Seminarski Baze Podataka

7/21/2019 Seminarski Baze Podataka

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-baze-podataka-56da2cb5e5c0c 1/17

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIHVISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIHSTUDIJASTUDIJA

NOVI BEOGRADNOVI BEOGRAD

INFORMACIONI SISTEMIINFORMACIONI SISTEMI

SEMINARSKI RADSEMINARSKI RAD

Baze PodatakaBaze Podataka

14

14

Profesor: Studenti:Lukić Miloš

31/2013Dr. Miroslav Medenica Pišpecki Zlatan66/2013

Šuput aša121/2013

Di!itri"ević Milena##/2013



SADRŽAJ:

SADRŽAJ:............................................................................................................................

Uvod....................................................................................................................................

1. BAZA PODATAKA...........................................................................................................

2. TIPOVI PROGRAMA ZA RAD SA BAZOM PODATAKA.................................................

3. MODELI BAZE PODATAKA............................................................................................

4. CILJEVI BAZE PODATAKA..........................................................................................

5. ARITEKTURA BAZE PODATAKA...............................................................................!. JEZICI ZA RAD S BAZAMA PODATAKA......................................................................

". KARAKRETISTIKE SISTEMA ZA UPRAVLJA#JE BAZAMA PODATAKA...................

ZAKLJU$AK.................................................................................................................. ...

L%&'('&)(*:....................................................................................................................... ...

Predmet: Informacioni Sistemi, Tema: Baze Podataka



Uvod

U svakom poslovniom sistemu, bez obzira na delatnost, sreću se mnogobrojni objekti

(npr. Poslovni partneri, proizvodi, usluge, fakture, narudžbe, ugovori itd.). o njima je potrebno

beležiti određene podatke (npr. u ugovoru je potrebno zabeležiti imena stranaka koje ugovaraju

posao, datum i predmet ugovora, kao i niz drugih podataka). eophodno je zapaziti da su

mnogi objekti međusobno povezani, te da i tu vezu treba zabeležiti. Poda!i o svim tim

objektima i međusobnim vezama zabeleženi su u bazi podataka. "aza podataka je model

podataka poslovnog sistema.

#azumevanje kon!epata baza podataka i informa!ionih sistema je preduslov za ulazak u

informati$ko dru%tvo. "ez obzira na vrstu posla koji ćete obavljati, verovatno ćete se, pre ili

kasnije, susresti sa bazama podataka i informa!ionim sistemima.

"aza podataka je vi%i nivo rada poda!ima u odnosu na klasi$ne programske jezike. &o je

tehnologija koja je nastala da ukloni nedostatke tradi!ionalne 'automatske obrade podataka iz

*+tih i *+tih godina -*. veka. &ehnologija je ostvarila veću produktivnost, kvalitet i

pouzdanost u razvoju aplika!ija koje se svode na pohranjivanje i pretraživanje podataka u

kompjuterskom sisitemu.

Podatak (data) je formalizovana reprezenta!ija informa!ije koja se može reinterpretirati i

koja je pogodna za komunika!iju, interpretiranje ili obradu.




Silka 1: Povezivanje na izvor baze podataka preko interneta

1. BAZA PODATAKA

Pri oblikovanju podataka informa!ionog sistema portebno je prvo ustanoviti objekte

poslovnog sistema, odrediti atribute $ije će vrednosti beležiti i ustanoviti međusobnu

povezanost objekata. pis objekata, njihovih atributa i odnosa predstavlja kon!eptualni model

podatka u skladu sa izrađenim kon!eptom modela vr%i raspored podataka u datotekama,

odnosno tabelama. pis takvog rasporeda predstavlja logi$ki model podataka na kraju se

defini%e gde će se poda!i nalaziti na fizi!kom mediju i kako !e im se pristupiti, to je fizi!ki

model podataka. /elovit, logi$an i fizi$ki model podataka predstavlja osnovu za dobro

oblikovanu bazu podataka.

"aza podataka predstavlja skup medjusobno povezanih podataka, pohranjenih u spoljnoj

memoriji ra$unarskog sistema.

