5/20/2018 scena123

1/144

3Scena, YU ISSN 0036-5734asopis za pozorinu umetnostNOVI SAD 2012.Broj 3Godina XLVIIIJulseptembar

5/20/2018 scena123

2/144

TAMARA BARAKOV

PORODINE PRIE 5

VANJA NIKOLI

OD HRABROSTI DO ISKLJUIVOSTI 10

LUKA KURJAKI

NESTALI OEVI 17

NIKOLA STEPI

EKSPIR I YOUTUBE 29

SANJA SAVI

DRAME PRED NAMA, RADIONICA IZA NAS 32

VOJISLAV ALIMPI

GLUMAC JE MRTAV, IVEO GLUMAC! 34

IVAN MEDENICAUVODNI TEKST I TEZE ZA RASPRAVU 41

IVANA VUJI

LINO JA IZMEU PRISUSTVA I PREZENTACIJE ILI

SLUAJNI SUSRET K. S. STANISLAVSKOG I ENI SPRINKL 44

SINIA KOVAEVI

SCENOGRAF MILENKO ERBAN 49

ANA TASI

TEHNODOKUMENTARIZAM U POSTDRAMSKOM POZORITU 55Festivali

57. Sterij ino pozorje

> 2

5/20/2018 scena123

3/144

ANA TASI

AVGUST 2012 U EDINBURGU: THEATRUM MUNDI 62

POZORITE JE SLIKA KOJA POSTAVLJA PITANJA 72

ALFONS VAN IMPE

POZORITE I VLAST 77

SVETISLAV JOVANOV

LETA MARTI NA BALKONU 85

FERUIO FURLANETO

GODUNOV JE BIO ITLIJN 91

SINIA KOVAEVI

TALENAT PUBLICI NA DAR 95

KNJIGE 98

VESTI 114

MIOMIRA EGINABLEDSKO ZVONO ELJA 121

Godinj ice

Intervju

Refresh

Beleke o pozorinojsezoni 1900 2000 (VIII)

Drama

3 >

IN MEMORIAM 109

MILICA KLJAI RADAKOVI (19282012)

VALJA VEJIN (19492012)

5/20/2018 scena123

4/144

5 7 . S T E R I J I N O P O Z O R J E

5/20/2018 scena123

5/144

PORODINE PRIE

TAMARA BARAKOV

Neboja Romevi otvara 47. Sterijino pozorje

5/20/2018 scena123

6/144

Kroz veinu predstava Selekcije nacionalne drame i pozorita57. Sterijinog pozorja provlai se pitanje odnosa roditelja idece, to jasno ukazuje na drutvene i politike prilike na ovim

prostorima. Bilo da je re o problematinom odnosu oca ikerke u drami Biljane Srbljanovi Nije ivot biciklo ili o pose-sivnoj majci koja unitava sina u Bunaru Radmile Smiljani

(Ustanova kulture Vuk Karadi, Radionica Integracije, FondKrug, Beograd, reditelj: Egon Savin), veiti konflikt dece i ro-ditelja je tema/lajtmotiv gotovo svih predstava ovogodinjeg

festivala. Za razliku od prologodinje selekcija kada je Festi-valom dominirao, za nae podruje relativno novi oblik teatrazasnovan na dokumentarnom predloku, ovde godine panjaSterijinog pozorja vratila se na dramski tekst, podravajui,to je posebno vano, nove dramske autore.

Najverovatnije zbog finansijske krize, veina predstava u pret-hodnoj sezoni nastala je u koprodukciji pozorita i razliitihfondova i organizacija (Hartefakt, Krug, KC Panevo). etiri

takve koprodukcije uvrtene su u Selekciju nacionalne dramei pozorita, dok su svega tri predstave glavnog programa (Otacna slubenom putu, Nije ivot biciklo, Marat the Sade) u celo-sti produkcije matinog pozorita.

Posebnu panju, jo pre poetka festivala, privukla je odlukaselektorke Ksenije Radulovi da u glavni program uvrsti pred-stavu raenu po poslednjoj drami Biljane Srbljanovi, ali ne ureiji Slobodana Unkovskog (JDP), ve nemakog reditelja An-selma Vebera u izvoenju aupilhausa, Bohum (u tom izvo-enju naslov je promenjen u Nije ivot biciklo). Takav potez,mada za mnoge iznenaujui, potpuno je razumljiv i opravdanzbog izrazito niskih umetnikih dometa beogradske predstave.Uviajui znaaj poslednje drame nae vodee dramske spi-sateljice, Radulovieva je nala kompromis odabravi upravonemaku predstavu, koja je premijeru imala svega nekolikomeseci nakon beogradske.

Zanimljivo je da Veber i Unkovski nisu koristili istu verziju dra-me, to je izuzetno bitno s obzirom da je u finalnoj verziji (kojuje prihvatio nemaki reditelj) jedan lik nestao. Intervencijomspisateljice uklonjen je lik Aleksandre, ime itav jedan seg-ment drame postaje jasniji, dramaturki izotreniji, a pri tomi odnos druga dva lika, Ropca i Debele, postaje znatno poeti-niji i emotivniji. Gubitnik i usamljenik Ropac bie spreman da

B. Srbljanovi, Nije ivot biciklo, r. Anselm Veber, aupilhaus,Bohum, Nemaka

5/20/2018 scena123

7/144

7 >

uini sve za Debelu, vie nego to bi njen otac ikada uino, dok,s druge strane, Debela, veito zapostavljena i razmaena, po-staje privrena Ropcu kao zameni za oca koji za nju ne mari.

Pitanje suoavanja pojedinca sa smru i problematian odnoskerke i oca centralni su motivi ove drame. Nadeda (lik pre-poznatljiv iz ranijih drama Biljane Srbljanovi) na sve naine po-kuava da sredi odnos s ocem koji je na samrti. Diter Hufmitigra angrizavog, nezadovoljnog, ali bespomonog i slabogoca ije su primedbe i kritike izvor svih Nadedinih nesigurnostii frustracija, no, u odnosu otackerka, glumica Ksenija Sna-govski ne uspeva svoj lik da postavi kao portvovanu i jaku

enu, istovremeno veoma ranjivu, insistirajui grimasama iizraenom gestikulacijom na histerinoj strani lika, zbog egane dolazi dovoljno do izraaja Nadedina elja i trud da se pri-blii ocu.

Biljana Srbljanovi intimne porodine odnose i generacijskekonflikte uvek smeta u konkretan drutveni kontekst, pa jetako u Nije ivo biciklo, uz suoavanje (obinog) oveka sasmru, kroz scenu sahrane patrijarha Pavla, problematizo-vana veza drave i crkve, odnosno nasilje koje indukuje tasprega. Veber je, za razliku od Unkovskog koji taj kontekst za-nemaruje, donekle uspeo da ga istakne, ali njegov postupakima elemenata ilustrativnosti: scene patrijarhove sahraneprojektuju se na video-bimu, to deluje kao nepotrebna in-tervencija ba zato to je kritiki stav spisateljice veoma ja-sno naznaen u drami. Ropac, naime, dobija batine jer slaviroendan u vreme alosti, sahrana je u bolnici izgovor za le-karski nemar...

Bez obzira na pomenuta reenja, Veber ostaje verniji drami,znatno bolje razume likove Biljane Srbljanovi, uspeno ostva-rujui balans izmeu Srbljanovikinog humora, poetinostistila i sumorne strane koju njeni tekstovi uvek nose, otkriva-jui kroz iskvarene porodine odnose savremene drutveneprilike.

Kroz seanje starca Dina u drami Otac na slubenom putu Ab-dulaha Sidrana, razvija se pria o Titovoj Jugoslaviji i Inform-birou, vremenu represije i totalitarizma, ali u reiji Olivera

Frljia (Atelje 212), umesto otre drutveno-politike kritike iprovokativnosti svojstvenih ovom reditelju, dominira jugono-stalgini ton. Takav pristup moe da se prihvati i opravda sveje deo dirljivog seanja, subjektivnog doivljaja. U Dinovomvraanju filma proivljeni dogaaji bivaju oblikovani, done-kle izmenjeni, ak i ulepani.

Kako je sve seanje na detinjstvo, Vlastimir uza StojiljkoviDina igra sa dosta emocija i ranjivosti, izrazito proivljavajui

sve to se deava. Stojiljkovi odmereno i suptilno, bez prete-rivanja ili karikiranja dejeg lika, bez patetinosti i insistiranjana sentimentalnosti, uspostavlja slinost deje prirode i pri-rode starog oveka, igrajui Dina kao osetljivo, ranjivo, be-spomono i pomalo naivno bie.

Frljiev koncept glumake igre tumaa ostalih likova podrazu-meva izostanak psihologizacije, izrazitu distancu, gotovo hla-dnu i mehaniku glumu, ba zato to niko od njih nije (vie)stvaran i svi su deo deakovog seanja. Tako, veoma znakovi-to, izostaje odnos oca i deteta; ne samo zbog doslovnog od-sustva oca Mahmuta Zolja (Branislav Trifunovi), ve se odsu-stvo bliskosti i saoseanja u tom odnosu moe objasniti redi-teljevom idejom da izmeu Dina i ostalih likova postoji jasnorazgranienje; emocija nema jer su oni deo njegovih uspo-mena. Takav koncept, meutim, nisu prihvatili svi glumci. HanaSelimovi igra Majku kao portvovanu i predanu, veoma emo-tivu enu koja pokuava da izae nakraj s muevljevim never-stvima i nesrenim brakom. Takav glumaki pristup bio bi u

potpunosti prihvatljiv da Majka nije, ba kao i svi drugi likovi,samo deo seanja i da u predstavi ne postoji izraen odnosmajke i sina, Sene i Dina. Dinov odnos prema Majci istovetanje odnosu prema svim ostalim likovima. Zapravo, ako bismotragali za likom prema kome Dino iskazuje emotivnu bliskost,to bi bila jedino Maenjka.

5/20/2018 scena123

8/144

> 8

Mada se, zbog emotivnijeg tona i blae drutvene kritike Otacna slubenom putu razlikuje od prethodnih Frljievih reija, itu se mogu uoiti rediteljeva prepoznatljiva, ilustrativna ree-nja: isti glumac igra svetenika i pripadnika dravne slube,ogromna metalna slova u scenama sasluanja formiraju re ne-

vin/nevina, glumci su tokom predstave rasporeeni po ste-penitu napravljenom u obliku mape Jugoslavije, koja e se, nasamom kraju, raspasti.

Marat the Sade Andraa Urbana jedina je predstava iz Selek-cije nacionalne drame i pozorita koja ne dotie pitanje poro-dinih odnosa, ali kroz priu o postavljanju predstave u du-evnoj bolnici, istie sve savremene obrasce organizovanjavlasti i torture nad pojedincem.

U ovoj drami Peter Vajs ispituje mogunost istinske revoluci-je i politikog preokreta, dokazujui da je promena samo pri-vidna i istovremeno tragajui za odgovorom na pitanje u ko-joj meri je revolucija posledica promena u drutvenoj svesti,a u kojoj je ona rezultat menjanja svesti pojedinca? Kada se uduevnoj bolnici, na inicijativu upravnika, postavi idealistikikomad o boljem ivotu nakon Francuske revolucije, bolesnici,zarobljeni i ugnjetavani, tek tada dobijaju istinsku elju za pro-menama i oslobaanjem.

Preko pozorita u pozoritu Urban u scenama u bolnici veomatano uspeva da pronae paralelu (drama se deava krajem

osamnaestog i poetkom devetnaestog veka) sa dananjimdrutvenim okolnostima, otkrivajui bedan ivot odbaenihljudi, primoranih da ive u jezivim okolnostima, svakodnevnomueni i poniavani. Koncept pozorita u pozoritu izuzetno jebitan kada je glumaka igra u pitanju. Preciznost i posveenostansambla jvidki sznhza doprinosi snanoj ekspresivnostipredstave. Iako igraju duevne bolesnike koji su glumci ama-teri, ni jednog trenutka igra glumaca ne odlazi u diletantskopreterivanje. Prelasci iz jednog lika u drugi jasno su istaknuti,dok se istovremeno njihovi osnovni likovi ne naputaju (i kadaigraju predstavu u predstavi, uoljivi su simptomi njihove bo-lesti: tikovi, drhtanje...). Silvija Krian (Glasnik) iz osobe omam-ljene sedativima, potpuno nemone i slabe, prihvatajui lik upredstavi oslobaa svoju seksualnost, postaje provokativna ilascivna.

A. Sidran, Otac na slubenom putu, r. Oliver Frlji, Atelje 212

5/20/2018 scena123

9/144

Kao i sve prethodne, i ovu Urbanovu reiju odlikuje izuzetna vi-zuelna atraktivnost. Prizori muenja su stilizovani, brzi i muni.Meutim, problem ove predstave je to se ona vrlo brzo

iscrpljuje u jakim prizorima koji polako postaju sami sebi svr-ha. Kako Urban isuvie insistira na postupku utvrenom na po-etku, koji se kroz predstavu ni na koji nain ne razvija ve sesamo ponavlja, gledalac se vie zamara, a manje je zadivljen,to rezultira utiskom gubljenja ritma, odnosno prilino mo-notone i ravne predstave.

