Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke

8/20/2019 Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke

1/20


2/20

Семинарски рад Тема: ,,Географија становништва и сродне науке“

ТезеТезе

•• 1.Наука о становништву1.Наука о становништву

•• 2.Предмет и задаци2.Предмет и задаци

•• 3.Методе истраживања3.Методе истраживања

•• 4.Подела (науке) геограи!е становништва4.Подела (науке) геограи!е становништва

•• ".#езе са другим наукама".#езе са другим наукама

2


3/20


1.Наука о становништву1.Наука о становништву

$тановништво !е веома сложен %редмет %роу&авања' ко!им се ави$тановништво !е веома сложен %редмет %роу&авања' ко!им се ави

&итав низ наука медицина' етнологи!а' социологи!а' %си*ологи!а' истори!а'&итав низ наука медицина' етнологи!а' социологи!а' %си*ологи!а' истори!а'

економи!а итд. Наука ко!а %роу&ава вели&ину становништва' његов састав'економи!а итд. Наука ко!а %роу&ава вели&ину становништва' његов састав'

разво! и његове о%ште карактеристике назива се демограи!а разво! и његове о%ште карактеристике назива се демограи!а (+,-/ 0(+,-/ 0 народ'народ'

5,675,67 %исати' о%исати). 8о !е релативно млада нау&на дисци%лина' ко!у !е у%исати' о%исати). 8о !е релативно млада нау&на дисци%лина' ко!у !е у

нау&ну %раксу %рви увео ранцуски статисти&ар и %риродњакнау&ну %раксу %рви увео ранцуски статисти&ар и %риродњак 9:56;;, ?? 00 1@>A) у свом раду о!авBеном 1@"". године. Cн !е демограи!у1@>A) у свом раду о!авBеном 1@"". године. Cн !е демограи!у

деинисао као %риродну и друштвену науку Bудске врсте' односно у ужемдеинисао као %риродну и друштвену науку Bудске врсте' односно у ужем

смислу као математи&ко знање о становништву' његовом о%штем кретању'смислу као математи&ко знање о становништву' његовом о%штем кретању'

његовом изи&ком' граDанском' интелектуалном и моралном стању.његовом изи&ком' граDанском' интелектуалном и моралном стању.

Неки од аутора сматрали су да !е демограи!а наука ко!а се авиНеки од аутора сматрали су да !е демограи!а наука ко!а се ави

%рвенствено %риродним (раDање' умирање и %лодност становништва односно%рвенствено %риродним (раDање' умирање и %лодност становништва односно

наталитет' морталитет и ертилитет) и ме*ани&ким (миграци!е) кретањемнаталитет' морталитет и ертилитет) и ме*ани&ким (миграци!е) кретањем

становништва' као и дескри%ци!ом (о%исивањем) неки* основни* структурастановништва' као и дескри%ци!ом (о%исивањем) неки* основни* структура

становништва %ол и отарост) ра&но стање' %роеси!а' верска %ри%адност итд.становништва %ол и отарост) ра&но стање' %роеси!а' верска %ри%адност итд.

Eруги аутори су о%ет демограи!у' с*ватали' као знатно ширу и свеоу*ватни!уEруги аутори су о%ет демограи!у' с*ватали' као знатно ширу и свеоу*ватни!у

науку.науку.

Fуски демогра G.H. Iрланис !е 1?">. године у !едном &ланку изнеоFуски демогра G.H. Iрланис !е 1?">. године у !едном &ланку изнео

тезу да !е демограи!а свеоу*ватна наука о становништву у &и!и домен с%ада!утезу да !е демограи!а свеоу*ватна наука о становништву у &и!и домен с%ада!у

све %о!аве' %роцеси и закономерности у оласти ро!ности' структуре'све %о!аве' %роцеси и закономерности у оласти ро!ности' структуре'

размешта!а и динамике становништва. Jрватски демогра размешта!а и динамике становништва. Jрватски демогра 9;6: K,L5,6-,09;6: K,L5,6-,0

M;,L6NM;,L6N деинише демограи!у као друштвену науку ко!а истражу!е законедеинише демограи!у као друштвену науку ко!а истражу!е законе

развитка становништва у њи*ово! истори!ско!' соци!ално! и економско! развитка становништва у њи*ово! истори!ско!' соци!ално! и економско!

условBености.условBености.

