Sećate Li Se Priče o Orlu Koji Je Živeo Među Kokošima

7/23/2019 Seate Li Se Prie o Orlu Koji Je iveo Meu Kokoima

1/61

Seate li se prie o orlu koji je iveo meu kokoima? Postoji i drugi zavretak. Kada je

ugledao orla u visini, postao je svestan sopstvene vrednosti i konano uspeo da poleti, da

otpone novi ivot, da preobrati svoje postojanje u spokojstvo i radost.

aa srea je na do!vat ruke" ona ne zavisi od onoga sto nam se deava, ve od naina na

koji opaamo svet i suoavamo se sa nj im.

#ko elimo da budemo sreni, moemo to biti odma!, jer je klju nae sree skriven u nama.

Sve prepreke na putu do sree sami smo stvorili. $este li svesni da ste odgovorni za sopstvenu

sreu u svim godinama koje su prole? %ozvolili ste da vas neko kontrolie, da vam nametne

odreeni nain ivota.

&oemo okusiti ivot tek kada odba'imo stra! da emo bilo ta izgubiti, kada postanemo

svesni da nam nita ne moe biti oduzeto. esvesne osobe ne mogu da uzvrate ljubav, mogu

samo pokazivati elje, oekivanja i manipulisati njima. (no to ljudi nazivaju ljubav, najee

je samo autointeres. auili su da porede ljubav sa vrlinom i da je ive na nain koji je pri!vatljiv

za druge, Proverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti na sebi, kada se neka vaa elja sukobi sa

eljom voljene osobe ili biva odbaena. )ta se tada deava? %a li dolazi do razoaranja?

$edino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo ivot kakav

stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i nji!ove postupke, nemogunost da i! pri!vatimo

bez stra!a.

#*(+ % &-((+ %#/(01#% 2 &&+%u!ovne vebe

aslov originala# 3 %#4 + 4(51 -+6 #nt!on7 de &elloPreveo i priredio

Plavio 1igonat


2/61

P1+ %((S*#+* S($ 8# # (/#-+&olitva, ljubav, du!ovnost, veraznae oslobaanje od iluzija.Kada jednom odba'imo iluzije,sr'e je slobodno, ljubav se iri.*ada ste sreni.*ada ste prosvetljeni.*ek tada spoznajete /oga...

Duevni mir

/ila jednom dva mona!a, koji su puni! etrdeset godina iveli u istom manastiru a da se

nijednom nisu posvaali. $ednog dana prvi mona! rekao je drugome" :e misli li da bitrebalo bar jednom da se posvaamo?; a ovaj je uzvratio" :


3/61

uspostavite kontakt sa svojim telom. (bratite panju na dodir odee i ramena, na dodir odee

i lea. )aka. (setite svoju aku koja se na neto oslanja ili dodiruje drugu ruku. (setite teinu

svoga tela, koja pritiska stoli'u na kojoj sedite, ili krevet na kome leite. Stopala dodiruju

obuu ili tle. Ponovite jo jednom" ramena, lea, aka, bokovi, stopala. $o jednom, polako"

ramena, lea, aka, bokovi, stopala. Sada lagano otvorite oi. eba je gotova.

)ta se dogodilo dok ste izvodili vebu koju sam vam predloio? %a li ste se opustili ili vam je

porasla napetost? eina ljudi doivljava oputanje, retki osete nervozu. 5koliko vam se to

desilo, dobro bi bilo da stupite u dodir sa svojom tenzijom. 5 kom delu tela ste osetili

napetost? (bratite svu svoju panju na to. Postepeno, doi e do oputanja. #ko se veba

ponovi nekoliko puta, mnogi e moda i zadremati.

%a li ova veba oputanja donosi mir o kome govorim? (vo nije veba oputanja, ovo je

veba panje. ,,5 redu #li duevnog mira?; %a, duevnog mira, ak i ako moda ne verujete.

*o je kao da ulazite u same sebe. Kao eksperiment, novi doivljaj, zaudno vienje stvarnosti.

Tiina koja vodi Bogu

(va razmiljanja su pomo, uputstva za prosvetljenje. 0ovoriu vam o molitvi, medita'iji, o

radosti, duevnom miru, ivotu, slobodi i tiini.

Poeu od tiine i odma! u vam rei zato" svaka staza koja vodi /ogu je staza koja vodi

tiini. *iina je poetak.

)ta je tiina?

a +stoku postoji pria o 'aru koji je posetio svog uitelja i rekao mu" :Stra!ovito sam zauzet,

po itav dan. Kako da doem do du!ovnog sjedinjenja s /ogom? #li odgovori mi jednom

reeni'om; 5itelj mu je rekao" :$edna re bie dovoljna; :Koja?; upitao je 'ar. :*iina;,

odgovorio je uitelj. ,,# kako da doprem do tiine?; pitao je 'ar. :&edita'ijom.; a +stoku,

medita'ija znai nerazmiljanje, prevazilaenje misli. (nda je 'ar upitao" :)ta je medita'ija?;

5itelj je odgovorio" :*iina; :Kako da doprem do *iine?; :&edita'ijom; :)ta je medita'ija?;

:*iina;*iina znai prevazilaenje rei i misli, da i! ostavimo iza sebe. )ta ne valja kod rei i misli?

*o to su ograniene.

/og nije ono to govorimo o njemu" nije nita od onoga to zamiljamo. *o je ono to ne

valja kod rei i misli. eina ljudi zarobljena je predstavama koje su stvorili o /ogu. *o je

glavna prepreka na putu spoznaje. %a li biste voleli da doivite tiinu o kojoj govorim?

Prvi korak je da s!vatimo. )ta? %a s!vatimo kako /og nema nieg zajednikog s vaom

idejom o njemu.5 +ndiji raste puno rua. Pretpostavimo da nikad u ivotu nisam osetio miris rue. Pitam vas


4/61

kakav je miris rue. &oete li mi ga opisati?

#ko ne moete da opiete tako jednostavnu stvar kao to je miris rue, kako moete govoriti o

/ogu? /og prevazilazi sve rei o njemu. *o je ono to ne valja kod rei. $edan veliki mistik

napisao je knjigu Oblak nespoznaje, u kojoj govori" :@oete li da spoznate /oga? Postoji samo

jedan nain" nespoznaja; &orate izai iz svoga uma i svoji! misli= tada ga moete s!vatiti

sr'em.

S one strane rei

#ko je sve ovo istina, ta su onda Sveti spisi? (ni nam ne daju sliku /oga, ak ni opis= nude

nam samo indika'ije. Sve zato to su rei nemone da ga opiu.

5zmimo da se nalazim u +ndiji i putujem ka /ombaju. Stiem do table na kojoj pie :/ombaj;.

Kaem" :#!a, tu smo. (vo je /ombaj;. raam se nazad. Kada stignem, ljudi me pitaju" :$esi

li bio u /ombaju?; :/io sam.; :+ kakav je?; :)ta da vam kaem, uta tabla s nekim slovima,

jedno je ini mi se /, drugo...; to. *abla nije /ombaj, niti uopte lii na njega. ije ni 'rte

/ombaja. Samo znak, putokaz. *o su i Sveti spisi, samo putokazi. Kada &udra' pokae ka

&ese'u, budala vidi samo prst.


5/61

molitvi.

%a bismo stigli do tiine, neop!odno je da postanemo svesni nai! pet ula, koristei i!.

&nogima se ovo moe uiniti kao neto apsurdno i gotovo neverovatno, ali sve to treba da

uinite je da gledate, sluate, dodirujete, miriete i okusite.

a +stoku govore" :/og je stvorio svet. /og igra u svetu;. &oete li zamisliti ples a da ne vidite

onoga ko igra? %a li su oni jedno? e. /og je u stvaranju kao glas pevaa u pesmi.


6/61

to ste proitali ostavilo utisak na vas. )ta dalje? e itajte dalje, ve izgovarajte tu reeni'u"

:Ko je edan neka doe k meni i pije;, obraajui se svome sr'u. Ponavljajte i ponavljajte

ove rei, sve dok vam ne ispune sr'e. ije neop!odno razmiljati o smislu sami! rei" vae

sr'e zna nji!ov smisao. Kada stignete do ispunjenosti, reagovaete na rei. Kako? eki e

moda rei" :Svako?


7/61

Sada u vam ispriati jednu priu, kao najkrai put od ljudskog bia do istine. a jednom

ostrvu, oko tri milje od kopna, postojao je !ram. 5 tom !ramu bilo je !iljadu srebrni! zvona,

veliki! i mali!. Kad god bi vetar duvao, zvona su zvonila. Prialo se da svako ko uje ova

zvona biva prosvetljen i doivljava duboko jedinstvo s /ogom.

Proli su vekovi i ostrvo je potonulo u okean. (strvo, !ram i zvona. (stala je samo legenda da

ova zvona ponekad zvone i da onaj ko ima dar da i! uje stie pravo do /oga. $edan mladi

preao je stotine kilometara da bi stigao do mesta gde su se, kako se govorilo, nekada mogla

uti zvona sa potonulog !rama. Seo je u !lad jednog drveta kraj okeana i napeto iekivao ne

bi li uo zvuk ovi! zvona. Koliko god oslukivao, uo je samo um talasa koji su se razbijali o

stene i zapljuskivali obalu. *o je poelo da ga iritira, jer se trudio da ne uje taj zvuk, ne bi li

uo zvona. Pokuavao je nedelju dana, dve, etiri... puna tri mese'a. Kada je ve razmiljao da

odustane, uo je jedne noi kako star'i iz sela priaju o ljudima koji su doiveli tu milost.

jegovo sr'e se ponovo probudilo, ali znao je da us!ienje sr'a ne moe zameniti zvuk ovi!

zvona.

akon estAsedam mese'i resio je da digne ruke od svega i vrati se u svoj kraj. &oda je ipak

samo legenda u pitanju, mislio je, moda milost nije bila namenjena njemu. Pozdravio se sa

ljudima kod koji! je boravio, i zatim otiao do obale, da se oprosti s drvetom koje mu je tako

dugo prualo !lad, sa morem i nebom. %ok je tako sedeo, udubio se u um talasa, i prvi put

otkrio da je taj zvuk veoma prijatan, da oputa= taj ga je zvuk doveo do tiine. +, dok je tiina

postajala sve dublja i dublja, neto se dogodilo.

8uo je kao zve'kanje nekog zvonia. 5plaio se i pomislio" :&ora da je u pitanju

autosugestija. 5obrazio sam ovaj zvuk;. Ponovo je poeo da oslukuje um talasa, opustio se i

stupio u tiinu. *iina se zgusnula i opet je uo ti!i zvuk zvona. Pre nego to je stigao da se

uplai, zazvonilo je drugo zvono, pa tree, pa jo jedno... da bi na kraju zazvonilo svi! !iljadu

zvona potonulog !rama. *ada je doiveo milost spajanja s /ogom. #ko !oete da ujete zvuk

zvona, oslukujte um mora. #ko !oete da vidite onog koji igra, gledajte ples. 0ledajte,sluajte, !ranite nadu da e vam jednog dana biti podareno da vidite i spoznate, svojim

unutranjim biem.

