SAVREMENE POMOTEHNIČKE MERE U INTENZIVNOJ

PROIZVODNJI JABUKE

Nаukа i strukа su znаčаjno doprineli širenju površinа pod sаvremenim plаntаžаmа jаbuke. Mаlo je

poljoprivrednih grаnа gde nаukа i prаksа ostvаruju tаko tesnu povezаnost, kаo u proizvodnji jаbuke.

Tehnologijа je toliko nаpredovаlа, dа od proizvođаčа koji žele dа se bаve ovom proizvodnjom, trаži

mnogo više znаnjа. Sаvremeni intenzivni zаsаdi jаbuke zаhtevаju ne sаmo velikа investicionа

ulаgаnjа, nego i poznаvаnje celokupnog tehnološkog procesа proizvodnje. U proizvodnju se uvode

visokokvаlitetne i produktivne sorte, koje zаhtevаju odgovаrаjuću zаštitu i primenu аgrotehničkih i

pomotehničkih merа. Dаnаs je zа uspešno bаvljenje proizvodnjom jаbuke neophodno, kаko šire

teorijsko znаnje, tаko i prаktičo iskustvo. Morаju se znаti specifični zаhtevi pojedinih sorti zа

аgroekološkim uslovimа, vegetаtivno i generаtivno rаzmnožаvаnje, primenа biljnih regulаtorа rаstа,

formirаnje oblikа krune, nаvodnjаvаnje, minerаlnа ishrаnа, kаlemljenje, podmlаđivаnje,

prekаlemljivаnje, izbor oprаšivаčа, zаštitа voćаkа od prouzrokovаčа bolesti i štetočinа, itd.

Proizvođаči morаju dа imаju svestrаnа znаnjа iz fiziologije, botаnike, ekologije, аgrohemije, kаko bi

imаli teoretsku osnovu zа uspešnu prаktičnu delаtnost. To je preduslov koji morа dа se ispuni kаko bi

se tehnologijа ove voćne vrste unаpredilа i podiglа nа viši nivo. Sаmo аko su svi fаktori koji utiču nа

voćаrsku proizvodnju usklаđeni sа аgro- i pomotehničkim merаmа, može se očekivаti znаčаjаn prinos

voćа. Zаdаtаk nаuke i struke je dа stаlno ukаzuju nа znаčаj poznаvаnjа svih fаktorа u tehnologiji

proizvodnje, kаko bi se rizici u gаjenju jаbuke sveli nа nаjmаnju meru, а proizvođаči bili motivisаni zа

ovu proizvodnju. Zаto je potrebnа stаlnа edukаcijа sаvetodаvаcа koji će stečenа znаnjа preneti

proizvođаčimа.

Čvrstа povezаnost teorije i prаkse u proizvodnji jаbuke vаžnа je kаko bi greške u gаjenju bile svedene

nа nаjmаnju moguću meru. I nаjmаnje učinjene greške teško se otklаnjаju, obično uz velikа

mаterijаlnа ulаgаnjа (pogrešаn izbor sorti, podlogа, loš izbor mestа, loše zemljište, neprаvilnа rezidbа,

neblаgovremenа zаštitа, pogrešno đubrenje itd). Dа bi se to postiglo, posebnu pаžnju trebа posvetiti

obrаzovаnju stručnih kаdrovа, koji će biti pokretаči i nosioci nаpretkа u proizvodnji jаbuke.

Ciljevi u savremenoj proizvodnji jabuke su:

povećanje kvaliteta plodova

povećanje njihove trajašnosti

smanjenje cene koštanja

Pod negom voćaka u savremenoj intenzivnoj proizvodnji jabuke se podrazumeva primena

agrotehničkih i pomotehničkih mera, koje obezbeđuju optimalne uslove za rast i plodonošenje.

Najvažnije agrotehničke mere u voćnjaku su;

održavanje zemljišta

đubrenje

navodnjavanje

Od pomotehničkih mera koje se primenjuju u savremenim intenzivnim zasadima jabuke, detaljnije će

biti obrađene:

rezidba

povijanje grana

dopunsko regulisanje rodnosti

REZIDBA JABUKE

Rezidba je pomotehnička mera kojom se reguliše odnos između rastenja i rodnosti voćaka.