Iako se ove tri predstave meusobno razlikuju ne samo te-matski ve i rediteljskim poetikama, svaka od njih osobeno do-

tie veitu temu poloaja obinog oveka u vremenu burnihpolitikih promena i revolucija.

Kada se sagleda celokupna selekcija 57. Sterijinog pozorja,moe se rei da je Ksenija Radulovi, uprkos velikoj krizi kojase ove godine osetila u pozoritima i mnogo manjem broju pre-mijera, insistirajui na visokim kriterijumima, sastavila selek-ciju smelog koncepta, dajui prednost autorima koji, kroz novedramske forme, odreenim drutvenim temama pristupajuhrabro i direktno.

P. Vajs, Marat the Sade, r. Andra Urban, Novosadsko pozorite/jvidki Sznhz

5/20/2018 scena123

10/144

> 10

Poslednjih godina retko koji pozorini i, uopte, kulturni do-gaaj, prolazi bez opravdanog isticanja teke finansijske si-

tuacije i, shodno tome, skromnih materijalnih mogunosti po-zorinih institucija i umetnika. Opadanje kvantiteta pozorinihprodukcija smanjilo je (i) prostor za izbor reprezentativnihpredstava u selekciju Sterijinog pozorja. Prethodna godinaprola je u nedostatku zadovoljavajue reiranih praizvedbidomaeg dramskog teksta, dok je ove godine ostvaren niz no-vina na planu selekcije, zbog ega je, ne bez razloga, nazvanahrabrom.Hrabrost, pre svega, potie iz potrebe da se u svakom smislu

napreduje i da selekcija najvanijeg festivala u zemlji budepresek postignutog u prethodnoj sezoni, ali i umetniki reperbuduim ostvarenjima. Stoga, odluka da se neke predstavenau u selekciji, ili pre da se neke ne nau, oznaava kretanjemanje utabanim stazama. Neuobiajen potez je izostanak emi-nentnih rediteljskih imena, gotovo redovnih uesnika festiva-

la, koji su imali premijerne predstave u ovoj sezoni. Selektor-ka Ksenija Radulovi nije se povela za praksom izbora na osno-

vu prethodnih uspeha i zasluga, i takvim otrim rezom modaje najavila dugo oekivanu smenu generacija u naem pozori-tu.Uz izostanak potvrenih reditelja, ove godine nije bilo ni po-jedinih nacionalnih pozorinih kua, takoe naviklih ne samoda su obavezno prisutne ve i da sa svakog Pozorja ponesu ineku nagradu. Nasuprot tome, prvi put uestvuju ustanovekoje su pre alternativni prostori pozorinih istraivanja, a go-tovo polovinu selekcije ine predstave koje finansiraju razlii-

ti fondovi, nevladin sektor Taj deo selekcije skree panju nanove, nepoznate, mlade autore i izazvao je najvie ospora-vanja tokom Festivala. Mada, bilo bi loginije da se, umestotoga, postavi pitanje zato ti autori nisu dobili priliku da radeu najuglednijim pozorinim kuama, za koje drava odvaja naj-vie novca?! Selektorkin izbor upuuje na zakljuak da se kva-

VANJA NIKOLI

OD HRABROSTI DO ISKLJUIVOSTI

5/20/2018 scena123

11/144

litetna pozorina produkcija dogaa mimo institucija, da jesklona istraivanju, eksperimentu i novom sistemu vrednostikoji je neophodan pozorinom ivotu u Srbiji.

Plodni daniBorisa Lijeevia i Jelene Kislovski Lijeevi, u re-iji Borisa Lijeevia, jedna je od etiri predstave u ovogodi-njoj selekciji koje su nastale kao koprodukcije. Atelje 212 i Kul-turni centar Paneva su, naime, bili koproducenti predstave e-kaonica, za koju je Boris Lijeevi na Pozorju 2010. dobio Spe-cijalnu Sterijinu nagradu.Ovaj put, naalost, takav uspeh je izo-stao.

ekaonicomje Boris Lijeevi, na domaoj sceni, inicirao nizpredstava zasnovanih na dokumentarnoj grai. Svaka od njihje tokom prethodne dve pozorine sezone donosila neto novo

u izrazu ili u materijalu i temi kojom se bavila. U Plodnim da-nima, Lijeevi ponavlja postupak koji se ini kao oproban i do-bar recept, ali ispostavilo se da, bez ikakvih pomaka u redi-teljskom i nepotrebno repetitivnom dramaturkom postup-ku, Plodni danijesu korak nazad u odnosu na ekaonicu. Te-matski, predstava se bavi uskraenim roditeljstvom, to je sva-kako novina na naoj sceni. Tekst predstave Boris Lijeevi

Boris Lijeevi i Jelena Kislovski Lijeevi, Plodni dani, r. Boris Lijeevi, Atelje 212

5/20/2018 scena123

12/144

potpisuje zajedno sa suprugom Jelenom Kislovski Lijeevi.Saradnja suprunika moe se tumaiti i eljom da se temi ne-plodnosti pristupi objektivno, iz mukog i enskog ugla. U e-

lji za objektivnou moda treba traiti i uzrok osnovnih pro-blema predstave. Materijal za predstavu prikupljen je sa in-ternet foruma koji se bave ovom temom, a tu su i intervjui sosobama koje su dale pristanak za korienje svojih pria. Dra-maturki tim, Branko Dimitrijevi i Fedor ili, na prikupljenomi sloenom materijalu intervenisao je samo u odnosu na dui-nu ali, po svoj prilici nedovoljno. Ritam predstave je ne-

ujednaen, spor i zamoran. Osim toga, jezik i stil tekstovapreuzeti su u formi u kojoj se pojavlju na forumima i zato u ne-malom broju sluajeva ne funkcioniu izgovoreni na sceni.

Stvorena je preduga, neujednaena celina isprepletenih frag-mentarnih ispovesti i pria, koje u nekoliko navrata prekidajusongovi ija je funkcija ostala na nivou formalne dramaturkepotapalice.Plodni dani dotiu gotovo sve probleme koji mogu da zadesepojedince u nastojanju da postanu roditelji: od biolokoh, li-nih, emotivnih i partnerskih, do birokratskih, drutvenih i po-

Hipermnezija, r. Selma Spahi, Hartefakt fond i Bitef teatar

5/20/2018 scena123

13/144

13 >

litikih. Mnogo je onih koji se suoavaju s tim problemima, i usvetu i kod nas. Posebno je dramatian i muan prolazak krozprograme vantelesne oplodnje, gde se naizmenino smenju-

ju nada i tuga i, eventualno, srea. Upravo ti trenuci su emo-cionalno najsnaniji u predstavi i na njih publika odgovara emotivno.Ipak, u tom potkazivanju ivota, reditelj kao da se zadovoljiodetektovanjem problema i razbijanjem tabua o jednoj bolnojtemi (bar kad je pozorite u pitanju), ali je, usput, insistiranjemna objektivnosti i verodostojnosti dokumentarnog materijala,nekako izgubio sopstveni stav. Njegovi razlozi za pokretanjeove teme su legitimni, ali ne i dovoljni. Nedostaju: jasan stav,

postavljanje u konkretan kontekst i kritika pozicija autora.Rediteljka Selma Spahi, u predstavi Hipermnezija, vrlo palji-vo bira dokumentarni materijal i zna na koji nain da ga kom-binuje, kako bi najbolje interpretirala odabranu temu. To su ikonkretni razlozi za koprodukcijsku saradnju Hartefakt fondai Bitef teatra. Okupljajui osmoro glumaca iz nekada zajedni-ke Jugoslavije, a dananje Bosne, Srbije i Kosova, Spahievapredstavu temelji na njihovim seanjima na detinjstvo, lepimi onima koji to ba i nisu. Niz pria i intimnih ispovesti izranja

iz situacija na sceni, a sve zajedno predstavljaju svet odnosadece i roditelja/oeva, biolokih, koji nam daruju genetiku ikreiraju nas kao linosti svojim postupcima i patriotskih, kojikreiraju realnost koja nas takoe ini onim to jesmo.Na konotativnom, dramaturkom i rediteljskom nivou pred-stava je dobro balansirana i uspeva da ne prevagne u nepo-trebne krajnosti. Dogaaji iz ivota glumaca dramatizovani sui pretoeni u kratke scene koje se brzo smenjuju, stvarajui di-namian, intenzivan ritam, brzu smenu duhovitih, humornih

pasaa i onih nabijenih emocijama, u meri koja ne doputa dapanja opadne. Odabrane scene iz ivota iskreno i otvorenoilustruju odrastanje i detinjstvo, bez pretenzije da postavljajuu prvi plan ratove i politiku, ali s intencijom da te injenice jesuprisutne, ba kao to su i bile u ivotima protagonista.U predstavi nema patetike ni suvinih isticanja optih mesta i

kliea. Vani elementi odrastanja i svima zajedniki trenucinadrastanja sopstvenih roditelja suptilno su naglaeni u grup-nim, veto koreografisanim, scenama. Ukupnom utisku sva-

kako doprinose i glumci, uspevajui da pronau teku, ali iz-vodljivu ravnoteu izmeu linog (poistoveenje privatnogglumevoj Ja i lika) i igranog. Oni se, iz scene u scenu, iz svo-jih pria prebacuju u uloge roditelja, brae, sestara i ostalih ak-tera tuih i sopstvenih detinjstava. Nije svih osmoro glumacapodjednako veto u otklonu od patetike, pogotovo spram svo-jih linih ispovesti, ali veina njih uspeva u tome. Ipak, kaoansambl deluju uigrano i tano.Od svih pomenutih i odgledanih predstava nastalih na osno-

vu dokumentarnog materijala, Hipermnezijaje, moda, u naj-veoj meri vezana za politiku, a opet ne insistira iskljuivo nanjoj. Ona se jedina bavi generacijom u rascepu, onom kojanije o Jugoslaviji znala mnogo, a koja je iskusila ono najgore unjenom raspadu. Istorijske i politike odluke desile su se mimote generacije, a ona je morala da ih prihvati. ini se da u tomoseaju odsustva, a sutinski kljunom prisustvu politikih pre-viranja i sukoba, lei umetnika snaga Hipermnezije.Uprkos svim umetnikim, pa i glumakim vrednostima, pred-

stava Hipermnezija nije, po oceni irija, zasluila ni jednu na-gradu. To je posebno neobino u situaciji u kojoj su glumakenagrade ostale i nedodeljene. Po miljenju mnogih (kako stru-njaka, tako i publike), pa i po miljenju autorke ovog teksta,neki od mladih glumaca u predstavi Hipermnezija (Ermin Bra-vo, Jelena uruvija-urica, Maja Izetbegovi, Tamara Krcuno-vi, Damir Kustura, Sanin Milavi, Milica Stefanovi, AlbanUkalj) svakako ih zasluuju. Budui da je re irija nepriko-snovena, rei u samo da je odluka da se Jovi Maksiu dodeli

nagrada za ulogu Miloa u predstavi Bunar, u najmanju ruku iznenaujua. Ili, posebno neobina kada se imaju na umusvi problemi predstave Bunar.A Bunarje drama Radmile Smiljani, klasine dramaturgije,koja se temelji na nizu stereotipa i kliea. Radnja je smetenau malo selo u Bosni, u kuu u kojoj u zajednici ive Majka

5/20/2018 scena123

14/144

> 14

(Radmila ivkovi) i mladi nacionalno izmean brani par: sinMilo (Jovo Maksi) i njegova ena Muslimanka Jasmina (Ma-

riana Aranelovi). Odnos snahe i svekrve je (po stereotipu)lo; oekivana snahina trudnoa, kojom se u patrijarhalnomsvetu ena jedino moe ostvariti, nikako da se desi. To je, me-utim, samo paravan za nezadovoljstvo majke zbog sinovlje-vog izbora da se oeni enom druge vere. Jer, dete, i ako gabude, po majci e primiti islam. Ovako postavljeni problemi pri-

kazani su kroz poptuno jednodimenzionalne likove zle svekr-ve, isuvie vezane za sina jedinca, nezadovoljne supruge koja

bi elela neto drugo i neto vie i sina koji je preslab da se boriizmeu dve strane, neodluan u ljubavi i potovanju koje imaza obe. Tipski postavljeni likovi samo su jedan od problemaovog teksta. Osnovni sukob gradi se oko zahteva za izgradnjuvodovoda, zbog ega je neophodno prodati porodini bunar.Ovaj problem u prvi mah iznosi na videlo oekivane i klieizi-