Mistika fantazija

$ednog dana /og se umorio od ljudi. eprekidno su mu dosaivali, traei od jega sve i

svata.


8/61

svom najpametnijem anelu sa istim pitanjem" :0de da se sakrijem?;

#neo se nasmeio i odgovorio mu" :Sakrij se u ljudsko sr'e. *o je izgleda mesto u koje nikad

ne zalaze;.

(va drevna indijska pria sauvala je svoju aktuelnost. Podsetite se jednostavne vebe panje

koju sam vam predloio. (na vas vodi do vaeg sr'a. odi vas vaoj kui. *o je znaenje onog

:vraanja sopstvenom sr'u;. ratite se svojoj osnovi, vratite se sebi, i to na jedan veoma

jednostavan nain. Sve to treba da uinite je da stupite u dodir sa sopstvenim telom. #li to

morate sami da uinite. #ko budete istrajni, vremenom ete otkriti neizre'ive stvari, i to e

vam doneti duevni mir. ae sr'e bie ispunjeno mirom i svi stra!ovi e ieznuti.

#li za to je potrebno vreme.


9/61

$apan'i imaju poslovi'u o kojoj treba ozbiljno razmisliti" :(nog dana kada prestane da

putuje, konano e stii;. $a bi! to rekao ovako" :(nog dana kad prestane da tri,

konano e stii;.

*o me podsetilo na priu o o'u koji je sa de'om bio u muzeju i neprestano govorio" :/re,

bre, jer ako se tako zadravate pored svake stvari, nita neete videti; *o je ono to je uasno

u ivotu. *o je ono to svi mi radimo.

Provodimo ivot u napornim pokuajima da utedimo vreme i, u meuvremenu, mi proerdamo

taj isti ivot. *o je ono o emu je govorio +sus" :(svojio si svet i usput izgubio duu;.

Postoji pria o mladom oveku koji se vozio sa svojom enom. oleo je da vozi velikom

brzinom. $ednog dana, dok je jurio autoputem, ena je otvorila autoAkartu i rekla mu"

:%ragi, proli smo izlaz sa autoputa; da bi on, sav ponosan, uzvratio" :ije bitno, potukao

sam sopstveni rekord; to uasa modernog ivota. Svi mi prolazimo kroz to. #li znate li ta

e vam pomoi da izvedete vebu koju sam vam predloio? vo ta" potrebno je samo da

usporite.

Koliko vam vremena treba da biste stigli na posao? %vadeset minuta? Probajte da utroite

dvadeset i pet.Znam da e neko pomisliti da nisam normalan, ali samo me posluajte. Koliko

vam treba da dorukujete. Pet minuta? %orukujte deset minuta 8estitajte sebi za svaki!

nekoliko trenutaka koje dodajete svakoj stvari koju inite.


10/61

sopstvenog tela, na njegove pokrete dok !odate. &eutim, ako molitvu tretirate kao

sjedinjavanje sa /ogom, to je onda zaista molitva. %o molitve stiete izvoenjem

jednostavne vebe koju sam vam predloio" obratite panju na senza'ije sopstvenog tela.

(va veba donee vam mnoge druge blagodeti. Pre svega du!ovne blagodeti A na primer,

sposobnost da pri!vatite stvarnost takvu kakva je. *o ete sami otkriti. Pretpostavimo da neko

od vas nema strpljenja i istrajnosti da uporno radi ovu vebu. 5 tom sluaju, preporuujem

druge dve jednostavne du!ovne vebe. Prva je veba pri!vatanja" :/oe, podari mi

sposobnost da promenim ono to moe da se promeni, da pri!vatim ono to ne moe

promeniti, i mudrost da i! meusobno razlikujem;. Postoji mnogo toga u naem ivotu to se

ne moe promeniti. /espomoni smo i, ako nauimo da kaemo CdaC ovim stvarima, stii emo

do duevnog mira. &ir boravi u tom CdaC. e moemo zaustaviti prolazak vremena, spreiti

smrt voljene osobe, prevazii ogranienja sopstvenog tela.

Stanite zato ispred stvari koje ne moete da promenite. + re'ite svoje CdaC. *ako ete stupiti u

razgovor sa /ogom. aravno, teko je. emojte primoravati sebe. #li, ako uspete da u

sopstvenom sr'u kaete CdaC, rei ete CdaC /ojoj volji.

#ko istrajete u ovom stavu, nai ete mir ak i u onim stvarima koje uporno elite da

promenite.

Distanca

%ruga dodatna veba je veba distan'e. Setite se svog detinjstva, kada ste se tako uporno

posveivali neemu, kada ste tvrdoglavo odbijali da se neega odreknete. iste mogli da

ivite bez toga. Setite se neega to ste tada mrzeli, ili neega to vas je plailo. &nogi od ti!

stra!ova i danAdanas prisutni su u vama. )ta se dogodilo? $esu li proli ili nisu? eba je

sledea" napravite spisak stvari od koji! se oseate zavisnim, stvari kojima gospodarite,

stvari koji! ne biste da se odreknete. 1e'ite svakoj od nji!" :Sve e ovo proi;. apravite i

spisak onoga to vam se ne dopada, svega to mrzite, to ne podnosite i svakoj od ti! stvari

re'ite" ,,+ ovo e proi;.Kada se @rist rodio, aneli su pevali mir a kada je umro, ostavio nam je poklon" svoj mir.

:%ajem vam svoj mir.; &ir je poklon, ne moemo ga sami proizvesti, niti ga izmisliti. Sve to

moemo uiniti je da otvorimo svoja sr'a kako bismo ga zadobili.

Postoji pria o vojskovoi koji je otiao kod proroka da ga izlei od lepre. Kada mu je prorok

rekao" :+di, okupaj se sedam puta u rei $ordan;, vojskovoa se pobunio. $edan od njegovi!

slugu rekao mu je" :%a je prorok za!tevao neto veoma teko od vas, vi biste to uinili.

&eutim, on trai neto sasvim lako, sasvim lako;. +zvedite neku od ovi! krajnje jednostavni!i laki! vebi. i ne sanjate kakvog e to eBekta imati na vas, kakve e promene izazvati u


11/61

vama

Radost

$ednu od najuveniji! reeni'a u !rianskoj literaturi izgovorio je Sveti #vgustin" :ainio si

nas za sebe, 0ospode, i nae sr'e ne miruje dok se ne odmori u tebi;.

Kad god ovo proitam, setim se Kabira, jednog od najvei! mistiki! pesnika +ndije i sti!a koji

ga je proslavio" :Smejao sam se kad su mi rekli daje i riba u vodi edna;. 1azmislite o toj

poetskoj sli'i" edna riba u vodi Kako je mogue?

&i, ljudska bia, ne nalazimo sebi odmora ni spokoja. Posmatrajte svet oko sebe" drvee,

pti'e, travu, ivotinje... sve to je stvoreno. 1ei u vam neto. 8itav svet prepun je radosti.

Sve to ivi sreno je


12/61

pro!te +pak, ubeen sam da nisam doiveo ni deli radosti sirotog zatvorenika.

eto slino itao sam u romanu o oveku koji je bio deportovan u jedan sovjetski

kon'entra'ioni logor u Sibiru. Kao i ostale logorae, budili su ga u etiri ujutro, kada je dobijao

komad !leba kao obrok za itav dan. %olo mu je da ga odma! pojede, ali pomislio je" :/olje

da sauvam malo, zatrebae mi kad padne no, esto ne mogu da zaspim od gladi. #ko ove

noi budem imao pare !leba, moda u uspeti da zaspim;. akon tekog rada koji je potrajao

itav dan, konano je legao, pokrio se bednim ebetom i pomislio" :%anas je bio dobar dan.

isu me terali na rad po ledenom vetru. # noas, ako ne budem mogao da zaspim, imam pare

!leba da utolim glad;. &oete li zamisliti radost i sreu tog oveka?

$ednom sam upoznao paralizovanu enu koju su svi pitali" :(tkud ti tolika radost koja zrai iz

tebe?; a ona je odgovarala" :+mam sve to mi je potrebno za sreu. &ogu da radim najlepe

stvari na svetu.; Paralizovana, u bolnikoj postelji, a ipak prepuna radosti. Kakva izuzetna

ena

1adost i srea ne nalaze se u spoljnom svetu. (slobodimo se jednom zauvek ove iluzije i to e

nam promeniti ivot.

S one strane nas

Postoji jo neto ega treba da se oslobodimo, ako elimo sreu i radost. &oramo promeniti

neke nae stavove. Koje? Prvi je stav deteta koje uvek i jedino vidi samog sebe. Koliko ste

puta uli de'u kada govore" :#ko nee da se igra sa mnom, idem ja kui.;?

+spitajte sebe. 1azmislite o onome to u vama izaziva nesreu i potrudite se da otkrijete ono to

sebi gotovo nesvesno govorite" :#ko ne uspem da ostvarim ovo ili ono, odbijam bilo kakvu

sreu;. :#ko ne dobijem ovo ili se ne dogodi ono, srea mi je nevana.; &noge osobe nisu

srene zato to postavljaju uslove sopstvenoj srei. (tkrijte da li ovakav unutranji stav postoji

u vaem sr'u i odstranite ga. Postoji divna pria o oveku koji je neprestano dosaivao /ogu

svojim molbama i za!tevima. $ednog dana /og je presekao stvar reima" :%osta +ma samo

tri elje. Kada se ostvare, nita vie nee dobiti. %a ujem, govori;


13/61

ispunjena;. 8oveku je preostala samo jedna elja. :)ta da zatraim?; mislio je. (bratio se

prijateljima za savet. eki su mu savetovali" :*rai nova'. S nov'em moe imati sve to

poeli;, drugi" :)ta e ti nova' ako nema zdravlje? *rai zdravlje;, dok su trei govorili" :)ta

ti vredi zdravlje kad e jednog dana umreti? *rai besmrtnost;. Siroti ovek nije vie znao ta

da zatrai, jer mu je neko rekao" :)ta e ti besmrtnost ako nema nikog koga bi voleo? *rai

ljubav;. Samo je mislio i mislio... ali nije doao ni do kakvog zakljuka, nije mogao da odlui

ta da zatrai. Prolo je pet godina... deset godina... $ednog dana /og ga je upitao" :Kada e

mi rei svoju treu elju?; a ovek mu odgovorio" :0ospode, potpuno sam zbunjen, ne znam

ta da zatraim &oe li *i da mi kae ta da traim od *ebe?; /og se nasmejao i rekao mu"

:%obro, ja u ti rei ta treba da zatrai. *rai da bude srean, ta god te zadesilo. *rai

radost, u tome je tajna;

ljesak jedne ruke

%rugi pogrean stav je vezivanje. #ko se veemo za negativne emo'ije, nikad neemo biti

sreni. e kaem time da se treba kloniti onoga to se naziva negativnom emo'ijom. e bismo

bili ljudi ukoliko nikad ne bismo doiveli napetost ili potitenost, ako se nikada ne bismo

rastuili zbog nekog gubitka. egativne emo'ije su neto sasvim prirodno. (no to je

neprirodno, to ne valja, je vezivanje za ove emo'ije. +zvedite sledeu vebu. &oda je pomalo

teka, ali je veoma korisna.


