Sansa Edukativni-prirucnik148x210mm WEB

7/25/2019 Sansa Edukativni-prirucnik148x210mm WEB

1/15


2/15

3

PR

IR

U

N

IK

ansa za novi poetak je program podrke za sve koji ele dapostanu preduzetnici, a posebno za bive zaposlene u preduzeimakoja prolaze proces restrukturiranja i steaja i koji su iz tog procesa

izali ili e izai sa isplaenom otpremninom.

Program ima za cilj da podseti, pokrene i podri sve radnike kojiele da pokrenu sopstveni biznis, sami sa lanovima svojih porodica

ili udrueni, i da im u tome pomogne idejama, informacijama,predlozima, preporukama i podrkom.

Ne samo otpremnina, ve i znanje, iskustvo i volja zastvaranjem budunosti za sebe i svoju porodicu,

PRILIKA SU ZANOVI POETAK

3

PR

IR

U

N

IK


3/15

4 5

PR

IR

U

N

IK

Ako planirate da pokrenete svoj posao, a ne znate:

ta da radite i ta vam je potrebno...

kako da zaponete i vodite posao...

kako da doete do dodatnog novca koji vam nedostaje...

ko su vai potencijalni kupci...

ANSA JE TU DA VASPOKRENE, PODRI I MOTIVIE.

Program ansa za novi poetak su pokrenuli i sprovode Srpska asocijacijamenadera (SAM) i DNA Communications

Projekat nansira Amerika agencija zameunarodni razvoj (USAID Srbija).

www.novipocetak.rs

TA JE PREDUZETNITVO?Znao sam da neu zaaliti ako ne uspem, ali sam isto tako znao dau zaaliti samo ako ne budem probao. Def Bezos, osniva sajtaAmazon.com

Preduzetnitvo moe da se definie na razliite naine. Prema dr NenaduD. Peneziu (Kako postati preduzetnik, Beograd, 2003), preduzetnitvo

je delatnost usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanjapreduzea, sa osnovnim ciljem stvaranja novog trita i ostvarivanja dobiti.Ono je vezano za sve aspekte ljudskog ponaanja i delovanja razvijakreativnost, pospeuje raanje ideja i obogauje ljudske potrebe.

Evropska komisija definie preduzetnitvo kao nain miljenja i vrstu

procesa koji stvara i razvija ekonomsku aktivnost tako to spaja ulaenje urizik, stvaralatvo i/ili inovacije sa dobrim upravljanjem, u novoj ili postojeojorganizaciji (Green Paper on Entrepreneurship, 2003).

Najkrae, preduzetnitvo predstavlja proces pokretanja i voenja posla.

Kako bi preduzetniki poslovni poduhvat bio uspean, on mora da obuhvatizbir znanja, vetina i sposobnosti koje preduzetnik poseduje, ali i kreativnost,pokretaki duh, hrabrost, odgovornost, dinaminost, posveenost i upornost.

U Websterovom reniku, preduzetnik se definie kao osoba koja organizuje iupravlja biznis poduhvatom, preuzimajui rizik u cilju ostvarivanja profita. Dabi neko bio uspean preduzetnik mora da poseduje skup odreenih osobina: ENERGINOST unutranja snaga koja pojedinca nagoni da preuzimabrojne akcije SKLONOST KA RIZIKU ogleda se u spremnosti pojedinca da preuzimarazliite rizike, radi ostvarivanja eljenog cilja SAMOUVERENOST neophodna kao vera u samog sebe i sopstveni uspeh

LIDERSTVO mogunost da vodi sebe i delegira zadatke VETINE KOMUNIKACIJE olakava prezentovanje ideje i jaa pregovarakesposobnosti VETINA SLUANJA veoma vana za prepoznavanje i reavanje problemau komunikaciji ETINOST poslovna etika je jedna od nezaobilaznih osobina uspenihpreduzetnika OPTIMIZAM pomae da se prebrode teka vremena, kriza kroz koje veinapreduzetnika proe