0vo jos nekoliko defini!ija baze podataka1

"aza podataka je skup međusobno zavisnih podataka pohranjeni bez redunda!ije(preklapanja) koji služe jednoj ili vi%e aplika!ija na optimalan na$in, gde su poda!i

nezavisni o programima koji se obrađuju i gde postoji kontrolisan pristup poda!ima

(2artin, 34.)5

"aza podataka je skup operativnih i integrisanih podataka u jednoj organiza!iji (6ate,

344*.)5

"aza podataka je skup povezanih podataka (0lmasri, avathe, 3447.).




Slika 2: Arhiva

Slika 3: Server sa bazama podataka

Baza podataka (6ate "ase) je skup trajno pohranjenih podataka informa!ionog sistema, predstavlja najvi%i element u hijerarhijskoj organiza!iji podataka. iži delovi su datoteka, slog,

polje, znak i bit.

Datoteka (8ile) predstavlja sastavni deo baze podataka, a moze biti i samostalno skladi%te

podatka koji pripadaju istovrsnim objektima. pr. 6atoteka nazvana 9up!i: sadrži podatke o

kup!ima. 6atoteka se $esto prikazuje u obliku tabele1

KUPCI:


;ifra kup!a aziv kup!a <dresa kup!a3*= ></ !omputers 2ladena ?tojanovića 3-3 6esk !omputers @ovana 6u$ića =-7= <09? ?ave 2rkalja 4



Slog, odnosno zapis (#e!ord) je manji element datoteke koji sadrži podatke jednog objekta. &ako

jedan slog datoteke '9up!i sadrži podatke jednog kup!a. n odgovara jednom redu tabele. ?log se

sastoji od polja.

Polje (8iels) sadrži podatke jednog atributa (obeležja) objekta, kao sto je npr. aziv kup!a.

Poda!i u polju povezani su kao niz znakova (/hara!ters), odnosno bajtova ("Ates). @edan znak je uvek

zapisan, odnosno kodiran određenom kombina!ijom bitova.

2. TIPOI PORO!RA"A #A RAD SA BA#A"A PODATAKA

Ba rad sa bazama podataka se generalno koriste dve vrste softverskih aplika!ija1 programi

za upravljanje datotekama (file management programs) i sistemi za upravljanje bazama podataka $data %a&e 'a(age'e(t &)&te'&*.

P+og+a', za +ad &a datoteka'a

va grupa programa može da radi samo sa jednom datotekom. Pomo!u programa za rad

sa datotekama korisnik može da kreira bazu podataka, pohranjuje i pretrazuje podatke u okviru

nje. vi programi su prili$no jednostavni za koris!enje i prakti!ni su za individualnu upotrebu

ili upotrebu u malim organiza!ijama koje imaju potrebu za automatizovan rad nad poda!ima.

#e!imo, nastavnik moze kreirati bazu podataka svojih u!enika sa poda!ima o o!enama ili

izostan!ima. 8irma koja se bavi prodajom odredjene vrste artikala moze kreirati bazu podataka

sa bitnim karakteristikama artikala.




Slika 4: Primer jednostavnog programa za rad sa datotekama (excel)

S,&te' za -p+avlja(je %aza'a podataka DB"S

?istem za upravljanje bazom podataka (6ata "ase 2anagement ?Astem + 6"2?) je skup

programa, koji su neophodni za definisanje, kreiranje, rukovanje, upravljanje i kori%ćenje baza podataka. Primeri 6"2? softvera su <!!ess i ?C> ?erver firme 2i!rosoft, ra!le firmera!le /orporation i 6"- firme D"2.vi sistemi modeliraju podatke realnog sistema, $uvaju ih nezavisno od aplika!ija i olak%avajukorisni!ima pristup, dodavanje, sortiranje, pronalaženje i %tampanje podataka. 6"2? sistemi

poseduju sopstveni upitni jezik koji omogućava brzo pronalaženje bitnih informa!ija.?istemi za upravljanje bazama podataka imaju arhitekturu na tri nivoa, poznatu i kao<?DE?P<#/ arhitektura. &ri osnovna nivoa arhitekture su1 kon!eptualni nivo, eksterni nivo iinterni nivo.




Slika : !ema sistema za "pravljanje bazama podataka

Fažno je uvideti da se sva tri nivoa odnose na istu bazu podataka, tj. na prikaz stanja istogdela realnog sveta, samo sa razli$itim pogledom.

9on!eptualni i eksterni nivo prikazuje logi!ki model baze podataka, a interni nivo prikazuje fizi$ki model baze podataka.