14/61

sad otii prazni! ruku;, da bi mu zatim dao svoju odeu i pokriva.


15/61

%ruga veba. eoma je jednostavna" mislite na jueranji dan. Setite se ta se deavalo, jednog

dogaaja za drugim, i izrazite svoju za!valnost za svaki od nji!. 1e'ite" :@vala. Kakva srea

da mi se to dogodilo; eoma je verovatno da ete se setiti i nekog neprijatnog dogaaja.


16/61

malo oni! koji ulau vreme i energiju da uzdignu svoje postojanje na neki vii nivo. &oete i

umreti a da uopte niste iveli u pravom smislu rei. -judi misle da su ivi zato to diu, jedu,

govore, idu tamoAovamo. isu mrtvi, jasno je. #li da li su zaista ivi? 5 sutini, oni nisu ni ivi

ni mrtvi. )ta znai biti zaista iv?


17/61

ubeenja i stavovi u odnosu na dogaaj o kome razmiljate. Posmatrajte sve to i upitajte se na

iji glas odgovarate. Smognite !rabrosti da upitate sebe" :%a nije ovo reak'ija neke druge

osobe u meni? ekoga iz prolosti koga nosim u sebi?;

(va veba traje desetak sekundi, najdue minut. #ko !oete da postignete maksimalni uinak,

morate se due zadrati i posmatrati razliite dogaaje u toku jednog dana. Posmatrajte svoje

reak'ije. Posmatrajte bez prosuivanja o svemu tome, bez pri!vatanja ili odba'ivanja= budite

nepristrasan posmatra. 0ledajte e morate ak ni da postavljate sebi pitanja koja sam vam

predloio. #ko vam to odvlai panju, zaboravite na pitanja. (graniite se na posmatranje.

Svaka me!anika reak'ija e ieznuti i poeete da ivite. *ada ete zapaziti promenu.

Poznajem jednog oveka u invalidskim koli'ima. $ednom mi je rekao" :


18/61

mnogo toga da nauimo, da prolost utie na nas i odreuje nas, itd. Savreno #li ona nije

stvarna

&oramo planirati budunost. 5 sutini, da ne planirate budunost, najverovatnije da me sada

ne biste sluali. &eutim, ni budunost nije stvarna, ona je samo misao u naoj glavi. 5 onoj

meri u kojoj ivite u budunosti ili u prolosti, ne postojite sada, ne postojite ovde.

8lanovi jedne porodi'e reili su da odu na tri dana u )vaj'arsku. &ese'ima su planirali ovaj

izlet i, kad je konano doao taj dan, izgubili su vei deo vremena organizujui putovanje.

Kada su stigli u )vaj'arsku, umesto da uivaju u udesnim predelima, umesto da udiu

ivotvorni planinski vazdu!, ba'ili su se na kljo'anje Botoaparatima, kako bi imali slike koje

e pokazati prijateljima. 6otograBije mesta na kojima u sutini nisu ni bili. *elesno su bili, ali u

svom du!u nisu bili prisutni, bili su na drugom mestu. estvarni izleti, nestvarni ivoti

&i ivimo u kulturi budunosti. 5 kulturi sutranji'e. Sutra u biti srean= sutra u iveti.

>iveu kad upiem studije= iveu kad odsluim vojsku= iveu kad se oenim. Kad se jednom

oenimo i dobijemo de'u, onda govorimo" iveu kad odrastu. Kada oni odrastu, mi vie i ne

znamo ta znai iveti 5mreemo a da nismo ni iveli.

%lazak u sadanjost

$este li spremni da pretrpite ok? Sluajte

+spitajte sopstveni ivot. +spitajte sve svoje misli i videete da su najee okrenute prolosti ili

budunosti. Postanite svesni koliko malo ivite u sadanjosti, koliko ste malo ivi i doiveete

ok. &islite o svemu na ovaj nain. -jutite narandu da biste je pojeli. #ko je itav va um

usredsreen na to kako ete pojesti narandu, znate li ta moe da se desi? i uopte ne ljutite

narandu, jer niste prisutni, a kada je budete jeli neete toliko uivati u njoj, jer ete biti na

nekom drugom mestu.

$edan mudri stari amdija prevozio je !odoasnike na sveto mesto. Kada ga je neko od nji!

upitao" :$esi li bio na tom svetom mestu?; amdija je odgovorio" :e, nisam, jer jo nisam

otkrio ta sve ova reka moe da mi ponudi. 5 ovoj re'i pronalazim mudrost, nalazim mir,nalazim /oga;.


19/61

Kako si doao do njega?; #li tajne i te!nike nisu postojale. /uda je to pokuao da im objasni.

#li ueni'i su !teli da saznaju te!niku, kako se to ostvaruje u praksi. (nda je /uda A zamiljam

ga kako namiguje A rekao" ,,5 redu, otkriu vam te!niku. Kada udiete, budite svesni injeni'e

da udiete. # kad izdiete, budite svesni injeni'e da izdiete.;


20/61

+sto vai, pretpostavimo, za ideju #merikan'a. Kad god vidim neku osobu koja dolazi iz

#merike, reu u" :*o je #merikana';. &eutim, moda neu zapaziti onu neponovljivost i

jedinstvenost te linosti.

Kada vam se dogodilo da ugledate neko dete koje je potpuno zadivljeno dok gleda neto tako

tajanstveno, ivo, skakutavo i apsolutno udesno, kao to je, re'imo, vraba'? S!vatate li? 1e,

pojam prevazilazi svako razumevanje, 1e, pojam, mogu biti prepreka koja nam ne dozvoljava

da vidimo konkretnu pti'u. *ermin :#merikana'; moe se ukazati kao prepreka koja nam ne

dozvoljava da realno sagledamo oveka koji je pred nama. 1e i sama ideja /og mogu biti

prepreka na putu ka vienju /oga.

Kako da pomognete sebi u takvoj situa'iji? *o moete uiniti odma!. (slunite sve zvuke koji

dopiru do vas. &oete li uti sve te zvuke? isoke, niske, zvuk glasova?


21/61

$ednog japanskog vojskovou zarobili su neprijatelji i ba'ili ga u tamni'u.


22/61

Pretpostavimo da ste doiveli neko lepo iskustvo s nekom dragom osobom. a primer, zajedno

ste gledali izuzetan zalazak sun'a. %rugi put ste izali zajedno na veeru. + tako, uzimate lepo

iskustvo iz prolosti Dre'imo taj zalazakG, zatvarate ga u zlatni kavez i nosite ga sa sobom,

dokle god ste sa tom osobom= jednog dana tajno otvarate svoj zlatni kavez, pogledate unutra i

kaete" :ije vie tako lepo kao nekad; S!vatate li ta inite? S jednim iskustvom iz prolosti

unitavate sadanjost. Postajete manje slobodni, manje ivi. ae iskustvo vas sputava u lan'e

Kako se osloboditi? Postoji jedan metod koji moe biti veoma bolan. +zneti novi ivot na

svetlost dana moe duboko da povredi. #li, ako ste spremni na to, razmislite o osobama koje

ste nekad voleli i koje sada nisu vie sa vama, jer su se udaljile ili su mrtve. 1azgovarajte sa

svakom od nji!, re'ite im" :+ma sree to si ula DuaoG u moj ivot


23/61

radio +sus A da se suoimo sa stra!om i razgovaramo s njim kao da je ivi ovek. Svojevoljno,

bez prisile, jer je stra! unutra, u nama, kamuBliran u opreznost, preventivnost. 1e'ite stra!u"

:S!vatam zato si ovde. #li ja verujem u /oga;. #ko u svom sr'u utvrdite da to moete uiniti,

za!valite se unapred na is!odu, jer e vam to biti od velike pomoi.


24/61

!ajve)a tiranija

Postoji jo jedan lana' na koji u vam skrenuti panju. 0ovorili smo o negativnim i pozitivnim

iskustvima iz prolosti, o stra!u od budunosti, o ambi'iji, o vezivanju i zavisnosti od

sadanjosti. Sada je na redu ono to smatram najjaim lan'em, koji je najtee raskinuti.

#li latimo se jedne vebe. &oda jo niste u stanju da je izvedete, moda vam je potrebno jo

vremena i duevnog mira da biste uspeli. eba se sastoji u tome da sebi postavite sledee

pitanje" :)ta je postojalo pre sto godina ovde gde ja sedim?; 5potrebite svoju matu


25/61

posmatrate svoje emo'ije, i re'ite" :$a nisam ova emo'ija, moje emo'ije nisu ja;.

#ko ste napeti, nemojte se poistovetiti sa svojom napetou. #ko ste depresivni, nemojte se

poistovetiti sa svojom depresijom. :$a nisam ova depresija.;

Pred nama je jedna od veliki! vebi koju nam nudi +stok. jeni rezultati ne mogu se odma!

uoiti, ali ona izaziva, neopozive eBekte. + raskida najdublji lana', lana' iluzije i tiranije

sopstvenog :ja;.

(stanite nekoliko minuta u tiini i izvedite neke od vebi koje sam vam predloio i koje su

vam se dopale. Prikazao sam dve vebe na duge staze" onu ,,pre tri !iljade godina; i :za tri

!iljade godina;= dok je druga" :ja nisam ova emo'ija, ove misli nisu ja, itd.; Predloio sam i

druge vebe da se suprotstavimo robovanju, da se oslobodimo lana'a, da izazovemo trenutno

osloboenje.

a kraju ovog predavanja ispriau vam priu o slobodnoj osobi. $edna devojka u malom

ribarskom mestu ostala je trudna. 1oditelji su je tukli sve dok nije priznala ko je ota'" :/io je

to uitelj ena koji ivi u !ramu izvan sela;. Svi metani su to saznali. Kad se dete rodilo, poli

su do !rama i ostavili dete pred noge uitelja ena. :-i'emeru; rekli su mu. :(vo dete je

tvoje *i brini o njemu; 5itelj ena je samo rekao" :%obro, dobro; i zatim predao dete jednoj

eni u selu da ga odgaja, preuzevi trokove na sebe. akon ovog dogaaja, uitelj je izgubio

sav ugled, ueni'i su ga napustili, niko vie nije odlazio da trai savet od njega. akon

nekoliko mese'i, kada je devojka videla sve ovo, nije izdrala i konano je rekla da ota' deteta

nije uitelj, ve jedan mladi iz susedstva. Kada je selo doznalo pravu istinu, svi su otili do

!rama i ba'ili se pred noge uitelja ena. *raili su od njega oprotaj i molili ga da im vrati

dete. 5itelj je samo rekao" :%obro, dobro; i predao im dete.

to slobodnog oveka. 8oveka sposobnog da pati, koji je dostigao irinu o kojoj sam vam

govorio. >elim i vama i sebi, kao rezultat nai! slabani! napora, da nam /og pokloni ovaj

dar

(ju'av%o sada sam vam govorio o miru, radosti, tiini, ivotu i slobodi. Sada u vam govoriti o

ljubavi. 1e je o najteoj temi, jer je, u svojoj beskrajnosti i tajanstvenosti, ljubav neizre'iva

kao /og. *u i tamo, doivljavamo poneki ljubavni zanos i to tek nejasno s!vatamo. e

verujem da iko stvarno razume ovu tajanstvenu pojavu. S vama bi! !teo da razmislim o dva

aspekta ljubavi" ljubavi kao krea'iji i ljubavi kao poistoveivanju.