4/15

6 7

PR

IR

U

N

IK

Meutim, pored ovih osobina, uspean preduzetnik trebalo bi da poseduje iviziju, ta eli i kako da ostvari u budunosti, ali i da uspeno obavlja sledeeaktivnosti:

POSTAVLJANJE CILJEVA pravilno postavljanje ciljeva i nainaimplementacije neki su od garanta uspeha

PLANIRANJE I ORGANIZOVANJE sposobnost razvijanja odrivog biznismodela i poslovnih politika kako bi postizali ciljevi u raznim oblastimaposlovanja

DONOENJE ODLUKA na osnovu relevantnih informacija i procenjujuisve potencijalne posledice podrazumeva kvalitetno donete odluke

KAKO DA OTVORIM SVOJU RADNJU/FIRMU?Ono to e vam sigurno biti potrebno kada reite da ponete svoj biznis jestesavet koju pravnu formu firme izabrati, a zatim i kako konkretno registrovatiizabranu pravnu formu. Ovde ete pronai osnovne informacije o vrstamapravnih lica koja postoje po naem zakonu, sa preporukama i detaljnimuputstvima kako da registrujete preporuene oblike.

Ne otvarajte firmu pre nego to ste sve pripremili. To znai da ste prvo svojuideju definisali i analizirali, zatim da ste napravili biznis plan i reili steproblem finansiranja vaeg biznisa. Polazna osnova je svakako definisanjepravnog oblika koji vaa firma treba da ima. Ovom prethodi odabir lokacije,tj. stalne adrese bez koje neete moi registrovati svoju firmu.

Registraciju vae firme obaviete u Agenciji za privredne registreu kojoj sezavravaju svi poslovi u vezi sa registracijom. U Registar se upisuju:

preduzetnik

ortako drutvo

komanditno drutvo

drutvo s ogranienom odgovornou

akcionarsko drutvo

zadruga i zadruni savez

drugi subjekt koji se, u skladu sa zakonom, registruje u Registar

Privatni preduzetnik je fiziko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju isamostalno obavlja delatnost.

Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ilifizika lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.

Za svaku od ove dve opcije postoje zakoni, i to: Zakon o privatnimpreduzetnicimaiZakon o privrednim drutvimakojima se ureuje osnivanjeprivrednih drutava i preduzetnika, upravljanje drutvima, prava i obavezeosnivaa, ortaka, lanova i akcionara, povezivanje i reorganizacija (statusnepromene i promene pravne forme privrednih drutava, reorganizacija),prestanak preduzetnika i likvidacija privrednih drutava.

Za obavljanje samostalne delatnosti preduzetnik (osniva radnje) osnivaradnju, odnosno odgovarajui oblik poslovanja (radionica, kancelarija, biro,servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija i sl.).

Jedan osniva (fiziko lice) moe osnovati samo jednu radnju, a moe bitiistovremeno osniva jedne radnje i vie privrednih drutava (pod uslovom dato nije jednolano drutvo). Dakle, ne moete istovremeno imati radnju i biti

jedini osniva preduzea.

U ovom poglavlju su detaljno obraeni preduzetnik i drutvo s ogranienomodgovornou, kao najei i najpraktiniji pravni oblici.

Zato d. o. o.?Parametri su kapital, odgovornost, procedura

Ne treba vam veliki osnivaki kapital (samo 500 evra)

Manja je odgovornostza obaveze firme prema treim licima (dobavljaima,dravi), tj. firma odgovara samo do visine svog kapitala, a osniva ne odgovarasvojom linom imovinom (stan, kola, kua...)

Jednostavnija je proceduraosnivanja i knjigovodstvenog voenja

Ukoliko je vae prvo opredeljenje samostalna radnja, agencija, biro, servis isl, a ne privredno drutvo, ta opcija ima svoje prednosti i mane:

Ne treba vam nikakav poetni kapitalda biste registrovali radnju

Procedura je jednostavna i knjigovodstveno praenje jednostavno(naroito ako radnja bude paualno oporeziva)

U pogledu odgovornosti prema treim licima (dobavljaima, dravi za porezi sl), vlasnik radnje odgovara SVOM svojom imovinom, tj. imovinom radnje ilinom imovinom. Dakle, uredno plaajte svoje obaveze!