R. Smiljani, Bunar, r. Egon Savin, Ustanova kulture Vuk Karadi, Radionica Integracije, Fond Krug, Beograd

5/20/2018 scena123

15/144

15 >

rane odnose snahe i svekrve, dominantne i manipulativnemajke i sina nesposobnog da joj se suprotstavi. Nakon tako ba-nalno i na nivou opteg mesta postavljenog sukoba, pria kre-

e udnim tokom: majka dovodi drugu enu i podmee je sinu,a Jasmina odlazi iz kue. Milo se ubija, ne oekivanim skaka-njem u bunar, ve pitoljem.Neke mane ovog teksta donekle bi mogle da se prikriju rei-jom, ali Egon Savin nije mnogo intervenisao. Dramaturki pro-blemi, tipski postavljeni likovi koje glumci u najveoj meri do-datno potcrtavaju preglumljivanjem, insistiranje na ruralnommiljeu i temama ve mnogo puta vienim, jesu elementi kojereditelj prihvata i dodatno im povlauje neinventivnim i sta-

tinim reenjima. Pria o ruralnoj sredini, zatrovanoj nacio-nalizmom i primitivizmom usled kojeg je nemogue usposta-viti dobre odnose, bila bi vidljivija kad bi se reijom eventual-no otklonili pomenuti problemi. U predstavi Egona Savina(Ustanova kulture Vuk Karadi, Radionica Integracije, FondKrug, Beograd) ostaju sve mane teksta, povrno postavljena iobraena tema i okvir ve mnogo puta viene prie.Pobednika predstava Radnici umiru pevajuisvakako je dobarprimer kako na nov nain pristupiti poznatoj i na sceni ne tako

davno obraenoj temi. Aktuelan drutveni dogaaj kao pola-zite i veliki broj prepoznatljivih referenci pruaju ovom tekstudodatne nivoe znaenja, zbog ega i jeste zasluio da bude prvipobedniki tekst konkursa za celoveernji angaovani dramskitekst Hartefakt fonda. Osim tampanja drame i novane na-grade, ovaj Fond obezbeuje i postavljanje predstave, u ovomsluaju u koprodukcijskoj saradnji sa Bitef teatrom. Nakon za-vretka Sterijinog pozorja, a sudei po broju osvojenih nagra-da (sedam), ini se da ovakav put od konkursa do gotovo u

potpunosti vaninstitucionalne produkcije, moe da bude pri-mer za uspenost.Vrednost teksta pre svega lei u odabiru da se o aktuelnojtemi privatizacije i poznatom dogaaju odsecanja prsta govo-ri kroz anr socijalno angaovanog mjuzikla. Ostajui u okviri-ma odabranog anra, spisateljica Olga Dimitrijevi svesno i

O. Dimitrijevi, Radnici umiru pevajui, r. Anelka Nikoli,Hartefakt fond i Bitef teatar

5/20/2018 scena123

16/144

> 16

namerno bira melodramski zaplet sa tipiziranim likovima. Onigovore u stihu narodnih pesama, u duhu turbofolka, jer na tajnain ivi radnika klasa, pod pritiskom koji nameu moniji i

jai, vlast i efovi, proces privatizacije. Privatizacija je ovdesamo znak za svu surovost kapitalistikog ureenja i dravnogsistema u kom se nalazimo. Tako pria o privatizaciji ne po-drazumeva iskljuivo fabrike radnike. Klasna podeljenost nijevidljiva samo u propalom proizvodnom sektoru, ona je prisu-tna na svim nivoima drutva, samo je ovde najvidljivija. Upra-vo zbog toga, autorka i sebe identifikuje kao pripadnicu rad-nike klase. Poloaj svakog radnika, bilo da on proizvodi pred-stave, cipele ili metalne opruge, isti je i svaki je bar jednom ne-

deljno u mogunosti da odsee sebi prst zbog gladi.Rediteljka Anelka Nikoli je ovaj, kao i sve druge pomenutenivoe, svakako prepoznala i scenski radikalno i tano postavi-la. Ona odvaja auditivni nivo predstave od scenskog, tako toprethodno snimljeni tekst koristi kao radio-dramu koju glum-ci igraju na plejbek! Time je oznaena jedna od najvanijihkonvencija turbofolka (plejbek), ali je, pri tom, glumcima/rad-nicima oduzeta sloboda pokreta i delanja. Svi njihovi pokreti

su koreografisani (Dalija Ain) i nema prostora za eventualni iz-lazak iz tako kodiranog sistema, za eventualna lina glumakanadahnua. Stoga je ova predstava vana ne samo na te-

matskom planu (jer angaovanou svakako podstie na raz-miljanje), ve (moda je i vanija) i na planu snanog, inven-tivnog i dosledno sprovedenog rediteljskog koncepta.ini se da je dovoljno estetskih i umetnikih razloga da pred-stava Radnici umiru pevajuiosvoji glavne nagrade na ovogo-dinjem Festivalu. Ipak, iri je pomalo udnim, a moda i isklju-ivim odlukama, uinio da svakako zasluene nagrade za naj-bolju predstavu i najbolju reiju ostanu u senci kako odluka dase pojedine nagrade ne dodele, tako i onih da se veina dru-

gih nagrada dodeli upravo predstavi Radnici umiru pevajui.Sve ovo svakako bi mogao da bude signal upozorenja nadle-nima u Sterijinom pozorju pri narednom izboru irija, jer se,ipak, odreenim odlukama irija podie ili rui reputacija sameSterijine nagrade. No, u trenutku kada je neizvesno da li e seu narednim sezonama, i u kojoj meri, uopte stvarati predsta-ve, bilo bi dobro svu energiju i fokus usmeriti iskljuivo na do-bru produkciju, a ne na stvaranje nesuglasica i polemika.

5/20/2018 scena123

17/144

17 >

Ovogodinji izbor meunarodnog programa Sterijinog pozor-ja pod prvobitnim nazivom Krugovi, u selekciji Ksenije Radu-lovi, sastojao se od tri predstave: Moj sin samo malo sporije

hoda Zagrebakog kazalita mladih, Mrzim istinu! Teatra &TD,takoe iz Zagreba i Pisar Bartlbi, Mini teatra iz Ljubljane. Od-mah se mora primetiti da je svaka predstava na svoj nainispratila slogan festivala Nai oevi, s tim da se Mrzim istinu!Olivera Frljia jedina direktno bavila pitanjem oinstva i na-slea prolosti, dok Moj sin samo malo sporije hoda obrau-je globalniju porodinu priu, upliui u nju tri generacije, aBartlbitek metaforino dotie ovo pitanje, sa (prinudnom) fi-gurom oca koja se ne nudi direktno, ve se mora iitati iz ce-

lokupnog teksta predstave. Jo jedna zajednika odlika sve tripredstave sadrana je u naslovu Frljievog projekta, a to je bav-ljenje fenomenom istine, i raznim nainima kojima se njomemanipulie tokom procesa pripovedanja, a pogotovo, priro-dno, pozorinog pripovedanja. Bez daljeg uvoda, preimo napojedinani osvrt svakog ostvarenja.

Moj sin samo malo sporije hoda

U reiji Janua Kice, reditelja poljskog porekla koji poslednjih

godina deluje uglavnom u Sloveniji i u Hrvatskoj, Moj sin samomalo sporije hoda postavka je novog teksta mladog hrvatskogpisca Ivora Martinia, ovdanoj publici poznatog po tekstuDrama o Mirjani i ovima oko nje, koji je, u reiji Ive Miloevii produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorita, bio jedna odnajupeatljivijih predstava na Sterijinom pozorju 2010. Marti-niev tekst je i ovaj put najizrazitiji elemenat predstave. Iakoroen ne tako davne 1984, Martini ve poseduje izgraen stilpisanja, koji se najkrae moe opisati kao osoben spoj savre-

menih dramskih tendencija i medija (televizija, film) i jednogod najveih dramskih pisaca u istoriji, A. P. ehova. I zaista,mnogo ta u ovoj prii i u nainu na koji je ispriana podseana ruskog majstora. Prvo, bavi se gotovo ruiniranom porodi-com, koja se teko nosi s nasleem prolosti, olienom u likuAne (Doris ari-Kukuljica), stare gospoe koja boluje od alc-

LUKA KURJAKI

Pregled selekcije Krugovi

NESTALI OEVI

5/20/2018 scena123

18/144

hajmera, zastupnicom najstarije generacije. Drugi centralnilik i predstavnica srednje generacije je majka Mia (Ksenija Ma-rinkovi), koja je, u odsustvu poslovnog oveka i nestalogoca, Roberta (Sreten Mokrovi) koji okree glavu od poro-dinih problema, stoer itave porodice, podseajui na likOlge iz Tri sestre, ostarele i pretvorene u klupko ivaca usledkonstantne brige za sve i svakoga, ponajvie za sina. Trei cen-tralni lik i predstavnik najmlae generacije, Branko (Vedran i-

voli), naslovni je lik, odvie pametan mladi vezan za in-validska kolica. Ima u njemu neeg bliskog i Trepljevu i An-dreju Prozorovu ali on je, pre svega, realan zagrebaki mladi,iji telesni hendikep samo naglaava onaj duhovni, tipian zasavremene mlade ljude: nemogunost komunikacije. Stalnaodlika njegovog lika, najoiglednija je u scenama sa Sarom(Jadranka oki), devojkom ne toliko zaljubljenom u njega,koliko beznadeno usamljenom u svetu virtuelne komunika-

I.Martini,

Mojsin

samomalosporijehoda,r.JanuKica,ZKM,Hrvatska

5/20/2018 scena123

19/144

19 >

cije, eljnom istinskog ljudskog kontakta. Ona priziva u seanjeSonju iz Ujka Vanje, pogotovo u replikama majke Mie, koja alito Sara nije barem malo lepa. Meutim, Branko je, s dru-ge strane, senzibilna i vrlo nena osoba, to se oituje u sce-nama sa bakom Anom, kada prepriavaju njenu ivotnu priu,za koju oboje znaju da je izmiljena. Gotovo je nepotrebno do-dati da njihovi razgovori spadaju u najdirljivije scene u itavojpredstavi.

Slino Trima sestrama, radnja se odigrava na Brankov roen-dan. Obine, svakodnevne radnje izgledaju jo apsurdnije itraginije u kontrastu sa teinom dana koji bi trebalo da bude

svean. Besmisleno bi bilo prepriavati radnju koja se, uosta-lom, moe naslutiti iz gornjeg pasusa, budui da poenta nije usamim dogaajima i izgovorenim replikama, ve u neodigra-nom i neizgovorenom. Ipak, treba skrenuti panju na izrazituemotivnost predstave. ini se da su emocije, u odnosu natekst, mnogo vie istaknute i da se namerno igra na njih. Po-stoje trenuci istinske patetike, kao to je itav srceparajui od-nos majke i sina, kao to postoje trenuci istinske komedije, uvidu dementnih i ciklinih pitanja bake Ane. Meutim, to po-

nekad ume da bude i preterano, katkad se uini da se previeigra na suzu ili na smeh, i to upravo u pomenutim takamapredstave, koje bi bile mnogo upeatljivije da su manjeeksploatisane.

Vizuelno, scena predstavlja poveliku ogoljenu belu kutiju, izkoje likovi gotovo nikad ne izlaze, i u okviru koje je predstav-ljen itav stan (scenografija Slavica Radovi Nadarevi). Samprostor stana reen je dovoljno fluidno da moe, bez velike

promene, predstavljati sve prostorije, izbegavajui pri tom ba-nalan realizam, a idui ka fantastinom, ali onoj vrsti fantasti-ke koja se krije iza svakodnevnog, u naim snovima na javi, po-put slika Marka agala. Ovaj prostor nematerijalnog otkriva seu rediteljskim reenjima kao to je uvoenje balona na scenu,kada se okvir svakodnevice razbija i radnja, bar za trenutak,

prelazi u prostor fantastinog. Slino se, sloj po sloj, otkrivajui odnosi unutar porodice pred raspadom. Kao i kod Brankovoglika, svi odnosi na poetku deluju povrno i hladno, da bi se du-im boravkom u istom prostoru (situacija roendana), polakopoeli da otkrivaju unutarporodini odnosi. Upravo je ivotnosttih odnosa i istinitost samih likova najjaa taka predstaveMoj sin samo malo sporije hoda.

Naalost, glumaki ansambl u celini nije ostavio toliko jak uti-sak i ini se da u tom segmentu ima i najvie prostora za nad-gradnju. Iz ovoga izuzimamo klasinu, ali sjajnu glumu pro-ivljavanja Ksenije Marinkovi kao Mie i vrsnu karikaturu sa-

vremene ene zaokupljenje sobom i svojim problemima, kojuje ostvarila Ura Raukar u ulozi njene sestre. Doris ari-Ku-kuljica je u poetku izuzetno intrigantna u ulozi dementnebake Ane, ali u drugoj polovini predstave to postaje i previejednolino. Mlae glumice, Lucija erbedija i Jadranka okisu, naalost, svoje likove tumaile povrno i spolja, a Ve-dran ivoli je precizno i korektno odigrao naslovnu ulogu, alinita vie od toga.

Generalno, na planu reije, osnovna zamerka ide ritmu, koji seini kao najvea konica u recepciji predstave. Kao da se u go-voru o otuenju, praznini i apatiji, moda i nesvesno odluiloda i ritam bude takav, ali tu jednostavno neto kripi. Tu su tre-nuci kada vam srce zaigra, a ima i onih u kojima vam se zeva.Tako je i s krajem. Ima ih barem tri. Postojala je scena savre-ne kulminacije s porodinim portretom, koja se dobro uklapau celokupan ton predstave. Meutim, nakon toga predstava senastavlja, sve dok Branko na trenutak ustane iz kolica i igra

sa Sarom. Nepotrebno.

Sve u svemu, ne mogu se porei zanimljivost i znaaj ove pred-stave, koji prevashodno ishode iz teksta, u opisivanju sadanjegtrenutka naeg drutva kroz priu o jednoj porodici, priustvarnih i nama bliskih ljudi. Ipak, Moj sin samo malo sporije

5/20/2018 scena123

20/144

hoda ne ini se kao predstava koja e u tom pogledu biti dueupamena.