Poeu da govorim o ljubavi kao krea'iji tako to u vam ispriati jednu izuzetnu priu

ameriki! +ndijana'a, moju omiljenu priu.$edan indijanski ratnik popeo se na vr! planine, tamo naao orlovsko gnezdo i u njemu jaje.


26/61

%oneo je jaje u selo i stavio ga pod koko. + tako, zajedno s piliima, izlegao se orli, i

odrastao s njima. auio je da kokodae, da eprka po zemlji traei bube i 'rve, ograniavao

se da se popne na poneku niu granu, sve kao i kokoi. $ednog dana, ve star, orao je ugledao

neto udesno na nebu. 0ore, u beskrajnom plavetnilu, video je velianstvenu pti'u, kako leti

bez ikakvog napora. Kada je upitao jednu koko ta je to, ona mu je odgovorila" :*o je zlatni

orao, kralj neba. #li ne razmiljaj o tome. *i i ja smo ovde, na zemlji;. (rao je vratio pogled ka

tlu i tako je na kraju i umro, ubeen da je koko. $er, tako su se svi i op!odili prema njemu=

kako se rodio, tako je i iveo i na kraju umro.


27/61

toga, da bi u tako nenom dobu bio izvrila' najuasnijeg zloina? #li tu nije bio kraj. @apen

je vie puta zbog pokuaja pljake. Poli'ija nije znala ta da uradi s njim, jer po zakonu nije

mogao biti smeten u popravni dom. a kraju su pitali ('a 6lenegana !oe li da ga primi.

:aravno Poaljite ga; odgovorio je. akon desetak godina, deak je napisao svoju priu.

:Seam se tog dana kada sam putovao u pratnji poli'aj'a i mislio" )alju me kod nekog

svetenika. #ko mi jo kae da me voli, ubiu ga.; # ve je bio ubi'a )ta se dogodilo? Kada je

zaku'ao na vrata, (ta' 6lenegan je rekao" :apred; 5ao je i onda ga je (ta' pitao" :Kako se

zove?; :%ejv;, odgovorio je, a (ta' je rekao" :%ejv %obrodoao u ovu kuu. 8ekali smo te

Sada, kad si tu, pro'unjaj malo naokolo, tek da upozna mesto.


28/61

/eskrajnu dobrotu, poverenje, iskrenost iste ljubavi. 5 oveanstvu postoje okeani dobrote

meu ljudskim biima. (n bi to odma! primetio, jer dobar ovek vidi dobrotu na svakom

koraku. 1ava osoba vidi zlo, jer tei da vidi samu sebe u drugima, zar ne? Svoj odraz, kao u

ogledalu.


29/61

i ivot nam prolazi u traenju nekoga ko e da skine tu aroliju i preporodi nas %a li je va

+sus takav %a li je va /og takav %a li sreete mnoge osobe kakav je (ta' 6lenegan?

/og se ne moe upoznati. &eutim, kada ga zamiljamo, dobar je bar kao najbolji meu nama.

&ogu da se nadam da va /og ovako govori" :#neli, dunite u trube vo stie prin' vo

stie i prin'eza; %a li se tako op!odi prema vama? + pored toga to vidi sve vae mane?

1azmislimo, jer je tenja da se preobrazimo u bie koje oboavamo

(ju'av kao "oistove)enost

1azmislimo sada o ljubavi kao poistoveenosti. 5 +ndiji, misti'i i pesni'i esto su se pitali ko

je sveta'. + Bormulisali su lepe odgovore" :Sveta' je kao rua;. %a li je mogue zamisliti ruu

koja govori" :%au svoj miris samo dobrima i onima koji ga 'ene, a uskratiu ga ravima;?

e )irenje mirisa je sama priroda rue, sutina njenog bia. :Sveta' je kao upaljena lampa u

mranoj sobi.; &oe li lampa svetleti samo dobrima, a uskratiti svetlost ravima? :Sveta' je

kao drvo koje daje svoju senku i dobrima i loima. %rvo nudi svoju senku ak i onome koji ga

see. # ukoliko je re o miriljavoj bilj'i, ona ostavlja svoj miris na samoj sekiri.;


30/61

koju sam vam preporuio, biete pripremljeni da primite ovu milost. $ednog dana A zaista se

nadam A bie vam podarena.

Svako ko praktikuje vebe pomenute u ovoj knjizi doi e do dobri! rezultata, ali ljubav kao

poistoveenost samo /og moe dati. /og je epoznato, /og je *ajna, /og je -jubav.


31/61

istakli je na glavni oltar !rama i rekli ljudima da se poklone velikom pronalazau vatre. a

oltar su okaili i sva orua potArebna da bi se vatra upalila, i proglasili i! za relikvije.

remenom su razradili i ritual i liturgiju vezanu za oboavanje pronalazaa i njegovi! alatki.

*ako je on oboavan de'enijama i stoleima, ali vatre vie nije bilo.

0de je molitva? 5 vatri 0de je vatra? 5 molitvi /a tu. (no to radite da biste pronali vatru

je moAlitva. &olite se nedeljama, mese'ima, godinama, ali ostajete bez vatre. &nogo dobre

volje, ali nigde molitve.

:


32/61

dopada im se dobra strana %obre vesti. e dopada im se nova strana %obre vesti

$este li spremni da vidite stvari na drukiji nain? #li pazite" ne pri!vatajte sve to vam kaem

samo zato to vam ja to govorim. e gutajte ono to ujete od mene. olim /udinu izreku"

:&onasi i ueni'i ne treba da usvajaju moje rei na osnovu potovanja prema meni;. *reba

raditi kao zlatar" topiti zlato, meriti ga, ei. &oramo ostati otvoreni, nezavisni u svom

razmiljanju, uvek spremni da pitamo. 5 suprotnom se tone u mentalne predrasude.

Patite? +mate probleme? &rzite svoj ivot?

%a li su vam prijala poslednja tri sata, svaki trenutak poslednja tri sata? #ko je odgovor ne, ako

je odgovor da patite i nemirni ste, onda zaista imate problema. 5 vama ima neeg to ne valja.

eeg veoma ozbiljnog. Spavate, mrtvi ste

rosvetljenje

&oda mnogi od vas prvi put uju ovakve stvari. (bino se ponavlja da je prirodno imati

probleme, da je ljudski patiti. 5 tom sluaju, bolje da vam objasnim ta je patnja Pre svega,

uoimo sledeu razliku" vi moete imati bolove i patiti, ili imati bolove i ne patiti.

$edan uenik pitao je uitelja ta za njega znai prosvetljenje. 5itelj je odgovorio" :Pre

prosvetljenja, esto sam oseao tugu= nakon prosvetljenja i dalje oseam tugu;. #li tu postoji

bitna razlika. Patiti znai prepustiti se da vas poraz usisa u sebe. *o je patnja. %obro je to

razjasniti odma! na poetku. Patnja znai preputanje da nas preplave bol, malodunost,

strepnja.

%ok se uite molitvi, i dalje ete biti preputeni malodunosti, stra!u. (ni su kao obla'i to

prolaze nebom, i vi sebe poistoveujete sa tim obla'ima. #li vi moete biti nebo, umesto to

izjednaavate sebe s obla'ima. (ni e odlaziti i dolaziti kao i pre toga" :Pre prosvetljenja esto

sam oseao tugu= nakon prosvetljenja i dalje oseam tugu;.

(dakle, po vama, dolazi patnja? Po nekima iz samog ivota. >ivot je naporan, ivot je teak

Kinezi imaju divnu izreku" ,,5 itavom svetu nema niega tako okrutnog kao to je priroda.

iko to ne moe izbei. #li katastroBe ne izaziva priroda, ve samo ljudsko sr'e, gde se raaoseanje;. >ivot nije teak= vi ga inite takvim.

$ednom sam uo za aBriko pleme koje ne poznaje nijedan nain pogubljenja.


33/61

Kada poete na piknik i padne kia, ta vas ne veseli? Kia? +li vaa reak'ija? Svest o ovoj

injeni'i moe zapanjiti osobe koje se ve de'enijama mole a da nikad nisu postale svesne

toga. *o je jedan od rizika molitve" moe vas spreiti da stignete do vatre.

# sada mislite na neto to vas uznemirava ovi! dana. +li na neto to vas je brinulo pre

nekoliko dana. 1azmislite + pokuajte da s!vatite da va nemir nije prouzrokovan nekom

situa'ijom iz spoljnog sveta, nekim dogaajem, stanjem stvari, injeni'om daje neko umro, da

ste neto pogreili, da vam se desio neki in'ident, da ste izgubili nova' ili posao. ita od

svega toga ne proizvodi vae neraspoloenje. (no ima svoj razlog u nainu na koji reagujemo

na neki dogaaj, na neku osobu, na neki predmet diskusije. Kad bi se neka druga osoba nala

na naem mestu, moda se uopte ne bi opirala svemu tome. i se, meutim, opirete.


34/61

ne, da odluno kau nekom da se pobrine o svom ivotu" :>ivi svoj ivot i pusti mene da ivim

svoj; *ada je nemogue izbei posledi'e toga to ste dozvolili da budete upotrebljeni.

aa srea nikada nije posledi'a neega. +stinska srea nema uzroka, nije niim uslovljena.

Kako vam to izgleda? #ko vas neko uini srenim, ili ste zadovoljni svojim poslom, to nije

prava srea, ve ostvarenje odreene elje" !ou neku stvar, traim je, uzimam, oduevljavam

se, idem do kraja, oseam zadovoljstvo, uivam u tome, posle nekog vremena poinje da me

zamara. #ko ne uspevam da dobijem konkretnu stvar, postajem uznemiren. *o nije srea *o je

emo'ija.


35/61


36/61

moe izmeniti. Kako to dostii? 1azumevanjem, oslobaajui se iluzija i pogreni! ideja.

&oramo se distan'irati od nji!, jer je iluzorno i dalje govoriti /ogu" :%aj mi %aj mi %aj mi;

eite svoju kamilu e optereujte /oga onim to i sami moete da uinite.

i govorite /ogu" :0ospode, uini da progledam; a i dalje murite. 1azumevanje, spremnost,

irina, otvorenost za novo gledanje na stvari, to je molitva. Kada govorim o molitvi, ne

pozivam se na :0ospode 0ospode; ve na :8inite ono to vam kaem;. *o je molitva o kojoj

sam vam govorio.

Postoje dve vrste molitve. (na :0ospode 0ospode; i neto oigledno bolje" :8inite ono to

vam kaem;. eki rade ono to im govori, i nikad ne pominju" :0ospode 0ospode; a esto

nikad nisu ni uli za 0ospoda. %rugi se danonono mole :0ospode 0ospode;, ali rizikuju da

uju" :e poznajem vas;.

:8inite ono to vam kaem;. *o je ljubav prema /ogu. %a nas ljubav preobrazi" to je ljubav

prema /ogu. *ada ete spoznati ta je /og. *ada ete konano spoznati ta je stvarnost.

+slo'a.anje


37/61

pri!vaenost, i tako i dalje ostajete pod kontrolom drugi!. Kako izai iz tog zaaranog kruga?