Ne registrujte ortaku radnju ve samostalnu zanatsku radnju, samostalnuagenciju, servis, biro, studio i sl.


5/15

8 9

PR

IR

U

N

IK

Preduzetnik

Preduzetnik, po Zakonu o privrednim drutvima, jeste ziko lice koje jeregistrovano u skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata i koje radisticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti,ukljuujui umetnike i stare zanate i poslove domae radinosti (filigranskadelatnost, opanarska, grnarska, kao i izrada predmeta koji imaju estetskoobeleje narodnog stvaralatva, s tim da se individualni poljoprivrednik nesmatra preduzetnikom). Takoe, fiziko lice upisano u posebni registar, kojeu vidu zanimanja obavlja delatnost slobodne profesije ureenu posebnimpropisima, smatra se preduzetnikom u smislu Zakona o privrednim drutvimaako je tim propisima to odreeno.

Novim zakonodavstvom predviena je mogunost otpoinjanja obavljanja

delatnosti bez dobijanja prethodne saglasnosti nadlenih organa . Tosvakako ne iskljuuje obavezu na strani preduzetnika da pre otpoinjanjaobavljanja delatnosti ispuni uslove propisane zakonom. Preduzetnik moeda obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu tehnikeopremljenosti, bezbednosti i zdravlja na radu i zatite i unapreenja ivotnesredine, kao i druge propisane uslove.

Preduzetnik obavlja delatnost pod svojim linim imenom, imenom nekogdrugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom. Ime se registruje uzdodatak naziva preduzetnik ili skraenice pr.

Preduzetnik moe osnovati samo jednu radnju i odgovara za sve obaveze izobavljanja delatnosti celokupnom imovinom.

Pod radnjom se podrazumeva: prodavnica, radionica, kancelarija, biro,servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija i sl. (najee skraeniceu praksi: STR samostalna trgovinska radnja; SZR samostalna zanatskaradnja, SUR samostalna ugostiteljska radnja i sl.)

Osnivanje radnje

Registraciona prijava podnosi se Agenciji za privredne registre na propisanomobrascu koji sadri podatke koji se registruju. Uz prijavu se prilau: dokaz o identitetupreduzetnika (fotokopija line karte ili pasoa) dokaz o uplati naknadeza registraciju 1.000 dinara

Preduzetnik se brie iz Registrau sluaju: odjave

smrti ili gubitka poslovne sposobnosti

neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu

isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na odreeno

vreme obavljanja delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci

nadlenog organa kanjavanja vie od tri puta za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava

propisane uslove izreene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova

za obavljanje te delatnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni teuslove odnosno ne promeni delatnost promene pravne forme u pravnu formu privrednog drutva, u skladu s ovim

zakonom steaja i likvidacije

Privredno drutvo (osnivanje d.o.o.)

Po Zakonu o privrednim drutvima, sva drutva se dele na etiri osnovnepravne forme: ortako drutvo

komanditno drutvo

drutvo s ogranienom odgovornou

akcionarsko drutvo

Ortaka i komanditna drutva su organizovana prevashodno kao drutva lica,gde je linost osnivaa u prvom planu. Kao posledica ove koncepcije, osnivai(ortaci u ortakom drutvu, odnosno komplementari u komanditnom)odgovaraju neogranieno solidarno za obaveze drutva celokupnom svojomimovinom.