Mrzim istinu! Nije to bilo tako

Kao i prologodinje Pozorje, i ovo je teko moglo da proebez jednog od najpopularnijih, ali i najznaajnih savremenihpozorinih reditelja sa prostora SFRJ, Olivera Frljia. Prolo-godinji laureat nagrade za najbolju predstavu i reiju (Ku-kaviluk), i ovaj put bio je zastupljen s jednom predstavom

u takmiarskom programu i jednom u programu Krugovi.Meutim, Mrzim istinu!, realizovan u zagrebakom Teatru&TD, neto je intimniji Frljiev projekat u odnosu na uglav-nom bombastine politike predstave (ne donosei ovdesud o njihovoj vrednosti) kojima se proslavio irom regiona.Ipak, ovakvo generalno oznaavanje ne znai da sline temenisu bile prisutne u ranijim Frljievim predstavama, kao toje Proklet bio izdajica svoje domovine, ve da se on u Mrzimistinu! mnogo introspektivnije i mikroskopskije bavi fe-nomenom seanja i mogunou njegove umetnike pre-

O. Frlji, Mrzim istinu!, r. Oliver Frlji, Teatar &TD, Zagreb

5/20/2018 scena123

21/144

21 >

zentacije i, samim tim, neuhvatljivim pojmom istine u po-zoritu.

Kao i u veini svojih skoranjih, i u predstavi Mrzim istinu!Frlji polazi od dokumentarnog materijala, ovaj put bavei seodrastanjem i ivotom u Bosni, u periodu 19761992, do svo-je esnaeste godine. itava pria odvija se imajui u vidu e-tvrti zid, ali u isto vreme i ruei ga, kao da se publika nalazina snimanju insceniranog 'reality showa', u kome uesnici svremena na vreme postaju svesni kamere. Sam Oliver Frlji po-javljuje se kao narator i dramski lik (Filip Krian), kao i nje-govi otac (Rakan Rushaidat), majka (Ivana Roi) i sestra (Iva

Viskovi), pod svojim pravim imenima. Ve iz ovoga, kao i izpodnaslova Nije to bilo tako,jasno je da Mrzim istinu! preva-zilazi okvire dokumentarne drame, prevashodno preispitiva-njem istinitosti rediteljevog seanja koje ini osnovu dram-skog teksta.

Prvo, koncept predstavljanja prie je izrazito antiiluzionisti-ki. Razbijanje pozorine iluzije funkcionie na tri nivoa. Pru-ajui nam sliku sebe i svoje porodice, Frlji pokazuje i reak-

cije lanova porodice na nju; stvarne ili takoe unapred na-pisane, manje je bitno. Na sledeem nivou, krajnje meta-teatarski, imamo uvid u proces proba i reakcije glumaca,koji bez ikakvog oznaavanja i naglaavanja, izlaze iz svo-jih likova da bi izrazili nelagodu zato to igraju ive i stvarneljude. Upravo postojanje linog stava daje glumcima istini-tost prisustva i dodaje trodimenzionalnost sjajnim ulogamakoje su svi etvoro ostvarili. Mada, nuno je primetiti da ni-zanje ironinih otklona u nekom trenutku moe da postane

prekomplikovano za praenje. Prilikom jednog iskorae-nja iz lika, to samoironino naglaava glumica koja igraFrljievu sestru Marinu, obraajui se kolegi Filipu Krianukoji u tom trenutku predstavlja tekstopisca i reditelja Frlji-a: ovee, ja sada igram sebe koja igra glumicu koja igratvoju sestru! 'Alo?!.

Ali, Frlji se ne poigrava samo unutranjim mehanizmima po-zorita, odnosno procesom nastanka predstave, njenim izvo-enjem i kako ga doivljava publika, ve i celokupnim diskur-som koji okruuje predstavu, prvenstveno njenom medijskomprezentacijom. To nije neobino za Frljia, iji se eksperimentkako njegov rad doivljavaju javnost, mediji i kritiari, moe doizvesne mere uporediti s onim amerikog scenariste arlijaKaufmana, koji je stvorio imaginarni lik svog brata, ijoj jeuspomeni posvetio Oskara za film Adaptacija. Frlji je uovom sluaju stvorio priu da glumaka ekipa odlazi u pose-tu njegovoj porodici u Ameriku, te uee i reakcije njegove po-rodice tokom proba, koje su navodno izmenile i sam tekst

predstave. Ova pria ukljuena je u prezentaciju predstave,pojavljui se u katalozima festivala, ukljuujui tu i Sterijinopozorje. Opet istiem da nije toliko vana istinitost ove prie,koliko njen uticaj na recepciju predstave i znaaj tog eksperi-menta u ispitivanju istinitosti u mediju pozorita. Jer, ako jepria zanimljiva i valjano ispriana, zato bi bila manje stvar-na od stvarnosti? Frlji ovakvim postupcima ne samo da po-kazuje ozbiljnu sumnju u mogunost postojanja apsolutneistine u pozoritu ve postavlja pitanje i koga je uopte briga

za nju.

Nasuprot medijskoj fami, rediteljska sredstva u predstavi suminimalistika, kao i itav mizanscen. Prostor izvoenja je ka-merni, sa seditima na samoj sceni koja je okruuju sa sve e-tiri strane, te se dobija utisak prisustvovanja svojevrsnoj po-rodinoj areni, u kojoj se biju kako intimne, tako i optedru-tvene bitke. Naravno, brzo shvatamo da su to jedne te iste bi-tke i fraza porodica je osnovna elija drutva prikazuje nam

se u punoj jasnoi.

Scenska rekvizita izvire iz scenske radnje. Kostim kao takav nepostoji, ve se glumci ohrabruju da dou u onome to bi ina-e te veeri obukli, ime se istie njihova funkcija glumacanad likovima koje (bi trebalo da) tumae. Scenografija je vrlo

5/20/2018 scena123

22/144

> 22

svedena i sainjena od svakodnevnih predmeta, jedino osve-tljenje ine none lampe na sceni, muzika ne postoji; jedini offzvuk u predstavi potie sa radija koji je sastavni deo radnje (svareenja potpisuje Frlji). Minimalistiko reenje esto je vrloefektno, kao to je iritantan i zvuk struganja noem po tanjirukoji slikovito naglaava neprijatnost razgovora za stolom.

Jo jednom moram da istaknem etvorolanu glumaku ekipuTeatra &TD, koja je otvorenou u razmiljanju i predanou re-diteljskoj zamisli, uinila da Mrzim istinu! postane ivi pozori-ni in. Kroz gotovo arhetipsku porodinu priu, koju e vei-na doiveti kao prepoznatljivu, oituju se problemi nacionali-

zma i ovinizma, vrlo prisutni na ovim prostorima, a pogoto-vo snani poetkom devedesetih godina dvadesetog veka. Ali,Frlji i glumaka ekipa uspevaju da dosegnu i jedan vii smisao:preispitivanje pozorita, njegove uloge i naina prianja priespecifinog za ovu umetnost. Konano, re je o vrlo zanimlji-vom eksperimentu koji prati tok savremenog pozorita okre-nutog samom sebi i preispituje svoju ulogu.

Pisar Bartlbi

Poslednja predstava programa Krugovi takoe je projekatjednog od najznaajnijih predstavnika nove generacije po-zorinih reditelja iz regiona, Beograanina Miloa Lolia. Kaoi Mrzim istinu!, Pisar Bartlbi spada u grupu predstava pod(nepreciznom?) odrednicompostdramski teatar. Ipak, Loli-eva reija Bartlbija u ljubljanskom Mini teatru, zasigurnopripada postdramskom pozoritu, koju god odrednicu tog

pojma upotrebili. Ukoliko sam iskoristio termin minimali-zam da opiem rediteljski pristup predstavi Mrzim istinu!, onjo i vie pristaje itavom konceptu Lolievog Bartlbija. Bartl-bi se nalazi na suprotnom kraju definicije pozorita kakvuima Moj sin samo malo sporije hoda i vie je nego zanimljivkraj programa Krugovi. Zapravo, dok Kicin Moj sin... poiva na

klasinom dramskom tekstu i na neto klasiniji nain bavi sepitanjima istine i fikcije, kao i (ne)mogunou komunikaci-je u savremenom svetu, a Frljieva predstava, mada one-obiena i neodvojiva od izvedbe, takoe poiva na (dram-skom) tekstu, dotle Loliev Pisar Bartlbivie podsea na upri-lieno scensko itanje jednog knjievnog dela. Ipak, to seini tako samo na prvi pogled. Mada na trenutke teak za pra-enje, Bartlbije i najzanimljivije ostvarenje u itavom pro-gramu ovogodinjeg Pozorja.

Punog naziva Bartlbi, pisar: pria sa Volstrita, ovo delo ame-rikog pisca Hermana Melvila (poznatiji kao autor romana

Mobi Dik), prvi put je objavljeno 1853. Uprkos vremenu na-stanka i injenici da se njegovi likovi bave starim zanimanjempisara, to jest prepisivaa tekstova, u naem vremenu zame-njenim kompjuterima, Melvilova pria je vrlo aktuelna. Na-slovni lik, Bartlbi, zapoljava se u kancelariji na Volstritu, kojuvodi glavni lik i narator prie, ef-pisar, a tumai ga maestral-ni Igor Samobor. Zanimljivost Bartlbijevog lika i opinjenost na-ratora, a samim tim i itaoca ili, u sluaju predstave, sluaocai gledaoca njime, proistie iz injenice da je Bartlbi istinski

nulti lik. On nema biografiju ni faktografiju, prolost, niti jasancilj za budunost, ne poseduje nikakve jasne karakteristikeosim sopstvene, line filozofije, ako se ona tako moe nazvatitj. spefian odnos prema izborima koje su ljudi u ivotu usme-reni da naprave. Naime, bledi mladi, bezbojno uredan, kakonarator opisuje Bartlbija pri prvom vienju, besprekorno i me-haniki obavlja svoj posao prepisivanja tekstova, ali odbija dauestvuje u bilo kakvoj drutvenoj aktivnosti sa svojim efomi dvojicom kolega pisara, uranom (Janez Starina) i tipkalom

(Sandi Pavlin), ak i ne rua s njima u vreme pauze. Ni po kojucenu ne naputa svoju eliju, skuenu kancelariju, ak ni ponareenju efa. Odbijajui da uradi bilo ta to naruava nje-govu apsolutnu i nedokuivu samou, on iznova i iznova izgo-vara antologijsku reenicu Radije bih da ne, koja postaje motoitave predstave.

5/20/2018 scena123

23/144

23 >

Radi potpunog razumevanja Bartlbijevog jedinstvenog modusavivendi, potrebno je ukazati na nepreciznost u srpskom prevo-

du ove reenice. U titlu predstave stoji: Radije ne bih, ali u ori-ginalu ona glasi I would prefer not to. Ovo je bitna razlika, jerBartlbi nije, kako se moe uiniti, puko stvorenje bez volje, vepojava s vrlo izraenom voljom. Njegova volja je nulta, njomeBartlbi pokuava da se oslobodi sputavajuih obrazaca ljudskogdrutva, olienih u volstritskoj birokratiji, i da dosegne apsolu-

tnu slobodu. Bartlbi svoje radije bih da ne izgovara blago, alinepokolebljivo odluno, odbijajui u istom tonu sve: od nara-

torovih poslovnih naredbi, molbu da bude barem malo razu-man, pa ak i takve egzistencijalne potrebe kao to su jelo i san.Ovakvim vrstim, ali krajnje defanzivnim stavom, Bartlbi je idej-ni pretea pasivnog otpora i takvih istorijskih figura kao to jeMahatma Gandi. A, kako to narator kae, ozbiljnog oveka ni-ta ne moe tako ozlojediti kao pasivan otpor.

H. Melvil, Pisar Bartlbi, r. Milo Loli, Mini teatar, Ljubljana, Slovenija

5/20/2018 scena123

24/144

> 24

Jasno je da reditelj Milo Loli shvata ovo vrlo dobro. Najjairediteljski znak, odluka da Bartlbi bude odsutan iz predstave,ne pojavljujui se kao dramski lik, ve samo kao neuhvatljividuh, neshvatljiva enigma, kakav je i u tekstu, najbolje govorio tome da je Loli prodro u sutinu Melvilovog teksta, omo-guivi i nama da je osetimo, ako ne i u nekoj meri razumemo.Istina da je gornji pasus nastao tek nakon odreenog vreme-na po gledanju predstave, i tek nakon razmiljanja o njenojproblematici, ali sama injenica da sam bio nateran da razmi-ljam, znai, bar za mene, da je Loli ostvario izuzetno intri-gantno pozorino delo. Iako posle prvih desetak minuta sve iz-gleda kao itajua proba pred publikom, polako sve postaje ne-

to za ta se napred koriena odrednica ne ini preterano su-vislom. Atmosfera preuzima primat nad tekstom koji se iitavai nad minimalnom dramskom radnjom. Ona se u velikoj merigradi teko odredivim i postepeno sve jezivijim zvukom (LukaIvanovi), koji sa neke vrste magnetofona puta usamljen o-vek meu redovima praznih sedita. Na sceni, najobiniji pisaisto, na njemu papiri, olovke, sekretarice (maine, ne ene), ma-gnetofoni, kasete i poslovne, praktine torbe, koje donosetrojica glumaca. Njih trojica gotovo sve vreme sede za sto-

lom, i dok Samobor ita ili puta zvune zapise sa traka, Pav-lin i Starina zapisuju, kopiraju, proveravaju i uporeuju svojetekstove, povremeno stvarajui komine situacije, prvenstve-no stavljajui nam do znanja mehaninost i apsurdnost njiho-vog posla. Minimalnom i preciznom, a u isto vreme prirodnomglumom, sjajno su se snali u ulozi ne-dramskih likova, po-gotovo ve apostrofirani ita, Igor Samobor (posetioci 55.Sterijinog pozorja teko mogu da zaborave njegove uloge uBrodu za lutke Aleksandra Popovskog).