Podrazumeva pravljenje rezova u kruni ili drugim delovima (stabla) voćke. Zbog toga može biti

rezidba krune i rezidba korena.

Podela rezidbe krune je izvršena na osnovu biološkog ciklusa voćke :

rezidba pri proizvodnji sadnica

rezidba pri sadnji

uzgojna rezidba (rezidba u mladom voćnjaku)

redovna rezidba (rezidba u voćnjaku koji je u punoj rodnosti)

Na osnovu vremena izvođenja u zavisnosti od fenofaze voćke, rezidba može biti letnja i zimska.Letnja

rezidba se izvodi u periodu vegetacije, a zimska u periodu od opadanja listova do kretanja vegetacije.

Na mladim stablima se vrši formiranje odgovarajućeg oblika krune. Na starijim stablima održava se

ravnoteža između rasta i rodnosti i na taj način utiče na kvalitet plodova.Plodovi na orezanim stablima

su krupniji,bolje obojeni i tržišno atraktivniji.

Rezidbom se odstranjuje deo grana iz krune voćke,samim tim i odgovarajući broj generativnih i

vegetativnih tačaka rasta.Smanjivanjem broja

generativnih pupoljaka, redukuje se broj

potencijalnih plodova u kruni.

Tipovi rezova u rezidbi

Rezidba kojom se reguliše rodnost, podrazumeva

pravljenje rezova na granama koje su stare jednu,

dve ili više godina.S obzirom na način izvođenja

ova pomotehnička mera obuhvata skraćivanje

grana i grančica i proređivanje grana i grančica.

Skraćivanje grana je parcijalno uklanjanje

letorasta, grana ili skeletnih grana.Proređivanje je

uklanjanje celih letorasta, slabijih ili jačih grana u

tački njihovog izrastanja.

Jednogodišnje grančice se najčešće ne prekraćuju,

već ako postoji potreba za njihovim

odstranjivanjem iz krune, uklanjaju se do osnove.

Intenzitet i vreme rezidbe treba da se prilagode

bujnosti stabla, pri čemu treba težiti letorastima dužine 35-55 cm. Ako su stabla bujna, treba smanjiti

đubrenje, navodnjavanje, primeniti letnju rezidbu, povijati grane i zatraviti međuredni prostor.

U slučaju slabog prirasta, potrebna je oštra rezidba i primena drugih mera koje utiču na bujnost voćke

Na osnovu analize rodnosti pupoljaka,

određuje se intenzitet rezidbe, koja može biti:

slaba, umerena i jaka

Uzgojna rezidba (Formiranje krune voćaka)

Oblik krune treba da bude izabran tako da se pomoću njega može dobiti najbolji mogući kvalitet

plodova, uz racionalnu proizvodnju usklađenu sa integralnim principima.

Formiranje krune voćaka se primenjuje u mladim zasadima od sadnje do četvrte godine.

Od druge godine, delom se poklapa sa redovnom rezidbom.

Cilj ove rezidbe je formiranje odgovarajućeg (projektovanog) oblika krune.

Oblik krune mora biti u potpunosti prilagođen kombinaciji sorta/podloga, rastojanju sadnje i rasporedu

voćaka.

Rezidba zavisi od :

1. rastojanja sadnje,

2. bujnosti kombinacije sorta/podloga,

3. plodnosti zemljišta i načina njegovog

održavanja,

4. vrste mehanizacije koja se koristi u

zasadu jabuke

5. mogućnosti za navodnjavanje,

6. ekspozicije i nagiba terena,

Vitko vreteno

Karakteristike vitkog vretena:

•Uska konusna kruna, osvetljena u svim

delovima

•Uspravna centralna vođica je jedina skeletna,

trajna grana

•Rod se obrazuje na slabim obrastajućim

granama koje su izmenljivog karaktera

•Visina stabla je od 2,2-3,0 m, a minimalna

visina debla je 60 cm

•Neophodna je potpora (stubovi i žica) koji drže

stablo u uspravnom položaju

•Rana rodnost ograničava bujnost stabala

•Puna rodnost se postiže u četvrtoj, a najkasnije u

petoj godini

Način formiranja uzgojnog oblika zavisi od

izbora tipa sadnice :

Sadnice visokog kvaliteta sa velikim brojem bočnih grančica

Knip sadnice

Jednogodišnje sadnice - prutevi

Vitko vreteno, početak treće godine

Nikada se sadnica ne prekraćuje

prejako.

