Универзитет у Београду

Пољопривредни факултет Београд – Земун

Семинарски рад из Социологије села

Тема: Традиционално и савремено у животу и раду људи у селу Варево

Предметни наставник: Студент:

Проф. др Сретен Јелић Немања Станчић

АЕ 12/110

Београд, децембар 2012.

1

Садржај:

Увод..........................................................................................................................3

Географско-еколошке карактеристике..................................................................4

Просторни изглед и делови села............................................................................5

Земљиште,производња, опремљеност, остала привредна активност, стандард....................................................................................................................5

Инфраструктура и институционална опремљеност и друштвене организације.............................................................................................................8

Социодемографске карактеристике.......................................................................9

Односи у сеоској породици и суседству, систем вредности...............................9

Обичаји и веровања који се тичу важних животних догађаја...........................11

Закључак.................................................................................................................13

Прилози..................................................................................................................14

Литература и извори података.............................................................................18

2

Увод

Село Варево припада Општини Рашка и налази се у Рашком округу. Броји око

четрдесет домаћинстава од којих је већина староседелачка. Удаљено је око три километра

од општинског центра у правцу Краљева и чини га неколико засеока. Куће по неким

засеоцима су данас готово опустеле и расуте су по увалама, косама и брежуљцима. Први

видљиви трагови насељавања простора на коме се налази Варево потичу из римског

периода о чему сведочи Жути крш, брдо које се надвија над селом, место одакле су

Римљани вадили и топили руду. О римском присуству сведочи и римско гробље које се

налази у подножју овог брда. Седамдесете и осамдесете године прошлог века су

обележиле велике миграције становноштва које је, услед недостатка добрих путева до

Рашке али и лоших услова за живот, сишло из својих засеока по обронцима Зимовника и

саградило куће ближе Ибарској магистрали, у Рашки или другим већим градовима Србије.

Неки од њих се и даље понекад враћају у своја села и делимично одржавају имања која су

изложена константном зарастању и пропадању.

Упркос великим миграцијама становништва Село у последњих тридесет година

има мање-више неизмењен број становника што улива наду да ће Варево избећи судбину

многих других села у Рашком округу која су или већ потпуно опустела или су на добром

путу да то постану у скоријој будућности.

У наредним поглављима бавићу се разним аспектима живота и рада Варевчана

почев од ранијих дана па до данас. Иако мало и забачено село на југоистоку Србије

његови житељи су дали значајан допринос развоју Рашког округа који је у прошлости био

на раскршћу држава, култура и вера а данас ове поделе у Општини Рашка поново постају

актуелне сплетом друштвених, економских и политичких околности у Србији и у свету.

3

Географско – еколошке карактеристике

Варево се налази на обронцима Голије, испод Зимовника, недалеко од Ибра, на

надморској висини од 550 метара. Састоји се из више засеока и она су углавном

сконцентрисана око мањих потока који се уливају у Варевски поток који се потом улива у

Ибар. Клима је континентална, зиме су дуге и хладне а лета топла. Окружују га планине

Голија, Радочело и Копаоник а највећи врх је Велики ступник на надморској висини од

900 метара. У близини се налази манастир Градац, који је подигла краљица Јелена

Анжујска, жена краља Уроша I Немањића, у XIII веку.

Не зна се поуздано када је село настало. Као што је у Уводу поменуто, прве трагове

људског присуства видимо у подножју Жутог крша који је био римски рудник. Отуда

потиче и прва верзија по којој је Варево добило име. Наиме, Римљани су на овом месту

варили, тј. топили руду те неки сматрају да назив села отуда потиче. По другој верзији

Варево је добило име по кувању, тј. варењу хране која је у Вареву спремана за једну војну

јединицу из Хрватске која је дошла у помоћ кнезу Лазару (Косовски бој, 1389.) а која је

увежбавана у селу Рвати преко Ибра. По трећој верзији рашки епископ Симеон 1525.

године подиже и освештава цркву св. Варвари по којој се верује да је село добило име.