Kao kod Kafke, ija proza po mnogo emu podsea na ovuMelvilovu priu, tokom gledanja Pisara Bartlbija dobija se uti-sak da tu nije re samo o tvrdoglavom pisaru i njegovom pa-sivnom otporu sistemu, ve i o neem teko odredivom, ali bit-nom, a neiskazivom. Taj oseaj gradi se samim tekstom i na-

inom njegovog itanja, minimalnim mizanscenom i glumomali, pre svega, ukupnom zvunom podlogom i ritmom kojipred kraj predstave uvlae gledaoca u svojevrsni trans. Onkulminira poslednjim reenicama teksta, koje nam govorekako je Bartlbi zavrio, radei na unitavanju mrtvih pisa-ma, pisama koja nikada ne budu dostavljena na eljenu adre-su. I onda, u sceni koja izgleda gotovo kao slowmotion, glum-ci pocepaju tekst i bacaju ga u vazduh kao konfete. Teko dase mogla nai slika vie oslobaajua od ove. Moda parado-ksalno, ali jedna od mnogih stvari koje se mogu iitati iz Lo-lievog Bartlbijaje snana drutvena angaovanost. ta bi sedesilo kada bismo svi, u situaciji socijalne represije bilo koje vr-

ste, jednostavno rekli: radije bih da ne? Iako vrlo suptilna itiha (neki bi rekli dosadna) predstava, Pisar Bartlbijeste jednaod najboljih kritika savremenog drutva na ovim prostorimaposlednjih godina.

***

Dati konaan sud o programu Krugovi 57. Sterijinog pozorja?Radije bih da ne. Radije bih zahvalio selektorki i organizaciji

ovogodinjeg Pozorja na prilici da vidim i vie nego zanimljivapozorina ostvarenja iz regiona. Svaka od tri predstave na svojnain budi veru u obnovljenu pozorinu aktivnost prostoraSFRJ, pogotovo u delatnost ve dokazanih autora mlae ge-neracije.

5/20/2018 scena123

25/144

25 >

STERIJINE NAGRADESelekcija nacionalne drame i pozorita

Izvetaj irija

iri 57. Sterijinog pozorja Branislav LEI, glumac, pedagog, Beograd (predsednik), Ana LEDERER, teatrolokinja, Zagreb (Hr-vatska), Maja PELEVI, dramaturkinja, Beograd, Ana TOMOVI, rediteljka, Beograd, Janez PIPAN, reditelj, predava, Ljublja-na (Slovenija) video je od 25. maja do 01. juna 2012. sedam predstava u Selekciji nacionalne drame i pozorita.

Na zavrnoj sednici, odranoj 1. juna 2012, iri je doneoODLUKU

5/20/2018 scena123

26/144

> 26

Sterijina nagrada za najbolju predstavu RADNICI UMIRU PE-VAJUI Olge Dimitrijevi, reija Anelka Nikoli, Hartefakt fondi Bitef teatar Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.Sterijina nagrada za tekst savremene drame OLGA DIMITRI-JEVI za tekst RADNICI UMIRU PEVAJUI, reija Anelka Ni-koli, Hartefakt fond i Bitef teatar Beograd. Odluka je donetaveinom glasova.Sterijina nagrada za reiju ANELKA NIKOLI za predstavuRADNICI UMIRU PEVAJUI Olge Dimitrijevi, Hartefakt fond iBitef teatar Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.Sterijina nagrada za glumako ostvarenje:JOVO MAKSI za ulogu Miloa u predstavi BUNAR RadmileSmiljani, reija Egon Savin, Ustanova kulture Vuk Karadi,Scena KULT, Radionica Integracije i Fond Krug Beograd. Odlu-ka je doneta jednoglasno.HANA SELIMOVI za lik Sene Zolj u predstavi OTAC NA SLU-BENOM PUTU Abdulaha Sidrana, reija Oliver Frlji, PozoriteAtelje 212 Beograd. Odluka je doneta veinom glasova.SILVIJA KRIAN/Szilvia Krizsn za ulogu Glasnika u predstaviMARAT THE SADE Petera Vajsa, reija Andra Urban, Novo-sadsko pozorite / jvidki szinhz. Odluka je doneta jedno-

glasno.etvrta Sterijina nagrada za glumu ne dodeljuje se jedno-glasnom odlukom irija.Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje ne dodeljuje sejednoglasnom odlukom irija.Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje ne dodelju-je se jednoglasnom odlukom irija.Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku DRAKOADI za predstavu RADNICI UMIRU PEVAJUI Olge Dimitri-

jevi, reija Anelka Nikoli, Hartefakt fond i Bitef teatar Beo-grad. Odluka je doneta jednoglasno.Sterijina nagrada za koreografiju DALIJA AIN za predstavuRADNICI UMIRU PEVAJUI Olge Dimitrijevi, reija AnelkaNikoli, Hartefakt fond i Bitef teatar Beograd. Odluka je donetaveinom glasova.

Specijalna Sterijina nagrada GLUMAKOM ANSAMBLU pred-stave MARAT THE SADE Petera Vajsa, reija Andra Urban, No-vosadsko pozorite / jvidki szinhz. Odluka je doneta jed-noglasno.Nagrada iz Fonda Dara aleni za najbolju mladu glumicu imladog glumca MARIJA BERGAM za ulogu Milice u predstaviRADNICI UMIRU PEVAJUI Olge Dimitrijevi, reija AnelkaNikoli, Hartefakt fond i Bitef teatar Beograd. Odluka je donetajednoglasno.Nagrada za najboljeg mladog glumca ne dodeljuje se jed-noglasnom odlukom irija.

OSTALE STERIJINE NAGRADE

Sterijina nagrada irija Meunarodne asocijacije pozorinihkritiara za najbolju predstavu RADNICI UMIRU PEVAJUIOlge Dimitrijevi, reija Anelka Nikoli, Hartefakt fond i Bitefteatar Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.Ispod prividno jednostavne, pamfletske inscenacije koja segradi na estetici sleta, referencama na socrealistike plakatne

poze i mehanikom odvajanju govora glumca od njegove fizi-ke manifestacije, krije se dobro promiljen i slojevit reditelj-ski postupak koji omoguuje otvaranje niza politikih, socijal-nih, ideolokih, estetskih i konceptualnih problema. Ujedna-enost ansambla i njihova disciplinovanost izmeta fokus s in-dividualne virtuoznosti i autentinosti na sloene mehaniz-me socijalne reprodukcije nepravde.Scenski postupak kontrapunktiranja prethodno snimljene zvu-ne matrice sa znakovitim fizikim gestom, otvara predsta-

vu iznutra, izmeta je iz oekivanog i problematinog senti-mentalnog odnosa prema emotivnim pokretaima situacijiradnika bez posla u polje kompleksnijih problematizacija.iri: Akiko TACHIKI, plesna i pozorina kritiarka, Tokio (Japan),Una BAUER, plesna i pozorina kritiarka, Zagreb (Hrvatska),Ivan MEDENICA, teatrolog i pozorini kritiar, Beograd (Srbija)

5/20/2018 scena123

27/144

27 >

Sterijina nagrada za pozorinu kritiku 'Miodrag Kujundi' na-grada Sterijinog pozorja i redakcije novosadskog Dnevnika,jednoglasno IVAN MEDENICA, pozorini kritiar, Beograd,za tekst kritike pod naslovom Velike i male smrti o predsta-vi Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu) Biljane Srbljanovi, u re-iji Slobodana Unkovskog, Jugoslovensko dramsko pozoriteBeograd, objavljen u NIN-u 23. 6. 2011. i SLOBODAN OBRA-DOVI, pozorini kritiar, Beograd, za tekst kritike pod naslo-vom Grmljavina bankrota o predstavi Gospoda GlembajeviMiroslava Krlee, u reiji Jagoa Markovia, Pozorite Atelje 212Beograd, objavljen u Teatronu (154155, jul 2011).Teorijska i iskustvena utemeljenost, preciznost i jasnoa, kakou segmentu vrednosnog prosuivanja pozorine predstave usvim njenim elementima, tako i u argumentaciji kojom tajvrednosni sud potkrepljuje, to su odlike kritiarskog rukopisa(moglo bi se ak rei: poetike) Ivana Medenice, a u ovom slu-aju moda najeksplicitnije prisutne upravo u tekstu o pred-stavi Nije smrt biciklo...U pitanju je razvijen kritiarski diskurs, bez apodiktikih kon-statacija, tragalaki, problematizujui, nadgraujui, esto po-lemian... dakle u izrazito dijalektikom odnosu spram pozo-

rinog ina, odnosno predmeta kritike.Tekst Slobodana Obradovia odlikuje evidentno poznavanjeprocesa nastajanja pozorinog ina i doslednost i sigurnost uargumentovanju sopstvenog stava o predstavi kao finalnomproduktu tog procesa. Obradovi je meu retkim kritiarimakoji veliku panju poklanja glumakoj igri, a u okviru postav-ljenih kontekstualnih koordinata. Briljiva i skrupulozna se-lektivnost, analitinost i jednostavnost iskaza takoe su atributikoje je iri visoko vrednovao.

iri: Laslo GEROLD, pozorini kritiar (predsednik), Darinka NI-KOLI, pozorina kritiarka, Nina POPOV, novinarka Dnevnika,Novi Sad.

OSTALE NAGRADE

Redakcija novosadskog lista Dnevnik HANA SELIMOVI zaulogu Sene Zolj u predstavi OTAC NA SLUBENOM PUTU Ab-dulaha Sidrana, reija Oliver Frlji, Pozorite Atelje 212 Beo-grad.iri: Nina POPOV, novinarka, Nataa PEJI, novinarka, IgorBURI, pozorini kritiar.Kompanija Novosti, BeogradNagrada za epizodnu ulogu SILVIJA KRIAN za ulogu Glasni-ka u predstavi MARAT THE SADE Petera Vajsa, reija Andra Ur-ban, Novosadsko pozorite / jvidki szinhz. Odluka je donetajednoglasno.Moe li skup snanih glumakih individua ostvariti monu ko-lektivnu igru? To pitanje, u ovom posebnom sluaju Novo-sadskog pozorita/jvidki Szinhza apsolutno je deplasira-no. Silvija Krian je na sceni tog pozorita ostvarila veliki brojglavnih i sporednih uloga, igrala je monodrame i potpisala ne-koliko reija, viestruko talentovana umetnica, uvek, kao i svenjene kolege iz tog ansambla, spremna da se povinuje ideji iestetici predstave i prui sopstveni maksimum. Ulogom Gla-

snika, u veoma zahtevnoj reiji Andraa Urbana, Silvija Krianje demonstrirala visoku etinost spram kolektivne igre i punusvest spram sopstvene funkcije u njoj. Bez narcizma, preciznai tana i kad je u prvom planu i kad je neophodno da ga pre-pusti drugima, pronalazila je pravu meru svoje scenske pri-sutnosti.Nagrada Zoran Radmilovi za glumaku bravuru HANA SE-LIMOVI za ulogu Sene Zolj u predstavi OTAC NA SLUBENOMPUTU Abdulaha Sidrana, reija Oliver Frlji, Pozorite Atelje 212

Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.Fascinantnom zrelou, ekonominim i preciznim izborom glu-makih sredstava, ukrtajui inteligentno komike i tragikemotive lika koji tumai, Hana Selimovi ostvaruje zaokruenu,celovitu glumaku partituru. Glumakom inteligencijom i i-rokim registrom mogunosti, ona savlauje odsustvo ivot-

5/20/2018 scena123

28/144

> 28

nog iskustva i suvereno donosi poetsku istinu i dramatinutransformaciju lika tradicionalne ene u tradicionalnoj/patri-jarhalnoj porodici u enu koja, nakon hapenja mua, vrsto iodluno preuzima ulogu stuba porodice.

Hana Selimovi sa scene emituje lakou, arm i prefinjenost,atribute koji proistiu iz onog retkog ali dragocenog svojstva ra-snog glumca scenske prisutnosti. Ona postoji na sceni i kadje tek deo totala, a suvereno zrai kada je u krupnom planu.Pri tom, dosledno potujui brehtijanski kd koji je u ovojpredstavi uspostavio Oliver Frlji, Hana Selimovi se virtuozno,itavim glumakim habitusom, kree izmeu identifikacije s li-kom i distanciranja od njega, oneobiavajui tako lik jedneobine ene.iri: Zorica PAI, novinarka, Sonja DAMJANOVI, glumica iDarinka NIKOLI, pozorina kritiarka (predsednica).