3


4/20


Eео геограи!е ко!и !е тесно %овезан са демограи!ом назива сеEео геограи!е ко!и !е тесно %овезан са демограи!ом назива се

геограи!ом становништва. Fазграни&ење измсDу ови* две!у нау&ни*геограи!ом становништва. Fазграни&ење измсDу ови* две!у нау&ни*

дисци%лина !ако !е тешко' %ошто се оне у многим елементима %ре%лиOу'дисци%лина !ако !е тешко' %ошто се оне у многим елементима %ре%лиOу'

Pао израз тог %рекла%ања !авBа се %о!ам демогеограи!е или геодемограи!е.Pао израз тог %рекла%ања !авBа се %о!ам демогеограи!е или геодемограи!е.Qеограи!а становнш%тва %роу&ава у квантитативном и квалитативном смислуQеограи!а становнш%тва %роу&ава у квантитативном и квалитативном смислу

становништво на одреDеном %ростору' односно његове разли&итости истановништво на одреDеном %ростору' односно његове разли&итости и

с%еции&ности. Rедна деиници!а геограи!е становништва.из 1?A2. годинес%еции&ности. Rедна деиници!а геограи!е становништва.из 1?A2. године

гласи. SQеограи!а становништва !е друштвено0геограска дисци%лина ко!агласи. SQеограи!а становништва !е друштвено0геограска дисци%лина ко!а

изу&ава %ромене &ињеница и закономерности размешта!а становнш%тва уизу&ава %ромене &ињеница и закономерности размешта!а становнш%тва у

територи!алном систему насеBени* места' %ри &ему се раст' структура'територи!алном систему насеBени* места' %ри &ему се раст' структура'

%ремештање и Eруге осоине становништва разматра!у у %роцесу економски*%ремештање и Eруге осоине становништва разматра!у у %роцесу економски*

активности.активности.

$.T. Pовалев !е 1?AA. године дао следеOу деиници!у SQеограи!а$.T. Pовалев !е 1?AA. године дао следеOу деиници!у SQеограи!а

становништва треа да ком%лексну карактеристику територи!ални* ску%овастановништва треа да ком%лексну карактеристику територи!ални* ску%ова

становништва и система насеBа' као места живота и рада Bуди' да откривастановништва и система насеBа' као места живота и рада Bуди' да открива

закономерности и регионалне осоености њи*овог ормирања и %ролемазакономерности и регионалне осоености њи*овог ормирања и %ролема

развитка. Cна такоDе %роу&ава миграци!е становништва и њи*ове развитка. Cна такоDе %роу&ава миграци!е становништва и њи*ове

закономерности' као и територи!ални размешта! становништва на земBи и узакономерности' као и територи!ални размешта! становништва на земBи и у

%о!единим земBама и ре!онимаS .%о!единим земBама и ре!онимаS .

U све остале деиници!е геограи!е становништва %рвенствено уU све остале деиници!е геограи!е становништва %рвенствено у

озир узима!у становништво на одреDеном %ростору (насеBе' реги!а' држава'озир узима!у становништво на одреDеном %ростору (насеBе' реги!а' држава'

континент...)' %ри &ему се уо&ава!у узро&но0%оследи&не везе и актори ко!иконтинент...)' %ри &ему се уо&ава!у узро&но0%оследи&не везе и актори ко!и

условBава!у демограске осоине становништва'а %отом и врше његовуусловBава!у демограске осоине становништва'а %отом и врше његову

квантитативну и квалитативну ком%араци!у са другимквантитативну и квалитативну ком%араци!у са другим

адекватним %росторним !единицама.адекватним %росторним !единицама.

4


5/20


2.Предмет и задаци2.Предмет и задаци

I %рошлости !е %редмет демограи!е оу*ватао ро!ност и %росторниI %рошлости !е %редмет демограи!е оу*ватао ро!ност и %росторни

размешта! становништва' његово %риродно и ме*ани&ко кретање' као и %олно 0 размешта! становништва' његово %риродно и ме*ани&ко кретање' као и %олно 0старосну и друге структуре становшшггва. Cвако уже сведен %редметстаросну и друге структуре становшшггва. Cвако уже сведен %редмет

демограи!е азирао се %рвенствено на %риродном кретању становништва'демограи!е азирао се %рвенствено на %риродном кретању становништва'

%осено раDању. U данас %осто!и мањи ро! заговорника оваквог %редмета%осено раDању. U данас %осто!и мањи ро! заговорника оваквог %редмета

демограи!е' ко!и исти&у %отреу сужавања %редмета геограи!е да не идемограи!е' ко!и исти&у %отреу сужавања %редмета геограи!е да не и

дошло до %рекла%ања са другим нау&ним дисци%линама ко!е %роу&ава!удошло до %рекла%ања са другим нау&ним дисци%линама ко!е %роу&ава!у

становнштво.становнштво.

Vа %редмет демограи!е у ширем смислуVа %редмет демограи!е у ширем смислу 9;6: K,L5,6-,0M;,L6N9;6: K,L5,6-,0M;,L6N

сматра да %редставBа %роу&авање ро!ности' %росторног рас%оредасматра да %редставBа %роу&авање ро!ности' %росторног рас%ореда

становништва' његовог %риродног и ме*ани&ког кретања' сви* %роменастановништва' његовог %риродног и ме*ани&ког кретања' сви* %ромена

у сери структуре становништва' као и %роу&авања %ородице' домаOинства иу сери структуре становништва' као и %роу&авања %ородице' домаOинства и

насеBа као демограски* елемената' односно %роу&авање %олитике усмеравањанасеBа као демограски* елемената' односно %роу&авање %олитике усмеравања

становништва (%о%улациона %олитика).становништва (%о%улациона %олитика).