Ko(/ept-al(, (,vo prikazuje logi$ki model !elokupne baze podataka kojim je definisansadržaj baze podataka. 9on!eptualni nivo obuhvata sadržaj !ele baze podataka, njihove logi$keveze i odnose. >ogi$ki nivo je predstavljen %emom baze podataka, u okviru kojih su definisaniatributi za svaku vrstu entiteta koji je obuhvaćen u modelu.

0k&te+(, $ko+,&(,k,* (,vo se sastoji od skupa korisni$kih modela. 9orisni$ki model predstavlja pogled na jedan deo baze podataka koji je od interesa određenom korisniku.9orisni$ki modeli se mogu preklapati u slu$ajevima kada razli$iti korisni!i pristupaju istimdelovima baze podataka. 6efinisanje korisni$kih nivoa je neophodno radi određivanja prava

pristupa delovima baze podataka. 0ksterni nivo je predstavljen pod%emom baze podataka. I(te+(, $,z,k,* (,vo obuhvata sadržaj !ele baze podataka i defini%e na$in fizi$keorganiza!ije podataka na medijumima gde su poda!i sme%teni (formati zapisa u memoriji,organiza!ija i drugo.).

3. "OD04I BA#0 PODATAKA

Postoje $etiri modela baza podataka1

• Gijerarhijski model

• 2režni model

• #ela!ioni model

• bjektivni model

5,je+a+6,j&k, 'odel predstavlja najstarije re%enje u podru$ju baze podataka. snovna

prednost se ogleda u tome %to je model izuzetno pregledan, do svakog podatka, na bilo kom




hijerarhijskom nivou dolazi se samo jednim pristupnim putem (<!!ess Path), kreće se uvek od

podatka najvi%eg logi$kog reda prema nižem hijerarhijskom rangu. vakav na$in

pretaraživanja hijerarhijske baze podataka omogućen je zbog toga sto su poda!i fizi$ki

povezani jedan sa drugim serijom pokaziva$a adresa, koji oblikuju lana! povezanih entiteta

podataka.

Slika #: Primer hijerarhijskog modela

vaj model ima jedan nedostatak koji se smatra najvećim njegovim nedostatkom. Upravo zbog

samo jednog pristupnog puta do podataka, aplikativni programi razli$itih vrsta i namena moraju

se prilagodjavati svakoj pojedinoj datote!i u bazi podataka %to se naziva problem koordina!ije

aplikativnih programa sa bazom podataka. "+e7(, 'odel razvijao se iz hijerarhijskog, mrežni model se zasniva na mreži podataka

povezanih tako da ne postoje ni osnovni ni podređeni segmenti. U mrežnim modelima i bazama

podataka, brojni pristupni putevi se mogu vi%estruko ukr%tati i granati, %to u ekstremnim

slu$ajevima moze izazvati probleme novog tipa. Dako se mrežnom strukturom podataka

smanjuje redundantnost podataka i skraćuje vreme odziva sistema prilikom traženja podataka,

prevelik broj mogućih pristupnih puteva previ%e komplikuje sistem, pa on postaje spor i

neefikasan.

Slika $: Primer mre%nog modela


KUPAC

#ARUD+BA2

#ARUD+BA1

STAVKA1.1

#ARUD+BA,

STAVKA2.1

STAVKA2.2

STAVKA2.3

PREDMET PREDMET1

PREDMET2

PREDMET3

STUDE#T STUDE#T 5STUDE#T 1 STUDE#T 2 STUDE#T 3 STUDE#T 4



Rela/,o(, 'odel se primjenjuje kad zbog otežanosti veza ne mogu da se upotrebe

hijerarhijski i mrežni model. U takvim slu$ajevima, primereno je podatke predstaviti u vidu

dvodimenzionalinih tabela, kao %to je slu$aj sa ra!ionalnim modelom. #a!ionalni model

predstavlja skup povezanih datoteka, koja podatke predstavlja u obliku jednostavnih

dvodimenzionalanih tabela koje se povezuju rela!ijama.

