uskladiti saivotom prirode kao celine.

Kada sam poeo da crtam mandale shvatio sam da sve staze koje sam sledio, da svi koracikoje sam preduzeo vode nazad do jedne take - to jest, do sredinje take. Postajalo mi je sve

jasnije da mandala predstavlja sredite. To je staza koja vodi ka sreditu, ka individuaciji.(...) Poeo sam da shvatam kako cilj psihikog razvoja predstvalja Sopstvo. Linearnaevolucija uopte ne postoji: postoji samo cirkumambulacija Sopstva. Jednoobrazni razvitak unajboljem sluaju moe da se javi samo na poetku; kasnije, sve tei sreditu. Ovo saznanjemi je pruilo sigurnost, i moj unutranji mir se postepeno vratio. Znao sam da otkriemmandale kao izraza Sopstva doseem ono to je za mene bilo najbitnije.2021

Pojam mandala sadravao je ideju harmonije unutar makrokosmosa - svemira imikrokosmosa - oveka, harmonije koja se procesom ivljenja ostvaruje u oveku i u prirodi.Forme mandale izraavale su viziju ove ideje i zato nikada u istoriji nisu konstruisane dve istemandale.

20"Seanja, snovi, razmiljanja" ("Memories, dreams, reflections"),21Concentring Mandala Symbolism in The Archetypes and the Collective Unconsious & The secret of theGolden Flower


18/29

18

Remandala znai krug ili ono to okruuje,a njeno znaenje sadri i osnovne karakteristikeforme: niz razliitih simbolikih likova i prikaza kojisu smeteni u formu kruga ili etvorougla okosredita.

Mandala krunog oblika naziva se jo i

univerzalna mandala. Prikazuje sliku koja se iri okoduhovnog centra sveta. Izraava viziju zakona umakrokosmosu - svetu.

etvorougao kao krajnji okvir mandale vezanje uz sliku oveka - mikrokosmosa. Takve mandaleizraavaju strukturu jezgra ljudske due i nazivaju seindividualne mandale.

Sredite je zajednika komponenta individualne i univerzalne mandale. Simbolizujepoelo, apsolutnu stvarnost koja daje inicijalni impuls ivota univerzumu i svim njegovimdelovima, pa i oveku. Sredite je arite, polazite svih procesa: od jednostrukog kamnogostrukom, od unutranjeg ka spoljanjem, od neizraenog ka izraenom. Svi ovi vidljivi

i nevidljivi ivotni procesi vraaju se ponovno svom izvoritu u traenju jedinstva. Srediteoznaava magnetsku taku oveka i sveta; sveti grad - spoj tenje i ostvarenja evolucijskog

puta.Forme mandale, kroz istoriju civilizacija zadravajui svoje osnovne komponente,

sadravale su i simbole karakteristine za pojedinu civilizaciju. Danas ovaj simbol moemoda posmatramo kroz specifine simbolike prikaze Indije, Kine, Tibeta, June i SrednjeAmerike, hrianstva, islama. itave kulture ogledale su se u razliitim varijantama ovogsimbola. ak su i mnoge graevine i itavi gradovi bili sagraeni u formi mandale.

Konstruisanje mandale je za oveka nekad imalo svoju svrhu: usmeravanje svesti naduhovnu dimenziju u oveku i prirodi, te prepoznavanje i ivljenje venog zakona.


19/29

19

Mandale su postojale oduvek u gotovo svim kulturama kao simboli nastojanja

oveka da svoj ivot uredi po prirodnim, boanskim zakonima harmonije i sklada. U

tibetanskom budizmu mandala se koristila kao yantra - obredni instrument koji

pomae meditaciji i koncentraciji. Ali, mandala nije tibetanska svojina. Razliite

varijante ovog simbola nalazimo u Indiji, Kini, Junoj i Srednjoj Americi, Europi...

The Castle by C. G. Jung

Mandala je nala svoje mesto i u savremenoj psihoterapiji - Jung je smatrao

mandalu sredstvom za postizanje unutranjeg reda. Prouavajui mandale u

crteima i snovima svojih pacijenata, zakljuio je da one izraavaju njihovo

emocionalno i psihiko stanje te da su sredstvo komunikacije izmeu svesnog i

nesvesnog u oveku. Mandala je zbog toga bila sredstvo harmonizovanja i jaanja

unutranjeg bia.