Наш %ознати демогра Eушан Gрезник сматра да !е %редметНаш %ознати демогра Eушан Gрезник сматра да !е %редмет

демограи!е становништво ко!е живи на неко! територи!и и ко!е мења сво!едемограи!е становништво ко!е живи на неко! територи!и и ко!е мења сво!е

осоине %од одреDеним %равилима и условима' карактеристи&ним за одреDениосоине %од одреDеним %равилима и условима' карактеристи&ним за одреDени

истори!ски %ериод.истори!ски %ериод.

Uз %ред*одно наведени* ставова %роизилази да !е основа %редметаUз %ред*одно наведени* ставова %роизилази да !е основа %редмета

демограи!е демограски разво!. Cва! %о!ам у нау&ну %раксу увео !е нашдемограи!е демограски разво!. Cва! %о!ам у нау&ну %раксу увео !е наш

истакнути демогра Милош Мацура. Cн !е %од демограским разво!емистакнути демогра Милош Мацура. Cн !е %од демограским разво!ем

%одразумевао ком%лексан интерактиван %роцес %риродног и ме*ани&ког%одразумевао ком%лексан интерактиван %роцес %риродног и ме*ани&ког

кретања становнш%тва' као %ромене у свим његовим структурама. МеDусонакретања становнш%тва' као %ромене у свим његовим структурама. МеDусона

интеракци!а огледа се у деловању две!у ком%оненти кретања становништва наинтеракци!а огледа се у деловању две!у ком%оненти кретања становништва на

структуре и орнуто' с тим да !е ова! оострани %роцес условBен деловањемструктуре и орнуто' с тим да !е ова! оострани %роцес условBен деловањем

иолошки*' соци!ални*' економски*' културни*' еколошки* и други* актора.иолошки*' соци!ални*' економски*' културни*' еколошки* и други* актора.

"


6/20


8о зна&и да Oе се становништво у одреDеним економским и друштвеним8о зна&и да Oе се становништво у одреDеним економским и друштвеним

условима разви!ати %рема одреDеним демограским %равилима сво!ственим томусловима разви!ати %рема одреDеним демограским %равилима сво!ственим том

сте%ену разво!а. Према E. Gрезнику' основни задатак демограи!е !есте да'сте%ену разво!а. Према E. Gрезнику' основни задатак демограи!е !есте да'

SсировеS статисти&ке %одатке %рименом демограске анализе и синтезеSсировеS статисти&ке %одатке %рименом демограске анализе и синтезе%ретвори у демограски релевантне %оказатеBе.%ретвори у демограски релевантне %оказатеBе.

Предмет %роу&авања геограи!е становништва доста !е сли&анПредмет %роу&авања геограи!е становништва доста !е сли&ан

(ро!ност' размешта!' %риродно и ме*ани&ко кретање' структуре становништва'(ро!ност' размешта!' %риродно и ме*ани&ко кретање' структуре становништва'

актори)' с тим да !е овде акценат ставBен на %росторну разли&итостактори)' с тим да !е овде акценат ставBен на %росторну разли&итост

демограског разво!а неке %росторне !единице (држава' о%штина' град' селодемограског разво!а неке %росторне !единице (држава' о%штина' град' село

итд.)' могу се издво!ити %росторне целине са више или мање истимитд.)' могу се издво!ити %росторне целине са више или мање истим

демограским оележ!има и %роцесима. Wи*ово %росторно деинисање'демограским оележ!има и %роцесима. Wи*ово %росторно деинисање'

демограско изу&авање и %ореDење са другим %росторним целинама !едан !е оддемограско изу&авање и %ореDење са другим %росторним целинама !едан !е од

основни* задатака геограи!е становништва.основни* задатака геограи!е становништва.

Према угарском геограу Петру $лаве!кову' задаци геограи!еПрема угарском геограу Петру $лаве!кову' задаци геограи!е

становни%ггва сустановни%ггва су

1)1) утврDивање и истраживање актора ко!и ути&у на демограскуутврDивање и истраживање актора ко!и ути&у на демограску

ситуаци!у и %ромене у свету и другим регионалним целинамаX ситуаци!у и %ромене у свету и другим регионалним целинамаX

2)2) утврDивање тенденци!а демограског разво!а и %ролема везани* заутврDивање тенденци!а демограског разво!а и %ролема везани* за

њега (глад' неза%осленост и сл.) у свету и регионимаX њега (глад' неза%осленост и сл.) у свету и регионимаX

3)3) утврDивање актора и тенденци!а разво!а !единствене светскеутврDивање актора и тенденци!а разво!а !единствене светске

%о%улаци!е и давање %рогнозаX и %о%улаци!е и давање %рогнозаX и

4)4) истраживање миграциони* %роцеса у свету и утврDивање регионални*истраживање миграциони* %роцеса у свету и утврDивање регионални*

разлика и с%еции&ности. разлика и с%еции&ности.

