5/20/2018 scena1210

1/156

Scena, YU ISSN 00365734asopis za pozorinu umetnostNOVI SAD 2010.Broj 12Godina XLVIjanuarjun

1-2

5/20/2018 scena1210

2/156

NAGRADA PETRU MIHAJLOVIU 5

ODLUKA IRIJA KONKURSA ZA ORIGINALNI DOMAI DRAMSKI TEKST 6

SVETISLAV JOVANOVNOVI I NAJMLAI ISPITIVANJE MOGUNOSTI 9

TAMARA BARAKOVFENOMEN KOSE: SEANJE NA BUNT 10

DUNJA PETROVIPROHUJALO S LAHOROM 13

ANA ISAKOVIKOSA = REVOLUCIJA I/ILI ZAKUSKA S POZNATIMA 15

LUKA KURJAKIUSPENA PRODAJA REVOLUCIJE 17

SLOBODAN OBRADOVIMOLE SE PAMETNI DA VIE NE POPUTAJU, STANJE JE VEOMA KRITINO 19

SVETISLAV JOVANOVSTRAH, NADA I DADA 23

BOJANA BAUERSKOKOVI I ISKLIZNUA KROZ ISTORIJU I SAVREMENOST 37

BOJANA BAUERO SADANJOSTI TELA 43

IZVODI IZ KRITIKA O PERFORMANSU MOJA PRIVATNA BIOPOLITIKA 50

BLA LUKANPROFESIJA: PERFORMER 53

B e l e k e o p o z o r i n o js e z o n i 1 9 0 0 2 0 0 0 ( I )

e m u n o v a k r i t i k a ?

P o r t r e t : S a a A s e n t i

S i n t e z e

> 2

5/20/2018 scena1210

3/156

SNEANA UDICKIDEKONSTRUKCIJA BINARNIH OPOZICIJA I TUMAENJA HOMOEROTSKIHPRIJATELJSTAVA U EKSPIROVIM KOMEDIJAMA 63

DEBORA KARTMELEKSPIR; FILM I NASILJE: NASILJE NAD EKSPIROM 68

VESTI 79

KNJIGE 89

PETAR MIHAJLOVI

RADNIKA HRONIKA 95

SIMONA SEMENI5DEAKA.SI 117

e k s p i r o l o g i k e

D r a m e

IN MEMORIAM 84

Vladimir Mareni (19212010)

Radoslav Zlatan Dori (19402010)

3 >

5/20/2018 scena1210

4/156

5/20/2018 scena1210

5/156

5 >

Na sesiji odranoj 4. marta, iri Konkursa Sterijinog pozorja zaoriginalni dramski tekst, koji je radio u sastavu: dr Marina MilivojeviMaarev, teatrolokinja, Ana Tomovi, rediteljka iDarinka Nikoli, pozorina kritiarka, doneo je odluku o nagradi. U roku predvienom propozicijama na Konkurs je stiglo

76 dramskih tekstova, to se moe smatrati zadovoljavajuim u kvantitativnom smislu, uprkos evidentno smanjenomodzivu u odnosu na prvu godinu Konkursa, kada je iri imaomogunost da bira jedan od 124 dramska teksta.

Jednoglasnom odlukom, Sterijina nagrada za originalni domai dramski tekst, pripala je tekstu Radnika hronika (ifra:Heroj na magarcu).Nakon identifikacije ifre, ustanovljeno je da je autor nagra

enog teksta Petar Mihajlovi, dramski pisac iz Beograda.

iri je u ui izbor uvrstio pet tekstova:ienje idiota (ifra: Srbijameubija); Duga no pod orahom (ifra: Dubovski); Suncokreti (ifra: Funemployed 17);Auto(cenzurisano) (ifra: Mandrak); Leptir i voe (ifra: Dedamraz)

Uprkos zadovoljavajuem kvantitativnom odzivu dramskih pisaca na Konkurs Sterijinog pozorja, iri je konstatovao da kva

litet ponude ne zasluuje istu kvalifikaciju.Kada su u pitanju tematske preokupacije autora, moe se reida preovlauju teme koje se, kroz razliite aspekte i razliitimpoetikama, bave sindromima aktuelnog trenutka, sa svim njegovim specifinostima koje, pri tom, referiu i na univerzalnoprisutnu motivsku platformu savremene svetske/evropske

dramske knjievnosti: ivot pojedinca u svetu koji karakteriene samo ekonomska ve i politika i kulturna globalizacija.Usamljenost, otuenost, nesnaenost, narkomanija, kriminal, nemogunost/uzaludnost pobune, jesu blie tematskeodrednice korpusa prispelih drama.

Bilo je, takoe, pokuaja da se o ovom vremenu progovori idiskursom istorijske/ mitoloke alegorije, uslovno biografskimdramama ili, preteno ematskim, prikazom uspona novokomponovane klase biznismena i tajkuna.Primeeno je, takoe, odsustvo istih anrova, kao i bitnoodustajanje od postdramskog pisma koje je preovladavalo uprethodnim godinama.

Konkurs Sterijinog pozorja za originalni domai dramski tekst

NAGRADA PETRU MIHAJLOVIU

Novi Sad, 29. mart 2010: Petar Mihajlovi i Milivoje Mlaenovi

5/20/2018 scena1210

6/156

> 6

Nagraeni dramski tekst: Radnika hronika (ifra: Heroj namagarcu)

Izdvojeni tekstovi:ienje idiota (ifra: Srbijameubija); Duga no pod orahom (ifra: Dubovski); Suncokreti (ifra: Funemployed 17);Auto(cenzurisano) (ifra: Mandrak); Leptir i voe (ifra: Dedamraz)

Radnika hronika ima u sebi neeg od dokumentarne drame.Ona govori o savremenoj drutvenoj situaciji o kojoj svaki asjavljaju mediji dugotrajni trajk radnika fabrike koja je propala u pokuaju vlasnike transformacije. Pisac sa saoseanjem, razumevanjem i ironijom govori o dnevnoaktuelnomdrutvenom dogaaju. On zapaa vaan paradoks: ljudi uovim socijalnim sukobima nemaju identitet, iako svaki akterima specifinu linu dramu. Radnici se razlikuju samo po

rednom broju i godinama staa, a glavni radnik tj. radnikbez broja je savremeni every man. Ostala lica, po predlogu pisca, mogu da igraju isti glumci koji igraju sedam radnika. To je zato to je zajednika crta svih lica da ne razumejusituaciju u kojoj su se nali. Razlikuju se po nainu na koji jene razumeju, a naini zavise od drutvene pozicije u datom

sukobu. Kao to likovi nemaju identitet, nemaju ni imena,razlikuju se po zanimanjima. Komad se pribliava farsi i ta farsinost Radniku hroniku spaava od tugaljivosti melodramekoja kao senka nadlee tune ivotne prie likova. Posebnuvrednost komadu daju dijalozi i monolozi koji imaju notudokumentarnog i istovremeno ukazuju da pisac veoma dobro poznaje argon i govornu fakturu socijalnog miljea o

kome pie. Kraj komada podsea na kraj De Sikinog filmudo u Milanu: tamo skitnice uzleu u nebo, a ovde radniciostvaruju san o oivljavanju proizvodnje. Ipak, pisac se timene zadovoljava, ve pravi jo jedan zaokret i vraa Radnikau realnost kao grobara sopstvene drutvene klase. To jeduhovita poenta komada koji ceo sluaj vraa na nas gledaoce, koji smo ne samo gledaoci potencijalne predstaveRadnika hronika ve i gledaoci svakodnevnih socijalnih drama. Gledaoci koji vie ne razlikuju ljude i njihove drame, ne

razlikuju one koji trajkuju od onih koji gladuju i onih koji seu znak protesta samoosakauju ili ak ubijaju. Zato to vienismo u stanju da razlikujemo ljude i njihove drame mi ih nerazumemo, a zato to ne razumemo njih, ne shvatamo nausituaciju. Smejui se likovima Radnika hronika, u stvari smejemo se sebi, a to je smeh koji boli.

ODLUKA IRIJA

5/20/2018 scena1210

7/156

7 >

ienje idiota govori o uruavanju sistema vrednosti pojedinca i porodice u tranziciji. Metafora drutva sklonog autodestrukciji oituje se u potrebi Idiota da ispravne ureaje baca s vrha solitera. Bunt mladih pret

voren je u apsurdni tinejderski ki. Potreba da se zabelei trenutak individualnog bunta (besmisleno samoubistvo) proizlazi iz istovremenobolnog i narcisoidnog oseanja pojedinca da ne postoji i da nije vaan akonije zabeleen sredstvima savremene komunikacije. Demoni nikad prevaziene infantilnosti progone junake ove drame.

Duga no pod orahomjo je jedan dokaz da je drama iz seoskog ivotai danas i te kako aktuelna. Svi smo mi u prvom, drugom ili ve tamo nekom kolenu potekli sa sela. elja da zatuemo ruralne korene u nama do

vodi nas neminovno do brutalnog ponaanja prema najbliima. Ko smo,ako zanemarujemo to odakle smo?

Suncokreti je drama o povezanosti emocionalne i fizike otuenosti.Emocije uvek nau nain da nam se vrate ma koliko ih negirali. Autor ispituje vezu izmeu fizikog i emocionalnog kontakta dve osobe i povezuje na odnos prema stvarima s duom i odnos koji imamo prema ljudima koji su postvareni.

Auto(cenzurisano)je dramaturki estit i pismen prikaz vanog trenutkaiz istorije srpskog teatra uvene postavke ekajui Godoa Semjuela Beketa. Veto baratajui istorijskim injenicama pisac nas navodi na razmiljanje da li i onda kada mislimo da sve znamo, znamo dovoljno o ljudima i priama koje su nas sutinski odredili.

Leptir i voe je zanimljiva dramaturka igrarija. Naime, pria komadamoe se posmatrati i takva kakva jeste kao niz dogaaja na jednoj stanici, ali i kao pria o jednom oveku koji na jednom mestu, u jednom

danu, nanovo preivljava kljune momente svog ivota. Ako te razliitestvarnosti paralelno obitavaju na sceni?

5/20/2018 scena1210

8/156

e m u n o v a k r i t i k a ?

5/20/2018 scena1210

9/156

9 >

Dva najea opta mesta koja se izriu povodom nae pozorine kritike su sledea: prvo da ne postoji; drugo da je uvelikoj krizi. Paradoksalno, i jedno i drugo ve nekoliko godina priblino tano opisuju stanje. Ono to danas funkcioniekod nas kao pozorina kritika (a govorim, da skrenem panju, o kritici u mainstream medijima), sa asnim izuzecima,svelo se na tri vrste simulakruma: ritualno upranjavanje uticaja, pomona funkcija pozorinog mehanizma, ili neprimetni

epizodista na javnoj sceni. Ali, ovo se ne deava stoga to bikritika bila u krizi. Jer, kritika se u istinskoj krizi osea kao ribau vodi, kriza je zaviaj kritike barem od romantizma naovamo. Problem sa neprisutnou, ili neautentinou kritike druge je prirode. Kako bih izbegao truizam tranzicija, rei usamo da je i veina kritikih napisa o pozoritu pala u zamkuindukovanog dakle lanog naloga vremena. Jasnije reeno, naa kritika ne ocenjuje i ne procenjuje ak ni neopanjkava, a i kada reklamira, to ini neubedljivo. Umesto

toga, njeni delatnici argatuju u paninom strahu da nee zadovoljiti neki od pomodnih ili korektnih ali u svakom sluajupozoritu eksternih kriterijuma: postmodernizam, multikulturalizam, tradicionalni impresionizam, semiotiku, patriotizam, exyu regionalizam, rodni balans.... A jednostavno,bilo bi dovoljno za poetak, pokuati (pr)ocenjivati pozoriniin iz njega samog.Voeni nadom da pozorina kritika kod nas ima sposobnost da

postoji jer bez nje u autentinom obliku, pozorini ivot nijepotpun u redakciji Scene smo se odluili da te mogunostipostojanja ispitamo na samom izvoru. Dakle, u potencijalnosti, kod onih koji poinju to e rei, novih i najmlaih. Jer,drugo rodno mesto (pozorine) kritike kao misli iz pozorita jepoetak, sumnja, traganje. Otuda i ova tehniki i repertoarskom logikom diktirana tema; otuda i ovaj skup nadamose buduih i milju kao krizom zaraenih kritiara.

Svetislav JOVANOV

NOVI I NAJMLAI ISPITIVANJEMOGUNOSTI

5/20/2018 scena1210

10/156

ini se da je novom postavkom mjuzikla Kosa ponovo probuena ista euforija i zainteresovanost kao kada su pre 40 godina Mira Trailovi i Zoran Ratkovi postavili ovu predstavu nasceni beogradskog Ateljea 212. Ipak, logino pitanje koje senametalo jo od trenutka kada je zvanino najavljena novaKosajeste da li e ona danas imati isti efekat kao kada je, krajem ezdesetih, s velikim oekivanjima postavljena u Beogradu? Kosa Mire Trailovi i Zorana Ratkovia nastaje u trenutku kada Beograd upoznaje avangardne tendencije, u momentu kada se provincijskom suprotstavlja moderno i okantno, kada postoji potreba za provokacijom. Tako je nama

danas sasvim razumljivo ta je Kosa tada mogla da znai zaBeograd.Kosa propoveda snagu mladosti i protesta, govorila je MiraTrailovi1. A ta ona znai danas?