20/29

20

Jungova definicija jastva

Bavljenje psihologijom nesvesnog konfrontiralo me je sa injeninim stanjem koje

iziskuje postavljanje novih pojmova. Jedan od ovih pojmova je onaj tzv. Jastva.K. G. Jung

ung u svojim razmatranjima, koja je esto teko pratiti jer idu raznolikim putevimakroz astrologiju, gnosticizam, alhemiju, teoriju i razliite tradicionalne sistemesimbola, tvrdi da su ovaj transcedentni faktor psihe - koji sada nazivamo jastvo -

prouili i doiveli mnogi ljudi u ranijim vremenima i da njihovo vienje, u simbolikomsmislu, moe biti korisno za razumevanje njegove prirode i energije.

Uvodno poglavlje o jastvu poinje na sledei nain: Jastvo (...) je u potpunosti izvansfere linosti i izgeda, ako je iole tako, kao religijski mitologem, a njegovi simboli su u

rasponu od najvieg do najnieg. (...) Svako ko eli da dostigne komplikovano saznanje oneemu, ne samo na intelektualnom nivou, vei na osnovu vrednovanja oseanja, mora i udobru i u zlu da se uhvati u kotac sa animom / animusom da bi otvorio put uzvienom

jedinstvu, coniuctio oppositorum. Ovo je neophodan preduslov za celovitost.22 Na ovomstupnju, Jung uvodi termin celovitost, koji je zapravo ekvivalent za jastvo. Praktino,celovitost nastaje kada se jastvo spozna u svesnom polju.U stvari, pitanje je koliko je ovo u

potpunosti mogue dostii, jer polarnost i suprotnosti smetene u jastvu stalno stvaraju vienovog materijala koji treba integrisati. Ipak, redovno praktikovanje celovitosti jeste jedanod puteva jastva, drugim reima, Jungova vizija ivota bliska je taoizmu. Iako celovitost u

poetku izgleda kao nita drugo do apstraktna ideja (poput anime / animusa), ona je ipakempirijska do te mere jer je psiha predvia u obliku spontanih i autonomnih simbola. Ovo je

etvorstvo ili mandala, simboli koji se pojavljuju ne samo u snovima dananjih ljudi, vesunairoko poznati u istorijskim zapisima mnogih ljudi u mnogim epohama.23

Simboli jastva odreuju fokus Aiona. Kako Jung primeuje, oni su sveprisutni iautohtoni (tj. uroeni i spontani), i od samog arhetipa prenose se u psihu kroz arhetipski

psihoidni region. Jasvo, transcedentni nepsiholoki entitet, reaguje na psihiki sistem kojiproizvodi simbole celovitosti, esto kao predstave etvorstva ili mandale (kvadrati i krugovi).Njihov znaaj kao simbola jedinstva i totalitarnosti potpuno je potvren u istoriji, kao i uempirijskoj psihologiji. Ono to u poetku izgleda kao apstraktna ideja, oznaava neto to u

stvarnosti postoji i moe se iskusiti, to pokazuje njegovo apriori spontano prisustvo.Celovitost je, stoga, objektivni faktor koji se sukobljava sa subjektom nezavisno od njega.24

Pojava simbola jedinstva i integracionih kretanja u psihikom sistemu, generalno jeznak aktivnosti atrhetipa jastva. Zadatak jastva se, izgleda, sastoji u tome da dri psihikisistem i njegovu ravnoteu, njegov cilj je ostvarivanje jedinstva. Ovo jedinstvo svakako nijestatino vedinamino - psihiki sistem se ujedinjuje time to postaje uravnoteen, unutranje

povezan i integrisan.