KUPAC

STAK0 8ARUD7B0

"rojnarudžbe

;ifra robe 9oli$ina

3. -=7 H-. -H7 -I. 3-I H7. 37= 7

DOBA4JA9I

?ifra dobavlja!a aziv dobavlja!a <dresa dobavlja!a3-7 60?9 !omputers @ovan 6u!i!a 7=-37 <09? 9rajiskih brigada 3-7Slika &: Primer relacionog modela

O%jekt(, 'odel je inspirisan objektno+orjentisanim programskim jezi!ima. "aza je skup

trajno pohranjenih objekata koji se sastoje od svojih internih podataka i opera!ija za

rukovođenje s tim poda!ima. ?vaki objekt pripada nekoj klasi. Dzmeđu klasa se uspostavlaju

veze nasljeđivanja, agrega!ije, odnosno međusobno kori%ćenje opera!ija.

. CI4J0I BA#0 PODATAKA

;,z,ka (ezav,&(o&t podataka razdvaja se logi$ka defini!ija baze od njene stvarne

fizi$ke strukture. ;to zna$i ako se fizi$ka struktura promeni, to neće zahtevati promene u

postojećim aplika!ijama.

4og,ka (ezav,&(o&t podataka razdvaja se globalna logi$ka defini!ija !ele baze

podataka od lokalne logi$ke defini!ije za jednu aplika!iju. >okalna logi$ka defini!ija obi$no se

svodi na izdvajanje samo nekih elemenata iz globalne defini!ije, uz neke jednostavne

transforma!ije tih elemenata.


"rojnarudžbe

6atumnarudžbe

aslov isporuke a$in

plaćanja#ok

isporuke a$inotpreme

Jiro ra$un

3. .7.-**H. Kajeva = virman = dana po%tom =*==*+-=4H-H-. -.4.-**H. Kr%ka 3* virman I dana li$no =77+7477I. 4.4.-**H. ?avska =H virman I dana li$no 7747+H4I7

;ifra robe aziv robe @ed. mere /ena3-= "anknost papir Paket 7*.**=7 &oner+ bla!k 9om 3-*.**3=7 8user kit 9om 7=.**-** /ompa! dis! 9om 3.-*



;lek&,%,l(, p+,&t-p poda/,'a. U starijim hijerarhiskom i mreznim bazama podataka,

staze pristupanja poda!ima bile su unapred definisane, danas se zahteva da korisnik moze

slobodno pretraživati po poda!ima, i po svom nahođenju uspostavljati veze među poda!ima.

vom zahtevu zaista zadovoljaju jedino rela!ione baze podataka.

I&tov+e'e(, p+,&t-p do padatka + baza mnora omogu!iti da ve!i broj korisnikaistovremeno koristi isti podatak. Pritom ti korisni!i ne smeju ometati jedan drugog, i svaki od

njih treba da ima utisak da sam radi sa bazom.

9-va(je ,(teg+,teta + nastoji se da se automatski sa$uva korektnost i konzisten!ija

podataka i to u situa!iji kad postoje gre%ke u aplika!ijama, i konflikte istovremenih aktivnosti

korisnika.

"og-<e op+avke (ako( kva+a + mora postojati pouzdana za%tita baze u slu$aju kvara

hardvera ili gre%ke u radu sistemskog softvera. #a=t,ta od (eovla=<e(og ko+,=<e(ja. 2ora postojati mogu!nost da se korisni!ima

ograni$e prava korisćenja baza, dakle da se svakom korisniku reguli%u ovla%ćenja %ta on sme, a

%ta ne sme raditi sa poda!ima.

#adovoljavaj-<a %+z,(a p+,&t-pa. pera!ije s poda!ima moraju se odvijati dovoljno

brzo, u skladu s potrebama određene aplika!ije. a brzinu pristupa može se uti!ati odabirom

pogodnih fizi!kih struktura podataka i izborom pogodnih alogaritama za pretraživanje.

"og-<(o&t pode=ava(ja , ko(t+ole. Felika baza zahteva stalnu brigu, praćenje

preformansi, menjanje parametara u fizi$koj strukturi, rutinsko pohranjivanje rezervnih kopija

podataka, regulisanje ovla%ćenja korisnika. vakvi poslovi moraju se obavljati !entralizovano.

dgovorna osoba zove se administrator baze podataka, kome na raspolaganju stoje razli$iti

alati i pomagala.

>. AR5IT0KTURA B0#0 PODATAKA

<rhitektura baze podataka sastoji se iz tri sloja i veze među slojevima. #adi se o tri nivoa

apstrak!ije.