5/20/2018 scena123

29/144

29 >

Studenti fakulteta i akademija iz regiona, i malo ire, ugrabilisu priliku da na 57. pozorju prezentuju jedanaest predstavarazliitih senzibiliteta i tematika, koje su posvedoile o razno-likom pristupu studijama pozorinog zanata i samom teatru.

Zbog toga je forum za mladalaku igru bio vie od puke for-malnosti; bilo je to mesto za razmiljanje, a predstave akade-maca doivljaji koje je trebalo utefteriti i ne propustiti.

Studenti prve, druge i tree godine NOVE akademije umetnostiiz Beograda otvorili su Pozorje mladih triptihom predstavakoje lamentuju nad onom tunijom, mranijom stranom ivo-ta, a krozZapise iz podzemlja Dostojevskog, Logiku Nine akii Vanje Vodeniarevi i KiseonikIvana Viripajeva. S jedne stra-

ne, dvosatna prezentacija studentskog rada pokazala se kaopreambiciozna za panju publike, dok je otuenost likova, kojusu glumci preneli s neverovatnom dozom cinizma i ironije, re-zultirala uglavnom depresivnim pozoritem. No, klasa LjubieRistia ubola je tematiku ovogodinjeg Pozorja; od Dosto-jevskog, jednog od najveih oeva, uspeli su da stignu i do

hip-hopa u interpretaciji Viripajevljevog komada. Tako su aka-demci inaugurisali bitnu i nadasve prisutnu temu o kojoj smorazmiljali tokom pozorijanskih dana, a to je obraun nove ge-neracije umetnika sa generacijama pre njih.

Direktnije su se istom temom pozabavili studenti tree godi-ne Akademije umetnosti u Novom Sadu, u klasi LjuboslavaMajere. Njihov pristup nezaobilaznom i svakosezonskom e-hovljevom Galebu bio je krajnje kreativan, poto su preispiti-vanje i reanimaciju klasinih pozorinih trendova prikazali sim-bolino, koristei kao scenografiju odbaene daske iz Srpskognarodnog pozorita. Videlo se da su mladi glumci sa stavom ilakoom, ali i sa puno ara izgovarali tekst, to ne udi, jer je

obrazlaganje umetnosti, kao i kod Trepljeva, usud njihove bu-dunosti.

Sa Fakulteta dramskih umetnosti iz Beograda stiglo je jo jednopreispitivanje kulture, ovaj put donekle neplanirano. Studen-ti druge godine u klasi Vladimira Jevtovia predstavili su se ko-

NIKOLA STEPI

Pozorje mladih

EKSPIR I YOUTUBE

5/20/2018 scena123

30/144

> 30

lanim komadom Stvaranje lika, gde je transformacija mladihglumaca bila u prvom planu. S jedne strane, uli smo potresnemonologe izZloina i kazne, Petrijinog venca i Dame s kame-lijama. Zatim su se latili likova iz dananjih ruiastih medi-

ja. Ovakva meavina visoke i niske kulture bila je zabavna idelovala je relevantno, ali nismo bili sigurni da li su starlete glo-rifikovane ili, pak, kritikovane.

Mnogo jasniji stav prema pop kulturi imala je Sabina Tufeki(klasa prof. Selme Alispahi) u diplomskoj predstaviJa ili nekodrugi, po tekstu Maje Pelevi. Studenti etvrte godine Akade-mije dramskih umetnosti u Tuzli, iz klase prof. Vlade Keroe-via, na Pozorju mladih prikazali su posebno zrelu i provoka-

tivnu predstavu. Kao i uvek, tekst Maje Pelevi sekao je poputnoa, a posebno je zanimljivo bilo uestvovati u predstavi.Naime, uz pomo projektora i nekoliko kamera, glumci su sni-mali publiku i njene reakcije reprodukovali na sceni. Krajnje pri-mereno i aktuelno, s obzirom na to da je u sreditu zbivanjareality show. to je najbitnije, multimedija je predstavu obo-gatila, ali nije bila efektnija od teksta ili glumaca, a to je velikikompliment akterima.

Poput akademaca sa FDU, i studenti druge godine iz Banjalu-ke reili su da se pozabave stvaranjem lika, ovaj put kroz op-te popularne Stilske vebe Rejmona Kenoa. Klasa prof. EleneKosti susrela se sa krcatom salom i pruila duhovitu, mlada-laku predstavu, kakve zaudo na Pozorju mladih retko via-mo. Studenti su pokazali da biti zabavan ne znai obaveznoplitkost i banalnost, a kroz brze transformacije i sjajan kostimi minku, atraktivno su prezentovali komad o istini, normativ-nosti i palanakom duhu.

Pravo iznenaenje bila je jedina autorska predstava na pro-gramu: Prokletstvo Semira Gicia. Autor je student etvrte go-dine Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru u klasiprof. Envera Petrovcija. Iako su teme i motivi ovog mranog

dela umalost stare generacije, njena nemogunost da se po-miri sa novim, porodine intrige i tragedije prouzrokovanetvrdoglavou oigledne, a realizacija krajnje epigonska, biloje tu i nekoliko dopadljivih trenutaka i fazona.

Verovatno najuspelija predstava, uz onu iz Tuzle, stigla je saAkademije umetnosti Banska Bistrica iz Slovake. Po tekstuVojislava Savia uje li mama moj vapaj?Ova trupa nadove-zala se na temu Pozorja iznijansiranom priom o porodici iodnosima unutar nje. Glumci tree godine, u klasi prof. Lju-boslava Majere, pokazali su izuzetnu zrelost odvanom, tak-tilnom igrom, koja je uspela lako da premosti jeziku barijeru.Ova predstava, pored Ja ili neko drugi, izdvojila se kao naj-

uspenija na Pozorju mladih; prevazila je godine i iskustvo svo-jih glumaca i epala publiku za vrat.

Zanimljivo je bilo videti iste tekstove u razliitim tumaenjima.Indikativno je da su to slavni oevi pozorita. Tako smo prvogledali San letnje noi u izvoenju studenata Fakulteta umet-nosti Pritina-Zvean. Prof. Dejan Cicmilovi je studentima tre-e godine dao zadatak da ekspira igraju pod punim kosti-mom i bez mnogo trihovanja, ako je trihovanja uopte i bilo.

To je bilo iznenaujue, s obzirom na tendencije da se bard kla-sike po svaku cenu osavremeni i na taj nain priblii publici. No,bilo je osveavajue gledati mlade glumce kako se, uz pomoplemenite mire, lavovski bore s tekstom i konano ga sav-lauju.

S druge strane, studenti tree godine Akademije umetnosti uBeogradu, San su predstavili u modernijem, agresivnijem ma-niru. Bilo je tu i pesama francuske pevaice Zaz, i akrobatike,

a u prvom planu je bila razuzdanost koju bekstvo iz grada do-nosi likovima ovog ekspirovog komada. Na ovaj nain aka-demci iz klase prof. Neboje Dugalia pokazali su svestranost,a pogotovo u odnosu na njihovo izvoenje Udesa Kadmoviasvijeh kojim su zapoeli prezentaciju na Pozorju. Tekstovi So-

5/20/2018 scena123

31/144

31 >

fokla i Eshila izgovoreni su kroz naricanje ena tebanskih, aoplemenjeni elegantnom scenskom igrom, koja je neretko li-ila i naperformance art.

Sudbinom likova antike drame pozabavili su se i studenti tre-e godine u klasi prof. Neboje Bradia sa Akademije lepihumetnosti u Beogradu. Njihova predstava Dobrodoli u Tebupoela je eksplozivno, kada su glumci obueni u kone kapu-te i s pitoljima u rukama, upali u salu i pripretili publici tra-gedijom, ukoliko se iko drzne da tokom predstave upotrebi mo-bilni telefon. Ovakav tos najavio je sedam klasinije postav-ljenih scena u kojima smo sluali kazivanja Kreonta, Antigone,

Ismene i drugih. Zaista, ovu predstavu smo najpre sluali, s ob-zirom na to da je sva vanost pripala tekstu, dok je scenski po-kret gotovo u potpunosti izostao. S druge strane, imali smo pri-liku da ujemo horsku pesmu javnog mnenja, koja je umno-gome obogatila i oplemenila ovu predstavu.

Konano, na prostore stare Grke odveli su nas i studenti tre-e godine glume na maarskom jeziku Akademije umetnostiu Novom Sadu. Klasa andora Lasla propustila je Sofoklovu

Elektru kroz sito i reeto popularne kulture, kroz ikonogra-fiju Seksa i grada, Kabarea i panka, dok od nje nije ostala naj-kreativnija predstava ovogodinjeg Pozorja mladih. Kao u fo-renziarskim serijama, glumci su od svojih tela kreirali sceno-

grafiju, kredom crtajui obrise tela po zidovima i podu. Tako jetragedija dobila i vizuelno obeleje, a strastvena gluma sa stro-go doziranim slepstikom napravila je od ovog izleta u Mike-nu pravo pozorino zadovoljstvo.

Ne bismo puno pogreili u tvrdnji da oevi vladaju na aka-demijama i na fakultetima pozorine umetnosti. Manja za-stupljenost enskih autora namee uverenje da u pozoritu vla-da patrijarhat. No, bilo je zanimljivo videti ta su studenti s timpatrijarhatom u predstavama radili; retko gde je on bio glori-fikovan ili sveden na primarnu formu. ini se kao da je akteri-ma pravi gut bio da se tradicijom poigraju, da je izvrnu,naine subverziju. Meu akademcima vlada pozorini puber-tet koji ekspira povezuje sa YouTube senzacijama, a Sofoklasa Keri Bredo. Bio je to izuzetno kreativni karneval zaigrano-sti i verujemo da je dobrodoao kao transfuzija tzv. velikim pro-fesionalnim pozoritima.

5/20/2018 scena123

32/144

> 32

Poziv Svetislava Jovanova da uestvujem u Regionalnoj radio-nici dramskog pisanja za mene je znaio ujedno i prvu infor-maciju da se tako neto odigrava ovdje kod nas, ali to nijeznailo da ta ideja/projekat ne postoji jo od prije dvije (tri!)godine te da se njegova realizacija ekala iz razliitih razloga

kojima se na ovom mjestu neemo brinuti vie od napomeneda su konano prevazieni.Ovdje je mjesto jedino prii o samoj radionici, iji je posebanarm to to od poetka nije bila u potpunosti isplanirana, vesu pitanja organizacije rjeavana u hodu. Tu injenicu ne bihnavodila kao nedostatak ove radionice (jer se dogaa prviput!), ve kao prijedlog da se takva vrsta prividne neobave-znosti uvede kao praksa, jer se na radionici prije svega sasta-ju razliiti uesnici (to su vee razlike, tako su manja polja pre-klapanja interesovanja, elem, svestrana korist) koji imaju pri-liku da radove koje nisu planirali da piu za institucionalne(kolske ili naruene) potrebe razviju, uz razliite komen-tare (da ih zavre!) i da takav rad dospije do glumaca, drama-turga ili reditelja, to je mladom piscu od iznimne koristi.

Poto se u ovom sluaju (Simona Hamer, Lana ari i mojamalenkost) dogodilo upravo to da smo radile svoje drame sva-ka u svom ritmu, neoptereene striktnim zahtjevima mento-ra vezanim za trenutak, dobijeni rezultat ispunio je zamiljenizadatak. Za nama su tri drame koje se (ne bavei se ovaj put

vrijednosnim sudom) razlikuju i po formi i po anru i po temi,ali i po samom pristupu pozoritu.Prvi dio radionice dogaao se u Kranju, za vrijeme festivala Te-den slovenske drame i, iako smo uglavnom raspravljali o si-nopsisima kako je to bilo zamiljeno po planu svaka je ra-dila svoje: Simona poela da pie dramu, Lana zaokruilasinopsis, koji e kasnije promijeniti, Sanja odluila da promijenizamiljeni kraj, od ega e, kao i Lana od svog kraja, poslije za-grebake sesije odustati. Sugestije mentora Vincenca Me-derndorfera bile su dijelom iz ugla dramaturga, ali ono to jenama svakako bilo zanimljivije iz ugla pozorinog reditelja.Zaokruile smo prie, dole u Zagreb mjesec dana kasnije, po-ele ponovo da razgovaramo s mentorom, sada Jasenom Bo-kom, bavei se vie unutranjim pokretaima likova (u Laninom

SANJA SAVI

Regionalna dramska radionica

DRAME PRED NAMA, RADIONICA

IZA NAS

5/20/2018 scena123

33/144

33 >

i Sanjinom sluaju) odnosno strukturom same prie (u Simo-ninom sluaju) i shvatile da je drame potrebno samo dovriti.to se samog pisanja tie, najintenzivniji period nisu bile ra-dionice, nego vrijeme neposredno pre njih pogotovo u za-

vrnoj fazi, pred Sterijino pozorje na kojem je trebalo da buduizvedeni segmenti napisanih drama.