Jastvo - san o celovitostiOigledno je iz Jungovih spisa da su jedinstvo i totalitet bili njegove najvee vrednosti

i da je jastvo obrazovalo njegov lini mit. Teorija jastva - koncept da postoji transcedentnicentar koji upravlja psihom spolja i ograniava njenu celovitost - bila je sredstvo koje je Jungkoristio da objasni osnovne psiholoke fenomene kao to su pojavljivanje mandala,

22"Sabrana dela", K.G.Jung23"Sabrana dela", K.G. Jung24"Sabrana dela", K.G. Jung

J


21/29


22/29

22

Individuacija

U odraslom oveku je ostalo dete, veno dete, to se nikad

nee uobli

iti, neto to trai neprekidnu brigu, panju i vaspitanje.To je onaj deo ovekove linosti koji eli da postane kompletan. Meutim,

ovek naeg doba je daleko od celovitosti kao nebo od zemlje.K. G. Jung

kupno iskustvo celovitosti tokom itavog ivota, pojavljivanje jastva u psiholokojstrukturi i svesnom polju - svemu tome Jung je dao koncept i imenovao gaindividuacija.

Jung je koristio termin individuacija da bi govorio o psihilokom razvoju koji je definisao kaopostojanje sjedinjene i jedinstvene linosti, individue, nedeljive i integrisane osobe.

Individuacija podrazumeva vie nego projekat koji se idealno postie u prvoj polovini ivota,konkretno razvoj ega i persone. Kada se to ostvari, pojavljuje se drugi zadatak, jer je razvojega i persone ostavio dosta psiholokog materijala izvan svesne slike. Senka nije integrisana, idalje nema svesti o animi i animusu i, iako stoji kao instrument u pozadini, jastvo se tekoneposredno gleda. Namee se pitanje: kako osoba moe postii psihiloko jedinstvo u iremsmislu rei, to podrazumeva ujedinjenje svesnih i nesvesnih aspekata liosti? Da li je moguene uspeti u individuaciji? Osoba moe da ostane podeljena, neintegrisana, u dubini viestrukado najstarijeg doba i da se jo uvek smatra da je proivela drutveno i kolektivno uspean,mada povran ivot. Duboko unutranje sjedinjenje na svesnom nivou, u stvari, jeste retkodostignue, iako je nesumnjivo pospeeno jakim uroenim impulsom: Jung govori o porivuindividuacije, ne kao primarno biolokom imperativu, vie kao psiholokom. Kod Junga

individuacija jeste kraj po sebi. Svrha individuacije nije nita drugo do s jedne straneoslobaanje Sopstva iz pogrenog plata persone, a s druge od sugestivne moi nesvesnih

slika. (...) Pomou persone ovek eli da izgleda kao onaj ili ona, ili se ovek rado krije izaneke maske, pa ak izgrauje odreenu personu kao zatitni bedem. to se tie druge strane,naime dejstva kolektivnog nesvesnog, tu se kreemo u tamnom unutranjem svetu.26

Kada krene putem individuacije, kada ivi po sopstvenom nahoenju, ovek mora da raunai na greke; ivot ne bi bio potpun bez njih. Ne postoji nikakvo jemstvo - ni jednog jedinogtrenutka - da neemo napraviti greku ili upasti u smrtnu opasnost. Moemo da izaberemo i

put za koji mislimo da je siguran. Ali, to e biti put smrti. Tada se vie nita ne dogaa - usvakom sluaju ne dogaaju se prave stvari. Onaj ko krene putem smrti ni po emu se nerazlikuje od mrtvog oveka.27

Psiholoki mehanizam pomou koga se odigrava individuacija, Jung nazivakompenzacijom. Fundamentalna veza izmeu svesnog i nesvesnog jeste kompenzatorna. Rastega iz nesvesnog - voen monim instiktima da bi se odvojio od sveta koji ga okruuje iuspenije prilagodio okruenju - rezultira odvajanjem ego-svesti od nesvesne matrice iz koje

proizilazi. Tendencija ega je da postane jednostran, da se oslanja na sebe u to veoj meri.Ovo se, zapravo, bazira na arhetipskoj shemi heroja. Nesvesno poinje da kompenzuje onu

jednostranost; ona se ustaljeno deava u snovima. Funkcija kompenzacije jeste da uvederavnoteu u psihiki sistem. Zadatak je da se ego objedini sa nesvesnim poljem, nesvesnim

sadrajima koja sadre neproivljeni ivot osobe i neostvareni potencijal. Ovaj razvoj jeste26"O psihologiji nesvesnog", K.G. Jung27"Seanja, snovi, razmiljanja", K. G. Jung, (Memories, dreams, reflections),

U


23/29

23

klasian jungovski smisao individuacije - postati ono to vepotencijalno jesi, ali sada mnogodublje i svesnije. Za to je potrebna energija simbola koja podie i ini dostupnim sadrajenesesnog polja koji su bili prikriveni. Ego nije u stanju da svojim sopstvenim naporimasprovede ovo veliko sjedinjavanje linosti.