;,z,k, (,vo odnosi se na fizi$ki prikaz i raspored podataka na jedini!ama spoljne

memorije. Batim se fizi$ki nivo može podeliti na vi%e pod+nivoa apstrak!ije, od sasvim

konkretnih staza i !ilindara na disku, do već donekle apstraktnih pojmova datoteke i zapisa

kakav susrećemo u klasi$nim programskim jezi!ima. #aspored pohranjivanja opisuje kako se

elementi logi$ke defini!ije baze preslikavaju na fizi$ke uređaje.




!lo%al(, log,k, nivo odnosi se na logi$ku strukturu !ele baze. &o je baza koju vidi njen

administrator. Bapis logi$ke defini!ije naziva se ?0"A (shema). ;ema je tekst ili dijagram koji

defini%e logi$ku strukturu baze i u skladu je sa zadatim modelom. Dmenuju se i defini%u svi

tipovi podataka i veze među tim tipovima. ;ema uvodi i ograni$enja kojima se $uva integritet

podatka. 4okal(o log,k, nivo odnosi se na logi$ku predstavu o delu baze kog koristi pojedina

aplika!ija. &o vidi korisnik ili aplika!ioni programer. Bapis jedne lokalne logi$ke defini!ije

zove se pogled ili pod L %ema. &o je tekst ili dijagram kojim se imenuju i defini%u svi lokalni

tipovi podataka i veze među tim tipovima. Pogled zadaje preslikavanje kojim se iz globalnog

podatka i veze izvodi lokalni.

Slika 9: Arhitektura baze podataka

@. J0#ICI #A RAD SA BA#A"A PODATAKA

9omunika!ija korisnika odnosno aplika!ionog programa i 6"2?+a se odvija pomoću

posebnih jezika. &i jezi!i se dele na sledeće kategorije1

Jez,k za op,& podataka (6ata 6es!ription >anguage L 66>). ?luži projektantu baze ili

administratoru u svrhu zapisivanja %eme ili pogleda. &im jezikom defini%emo podatke i

veze među poda!ima, i to na logi$kom nivou. aredbe 66> obi$no podsećaju na


A-%/*0%/%-(o(*% 1 A-%/*0%/%-(o(*% 2 A-%/*0%/%-(o(*% 3

Po'd 1 Po'd 2 Po'd 3

'*

R*-o('d-o(*,6%v*,6*

D*&o&'/' D*&o&'/'



naredbe za definisanje složenih tipova podataka u jezi!ima poput /">, P>ED, /,

Pas!al.

Jez,k za 'a(,p-l,&a(je poda/,'a (6ata 2anipulation >anguage L 62>). ?luži

programeru za uspostavljanje veze između aplika!ionog programa i baze. aredbe

62> omogućuju 'manervisanje po bazama, i jednostavne opera!ije kao sto su upis, promena, brisanje ili $itanje zapisa.

Jez,k za po&tavlja(je p,ta(ja (CuerA >anguage L C>). ?luži neposrednom korisniku

za interaktivno pretrazivanje baze. &o je jezik koji podseća na govorni engleski jezik.

aredbe su nepro!eduralane.

vakva podela je danas prili$no zastarela, postoji tenden!ija da se sva tri odjednom

objedine u jedan sveobuhvatni. Primer takvog integrisanog jezika je ?C>, koji služi zadefinisanje podataka, manipulisanje i pretraživanje navedene vrste jezika.

@ezik koji je ozna$io pojavu $etvrte genera!ije programskih jezika bio je -e+) B)

0a'ple B0, razvijen 34H. &o je nepro!eduralni programski jezik, koji je namenjen

postavljanju pitanja bazama podataka na lak i jedinstven na$in. >aka komunika!ija izmedju

korisnika i baze podataka, navela je eksperte na dalja usavr%avanja mogućih na$ina rada sa

rela!ionim bazama podataka.

Uskoro je razvijen gore već pomenuti programski jezik $etvrte genera!ije, ?tru!tured

CuerA >anguage L ?C>. ?C> je podjednako popularan i među korisni!ima i među

profesionalnim informati$arima. snovne naredbe C"0 i ?C> su naredbe za aktiviranje

opera!ije selek!ije, projek!ije i spajanja. pera!ionim selek!ijama kreira se nova tabela koju

$ini podskup svih slogova (redovna tabela), iz polazne datoteke koje zadovoljavaju zadani

kriterijumi. pera!ionom projek!iom kreira se nova tabela koju !ine podskup kolona izvorne

datoteke, koje sadrže samo zahtevane informa!ije. pera!iom udruživanja kombinuju se

rela!ione datoteke kako bi se korisniku obezbedilo vi%e informa!ija nego %to mu je dostupno u

pojedina$nim datotekama.