Eемограи!а и геограи!а становништва' ое %онаосо' %роу&ава!уEемограи!а и геограи!а становништва' ое %онаосо' %роу&ава!у

становништво' односно његове квантитативне и квалитативне карактеристике.становништво' односно његове квантитативне и квалитативне карактеристике.

Eок демограи!а у оквиру %роу&авања становништва на неко! територи!и желиEок демограи!а у оквиру %роу&авања становништва на неко! територи!и жели

да на основу карактеристика одреди основна оележ!а те %о%улаци!е' али ида на основу карактеристика одреди основна оележ!а те %о%улаци!е' али и

A


7/20


одудара!уOа оележ!а %о!едини* осоа ко!е &ине то становништво' дотлеодудара!уOа оележ!а %о!едини* осоа ко!е &ине то становништво' дотле

геограи!а становништва такоDе жели да уо&и основна демограска оележ!агеограи!а становништва такоDе жели да уо&и основна демограска оележ!а

%о%улаци!е на неко! територи!и и на та! на&ин' %оредеOи !е са другим%о%улаци!е на неко! територи!и и на та! на&ин' %оредеOи !е са другим

територи!алним ску%овима становништва' изврши његово %росторнотеритори!алним ску%овима становништва' изврши његово %росторнодеинисање и издва!ање.деинисање и издва!ање.

Cсновне !единице у истраживању становништва !есу осоа (становник'Cсновне !единице у истраживању становништва !есу осоа (становник'

лице' рани!е и душа' глава и сл.)' домаOинство' %ородица (или амили!а)'лице' рани!е и душа' глава и сл.)' домаOинство' %ородица (или амили!а)'

насеBе и територи!а. По!ам осое или становника %одразумева лице на некомнасеBе и територи!а. По!ам осое или становника %одразумева лице на неком

насеBу иYили на неко! територи!и' са свим додатним сво!им демограскимнасеBу иYили на неко! територи!и' са свим додатним сво!им демограским

оележ!има (старост' %ол' ра&но стање' %роеси!а' етни&ка %ри%адност итд.).оележ!има (старост' %ол' ра&но стање' %роеси!а' етни&ка %ри%адност итд.).

EомаOинство !е соци!ално економска категори!а ко!у %редставBа ску% осоа ко!еEомаOинство !е соци!ално економска категори!а ко!у %редставBа ску% осоа ко!е

за!едно живе и ко!е се за!едни&ки *ране. Породица !е исто социо економсказа!едно живе и ко!е се за!едни&ки *ране. Породица !е исто социо економска

категори!а' али овде та! ску% !единки' %оред за!едни&ког становања и ис*ране'категори!а' али овде та! ску% !единки' %оред за!едни&ког становања и ис*ране'

&ини %рвенствено сродство. НасеBе !е сваки ком%актан ску% зграда (од&ини %рвенствено сродство. НасеBе !е сваки ком%актан ску% зграда (од

на!мањег засеока до на!веOи* вишемилионски* градова) у ко!ем тра!но живина!мањег засеока до на!веOи* вишемилионски* градова) у ко!ем тра!но живи

неко становништво. 8еритори!а !е одреDени %ростор' издво!ен на основунеко становништво. 8еритори!а !е одреDени %ростор' издво!ен на основу

административно0%олити&ком (сеоски или градски атар' о%штина' округ'административно0%олити&ком (сеоски или градски атар' о%штина' округ'

%окра!ина итд.)' изи&ко0геограском (низи!а' %ланина' слив' висораван и др.)%окра!ина итд.)' изи&ко0геограском (низи!а' %ланина' слив' висораван и др.)

или регионално0геограском (нека регионална целина' на %ример $редњаили регионално0геограском (нека регионална целина' на %ример $редња

Zвро%а' $ри!а' Fашка оласт' [умади!а' Gа&ка итд.)' на коме такоDе живиZвро%а' $ри!а' Fашка оласт' [умади!а' Gа&ка итд.)' на коме такоDе живи

одреDена %о%улаци!а.одреDена %о%улаци!а.

3.Методе истраживања3.Методе истраживања

$вака наука у свом систематизованом истражива&ком раду користи разли&ите

истражива&ке методе. Проу&авање становништва на!&ешOе се одви!а у три азе

\ %рику%Bање и орада %одатака (углавном статисти&ки*)'

\ анализа ти* %одатака (%рвенствено нумери&ка) и

\ изналажење и деинисање узро&но0%оследи&ни* веза (каузалност).

>


8/20


I %рвом делу овог %роцеса на!засту%Bени!и !е статисти&ки метод (или

демограска статистика)' ко!им се %рику%B!у %одаци о становништву' ораDу!у

и %риказу!у. I оквиру овог метода статисти&ки %одацио становништву такоDе се

диеренцира!у %рема разним карактеристикама и на та! на&ин ормира!у серо!ни статисти&ки %одску%ови. Eемограску статистику %рви !е %о&ео да

користи ]57 .веку' ко!и !е статисти&ки %ратио и анализирао

смртности становништва %рема узроку смрти. Eаиас се %од демограском

статистиком %одразумева %роу&авање %ролематике %рику%Bања %одатака о

становништву %о%иси' анкете' разне демограске статистике (витална'

миграциона итд.) %роу&авање оележ!а становништва и његова класиикаци!а и

%ролематику ораде и %резентаци!е %одатака о становииштву.