Suprotno ovome,akcionarska drutva i drutva s ogranienom odgovornoukonstituiu se po osnovu udruivanja kapitala, a ne po osnovu udruivanjalica (to su drutva kapitala). Posledica ove koncepcije jeste da su ulozi lakoprenosivi, mogu bez tekoa menjati vlasnike i biti prodavani na tritukapitala, bez prethodne saglasnosti ostalih suvlasnika. Obino se koriste zaorganizovanje velikih preduzea u zemljama trine ekonomije, jer praktinoimaju neograniene mogunosti pribavljanja finansijskih sredstava. Za razliku


6/15

0 11

PR

IR

U

N

IK

od ortakih i komanditnih drutava, ne postoji neograniena odgovornostulagaa sredstava u smislu obaveza preduzea prema treim licima, ve samodo vrednosti svog akcionarskog uloga, odnosno udela u drutvu (ogranienaodgovornost), to je najvie i uticalo na tako brzu ekspanziju i dugovenostovog oblika organizovanja kapitala. Obaveza postoji samo za drutvo, kojeodgovara za svoje obaveze celinom sredstava kojima raspolae kao pravnisubjekt.

Osnivanje drutva s ogranienom odgovornou (DOO ili d. o. o.)

Drutvo s ogranienom odgovornou je, po Zakonu o privrednim drutvima,drutvo koje osnivajedno ili vie pravnih i/ili zikih lica, koja imaju svojstvolana odnosno lanova drutva, radi obavljanja odreene delatnosti pod

zajednikim poslovnim imenom. Ono odgovara za svoje obaveze celokupnomimovinom. lan odnosno lanovi ne odgovaraju za obaveze drutva, osim doiznosa neunetog uloga u imovinu drutva.

Zakon o privrednim drutvima predvia da se drutvo s ogranienomodgovornou osniva osnivakim aktom, koji ima formu ugovora o osnivanjuako ga osniva vie osnivaa ili odluke o osnivanju kada ga osniva samo jedanlan. Novani ulog osnovnog kapitala na dan uplate iznosi najmanje 500(pet stotina) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, od egase najmanje polovina uplauje na privremeni raun do registracije drutva,a ostatak se uplauje na raun drutva u roku od dve godine od danaregistracije.

Kako da se registrujem kod Poreske uprave?

Sada idemo korak dalje ka cilju da vaa firma pone da funkcionie (radi idonosi profit), a da pri tom potuje svu zakonsku proceduru (mirno spavate).

U zavisnosti od pravnog oblika koji ste izabrali za vau firmu, i to: preduzee(drutvo s ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo itd.) ili agencija,radnja i sl. dobili ste reenje o osnivanjukoje izdaje Agencija za privredneregistre proistiu i neophodne radnje i vrsta dokumentacije koje trebaobaviti u odgovarajuim zakonskim rokovima.

Redosled poslova je sledei:1. Podnoenje zahteva za poreski identifikacioni broj (PIB).

2. Otvaranje tekueg rauna kod vae budue poslovne banke.3. Registracija vae firme kod Poreske uprave rok je 15 dana od dana

otvaranja firme.4. Odluka o ulasku ili neulasku u sistem poreza na dodatu vrednost.

Podnoenje zahteva za PIB

Vaa sledea destinacija je Poreska uprava prema seditu vae firme (npr.ako je vaa firma registrovana u Beogradu, u ulici koja pripada Vraaru, vaanadlena poreska uprava je Poreska uprava Vraar u Ulici Njegoevoj 77, Vsprat). Vaoj firmi kao buduem poreskom obvezniku prilikom registracijefirme kod Agencije za privredne registre odreen je i dodeljen jedinstveni jedini poreski identifikacioni broj koji se koristi u poreskom postupku i

platnom prometu za sva plaanja poreza vae firme. Centrala Poreske upraveodreuje PIB i obavlja registraciju poreskih obveznika po slubenoj dunostii isti dostavlja APR-u koji u svom reenju o osnivanju upisu je navedeni PIB.PIB ete sa peatom vae firme i potpisom preuzeti kod Poreske uprave nateritoriji optine gde je sediste vae novootvorene firme.