. KARAKT0RIST#IK0 SIST0"A #A UPRA4JA8J0 BA#A"A

PODATAKA

8ezav,&(o&t p+og+a'a od podataka se odnosi na razdvajanje logi$ke i fizi$ke strukture

podataka, tako da izmena fizi$ke strukture ne uti$e na logi$ku strukturu podataka. &ime se

postiže nezavisnost aplikativnih programa na izmene u fizi$koj organiza!iji podataka ili ulogi$koj organiza!iji usled dodavanja ili izmene strukture podataka.




Ko(t+ol,&a(a +ed-(da(&a podataka podrazumeva izbegavanje vi%estrukog pamćenja

istih podataka. #edundan!ija (ponavljanje) podataka se ne može sasvim izbeći, ali se mora

svesti na minimum. snovno pravilo dobro projektovanih baza podataka je pamćenje jednog

podatka samo na jednom mestu. #edundan!ija podataka je obi$no karakteristika lo%e

dizajniranih sistema. #e!imo, ukoliko bi se ime i adresa studenta pojavljivali u dve datoteke uokviru jedne fakultetske baze podataka, postojao bi veliki rizik za pojavu gre%ke i neta$nih

podataka. <ko bi se adresa studenta promenila, to povla$i i izmenu adrese na dva nezavisna

mesta, %to udvostru$ava posao i povećava mogu!nost gre%ke. Kre%ka može nastati usled razlike

u unosu podataka, ili u slu$aju da se adresa promeni samo na jednom mestu, $ime se dobijaju

neta$ni poda!i kojima je pristup neizvestan.

I(teg+,tet podataka podrazumeva ta$nost, ispravnost podataka u bazi. Dntegritet

podataka u bazi može biti naru%en usled razli$itih razloga1 namernog ili slu!ajnog unosa pogre%nih podataka, hardverskih neispravnosti i gre%kama u projektovanju baze podataka.

Problem integriteta podataka je veći u sistemima kojima pristupa vi%e korisnika. 6a bi se

izbegle gre%ke u integritetu podataka, programi za rad sa bazama podataka bi trebali da koriste

pro!edure za valida!iju (proveru ispravnosti) podataka pri unosu i ažuriranju podataka,

pro!edure za proveru prava pristupa i fizi$ko obezbeđenje. eki od na$ina valida!ije podataka

pri unosu se odnose na alfabetsku proveru (pro!edura koja dozvojava unos samo alfabetskih

karaktera), numeri$ku proveru (dozvola unosa samo numeri$kih podataka), provera opsega

(unos podataka u dozvoljenom opsegu), provera konzisten!ije podataka (zahtev za unosom

istog podatka dva puta, npr. unos lozinke na internetu), provera kompletnosti (zahtev da

podatak mora obavezno biti unet) i drugi.

S,g-+(o&t podataka je za%tita podataka od neovla%ćenog pristupa u bazi podataka.

?igurnost podataka je naro$ito bitna za tajne podatke kao %to su razni li$ni poda!i, zdravstveni,

finansijski itd. Podjednako važna je i za%tita od gubitka podataka usled kvara ra$unarske

opreme. #edovne pro!edure pravljenja rezervnih kopija podataka (ba!k up) su neophodne za

oporavak podataka.

P+,&t-p zajed(,k,' poda/,'a u bazi podataka od strane većeg broja korisnika. Poda!i

se unose u zajedni$ku bazu podataka sa razli$itih loka!ija, a koriste ih svi korisni!i koji imaju

pravo pristupa tim poda!ima. vakav na$in rada daje niz prednosti, ali u isto vreme zahteva

veću kontrolu u konkurentnoj obradi podataka.