***Na Pozorju i jesu izvedeni segmenti tri gotove drame: Voda Si-mone Hamer, Kljuni trenuciLane ari i Narcis i Eho pre-distorija Sanje Savi, koje su itali glumci Srpskog narodnog po-zorita: Draginja Voganjac, Marija Medenica, Slavica Vueti,Nenad Peinar i Jugoslav Krajnov. Moderator programa bio jeSvetislav Jovanov, predsjednik srpskog ITI-ja, a na radionicamasu govorili Mirjam Drnovek iz kranjskog pozorita te mentorina radionici, Boko Milin i Jasen Boko.Razgovori u treem dijelu radionice bili su vezani uglavnom zadrugu ruku i pripremu samih tekstova za eventualno izvoe-nje. Najkorisnije od svega, naravno, bilo je itanje tekstova: danpred izvoenje, raspravljajui o mom tekstu, na radionici smose lomili da li bi efekat posljednje scene trebalo da prikae ra-

zoaranu junakinju koja prihvata da ivi u raspadnutom brakusamo iz ljubavi prema djeci, ili enu koja eli da se buni predtakvom situacijom. Za vrijeme itanja, na mjestima tegobeglavne junakinje, uo se smijeh. Drugi ugao gledanja na stvar svakako! Isto se dogodilo i u Simoninom sluaju. injenica daje lik Raka (bolesti) igrala ena (o emu nije bilo indikacija u sa-mom tekstu) takoe je otvorila novi vidik, dok je itanje sce-na iz Lanine drame njoj otvorilo put dorade samih dijaloga, oemu smo priali takoe posljednjega dana radionice pred i-

tanje.Sve tri sloile smo se da nam je postojanje radionice sigurnoomoguilo da zavrimo drame. O tome kakva e biti njihovadalja sudbina pisaemo drugi put!

5/20/2018 scena123

34/144

> 34

Ovogodinji simpozijum, u organizaciji Sterijinog pozorja iMeunarodne asocijacije pozorinih kritiara i teatrologa(IATC), odvijao se u znaku teme Glumac je mrtav, iveo glu-

mac! koju je predloio i osmislio teatrolog, pozorini kriti-ar, profesor FDU dr Ivan Medenica, inae pomonik gene-ralnog sekretara IATC-a.Na uvodnoj sesiji, Medenica je istakao znaaj trijenalnogokupljanja svetske elite pozorinih kritiara i teatrologa nasimpozijumima u Novom Sadu, koja su poela 1970. i odr-avaju se etrnaesti put, kao jedan od nabitnijih meuna-rodnih programa Sterijinog pozorja.

To je svojim dolaskom potvrdio i profesor dr Jun-eol

Kim, aktuelni predsednik IATC, istakao je Medenica.Uvodniarka simpozijuma, prof. dr Erika Fier-Lihte (Berlin)predstavila je rad Razliiti koncepti prisustva, u kojem jepitanje prisutnosti glumca na sceni predstavila od antike oddananjih dana. Prema njenom miljenju, u savremenom

pozoritu razlikuju se slab, jak i radikalni koncept glumevogprisustva.Prisutnost ne podrazumeva samo dobar portret gluma-

kog lika. Glumac svoje stvarno telo iznosi na pravi nain ipreko njega upravlja panjom gledalaca. Da bi publika ose-tila tok magije i prepustila se glumcu, neophodno je da jeon ovladao zanatom, vebama i raznim glumakim tehni-kama. Tada govorimo o slabom konceptu. Ako je publikaoarana glumevom aurom koja prevazilazi njegovo telo,onda govorimo o jakom konceptu prisutnosti, rekla je Eri-ka Fier-Lihte. Najvaniji je radikalni koncept koji podrazu-meva potpuno poistoveivanje s likom koji se tumai. Ma-

gija je prisutna u sposobnosti glumca da prenese energijuna publiku, spoji telo i duh i, na kraju, izazove lep oseaj kodpublike, objasnila je uvodniarka.O tome da li je glumac u stalnoj tranziciji, postoji li jedan i

jedinstveni tip glumca ili je re o glumcu-performeru, glum-

14. meunarodni simpozijum pozorinih kritiara i teatrologa

GLUMAC JE MRTAV,

IVEO GLUMAC!

5/20/2018 scena123

35/144

35 >

cu-pripovedau ili pak o virtuelnom glumcu, u svojim izla-ganjima govorili su Marija evcova, Marko de Marinis i Vla-dimir Jevtovi.Predstavljajui rad Od glumca do performera/doera: odStanislavskog do Grotovskog i Teatra ZAR, prof. dr Marijaevcova (Velika Britanija) govorila je o glumakoj prezenta-ciji, a ne o prisutnosti, to je, po njenom miljenju, sasvimdrugaiji pristup temi Simpozijuma od onog koji zastupa Fi-er-Lihte.Da li je pozorite reprezentacija ili prisutnost, upitala jeevcova pokuavajui dilemu da objasni kroz emotivni i du-hovni pristup poimanja glume Stanislavskog, vanost ideje

i proces rada koji je potencirao Grotovski, pa sve do tuma-enja ZAR-a, po kojem je glumac savremeni kompleksni iz-voa.Bez obzira na sve, pozorite jeste reprezentacija u kojojdominira glumac tj. izvoa, koji predstavlja sebe, a ne ne-kog drugog. On je sadraj predstave, jer je predstava procesu kojem glumac treba da radi na viziji tog procesa, zaklju-ila je Marija evcova.Shvatajui temu ovogodinjeg simpozijuma kao svojevrsnuprovokaciju ali, kako je napomenuo, pod uslovom da preeiz jednine u mnoinu, prof. dr Marko de Marinis predstavio

je rad Glumac je mrtav, iveli glumci!, savremeni preobra-aji identiteta i funkcije.Kada govorimo o krizi ili ak smrti glumca, to za mene zna-i konstatovati kako je identitet glumca postao fragmenta-ran, rasparani identitet. Njegovo rasparavanje uslovilo jekrizu jedinstvene slike koju je glumac, uprkos svemu, ou-

vao tokom 20. veka, rekao je De Marinis. Po miljenju pro-fesora iz Bolonje, razlikuju se tri tipa savremenog glumca.Prvi je pripoveda ili solista, drugi takozvani drutveni ilisocijalni glumac i, konano, glumac meovitog karaktera.Ovaj, potonji tip karakteristian je za modalitet glumca 20.

veka koji, prema njegovim reima, radi i stvara u multikul-turalnoj sredini, na razliitim jezicima, u kontaktu s razlii-tim kulturnim identitetima.Profesor dr Vladimir Jevtovi predstavio je rad Glumac jeiv u ivom pozoritu. Jevtovi smatra da je pozorina pred-stava ono to se dogaa izmeu glumaca i gledalaca. Di-rektan kontakt izmeu njih je sutinska odlika pozorita.Glumac je centar akcije, gospodar radnje, sabirno mestosvih scenskih znakova... On mora da razume smisao onogato treba da uradi na sceni da bi taj smisao razumeo i gle-dalac, rekao je Jevtovi i istakao da, bez obzira to savre-meni teatrolozi odreuju smernice budueg kretanja mo-

dernog pozorita, to ne moe imati bilo kakve posledice napozorinu praksu.U tom smislu mogu da ale to je glumac i dalje neopho-dan, sutinski element predstave... Savremenom pozorituglumac je neophodan. Nemogua je iva pozorina pred-stava s mrtvim glumcima ili neglumcima, zakljuio je pro-fesor Jevtovi.Pitanjima identiteta, samoprezentacije i glume bavili su seAndrea Tompa i Svetislav Jovanov.Autoportret (sa strahom) naziv je rada van. prof. dr An-dree Tompa (Budimpeta) u kome je pokuala da objasnielemente najlinije knjievne forme autobiografije usavremenom pozoritu i da odgovori na pitanje da li je au-tobiografija ispovest ili samoispitivanje.Za neke je autobiografija retrospektivna naracija, a zadruge istovetnost autora, naratora odnosno glumca. Au-tobiografska persona nije stvarna osoba, ma koliko glu-

mac iznosio u veoj ili manjoj meri line i intimne poda-tke. Zbog specifinog monolokog oblika predstavljanja,koji veoma direktno utie na publiku, autobiografija jeono to mi shvatamo kao autobiografiju, rekla je AndreaTompa.

5/20/2018 scena123

36/144

> 36

Dr Svetislav Jovanov u radu Uputstva i prisustva razmatraoje odnos pojmova glumca i glume i dramskog mimezisa i re-prezentacije.Ovaj odnos ilustruju tri primera: Hamletov govor glumci-ma, programska poema Bertolta Brehta 'Govor danskim

glumcima-radnicima o umetnosti posmatranja' i dve repli-ke Oca iz drame Luiija Pirandela est lica trae pisca, re-kao je Jovanov, pitajui se gde je glumac dvadesetog veka.Meu svim izgnanicima umetnosti s kojima ga moemopoistovetiti od Svana i Bluma, do Hansa Kastorfa i Beke-

Uesnici 14. meunarodnog simpozijuma pozorinih kritiara i teatrologa

5/20/2018 scena123

37/144

37 >

tovih skitnica on svoje ime moe pozajmiti od Odiseja: Ou-tius, Niko, zakljuio je Jovanov.

Druga sesija poela je diskusijom o kritikama iznutra i

spolja, koju je pokrenuo Ivan Medenica. On je objasnio daje re o razliitim pristupima pozorine kritike.Kritika 'iznutra' podrazumeva odreeno teatarsko znanje,dok kritika 'spolja' razmilja o pozoritu sa ireg aspekta,napomenuo je Medenica, postavljajui pitanje koja vrstakritike je bolja.Erika Fier-Lihte smatra da se odgovor krije u kombinacijiobeju kritika u okviru aktuelnog drutvenog konteksta.

Ovde nije re o pitanju objektivnosti i subjektivnosti. Bitanje nain na koji se govori o pozoritu kao i nain njegovogprouavanja.Kritiar mora da ima teoretsko znanje o pozoritu jer on nijepuki gledalac, rekao je prof. dr Marko de Marinis. Premanjegovim reima, kritiar je i teoretiar, istoriar, istraivakoji mora da poznaje sve ono to se dogaa iza pozorita.Marija evcova spomenula je primer pozorine kritike u En-gleskoj, po kojem kritiar u potpunosti mora da bude iz-van predstave.To je pitanje profesionalnog kritiara u novinama koji piekritiku isto vee nakon odgledane predstave. Kritiki stav jeu prirodi novinarske profesije. Oni ne razgovaraju ni s redi-teljem ni s glumcima, ne prate proces nastajanja predstave,nego se fokusiraju na samu kritiku, rekla je evcova.Raspravljalo se i o vokabularu i terminima kojima se karak-terie glumaka igra, kao i o istorijskim i kulturolokim ra-

zlozima neprihvatanja duhovnog rada Stanislavskog u an-glosaksonskom govornom podruju kao i o loim prevodi-ma njegovog Metoda.Zoja Buzalkovska, Tomas Irmer i Ivana Vuji u svojim rado-vima pronalazili su razliku izmeu Stanislavskog i Mejer-

holjda, Stanislavskog i Brehta, odnosno Stanislavskog i EniSprinkl.Profesorka mr Zoja Buzalkovska (Skoplje), govorei o raduKreativni konflikt Stanislavskog i Mejerholjda i mogua fu-

zija njihovih sistema, istakla je njihove suprotnosti u radus glumcem kao najesencijalniji kontrast prisustva i re-prezentacije glumca. Svi ostali pristupi i tehnike su njiho-ve varijacije.Odnos Stanislavskog i Mejerholjda je odnos dvoje 'ljuba-vnika' koji nisu mogli da ive jedan sa drugim, ali ni da izdre

jedan bez drugog. Oni su se konstantno svaali i mirili, re-kla je Buzalkovska i dodala da su u javnosti uvek branili je-

dan drugog, podravali pokuaje za iznalaenje novog uradu drugog i titili se od protivnika.Iz koje si kole? Debate o glumakim metodama u Nema-koj posle ujedinjenja i kasnije, naziv je rada dr Tomasa Ir-mera, koji je napomenuo da u Nemakoj postoje dva klieao glumakim metodama.Jedna je linija Stanislavskog, tzv. psiholoka, a druga breh-tovska, koja je utemeljena na socijalnim uslovima, rekao jeIrmer i napomenuo da je negluma ukorenjena u feno-menu nemakog pozorita i dokumentarnom teatru. Premanjegovim reima, kao reakcija neglumljenja javlja se kon-trapokret koji se bavi glumom na nov nain.To je hiperekspresionistiki i akrobatski teatar u kojem jesve prenaglaeno, rekao je Irmer i naveo primer radikalnihpozorita u kojima se glumac ponitava i izjednaava s osta-lim uesnicima predstave.Profesorka i rediteljka Ivana Vuji (Beograd) predstavila je

rad Lino 'ja' izmeu prisustva i reprezentacije ili Sluajnisusret Stanislavskog i Eni Sprinkl. U nespojivim linostimana prvi pogled, kakav je Stanislavski s jedne strane, i neka-danja zvezda porno filmova Eni Sprinkl s druge, Ivana Vu-

ji je pronala zajedniku nit.

5/20/2018 scena123

38/144

> 38

To su, pre svega, energija i prirodnost. Kao performer EniSprinkl emituje neverovatnu energiju. Smatram da publikadolazi u pozorite upravo zbog energije koju emituje glu-mac. Energija je prisutna u svim klasinim i neklasinim

anrovima. Stanislavski je otvorio pesnicu, a nije zatvorioknjigu, zakljuila je Ivana Vuji.