Otvaranje rauna u banci

Dok ekate PIB, moete odabrati poslovnu banku i od nje uzeti kompletnudokumentaciju za otvaranje tekueg rauna (ugovor, zahtev, depo karton). Uzsvaki zahtev ispisana je neophodna dokumentacija koju je potrebno priloiti.

Takoe, dok ekate na uveni PIB, u bilo kojoj optini (uvek alteri u prizemlju)moete overiti va potpis na obrascu overa potpisa (OP) koji prethodnonabavite u knjiari, a neke optine prodaju i obrasce. Taj obrazac vam jepotreban za poslovnu banku kod otvaranja rauna i u kasnijem periodu kodpodnoenja godinjeg obrauna. Za taj posao potrebna vam je lina karta,reenje o registraciji firme, novac za taksu i, naravno, osmeh! Po preuzimanjuPIB-a, otvarate tekui raun u banci. Taj postupak traje jedan dan i vesledeeg dana va raun moe prihvatiti prvi milion!

Registracija kod Poreske uprave

Generalno pravilo: svaki dokument koji podnosite nadlenim organimauradite u dva primerka i zahtevajte peat i potpis lica koje je primilo taj vadokument. To je jedini dokaz da ste vau zakonsku obavezu izvrili na vreme,


7/15

2 13

PR

IR

U

N

IK

jer ete vi sigurno sauvati taj dokument, a drugi Ko zna.

Registracija privrednog drutva:

Na osnovu podataka iz reenja o registraciji popunjavate dva primerka (pravilouvek dva) poreske prijave PDP (skraeno od porez na dobit preduzea) iliPPDG-1 (skraeno poreska prijava na dohodak graana).

Popunjavate samo podatke koje imate, ne sve. U obrazac PDP podaci seunose na sledei nain:

Upisati sedite firme na gornju levu liniju Organizaciona jedinica. Zaokruitiopciju 4, poetak obavljanja delatnosti.

Poresku prijavu podnosite za period od dana osnivanja do 31. 12. tekuegodine i taj podatak upisujete.Deo 1. Podaci o poreskom obvezniku unose se osnovni podaci o poreskomobvezniku (PIB, matini broj, firma, odnosno poslovno ime i podaci o sedituporeskog obveznika).Deo 2. Podaci o delatnosti unose se osnovni podaci o delatnosti (ifra inaziv pretene delatnosti) i datum upisa u registar nadlenog organa.Deo 3. Podaci o raunu u banci unose se podaci o mestu poslovanjabanke, nazivu banke i broju rauna u banci.Deo 4. Podaci o izdvojenim poslovnim jedinicama van teritorije Republike unose se podaci o dravi, mestu, adresi i datumu upisa u registar nadlenogorgana izdvojenih poslovnih jedinica obveznika van teritorije Republike.Deo 5. Podaci o proceni poslovnog rezultata i podaci za utvrivanje visineakontacije unosi se: pod red. br. 5.1. 5.3. procena prihoda, rashoda i dobiti novoosnovanihpravnih lica od dana upisa u registar nadlenog organa do kraja prve poslovnegodine; pod rednim brojem 5.5. obraunata akontacija poreza (iznos sa rednog

broja 5.3. pomnoen poreskom stopom sa rednog broja 5.4); Stopa porezana dobit je 10 odsto; pod rednim brojem 5.6. meseni iznos akontacija (ukupan iznos akontacijasa rednog broja 5.5. podeljen brojem meseci do kraja prve poslovne godine).U broj meseci do kraja prve poslovne godine za obveznika koji je registrovando 15. u mesecu uraunava se i mesec u kome je registrovan, a za obveznikakoji je registrovan od 16. do kraja meseca uraunavanje broja meseci obavljase od prvog narednog meseca.Deo 14. Popis priloenih dokaza unosi se spisak priloenih dokumenata

koje je obveznik podneo, a koji su od znaaja za obraun poreza na dobitpreduzea.

Registracija preduzetnika:

Ukoliko ste otvorili radnju, agenciju... tj. ukoliko ste preduzetnik, podnoenjeporeske prijave obavlja se takoe prema seditu firme na obrascu PPDG-1.