Интензивнији развој села почиње почетком 19. века када Јеленко Боровићанин

долази из подголијског села Боровићи да служи код турског аге који је имао кулу на месту

званом и данас Кулина. Село је некада било подељено на два читлука, део је припадао

једном а део другом турском аги. Нешто касније Јеленко доводи из Боровића и свог брата

Леша. Потомци Јеленка су касније живели у засеоку Јеленковићи а потомци Леша у

засеоку Станчићи (Лешо је умро рано те су његови синови презиме узели по мајци

Станки, која је сахрањена на сеоском гробљу 1877.). Касније се оснивају и други засеоци а

неке старе породице изумиру. Село је ослобођено од Турака 1833. године.

4

Просторни изглед и делови насеља

Село је груписано по засеоцима али је главни део, део који је данас насељен,

смештен углавном трансферзално, низ главну улицу која води до Ибарске магистрале.

Састоји се од 8 засеока: Варевски поток (28 домаћинстава, представља главни насељени

део села, има асфалтни пут), Саставци (2 домаћинства, подасут пут), Андрићи (2

домаћинства, асфалтни пут), Станчићи (6 кућа, опустело село 2005, колски пут),

Јеленковићи (6 кућа, опустело село 2012, колски пут), Новаковићи (5 кућа, опустело село

2003, подасут пут), Шумарци (8 кућа и 1 активно домаћинство, подасут пут), Јашовићи (3

куће, опустело село, подасут пут).

Површина насеља је око 6 квадратних километара, дужина око 3 а ширина око 1,5

км. Село је удаљено од центра Рашке око 3 километра, Општина броји око 25.000 а сам

град око 6.500 становника.

Ибарска магистрала је асфалтирана 1969. године док је пут кроз село асфлатиран

1998. године до када је постојао подасут пут. На дну села, на Ибарској магистрали, стаје

локални аутобус и постоји око 8 аутобуских веза са Рашком дневно. Најближа пруга је

преко Ибра, у селу Рвати, али је житељи користе из Рашке. Разлози због којих Варевчани

најчеће одлазе у општински центар су посао, куповина, здравствене услуге и школа,

будући да у селу не постоји ни четворогодишња школа.

Земљиште, производња, опремљеност, остала привредна активност, стандард

Село се простире на површини од око 600 хектара а структуру према обрадивости

чине баште и оранице са 200ha, воћњаци са 200ha, ливаде са 20ha, пашњаци са 30ha, шуме

и остало чини око 150ha док су виногради ишчезли углавном седамдесетих година

прошлог века, углавном због близине много плодније Александровачке жупе.

Индивидуални сектор чини 95% земљишта а ситуација пре 20 година је била врло слична.

5

Највећи број домаћинстава (око 50%) располаже имањем које је величине између

5,1 и 8ha, затим следе домаћинства која имају између 3,1 и 5ha (20%), онда домаћинства

између 1,1 и 3ha (10%) и до 1 (10%), док најмањи број домаћинстава поседује између 8,1 и

10ha (око 5%) и више од 10ha (5%).

Пре 20 година најразвијеније пољопривредне гране су биле сточарство, воћарство,

повртарство и ратарство. Пре 10 година најразвијенији су били воћарство и повртарство

док је данас само воћарство делимично развијено. Годишњи принос пшенице је око 3 тоне

по хектару али се гаји на занемарљиво малим површинама. Остале ратарске културе се

или не гаје или у јако малом обиму. Раније су се највише гајили кукуруз, овас, јечам и

раж, пре свега за потребе сточне хране.

У селу тренутно има 17 крава, 30 свиња, свега 2 козе (козарство није никада било

развијено), док је овчарство последњих година поново заживело те има око 115 оваца.

Производи који се продају на градској пијаци чине свега 5% од укупне производње

и то продају свега два домаћинства, пре свега сир и кајмак. Организован откуп не постоји

осим периодично откуп печурака.

Највећи произвођачи у селу су Драгољуб Шумарац, Ратко Јеленковић, Ратко

Шумарац, Вера Ерац и Чедомир Чорбић и они се сви баве претежно сточарством изузев

Ратка Шумарца који се бави повртарством у пластеницима и који снабдева већину

продавница у Рашки.