Najbitnije je izdvojiti sebe iz tih nesvesnih sadraja tako to se oni istovremeno personifikuju

i osveuju. To je tehnika kojom se ovim sadrajima oduzima mo. Personifikovanje inilacanesvesnog ne predstavlja posebnu tekou, budui da oni uvek poseduju izestan stepenautoniomije, svoj sopstveni osobeni identitet. Njihova autonomija je, dodue, ononajneprijatnije sa ime se treba pomiriti, a opet, sama injenica da se nesvesno ispoljava nataj nain, prua nam najbolje sredstvo za upravljanje nesvesnim.28

28"Seanja, snovi, razmiljanja" K. G. Jung, 188.str. (Memories, dreams, reflections),


24/29

24

Jaz izmeu spoljanje realnosti i unutranjeg sveta slika doivljavao sam na najbolnijinain. Jo uvek nisam mogao da razumem ono meusobno proimanje oba sveta koje sada

shvatam. Jedino sam video nepomirljivu protivurenost izmeu unutranjeg i spoljanjeg.

(...) Jo jedan san ukazivao je na smisao stremljenja - sredite ne moe da se prevazie;sredite predstavlja cilj, i sve je upravljeno prema njemu. Shvatio sam da Sopstvo predstvaljaprincip i arhetip orijentacije i smisla. U tome se sastoji njegovo lekovito dejstvo.

K. G. Jung


25/29

25

(...) Ovom shvatanju moe se do izvesnog stepena odobriti pravo egzistencije, ukoliko jeovek uopte u stanju da svome ivotu naznai odreenu liniji po kojoj bi iao. Ali, poznatonam je da nema ljudskog predvianja ili ivotne mudrosti koja bi bila u stanju da prui naem

ivotu propisani pravac, osim na kratkim relacijama. Ovo shvatanje vai svakako samo zaobini tip ivota ali ne i za herojski. Ova druga vrsta ivota je bez sumnje mnogo reanego prva. (...) Herojsko voenje ivota je bezuslovno, tj. ovo se usmerava prema sudbinskimodlukama, pri emu odluka za odreeni pravac u odreenim prilikama moe vaiti i do

gorkoga kraja. Lekar svakako ima posla najee samo sa ljudima, ree sa dobrovoljnimherojima a i tada su ovi, na alost, najee takvi, iji je navodni heroizam infantilni prkosusmeren protiv neke vee sudbine ili isticanje samog sebe, to treba da prikrije oseanjemanje vrednosti. U svakodnevici ima, na alost, malo neobinog to bi bilo zdravo. Ima malo

prostora za primetljivo herojstvo, ali ne s toga to se pred nas ne postavljaju herojski zahtevi.Naprotiv: to je upravo ono neugodno i nesnosno to banalna svakodnevica postavlja naemstrpljenju, naoj predanosti, istrajnosti, rtvovanju i td., banalne zahteve, koje ovek moraispuniti skrueno i bez bilo kakvog herojskog gesta koji bi bio propraen aplauzom, za ta je

potrebno nevidljivo herojstvo. Ono ne blista, nije hvaljeno, i stalno trai skrovitost usvakodnevnoj odori. To su zahtevi koji, ako se ne ispune, prouzrokuju neurozu. Da bi ihizbegli, ve su se mnogi usudili da donesu velike odluke u svom ivotu i sproveli ih i ondakada su to, prema optem miljenju bile zablude. Pred ovakvom sudbinom ovek moe samoda se pokloni. Ali, kao to je reeno, ovakvi sluajevi su retki; drugi, meutim, ine pretenuveinu. Za ove pravac ivota nije prava, jasna linija. Pred njima stoji sudbina zamrena i