Ko(k-+e(t(, p+,&t-p poda!ima ozna$ava istovremeni pristupanje jednom podatku od

strane vi%e korisnika. #e!imo, istovremeni zahtev za rezervisanje određene avionske karte od

strane dvoje ljudi. vakvi zahtevi su $esti u sistemima sa velikim brojem korisnika i mogu da




stvore razli$ite konfliktne situa!ije koje ugrožavaju integritet baze podataka. @edan od primera

konflikta je pokusaj istovremenog ažuriranja nekog podataka, pri $emu se ažuriranje podatka

od strane jednog korisnika poni%tava ak!ijom ažuriranja drugog korisnika. Ba preven!iju

konflikata koji se javljaju pri konkurentnom pristupu poda!ima koristi se prin!ip zaklj"'avanja

slogova kojim se spre$ava pristup ostalim korisni!ima sve dok se slog ne otklju$a, odnosnooslobodi za druge korisnike, %to se naj$e%će de%ava nakon editovanja sloga.

Opo+avak %aze podataka (data re!overA) je neophodan postupak u slu$aju naru%avanja

integriteta podataka iz bilo kog razloga. 6a bi se mogao sprovesti postupak oporavka baze

podataka i u !ilju za%tite intgriteta podataka vr%i se plansko pravljenje rezervnih kopija

podataka (ba!k up). #ezervne kopije se formiraju prema unapred osmi%ljenom planu za za%titu

podataka. eki poda!i se arhiviraju dnevno, sedmi$no, mese$no, godi%nje ili prema drugim

pravilima zavisno od vrste i namene podataka. U slu$aju naru%enog integriteta baze podataka pristupa se postupku oporavka tako %to se najpre mora ustanoviti koji deo baze podataka je

ostećen, a zatim se vr%i zamena o%tećenog dela baze sa arhivskom kopijom koja odgovara tom

podru$ju. vaj postupak se naziva resta"racija (restore) ostećene baze podataka. akon

pro!esa restaura!ije baze podataka, ponovo se uspostavlja integritet podataka, ali se gube

poda!i koji su dobijeni u obradama nakon poslednjeg ba!k up+a. Uglavnom je te%ko i nesigurno

ponoviti sve transak!ije, jer se korisni!i ne mogu setiti koje izmene su vr%ili pre, a koje posle

arhiviranja, kao i njihov redosled. &aj problem se re%ava pravljenjem kopije ažuriranih slogova,

pre (before image) i posle (after image) svake transak!ije.

#AK4JU9AK

6obro oblikovana rela!ijska baza podataka nije redundantna. #adundan!ija postoji kada je

ista $injeni!a u bazi podataka zabeležena vi%e puta, zbog $ega je broj podataka nepotrebno

povećan. #edundan!ija unosi niz te%koća u rad sa bazom podataka. &o su anomalije unosa,

brisanja ili promene podataka. a primer, kod anomalije promene podataka, ako je brojtelefona dobavlja$a zabelježen u bazi podataka vi%e puta, svaka se promena broja telefona mora




obaviti vi%e puta, odnosno na svim mestima gde je ovaj podatak zabeležen. e u$ini li se to na

svim mestima, pojavi će se pitanje kojem podatku ćemo verovati. &eorija normaliza!ije

obja%njava anomalije postojanjem redundantnih podataka u bazi podataka, te donosi pravila za

elimina!iju redundan!ije iz iste. ?amo potpuno normalizovana baza podataka nema

redundan!ije i u njoj se lako i pouzdano obavljaju sve opera!ije s poda!ima. &reba pomenuti dase tokom fizi$kog modeliranja podataka može uvesti kontrolirana redundan!ija podataka, $ija

svrha je u tom slu$aju o$uvanje integriteta podataka, ili povećanje brzine pristupa poda!ima.

&eorija normaliza!ije ustanovila je vi%e normalnih formi pojedine rela!ije, odnosno $itave baze

podataka. Primenom pravila vezanih za pomenute normalne forme, dolazi se do normalizovane

baze podataka.

4IT0RATURA

3. "ranko >atinović 'Dnforma!ioni sistemi, <peiron "anja >uka, -**.

-. Fesna <leksi!+2ari!, 6usan ?tojanovi! 'Dnforma!ioni sistemi, 0konomski fakultet"anja >uka, -**=.

I. Priru$nik za kurs MUvod u metodu /<?0 2ethod i modeliranje podatakaM !kolskicentar SA* +n,otech, "eograd, -**-7. NNN.Nikipedia.!om


http://www.wikipedia.com/

http://www.wikipedia.com/



P d I f i i Si i T B P d k

Documents

Seminarski Baze Podataka