Popunjavanje podataka slino je prethodnom.

Pored ovog obrasca, ukoliko ste preduzetnik, moete Poreskoj upravipodneti zahtev za paualno oporezivanje. Ukoliko vam to Poreska upravaodobri, porez plaate nezavisno od prometa na tzv. procenjeni paualniiznos. Ta procena zavisi od vrste delatnosti vae firme. U praksi, to su mali

iznosi. Dakle, moe se desiti da preduzetnik, tj. vaa radnja do prometa od3.000.000 dinara ne mora plaati PDV, ne mora voditi knjigovodstvo, veplaa minimalan iznos poreza na dohodak graana i socijalne doprinose zavlasnika (od 100 do 150 evra).

Pravilo: Za svaku nedoumicu konsultujte se sa vaim knjigovoom (oni vieznaju nego zaposleni u Poreskoj upravi!).

Odluka o ulasku u sistem PDV-a

Neverovatno, ali istinito! Vi ne morate obraunavati i plaati porez na dodatuvrednost na prihode vae firme sve dok va fakturisani prihod ne doe do4.000.000 dinara!

O ovoj temi detaljno pogledati u poglavlju vrste poreza.

Ukoliko je vaa odluka ne, nita ne preduzimate do etiri miliona. Ukolikoje vaa procena da ete bolji efekat imati ukoliko uete u PDV, duni ste da

podnesete poresku prijavu na obrascu EPPDV u roku od 15 dana od danaregistracije vae firme.

Datum predaje poreske prijavemora biti onaj dan kada ste upisali datum.Poetak obavljanja vae aktivnosti neka bude budui datum. Od tog datumaobraunavate na vaim izlaznim fakturama PDV. Po predaji poreske prijave uPoreskoj upravi, nakon desetak radnih dana, dobiete potvrdu o izvrenomevidentiranju vae firme kao poreskog obveznika u sistemu PDV-a.


8/15

4 15

PR

IR

U

N

IK

Koje sve vrste poreza postoje?

Svako od utvrenih poreskih davanja regulisano je posebnim zakonom, i to:

1.Zakonom o porezu na dohodak graana ovim zakonom ureuju se sveisplate koje vaa firma napravi prema fizikim licima (tj. svi prihodi fizikihlica). Veoma je vano podvui da je u sluaju takvog poslovnog odnosa,pravno lice prema fizikom licu, poreski obveznik pravno lice.

2. Zakonom o porezu na dodatu vrednost (u daljem tekstu PDV). PDV jeporez koji se obraunava i plaa na isporuku dobara i pruanje usluga, usvim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara iizvoz odreenih usluga, osim ako ovim zakonom nije drukije propisano, tzv.izuzeci u zakonu.

Primer: Vaa firma odluila je da ue u sistem PDV-a. Vaa firma kupi robuza 118 dinara (100 dinara je neto cena, 18 dinara je va ulazni PDV). Tu isturobu prodate za 177 dinara (150 dinara je vaa neto cena, a 27 dinara je vatzv. izlazni PDV). Vaa obaveza za PDV jednaka je 27 din. 18 din. = 9 dinara!Zato? Zato to je dodata vrednost toj robi (tj. vaa zarada) 50 dinara (150din. 100 din. = 50 din, a 50 din.*18% = 9 din PDV).

3. Zakonom o porezima na imovinu ureuju se sledei porezi:

porez na imovinu

porez na naslee i poklon

porez na prenos apsolutnih prava

Porez na imovinuplaa se na sledea prava na nepokretnosti:

pravo svojine

pravo plodouivanja

pravo upotrebe i pravo stanovanja

pravo vremenskog korienja (tajmering)

pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je

ureeno stanovanje, za period dui od jedne godine ili na neodreeno vreme

pravo korienja gradskog graevinskog odnosno javnog graevinskog

zemljita ili ostalog graevinskog zemljita u dravnoj svojini, povrine preko10 ari.