prepuna mogunosti, a ipak je samo jedna od ovih mnogih mogunosti njihov sopstveni i

ispravan put. Ko bi mogao da se usudi, ak oslanjajui se na najvee mogue saznanjesopstvenog karaktera, da unapred odredi onu jednu mogunost? Sigurno da se voljom moemnogo postii. Meutim, iz osnova je pogreno da se, s obzirom na sudbinu izvesnih posebnihlinosti jake volje, po svaku cenu hoe i sopstvena sudbina da podvrgne svojoj volji. Naavolja je funkcija usmerena pomou rasuivanja, dakle, ona zavisi od svojstava naegrasuivanja. Nae rasuivanje bi, ako je uopte rasuivanje, trebalo da bude racionalno, tj.razumno. Ali, da li se ikada pokazalo ili da li e se ikada dokazati da se ivot i sudbina slau

sa naim ljudskim tj. da su racionalni? Naprotiv, postoji opravdana sumnja da suiracionalni, drugim reima da su u krajnjoj liniji zasnovani s onu stranu ljudskog razuma.

Iracionalnost zbivanja pokazuje se u tzv. sluajnosti, ije postojanje, razumljivo, moramoosporavati, poto a priori ne moemo zamisliti neki proces koji nije uslovljen neophodno i

kauzalno, pa prema tome ne moe uopte biti sluajan. (...) Obilje ivota je zakonomerno inezakonomerno, racionalno i iracionalno.Zbog toga ratio i njim zasnovana volja vae samo

za kratko. to dalje irimo racionalno izabrani pravac time moemo biti sigurniji da timeiskljuujemo iracionalne ivotne mogunosti, koje, meutim, imaju isto tako pravo da budu

proivljene. Sigurno da bi bilo vrlo korisno za oveka da je u stanju da svome ivotu odredipravac. Moe se s punim pravom smatrati da je zadobijanje razboritosti najvea tekovinaoveanstva; ali, time nije reeno da bezuslovno mora i dalje tako biti.

K. G. Jung


26/29

26

Jastvo kao totalitet jastvo kao arhetip

Sva moja dela, celokupna moja stvaralaka delatnost, potekli su iz tih prvobitnih fantazija i

snova koji su poeli 1912, pre gotovo pedeset godina. Sve to sam kasnije uobli

io u delo,veje bilo sadrano u njima, iako u poetku jedino u vidu emocija i slika. Moja je nauka

predstavljala jedini nain da se istrgnem iz haosa. U suprotnom, materijalnesvesnog zapleo bi me u svoju zamku i uguio poput praumskih puzavica. Izuzetno

sam se trudio da shvatim svaku pojedinanu sliku, svaki detalj svog psihikog sadraja,i da ih - onoliko koliko je to bilo mogue - nauno ravzvrstam i, nadasve, da ih realizujem u

stvarnom ivotu. A to je ono to najee odbijamo da uinimo. Dozvoljavamo slikama da sepojave i moda razmiljamo o njima, ali se na tome sve zavrava. Ni najmanje se ne trudimoda ih protumaimo, a kamoli da iz njih izvuemo etike zakljuke. Ova malodunost priziva,

meutim, negativne duhovne reakcije nesvesnog.K. G. Jung.

vde emo izloiti kljuno odreenje pojma jastva i ukazati na konceptualnu sloenost,ako ne i izvesnu pojmovnu konfuziju koja postoji u ovom delu Jungove psioloke misli.Jung je jastvo smatrao ekvivalentom sveukupne linosti ili psihe koja se sastoji od

nekoliko diferenciranih ali povezanih delova ili sistema. Medjutim, kako savremeni jungovskianalitiar Ryce Menuhin zapaa29, Jung je u svojoj postepenoj konceptualizaciji razviosutinski dve teorije o jastvu - "jastvo kao totalitet" i "jastvo kao arhetip". Do razjanjenjakonceptualnih dilema u Jungovom uenju o jastvu dolazimo upravo vraanjem na korenenjegovih otkria i saznanja o jastvu: istraivanje arhetipskih univerzalnih doivljaja, motiva i

predstava ili slika kolektivnog nesvesnog kao reprezentacija jastva koje je Jung smatrao

najboljim moguim izrazom drukijih, kolektivnih nesvesnih procesa, koji su nepomirljiv vidpsihe - vean i kod svih istovetan.