Село је између два светска рата било познато по сиру и кајмаку, пре 20 година по

сиру, кајмаку и ракији, пре 10 година по сиру и ракији док данас Варево углавном важи за

село где може да се попије добра ракија.

Становници села се периодично баве сакупљањем лековитог биља (зова, мајчина

душица) и шумских плодова – печурака (вргањ, лисичарка), клекиња, шипурака.

Пољопривредне гране које би евентуално имале перспективу су гајење и

сакупљање лековитог биља и евентуално сточарство.

6

Први трактор је стигао у село 1965. године а данас их има 22. Користи се 17

тракторских плугова а први је стигао у село када и трактор. Има 15 фрејзера (у употреби

од 1975.), 3 тањираче (од 2001.) док се растурачи ђубрива не користе. У селу има 10

култиватора (од 1970.), 3 сејачице (од 1981.), комбајн долази у село по потреби, постоји

једна вршалица (од 1965.) а уређаја за вештачку кишу нема. Запрежна кола су се

користила од давнина а нису у селу у употреби од пре десетак година. Први гвоздени плуг

се појавио око 1950. године и више није у употреби. Дрвени плуг - ралица се од давнина

користио али није у употреби већ 50 година. Становници села нису продавали земљу а не

продају је ни данас. Неки мештани који не живе више у селу дају земљу у закуп онима

који и данас ту живе и то је укупно око 10 хектара земље.

Типични пољопривредници сматрају земљу и рад на њој као средство за

производњу и остварење дохотка. Међутим, сеоска омладина настоји да се запосли изван

пољопривреде али би исто тако остали у селу и задржали везе с родитељским

газдинством. Нажалост, услед недостатка посла у селу али и Општини млади често одлазе

у Краљево, Београд или друге градове.

У селу не постоје пољопривредне организације попут комбината, пољопривредне

задруге и сл. а оне никад нису ни постојале. Постојала је до пре 15 година пољопривредна

задруга на нивоу Општине али је и она угашена.

У самом селу 1 особа је у радном односу док 30 путује изван села на посао сваки

дан. У селу има 5 земљорадника, 8 службеника, 4 занатлије, 15 радника, 1 трговац, 1

инжењер и 2 правника. У селу живе 3 пољопривредна пензионера и 20 других пензионера.

Постоји 1 прималац социјалне помоћи. У селу живе и раде по један аутолимар,

водоинсталатер и столар од којих 2 обављају ове занатске делатности као главно

занимање. До пре 20 година су у селу постојали и ковачи, зидари и бачвари али су они или

пензионери и не баве се више овим занимањем или су покојни.

Раније је постојало и неколико облика кућне радиности који су међутим у

међувремену сасвим или скоро изумрли. Међу њима су ткање, предење, хелање, вез,

плетење.

Један становник села је на раду у иностранству, у Швајцарској.

7

Инфраструктурна и институционална опремљеност и друштвене

организације

У селу никада није постојала ниједна школа. Постојала је стара црква која је

обновљена 1935. и од тада је у употреби. Црква је постојала још од давних времена али се

не зна поуздано када је подигнута. У употреби је само када су празници и за сеоску славу

а свештеник долази из Рашке. Редовна недељна литургија се не одржава. Пре две године

(2010.) је направљена црквена кућа.

Од 1997. постоји класична трговина на самом почетку села, на Ибарској

магистрали. Деведесетих година је направљен импровизован кошаркашки терен а 2004. је

изграђен и бетониран фудбалски и кошаркашки терен. Најближа бензинска пумпа је на 2

километра од села, у правцу ка Рашки. Друге институције и организације у селу не

постоје. У селу постоји водовод од 1965. године када је вода доведена из Зимовника.

Градски водовод је доведен до одређених делова села 2009. године. Село је

електрифицирано 1960. године.

Највише кућа је саграђено осамдесетих година прошлог века а од тада само 5. Сва

домаћинства имају купатила. У напуштеним кућама по забаченим засеоцима тоалети су

ретки. У атару села има око 5 викенд кућа, претежно у засеоку Шумарци, и њих су

градили људи који су некада ту живели.