Visina skraćivanja sadnice

bez prevremenih grančica je 90-120 cm

Rezidba sadnica sa velikim brojem bočnih grančica posle sadnje

Kvalitetne sadnice se posle sadnje ne skraćuju ili se skraćuju minimalno. Bočne, prevremene, grančice

se skraćuju na dužinu 40-60 cm. Uklanjaju se bujne (debele) grane sa oštrim uglom grananja

Bujne grančice (>1/2 prečnika vođice) skraćuju se u osnovi.

Rezidba u drugoj i trećoj godini

U drugoj i trećoj godini NE VRŠI SE SKRAĆIVANJE PRODUŽNICE CENTRALNE VOĐICE,

niti njeno prevođenje na prvu susednu granu, jer

se dobija kriva centralna vođica

Primenjena rezidba je slaba i podrazumeva:

1)orezivanje debelih i uspravnih

grana na centralnojvođici

2)orezivanje letorasta koji konkurišu

centralnoj vođici

3)orezivanje uspravnih letorasta na bočnim

granama

4)proređivanje rodnih grančica

Poluprstenovanje - malo drveta iznad pupoljka 3-4

nedelje pre cvetanja

U cilju provociranja rasta spavajućeg pupoljka,

vrši se zasecanje voćarskim makazama iznad

pupoljka na mestu gde treba da izraste nova grana.

Bolji je način od prstenovanja, jer ne prekidamo

sprovođenje hranljivih materija na drugom delu

vođice.

Primena holandskog reza

Ukoliko se na gornjem spratu nalazi jača grana u odnosu na niži sprat, zbog toga što

zasenjuje donju, ista se uklanja rezom na čep, i to tako da donja površina reza - čepa bude

veća od gornje, kako bi se dobio slabiji prirast otvorenijeg ugla. Ovaj zahvat se praktikuje u

slučaju kada na jednoj strani stabla postoji jaka grana, a sa suprotne strane ista ne postoji.

Uvrtanje grana

U cilju povećanja ugla grananja, smanjenja bujnosti i povećanja rodnosti, jedna od mera je i uvrtanje

grana. Obavlja se u istom periodu kao savijanje, kad krene vegetacija.

Zimska rezidba je pomotehnička mera koja uvek utiče na regulisanje bujnosti.

Preterano skraćivanje grana, posebno jakih stimuliše lokalni prekomerni rast na mestu reza.

Minimalna rezidba i proređivanje grančica će pomoći u redukciji rasta stabla.

Vrlo oštri uglovi grananja stvaraju jaku skeletnu strukturu

1)Orezivanje vodopija izbacivanjem do osnove

2)Primena takozvane duge rezidbe, kojom se reguliše rodnost.

Duga rezidba ne dozvoljava skraćivanje dvogodišnjih grana i njihovo prevođenje na slabije

jednogodišnje grane. Jednostavno se jaki bočni letorasti na dvogodišnjim granama, koje konkurišu

produžnici uklone do osnove

Ako ima previše dvogodišnjih grana sa rodnim grančicama one

se proređuju orezivanjem do osnove.

Slabe grane su nosioci rodnosti. Ne vrši se njihovo skraćivanje.

Povremeno se pojedine grane u kruni mogu prorediti

Jaka rezidba podstiče rast drveta, a ne plodova.

Jako orezano stablo:

ima malu rodnost,

nizak kvalitet plodova,

jako izbijanje vodopija

zahteva veliki broj radnika za rezidbu

POVIJANJE GRANA

Povijanje grana je pozitivna pomotehnička mera koja se uvek isplati-

primenjuje se isključivo u mladim zasadima.

Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom dužinom maksimalno

iskoriste izloženost svetlosti. Savijanjem

skeletne grane, smanjuje bujnost vegetativnog

porasta i potstiče razvoj cvetnih pupoljaka.

Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje

pozitivno na rast i dominaciju centralne

vođice. Povijanje takođe pozitivno više utiče

na grananje duž skeletne grane nego u blizini

terminalnog pupoljka, što je slučaj sa

uspravnim granama. Konačno, savijanje nižih

skeletnih grana omogućava neometani razvoj

viših grana. Uklanjanjem uspravne grane do

spoljne bočne grane ne popravlja se prvobitini

mali ugao grananja, niti se skeletna grana

dovodi u povoljniji položaj. Uspravna bočna

grana nastaviće svoj bujni porast i ometaće

razvoj skeletnih grana na višim delovima

debla. Za razliku od dosadašnjeg pristupa,

smatra se da granu treba saviti. Skeletne

grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60°

u odnosu na deblo, pri čemu se one ne bi

trebale saviti ispod horizontalne linije. Ovaj

ugao će skeletnim granama pružiti dovoljnu

elastičnost, tako da težak rod neće dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije.

Rezultati pravilnog formiranja skeletnih grana su veća snaga, smanjena vegetativna bujnost,

pojačano formiranje cvetova i pravilan raspored za budući razvoj.

Povijanje skeletnih grana treba započeti rano tokom druge vegetacione sezone. Lakše ih je

savijati posle pucanja pupoljaka, pošto je tad drvo savitljivije, pa se smanjuje rizik od

slamanja grana. Povijanje treba obaviti što je moguće ranije kako bi stablo na njega

najpovoljnije odreagovalo. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni

vođici, a ako neki plod počne da se razvija na vođici, treba ga odstraniti. Izdanci koji se

formiraju na donjem delu prošlogodišnje vođice mogu se odabrati za formiranje prvog reda

skeletnih grana, pa tako započinje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. Nepoželjne

vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su još

vodenasti ili orezati kasnije, sredinom leta.

Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu

formiranja centralne vođice, odabira i formiranja oblika skeletnih grana. Skeletna grana koja

se povije dok je mlada često će nastaviti svoj porast u visinu. Kako bi se nastavio njen

pravilan razvoj i sprečilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama, trebalo bi je u

sledećoj sezoni ponovo poviti. Kako bi se održao pravilan konusni oblik stabla, donje skeletne

grane trebalo bi da budu duže od skeletne grane koje se nalazi iznad nje.

Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu predugačke, grane koje nose plod na donjim

skeletnim granama biće izgubljene, a krošnja će dobiti loptasti ili oblik sličan kišobranu.

Početkom treće godine potrebno je izvršiti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih

grana držao pod kontrolom i održao željeni oblik krošnje. Dok se ne formira uzgojni oblik,

rezidbu treba svesti na najmanju meru. Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane.

Pošto se uspostavi osnovni oblik drveta i započne formiranje plodova, program orezivanja

treba postepeno prilagođavati cilju održavanja dobre izloženosti svetlosti i kontroli bujnosti

duž čitavog drveta.

Letnja rezidba jabuke - Primenjuje se samo kod sorti jabuke čiji plodovi se lošije boje (Fudži ili Krips Pink)

DOPUNSKO REGULISANJE RODNOSTI

Rezidba korena

Izvodi se sečenjem korenovog sistema na različitoj dubini i na različitom rastojanju od debla.

Vrši se oštrim sečivima koja ulaze u zemlju, a postavljena su na posebnim mašinama koje vuče

traktor.

Sečiva mogu biti postavljena vertikalno i koso

Dubina na kojoj nož seče žile iznosi 30-35 cm

Najbolji trenutak za rezidbu je:

- između cvetanja pa do 10 dana posle opadanja kruničnih listida. Ako se uradi posle junskog

proređivanja izazvade opadanje plodova pre berbe

Rezidba se obavlja sa obe strane reda na rastojanju 90-100 cm od debla sa obe strane stabla.