Jung je izneo shvatanje da je jastvo idealno sredite, podjednako udaljeno od Ja inesvesnog, i da je verovatno to stanje u kojem se jedinka maksimalno prirodno ispoljava, to

je ravno oseanju ispunjenosti i celovitosti; ovek tei da se izrazi, kao i priroda, a jastvo je,kae Jung, "san o celovitosti". Ono je nae unutranje jezgro, sredite koje ujedno ini izvor i

poslednje uporite naeg psihikog bia. U jastvu, dakle, imamo puno priznanje i upotrebu isvesnih i nesvesnih stanja bia. Ono lei na sredini izmeu svesnog i nesvesnog, pruajuiravnoteu sveukupnoj linosti - psihi. Za Junga, celovitost jeJaplus ne-JA, pa se zato sreditekruga kao izraz celovitosti ne poklapa sa Ja, vesa jastvom kao pojmom celovite linosti.

Jastvo je, dakle, sveobuhvatno ime za ono neprepoznatljivo ili neraspoznatljivo injegova delovanja. Tu je ukljuen veliki nepoznati deo naeg sopstvenog bia, ali se njegovegranice i prostor ne mogu navesti, jer je on nesvestan. Zbog toga je jastvo tek granini pojam,koji nije ispunjen poznatim psihikim procesima; ono je uvek tu i predstavlja onaj sredinjiarhetipski element strukture psihe koji u nama deluje kao usmeriva psihikih procesa. Jer

psihika ravnotea, kao cilj, duboko je svojstvena samoj psihi, ona je njena nesvodivakomponenta usmerenosti, ak njena ivotna svrha. To najbolje pokazuje injenica da jeusmerenost psihe prema celovitosti kao cilju arhetipska, tj. taj cilj je apriorna ljudskadispozicija, a arhetip celovitosti jeste arhetip jastva. Njegov apriorni, teleoloki karakter itenja da se taj cilj ostvari postoje i bez uea svesti.30

29"The self in early chidhood", Ryce - Menuhin J.

30"Jung, jastvo i individuacija", Ljubia Zlatanovi, Ni 2001.

O


27/29

27

Ono to se deava prilikom integracije preanjih nesvesnih sadraja u svest predstavljaneto to se jedva moe opisati reima. To je neporecivo subjektivni doivljaj, kada sebe i

svoju jedinstvenost doivljavamo na poseban nain; i to je injenica u koju nije moguesumnjati. Da li do promene u linosti dolazi usled integracije, i kakva je priroda te promene,ostaje stvar subjektivnog ubeenja.31

Jastvo je, moemo zakljuiti, izraz tenji za ucelovljenjem, jedinstvom, razvojem iponovnim roenjem. Ono je mesto sretanja svih unutranjih krajnosti i njihove sinteze, i izvanje svih granica: u njemu su, kao i u boanstvu, ukinute sve suprotnosti psihe, kako Jungdoslovno kae. Jastvo je ne samo neodreeno, nego i protivreno; no ima znaaj odreenosti,

pa ak i jedinstvenosti. Jastvo je, dakle, sjedinjenost suprotnosti, obuhvat dopunjujuihoprenosti. Ono je apsolutna protivrenost, predstavljajui u svakom odnosu ujedno tezu iantitezu, a u isti mah sintezu (dve suprotnosti).

Umetnost doputanja da se stvari dese, delovanje kroz nedelovanje,

postala je za mene kljukoji otvara vrata na putu.

Moramo da budemo spremni da dozvolimo

stvarima da se dese u naoj psihi. . .

K. G. Jung

31"Seanja, snovi, razmiljanja" K. G. Jung, 285.str. (Memories, dreams, reflections),


28/29

28

Index pojmova

Anima - arhetipske predstave venog enskog principa u mukom nesvesnom, kojeobrazuju vezu izmeu ego - svesti i kolektivnog nesvesnog i otvaraju mogunost puta

prema jastvu. Ona obuhvata i personifikuje materinski Eros, odnosno psihike kvalitetekao to su intuicija, slutnja, udljivost, sklonost iracionalnom.