> 10

FENOMEN KOSE:SEANJE NA

BUNT

1 Dragan Gajer, Ni za amare, ni milovanje, Politika ekspres, maj 1969.

5/20/2018 scena1210

11/156

11 >

Mladenovieva Kosa ostavlja utisak zabavnog mjuzikla za iroku publiku, bez ambicioznije politike angaovanosti i drutvene kritike, liena subverzivnosti, buntovnikog i revolu

cionarnog. Ipak, publika je, ini se, zadovoljna.Predstava iz 1969. izvedena je u vreme jaanja hipi pokreta,tako da odreena vremenska distanca nije bila mogua da bise ustanovilo da li je popularnost Kose samo stvar trenutka, ilie ideja koju nosi ovaj tekst, pa i hipi kultura, trajati i biti prepoznatljiva i mnogo godina kasnije. Reditelj Kokan Mladenovi, postavljajui novu verziju Kose, poao je od pretpostavkeda ideja mjuzikla ostaje ista i prepoznatljiva, bez obzira u kojiperiod i u koje drutvo da se komad postavi, pa je svoju adap

taciju Kose liio onoga to je inilo njenu sr, a to je sama hipikultura.Dakle, nije re o sveoptosti i veitosti antiratne ideje ili protesta kao takvog. Kosa traje jer i danas, vie od 40 godina nakon protesta 68, jasno je da samo tada, i moda nikad vie, uAmerici nije bilo takve pobune mladih ljudi, toliko izraenog revolta prema tradicionalnim i konzervativnim vrednostima, institucijama i stereotipima. U samom tekstu mjuzikla postojiizrazita subverzivnost, prikaz jedne generacije koja je ivela za

trenutak, za svoj trenutak, preispitujui osnovna moralna naela amerikog drutva, otvoreno i bez srama rugajui se fundamentalnim vrednostima koje su promovisane kao poeljne.Moglo bi se rei da je nova Kosa eksperiment, ogled i preispitivanje da li komad, sam po sebi, danas opstaje ako se sklonehipici, kosa isee, rat u Vijetnamu zameni ratom u Iraku, a nascenu postave antiglobalisti da li sve to ima smisla ako je ideja i dalje tu. Nije ba tako jednostavno. Dananje drutvo postalo je izrazito konformistiko i njegova filozofija razlikuje se

od pokreta omladine ezdesetih i sedamdesetih godina. U dananjem egocentrinom drutvu i te kako je vidljiva uukanost pojedinca, lienog bilo kakvih moralnih preispitivanja.ini se da e razloga za pobunu uvek biti, ali da prave eljenema. Borba hipika danas moda nee biti prepoznatljiva akose postavi u druge okvire. Ali to nikako ne znai da je njihova

kultura ostala zarobljena u ezdesetim i da je danas prevaziena. Postaviti Kosu s hipicima kao akterima danas bi delovalouspelije nego pokuaj da se njihova ideja upakuje u nove dru

tvene pojave. Suvie je univerzalna i specifina, moda ak ihermetina, ali njihov protest ostavio je izrazit trag u savremenoj istoriji da bi tek tako bio prevazien i nerazumljiv mlaim generacijama. Kako bi uopte i mogao da bude nepoznatkada je danas kultura spoj svega to smo ranije imali prilike davidimo. Fenomen dananjice je reciklaa ponovno obnavljanje i preuzimanje. Pogotovu to je veliki deo savremenepop kulutre sastavljen upravo iz citata hipi pokreta i svegato je ova pobuna predstavljala za mlade.

Na sceni Ateljea, u Mladenovievoj reiji, gledamo skup mladih urbanih ljudi koji pevaju Daj nam sunca i ne verujemo im.Njih ne zanimaju Saturn i Jupiter, ni godina Vodolije. Upadljivje kontrast, kulturoloki rascep, izmeu onog to je iz mjuzikla sauvano i onoga to je osavremenjeno, tako da jednoponitava drugo. Ako s aspekta fenomena pokuamo da istraimo i ispitamo vrednost ovog mjuzikla, nai emo se u zabludiako pomislimo da je njegova snaga samo u univerzalnostiteme (apsurd rata). Da bi bio razumljiv, potrebno je bunt sa

gledati u kontekstu vremena kada je nastao.ini se da je beogradskoj publici u novoj postavci Kose bilo sasvim dovoljno da uje prepoznatljive songove i da se odmahpriseti neega ega vie u sutini nema, da na sceni vidi netoto sad ne postoji.Za Beograd predstava Kosa znai neto vie od angaovanosti hipi pokreta. Ona je bila dah novog, provokativnog, okantnog i, pre svega, avangardnog pozorita, s izrazitim uticajem Bitefa, barem kao odvaan pokuaj da se jedna bite

fovska predstava nae na redovnom repertoaru beogradskogpozorita. Ako nita drugo, podsea na vreme kada je postojala elja za pobunom, elja za provokacijom. ak i savremena postavka Kose, bez svesne namere, mnogo govori o drutvenim okolnostima u kojima nastaje ne stremi niemu,ne suprotstavlja se konkretnom i definisanom. Novo itanje

5/20/2018 scena1210

12/156

> 12

nema mnogo smisla jer u izrazito konformistikom drutvu,poput ovog danas, nema prave pobune, nema potrebe zabuntom. ak ni samo pozorite ne zauzima hrabar kritiki

stav, pa kako bi se onda na adekvatan nain snana i subverzivna kritika moralnih normi, kakvu vidimo u Kosi, mogla postaviti u dananje okvire, a da probudi isti onaj katarzini efekat?Ako se Kosa iz ezdesetih sagleda i razume kao svedoenje ojednom novom, uzbudljivom senzibilitetu, smeloj kritici be

smislenih ratova, onda nam Kosa iz 2010. poruuje da oigledno nita od toga danas nije ostalo i da se pobuna svodi napuko plasiranje parola i optih mesta, jer danas je sasvim do

voljno formalno zadovoljiti elju gledalaca samo idejom o pobuni, datom u naznakama, dok sutina ostaje zanemarena.Otuda je potpuno razumljiva nostalgija beogradske publike zagodinom vodolije jer tako jak udarac, po svemu sudei, uskorije vreme neemo osetiti u pozoritu.

Tamara BARAKOV

5/20/2018 scena1210

13/156

13 >

Kosa Ateljea 212 u reiji Kokana Mladenovia zaista jeste revolucionarna predstava i to iz vie razloga: zbog otvorenogbunta na koji je navela pripadnike pozorinih krugova; zbog reklamne kampanje, dosad nezapamene u domaem pozorinom svetu, koja ju je postavila kao neto to se apsolutno nesme propustiti, ako ste uzrasta izmeu 7 i 77; zbog angamana velikog broja mladih neafirmisanih glumaca, koji, naalost,

ipak nisu imali priliku da se ovom predstavom afirmiu; zbogangamana nekolicine vrlo afirmisanih glumaca, koji, naalost, ovom predstavom ipak nisu podarili pozoritu nita inovativno; zbog apsurdne diskrepance koja postoji izmeu onoga o emu predstava govori (borba protiv reklamne industrije, multinacionalnih kompanija, potroakog drutva, iventova) i naina na koji ta poruka stie do recipijenata (pomenutom reklamnom kampanjom, novcem multinacionalnih kompanija, kartom koju mogu da priute samo izuzetni potroai,premijerom s atributom gala). Naalost, ovde dolazi takakada je revolucionarnost u pitanju.Originalni tekst Kosa bavio se njujorkim hipicima 60ih i kaotakav bio je vaan za Ameriku, pa u tom smislu i za svet. Adaptirani tekst Kokana Mladenovia bavi se njujorkim antiglobalistima, koji se, logino, bore protiv svega onoga to globalizam znai. Kada bi, meutim, prosenog mladog oveka iz Srbije upitali ta je (anti)globalizam, imao bi vrlo maglovitu de

finiciju. Jedan od problema lei u injenici da je hipipokret zaista postojao kao organizovani pokret, dok antiglobalizam, sobzirom na odsustvo grupne delatnosti (ak i ikonografije)nije pokret po sebi, pogotovo ne u Srbiji. U tom smislu, antiglobalizam naspram hipipokreta deluje kao opte mesto,predstavljajui lo, ako ne i netaan, korelat u aktuelizaciji

ovog teksta koncept koji postoji samo zarad sebe samog.Tu dolazimo i do specifinog naina na koji se on prezentujepublici. Specifinost je u tome to se koncept Kose ne tumaiiz same predstave ve se direktno izgovara na sceni, u vidubrojnih antiglobalistikih parola, uz pominjanje pojmovakao to su globalizam i antiglobalizam (parafraza teksta: Ovdee se veeras odrati ivent globalista, Ali mi smo antigloba

listi i zato emo protestovati). Smatrajui, valjda, da e ovakav vid dijaloga biti monoton, neivotan i nezanimljiv publici,reditelj ga je oiveo i loim dosetkama, te i izreirao smehomplemena uvek kada neko izgovori neto duhovito ili aplauzom onda kada treba da se podvue neka pametna misao.Ovakva, dramaturki vrlo problematina, prezentacija koncepta, otvara pitanje (ne)sigurnosti reditelja da e isti biti dovoljno jasan, prihvaen, validan.U tom smislu, prvi deo predstave krajnje je nepozoritan imogao bi se tretirati kao prezentacija ideje. Za razliku od prvog, u drugom delu predstave zaista se neto deava na primer: sukobi. Scene sukoba Bergera (Sergej Trifunovi) i Kloda (Branislav Trifunovi), ili Bergera i Hada (Ivan Jevtovi), reditelj predstavlja na sledei nain: dva lika su jedan naspramdrugog (jer su, je l, suprotstavljeni), to obino prekida treilik, Vuf (Gordan Kii) ili Deni (Katarina uti) koji bukvalnostane izmeu njih (jer, je l, treba da stane izmeu zarae

nih strana). Do krajnosti ilustrativno reirani, ovi sukobiupotpunjeni su i replikama, koje nam daju dodatnu informaciju da su to neistomiljenici. Ovakvo, vetako serviranje sukoba, meutim, nije pitanje sluajnosti, ve se postavlja kaoneophodna smernica, s obzirom da sukob u stvarnom i iskrenom, pozorinom obliku, zapravo i ne postoji. Kada govorimo

PROHUJALO S LAHOROM

5/20/2018 scena1210

14/156

> 14

o mizanscenu, treba pomenuti i deo scena, u kojima glavnuulogu ima pleme sa Bergerom, Vufom i Hadom na elu, a u kojima Klod ili ila (Jelena Gavrilovi) doslovno stoje sa strane iposmatraju ta se deava, i to dovoljno dugo da se na njih i zaboravi. Ovakvo reenje, ne samo da je rediteljski propust veje i izuzetno neprijatna pozicija za glumce, koji tada nemaju ap

solutno nikakav postupak, ak ni funkciju.Slina doza neprijatnosti postoji i unutar plemena. U ovoj grupi najboljih mladih glumaca, pevaa i igraa, kako ih Atelje212 naziva, retki su imali priliku da neto pokau. Veina je,ipak, u nedostatku reiranih postupaka, a u prevelikoj elji dapokae da je u liku, pribegavala jeftinom preglumljavanju,praenom plejbek govorom, jakim facijalnim ekspresijama ipantomimskim reakcijama. U negativnom smislu, tu su prednjaile Jovana Kneevi (Spidi) i Nela Kaluerovi (Klara), dok

su priliku dobro iskoristile Tanja Petrovi (Natali), Luija Travii (Rubi), Sofija Jurian (Krisi) i , u pevakom domenu, Duica Novakovi (Diona). Ovako reirane grupne scene dovelesu i do utiska da je itava predstava improvizovana, da nemajasno postavljenih linija kretanja i govora, te da se sve dogovara na licu mesta povremenim privatnim doaptavanjem

glumaca. Time su pojedine scene izgubile emotivni naboj, a njihov dramski potencijal sveden je na ist pozorini igrokaz umeuinu (pr. scena protesta). Utisku improvizacije doprinela

su i pojedina koreografska reenja Mojce Horvat. Jasna je ideja da grupne koreografije izgledaju haotino i neujednaeno(nije se oekivalo da svi igraju kao jedan), ali njihova realizacija delovala je pre aljkavo, to bi se verovatno moglo zanemariti da su koreografije bile inovativnije.Zvezda ove predstave svakako je Gordan Kii. Lik mekerafilozofamirotvorca Kii je odigrao s ironinim otklonom spramsvih kojima se obraa i svega to govori, unosei osveenje udeklamatorske delove predstave. Zapravo, Kii je radio ono

to i obino radi igrao je na svoj ve poznati arm; prednostje jedino u tome to mu je ovde i bilo mesto. Katarina Gojkovi u ulozi Doane Frenklin istakla se minimalistikim glumakim izrazom, specifinim pokretom i facijalnom ekspresijom;tanost u glumakom izrazu moe se pripisati i Jeleni Gavrilovi u ulozi ile (koja, naalost, nije imala previe prostora), atreba izdvojiti i Katarinu uti, koja je zainila atmosferu infantilnom interpretacijom lika Deni. Pored glumaca, trebapomenuti i scene susreta Kloda s roditeljima (Tatjana Boko

vi, Nenad iri), izoptavanja ile iz porodice i njen obrauns majkom, koje daju predstavi ivu emociju i melodramskustrukturu, formirajui i pomerajui radnju.Kosajeste predstava koja budi neke emocije; ako ni zbog egadrugog, onda bar zbog energije ansambla pri izvoenju onogdela melodija Galta Mekdermota, koje su se mogle prepoznatii pored aranmana Marka Grubia. Moda bi Kosa zasluila bolju ocenu, da svojom reklamnom propagandom nije postavila prevelika oekivanja. Ovako, to je samo pokuaj koji je pro

puten jer je robovao svom konceptu. Od najave tornada,oekivala se bar koava, a sve to je dobijeno blagi je lahor, nastao njihanjem programa predstave u rukama gledalaca.