4. Zakon o porezu na dobitPoreski obveznik poreza na dobit preduzea jeste preduzee organizovanou jednom od sledeih oblika: (akcionarsko drutvo; drutvo s ogranienomodgovornou; ortako drutvo; komanditno drutvo; drutveno preduzee;

javno preduzee...).

Osnovica poreza na dobit preduzea je oporeziva dobit, tj. viak prihodau odnosu na rashode koji se utvruje za svaku poslovnu godinu. Trenutnastopa poreza na dobit je 10 odsto. Dakle, ako napravite dobit od 100.000evra, dravi plaate 10.000 evra, a vaoj firmi ostaje 90.000 evra.

Skreemo panju na injenicu da Zakonom o porezu na dobit postoje inepriznati trokovi koje je preduzee napravilo u toku finansijske poslovnegodine, te se za te trokove koriguje oporeziva osnovica u poreskom bilansu.

Zakonom o porezu na dobit regulie se i podizanje dividende, tj. porez nadividendu. Od toga ko je osniva preduzea (pravno li fiziko lice, rezidentili nerezident Republike Srbije) zavisi koja e se stopa poreza na dividendeprimenjivati.

Vano:

Ukoliko ste preduzetnik, tj. novootvorena radnja, agencija ili studio za dizajn,postoji mogunost da budete oporezovani paualno uz uslov da ne preetepromet od 3.000.000 RSD na godinjem nivou. Morate podneti zahtevPoreskoj upravi koja e u zavisnosti od vrste delatnosti vae radnje/agencijeprihvatiti ili nee prihvatiti va zahtev. Dakle, moe se desiti da preduzetnik,tj. vaa radnja, do prometa od 3.000.000, ne mora voditi knjigovodstvo, nemora plaati PDV (do iznosa od 4.000.000 RSD) ve samo minimalan iznosporeza na dohodak graana i socijalne doprinose za vlasnika koji paualnoodredi poreska uprava.

TA TREBA DA ZNAM O RAUNOVODSTVU?

Raunovodstvo

Raunovodstvo je oblast u poslovnoj operaciji ija je svrha da, beleenjem iklasifikovanjem, sve vae ekonomsko poslovanje (poslovne dogaaje) dritanim, preglednim, u skladu sa zakonom i, najvanije, da uini poslovanjerazumljivim.


9/15

6 17

PR

IR

U

N

IK

Osnovni raunovodstveni pojmovi

Ve smo pomenuli ta predstavlja raunovodstvo. Da vas podsetimo,raunovodstvo je oblast u poslovnoj operaciji koja ima za cilj da, beleenjemi klasifikovanjem, sve vae ekonomsko poslovanje (poslovne dogaaje) dritanim, preglednim, u skladu sa zakonom i, najvanije, da poslovanje uinirazumljivim.

Raunovodstvo ukljuuje: knjigovodstvo, obraun trokova, plan i analizu,kontrolu i reviziju.

Knjigovodstvo, kao deo raunovodstva, jeste ekonomski metod utvrivanjavae imovine i rezultata, i to pomou sakupljanja, klasifikovanja, registrovanja,uvanja i izvetavanja o poslovnim promenama. Dokument pisana isprava,

nosilac je podataka o nastalim poslovnim promenama.Nae zakonodavstvo je propisalo da se za sva pravna lica knjigovodstvovodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, za koje treba da se angauje strunaosoba ili pravno lice. Za preduzetnike koji vode knjige, zakonodavstvodozvoljava da se osim dvojnog knjigovodstva koristi i prosto knjigovodstvokoje moe da vodi i osoba koja nije knjigovodstveni strunjak, a preduzetnicipaualci, koji porez plaaju u paualnom iznosu po reenju Poreske uprave,ne moraju da vode knjigovodstvo ve samo knjigu prometa.

Knjigovodstvo

Knjigovodstvo, kao deo raunovodstva jeste ekonomski metod utvrivanjavae imovine i rezultata, i to pomou sakupljanja, klasifikovanja, registrovanja,uvanja i izvetavanja o poslovnim promenama.