Animus - arhetipske predstave venog mukog principa u enskom nesvesnom, kojeobrazuju vezu izmeu ego - svesti i kolektivnog nesvesnog i otvaraju mogunost puta

prema jastvu. On posreduje izmeu svesnog "Ja" ene i njoj nepoznate vlastiteunutranjosti, njenog linog i kolektivnog nesvesnog.

Arhetip- uroeni potencijalni obrazac imaginacije, miljenja i ponaanja koji moe da senae kod ljudskih bia u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu.

Arhetipska predstava - psihiki obrazac koji je karakteristian za ljudsku vrstu.

Arhetipske predstave se mogu nai u snovima pojedinaca i kulturolokom materijalu kaoto su mitovi, bajke, simboli.

Primordijalne slike - kako Jung doslovno kae, iskonske slike su najstariji i najoptijioblici predstavljanja oveanstva. One su isto toliko oseanje koliko i misao, da one akimaju neto kao sopstveni, samostalni ivot, neto kao parcijalnu duu to se lako moevideti u onim filozofskim ili gnostikim sistemima, koji kao izvor saznanja koristeopaanja nesvesnog.

Kompenzacija - proces samoregulacije organizma u kojem ego-svest i nesvesno traehomeostatinu ravnoteu, koja ujedno sa sobom nosi i individuaciju kao i progresivnokretanje ka ispunjenju.

Individuacija -proces razvoja psihe koji vodi spoznaji koju svest ima o celovitosti.

Persona- veza koju psiha uspostavlja izmeu pojedinca i drutva koje sainjava drutveniidentitet tog pojedinca.

Projekcija- externalizacija nesvesnih sadraja psihe, ponekad sa namerom da se odbrani(kao u sluaju senke), a ponekad radi razvoja i preispitivanja (kao u sluaju anime ii

jastva).

Psihoidno - pridev koji se odnosi na ogranienja psihe, od kojih jedno uspostavlja vezu satelom i fizikim svetom, a drugo sa "duhom".

Jastvo / Sopstvo- centar, izvor svih arhetipskih predstava i uroenih psihikih tendencijaka strukturi, redu i integraciji.

Senka - odbaeni i neprihvaeni delovi linosti koji su potisnuti i koji predstavljajukompenzatornu strukturu ego ideala, kao i persona.

Sinhronicitet - smislena sluajnost, podudaranje dva dogaaja - jednog unutranjeg,psihikog i drugog spoljnog, fizikog.

Nesvesno- deo psihe koji se nalazi izvan svesti. Sainjeno je od potisnutih seanja, misli,predstava i emocija koje nikada nisu postale deo svesti. Nesvesno se deli na linonesvesno, u kojem su sadrani komplexi, i kolektivno nesvesno u kojem se nalaze

arhetipske predstave i grupe instikata. Celovitost - nuni oseaj psihike celovitosti i integriteta koji se razvija tokom itavog

ivota.


29/29

iteratura

"O psihologiji nesvesnog", K. G. Jung, Novi Sad: Matica Srpska, 1978.

"Seanja, snovi, razmiljanja" K. G. Jung, Budva: Mediteran, 1989.

"Psihologija i alkemija", K. G. Jung, Zagreb: Naprijed, 1984.

"Sabrana dela", K.G. Jung

"

ovjek i njegovi simboli", K. G. Jung, "Jung, jastvo i individuacija", Ljubia Zlatanovi, Ni: Studentsko

informativno - izdavaki centar, 2001.

"Jungova mapa due", Marej Stajn, Beograd: Laguna, 2007.

"The self in early chidhood", Ryce - Menuhin J.

"Jung izmeu Istoka i Zapada", Vladeta Jeroti, Beograd: Prosveta, 2000.

"Renik psihologije", arko Trebjeanin, Beograd: Stubovi kulture, 2000. "Socioloki renik", Aljoa Mimica i Marija Bogdanovi, Beograd: Zavod za

udbenike, 2007.

Internet

Documents

[email protected]