Dunja PETROVI

5/20/2018 scena1210

15/156

15 >

Otkako je uao u Atelje 212 kao novi upravnik, Kokan Mladenovi pokuava da uvede jedan (pro)boj u repertoarsku poli

tiku ne samo svog pozorita ve i da sugerie slinu promenuu repertoarskoj politici drugih pozorita koja je u nekoj vrstistagnacijske pomirljivosti. Slogan Revolucija aludira na intenzifikaciju angaovanog teatra, onog koji e osvestiti, suoiti,pokrenuti sve vie uspavanog gledaoca. Dve predstave od poetka sezone, Dokle?Milice Pileti u reiji Alise Stojanovi i ekaonica Branka Dimitrijevia i Borisa Lijeevia u reiji B. Lijeevia, zasnovane na konceptu i ideji beskompromisnog suoavanja, nisu ovu nameru u potpunosti realizovale, ostavi

na nivou dokumentarnosti i blage kritike.Marketinka kampanja za predstavu Kosa poela je mesecimaunazad. Nakon etrdeset godina od prvog izvoenja Kose uAteljeu 212 (premijerno izvedena 21. maja 1969. u reiji MireTrailovi i Zorana Ratkovia), Kokan Mladenovi, i kao upravnik pozorita i kao reditelj ove predstave, odluio se na hrabarpotez revalorizacije komada i preispitivanja uverenja i fenomena koji odlikuju dananjicu, svakako ne i onih koji su pre etrdeset godina nosili uveni komad, suoavajui se s tada

njim drutvenoideolokim aparatom i otkrivajui tadanjemogunosti stvarnog preokreta i promena. U konceptu dananje predstave u Ateljeu 212 ostavljena je revolucionarnanit, potencijal revolucionarnosti i u jednom i u drugom dobu,iako na drugaiji nain i uprkos skepsi zasnovanoj na novimiskustvima.

Grupa mladih ljudi danas su antiglobalisti u svetu gde je kapitalsve, a ovek nita (Kokan Mladenovi u intervjuu za Blic). Od

nos prema pobunama iz 1968. najbolje se uitava kroz lik Dona Frenklina koga tumai Fea Stojanovi. Danas finansijskimonik, on je bio nekadanji revolucionar 1968. Prodaja ideala i vrtoglavo menjanje uloga obeleavaju dananju simulacijsku stvarnost. Upravo neminovnost vere u mogunost promena odlikuje grupu mladih ljudi koja se okupila da protestujeprotiv globalnih reformi, ime i zapoinje predstva. OdabirSergeja Trifunovia za ulogu Bergera dobro je promiljen rediteljski potez koji je imao u vidu energetski potencijal i sna

gu talenta ovog glumca koga publika davno nije videla na scenama beogradskih pozorita. Sergej Trifunovi ostaje dosledansvojoj snazi, potvrujui sopstveni talenat, ali njegov nastupukazuje na zarobljenost u stereotip buntovnog, hrabrog i neshvaenog pojedinca koji je obeleio prethodnu deceniju njegovog glumakog stvaralatva. Lik Kloda Bukovskog (Branislav Trifunovi) je, od poetka, dobra osnova za isticanje svihideja protiv kojih se ova grupa bori. Rat protiv Vijetnama kojije bio okosnica u Kosiiz 1968, a dananji rat u Iraku, vie nije

sredinja taka pobune. Rat je sada biznis, unutar korporacijskog plana koga uglavnom prave mediji, zavodei ljude i ohrabrujui ivot u virtuelnim svetovima. ovekovo telo, prostorza ove sukobe, ne znai nita, samo je broj. Klodov otpor Ocu(Autoritetu, Velikom Drugom, Dravi, Instituciji), osim to jeprelomni trenutak u predstavi, tenutak je i obelodanjivanja be

KOSA = REVOLUCIJA I/ILIZAKUSKA S POZNATIMA

5/20/2018 scena1210

16/156

smisla identifikacije s nacijom koja se svodi na ironijski postupak identifikacije Oca sa zastavom. Pobuna protiv jo jedneinstitucije Crkve, najbolje se vidi u sceni kada Gordan Kii,

koji sigurno vlada scenom u celoj predstavi (Vuf) ukazuje nanjenu korumpiranost.rtve poluga moi su i sluajni turisti koje igraju Gorica Popovi i Mladen Andrejevi. Oni ele da fotografiu pobunu, jer nemogu da poveruju ni u kakav in ako nije medijski prezentovan. Kritika sputavajuih okvira nastavlja se kritikom oping industrije, uz iju pomo ovek izbegava suoavanje sa sopstvenom ispraznou. Stvarajui identitet kroz reklamiraneproizvode, on stvara iluziju sopstvene uspenosti.

Jo jedan lik iz originalne postavke je i Deni koju igra Katarina uti. Ona je i sada trudna, ali akcenat vie nije na slobodiseksualnosti, niti na pitanju oinstva. Njenim likom naglaavase heroizam donoenja deteta na svet kojim vlada moralno rastrojstvo. ila (Jelena Gavrilovi) dosledna je u borbi i otrgnutosti od roditelja. Na poetku zakopana, uniformisana, nalikna biomehaniko telo, transformie se u pripadnicu grupe.(...) Kosa se zavrava pogibijom Bergera. To se deava u prelomnom trenutku, kada on prelazi granicu i postaje skoro

agresivni predvodnik grupe, oteravi svojim ponaanjem Kloda Bukovskog. Revolucija ponekad jede ljude. On, u besu nemoi, juria na policijske titove i biva ubijen. Klod se vraa.

Kosaje znaajna predstava u kojoj moda ne postoji mogunost automatske promene sveta nakon izvoenja, ali vano jeda postoji imperativ suoavanja s opasnostima destrukcije

dananjih svetskih mehanizama.Kao deo provokativne marketinke strategije, ini se i nezajaljivosti oveka u postkapitalistikom ustrojstvu, karte za galapremijeru Kose prodaju se za 7000 do 9000 dinara. U cenu jeuraunata i zakuska i druenje s glumcima. Sve u svemu, i postavka predstave i marketinka kampanja kao da su i kritika neminovnosti prodaje predstave/proizvoda na koju e publikadoi privuena znaajnim imenima, ili seanjem, ili eljom dase ivi medijska slika koja fascinira.

Epitet angaovano podrazumeva (i) suoavanje s odreenimetikim i politikim stavom, s predznakom vrednosti (u ovomsluaju: graanskog i potroakog drutva), kao i subverzivnoumetniko delovanje. Konkretnim povodom, postavlja se pitanje da li je nova programska politika Ateljea 212 istovremeno i pokuaj da se rezignirana publika podstakne na razmiljanje i delanje. Povod za postavljanje tog pitanja nalazimoi u knjizi Postdramsko kazalite HansaTisa Lemana, koji poteepitanje gledaoca i tom prilikom citira Samuela Webera koji

analizira medijske efekte na podruju politikog. U jednomtekstu koji se odnosi na medijske efekte na podruju politikoga, Samuel Weber pie: Ostaje li se gledaocem, ostaje li seposluno ondje gdje se jest, pred televizorom, katastrofe e uvijek ostati vani, uvijek e biti objekt za neki subjekt to je implicitno obeanje medija. No to utjeno obeanje isto je to ijedna jednako tako razgovijetna, premda ujedno neizreenaprijetnja: ostani ondje gdje jesi. Jer ako se pomakne, lakomoe doi do intervencije, bila ona humanitarna ili ne.1 Upra

vo revolucija dovodi do konzervatizma ideologije.Ana ISAKOVI

1 Samuel Weber: Humanitre Intervention im Zeitalter der Medien. Zur Frage einer heterogenen Politik. U: Hans Peter Jck, Hannelore Pfeil (ur.):Politik des Anderen, sv. 1. Frankfurt am Main 1995, str. 527, ovdje str. 26.

5/20/2018 scena1210

17/156

17 >

ini se da postoje dva aspekta na osnovu kojih moemo suditi o novoj postavci Kose: scenskotehniki i idejni. Uprkos naslovu, tekst nema nameru da nekritiki obaspe drvljem i kamenjem injenicu da, vie od zabave i pozorinog spektakla,predstava nije otila. Imajui u vidu da je reditelj sebi dao zadatak da postavi troasovni pevakoglumaki spektakl, predstava je zanatski dobro uraen posao. Meutim, o drugimpretenzijama, o pozorinoj revoluciji, pobuni, otrom ko

mentaru na savremeno drutvo, teko da ima govora, ali toemo podrobnije obrazloiti.Tekst koji su 1967. napisali Rado i Regni, nerealistian u svojoj postavci, zasniva se, osim na tradiciji brodvejskog mjuzikla,i na iskustvu drame XX veka, uz iskustva proirene svesti nastale upotrebom odreenih supstanci, tako da se dogaajiodvijaju manjevie po narkomanskoj logici. Najvea vrlinateksta (moda i paradoks, s obzirom na uticaj koji je imao) leiu tome to sebe ne shvata preterano ozbiljno; iako se bavio

drutveno angaovanim temama, koje su se, kao i sad, odnosile ne samo na Ameriku ve i na svet, tekst je samosvestan,samoironian, ak i samoparodian, to ga spreava da zapadne u didaktinost. Ne postoji poseban povod za pevanje, likovi prosto zapevaju, a celo pleme ukljuuje se u pesmu, nepo racionalnom konceptu, ve po oseaju. Takve spontanosti u ovoj predstavi nema, za svaku pevaku numeru paljivose trailo dramaturko opravdanje, nema malih pesama,gotovo svaka je koreografski glamurozna ili sadri glumaku ili

pevaku bravuru. Budui da je ova predstava spektakl, izgubljen je i gotovo nemaran stav teksta; sve vreme oseate da posmatrate neto vano, kritiki komentar drutva s ispaljivanjem velikih reenica, tako da se blii didaktinosti.Kokan Mladenovi, koji je, osim reije, uradio i adaptaciju,kae da je iz originalnog teksta uzeo svega 27 reenica. Nisam

brojao, tako da emo mu verovati na re, ali injenica je da su,osim songova, iz teksta preuzete uglavnom komine situacije, kao: DENI: Telefonirala sam roditeljima i rekla da sam udrugom stanju. Odgovorili su: ostani u drugom stanju. Dramaturki, oigledno je da je film posluio kao glavna inspiracija. Poznato je da je Forman, na nezadovoljstvo autora Radoai Regnija, od Kose, ija je jedina koherentnost bila u antiratnomstavu i propovedanju svih moguih sloboda, napravio klasinu

holivudsku filmsku priu. Ako se nekritiki krene od takvog polazita, jasno je dokle e se stii u revolucionarnim tenjama.Zbog kasnijih adaptacija manje je poznato da u originalnojKosiila ne samo to nije iz visokog drutva i nije samo predmet Klodove zaljubljenosti, ve od poetka ivi sa Klodom iBergerom u nekoj vrsti trolane ljubavne zajednice, u skladusa zalaganjem za seksualne slobode. Kao u filmu, Klod (Branislav Trifunovi) ovde je mladi iz desniarske porodice koji, odgovarajui na vojni poziv, dolazi u Njujork, uz veoma artifici

jelni okvir: u to vreme u hotelu velikog magnata Frenklinaodrava se skup svetskih monika, 2010 za bolju budunost, a pleme iz teksta zapravo je grupa demonstranata antiglobalista (kao update dece cvea) koji protestuju predtim hotelom, predvoeni profesorom filozofije Bergerom (Sergej Trifunovi/Ivan Jevtovi); kao u filmu, Berger je nezvaninivoa grupe otpadnika.Zanimljivo je pratiti odnose teksta, filma i predstave; neko sklonmatematikom promiljanju sveta mogao bi ak da napravi i Ve

neove dijagrame. U predstavi, kao i u tekstu, postoji pleme, ufilmu ne; Klod odlazi u rat i u tekstu i u filmu, ali ne i u predstavi; na samom kraju drame Klod metaforiki umire samim tim toodlazi u rat, u filmu pak gine Berger, to ova postavka preuzima (uz problem to Klod ne odlaziu rat, pa je naeno dramaturko reenje u samom liku Bergera, koje izgleda postoji samo