Pod uti'ajem ove droge izgubili ste sposobnost da volite.


38/61

na nekoga ko vam je potreban da umanji patnju vae usamljenosti. Pokuajte da s!vatite kako

ste u dodiru s njim izgubili slobodu. i niste slobodni e usuujete se da budete ono to jeste

e morate nikoga okrivljavati, nikad vie. Potpuno ste slobodni sa svima, ne traite vie nita

ni od koga. euzvraenost na vae elje vas ne alosti.

Kada vie ne morate da se branite od nekog, ne postoji ni potreba da se izvinjavate. iti da

dajete objanjenja. e morate vie ni na koga da ostavljate utisak. )ta god da se pria ili se

misli o vama, uopte vas ne uznemirava. e bavite se time. *ada se raa ljubav. #li tek nakon

svega ovoga.

#ko oseam potrebu za tobom, ne mogu te voleti.

:Kakva je vaa zasluga ako pozdravljate samo one koji pozdravljaju vas? + ako volite samo one

koji vole vas? &orate biti totalna ljubav, kao nebeski (ta'. (n ini da sun'e na jednak nain

ija na dobre i rave, na pravednike i grenike.

Du#ovnost

%u!ovnost je kada smo budni, kada postanemo svesni iluzija i odba'imo i!. %u!ovnost je kada

nikad nismo zavisni od bilo kog dogaaja, stvari ili osobe, kada otkrijemo rudnik dijamanata u

sebi.

:)ta vredi da osvoji svet ako pritom duu svoju izgubi?; 1azmislite ta oseate pri pogledu

na sun'e koje zalazi u more, ili na mese' koji se uzdie iznad drvea? Kada itate neku knjigu

ili radite posao koji volite? Kada uivate u drutvu vama bliski! ljudi? 5poredite to sa onim

to oseate kada vas !vale, tapu vam, laskaju, kada ste uspeni, kada vam se dive. Prva

oseanja su du!ovne prirode a druga svetovne.

Svetovna oseanja nisu prirodna, nji! je drutvo izmislilo da bi nas dralo pod kontrolom. (na

nam ne daju sreu, ve samo uzbuenje, prazninu i napetost. &islite o svom ivotu. Postoji li

jedan jedini dan u kome se, svesno ili nesvesno, niste ponaali na osnovu onoga to drugi

misle, oseaju i govore o vama? ai kora'i su kontrolisani" kreete se kao marionete.

Pogledajte oko sebe. alazite li nekoga ko je slobodan od ovi! svetovni! oseanja? +li nalaziteosobe okovane takvim oseanjima, koje vode potpuno isprazan ivot, bez due. (svojile su

svet, ali su izgubile duu.

$edana grupa turista putuje kroz arobne pejsae. #li zavese na vagonu su sputene, tako da

niko od nji! nema nikakvu predstavu kakva je lepota napolju. 5nutra, svi se meusobno

takmie ko je lepi, pametniji, talentovaniji, ko vie zna, itd, itd. + tako sve do kraja putovanja.

#ko ovo s!vatite, oslobodiete se. *ada ete otkriti ta je stvarnost, ta je /og, jer ete se

osloboditi jedne od najopasniji! iluzija. +luzije po kojoj nam je neop!odno da nas uvaavaju,po kojoj je neop!odno da smo uspeni, popularni, itd. Samo je jedna stvar neop!odna" ljubav


39/61

Kada to otkrijete, doivljavate promenu. Kada ivot postane molitva... kada du!ovnost zrai iz

svega to inimo.

+stavite svoj amac na o'ali

$ednom sam leteo iz Sjedinjeni! drava prema Kanadi. %ok smo preletali grani'u, pilot je

objavio" :Prelazimo ameriku grani'u; Putni'i su pogledali nanie, ali nije bilo ta da se vidi.

aravno, grani'a postoji samo u mislima ljudi, priroda ne poznaje teritorijalne grani'e. e

postoji ameriko drvee, amerike planine. *o je samo jezika konven'ija. &eutim, ljudi su

spremni da umiAru za to, toliko im grani'e realno deluju.

$este li ikad razmislili o injeni'i da dan /oia postoji samo u vaoj mati. Priroda ne poznaje

nikaAkav poseban dan. Pa ipak vidimo kako mnoge osobe podleu boinim emo'ijama. +sto

tako, ne postoji dan ove godine, kao to ne postoje nezakonita de'a. 1ei nekome" :*i si

nezakonito dete; moe dovesti do skandala Priroda ne poznaje nezakonitu de'u. *o je samo

drutvena konven'ija. 1ei nekom detetu daje usvojeno, i da zato... *o postoji samo u naoj

mati Postoje drutva u kojima su svi usvojeni i niko ne mari. &i reagujemo na rei, na

predstave. >ivimo od ideja. @ranimo se reima.

-jubav nije privlanost. :olim te vie od bilo koga;, ili" :ie me privlai nego bilo ko

drugi;. Kako vam se to ini? Privlai me vie nego drugi. /olje se uklapa u moju mentalnu

emu nego neko drugi. *o ba i nije laskavo za vas, jer ako je moja mentalna ema moda

drukija... Koliko ste ve puta uli da govore" :)ta on nalazi u njoj?; :0ospode, ta ona vidi u

njemu?;

Privlanost je slepa. (seate da vas privlai neko ili neto? #ko se prepustite privlanosti,

usledie nagrada. # zatim umor ili strepnja. :adam se da e ostati ovako adam se da nee

poeti da pije; ezivanje, posesivnost, ljubomora, stra! da ne izgubimo osobu koja nas je

privukla. *o nije ljubav

ta nije lju'av

-jubav nije zavisnost. Pozitivno je zavisiti od drugi!. Kada ne bismo zavisili jedni od drugi!,drutvo ne bi ni postojalo >ivimo u stanju uzajamne zavisnosti.


40/61

ba'amo se na neki posao ili u neiji zagrljaj. #li usamljenost ne moe biti izleena kontaktom

sa ljudskim biima, ve samo kontaktom sa stvarnou.

Kada se suoimo sa usamljenou, otkrivamo da ona ne postoji. 5 stvarnosti ne postoji

nikakva praznina. 5pamtite ovo dobro ubudue. (no to traite ve je u vama. #ko ozbiljno

pristupite svemu to se nalazi u vaoj dui, nestae sve ono od ega beite a izronie ono to

traite. e moe se voleti da bi se ponitila usamljenost. Kada se govori o ljubavi, obino se

govori kao o nekoj robi koja je na prodaju. :$esi li dobar prema meni? /iu onda i ja prema

tebi $esi li nean prema meni? /iu onda i ja prema tebi. isi utiv prema meni? )teta,

simpatija koju sam oseala prema tebi pretvara se u antipatiju;


41/61

pozitivna ili negativna, gubim sposobnost raspoznavanja. mo'ija se umea i ini da

projektujem svoje potrebe na drugoga.

ta je "rava lju'av/

%o sada smo govorili ta nije ljubav, da bismo stigli do zakljuka da se ne moe rei ta je

ljubav. e moe se rei. Kada se otarasite svoji! stra!ova, svoji! lana'a, svoji! iluzija, znaete.

&oemo govoriti poreenjima.

#ko nita drugo, ljubav znai bistrinu pogleda i preiznost odgovora. ideti drugoga jasno,

onakvog kakav je. *o je neki minimum koji oekujem od ljubavi. Kako mogu da te volim ako

te ne vidim dobro? ajee, kada se gledamo, nikad se ne vidimo. Samo traimo odreenu

sliku %a li je neki mu u odnosu sa svojom enom ili sa slikom koju je stvorio o njoj? +sto

vai i za enu.

%oiveo sam odreeno iskustvo s tobom. *o iskustvo pamtim i 'enim te na osnovu svog

iskustva. osim te u sebi, kud god poao. %elam i reagujem polazei od svog iskustva s

tobom, a ne od onoga to stvarno jesi. e vidim tebe, ve samo sliku koju sam stvorio o tebi.

Kada nakon neke svae prie i kae mi" :>ao mi je zbog one rasprave;, bilo bi Bantastino

kad se nieg ne bi! seao. *o nalazimo kod mistika, kada govore o proienju memorije (ni

pod tim ne misle da sve treba zaboraviti, ve da se treba otarasiti svi! emo'ija. +zleite se od

patnje

i kaete" :Sea li se kako smo bili zaljubljeni pre dve godine?; >eli li da reagujem na

osnovu onog od pre dve godine, ili na ono to si u ovom trenutku? Kada se o ljubavi misli kao

o investi'iji, onda se ne zna ta je ljubav.

-jubav je kao sluanje neke simBonije, to znai biti osetljiv na sve zvuke. %a imamo sr'e koje

je osetljivo za sve i prema svima. &oete li zamisliti sluanje simBonije ako se panja obraa

samo na bubnjeve? Pravi poznavala' muzike slua zvuk svakog instrumenta, bez obzira to

postoji i njegov omiljeni instrument.

Kada se zaljubite, kada se vae sr'e vee, prione uz neto, kada se Biksira na neto, znate li tase tada deava? (bjekat vae strasti prepotentno raste dok ostali iezavaju.

-jubav nije odnos. (na je stanje. -jubav je postojala i pre pojave ljudski! bia. Pre nego to

ste vi postojali, ljubav je ve bila tu. 1ekao sam vam" kad je oko slobodno, tada vidimo. ita

ne moete uiniti da biste zadobili ljubav. Kada postanete svesni svoji! dunosti, svoji!

vezanosti, opsesija, predrasuda, naklonosti, i kada uspete da se svega toga oslobodite, tada e

se pojaviti ljubav. Kada je oko slobodno, vidimo. Kada je sr'e slobodno, volimo.

%150+ %(


42/61

1#SK+%#$ (K(#

(eenje "atnje koju sami se'i nanosimo

Kako razreiti nezadovoljstvo sopstvenim ivotom? Kada osetimo nezadovoljstvo svojim

ivotom, trai se izlaz. Kako pronai sreu, mir i ljubav, ili kako pomoi nekome da bude

srean? ema potrebe za nekim prirunikom, za Svetim spisima ili religijom= nema potrebe za

du!ovnim uiteljem ili primitivnim ritualima. %ovoljno je pet ula. *elo je svet za sebe" to je

ono to nam je potrebno. 5 njemu se nalazi sve to je potrebno, zajedno sa sposobnostima koje

nam je dao /og.

a ivot je tako bedan /ez mira, bez zadovoljstva, prepun briga i patnje. Kad ne bi bilo

patnje, bilo bi ljubavi. Patnja vas spreava da 'elovito volite, svim svojim biem. Kad ne biste

patili, voleli biste.


43/61

+se)anje du*nosti

Koja su uobiajena prosuivanja vaeg uma? $este li ve uli u sebi pritiske i tvrdnje, kao na

primer" :e bi trebalo da to radi;= :e bi trebalo da govori takve stvari;= :(vo ti je

potrebno;= :*i zasluuje...;= :*rebalo bi daje malo...;? $este li ve osetili mogunosti,

slobodne pozive, bez pritiska, to vam ostavlja prostora za odluku, ili jo uvek oseate :trebalo

bi; na svaku vau elju. %unosti ine svaku odluku suvinom, jer drutvo vri takav pritisak i

toliko je zakona kojima se moramo prilagoditi, tako da ne preostaje nita drugo osim da

pratimo svoje unutranje potrebe.