У селу има 40 фрижидера, 40 замрзивача, 40 машина за прање рубља, тј. има их

свако домаћинство. У селу укупно има око 5 машина за прање посуђа и око 30

аутомобила. Стари кућни уређај који ишезава је машина за шивење.

У селу има око 40 радио апарата и транзистора, 53 телевизора, око 20 рачунара, око

5 камера а до неких делова села је дошла и кабловска телевизија док остали мештани

користе Total TV. У село не долазе новине те их мештани понекад купују у Рашки. Село

има урбанистички план непосредно близу Ибарске магистрале док је већи део села

неурбанизован. Варево је по развијености као и већина других села у Општини. У

наредних неколико година се планира изградња канализације и потпуно осветљење главне

улице.

8

Неке социодемограске карактеристике

Број становника је у последњих 30 година мање-више константан. Број живорођене

деце у последњих 10 година је 18 док је број умрлих 20. Број склопљених бракова у

последњих 10 година где је један партнер из села је 7 док нису склопљени бракови где су

оба партнера из села. У селу живи 100% Срба.

Постоје 4 старачка домаћинства са једним чланом и 2 старачка домаћинства са два

члана. Неки од њих су у незавидном положају, пре свега финансијски и здравствено.

Пилот пројекат Општине Рашка у вези са медицинском негом неких од ових људи постоји

од 2010. године и показао се јако добрим те се и даље финансира како од стране Општине

тако и од стране самих корисника као и донација. Иселило се у последњих 10 година 5

особа и то у Београд. У село се није нико доселио.

Према попису из 1948. у Вареву је живело 174 особе, 1953. године 180 особа, 1961.

године 198 особа, 1971. године 193 особе, 1981. године 176 особа, 1991. године 160 особа.

Односи у сеоској породици и суседству, систем вредности

У типичној сеоској породици о производњи, инвестицијама и улагањима у

домаћинство највише одлучују најстарији чланови. О избору занимања за мушко и женско

дете одлучују родитељи према афинитетима детета док се данас у избор брачног друга

родитељи и породица не мешају. Пожељне особине за младожење и удаваче према

мишљењу старијих људи су да је младожења леп, здрав и паметан а удавача лепа, вредна,

здрава и паметна. Према мишљењу млађих људи битно је да је младожења вредан и

имућан а удавача лепа и паметна.

У селу нема девојака стасалих за удају док има 10 младића стасалих за женидбу од

којих 6 има близу или преко 40 година. Тешкоћу за њихову женидбу представља према

њиховим речима то што девојке неће да се удају у село.

9

Редовни родбински контакти се одржавају до 3. колена и посећују се до једном

месечно. У домаћинствима која су велика, тј. где је већи број чланова породице,

породичној слави се посвећује велика пажња. У оваквим домаћинствима углавном постоји

подела послова где жене обављају кућне послове као и мужу крава, оваца и коза. Често се

баве и повртарством. Мушкарци набављају дрва за огрев, пеку ракију, кољу свиње и сл. У

мањим домаћинствима често сви раде све како би се што више послова на време обавило.

Генерално се поштује и шира родбина али се позајмљивање новца избегава. Углавном су

присутни даривање храном и одећом као и поклањање новца у одређеним приликама

(рођење и крштење детета, веридбе, свадбе, сахране).

Родбински називи који се користе а који су карактеристични за Варево и околину

су братучед, што је брат од стрица, ујака или тетке, и ђеверзава што је заова.

У селу се пуно држи до предака тако да и старији и млади знају имена и значајнија

дела својих предака и до 9 колена уназад.

Старији људи највише цене радне и поштене људе док млади људи цене

друштвене, духовите и вредне људе. Најугледније људе у селу одликује то што су вредни,

радни, часни и поштени. Идоли сеоске омладине су најчешће спортисти, народни певачи и

политичари.

Комшије се најчешће помажу при пољопривредним радовима, при изградњи кућа и

сл. Већа домаћинства организују мобе када се врше жито, када се кољу свиње, купе

шљиве. У последњих 10-20 година њихов број је смањен јер је пољопривредна

производња значајно опала.