USPENA PRODAJA REVOLUCIJE

5/20/2018 scena1210

18/156

> 18

da bi neko ipak poginuo). Glavno je ipak to je tekst za svoje vreme bio pobuna koja se ne optereuje racionalnou i razumljivou, protiv jo uvek dominantnog sistema; dok su film i ovapredstava racionalni, najiroj publici razumljivi, oboje u okvirusistema. Ova postavka osnovnu priu filma adaptira vremenski,ali ne i prostorno, poto se ne deava u Srbiji i s njom ima maloveze. Osnovna razlika izmeu predstave i teksta lei u tometo je tekst, ve svojom formom, kao plemenski rokmjuzikl,bio nov, uz pokretanje revolucionarnih tema (slobodna ljubav,slobodna upotreba droga), revolucionaran i u pozorinom smislu, dok je ova postavka veliko sumiranje tadanjih i ovovremenih ideja. Stavovi izneseni o savremenom drutvu, sistemu

i borbi protiv njega, svima su poznati, a ovde su prikazani takoda mogu da budu dobar uvod eventualno nekom u zavrnimrazredima osnovne kole (recimo, crkva je najvea i najstarijamarketinka agencija, multinacionalne kompanije nas uniformiu, a svako ko kupuje u oping molovima podrava ih i obezliuje se u pukog potroaa itd.).U ovoj predstavi svakako je uspeh to u dobra tri sata kolikotraje nije dosadna, ne prerasta u glomazan spektakl naporan za gledanje, ve uspeva da ostane na nivou prisnosti s pu

blikom. Mora se imati na umu da je nimalo lak zadatak adaptiranja Kose za komunikaciju s dananjom publikom, na nivou zabave, ispunjen. Postoji dosta uspelih lokalnih ala, alizato malo uspele lokalne kritike. U skladu sa zvezdanomglumakom postavkom, angaovana je i vrhunska koreografkinja Mojca Horvat, i moglo bi se rei da je koreografija, uznekoliko istinski duhovitih trenutaka, najbolji deo ove predstave. Jedna takva minijatura je Kii u ulozi Vufa koji ismevacrkvu, dok mu pleme oblai razliite svetenike odore, to je

i dobra komunikacija s tekstom. Scenski su veoma efektni i krajprvog ina i kraj predstave. Pesma Vreme za promene(Aquarius), uz mrak na sceni i svetla s nje uperena u publiku,rediteljsko je reenje za pohvalu, a Daj nam Sunca (Let theSunshine), uz otvaranje krova, teko moe a da ne probudioseanja u gledaocu. Iz plemena se mora izdvojiti Duica No

vakovi koja je svoje delove, pogotovo zahtevni Aquarius, otpevala tako da ledi krv pre nego to i doe do ila. Ljubavni parila (Jelena Gavrilovi) i Klod, ako je i drao panju u prvoj, udrugoj polovini komada pada do bezlinih ljubavnika iz renesansne komedije (i lik Kloda, na kome je bio fokus u prvomdelu, u drugom se gotovo potpuno izgubi). Na kraju, reditelj,u isto vreme i upravnik pozorita, napravio je spektakl koji jeu velikom broju privukao publiku, i tu problema nema.Meutim, glavna rediteljeva tvrdnja je da je od stare Kosepreuzeo samo pobunu. Mladenovi je iz praKose zaistauzeo pobunu, ali da bi je prodao. Primetan je samo zametakpobune, koji je zakrljao i pretvorio se u neto prihvatljivo

(malo)graanskom ukusu. To se najbolje vidi poetkom drugog dela, u problematinim sekvencama same Kose (Hair),koja je nedovoljno dobro prenesena u potragu za linim identitetom (lino, oekivao sam neku igru s head&shoulders idrugim brendovima, u duhu antikonzumerizma), i take sasupermarketima, koja je previe pojednostavljena. Problem nebi postojao da je postavljena neka barokna opera, bilo koji brodvejski spektakl, ili ak sama Kosa, ali bez revolucionarnihpretenzija. Idejni problem ove inscenacije je u tome to se

predstavlja kao pobuna, napad na nae potroako drutvo, odkoga bi trebalo da se potresu svi, od tajkuna i politiara, pa doobinog graanina koji je konzument svega toga, i to je ta pobuna, u predstavi nedovoljno jaka i iskrena, jedan od glavnihaduta u njenoj reklami.Uzeu sebi slobodu da opiem jedan efekat pobune koja jevetaka koliko i postavka prie: antiglobalistiki skup svetskihrazmera (dok je ve opte mesto da je antiglobalizam u Srbiji koja jo nije ula ni u pravi kapitalizam, bespredmetan). Da

kle, nakon predstave koja kritikuje globalizam i konzumerizam,publika se sjati u foaje Ateljea 212, gde se za tili as rasprodajumajice, kiobrani, bedevi, nalepnice i ko zna ta sve ne s natpisom Kosa u plamiku revolucionarne vatre. Upravnikov ciljpostignut, rediteljev promaen.

Luka KURJAKI

5/20/2018 scena1210

19/156

19 >

Poto u halucinogenom libretu autorskog tandema DejmsRado i Derom Ragni ve nema ozbiljnijeg dramskog zapleta,drama se na neki nain dogodila oko same postavke Kose.Mesecima pre nego to je predstava imala est izvoenja zaredom (ukljuujui i ono koje je u cenu karte uraunavalo i zakusku s glumcima) mediji su podrhtavali na ivici ekstaze: koe biti u podeli, kako e izgledati transponovanje hipi ideje uideju antiglobalistikog pokreta, da li e remake uspeti da sepretvori u kultnu predstavu...Onda se dogodila premijera. Onda je, nakon premijere, nazidu Ateljea 212 osvanuo grafit Filozofija palanke (ispisan irilicom). Onda je grafit brebolje obrisan. Onda se pojavio na

sajtu You Tube (http://www.youtube.com/user/filozofijapalanke). Onda su na mnogobrojne adrese razliitih radnika ukulturi, razliitih starosnih dobi i na razliitim funkcijama, poslate fotografije i snimak istog, s porukom IMA NAS. Zatimsu se unutar brane otvorile i kladionice na temu ko su autori. U meuvremenu je u Politikinom kulturnom dodatkuobjavljen i tekst Ivana Medenice o tome ta je, iz vizure sameknjige Radomira Konstantinovia, palanako u novoj Kosi.Reakcije su bile brojne i burne (izmeu ostalog, pojavila se i

neproverena informacija da su po toaletima Ateljea 212 lepljene fotografije obrisanog grafita), a do izdavanja novogbroja Scene moda se dogodi jo neka akcijareakcija...Postoje komadi za koje se moe rei da je njihovu inscenaciju prizvao odreeni drutveni trenutak. Kosaje jedan od njih.Prva postavka verovatno je bila trn u oku za SFRJ okruenje

(to zbog eksplicitnosti renika, to zbog golotinje). Postavkaiz 1993, premijerno izvedena u Centru Sava (reija i koreografija Dejan Pajovi), idealno se uklopila u vreme kada jeaspirin kotao milion dinara, kada su pretea pisma dobijali onikoji drugaije misle ili koji nisu istokrvni Srbi, u vremekada su novinama dominirale slike uniformisanih ljudi s automatskim pukama. Tada smo iveli u uverenju da emo jednog dana svoje ivote urediti po meri homo sapiensa.Sudei po predstavi koju je reirao Kokan Mladenovi, to vreme je napokon dolo.

MOLE SE PAMETNI DA VIE NE

POPUTAJU, STANJE JE VEOMA KRITINO(parola sa studentskog protesta 96/97)

5/20/2018 scena1210

20/156

U domaim okvirima, izgleda, mi vie nemamo protiv ega dase bunimo. Zato je osavremenjeno Pleme satkano od antiglobalista (leviara, ekologa, multikulturalista, new age filozofa, feministkinja, otputenih slubenika globalistikih firmi,humanista, studenata) koji se bore protiv korporacija, kapitalizma, svih crkvi, globalnog zagaenja, naravno i protiv Amerike. Altruistiki, nema ta. Sve to su vane teme koje naistoobuzmu bie mladog oveka im se probudi u dananjoj Srbiji u kojoj vie, je l, ne prete ni nacionalizam ni ksenofobija. Srbija je, istina, i drava u kojoj se prilikom svakog ulinog do

gaanja naroda, gotovo tradicionalno, do neprepoznatljivosti, polupaju restorani Mc Donaldsa, ali bi se to teko moglookarakterisati kao in antiglobalistikog miljenja koje zavreuje da postane centralna tema predstave. Rediteljsko zauzimanje polemikog stava prema konceptu globalizma, generalno gledano, nije sporno. Sporno je to unutar njega nije sagledan ovdanji politiki trenutak.U tom kljuu, sve parole koje Pleme uzvikuje i proivljava bezotklona, a u maniru ja u datim okolnostima na protestu u Njujorku, deluju kao jeftini rediteljsko/glumaki poeni i

5/20/2018 scena1210

21/156

21 >

dramaturko/skribomanski potezi propagirani forme radi. Plasiranje tog gradiva, mehaniki savladanog po planu i programu, deluje providno, na momente i degutantno (nekim saplemenicima i suze teku tokom pesama ime se samo kompromituje vera u ideju da planeti ipak ima spasa), u krajnjemsluaju kontraproduktivno jer se tim manekenskim pristupomsamo pomae onima protiv kojih se buntovnici, bajagi, bore.Kao npr. kada se pamfletski izvikuju imena vodeih svetskihboraca protiv globalizma, dok lanovi Plemena uzimaju deje igrake kojima zatim pobunjeniki mau ispred zlih imperijalista ili kada tokom numereAquariousustreptalo Pleme poziva na Promene (nova verzija prepeva koji potpisuje sam re

ditelj) dok se polako (ali sigurno) pred publikom, a preko pobunjenika (naitanih naivina?) sputa gvozdena zavesa. To susamo neke od scena zbog kojih se moe poeleti da voda ueu koaksijalni kabl Ateljea 212 pod upravom Kokana Mladenovia, a u kojima ponajpre do izraaja dolazi rediteljska nemogunost da sagleda kontradikciju scenskih znakova.Pored infantilnog rediteljskog/dramaturkog koncepta, novaverzija Kose, na vizuelnom planu, nudi par reenja sumnjivogkvaliteta.

Scenom dominira impozantna pleksiglas graevina, ukraenasintetikim zastavama i plastinim cveem, a funkcionalnostovog reenja Marije Kalabi iscrpljuje se u vratima koja se automatski otvaraju (po aerodromskom principu) svaki put kadanaie neko od bogatuna koji se kriju iza tih zidina, odnosno,u videotejpu na kojem, u jednom trenutku, publika ima priliku da vidi kako je antiglobalistima polo za rukom da (iz rediteljske vizure) nevieno opasno, drsko i bezobrazno hakuju sistem.

Antiglobalistika gerila nove Kose, u elji da bude savremenija od savremenih tokova, uredno je umivena, oiana, isfrizirana i poeljana po poslednjoj modi, odevena sportskielegantno, onako ba casualkako biste se i inae obukli kada biste poli u akciju probijanja policijskog kordona (kostim MajaMirkovi). Istina, u toj odei verovatno je prijatno izvoditi ko

reografije Mojce Horvat, jo samo kada te plesne numere nebi podseale na priredbe u kojima je provokacija iskljuena.Istaknute glumake perjanice Kose zaduene za karakterizacijuunutar grupe, mahom su zakazale. Nije da glumci nisu utroili energiju (ili znoj) ali su im scenski sukobi iskonstruisani, preglumljeni, na ivici snage, a prilika da se u drugom inu poentira ljubavnim trouglom BergerilaKlod, proputena je onogtrenutka kada se lik ile (Jelena Gavrilovi) sveo na statistu sazadatkom koji uti, trpi i eka da jedan od brae Trifunovi(Berger ili Klod) umesto na publiku, zaigra na scensku partnerku. Gordan Kii i Katarina uti vade prosek kolegama(iako se likovi Vufa i Deni tokom predstave ne transformiu),

a njihov konkretan uinak za dobrobit predstave je taj to su,svaki put kada im se ukae scenska penalprilika, nenametljivo armantni i duhoviti.Od potencijalne subverzivnosti agresivno reklamirane predstave, na kraju, ostaje samo transparent koji poput pucnja izprazne puke upuuje na planetarne probleme, ali bez punokrvnog politikog aktivizma fanfarama najavljivanog po medijima. U okvirima marketinke retorike ako naruite odmah, dobijate raspevano scensko mrtvoroene. Uglavnom

poznate melodije, na emotivnom planu, pogaaju razliiteciljne grupe: one koji se seaju praizvedbe, one koji su potovaoci Formanovog filma, one koji se seaju pozorine verzijeiz 93, one koji na karaoke urkama pevaju Good MorningStarshine (numera koja je izbaena iz predstave)... Naravno,nije problem u muzici niti u nainu na koji se songovi interpretiraju. To se navebalo. Problem lei u tome to Kosa ne uzdrmava predrasude, to se povrnim rediteljskim promiljanjem od mislee pozorine publike trai da se izlei od mi

ljenja (i zadovolji sa tri sata pevanja i igranja) i to je, u krajnjem sluaju, re o predstavi koja je hod niz dlaku novokomponovanom srpskom detsetu, a ne njegova kritika.Ah, da u lanoj slici Njujorka Kokana Mladenovia, ruenjeBliznakinja nikad se nije dogodilo, ali to je neka druga tema...