Može se ponoviti jedan mesec posle prvog tretmana da bi se postigao jači efekat

Tokom mirovanja vegetacije - kraj zime početak proleća.

Mora se završiti najkasnije 1 nedelju pre početka cvetanja.

Rastojanje je 30-50 cm od debla

Kada ne postoji rod na stablu, kao što je slučaj posle jakog prolećnog mraza, rezidba korenovog

sistema neće biti tako efikasna kao kada postoji dobar rod na stablu.

Prednosti

1.Redukuje vegetativni rast i pospešuje formiranje

cvetnih pupoljaka

2.Umanjuje alternativnu rodnost

3.Može usporiti opadanje plodova pre berbe

4.Pojačava razvoj dopunske boje na plodovima

5.Povedava čvrstoču plodova i sadržaj šedera u

njima

6.Snižava sadržaj magnezijuma, a povećava

sadržaj kalcijuma u plodovima

Nedostaci rezidbe korena

•Može imati negativni uticaj veličinu plodova

•Stabla čiji je korenov sistem orezan su pod

stresom i zahtevaju

dobro zalivanje i ishranu dok korenov sistem ne započne

ponovni rast.

.Stabla se mogu osušititi ako je suviše korenovog sistema

orezano, naročito za vreme tople suve godine.

.Ako nije dovoljno korenovog sitema orezano, javiće se preterani razvoj korena i rast mladara

Odgovor na rezidbu korenovog sitema je veoma različit. Na njega utiču sorta i bujnost stabla ,

opterećenje rodom, način izvođenja rezidbe, nega stabla i klimatski uslovi

Izvodi se pažljivo i selektivno (NIKAD PO SVAKU CENU)

Smanjenje bujnosti stabla tretiranjem hemijskim supstancama

•Tretiranje stabala sa sintetičkim hormonima

koji smanju izduživanje internodija (GA

antagonisti)

REGALIS (proheksadion-Ca)

Regalis redukuje terminalni rast mladar preko

inhibicije sinteze giberelina

Zahteva 2 nedelje da bi efektno usporio rast.

Primena je pri dužini mladara 2-4 cm (3-10 cm).

To se obično poklapa sa završetkom cvetanja ili

sa opadanjem kruničnih listida.

Koncentracije primene treba da bude u skladu sa

uputstvom proizvođača

Efikasnija je višekratna primena (često treba

nadlegati rast mladara. Sledeći tretman treba

primeniti kada na prvih nekoliko mladara

pokažu znake ponovnog rast. Treća primena

može biti neophodna kada je vegetativni rast

ekstremno jak) Ako se ne želi praćenje

ponovnog rasta onda se dve nedelje posle prvog

tretmana primenjuje drugi tretman.

Kada je voda tvrda u rastvor Regalisa se dodaje

ammonium sulfat.

Ne sme se mešati sa sredstvima koja sadrže

kalcijum u sebi npr (Ca hlorid)

NAPOMENA

Osnovno regulisanje rodnosti voćaka sprovodi se primenom zimske rezidbe.

Dodatno regulisanje rodnosti :

.Pospešivanje zametanja partenokarpnih plodova posle izmrzavanja delova cveta

.Proređivanje cvetova ili plodova

.Sprečavanje otpadanja plodova pred berbu

Optimalni broj plodova po stablu :

Ako je gustina sadnje 3000-4000 stabala po hektaru, optimalan broj plodova u punoj rodnosti

po stablu je 80-120

Proređivanje cvetova i plodova

.mehaničko proređivanje cvetnih pupoljaka ili cvetova

.hemijsko proređivanje cvetova i plodova

.ručno proređivanje plodova

Hemijsko proređivanje cvetova

ATS (amonium-tio-sulfat) 10-15 kg /1000L vode 1-2 puta

(Azos 300 ili Agro-N-fluid)

Najčešde korišćeni preparati za hemijsko proređivanje plodova

- NAD (AmidThin W ,Diramid )

- NAA (Dirager, Nokad )

- BA (MaxCel, Globaril)