10

Обичаји и веровања који се тичу важних животних догађаја

Порођај и крштење – Жене су се раније порађале у кућама. Крштења су увек била

према старим црквеним обичајима услед близине и утицаја манастира Градац али и

других манастира попут Студенице, Старе и Нове Павлице (Стара Павлица потиче још из

византијског времена а Нова Павлица из времена Косовског боја), Манастира Кончул, у

народу познатог као Никољача (подигао Стефан Немања у XII веку). Крштења су од

Другог светског рата па до деведесетих година прошлог века углавном обављана код куће

због комунистичког режима и репресије верника.

Венчање – Један од бројних обичаја је да млада (снаша) баци сито преко

младожењине куће што симболизује родну годину. Онда узима дете од 1-2 године и

окреће га у рукама три пута и притом га љуби такође три пута. Ово означава према

веровању њену плодност. До скоро је млада уместо букета цвећа бацала јабуку у сватове.

Кумовање – Раније се држало до старих кумстава тако да су две породице

кумовале једна другој и по неколико генерација. Кум је генерално давао име детету а не

родитељи.

Смрт и погреб – Услед недостатка капеле покојник борави у кући барем једну ноћ.

Организују се ,,дежурства’’ како покојник не би остао сам у просторији. Сутрадан

свештеник опевава покојника прво у кући, потом испред куће као и на пола пута до

гробља, код сеоске молитве (храста). Док поворка иде ка гробљу звони све време црквено

звоно. Они који носе ковчег имају беле пешкире закачене на рамена. Одећа покојника се

оставља поред потока или реке.

Божић – До пре 20-30 година се секао и Бадњак и Бадњачица која је представљала

мањи храст. Домаћин вином или ракијом залива пањ са којег је посекао Бадњак (и

Бадњачицу) и посипа га пшеницом. При уласку домаћина са Бадњаком у кућу домаћица га

посипа житом. У кућу се уноси и слама. Пре него што се Бадњак заложи чланови

породице лижу мед са листа Бадњака. Потом следи посна вечера. Све ово се дешава на

Бадње вече док се Божић обележава само мрсним свечаним ручком.

11

Ускрс – Јаја се боје на Велики петак а туцају испред сеоске цркве за Васкрс.

Старији људи у селу углавном кажу Васкрс а не Ускрс.

Крсна слава – Варевчани углавном славе св. Јована, св. Николу а неки и св.

Јеремију и св. Аранђела. До скоро се св. Никола у свим домаћинствима славио мрсно и то

од вајкада. Није познато зашто. Тек је у последњих неколико година већина мештана

прешла на посног св. Николу услед инсистирања свештеника. Пије се у славу пре него

што гости дођу и то за Срећну славу и за Крсно име. Слави се и по три дана.

Жетва и косидба – Обављају се углавном тако што сви првог дана раде на имању

једног па онда другог домаћина и тако редом. Увече обично буде вечера код ,,дневног’’

домаћина где се пева и весели.

Одлазак у војску – припрема се ручак за војника и касније га родбина и омладина

испраћа на воз или аутобус. Последњих 20-30 година су организовани и велики испраћаји

(или испратнице) али се у послдењих неколико година не организују због укидања

обавезног војног рока.

Усељавање у кућу – Када се подигну рогови на кући доноси се или новац или

кошуље, пешкири и сл. При усељењу се ,,долази на насеље’’ где се такође доносе

поклони.

Рођендани и завршетак школе – Раније се рођендани и полазак у школу нису

обележавали а данас као и свуда у Србији.

Постојала су бројна народна веровања од којих су многа напуштена. Када се ливада

негде зазелени у облику круга веровало се да виле ту у зору играју коло и да не треба

крочити у тај круг јер ће се десити нешто лоше. Труднице и деца нису смели ићи по мраку

да им се неко зло не би десило. Труднице не треба да иду на погребе или парастосе (у

Вареву се каже ,,трпеза’’ за парастос).

Сеоска слава су св. Тројице јер је сеоска црква посвећена св. Тројству. Тада је

и ,,сабор’’ код цркве када се служи литургија а народ дружи уз храну и пиће око цркве.