Slobodan OBRADOVI

5/20/2018 scena1210

22/156

B e l e k e o p o z o r i n o js e z o n i 1 9 0 0 2 0 0 0 ( I I )

5/20/2018 scena1210

23/156

23 >

Kusura kebaCVEBAKubura seva

EVADEVAKukura uturaBUTURAFUTURAFatalamanga Horej!(Ljubomir Mici)

1915.Prema zodijakom ciklusu premilostivog imperatora HuangTija, ovo je godina Zeca; ipak, (nova) planeta koja je prvi putfotografisana 9. marta, dobie, kasnije, ime po jednom staromboanstvu i (uskoro) vrlo pomodnom psu Pluton.Mejerholjd postavlja 23. aprila Kalderonovog Postojanog princa u petrogradskom Aleksandrinskom teatru: nezadovoljandubinom pozornice on, prema svedoenju Pjasta, zatrpava

zadnji plan tepisima, skraujui perspektivu. Tri dana kasnije u stilu godine Zmije sile Antante sklapaju u Londonutajni sporazum sa Italijom, prema kojem e joj, kao nadokna

du za ulazak u rat na njihovoj strani, prepustiti velike deloveSlovenije i Hrvatske.A dok se ratna poprita mnoe, od Mesopotamije do obala i

lea, danski parlament 5. juna menja ustav da bi enama daoglasako pravo, dok Kazimir Maljevi objavljuje manifest Odkubizma do suprematizma. Dems Dojs, za sada samo pisacproze Dablinci, 21. juna odlazi iz Trsta za Cirih; Ezra Paund gaupoznaje s feministkinjom i izdavaem Herijet o Viver, kojae mu svojom trajnom potporom omoguiti da se posveti pisanju.estog oktobra, poinje opta austronemaka ofanziva naSrbiju. Na dan masovnog napada preko Save i Dunava, 7. oktobra, zatie se u Beogradu, kao dobrovoljac u jednoj od britanskih sanitetskih ekipa, Erik Robertson Dods oksfordskistudent iz kruga Hakslija i T. S. Eliota, simpatizer in Fejna i miljenik, a od 1936. i naslednik (Regius Professor of Greek) Gilberta Marija na oksfordskoj katedri najzad, autor epohalnihstudija o grkoj kulturi i tragediji.1 Pod sve eom austrijskom kanonadom 7. oktobra, major Dragutin Gavrilovi, kodkafane Jasenica podno Kalemegdana, izdaje malobrojnim

braniocima sektora zapovest sa uvenom sofoklovskom reenicom: Vi nemate, dakle, da se brinete za vae ivote, jeroni vie ne postoje. Dok, uprkos otporu Gavrilovievih vo

STRAH, NADA I DADA

1 The Greeks and the Irrational(1951); The Ancient Concept of Progress & Other Essays on GreekLiterature & Belief(1973); Pagan and Christian in anAge of Anxiety: Some Aspects of Religious Experience from Marcus Aurelius to Constantine (1976).

5/20/2018 scena1210

24/156

> 24

dova, u zoru 8. oktobra Austrijanci prodiru u grad, Dods prema njegovoj autobiografiji Nestale osobe (1977) nakoncelonone rasprave o Dostojevskom s lekarem po imenu eling (!), povlaei se s kolonom izbeglica, zapisuje u dnevniksvoj lament nad Beogradom: Gledao sam ga u to rano svitanje, kao da sam eleo da ga zapamtim takvog, prekrasnog inaizgled spokojnog u srebrnosivoj svetlosti.Krvavi karusel u dolinama triju Morava ubrzava se. Pritisnutonadmonim armijama iz tri smera, srpsko rukovodstvo donosi 25. novembra odluku o povlaenju vojske (uz hiljade civila)preko Albanije i Crne Gore, na Jonsko more. Na put s armijomi narodom kree i umetnika i intelektualna elita: Vladislav Pet

kovi Dis, Branislav Nui, Stanislav Vinaver, Risto Stijovi,Rastko Petrovi, Pavle Beljanski... Ovaj dugi mar ostavlja, poalbanskim gudurama, desetine hiljada rtava gladi, hladnoe, iznemoglosti... Da umre, da umre! Zato da ne umre? Kakve su mu oi! O, kakve su ti oi!(Rastko Petrovi, U gomili)Planeta se okree muno, ali i drukije: na jednoj strani, Vladimir Tatljin poinje da oblikuje ugaone reljefe iji pokreti

probijaju, obuhvataju, blokiraju i probadaju prostor (KamilaGrej). Ajntajn, pak, objavljujui 16. decembra Optu teoriju relativiteta, sa svoje strane menja temeljno duhovni pejza u kojem svet doekuje godinu...

1916.Serdar Janko Vukoti uruuje srpskoj vojsci boini dar uobliku vremena potrebnog za povlaenje donosei 7. januara istorijsku odluku da istraje i odbaci neprijatelje kod

Mojkovca.Crna Gora uskoro, 25. januara, ipak pada, a od 11. januarado 21. februara, francuska flota prevozi 150 hiljada srpskih vojnika na ostrvo Krf. Od njih, pet hiljada ostaju zauvek statistiistorijskog filma tri bojeplavo, u dubinama kraj ostrvca Vido,na rastojanju jednog elektronskog treptaja Sony kamere od Hugo Bal u Kabareu Volter

5/20/2018 scena1210

25/156

25 >

turistike razdraganosti svojih potomaka, rairenih u strelce poopovima Corfua.A u taj, isti as (poto se otada vreme deli, podvostruava, rava, savija u sebe): DADA DADA DADA!Hugo Bal, pesnik i bivi Rajnhartov saradnik okupivi grupuu kojoj su Hans/an Arp, Tristan Cara (pravo ime Samuel Rozentok), Marsel anko i Emi Henings osniva 1. februara u Cirihu Kabare Volter, a 6. februara, zahvaljujui ljubaznosti izvesnog Efraima, vlasnika bara Meierei, u ulici Spiegelgasse1 izvodi prvi soare/performans Kabarea Volter dogaajkoji se smatra roenjem Dada pokreta.Bilo da je izraz dada javlja se prvi put 15. juna, u jedinom

broju asopisa Kabare Volter rezultat nasuminog zabadanja noa za hartiju u stranicu francuskonemakog renika, a na re koja oznaava drvenog konjia (verzija Hilsenbeka), ili preuzimanja potvrdne rece da iz rumunskogkojim su govorili Cara i anko (tvrdnja Hansa Rihtera), izvesno je da su odlike novog pokreta najavljene ve na pomenutom praperformansu: simultana poezija, promocija apstraktnih i kubistikih slika, muzika improvizacija daklemultimedijalnost; kritiki stav prema ratu; najzad, opti zah

tev za ruenjem svih dotadanjih poetika, formi i naina komuniciranja (veina dadaista insistirala je na oznaci dada,umesto dadaizam, smatrajui da ih ona i formalno deklarie kao antipokret).Ciriki dadaisti, pojaani ubrzo Rihardom Hilsenbekom i Hansom Rihterom, po reima ovog drugog, ne samo da nemajuprogram ve su protiv svih programa. Sve treba da bude srueno, pie anko, hteli bismo da ponemo iznova, od 'tabularasa'. A Hilsenbek dodaje: Mi hoemo da promenimo svet

ni sa im. Ovde smo bez neke namere, nemamo ni traga namere da vas razonodimo ili zabavimo... Ipak, proirivi se, izneutralne vajcarske, pred kraj rata i neposredno nakon njega od Berlina, Hanovera i Pariza do Njujorka, Praga, Moskvei Zagreba Dada, isti zakreni otpad kompromitovane graanske kulture donosi epohalnu sintezu: metod sluaja i pa

radoksa, apokrifne memoare, vizuelni kola i tipografsku poeziju, pseudokabare i dramu s primesama apsurda, ironinuigru reklamnim sloganima i masmedijima, kinetikosvetlosnispektakl, readymade...Tokom delovanja volterovaca, u istoj ulici (na broju 14) sta

nuje i pie esto vien u etnji i igranju aha po kafeima ruski emigrant Vladimir Uljanov Lenjin. Uprkos tezama Stopardovog komada Travestije (1974) i ironinog eseja DominikNogez Lenjin Dada (1989), nema potvrde da je Lenjin prisustvovao seansama volterovaca. Dodue, nikad se ne zna alilogino je da Dojs, koji u Cirihu objavljuje Portret umetnika u mladostii pie dramu Izgnanici, dadaseansama izvesnonije prisustvovao.Grifit izlazi 5. septembra u njujorke bioskope sa svojim mo

numentom Netrpeljivost, ali ratna jesen tee i dalje nesmetano: u bici kod Flora, 15. septembra prvi put koristi se tenk,s ljupkim imenom Little Willies. Dan ranije poinje saveznika kontraofanziva na Solunskom frontu, a obnovljena srpskavojska, nakon krvavih borbi, 30. oktobra zauzima Kajmakalan.Francuzi pobeuju 15. decembra u prvoj bici kod Verdena

Dadaisti Cara drugi gore, Man Rej prvi sleva dole

5/20/2018 scena1210

26/156

> 26

to ve sugerie verovatni ishod rata. estinu (i ludost) ratasvedoe i okolnosti pod kojima grupa plemia s princom Feliksom Jusupovim na elu, u noi 29. decembra, likvidira mistiaraarlatana i savetnika ruske carice Raspuina. Otrovanog arsenikom, pogoenog s etiri hica a potom jo i kastriranog, zaverenici su morali Raspuina na kraju da veu uvreu i potope u ledenu Nevu: scena iz Eshila ili kadar iz Tarantina?

1917.Sve poinje veselo: u studijima Pate, 30. januara pojavljuje seprva ikada snimljena dez ploa Dark Town Strutters Ballu izvoenju eltona Bruksa. Kasnije e istu pesmu snimiti iDimi Dorsi, Pi Vi Hant, Fets Domino...U februaru, u okupiranoj Srbiji razgoreva se Topliki ustanak,ali biva krvavo uguen. No, to je tek laka uvertira u odnosuna svetsku pozornicu.estog marta u Aleksandrinskom teatru premijera Ljermontovljeve Maskarade: poetak zrele Mejerholjdove faze injegova najdugovenija postavka (odigrana poslednji put 1.jula 1941!). Osmog marta po starom kalendaru, 24. februa

ra u Rusiji izbija graanska revolucija. Beda bezemljaa i naraslog industrijskog radnitva, jalova i korumpirana carska administracija sve te inioce krize zaotravaju ratni napori,glad i porazi u GorliceTarnov ofanzivi: kriza izbija najpre u Petrogradu, u znaku slogana Hleba! Iako bez formalnog vostva, pobuna se iri i ubrzo nagoni vladu na ostavku, a cara Nikolaja Drugog ve 17. marta sad prelazimo na novi kalendar na abdikaciju. Kormilo nakratko preuzima princ Ljvov, aliubrzo ga zamenjuje socijalrevolucionar Kerenski. No, sve

uticajniji u dogaajima je i Petrogradski sovjet, skup predstavnika radnika i vojnika, formiran ve 27. februara pod vostvom menjevika i umerenih socijalista.Amerika 6. aprila objavljuje rat Nemakoj; tri dana pre toga,Lenjin naputa kolevku dadaizma i upuuje se prema Petrogradu u famoznom zapeaenom vozu.

Nikakav peat, meutim, ne uspeva da zatiti Disa, koji, pri povratku na Krf, strada 18. maja, kada parobrod Italija torpeduje nemaka podmornica. Ironija sudbine ili zavera fraktala: istog dana, u amerikom Institutu za elektrino inenjerstvo, Nikola Tesla dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriepolifaznog sistema naizmeninih struja. Potpredsednik Instituta Berend zavrava obraanje dobitniku, parafrazirajui Poupov iskaz o Njutnu: Priroda i njeni zakoni bejahu skriveni utami. Bog ree 'Neka bude Tesla!' i bi svetlost.U julu, u Cirihu se pojavljuje asopis Dada: izlazi pet brojeva,sve do Carinog prelaska u Pariz. Obrnutim smerom upuuje semladi Valter Benjamin, koji na univerzitetu u Bernu sree Ernsta Bloha.Tobonji ruski princ, autor zbirke poezijeAlkoholii pomiriteljPikasa i Braka, Gijom Apoliner, delimino i pod uticajem Carinih dadaslogana, dri ravnoteu u korist veselja: iznosi predjavnost, u pariskom pozoritu Mabel, svoj komad Tiresijinedojke, dajui mu proroki podnaslov nadrealistika drama.Spajajui zvuke pokrete boje krikove umove lepotu, ovo ironino i parodino i za tadanju javnost maksimalno skandalozno delo, jeretika verzija grkog mita i prividna satira na

nizak natalitet Francuza, uzdie se svojom nekonvencionalnou i igrivou do manifestacije orfikog kubizma(Slobodan Seleni), pokazujuise kao jedan od glavnih beouga u luku od arijevog ludizma do Joneskovog apsurda.U Fatimi (Portugalija), predgrupom dece, 13. jula ukazuje

se vizija Bogorodice. Moda iona doprinosi injenici da se,nedelju dana kasnije, na Krfuutemeljuje podjednako dadaistiki (videe se, mnooogo kasnije) projekat: Ante Trumbi, Dianov pisoar (1917)

5/20/2018 scena1210

27/156

27 >

u ime Jugoslovenskog odbora (kao predstavnika Srba, Hrvatai Slovenaca iz Dvojne monarhije) i Nikola Pai, u ime srpskeVlade, potpisuju Krfsku deklaraciju kojom se predvia posleratno osnivanje zajednike drave, s dinastijom Karaorevia na elu.Marsel Dian alje na njujorku izlobu pisoar kao eksponat,ali biva odbijen. U Evropi, streljanje holandske plesaice i ne

make pijunke Mate Hari, 15. oktobra u Vensanu kraj Pariza,najavljuje nikad burniju jesen. Demokratske tenje i Kerenskogi sovjeta, uprkos napora obeju strana da se dvovlae pretoi u napredak, oteavaju nestaice, nezadovoljstvo vojnika,a potom (povratkom Lenjina) i boljeviko podsticanje sovjeta da preuzmu svu vlast.