5spevate li da prepoznate ove dunosti kao signale porodini! veza iz davne prolosti? e

tada su vas okovale, ali sada nisu ak ni realne. Samo su uspomene iz vae prolosti, iz mesta u

kome ste odrasli, ali one vam vie ne daju ivot. emaju u sebi ni ljubav, ni toplinu, ni brigu.

Postale su mentalna droga. 5viate li da potiu iz nekog drugog vremena i mesta, bez ikakve

povezanosti sa vaim sada i ovde? e odnose se vie na vas. (baveze su nestvarni pojmovi,

beivotni. Kako okonati sklonost ra'ionalistikog upravljanja svetom?

Potrebno je da temeljno analiziramo nae mentalne konstruk'ije. )ta ulazi u nas?


44/61

et ula i daleko vie

+mamo pet ula. &oda imamo jo pet, i drvo ivota moglo bi da nam pokae stvari za koje

nikad nismo ni pretpostavili da postoje... Kako nemamo vie od ti! pet ula, na um ne moe

ak ni da zamisli takvu mogunost. 8ovek koji je roen slep i gluv ne moe da pojmi kako

'vet koji dodiruje i miArie ima neku boju. ikada mu se nee javiti misao da postoji tako

neto. %a bismo stvarno iveli i bili ono to jesmo, potreban nam je poseban dar da naslutimo i

mislimo o onom to je nepoznato. (naj ko ivi po oseanju dunosti nema sopstvene emo'ije=

on ima samo usaene misli i zadovoljstva, kao oni koji uspevaju da se nasmeju samo kada se

eB smeje. Pre nego to se nasmeju, moraju imati opravdanje za tako neto. Pri!vatanje ini

nji!ov sme! ispravnim. eina odrasli! osoba ima potrebu za dozvolom pre nego to izvedu i

najmanju ak'iju, izraze neko miljenje ili dozive neko zadovoljstvo u ivotu. Kao neko dete,

uvek trae dozvolu kad se bore da bi mogli slobodno da odluuju, govore, pa ak i da sluaju.

Prevazilaenje sopstvene uslovljenosti teko je koliko i korienje sopstveni! pet ula po prvi

put. Kada im ukaete poverenje, umesto da aktivirate svoju potrebu za odobrenjem i

pri!vatanjem, osetiete se udno i usamljeno, ali e zadovoljstvo koje ete doiveti biti

neizmerno" kao da ste se ponovo rodili.

)ta vidite kada razmatrate sopstveni ivot? e zna se. %a li vaa ula daju neku novu boju

stvarnosti? %a li ona sadri neto posebno, ili vaa ula kreiraju neto to joj ne pripada, ili joj

samo delimino pripada? e znamo. Kako da znam da li zelena boja koju vidim zaista postoji?

Pretpostavimo da, svaki put kad vidim zelenu boju, vi je vidite kao utu, ali je nazivate

zelenom. erujemo da vidimo isto, ali nije tako. e znamo koliko je naa per'ep'ija

odgovorna za ono to vidimo. Kako bi tuno bilo kad je ne bismo imali da otkrivamo svet.

#ko se pokoravamo nekoj vioj instan'i, ne veArujemo u same sebe. Kako mogu da znam da li

su moja oseanja moja, zasnovana na mom doivljaju stvarnosti, ili su to oseanja usaena od

vie inAstan'e? erujete da moe postojati ispravan nain per'ep'ije? Ko odreuje kriterijume?

Koliko esto gledate, mislite, oseate, delate na osnovu oseanja dunosti?#ko se ograniavate na nivo dunosti, neete ak ni zagrebati stvarnost, neete ni posumnjati

kakva je u stvari. (staete u okviru pojmova i slika stvarnosti, zasnovani! na zakonu

etiketiranja i prikAladnosti. iste jo osetili pravi ukus, niti ste ikad voleli. :0ospode, ja vidim.;

:&oj /oe, udesno je.;

#ko poemo od pretpostavke da su naa ula potpuno slobodna i otvorena, odma! emo se

suoiti sa problemom, jer su ula krajnje selektivna. + naa svest je selektivna. &i ne vidimo

stvarnost, nismo u stanjuu da je vidimo, vidimo samo ono to je projektovano, to je um veranije izdvojio kao vano. $a ne vidim vas, ve ideju koju sam o vama izgradio. to razloga


45/61

zato se vide dve slike iste stvarnosti. 5 vama vidim neto to drugi ne vidi, i obrnuto. %rugim

reima, da bi! vas video, moram vas postaviti blizu svoga uma, na njegov selektivni nivo, i

onda upitati sebe" koliko stvarnog ima u mojoj sli'i o vama? $ednaka propor'ija kao i u vaem

umu. ivimo, dakle, s rezultatima mnogi! selektivni! pro'esa, Biltriranja i predrasuda. )ta u

stvarnosti postoji u naem umu? Pridruimo predstavama nae mentalne konstruk'ije i

prosuivanja. :(vo je dobro, ovo je loe, ispravno, pogreno, itd.; 5 stvarnosti ne postoji ni

dobro ni zlo, kako u ljudima, tako i u prirodi. Postoji samo mentalno vrednovanje koje se

primenjuje na ovu ili onu stvarnost. *akva vrednovanja mogu biti, re'imo, koji je tim bolji,koji je najbolji, kada je pobeda dobra, kada je loa, itd. 5 stvarnosti postoji samo igra i igrai

koji uestvuju u njoj, kao i lopta koja se utira i !vata. -opta i igrai pomeraju se du

ogranienog terena za igru. *akvim ak'ijama ljudi dodaju posebna vrednovanja= postaju=

navijai vie radi nekog dresa ili iz odreene ideje nego zbog postojee stvarnosti.

-judi zavravaju u ovakvoj standardnoj konBuziji, jer jure za stvarima kao budale, a da ne

znaju ni ta su. eprestano proputaju stvarnost kroz svoje Biltere, svoja vrednovanja i elje.

5vode dobro i zlo u stvarnost kao da pumpaju balon. 5porno se dre toga da su odreenestvari poeljne, dok su druge nepoeljne, neke su ispravne a druge pogrene. Stvari su,


46/61

meutim, takve kakve su, s!vatali i! mi ili ne.

Svest

)ta je svest? *o je sposobnost da posmatramo nain na koji Biltriramo stvarnost, umesto da se

ograniimo na sliku koju pravimo od iste stvarnosti.


47/61

linosti drukija je od vae. e podudaram se s vaim projek'ijama o meni. e podudaram se

ak ni sa mojim projek'ijama o meni. $a nisam ono to vi kaete da jesam. 8ak ni ja ne mogu

reima da izrazim ko sam u stvari.

Kad ne bi postojao ego, ne bi postojalo zlo. Kada Siki ne bi imali kolektivni ego, problem ne bi

postojao. Sve to vai za bilo koju na'iju ili religiju. Sve konven'ije, etikete, razgranienja,

samo su izmiljotine naeg uma. Pre pedeset godina nije postojao pakistanski ego= pre tri

stolea niko nije iveo i umirao za neto to se zove ameriki ego= pre deset vekova

muslimanski ego nije postojao= pre dvadeset vekova nije postojao !rianski ego. *akve

mentalne konven'ije nemaju nieg zajednikog sa stvarnou niti sa ivotom. (ne nisu

stvorene u prirodi, od /oga, ve i! je deBinisao i napisao ovek. (ne su nastale u njegovom

umu. Stvari su ono to jesu. go je samo proizvod uma.

ae misli stvaraju etikete i mi i! lepimo tamo gde elimo i tvrdimo da je od tog trenutka ova

ili ona zajedni'a odvojena od ostali!.


48/61

biste da uivate j u ivotu, jer ne biste dozvolili da vas za!vati poriv da ispunite sve svoje elje

i izbegnete sve to vam je mrsko.

Privlaenje i odbojnost, odbijanje da umrljamoC svoj um, suprotstavljanje svemu onom to

kvari, korumpira nae sr'e. :/laeni su oni istog sr'a, jer e pronai /oga.; Kada oistite sr'e

od svi! prianjanja i i averzija, ugledaete /oga. 1eligija nije pitanje rituala i akademski!

studija. (na nije odreeni kult ili injenje dobri! dela. 1eligija je iskorenjavanje neistoe sr'a.

*o je put kojim treba proi da bi se stiglo do /oga. Kada prestanete da se !ranite antipatijama

ili vezivanjima, vaa ljubav e se ponovo roditi, razvie se. *ada ete spoznati staje ljubav. 5

suprotnom, samo ete ostati zaokupljeni nekim slikama svoga uma. ikakvo vezivanje,

nikakve averzije, samo ljubav= tada ete s!vatiti i pri!vatiti odi sveg sr'a ta god vam se

dogodi.

5 religioznim terminima, /og sve kotrolie, njegova sveta volja se ispunjava, nezavisno od

nai! ak'ija i misli= to je religija. Proistite svoje sr'e, uklonite sve to je neisto, sva

prianjanja i averzije. #nalizirajte vrednovanja svoga uma u pogledu dobra i zla. 5 onoj meri u

kojoj se tome suprotstavite, utoliko e novi du! zaiveti u vama.

Kada stignete do praznine, do stadijuma nepodsti'aja, odbiete da budete linost. Kretaete se

u ivotu, kroz ivot, prepuni ivota, i nita nee imati mo da vas uniti. *o je kao kad bismo

ba'ili 'rno mastilo u vazdu!" predeo ne postaje 'rn, vazdu! se ne boji u 'rno. akon jednog

trenutka sve je kao i pre. eliki uitelj @akvin nije ostavio za sobom uenike, spise, nita. (

njemu se govorilo" :Kad je ulazio u umu, ni list ne bi zadr!tao= kad je ulazio u vodu, ne bi

proizveo ni najmanji talas= on nije naruavao !armoniju sveta;.

/uka vas nee uznemiriti. eete ak ni sami biti u stanju da uznemirite sebe. Stvari su ono to

jesu. /uka postoji u vaoj glavi, ali je nema u stvarnosti. aa vrednovanja prave od te buke

neto to vas gnjavi= drugi se ne daju uznemiriti, od trenutka kad ponu da vrednuju stvari na

drukiji nain.

&edita'ija nije vezivanje, poistoveivanje ili posedovanje. Sve to proizvodi samo patnju.&edita'ija znai gledanje, posmatranje, irenje svesti, razumevanje. (na je kritika svega

neistog u nama i, na kraju, vodi ljubavi.

Dati glas ose)anjima

Koren svi! psi!oloki! problema je u in!ibi'iji, u zabrani. 5 emu se razlikuje normalna osoba

od zdrave osobe? ormalna osoba ivi po drutveno priznatim normama.


49/61

(snova ivota je emo'ija. 5 dungli preivljavaju one ivotinje i oni obli'i ivota koji znaju

da se kreu i ubijaju. 5tiva i in!ibirana osoba krije se iza drveta i eka svoju smrt. (na

zatvara u sebe svoje stra!ove. -judski rod nikad ne bi preiveo da je bio in!ibiran. jegovi

prei pripadaju !rabrijoj i drago'enijoj vrsti.