I %рошлости !е веома рас%рострањен метод ила дескрипција.

Gро!ни %уто%исци и истражива&и не%ознати* %редела су велике делове сво!и*

ележака или књига %освеOивали ауто*тоном становништву' његовим навикама'

традици!и' као и многим демограским оележ!има' ко!а данас могу %ослужити

као важни %одаци за разво! иеке %о%улаци!е али Bудског друштва уо%ште.

Uстори!ски метод !е веома сли&ан дескри%тавном. На основу разли&ите

истори!ске граDе могуOе !е реконструисати многе демограске карактеристике

становништва у одреDеном временском %ериоду.

Vа изналажење и деинисање узро&но0%оследи&ни* веза у %роу&авању

становништва користе се из домена илозои!е разли&ити логи&ки методи

а%стракци!е' индукци!е' дедукци!е' анализе и синтезе. На основу илозоског

%оимања %ролематике' када &есто нема !асни* и %рецизни* нумери&ки*

%одатака' !едино !е могуOе утврдати каузалност измеDу одреDени* %роцеса и

%о!ава.

Vа %резентаци!у демограски* %одатака и резултата веома велики зна&а!

има граи&ки метод. Потреа за !едноставним и %регледним %риказивањем

статасти&ког и другог матери!ала наро&ито !е изражена у оквиру ове нау&не

@


9/20


дисци%лине. Vог тога се у оквиру ње користе разни граикони и ди!аграми

логаритамски' лини!ски' %овршински (*истограм)' стуасти' кружни граикон

итд.

$а разво!ем демограи!е као науке !авио се и развио !едан с%еции&анметод ^ демограски метод. Cн !е с%еции&ан у многнм сво!им видовима'

односно уско %рилагоDен %отреама %роу&авања становништва. Eемограски

метод у сеи о!едињу!е &итав низ демограски* мера и %роцеса израду

демограски* талица' израду демограски* %ро!екци!а и %рогноза' анализу

демограски* структура' *ронолошки %ристу% %роу&авању %о%улаци!е'

%римену ра&уна вероватноOе итд. Wегов конце%т' %осту%ци и резултати веома су

зна&а!ни за каузално истраживање.

I оквиру геограи!е становништва %осено су изражена два метода

картограски и ком%аративни. Pартограски метод користи се за %резентаци!у

%одатака и резултата' али и за њи*ову анализу. Iз %римену картоди!аграма и

картограма могу се израдити веома доре статисти&ке и %о%улационе карте' ко!е

!асно %риказу!у територи!е са одреDеним !единственим демограским

оележ!има и %роцесима. Fазво!ем геограски* инормациони* система (QU$)

у нови!е време' ова! метод дои!а све више на зна&а!у' !ер QU$ те*нологи!ом

могуOа визуализаци!а оимног статасти&ког матери!ала и његова лака и

еикасна орада у циBу дои!ања решења на %оставBене у%ите.

Метод ком%араци!е веома !е &есто засту%Bен у геограи!и

становништва. Wиме се %утем %ореDења на аналити&ко0синтети&ки на&ин. могу

издво!ити %ростори са иденти&ним или сли&ним демограским оележ!има и

%роцесима' у виду засенн* демограско0територи!ални* целина' ко!е !е касни!е

могуOе %оново %оредити са другим демограским' истим' сли&ним или

разли&итим целинама.

?


10/20


4.Подела (науке) геограи!е становништва4.Подела (науке) геограи!е становништва

Cсновна %одела демограи!е !е на два велика дела матере!алну или

садржа!ну демограи!у и ормалну демограи!у. Cва %одела %оследица !е све

веOе тежње и %отрее за с%еци!ализаци!ом унутар демограи!е.

Матери!ална или садржа!на демограи!а даBе се дели на три велике

целине Општу или теоријску 0 %роу&ава о%ште карактеристике становншитва

ко!е су сво!ствене свако! %о%улаци!и' односно не односи се ни на !едно

конкретно становништво. Посена %ажња %оклања се изу&авању законитости

разво!а становништва у датим социо0економским условима.

Примењену или апликативну демографију 0 %роу&ава демограска

оележ!а и %роцесе са ас%екта ко!и залазе у домен други* нау&ни* дисци%лина'

а ко!е има!у велики ро! додирни* та&ака саEемограи!ом. 8ако се !авBа!у

економска или привредна демографија (%роу&ава %ролеме економске и

%роесионалне структуре становништва' за%ослености и сл.)' друштвена или

социјална демографија (%роу&ава структуре становништва %рема %исмености'оразовању' школско! с%реми и сл.)' историјска демографија (%роу&ава разво!