Dva dana pre epohalnog prevrata, kada u Mejerholjdovoj prvoj postavci Tarelkinove smrti, tuma glavne uloge pred finalni monolog tupo gledajui u publiku skida periku i otkrivamrtvaku elu u gledalitu vlada muk.Na vrhuncu krize, 26. oktobra po novom, 7. novembra Lenjinovi boljevici, na talasu nezadovoljstva sovjeta, preuzimaju vlast u Petrogradu oruanom akcijom, juriajui na Zimski dvorac. Istog dana Sveruski kongres sovjeta legalizuje promenu i proglaava se za vrhovni organ vlasti. Sutradan, meutim, iako manjina, boljevici preuzimaju kljune poloaje uvladi (Lenjin, Trocki, Staljin).Luii Pirandelo objavljuje parabolu Tako je (ako vam se takoini), uvod u obraune sa scenskom iluzijom: bolna komedija nesporazuma (Mario Barato) uvodi motiv nesigurnosti modernog identiteta. A boljevika vlada, ostavi u manjini i naoptim izborima za sovjete, sve nasilnije kanalie probuenidemokratski identitet. Nakon zabrane neboljevike tampei rasputanja Ustavotvorne skuptine, 20. decembra osniva sejedna od najuvenijih nevladinih organizacija stolea, Sveruska izvanredna Komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotae, ili EKA, s Feliksom erinskim na elu. Reju, fantom

SLUBE poinje svoj evropski pohod, kao krvavi remake Marksove Gespnste (aveti) Komunistikog manifesta.

1918.Bertolt Breht pie prvu dramu, Baal: glavnog junaka odlikujedemonska moralnost, on reprezentuje manifest novog humanizma (Ronald Grej). Himna velikog Baala (Svaki je porok za neto dobar/A i ovek...) kojom poinje drama, predstavlja prototip onoga to e kasnije biti nazvano brehtovski

song. Sasvim drukiju vrstu junaka donosi 27. januara premijera filma Tarzan meu majmunima Skota Sidnija, u bioskopu Broadway Theater.Nakon poetka jaih sukoba izmeu boljevika i snaga belih(konzervatici, monarhisti, liberali), 28. januara osniva se Crvena armija. Da bi spreio napredovanje neprijatelja na istok,

Skica Juria na Zimski dvorac Jevrejinova

5/20/2018 scena1210

28/156

> 28

Lenjin 3. marta sklapa BrestLitovski mir s Nemakom aligraanski rat ipak je na vidiku, najpre u Ukrajini.U Petrogradu se razvija pozorini pokret Proletkult, utemeljen na idejama Aleksandra Bogdanova: koristei vizuelna isku

stva konstruktivista i knjievnost futurizma, proletkultovci,podrani od Lunaarskog, tee stvaranju proleterske kulturekroz amatersku masovnost i jednostavni propagandni efekat.Dok u Berlinu Hilsenbek objavljuje svoj Dadamanifest, a Milo Crnjanski poetinu komediju Maska (romantinoekspresionistika drama, inspirisana sudbinom Branka Radievia),na prostoru Ukrajine javlja se novi, ni od koga predvieni akter Nestor Mahno i njegova anarhistika armija pod crnomzastavom.Dan uoi druge bitke na Marni, 14. jula, u Upsali je roen Ingmar Bergman; a u asu kada trupe na Marni izmenjuju jurie,u Jekaterinburgu bivaju likvidirani lanovi carske porodice Romanov.Zapadne sile upetljavaju se u ruski graanski rat: ameriketrupe 16. avgusta iskrcavaju se u Arhangelsku, a Britanci narednog dana zaposedaju Baku.Socijalrevolucionarka Fani Kaplan ispaljuje 30. avgusta tri re

volverska hica u Lenjina i ozbiljno ga ranjava; od septembra,boljevici e odgovoriti dravnim crvenim terorom.Na Solunskom frontu, srpska vojska kree 15. septembra u pohod za oslobaanje zemlje, a na zapadu, 29. septembra sileAntante prave odluujui proboj kroz Hindenburgovu liniju. Prvog oktobra Lorens od Arabije za razliku od Strindberga ulazi u Damask, a srpska vojska 12. oktobra oslobaaNi, a 1. novembra Beograd.U novembru se rue kule i kulise starog poretka: treeg no

vembra Poljska proglaava nezavisnost, Bavarska devetogrepubliku (Ernst Toler je njen kratkotrajni predsednik!). Istogdana kajzer Vilhelm Drugi abdicira, a u Berlinu izbija revolucija. Jedanaestog Nemaka potpisuje primirje, a s prestola silazi Karl Prvi, poslednji Habzburg (od srednje Evropeostaju samo intelektualci i kolai). Ovo uklanjanje kulisa, 7.

novembra ironino nagovetava petrogradska Misterija BufoVladimira Majakovskog reija Mejerholjd, scenografijaMaljevi. U toj alegoriji revolucije, grupa neistih peva:Obnovimo svet! Ustanite i udite se, gledaoci. Zaveso, dii

se! Usred istorijskog vrtloga umetnici, pogotovo avangardni, ulaze u pakt s boljevikom vlau, verujui da su stvaranje nove umetnosti i pravljenje novog oveka jedan isticilj.

Hannah HochCutwith the Kitchen Knife Through the First Epoch of theWeimar BeerBelly Culture 1919

5/20/2018 scena1210

29/156

29 >

Prvog decembra biva proglaena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca: Mi smo graa od koje se prave snovi (Bura).Na ratom netaknutoj strani Atlantika, Judin O' Nil, 20. decembra u Njujorku prisustvuje praizvedbi svoje drame Karip

ski mesec.

1919.Istorija i dalje dri monopol januarskih premijera: Karl Libknehti Roza Luksemburg bivaju likvidirani petnaestog, nakon slomaSpartakovog ustanka u Berlinu. Izabrani poslanici partije inFejn odbijaju da odu na zasedanje u London i formiraju u Dablinu svoju skuptinu (First Dil) koja se proglaava za parlament slobodne Irske: no, to je tek poetak rata za nezavisnosts Britanijom. Dvadeset devetog, amerika vlada usvaja 18.amandman uvoenje prohibicije.Sredinom januara Pustinjin u Vitebsku osniva pozorini pokretTEREVSAT: agitacione jednoinke, revolucionarni kabare.Sovjetskopoljski rat poinje u februaru: Ne prestane lirat jo sad, u ratu, / Otkud e doi mir? (iler, Valentajn).Ali rat i mir nastavljaju odmeravanje: krajem marta Musolini osniva faistiki pokret, a Mohatma Gandi u Indiji 6.

aprila objavljuje prvi generalni trajk. Kao jedan od retkihzatonika slobode i igre, mladi holivudski kaskader Lesli Irvin, 19. aprila obavlja prvi padobranski skok slobodnim padom.Na dan kada je sve (u Sarajevu) i poelo, u Versaju se mirovnimugovorom sputa formalna zavesa na svetski rat. Kolak i Denjikin za to vreme potiskuju armije Trockog, dok Ernst Toler,pod budnim okom zatvorskih uvara, ispisuje oveka mase iHinkemana (ideali i groteskna realnost).

Milo Crnjanski izdaje Liriku Itake, Kurt viters se u Hanoverujavlja s proznostihovanom, kolanoapsurdnom poemomAnaBlume. Marsel Prust odgovara objavljivanjem U senci procva

lih devojaka, drugog toma ciklusa U potrazi za izgubljenimvremenom (dobija Gonkurovu nagradu).A jesen poinje tako to, nakon niza protivudara, Crvena armija, potpomognuta anarhistikom vojskom Nestora Mah

noa,2 do novembra zadaje velike udarce belima.Doprinosei na svoj nain irenju buntovnikih ideja, EdgarDej Huver proteruje anarhistkinju Emu Goldman u Rusiju.

1920.Pozorite se vraa s januarom: bivi lan Hilsenbekove dadagrupe Ervin Piskator radi u Berlinu scenografije Sonate avetiiekspresionistikih dela Vedekinda i Kajzera, a potom osnivaProletersko pozorite. U odziv, Luj Aragon 5. februara itasvoj Dadamanifest na pariskom Salonu nezavisnih: Dosta saslikarima, dosta sa krabalima, dosta s muziarima, dosta s religijama, dosta s rojalistima, dosta s radikalima, dosta s imperijalistima, dosta s anarhistima, dosta s komunistima... dostas policijom, dosta s nacijama, dosta sa svim tim glupostima, nita vie nije ostalo, nita, nita, nita... Sve tek poinje, kaoda sugerie Volt Dizni, zapoljavajui se kao crta za nedeljnuplatu od etrdeset dolara.

Ali, ima jo dosta toga i za komentar, smatraju Brik i Majakovski, osnivajui 15. aprila u Moskvi pozorite satire (TEO).Svet se uglavnom umorio od sukoba, te nastoji da uini netokorisno za sebe, otvarajui 12. jula Panamski kanal.U Prvom pozoritu RSFSR, Mejerholjd kao visoki pozorinifunkcioner nove vlasti pokuava da spoji svoja biomehaniarska i anrovska istraivanja s propagandnim idejama.Njegovom pozivu na angaman Tairov odgovara: Propagandistiki teatar posle revolucije isto je to i senf posle

jela!Dve kue su u centru panje u novembru. Na godinjicu boljevike revolucije, Nikolaj Jevrejinov na petrogradskom Trgu

2 Ko je, uopte, bio Nestor Mahno? To znaju samo nemogui Bakunjin i svemogui Borhes.

5/20/2018 scena1210

30/156

> 30

Urickog reira ritualni spektaklJuri na Zimski dvorac s osamhiljada (!) uesnika, a pred sto hiljada gledalaca: lik Kerenskog tumae desetorica dvojnika, krstarica Aurora plotunom u okviru predstave reprodukuje istoriju, a sve se okon

ava Internacionalom. Desetog se u Njujorku odrava premijera oove Kue koja srca slama. Kruna meseca (baremdramaturki) je petnaestog, praizvoenje Tolerovog ovekamase, u nirnberkom Stadttheater: sukobi moralnasilje, emocijadogma, pojedinacmnotvo, virtuozno modeliranje horova.Vrangelovi beli evakuiu se s Krima za Istambul, a MaksRajnhart, Rihard traus i Hugo fon Hofmanstal osnivaju Salcburki festival.S onu stranu principa zadovoljstva glasi naslov nove Frojdovestudije. Relativno zadovoljan na izmaku Godine Majmuna, Tatljin, povodom kongresa Sovjeta, u decembru izlae maketuSpomenika III Internacionali.

1921.Prust premoava dve godine izdajui Vojvotkinju ermante(trei deo ciklusa), dok se pozorite ne odrie lako januara:

dvadeset petog u Pragu se prvi put izvodi R.U.R. (Rusumovi Univerzalni Roboti) Karela apeka. Za (tada prvi put upotrebljen)izraz robot, apek pripisuje zasluge svom bratu Joefu.aplinovo novo miniremekdelo, Malian, ulazi u bioskope 6.februara. Pokazujui da nisu ni deca ni roboti, mornari Baltike flote u Krontatu diu ustanak: gnevni zbog represalijanad seljacima tokom napada na Mahnovu Crnu armiju u Ukrajini, oni dodue samo oko dve nedelje opasno ugroavajuvlast u prestonici.

Dvadeset sedmog maja Avganistan proglaava nezavisnost do danas ostalo pirandelovska fantazija. U istoj nedelji, Dragan Aleksi u Zagrebu smeta svoje fantazije u prvi broj asopisa Dada Tank.to se tie Pirandela, kada se na premijeri drame est lica trae pisca, 10. maja u rimskom Teatro Valle a u reiji Darija Ni

kodemija (inae iz gledalita pozdravljeni uzvicima Ludnica!), pojave tih est lica, s lakim maskama to ne pokrivajuoi, usta i nozdrve, centralna pretpostavka naturalistikogdramskog metoda... biva konano dovedena u pitanje (Rej

mond Vilijems). Pirandelo u sueljavanju ivota i scene, polazei od jedne savrene melodrame, ispituje objektivnu i subjektivnu spoznaju linosti (Stajan).estog juna, Cara predstavlja Parizu dramu Srce na benzin:delovi tela kao likovi vode metafizike razgovore (a u raspravi nakon premijere cepa se pariska avangarda!).U julu, otpoinje mnogo stranija fantazija: Adolf Hitler dolazi na elo Nacionalsocijalistike nemake radnike partije.Prust objavljuje nastavak svoje sage, Sodomu i Gomoru. Anovi pogled na traginog osobito antikog junaka izlaeFranc Rozencvajg uZvezdi iskupljenja (pogled koji e odluujue usmeriti Benjaminovu teoriju).Na Dalekom (od oiju) istoku Mao i Dou En Laj poinju, upodeljenoj Kini, borbu protiv severnih gospodara rata.Na evropskim ostrvima, meutim, postaje spokojnije: 6. decembar donosi irskoenglesko primirje.Milo Crnjanski, Dnevnik o arnojeviu.