Na zavrnoj sesiji ovogodinjeg simpozijuma radove je pred-stavilo osmoro uesnika iz Hrvatske, Nemake, Maarske,June Koreje, Japana i Srbije. Moderatori su bili prof. dr Eri-ka Fier-Lihte i prof. dr Marko de Marinis.Na poetku je predstavljen rad Druga priroda glumca: o hi-

storijskom (ne)razumijevanju jedne prakse Gorana Pavlia,asistenta na zagrebakoj Akademiji dramskih umjetnosti. Uizlaganju Pavli se bavio 'sluajem Gavela' i istakao znaajteorijskog rada ovog, evropskoj pozorinoj javnosti gotovonepoznatog glumca, reditelja, teoretiara i praktiara s po-etka XX veka, koji je razvio vlastitu glumaku tehniku za-snovanu na potenciranju unutranjih i organskih funkcija.O problemu glumakog pristupa i spontanosti govorili su Si-bila Petlevski, Kristina Rosner, Kristel Vajler i Tina Peri.U radu Redefiniranje glumake 'spontanosti' prof. dr SibilaPetlevski (Zagreb) ukazala je na mnoga pitanja o glumakoj'spontanosti' fokusirajui se na primere od Seneke do da-nanjih dana. Prema njenom miljenju, postoji vitalna vezaizmeu aktivnosti u ljudskom mozgu i same kreativnosti.Spontanost glumca nije dovoljna sama po sebi da bi seproiveo akt umetnosti, potrebna je i tehnika kako bi sespontanost prenela na umetniki rad. Kreativna spontanost

podrazumeva da glumac ovlada raznim vetinama, savladaglumaki zanat, da je svestan svih spontanih pokreta i radnji,da ima inicijativu i motivaciju, rekla je profesorka Petlevskii dodala da postoje i primeri kada spontanost moe biti iz-van logike.

Dr Kristina Rosner (Peuj) bazirala se na odnos fenomenautanja i prisustva. Predstavljajui rad Dinamiki prostor iz-meu prisustva-nedovreni poslovi, ona je napomenulada je re o poglavlju iz njene doktorske teze o prisustvu u-

tanja glumaca na sceni.Problem utanja nije dovoljno istraen. Fenomeni utanjai prisustva ne iskljuuju jedan drugog, nego se dopunjuju,budui da se prisustvo povezuje s aurom i energijom kojuglumac alje publici, rekla je dr Rosner.O odnosu prisutnosti i svesnosti govorila je dr Kristel Vajler(Berlin) u radu Gde je rizik? Prisustvo i svesnost. Premanjenom miljenju, bitno je razlikovati smiljeno prisustvo od

prisutnosti glumca amatera ili nekog iz svakodnevnog ivo-ta.Smiljena prisutnost je uvebana, glumac tano zna taradi a toga je svesna i publika. Isto je i u sluaju takozvaneneglume koju izvode profesionalni i kompetentni glumci.Za razliku od njih, glumci amateri kao i mnogi koji uestvu-

ju u pozorinoj predstavi ili performansu bukvalno sa ulice,nisu svesni glumake prisutnosti. Oni slepo prate uputstvareditelja i ine ono to najbolje mogu. Oni ne umeju i neznaju da glume. Divim se njihovoj hrabrosti jer nisu ovladaliglumakim tehnikama. Prema njenim reima, prisutnostbez svesti je nepotpuna. Glumac mora da se usavrava ireedukuje, i kao glumac i kao ljudsko bie, kako bi unapre-dio svoje vetine i svoja ula, zakljuila je dr Vajler.Prema sopstvenom priznanju, svoj prvi rad na nekom nau-nom simpozijumu predstavila je mr Tina Peri (Beograd).Govorei o svom radu Fenomen prisustva: tipovi, karakte-

ri i naini generisanja, istakla je da tipovi prisutnosti nisuapsolutna, ve promenjiva kategorija i postavila pitanje po-stizanja prisutnosti.Mogui odgovor lei u analogiji sistemskog metoda izvo-ake obuke. Tu mislim na vebe koncentracije, izlaganje ve-

5/20/2018 scena123

39/144

39 >

likom psihofizikom naporu kao i na primenjivanje drugihtehnika koje su u slubi postizanja to vee kreativnosti,koja je takoe vrsta prisutnosti.Raspravu o predstavljenim radovima pokrenula je Erika Fi-

er-Lihte, pitanjem: ta je novo u radu Branka Gavele u po-reenju sa Hemanom? Prema miljenju Gorana Pavlia, Ga-velin rad je zasnovan na praksi, budui da je radio i kao glu-mac i kao reditelj, pa je insistirao na obuci glumca.Sibila Petlevski je istakla Gavelin znaaj u kontekstu hrvat-skog okvira.Iako je njegova teorija obuke glumca prilino intuitivna,ona se temelji na obuci glumca. I sam Gavela je glumio. To

je novo, rekla je i dodala da je Gavela razvio teoriju o go-vornim inovima koju je tridesetih godina XX veka uspeo damaterijalizuje. Razvijajui govorne replike, on je prvi upo-trebio termin govorni akt, zakljuila je Petlevski.Raspravljalo se i o razliitim konceptima i teorijama spon-tanosti i prisutnosti, odnosu tehnika i svesti kao i o raznimglumakim metodama rada.Drugi deo poslednje sesije bio je posebno zanimljiv, jer suse predstavili uesnici iz June Koreje, Japana i Nemake ra-dovima o idealu celovitosti i proimanju glumakih tehnikai pedagokih metoda Azije i Evrope.Predsednik IATC-a, prof. dr Jun-eol Kim, predstavio je radPoreenje korejskog i japanskog glumakog treninga koji

je, kako je sam naglasio, pre svega imao informativni ka-rakter. Prema njegovim reima, osnovna razlika je u inje-nici to se glumci u Junoj Koreji obuavaju u glumakimkolama i na univerzitetima, a u Japanu u pozorinim tru-

pama.U Koreji postoji 80 dramskih kola (univerziteta) u kojimasvake godine diplomira oko 2000 buduih pozorinih umet-nika. Glumako obrazovanje je nekonvencionalnog tipa ipodrazumeva kombinaciju istonjakih i zapadnjakih teh-

nika, klasinih i eksperimentalnih. Obavezno je savladava-nje borilakih vetina, ali i tradicionalnih plesova s doboi-ma i maskama kao i modernih i klasinih plesova. Posebnose ui gluma pred kamerama. Tokom studija, studenti ue-

stvuju u raznim produkcijama u zemlji ali i u inostranstvu,rekao je prof. Kim i napomenuo da je u Japanu situacija sa-svim drugaija.Japanske glumce obuava reditelj jedne pozorine trupe,a nain obuke razlikuje se od jedne do druge trupe. U Ja-panu postoji samo jedan glumaki univerzitet, u Osaki, nakojem se istovremeno ue gluma i negluma, obuava glas,izgovor, intonacija, a posebo se insistira na pevanju. Tokom

studija izvode se predstave i van Univerziteta, rekao jeprof. Kim i naglasio da se u Osaki ne ue tradicionalne ja-panske glumake tehnike.Pozorina kritiarka Akiko Taiki (Tokio) u radu Gluma sone strane glume prema savremenoj rezonanci prikaza-la je kratki istorijat svaremenog japanskog teatra. Premanjenim reima, poetkom XX veka oseao se veliki uticaj Sta-nislavskog i ruskog pozoria a od ezdesetih nastupaju ve-like promene koje su savremeni japanski teatar odvele kaeksperimentalizmu.Tada se razvija i nov metod obuke za glumca, sada ve u-vena i opteprihvaena Suzuki metoda, koja se fokusira naglumevu fiziku svest, rekla je Taiki i istakla znaaj butotehnike, kao vrste poetskog plesa, koja se takoe bazira natelesnom teatru, ali sa irom idejom. Poslednjih nekolikodecenija, u Japanu se javljaju tzv. pokreti malog teatrakoji neguju slobodniji i nezavisan stil glume, gde glumci

sami piu originalne scenarije, rekla je na kraju AkikoTa-iki.uveni Suzuki metod 1986. u Evropu je prvi doneo prof.Martin Gruber (Berlin), koji je predstavio rad Polubog ili slu-ga: o ranjivosti glumca, u kojem je izneo probleme s koji-

5/20/2018 scena123

40/144

> 40

ma se suoavaju glumci u nemakim institucionalnim po-zoritima.Oko 150 pozorita dobija novac od drave. U njima vlada

jasna hijerarhija i u tome je itav ovaj problem, rekao je

Gruber i dodao da su na vrhu hijerarhije direktor, reditelj idramaturg koji su, pre svega, veoma dobro plaeni da voderepertoarsku politiku.Za njih je glumac potroni materijal. On ne bira uloge,nego mu se uloge dodeljuju. Angauju se mladi glumci kojise kupe na nekoliko godina. Njihova plata je ista kao pro-davaice u supermarketima. Uloge se dodeljuju i na audi-cijama, iji me sadraj podsea na trite robova.

Glumci su prilikom rada na predstavi izloeni opasnim ra-dnjama u kojima ugroavaju svoje zdravlje pa i ivot, rekaoje Gruber i zakljuio da su zbog svega toga glumci davaociusluga, a ne slobodni umetnici. Za takvu situaciju prof. Gru-ber okrivljuje sistem glumakog obrazovanja u Nemakoj iapeluje na glumce da obrate panju na svoj ponos i obra-zovanje.Sublimirajui utiske s ovogodinjeg simpozijuma, dr KristelVajler je istakla da je vano to se govorilo o duhovnosti, glu-makoj etici i potenciranju da svaki glumac treba da radi nasebi kao glumac ali i kao ljudsko bie.Dragocena je razmena iskustava teatrologa i kritiara jer jeneophodno uspostaviti ravnoteu meu njima ma kolikose to inilo nemoguim. Simpozijum je pokazao da se ostva-ruje moj san, a to je pomirenje akademika i kritiara, rekao

je na kraju predsednik ITAC-a Jun eol-Kim.

Vojislav ALIMPI

5/20/2018 scena123

41/144

41 >

U umetniki radikalnom pozoritu, od ezdesetih do danas,moemo primetiti da glumac esto vie ne podraava lik ukontekstu dramske fikcije. Ovde mislimo, izmeu ostalog,

na novo ritualno pozorite Jeija Grotovskog, ameriku po-zorinu avangardu (ekner, uman, Living Theatre), rani tea-tar slika i zvukova Roberta Vilsona, savremeno pozorite ne-makog govornog podruja (Martaler, Gebels, Kastorf, Rimi-ni protokol). Ovde je naglasak vie stavljen na scensku pri-sutnost glumca, njegovo/njeno smrtno telo osloboeno be-smrtnog lika, snanu interakciju s publikom kao jedinu su-tinski vanu pozorinu konstelaciju. Ova argumentacijamoe, u izvesnoj meri, da se referie na pojam preekspre-sivnosti (Barba i Savareze) u smislu artikulacije scenske ene-rgije koja prethodi svakom linom ili kulturno kodifikova-nom izvoakom nainu.Jedan od izvora ove tendencije je dekonstrukcija dramskoglika, proizala iz filozofske sumnje u metafiziki koncept sub-

UVODNI TEKSTI TEZE ZA

RASPRAVU

Ivan Medenica

5/20/2018 scena123

42/144

> 42

jekta, a koja se sprovodi tokom itavog 20. veka u drami i po-zoritu zasnovanom na njoj. Smrt lika (Elinor Fjuks) je pro-ces koji zapoinje jo krajem 19. veka razdvajanjem lika nanekoliko njegovih simbolikih manifestacija u Strindbergovim

dream-plays, a zavrava u savremenim komadima u kojimalik esto nije uopte vie lik (u smislu reprezentacije psi-holokog entiteta), ve neizdiferencirana govorna platforma(pozicija, perspektiva), iza koje moe da se krije pojedinacili grupa, mukarac ili ena, filozofska ideja ili psiholoka real-nost, ili neto sasvim drugo kao u ne vie dramskim po-zorinim komadima (Gerta Poman) Elfride Jelinek. Ovatendencija u savremenom pisanju za pozornicu moe se do-vesti u vezu s postdramskim pozoritem (Hans-Tis Leman)koje je snano dovelo u pitanje scensku reprezentaciju dram-ske fikcije. Dramski i/ili drugi tekstovi ovde se koriste samokao materijal za stvaranje integralne partiture predstave(scenski tekst Riard ekner) u kojoj su svi elementi (svet-lo, pokret, zvuk, koncept prostora) podjednako znaajni.Pomeranje umetnosti glume od scenske reprezentacije fik-cije ka istom prisustvu i energetskoj razmeni s gledaoci-ma jeste, dakle, jedna od optih tendencija u savremenom,

umetniki radikalnom pozoritu, bez obzira da li ono uvaneku vezu s tekstom ili ne. Ta tendencija u ovom pozoritutransparentno se ispoljava, ali ona je, kao to ubedljivo ar-gumentuje Erika Fier-Lihte, opta odlika svakog pozorita.Glumeva akcija na sceni neprekidno oscilira, ak i u jednomistom izvoenju, izmeu oznaavajuih procedura i istogispoljavanja telesnog (fizikog), reprezentacije i prisustva,znaiti i biti. Te oscilacije su, izmeu ostalog, i rezultat gle-daoeve percepcije i znanja: u jednom trenutku, glumevpokret moe da se doivi kao znak, u drugom kao spontanostili izraz scenske energije. Teza funkcionie u svim izvoakimumetnostima, pa i u savremenom plesu