- Metamitron (Brevis)

NAD (amid alfa naftil sirdetne kiseline):

Momenat primene:

- od kraja cvetanja do najkasnije jedne nedelje kasnije (veličina centralnog ploda do 7 mm)

Koncentracija primene: Optimalna temperatura vazduha je 15-200C i vlaga vazduha

iznad 70%

Najmanja količina vode je 1000 l/ha

Slabije dejstvo od NAA

–nakon precvetavanja - suprotan efekat…plodovi ne opadaju ni

u toku junskog opadanja ; mnogo sitnih plodova bez tržišne

vrednosti

–Efektivniji je od NAA pri temperaturama nižim od 20˚ C

Ne preporučuje se za crveni delišes: dobijaju se mali i deformisani plodovi

NAA (alfa naftil sirćetna kiselina)

Momenat primene:

Pri veličini centralnog ploda 10-12 mm

Koncentracija primene:

BA (benzyl adenin)

Daje dobre rezultate kod

veoma rodnih sorti jabuke

(Gala, Zlatni Delišes, Fudži).

Posebno je efikasan ako se u

istoj sezoni vrši

kombinovanje sa preparatima

iz grupe NAD i NAA.

Koristi se u koncentracijama

od 50-200 ppm

Vreme tretmana: O 8-12 mm

mm, optimalno-kada su

plodovi O 10-12 mm

Doza: zavisi od

meteoroloških uslova,

stresnih faktora,

sorte i željenih rezultata.

1000 l rastvora po ha

Idealna temperatura za

proređivanje plodova jabuke sa BA je 18-25°C i više 2-3 dana posle prskanja

Regulisanje rodnosti ručnim uklanjanjem suvišnog broja plodova

Korektivno ručno proređivanje posle hemijskog je poželjno kada

se želi postići visok kvalitet plodova.

Pospešivanje zametanja partenokarpnih plodova posle PPM

Partenokarpija je formiranje plodova bez razvijenog semena. Stimuliše se primenom fitohormona

Koriste se sledeći fitohormoni:

•GA3 ili GA4+7

•BA +GA4+7

•Momenat primene je odmah nakon PPM

1)Zlatni Delišes 80-100 ppm

2) Jonagold, Elstar 65-80 ppm

3) Greni Smit, Gala 50-65 ppm

4) Ajdared 40-50 ppm

1) Zlatni Delišes i Crveni Delišes

10-16.5 ppm

2) Elstar 10-15 ppm

3) Jonagold 6.5-11.5 ppm

5) Gala i Ajdared 5-6.5 ppm

Sprečavanje otpadanja cvetova ili tek zametnutih plodova oštećenih poznim prolećnim mrazevima

Sprečavanje opadanja zrelih plodova

•Primenjuje se kod sorti Ajdared, Jonagold i Crveni Delišes.

•Koriste se NAA (.-naftil sirdetna kiselina) i AVG (aminoetoxy- vinylglycine)

•NAA se primenjuje7-10 dana pre planirane berbe (jednokratna primena).

•Koncentracija je 10-20 ppm.

•Efekat se ispoljava 2 dana nakon berbe i traje narednih 6-10 dana. Drugi tretman primenjuje se 6-7

dana iza prvog tretmana, ako plodovi ostaju duže na stablu.

•Primena većih koncentraciji može ubrzati sazrevanje plodova i smanjiti njegovu dužinu cuvanja

•Kasne aplikacije ne mogu postići efikasnu kontrolu u sprečavanju opadanja plodova

Ogledni zasad PSS Ruma u Pavlovcima

profesor dr Dragan Radivojević sa studentima

Veliki broj plodova na stablu je uslov visokog prinosa.

Najisplativije sredstvo za kontrolisanje stabla je održavanje adekvatnog opterećenja rodom

svake godine.

“Dobar rod jabuke je najbolji regulator rasta koji je ikada razvijen”.

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU

Savetodavna služba Vojvodine

Centar za savetodavstvo

Modul voćarstvo

PSS Ruma

Prof.dr Dragan Radivojević

Lazar Klještanović

Sanda Klještanović