1922.Jevgenij Vahtangov, najmatovitiji nastavlja ideja Stanislavskog, smrtno bolestan, u noi zmeu 23. i 24. februara zavrava kostimsku probu svoje Turandot(po Gociju), i pada ukrevet, ne videvi nikada premijeru: fantastini realizamnjegove reije ovde sjedinjuje psihologiju Stanislavskog, Mejerholjdovu grotesku, improvizaciju maski commedia dell'arte i ekspresionizam.

Doktor Mabuze, kockarFrica Langa startuje 27. aprila u berlinskim bioskopima. No, budui protagonisti istorije kreu sebre od filmskih senki ekspresionizma: nakon Hitlera, i Staljin/Koba 3. aprila neprimetno stie blizu vrha postaje (uz veonemoalog Lenjina) generalni sekretar partije boljevika.Pozorite dri ritam s istorijom, ba tamo gde je ona naju

5/20/2018 scena1210

31/156

31 >

dljivija. U svom Pozoritu glumca, Mejerholjd 25. aprila postavlja Kromelinkovog Velikodunog rogonju: odbacujui kulise i portal, kombinujui biomehanika naela (gest se usavrava kao aparatura duha), uz sloene efekte scenske ma

ine Popove, reditelj spaja apstraktan prostor, krajnju dinaminost i konstruktivistiki dizajn.Interludijum na jugoistoku: 3. juna, u novosadskom Amerikenbaru u Ulici kralja Petra (dakle, u cirikom duhu), Dragan Aleksi, s Mihailom S. Petrovom, Bokom Tokinom i ArpadomLeblom prireuje prvi dadaistiki matine na (ex)yu prostorima. Stihovanje i svirka se, dabome, zavravaju uz guvu, vatrogasce i osmoro onesveenih.U istom duhu, Doni Vajsmiler 9. jula prvi preplivava sto metara slobodnim stilom za manje od jednog minuta.Musolini nije ljubitelj vode: on 28. septembra marira kopnomna Rim, i mesec dana mu je dovoljno da od huligana postanepremijer.Bertolt Breht u novembru dobija Klajstovu nagradu za Baala,Bubnjeve u noii U dungli gradova (premda je samo druga odovih drama izvedena): Brehtov jezik oseate na nepcima, uunim koljkama, u kimenoj modini(Herbert Ihering).

U sobi obloenoj plutom, kraj sobarice Selest, Prust umire 18.novembra, ne doekavi objavljivanje svih tomova svog remekdela: Sve u ovom romanu znai neto drugo od onogato se predstavlja, bilo da je re o ljubavi, svesti, politici, umetnosti, sodomiji ili gastronomiji... Moe se pokazati da najprimereniji izraz kojim bismo oznaili to 'neto drugo' jeste itanje, kae Pol de Man.3

Mejerholjd u Pozoritu GITIS 24. novembra izvodi drugu verziju Tarelkinove smrti:4 Poto je umetnost glumca umetnost

plastinih formi u prostoru, neophodno je da glumac prouimehaniku svoga tela.5

Turandotu reiji Vahtangova

3Allegories of Reading, 1979.4 Poast Branku Plei! jedinom naem glumcu koji je znao da reira.5 Glumac budunosti i biomehanika, 1922.

5/20/2018 scena1210

32/156

> 32

Hauard Karter 26. novembra pronalazi Tutankamonovu grobnicu, a dan ranije, princ Hirohito postaje japanski regent. Gotovo svi akteri budue istorijske drame priblino su na svojimmestima.

Na svom mestu su, konano, i Stiven Dedalus, Moli Blum iBak Maligen meu koricama Dojsovog romana Uliks, koji sepojavljuje kod pariskog izdavaa Shakespeare and Company.Kao da ga nita od toga ne dotie, Pavo Nurmi jezdi stadionima i rui rekorde na tri, a potom na pet hiljada metara, sve beei u godinu...

1923.

U ast konsolidacije mira, panac Huan de la Sierva doslovnose uzdie u nebo ostvarujui 9. januara prvi helikopterski letu istoriji.Dojs ponosno javlja da je 10. marta ispisao prve dve stranice Fineganovog bdenja: bie to dugaak put.U julu, nemaka marka devalvira esto hiljada puta. Bezbrinistanovnici El Eja 13. jula donose odluku da se na breuljcimaiznad grada postavi dinovski natpis, koji originalno glasi HOLLYWOODLAND (poslednja etiri slova nestae nakon restau

racije 1949).Mustafa Kemalpaa, nazvani Ataturk, 13. avgusta postajepredsednik Turske, a Milan Bogdanovi upravnik putujuegSrpskog narodnog pozorita u Novom Sadu. Za to vreme, pripadnik pokreta formista Stanislav Vitkjevi/Vitkaci radi nadrami Ludak i kaluerica.Posmrtno, izlazi PrustovaZatoenica (peti deo ciklusa).Volt Dizni 16. oktobra uspeno osniva sopstvenu kompaniju,a Hitler 9. novembra neuspeno izvodi svoj minhenski pu izpivnice.Adolf Apija, ve u poodmaklim godinama, uspeva da u milanskoj Skali, decembarskom inscenacijom Vagnerovih Tristanai Izolde za Toskaninija, ostvari prvu sintezu svojih postavki omuzikoj drami: tekst kao klju koji sjedinjuje dinaminiPavo Nurmi

5/20/2018 scena1210

33/156

33 >

prostor dekora s ritmovima kretanja glumca/pevaa, izmenama svetla i muzikim skorom.A Pavo Nurmi i dalje tri Evropom, niui rekord za rekordomposlednji dadaist koji se trudi ne bi li umakao nitavilu?

1924.Lenjin umire 21. januara a Petrograd menja ime u Lenjingrad.Rapsodija u crvenom tee oko kovega Voe smetenog uMauzolej na Crvenom trgu, a u njujorkom Karnegi holu, 12.februara je premijera Gervinove Rapsodije u plavom.Zastave Alfonsa Pakveta kao prva Piskatorova reija, 26. majau berlinskoj Volksbhne: sluenje delu kao sluenje kritikoj misli, a ne samo politizaciji pozorita.Kralj Lir7. maja u beogradskom Narodnom pozoritu, reijaBranko Gavela, a u glavnoj ulozi Dobrica Milutinovi, iskrivljen, aknut, velianstven (Crnjanski).Strip Mala sirotica Eni kree u Americi 5. avgusta; na monstruozno pametnu deca koja se, pak, pojavljuju u mranoj farsi Viktor ili Deca na vlasti Roe Vitraka, obraa se mnogo manje panje.Pojava Brehtovogivota Edvarda Drugog (Kammerspiele, Min

hen) i zameci epskog pozorita. Breht u oktobru postajeRajnhartov dramaturg u Berlinu, a Aleksandra Kolontaj prvaena ambasador.Pozorite Grini Vilid izvodi 11. novembra O' Nilovu enjupod brestovima, prvu znaajnu tragediju napisanu u Americi. Krajem meseca, pojavljuje se arobni breg Tomasa Mana,komarni monolog o rascepu evropskog duha.Dvadeset estog decembra dvogodinja Dudi Garland debituje na filmskom platnu, a Edvin Habl 30. obelodanjuje po

stojanje drugih galaksija.Treba li spomenuti da Pavo Nurmi i dalje (neumorno) tri?

1925.Alban Berg 14. januara predstavlja u Berlinu atonalnu operuVojcek; krajnja atonalnost u boljevikom vrhu uzrokuje

smenu Trockog s mesta efa ruskog Revolucionarnog vojnogSaveta.Odbacivi (privremeno) nesanicu i laudanum, Antonen Artopie prvu dramu Krvoskoki ukljuuje je u kolekciju Umbilical

Limbo.Britanija preuzima 1. maja Afroditino ostrvo, Kipar, kao novidragulj u kruni. Univerzitet u Frankfurtu, meutim, odbijakao doktorsku tezu rad Valtera Benjamina Poreklo nemakealosne igre (Ursprung des Deutschen Trauerspiels)!aplin otkriva novo lice svog genija nadrealni geg i maginisentiment u Poteri za zlatom (premijera 26. juna).Italijanska vojska 19. oktobra ulazi u Somaliju rat se, stidljivo, ponovo budi?Izlazi pretposlednji deo Prustovog ciklusa, Odbegla Albertina,dok kozaki oficir Reza Kan uzima 31. oktobra vlast u Teheranu. Jo istonije, Andre Malro luta izmeu indokineskih zatvora i prvih ratnih pohoda ang Kaj eka za ujedinjenje Kine.Decembar, tako dadarazliit: Artur Hajnman smilja kovanicumotel i otvara, dvanaestog, prvu takvu instituciju u San LuisObispu (Kalifornija), a 21. decembra u Boljom teatru, Ejzentejn pokazuje mudrom rukovodstvu i ostatku sveta Oklop

njau Potemkin.o, inae, dobija Nobelovu nagradu.

1926.U pogledu pozorinih formi umereniju godinu obeleava povratak Abbey Theatre u prvi plan, 8. februara, s premijeromdrame Plug i zvezde ona O' Kejsija (poetski naturalizam iunutranji raspad dijaloga).Brehtov komad ovek je ovek izvodi se u Darmtatu, a Mar

ta Grejem u Njujorku, predstavom s osamnaest bosonogihigraica, utemeljuje moderno plesno pozorite.BulgakovljevZojkin stan u Pozoritu Vahtangova.Paradoksi sveta, iji Severni pol Umbero Nobile prelee 12.maja, prepliu se i kulminiraju u oktobru. Petog, u MHATu,Mihail Bulgakov posle brojnih cenzurisanja i prekida do

5/20/2018 scena1210

34/156

> 34

ivljava uspenu premijeru svog dela Dani Turbinih, adaptacije romana Bela garda: Staljin e inae usput napomenuvida pisac nimalo nije kriv za uspeh komada predstavu gledati petnaest puta!6 etrnaestog izlazi Milnov Vini Pu kao da

daistiki prolog obelodanjivanju Lenjinovog (politikog testamenta), osamnaestog, u Frankfurter Zeitungu. Dan kasnije,moskovski Politbiro iskljuuje Lava Trockog i njegove sledbenike.Zasiena (takvim ili, pak, potpuno razliitim) svetom, Agata Kristi 8. decembra upriliuje svoj misteriozni nestanak. Ali vratie se ubrzo, svesna da, ako nita drugo, Pavo Nurmi i daljetri...

1927.Fric Lang desetog januara prikazuje Metropolis, Hikokov rediteljski debi je dvadeset etvrtog u Londonu, s Vrtom zadovoljstva. Premijerni talas nastavlja se petog februara, filmomGeneral Bastera Kitona, iji lik, po reima Ervina Panofskog,prolazi kroz mehaniziranu dananjicu poput bia s druge planete.etrnaestog aprila s trake u Gotenburgu silazi prvi volvo, advadeset sedmog Antonen Arto pojavljuje se kao Mara u Napoleonu Abela Gansa, prikazanom na tri simultana ekrana upariskoj Operi.Trinaestog maja, crni petak snalazi berlinsku Berzu alimalo ko sluti kakva se mirnodopska katastrofa sprema, sudei prema popularnosti jedne od prvih pop pesama, Ain'tShe Sweet?, koju narednog dana lansira Ben Berni.Piskator otvara sopstveno pozorite Prvu Piskator scenu 3. septembra, izvoenjem Tolerove drame Hopla, ivi smo!;

muzika je Kurta Vajla, Breht je dramaturg. Glavna svrha sredinje konstrukcije (hotela) na sceni je da zameni logiki kontinuitet tradicionalnog zapleta serijom vizuelnih odnosa (Ins).

6 to, u krajnjoj liniji, Bulgakovu nee mnogo pomoi.

Arto kao Mara u Napoleonu

5/20/2018 scena1210

35/156

35 >

Razobruenu i divlje poetsku povest o Mendelu i Benji Kriku,Sumrak Isaka Babelja, 23. oktobra, s velikim odjekom izvodiRadniko pozorite u Bakuu.Pet dana kasnije, Josip Broz odlazi na odsluenje svoje sed

momesene zatvorske kazne.etvrtog decembra Djuk Elington otvara Cotton Club u Harlemu i kao da arima svojih ritmova priziva Lava Trockog, kojidvadeset sedmog kree prema Novom svetu, proteran iz kolevke socijalizma.Da li je u njegovom izbeglikom koferu tek izali, poslednjitom Prustovog ciklusa Ponovo pronaeno vreme?

Nastavie se.