становништва *ронолошком стратиграи!ом ради уо&авањао основни* актора

ко!и су у датом истори!ском %ериоду условили одреDене демограске трендове

и %роцесе)' палеодемографија (део истори!ске демограи!е ко!а %роу&ава

становништво %рвенствено са ас%екта ар*еолошки* откриOа)' медицинска

демографија (на %рвом месту анализира здравствено стање %о%улаци!е' %осено

са ас%екта умрли* %рема узроку смрти али и други* анализа смртности

становништва)' генетска демографија (%роу&ава!у се наследне осоине и њи*ов

утица! на становништво) и сл.

Посебну демографију 0 %роу&ава и открива законитости у разво!у

територи!ално !асно одреDене %о%улаци!е' %а се зог тога &есто назива и

демограи!ом конкретне %о%улаци!е. Wено истраживање односи се на

1_


11/20


становништво !едног %одру&!а' ило да !е оно %росторно мало или веома велико

($рем' $ри!а' RужнаTзи!а...)'

Формална демографија се %оистовеOу!е са демограском статистиком'ко!а се у нови!е време све &ешOе назива и демометријом. Iглавном се служи

квантитативним методом истраживања кроз израду разни* модела' талица и

система. Многи демограи не %ризна!у ову %оделу' веO ормалну демограи!у

(или демограску статистику) сматра!у само за инструмент о%ште демограи!е'

односно демограи!е. `ормална демограи!а дели се на три велике целине

Статистику становништва или популациону статистику ^ регистру!е

масовне демограске %о!аве ро!' размешта!' структуре становништва.

Виталну статистику или статистику природног кретања

становништва 0 регистру!е раDање и умирање' скла%ање и развод ракова.

Статистику домаћинстава' %ородица и насеBа 0 регистру!е све

квантитативне %оказатеBе везане за домааOинства' %ородице и насеBа.

Миграциону статистику 0 регистру!е сва %омерања становништва

унутар !едне територи!е' на!&ешOе неке државе' и с%оBа %рема суседним

територи!алним !единицама' на!&ешOе %рема иностранству.

Према карактеру матери!е ко!у демограи!а користи у свом

истражива&ком %роцесу' !авBа се %одела на квантитативну демографију'

квалитативну демографију и демографске теорије или доктрине.

Квантитативну демографију среOемо свугде тамо где се демограска

оележ!а и %роцеси анализира!у на основу циарског матери!ала.

Квантатативна демографија даBе се дели на два дела

0 описну или дескриптивну демографију (назива!у !е !ош и ем%ири!ска

или искуствена демограи!а) ави се ро!ем' %росторним размешта!ем'

саставом и разво!ем становништва' %рвенствено на основу %одатака дои!ени*

од демограске статистике.

11


12/20


- теоријска или чиста демографија ави се %роу&авањем становништва у

о%штем и а%страктном смислу' водеOи ра&уна о вели&инским %ро%орци!ама

измеDу разни* демограски* %о!ава. Квалитативна демографија анализира и истражу!е демограска оележ!а и

%роцесе кроз %ризму њи*ови* квалитативни*' односно атриутивни* оележ!а

(изи&ким' соци!алним' интелектуалним). Eемограи!а ко!а се ави

квалитатавном анализом се %онекад назива и демологи!ом. Y

Демографске теорије или демографске доктрине (%онекад и демограска

у&ења) раде на томе да на основу неки* социо0економски* и други* актора

%ротума&е и %редвиде ток демограски* оележ!а и %роцеса' а %отом и да

о!асне њи*ова даBа меDуде!ства. Wи*ова истраживања има!у многе елементе

истори!ске геограи!е' %ошто се %аралелно са ета%ама разво!а становништва

изу&ава!у тада доминантни актори' као и меDуде!ство измеDу становништва и

ти* а*тора. Fезултати демограски* теори!а и доктрина могу %ослужити као

%олазна основа за израду демограске %олитике (усмеравања разво!а

становништва).

12


13/20


".#езе са другим наукама".#езе са другим наукама

$тановништво !е веома ком%лексан %редмет %роу&авања' &и!им се

истраживањем аве ро!не друге нау&не и истражива&ке дисци%лине' ко!е могу

ити меDусоно лиске и сродне' али и веома разли&ите. $ваки %ролем

истражен и о!едињен са више страна оBе се у%озна!е' а резултати су на та!

на&ин вредни!и а њи*ова искористBивост свестрани!а. $а !едне стране

демограи се &есто ослања!у на ставове и мишBења %редставника други*

нау&ни* дасци%лина (социолога' лекара' економиста' %олитиколога' %си*олога'

истори&ара итд.)' а са друге стране многе нау&не дисци%лине' %осено из

кор%уса друштвени* наука' веома су заинтересоване за резултате демограски*

истраживања. Vог тога можемо реOи да демограи!а има мултидисциплинарни'

интердисциплинарни и трансдисциплинарни карактер.