Snana linost ne Bormira se po parametrima logike i konBormizma. (na urne da izrazi svoja

oseanja i da komuni'ira s njima. a drugoj strani, mnoge izuzetne osobe neprozirne su kao

blatnjava voda. Sposobnost da izrazite svoje emo'ije odreuje da li ste zdravi ili in!ibirani.

%e'a su autentina, jer ostavljaju slobodan prolaz svojim emo'ijama. +skreno detinjstvo je

sreno detinjstvo. #ko su neko dete ili adoles'ent onemogueni u tome, posledi'a je da se u

kasnijim godinama, kao ve odrasli ljudi, ponaaju kao de'a. ovoroene dolazi slobodno u

svet, ali ga roditelji i okolina ubrzo vezuju. 8esto se dete vie nikad ne oslobodi. %a li su vai

lan'i jako zategnuti?

*ragedija je to se svi zlikov'i prikazuju kao prijatelji. last je izgleda vrlo zainteresovana i

usmerena na to da ui konBormizmu i da manipulie sa strukturom linosti. (igledno je da

mukar'i imaju daleko vee psi!oloke probleme nego to to imaju ene. 5zmimo na primer

mu'anje. Propor'ija je deset prema jedan, na tetu takozvanog jaeg pola. ivo stresa i tenzija

je isti, ali je sposobnost upijanja krajnje razliita. >ene izgleda imaju dozvolu od drutva da

mogu slobodnije da ispoljavaju svoja oseanja. &ogu, re'imo, da plau mnogo lake od

mukara'a. S veom suptilnou govore jezikom oseanja. &ukar'i su uskraeni, i skupo

plaaju posledi'e toga.

erovatno ste zapazili da je, kada se pije, emo'ijama otvoren prolaz i da se na kratko oseamo

rastereeni svoji! emo'ionalni! problema. +n!ibi'ija iezava. #lko!ol je jedna od !emijski!

supstan'i koje privremeno oslobaaju emo'ije. &eutim, kratkotrajno olakanje nije reenje za

uklanjanje in!ibi'ija.

+snovno "ravilo *ivota

(seanje je osnovno pravilo ivota. Kada su neiji prirodni impulsi in!ibirani, potisnuti, dolazido pojave neuroze. Sve ivotinje imaju potrebu za ulnim nadraajima. e postoji neurotina

ivotinja. 5 laboratoriji, kada se nekoj ivotinji uskrati svaki ulni nadraaj Ddodir, ukus, miris,

itd.G, ona postaje depresivna ili !iperaktivna. (ko JL religiozni! ljudi pate od depresije, jer

su optereeni mnogobrojnim dunostima, idealima i nedovoljnim ulnim nadraajima. + oni

postaju depresivni ili !iperaktivni. (dravanje aktivnosti svakako je Borma stimula'ije, ali ljudi

pre svega imaju potrebu za emotivnom stimula'ijom.

Kako se dobija emotivni podstrek? *ako to izraavamo sopstvene emo'ije. Kada ste telesnoneaktivni, dajete sebi malo stimulansa tako to etate, radite gimnastiku, itd. #ko se nalazite u


50/61

stanju depresije, moete sebi dozvoliti da zaete u sBeru emotivnog rizika. *ako e emo'ije

ponovo poeti normalno da teku. Kada su emotivni i ulni podsti'aji blokirani u nama, tada

postajemo depresivni. Pokaite svoja oseanja. Pogledajte s kakvom lakoom to rade de'a, jer

nisu podlona stra!ovima i in!ibi'ijama. ee vam vie biti potrebno da vas drugi emotivno

stimuliu. (staete na sredini s'ene, neete se kriti iza nekog drveta. +zrazite svoja oseanja,

bez pridavanja velikog znaaja injeni'i da li e te emo'ije biti pozitivno pri!vaene ili nee.

elite li jo

neto od nji!? #lternativa je" voleti ili eleti neto= biti slobodni ili eleti da se drugi promene.

Kada se de'a ne bi plaila, bilo bi im uvek dobro. (na su sposobna da sluaju, ue, opaaju.


51/61

greku, da ne razoarate druge= ili moda strepite da ne budete ukoreni ili kanjeni? Posebni

ste i u munini koju izaziva, u vama vaa uslovljenost. %a li ste uopte svesni kada inite

napore da biste ispunili ono to drugi oekuju od vas?

Ko vas je nauio da se izraavate, da ivite slobodno i sreno? S druge strane, ko vas je nauio

da se srea postie kada smo pri!vaeni i dokaemo se u drutvu?

Prisetite se najsreniji! trenutaka u svom ivotu" ta ste inili? &oda ete se setiti da ste se

smeAjali irom otvoreni! usta, ne brinui ta drugi misle o tome= da ste se ponaali s oseanjem

potpune slobode i poverenja.

aspitani smo da budemo nesreni. :&isli pre nego to neto kae;, govorili su nam. Postali

smo strunja'i u dokazivanju sebe, samo da bismo bili pri!vaeni, nauili smo da 'enzuriemo

sve" :Promisli dvaput pre nego to neto kae;= :e pokazuj svoja oseanja;= :0ovori ono to

drugi oekuju od tebe;= :&isli o onome o emu i drugi misle;. + svi poinju da govore ono to

bi drugi trebalo da misle. Proizilazi da niko vie ne uspeva da izrazi sebe i sopstveni ivot.

1udesna s"oso'nost oslo'a.anja emocija

%opustili smo da budemo kontrolisani, podvrgnuli smo se vlasti jednog nebuloznog i

paranoidnog kon'epta" kon'epta drugi! ljudi. %a li biste mogli da deBiniete svoju sreu kao

napor usmeren na to da budete u punoj meri pri!vaeni od tog irokog pojma drugi! ljudi.

eki religiozni ljudi nesreno su proiveli itav svoj ivot, sve pokuavajui da se izbore za

pri!vatanje neto drukijeg kon'epta, u ijoj osnovi nisu drugi ljudi ve /og.


52/61

Svi imaju probleme, ali ako naue da i! izraze, problemi iezavaju. $edan enski pa'ijent

rekao je svom psi!oterapeutu" :


53/61

%re se na distan'i od svega oko sebe. &ogu da pokau veliku ekspresivnost u odnosu na

mnoge stvari, osim kad je re o nji!ovim oseanjima. *eko im je da kau ne, jer im je

neop!odno da se neprekidno oseaju pri!vaeno i stabilno. &isle da e im nji!ovo :da;

pomoi da sve to odre. apeti su. e umeju da se opuste. eodluni su i puni tajni. e bi vam

rekli ni ta su jeli za ruak. +zbegavaju re :ja;.

$este li ikad zapazili da ljudi izuzetno dobri! manira esto deluju veoma in!ibirano? (vo ne

znai da su nein!ibirani esto i nevaspitani. Problemi sa zavisnou od nekog narkotika ili

seksa, opsesivna potreba za potvrivanjem sebe, ili jo oigledniji problemi, kao to su

mu'anje i stidljivost, seu svojim korenjem u period detinjstva i tesno su povezani sa

in!ibi'ijom. (slobaanje je mogue. (ni se mogu izleiti. %ovoljno je samo govoriti, stalno

govoriti, s oseanjem. to ta de'a rade po 'eo dan Dsve dok ne pou u koluG. (na iskazuju

svoja oseanja drugima, nekima na poseban nain A lutkama, medvediima A osim ako su

in!ibirana. *o je bliskost. *o je ljubav. *o je ono to je najpotrebnije na ovom svetu.

*1H+ %(>/ + K(&*#1+,e*'a 2(tkrijte prikrivene brige i strepnje u svojim vezama. (daberite jednu. +za svake brige krije seneki za!tev, elja ili potreba kojima ste izloeni. &oete li preizno da Bormuliete ta je to?

Postanite svesni oekivanja koje se krije iza te potrebe, ili uzroka te potrebe Dmora postojatineto to vas je navelo da poverujete u odreenu ideju= na primer, ubeenost da vaa sreazavisi od drugi!, ili da ponaanje drugi! prema vama moe izazvati ili upravljati vaomsreomG.Sada uronite u sebe= pokuajte da s!vatite da u vama postoji dareljivo i samodovoljno 'arstvosree. %o sada ga niste otkrili u sebi, jer je vaa panja bila okrenuta stvarima u koje steverovali, ili iluzijaAma koje ste gradili u odnosu na svet. Kada ste sreni, sve brige nestaju.Komentar">elja se ne moe poistovetiti s ljubavlju, mada se neprestano brka s njom. >elja, u bezumnomtraganju za za!valnou, bei od kue, neprekidno traei neto drugo. -jubav, za razliku odelje, uvek ostaje kod kue, odnosno u vama.

,e*'a 22&islite o stvarima za koje ste se borili, ili ste uloili velike napore da bi i! ostvarili. Postanitesvesni injeni'e da vam je najvei deo ti! stvari nepotreban.


54/61

lepi, popularni, privlani= ili strepnjom da ne budemo siromani, nepoznati i neprivlani, osobekoje niko ne primeuje. Sve to gubi bilo kakav znaaj, kao kamenje oko blistavog dijamanta.i, vae pravo ja, uvek je bilo i uvek e biti dijamant. rednost vaeg ivota je nepro'enjiva.%a li biste upotrebili neki drago'eni rukopis da zapalite vatru? Potreba da skrenete panjudrugi! na sebe je traenje vaeg neponovljivog ivota. *akvi stavovi uzrok su velikog delanesree prisutne u ovom svetu./udite realni, ne budite umiljeni.,e*'a 222&islite na osobe koje vam laskaju. )ta govore? 1e'ite sebi" :*e po!vale nisu moje ja= samo su

povezane sa mnom;. emojte poistoveivati stvari, ideje, rei ili etikete sa svojom linou.#ko je neop!odno, ograniite se da pri!vatite odreenu povezanost ti! stvari sa vama.&islite na osobe koje vas kritikuju. )ta govore? 1e'ite sebi" :*e kritike nisu moje ja= samo su

povezane sa mnom;.&islite o sebi kada sebe okrivljujete zbog neke greke koju ste uinili. 1e'ite sebi" :*e optube

nisu moje ja= samo su povezane sa mnom. &oje zamisli, moja vrednovanja nisu moje ja;.$a nije ni dobro ni loe, nije ni pametno ni glupo. $a jednostavno postoji. eizreivo kao du!.Sve A vaa oseanja, misli, telesne elije A dolaze i odlaze. e poistoveujte sebe ni sa im. $anije nita od svega toga.Komentar3

e vredi se truditi. Prosvetljenost se, u stvari, sastoji u tome da budemo ono to jesmo, dapostanemo ono to jesmo, da vidimo ko smo. /ez obzira da li se ponaamo poteno, sujetno,bezumno, opravdano ili okrutno, spaeni smo razumevanjem onoga to do sada nismo s!vatili.Kada otkrijemo daje nae postojanje jedinstveno, da je nae ja isto to je i oduvek bilo

za!valjujui milosti /ojoj, postajemo nae du!ovno ja. ije potrebno da tragamo naokolo zaotkrovenjem. 5 nama je rudnik dijamanata= mi smo 9arstvo.S!vatiete u jednom trenutku da ste konano slobodni, kada odba'ite bednu potrebu da budetekako dolikuje. eete vie oajavati nad svojim izgledom, nad svojim ivotom, niti ete traiti

pomo od /oga, kada jednom postanete svesni da ve sve imate u sebi.,e*'a 2,

apravite spisak stvari koje vas uglavnom ine nervoznim. Koliko god vam se to iniloneverovatno, postanite svesni injeni'e da nita, apsolutno nita, nema mo da vas uzdrma.Svaka neprijatnost potie iz vezivanja za iluziju poistoveivanja, tako da imate utisak da je tailuzija vae ja. Kada postanemo svesni toga, nema te ljudske nepravde, takvog gubitka, takve

patnje koja bi imala mo da nas poremeti.5zmite sada taj spisak i re'ite" :$a nisam ni ovo ni ono. )ta god da se desi, neu izgubiti moje

pravo ja;. iko vie nee moi da dominira vaim ja i govori vam" :Pouri, budi posluan, pau ti dati tvoje ja;. e verujte vie da neko drugi ima mo da vam podari vae ja, niti da vamga uzme.