12

Закључак

Село Варево је једно од бројних у атару Општине Рашка. Иако је привидно

присутан константан број становника постоји опасност да ће се у ближој будућности број

становника смањити због напуштања неких засеока, одласка младих на студије у

Крагујевац или Београд који се врло ретко враћају у Рашку услед недостатка посла.

Имања зарастају у трње и шуму а сточни фонд се константно смањује. Инфраструктура је

дошла у село релативно касно, када се већ велики број мештана одселио. Неопходна је

интервенција општинских и државних органа како би Варево наставило да живи и да се

развија у наредном периоду пре свега кроз улагања у пољопривреду и прераду

пољопривредних производа.

С обзиром на то да је земљиште релативно неплодно перспектива би се могла наћи

у гајењу лековитог биља с обзиром да је животна средина незагађена а многе врсте

лековитог биља и саме расту по пашњацима и ливадама. Потребно је организовати њихову

производњу, прераду и пласман, дати одређене олакшице и другу помоћ сељацима који би

оберучке прихватили ову идеју будући да је омладина која живи у селу углавном

незапослена и без реалних изгледа да нађу стабилан извор прихода за своје садашње или

будуће породице.

Проблем такође представља и велики број момака у Вареву, тј. нежења. У многим

селима Општине су момци почели доводити и женити девојке из Албаније. Неки од њих

већ имају децу и ово је одличан пример како се превазилазе националне, верске и

културне нетрпељивости када је то у интересу и једних и других. Можда би ово могло да

буде решење и за мештане Варева али и иза овога мора да стане држава.

Овај семинарски рад је базиран на истраживању које сам обавио крајем новембра

2012. године а које је вршено на лицу места у разговору са мештанима Варева у коме сам

и сам живео до пре седам година.

13

Прилози

I Имена људи старијих од 80 година и њихова занимања:

1. Јованка Шумарац, земљорадник

2. Ранка Радомировић, земљорадник

3. Грујица Шумарац, пензионер, раније трговац

4. Радосава Здравковић, домаћица

5. Ранка Шумарац, земљорадник

6. Зора Шумарац, земљорадник

7. Миломир Станчић, земљорадник

8. Душан Ерац, земљорадник

9. Вера Ерац, земљорадник

10. Мирослав Јеленковић, сточар и пензионер

11. Радован Јеленковић, пензионер

12. Вера Јеленковић, домаћица

13. Стојка Јеленковић, домаћица,

14. Загорка Чорбић, земљорадник

15. Витомирка Шумарац, земљорадник

14

II Имена омладинаца од 15. до 29. године и њихова занимања:

1. Петар Радомировић, студент

2. Анђа Радомировић, ученик

3. Марија Шумарац, студент

4. Марко Шумарац, ученик

5. Александар Здравковић, студент

6. Петар Здравковић, студент

7. Милица Шумарац, студент

8. Јован Шумарац, ученик

9. Јанко Радовић, ученик

10. Урош Ерац, студент

11. Иван Јеленковић, радник

12. Бранко Јеленковић, радник

13. Небојша Јеленковић, радник

14. Илија Јеленковић, радник

15. Драгана Чорбић, ученик

16. Марко Чорбић, радник

17. Вук Гвозденовић, ученик

18. Раде Амановић, незапослени физиотерапеут

III Име председника месне заједнице (за Варево и Власово):

Милан Гвозденовић, 036/732-797

15

Варевски поток са

сеоском црквом. У

позадини Копаоник.

Засеоци се налазе

лево и десно од

Цркве као и иза

фотографа.

Насељени део,

Варевски поток , је

у котлини испод

Цркве.

Црква св. Тројице у

Вареву

16

Обронци Голије, са

десне стране

почиње Зимовник

који доминира

Варевом.

Купљење шљива и

џенарика у

Станчићима

(засеок Варева),

2011. године.

17

Литература и извори података

Радуловић, Д. Варево, људи-године-живот, Драгош Радуловић Брвеник, 2011

Мештани Варева који су интервјуисани или консултовани приликом истраживања:

1. Радојка Станчић

2. Драгиша Станчић

3. Стоја Станчић

4. Вера Јеленковић

5. Срећко Станчић

6. Србијанка Станчић

18