Мултидисциплинарни приступ !е она! када свака наука решава

%ролеме из свог домена самостално и релативно изоловано од остали*

(%ролем изеглиштва на %ример' ко!и се доста изоловано третира са %равног'

економског' %си*олошког' социолошког или демограског ас%екта). Предност

мултидисци%линарног %ристу%а огледа се у екс%ертском истраживању одреDене

%ролематике' а недостатак овог %ристу%а !е што свака дисци%лина током

истраживања оста!е само у границама сво!е с%еци!алности. Vог тога !е

%овезивање истражени* сегмената отежано' &име се смању!е ус%ешност

анализе.

13


14/20


нтердисциплинарне ве!е географије становништва и други" научни"

дисциплина које проучавају човека

14


15/20


CдреDену %редност у односу на мултидисци%линарни %расту% има

интердисци%линарни %ристу%' ко!и %редставBа ункционалну сарадњу разни*

нау&ни* и истражива&ки* дисци%лина ангажовани* на за!едни&ком задатку.

I овом слу&а!у сарадња може да се усмери иа !едну дисци%лину ко!о! !е

%отрена %омоO други*' или да у решавању !едног %ролема у&ешOе узме више

дисци%лина. На %ример' %ролем неза%ослености економсти не могу да

истражу!у ез демографски" %одатака' док демограи у сво!ем истраживању

овог %ролема мора!у да користе разне економске %араметре. U код оваквог

%ристу%а истраживања су самостална и изолована' али су контакти измеDу

дисци%лина &ешOи и дуBи. Eа и се ус%ешно извршила сарадња' %отрено !е

ормирати радне тимове саставBене од екс%ерата из разли&ити* нау&ни*

дисци%лина.

На!интензивни!е меDусоно %рожимање разли&ити* струка %ружа

трандисци%линарни %ристу%. Под овим термином %одразумева се координирана

сарадња сви* %отрени* дисци%лина у решавању неког

задатка' као и нови %ристу% нау&но0истражива&ком раду.

8рансдисци%линарним %ристу%ом уклања!у се границе измеDу

с%еци!алиста за одреDене %ролемске оласти. 8о %одразумева да стру&њак

%ри%ремBен за овакав %ристу% мора %ознавати више наука' или из сваке од њи*

само она! део ко!и се односи на %ролем ко!и он %роу&ава и за ко!и се

с%еци!ализирао (на %ример %росторни %ланер' стру&њак за заштиту животне

средине' или код %роу&авања становништва стру&њак ко!и %рати и %роу&ава

миграци!е' ко!и мора %ознавати и делове економи!е' %рава' етнологи!у и сл.).

Предност оваквог %ристу%а !е у релатавно лако! синтези сви* %роу&ени*

елемената' што знатно олакшава доношење %отрени* решења.

#еO !е истакнуто да се демограи!а и геограи!а' односно геограи!а

становништва %ре%лиOу на многим %оBима. Qеограске %озици!е %роу&авања

становништва налажу %отреу анализирања великог ро!а елемената у оквиру%риродне и друштвене средине' односно геограске средине ко!а у сеи

1"


16/20


сулимира ое %рет*одне. Наш друштвени геогра Миован !адованови"

овако %осматра %риродну и друштвену средину "природна средина се састоји

од биолошких и физикнх структура које су настале природним законом!изван утицаја уди! док! супротно томе! друштвена средина настаје и

мења се под непосредним утицајем удске заједнице". Eруги наш зна&а!ан

друштвени геогра' #е$ојша %ари"' сматра да на становништво у %ростору

делу!у економски актори као %римарни' %риродно0геограски као секундарни

и други као с%оредни. Cсновне додирне та&ке демограи!е и геограи!е

становништва су ро!ност' геограски размешта!' кретања' динамика и однос

%рема геограско! средини' како на глоалном тако и на регионалном %лану.

Eемограи!а и геограи!а доста се %рекла%а!у' %а су се услед тога !авиле

демогеограи!а и геодемограи!а као грани&не дисци%лине измеDу њи*.

Ме#у!ависност географије становништва и други" друштвени" наука

1A


17/20


#еO !е рани!е истакнуто да се демограи!а развила из демографске

статистике' тако да су њене везе са статистиком веома снажне. МогуOност

егзактног истраживања демограски* оележ!а и %роцеса у виду њи*ове

квантиикаци!е' као и генерално %роу&авање статисти&ког матери!ала о

становништву готово да ни!е уо%ште данас могуOе ез статистике.

Повезаност са математиком такоDе !е веома зна&а!на. aитав !едан део

демограи!е азира се на %ро!екци!ама и %рогнозама ко!е се у сво!о! основи

азира!у на неком математа&ком методу (коришOење разни* ункци!а за

екстра%олаци!у и сл.).

I нови!е време %отреа за вишесло!ном орадом све веOег статисти&ког

матери!ала намеOе све &вршOе везе измеDу демографије и информатике.