Svetislav JOVANOV

5/20/2018 scena1210

36/156

P o r t r e t :S a a A s e n t i

5/20/2018 scena1210

37/156

37 >

Rei da sam videla predstavu Moja privatna biopolitika SaeAsentia jednako je nemogue kao izjaviti da sam videla bilokoji dogaaj, recimo demonstracije na ulicama. Dogaanjukoje se odvija u vremenu i prostoru mogue je samo prisustvovati i moda pristupiti i to kroz neizbeno fragmentarnuvizuru. Kroz svoje materijalno predstavljanje, Asentievi projekti1 izvode ovakvu tezu: gledanje, kao in poznavanja i istoricizacije stvara odreenu istoriografiju, koja od trenutka upisivanja poinje da biva progonjena minornim diskursimaistorije gubitnika, da se posluimo izrazom Valtera Benjamina. I nije sluajno to se teze ovog filozofa2, koji je odbiostvaranje kategorikih sistema u hegelovskohajdegerovskoj

tradiciji, koriste kao jedna od osnovnih matrica projekta kojiod 2007. razvijaju Saa Asenti i Ana Vujanovi, uz iru grupumanje ili vie stalnih saradnika.No, vratimo se donekle unazad, bar do neega to emo za potrebe ovog teksta obeleiti kao poetak rada Sae Asentia opitanjima mogunosti istorije savremenog plesa u Srbiji i potom problematizacije odnosa s priznatom scenom i istorijomsavremenog plesa u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi.Projekat se odmah donekle suoio s pitanjima koja su slina,ali ne ba ista onima koja postavljaju istoriari igre na pomenutom Zapadu. Koji je korpus grae, kako ga odrediti, ograniiti, kako mu pristupiti? Da li je re o praksama, delima,

BOJANA BAUER

SKOKOVI I ISKLIZNUA KROZISTORIJU I SAVREMENOST

ISTRAIVAKOUMETNIKI RAD SAE ASENTIA

5/20/2018 scena1210

38/156

> 38

scenskim delima, nevidljivim delima, tehnikama tela i igre itd.Pitanja stvaraju vrtlog u kom se nae svaki istoriar igre, suoen s rasutim, ili nepostojeim arhivama, kontradiktornim priama, seanjima i pozivima na lino iskustvo svedoka, nedo

statkom zapisa i partitura, koji i dalje odravaju igru kao jedinu umetnost zasnovanu na usmenoj, ili ak samo iskustvenojtradiciji. Na to treba dodati i promene statusa plesa i plesnogdela u sistemu umetnosti kroz, s jedne strane, razliite istorijske paradigme, i s druge strane razliite socijalnopolitikeparadigme.Svi ovi razliiti obrasci teko da mogu ponuditi koherentnu metodoloku strukturu u okviru jednog projekta.Zato je sada vano naglasiti dve stvari. Iako iz ovog kratkog

uvoda moe zaliiti da Asenti predlae naunoistraivakirad, njegova praksa odvija se daleko od bilo kakve univerzitetskonaune institucije i njenih kategorija i metodologija.Drugo, njegov rad grana se u vie projekata koji se ukrtaju imeusobno dopunjuju, ali se ni u kom sluaju proizvoljno nemeaju.Pod nazivom Indigo Dance, obuhvaeni su projekti Tigrov Skoku Prolost, BalCanCan Sussie Dance i ve pomenuta predstava My private Biopolitics.Da se vratimo na ona slina, ali ne ba ista pitanja. Kako Asenti kae, u razgovorima s Anom Vujanovi dolo se do jasne slike o tome kako se istorija plesa u odnosu IstokZapad obinopie. Ovako to kondenzovano predstavlja Ana Vujanovi:Mnogi se slau da je savremeni ples nastao u zapadnim drutvima, tokom druge polovine dvadesetog veka. Shodno tome,mnogi se slau da je uslov savremenom plesu demokratskodrutvo. S druge strane, opte je prihvaeno da su istona

drutva (komunistikih i socijalistikih zemalja) prespavala tudrugu polovinu XX veka iza gvozdene zavese. (...) Prema tome,mnogi se slau u tome da na Istoku nije bilo savremenog plesa.3

Rad Asentia i Vujanovieve na istoriji savremenog plesa uSrbiji, odvija se i smilja u znaku kritike ovakve pojednostav

ljene slike. A kako je istona Evropa u meuvremenu postaladeo globalnog umetnikog trita, debatna arena podrazumeva danas itav taj novi, sve vie ujednaeni prostor.Ovo mnogi se slau naravno je ironisanje na raun tenden

cije stvaranja optih mesta, koja u specifinom sluaju savremenog plesa, ne samo da uproavaju postavljanje drutvenopolitikih uslova za nastajanje odreene umetnikeprakse ve i katastrofalno preskau i dalje vrlo otvoreno pitanje modernosti i njegovog odnosa spram naziva savremeni. Ipak, u okviru ovog lanka ne moemo otvarati teorijskuraspravu o toj temi.Pitanju, meutim, pristupaju Asenti i Vujanovieva, kroz metodologiju primenjenu u projektu Tigrov skok. Postoji li, dakle,

istorija savremenog plesa u Srbiji? Umesto tipolokog i normativnog ralanjivanja pojmova ples, savremeni, istorija, Srbija itd, udruenog s pretraivanjem dokumentacije iinjenica, kao polazita istraivanja, njih dvoje prave niz intervjua s ljudima koji su bili, ili su jo, aktivni na umetnikoj sceni. Ovakav skok s klasine istoriografske metode, ka nesigurnom terenu linih pria, definie i sam pojam istorije uovom projektu.Tako istorija postaje pria, kako etimologija rei i nagovetava (pria mudrih ljudi). Umesto linearnog razvoja dogaaja,svima poznate istorijske trake, nastaje mrea pria koje seprepliu, susreu, suprotstavljaju, protivree ili dopunjuju. Neradi se o nekakvom nepouzdanom haosu koji treba dovesti ured ne bi li se (opet) dobila jasna linija sukcesije dogaaja.Struktura ovde jeste mrea. Kroz prikupljene prie i njihovoukrtanje dobija se sloena slika drutvenopolitikih, materijalnih, simbolikih, sentimentalnih i drugih faktora od kojih ni

jedan sam po sebi ne determinie odreeni trenutak.Valter Benjamin upravo je mislilac koji, na uobiajeno posredan nain, kao na primer u tekstu Pripoveda4, ukazuje naduboku povezanost prelaska s vremenskog obrasca pripovedanja, na onaj u kome i dalje, na neki nain, ivimo informacije. Ponekad pogreno sveden na nostalgiara, Benjamin

5/20/2018 scena1210

39/156

39 >

ne oplakuje prola vremena, ve i u ovom tekstu, kao to filigranski ini u gotovo celokupnom delu, predstavlja jednu odnajistananijih analiza aparatusa modernog doba.Pria, tj. pripovedanje, osnova je pamenja, a pamenje je

kod Benjamina uvek povezano s praksom, gotovo je telesnoobeleeno. Prelazak sa zanatske prakse na tehnologiju i s pripovedanja na masovnu informaciju, jedna je od vanih taa

ka u Benjaminovoj istoriji kulture modernosti. I bez dubljegulaenja u ovaj kompleksni klju, vidimo u nagovetaju poziciju modernog plesa na samom raskru vremena modernogdoba. Bez obzira na formalni razvoj plesa kroz dvadeseti vek,

koji donekle ostvaruje model progresa, u temporalnosti igrei dalje postoji Benjaminov problem pamenja i prenosa iskustva. Moderna i savremena igra u tom smislu nisu arhaine,

Moja privatna biopolitikaFoto: Damir ii

5/20/2018 scena1210

40/156

> 40

ve uvek donekle anahronine i, dakle, problemske u odnosuna dominantne istorijske paradigme. Zato i pristup njihovojistoriji stavlja veliki znak pitanja pred istoriografiju uopte.Tako je projekat Tigrov skokdvostruko vaan; njegovo izvo

enje, na prvi pogled sasvim jednostavno, kroz niz intervjuadaje re igraima i umetnicima vezanim za plesnu scenu, toje u naim prilikama, generalno oskudnim u teorijskoistorijskoj grai, nevien poduhvat.Drugo, Tigrov skok postavlja temelje pristupa za koji samomoemo da se nadamo da e se rairiti, kako horizontalnametodologija projekta to i predlae.Ako neko sada eli da pita da li postoji istorija savremenog plesa u Srbiji, pitanje pomalo odzvanja, kao ono Ko je ubio Loru

Palmer?.Kroz intervjue s Nelom Antonovi, Sonjom Vukievi, Dubravkom Maleti i drugima, jasno se vidi da traganje za heterogenim uticajima i telesnim praksama, upotreba improvizacije i istraivanje odnosa plesa i jezika, odbijanje klasine hijerarhije u plesnim trupama i studijima, kritika normativnodisciplinskog pristupa telu, bilo da je u pitanju iri drutveniokvir ili sama kultura plesa (baletskog naslea), ine jezgroumetnikih eksperimenata na srpskoj avangardnoj (i naravnomarginalnoj) sceni u vreme komunistikog reima. Konfuznost referenci, ponekad nesvesno reprodukovanje odreenih estetskih pravaca u traganju za originalnou, nedefinisanost i estetska neodreenost ovih eksperimenata, ne moguposluiti kao osnova za negiranje itavog niza karakteristikakoje ukazuju da se deavanja na toj sceni mogu posmatrati ianalizirati samo u dijalogu s deavanjima na zapadnoj sceni istog perioda.5

Zatim, detaljnija analiza dragocenog korpusa koji su Asenti iVujanovieva sainili, imenovanje pojmova i referenci, naravno estetskih, ali i tehnikih u smislu upotrebe vokabulara(ta je disanje, ta slobodan pokret, ta izraz itd.) i, naravno,drutvenih (uloga umetnika, njegovo definisanje i samodefinisanje, materijalni uslovi rada itd.), bio bi jo jedan pomak u

tigrovom skoku unazad, koji nas vraa u budunost i nagoni dase zapitamo ta je u stvari savremena plesna scena u Srbiji dvehiljaditih i ta i kako initi na njoj i s njom, danas i ubudue.

ta initi danas?

Poetak odgovora na to pitanje (nadajmo se ne i kraj) predlaeAsenti predstavom Moja privatna biopolitika.Ovaj lecture performance proizlazi iz skupa pitanja ve naznaenih u Tigrovom skoku. Njima je dodat i sledei, kljuniproblem, koji je jasno konkretizovan kroz scensku izvedbu:kako razumeti uticajne koreografe, a izbei imitaciju ili kopiranje? Pitanje nije naivno i treba ga itati uz fusnotu: uticajni

koreografi u ovom sluaju po definiciji pripadaju zapadnojplesnoj produkciji.Ono to se u istorijskom kontekstu manifestovalo kao utisak opotpunom nepostojanju istorije savremenog plesa u Srbiji,sada, obrnuto za 180 stepeni, moe znaiti potpuno utapanjetog plesa u obrasce zapadne produkcije. Radi se o dve prividnesuprotnosti koje potvruju jedan te isti odnos centra premamargini, u okviru koga je margini negirano pravo na specifikum,ako pod specifikumom podrazumevamo neto to nije stereotipna folklorizacija. Moe li se biti specifino savremen, ili

je savremenost postala optost? Optost, koja naravnopotie iz zapadne kulturoloke paradigme kapitalistikog drutva, a moe se razumeti kao prerueni univerzalizam.U formalnom smislu, Asenti preuzima jednu savremenu formu: performativno predavanje (lecture performance) koje sepre petnaestak godina etabliralo u okviru savremene plesnescene u Evropi. Pojava ove forme na plesnoj sceni, iako je

okvirno srodnija teatru, a po svom delovanju blii se jezikomperformativu i kao takva ve ima tradiciju u pozorinim i vizuelnim umetnostima, poetkom devedesetih izazvala je prilinu buru u svetu igre. Nazivi poput konceptualni ples ineples brzo su skovani, esto uz negodovanje, i donekle uodbranu istije definicije igre.

5/20/2018 scena1210

41/156

41 >

Predstava Moja privatna biopolitika svesno naglaava performativni karakter utoliko to se telo uvek/ve nalazi u odreenom kulturnom ili politikom aparatusu iz koga pokuava daosvoji status proizvoaa diskursa. Predstava se odvija kroz ne

koliko etapa, gde su pitanja i razmiljanja umetnika struktuirana kroz odlomke iz njegovog ivota. Ove ivotne etape su dramaturki oslonac za teorijske pragove koje Asenti prekorauje, svaki put uvodei novi nereiv problem za sebe, umetnika iz Istone Evrope. Kako, na primer, da izvede kritiku baletskogobrazovanja a da ona ne bude interpretirana kao kritika baleta u smislu opte estetske paradigme, ve kao osvrt na nepostojanje bilo kakvog drugog plesnog obrazovanja u Srbiji u momentu kad se Asenti gradio kao umetnik. Ili: kako umetnik

(koreograf, igra) iz Srbije moe da plee kad izgleda da je prostor za igraa polarizovan izmeu, s jedne strane, naivnog, romantinoegzotinog ili patosom obeleenog tela (zaostaci modernistike estetike koju je Zapad prevaziao), a s druge strane direktnog usvajanja