55/61

(no to je vama potrebno je da postanete svesni svega za ta ste vezani, da postanete svesniinjeni'e kako su sve to samo iluzorne stvari. *ada ete se nai na putu osloboenja.,e*'a ,#ko elite da budete sreni, prestanite da zadovoljavate svoje elje, jer one nisu odgovor zava ivot. %a biste bili sreni, odba'ite svoje elje ili i! promenite u skladu sa sveu onji!ovoj ogranienoj vrednosti.


56/61

ti je drago, da se ponaa prema svojim sklonostima, da se posveti onome to eli da radi, daivi svoj ivot onako kako tebi odgovara. ita ne traim od tebe, ne traim da bude onakvakakvu bi! ja eleo. eu gajiti oekivanja u pogledu toga kakva bi trebalo da bude ili ta bitrebalo da radi ubudue;.1e'ite i ovo" :(d sada, biu slobodan da budem ono to jesam, da mislim ta god mi je drago...itd., da ivim svoj ivot kako meni odgovara;.#ko niste u stanju da izgovorite sve ovo, ta moe da se misli o vama? ( prirodi vai! odnosasa ljudima? ( kvalitetu vaeg ivota? ( vaoj slobodi, iskrenosti, emo'ijama, sposobnosti davolite?Komentar 4

e inite nikada usluge zato da bi vam drugi bili za!valni. (ni e opaziti vau tenju za tuomza!Avalnou i priznanjem, i tako e se osetiti kao da su vam neto duni, pa ak i da suupotrebljeni. eki vai postup'i o!rabruju lano ubeenje po kome je vaa snaga vie udrugima nego u vama. +dolatrija je iluzija koja pridaje spoljnim okolnostima veu snagu u

odnosu na onu koju pridajemo unutranjim okolnostima. Kada dozvolite drugima da imajumo nad vama, stvarate idola.,e*'a ,2221azmislite o osobama koje poznajete, do koji! vam je stalo, koje volite. 0ledajte na nji! kaona egoAiste i luake. &islite na prilike u kojima bi moglo da se pokae kako su nezrele iuskogrude, zatim plaljive i zbunjene i na kraju nevine, bez ikakve krivi'e.1azmislite sada o osobama kojima se divite, o kojima ste neto itali ili sluali, kojima steupuivali svoje molitve. 0ledajte na nji! kao na egoiste luake, nezrele i uskogrude, plaljive izbunjene, nevine, be krivi'e.

&islite na same sebe. 0ledajte na sebe kao glupe, egoiste, lude, nezrele, uskogrude, zbunjene iplaljive, nevine, bez krivi'e.Postoje li neke osobine koje niste u stanju da pri!vatite, koje niste spremni da pripiete sebi ilidrugima? %a li biste se razoarali kada bi se neto od toga to je pripisano vama ili drugima

pokazalo kao istinito? %a li i! volite jo vie zbog svi! nji!ovi! mana i slabosti? 5spevate li dai! jednostavno pri!vatite kao ljudska bia? Pri!vatate li i! kao osobe koje se ipak mogu voleti,ak i kao takve? &oete li s!vatiti da /og moe voleti sve osobine svakog bia, kako njegovemane i slabosti, tako i vrline?Komentar3i nikada niste zaljubljeni u nekoga.


57/61

zainteresovanost i brigu. 5 stvarnosti sve to ne pravi razliku. (ni se ne oslobaaju? i se neoslobaate? idite li pretenzije, oekivanja i vrline koje ste odba'ili?*o nije bezoseajnost" to je ljubav. *o je pri!vatanje i bliskost na najviem nivou. #li neoekujte da e druge osobe to razumeti. emojte da pretpostavite kako drugi imaju oi da sveto vide. (ni su moda naueni da sude o svemu na osnovu ema iz prolosti, drutveni!konven'ija i religiozni! ubeenja.Komentar3(snovni razlog za tugu koja 'aruje u svetu samo je nesposobnost ljudi da se odupru i ne buduobmanuti dvolinou i li'emerstvom kojom i! naue drugi ljudi, poevi od roditelja, paredom.

eko se interesuje za vas da bi od vas dobio ono to eli? ormalna stvar.eko vri pritisak na vas zato to ivite svoj ivot u neskladu sa njegovim oekivanjima, zatoto ne zadovoljavate njegove elje? Porodi'a ili prijatelji?

eko insistira da ivite svoj ivot u skladu sa pravilima koja su drugi uspostavili? ai

roditelji, vai poslodav'i? Kakva vrsta osobe tei da kontrolie druge ljude?i dozvoljavate da neko, li'emerno, vri pritisak na vas da pokaete sebina i neza!valnaoseanja? Kako uspeva u tome? %a li ste odluni da ne podlegnete za!tevima i tako razoarateosobe koje raunaju na vas, koje ele da se ponaate kao i one?,e*'a 5


58/61

8udesno je kada s!vatim da su moje vienje i zamisli ba moje, da pripadaju meni, kadas!vatim da stvarnost koju vidim jednostavno jeste. %a je drugi jednostavno ono to jeste.

ikada neete moi da ga s!vatite do kraja, niti da posedujete njegovu stvarnost.Komentar3

ije egoizam iveti onako kako vi smatrate za s!odno, kako vama odgovara. goizam jeinsistiranje da drugi ive na onaj nain kako vi smatrate za s!odno, da ive onako kako vamaodgovara. Poznajete li nekog egoistu? Koje mesto zauzima na drutvenoj lestvi'i? ivite svoj ivot i

prestanite da se meate u ivote drugi!.,e*'a 5222vo jednog koraka za novi nain opaanja i razvijanja svesti.&islite na neto to je neko rekao ili uinio.Sada zaboravite delo i rei i gledajte iznad povrine sami! injeni'a.%oite do pravog motiva, do unutranje motiva'ije.


59/61

uspeete i da i! se otarasite.&islite na neku osobu, do ijeg vam je pri!vatanja posebno stalo. Postanite svesni da u

prisustvu te osobe gubite slobodu da budete ono to jeste i da je pri!vatite onakvu kakva je,samim tim to vam je potrebna.Kada ste sami, ije vam je prisustvo potrebno?&islite na neku osobu ije vam je prisustvo neop!odno da bi vam popravilo loe raspoloenje.Spoznajte da u prisustvu te osobe niste slobodni, jer mislite na nju kao na neto neop!odno zasvoju sreu.&islite na osobe kojima ste preneli mo da vas uine srenim ili nesrenim.

e dozvolite da vas iluzije obmanu" nikakva emotivna taka nije vam potrebna. 5 trenutkukada toga postanete svesni, niko vie nee imati mo nad vama.ae emotivne os'ila'ije e se okonati. Postaete gospodari vai! odnosa sa drugima. eetevie biti niiji plen. Sada ste slobodni. &oete da volite. Povratili ste svoju du!ovnost iljudskost.

Komentar3/rinuti se o sebi je egoistian i samodovoljan stav, ali je !ri'anski u svom osnovu i zdrav posvojim rezultatima.

auite da ivite svaki dan punim ivotom, na !uman i srean nain. +stinski !uman stavsastoji se u tome da nauite da plivate, a ne da se udavite zajedno sa vama bliskom osobom.,e*'a 5,

ezadovoljni ste osobama koje su prisutne u vaem ivotu? Smatrate i! neza!valnim,nedostojnim poverenja, vulgarnim, sebinim ili umobolnim?Pokazau vam udesan i nepogreiv put da proAmenite sve te osobe Dbar u odnosu na vasG.

Promenite sebe. Kada se vi promenite, promeAnie se i oni. Problem nije samo u drugima, ve unainu na koji se ponaate u kontaktu s njima.Problem je u vaim oekivanjima i za!tevimau odnosu na nji!. 1aistite sve to i videete ta ese dogoditi.1e'ite svakoj od ti! osoba" :emam nikakvo

pravo da traim ili oekujem bilo ta od tebe;.#ko neko ima za!teve u odnosu na vas i to vas uznemirava, tada odluno izrazite svoju eljuda se ta osoba promeni ili prestane tako da se ponaa.&oete li uoiiti da li vi samo oekujete da sedrugi promeni, ili se u stvari vi sami menjate i razvi

jate?eoma je verovatno da druga osoba oekujeda se vi prvi promenite.

a ovaj nain otvorie se ambis izmeu vas idruge osobe, i takva veza moe bolno potrajati godinama, dok svako od vas eka da se drugi promeniili umre.

Komentar")ta je tanije" :(seam se dobro jer je svet krenuo nabolje;, ili :Svet je krenuo nabolje jer se ja


60/61

dobro oseam;?ive najvei deo svogivota potpuno uspavani, s pogrenim identitetom.1azlika izmeu nas i kriminala'a vie je u onome to radimo nego u onome to jesmo. 5odreenim okolnostima svako ponaanje je mogue.

e postoje tekoe u odnosima sa drugima. $edina tekoa je u vama. Problem nisu drugi, vesamo va nain reagovanja u odnosu na nji!. (tkrijte zato reaAgujete na odreen nain. *ako

ete postati sposobni da raskinete sa svojim iluzijama.$edini uzrok vae patnje su vae ideje kako bi drugi trebalo da se ponaaju u odnosu na vas, jerverujete da su vae ideje ispravnije od drugi!. i ne patite zbog onog to drugi rade, ve zatoto oekujete da se drugi ponaaju s!odno vaim eljama. # oni izneveravaju vaaoekivanja. aa oekivanja vam u stvari nanose bol. #ko promenite svoj stav" aG iveetespokojno= bG osobe oko vas nastavie da se ponaaju po svom na!oenju a to vas nee ninajmanje boleti= 'G imaete daleko vie energije da ostvarite ono to elite jer neete zaludnotroiti svoje vreme oekujui da drugi ive po vaim zamislima.


61/61

ajbolje ete ispitati same sebe tako to ete sebi postaviti pitanje" :Kako sam proiveoDproivelaG poslednji! sat vremena?

Documents

Sećate Li Se Priče o Orlu Koji Je Živeo Među Kokošima