#езе демографије и економије су веома старе. Rош на %о&етку е%о*е

ка%итализма становништво !е важан %редмет %роу&авања у оквиру класи&не

школе %олити&ке економи!е' %оготово оне у Zнглеско!. После су и марксисти&ки

економисти %освеOивали велику %ажњу становништву' %ре свега као радно!

снази_ &и!и интерес економиста за економске ас%екте демограски* оележ!а и

%роцеса %рисутан !е и данас.

$авремене теори!е економског раста такоDе да!у зна&а!но место

становништву у току %роцеса економског разво!а. Vа!едни&ки %родукт

демограи!е и економи!е су разне студи!е о за%ослености и неза%ослености'

кретању радне снаге и сл.

#езе демографије и социологије наро&ито су наглашене код социо0

економски* структура становништва. 8о !е и логи&но' %ошто !е демограи!а

наука о становнш%тву а социологи!а наука о друштву' становништво !е друштво

и орнуто. Vог тога се у неким земBама демограи!а на акултетима %реда!е у

оквиру социологи!е као њеног интегрално дела. aитав с%ектар структура

становништва %рекла%а!у се у истраживањима ое!у нау&ни* дисци%лина

(активност' %роеси!а' делатност' аграрно становни%зтво и друго.) оразовне(%исменост' школска с%рема)' етни&ко0верска итд.

1>


18/20


CдреDене везе %осто!е и измеDу екологије и демографије. I истраживању

демограски* оележ!а и %роцеса' демограи!а %роналази и утврDу!е све

акторе ко!и делу!у на становништво' а меDу њима су и %риродни' од ко!и*многе такоDе %роу&ава екологи!а. $ друге стране' екологи!а користи %о%исе

становништва' разне статистике' као и ро!не резултате демограски*

истраживања.

$ли&но као и код екологи!е' !асно одреDене и додирне та&ке %осто!е

измеDу демографије и биологије. U !едно! и друто! дисци%лини важан сегмент

нау&ног истраживања !е &овек. Многе од илошки* закономерности у разво!у

животињски* или иBни* %о%улаци!а могу се' уз веOу или мању модиикаци!у'

%рименити и на Bудски род. Нау&но истражива&ко %рекла%ање демограи!е и

иологи!е огледа се код разли&ите смртности еа %рема %олу' у не!еднаком

ро!у роDења мушке и женске деце итд. Cд средине 2_. века све веOи зна&а! има

и део иологи!е ко!и се назива генетика. Cво !е наука о наслеDу код &овека и

данас се њен утаца! и зна&а! све више шири у друге науке. I оквиру

демограи!е засту%Bена !е као генетика становништва или популациона

генетика$

Gро!ним истраживањима утврDено !е да се %ро%орци!е генетскн* ти%ова

код становништва не мења!у из генераци!е у генераци!у' што може имати

великог зна&а!а код неки* демограски* истраживања (укрштање у оквиру

ракова и сл.).

%емографија и медицина' %оготово њен део' социјална медицина' или

социјална "игијена' има!у много за!едни&ки* веза. I оквиру соци!алне медицине

истражу!е се здравствено стање неке %о%улаци!е' %ретежно кроз здравствену

статистику ко!а %рати ро! умрли* %рема узроку смрти' рас%рострањеност

о%шти* и с%еции&ни* олести' инвалидитет лица' менталну и изи&ку

деектност лица. I оквиру медицине велики зна&а! за демограи!у има

е%идемиологи!а. Cна се ави рас%рострањеношOу неке

1@


19/20


олести у становништву. Pод геограи!е становништва е%идемиологи!а да!е

карте са %одру&!има у ко!има су разви!ене ендеми&не олести.

%емографија и психологија такоDе има!у додирни* та&ака. Fани!е !е нависину наталитета становнш%тва одлу&у!уOи утица! имала гру%а соци!ални*

актора. Eанас се меDутим сматра' да !е раDање' у оквиру неке %о%улаци!е више

условBено %си*олошким акторима.

#еза измеDу демограи!е и етнограи!е такоDе !е разумBива. %ошто ое

науке %роу&ава!у становништво. I оквиру становништва етни&ка структура

становништва третира националну %ри%адност лица. При%адност неком народу

&есто %овла&и за соом одреDену традици!у и наслеDе' што уз верску

%ри%адност може изразито утицати на нека демограска оележ!а и %роцесе

(ро! деце' старост %ри сту%ању у рак' %роесионална ори!ентаци!а' школска

с%рема итд).

I том скло%у могу се %осматрати и везе измеDу демографије и

антропологије' %ошто !е расни састав и расна дистриуци!а на VемBи' мешање

раса и расне миграци!е !една од демограски* тема. Пошто демограи!а

изу&ава %о%улациони разво! кроз временску димензи!у' историја свакако има

додирни* та&ака са њом. I сво!им истраживањима демограи &есто користе

оиBе истори!ске граDс (ар*ивске или неке друге).

1?


20/20


&итература&итература

Documents

Seminarski rad - Geografija stanovnistva i srodne nauke