Dokument pisana isprava, nosilac je podataka o nastalim poslovnimpromenama.

Zadatak knjigovodstva je upravo: prikupljanje dokumentacije

kontrola ispravnosti dokumentacije

kontiranje, tj. klasikacija promena po dokumentaciji

knjienje, tj. beleenje promena u knjigama

sumiranje i kontrola proknjienih promena

izrada povremenih i redovnih izvetaja o poslovanju Organizacija

knjigovodstva pretpostavlja izvrenje gore navedenih zadataka.

Mala, a i mnoga srednja, pravna lica taj posao poveravaju strunimknjigovodstvenim preduzeima ili agencijamakoji imaju znanja i iskustva daprema obimu poslovanja i vrsti delatnosti organizuju knjigovodstvo pravnoglica (outsorce). Za velika, a i neka srednja pravna lica, zbog sloenosti iobima poslovanja, svrsishodnije je imati organizovano knjigovodstvo unutarpreduzea (in house).

Nae zakonodavstvo je propisalo da se za sva pravna lica knjigovodstvo vodipo sistemu dvojnog knjigovodstva, za koje treba da se angauje strunaosoba ili pravno lice. Za preduzetnike koji vode knjige, zakonodavstvodozvoljava da se osim dvojnog knjigovodstva koristi i prosto knjigovodstvokoje moe da vodi i osoba koja nije knjigovodstveni strunjak. Preduzetnicipaualci, koji porez plaaju u paualnom iznosu, po reenju Poreske uprave,ne moraju da vode knjigovodstvo ve samo knjigu prometa.

Kako da izaberem pravog raunovou?

Izbor dobrog raunovoe moe biti kljuni faktor uspeha vae firme. Nemojtegubiti vreme sa traenjem raunovoe preko Interneta ili dnevne tampe, vese raspitajte kod prijatelja i saradnika da li imaju nekoga da vam preporue.Kada napravite spisak kandidata, obavite razgovor i vidite da li zadovoljavajuvae kriterijume. Evo nekoliko stvari na koje treba da obratite panju prilikomizbora raunovoe:

Fokus na malim preduzeima.Vidite da li je raunovoa radio sa firmama kojesu sline vaoj. Traite da vam opie svoje klijente, kolika im je zaraivakasnaga, kom tipu firmi pripadaju. Ovo moe biti od velikog znaaja zaotkrivanje njegove sposobnosti obavljanja posla za vas.

Poznavanje poreskih zakona. Va raunovoa mora da bude upoznat saporeskom regulativom koja se tie malih preduzea i mora biti stalno u tokusa zakonskim promenama.

Usluga. Vama ne treba ovek-maina koji e samo popunjavati formulare iposle toga vas zaboraviti, ve neko koga zanima va posao i kome se moeteobratiti za savet.

Honorar. Vidite sa potencijalnim raunovoom koliki je njegov honorar zaregularne aktivnosti, a koliki za specijalne zahteve, i kako se to uklapa u vaefinansijske mogunosti.

Osiguranje.Pobrinite se da va raunovoa snosi odgovornost za eventualnegreke koje napravi.


10/15

8 19

PR

IR

U

N

IK

KAKO DA PRODAJEMSVOJ PROIZVOD/USLUGU?Prodajne aktivnosti preduzea poinju od trenutka pripreme proizvoda zalansiranje na trite. Prodaja, kao in, ima svoje korene u razmeni i predstavljatrenutak kada je obavljena transakcija izmeu najmanje dve strane, potroaai prodavca. Meutim, da bi do ina razmene uopte dolo, sa prodajnimaktivnostima potrebno je krenuti mnogo ranije.

Kao to smo u prethodnom tekstu naveli, prodaja kao proces odigrava seposle nastajanja proizvoda. Sredstva prodaje su agresivna lina prodaja ipromocija, a cilj profit od obima prodaje. Kroz prodaju, kao samo jednogsegmenta marketinga, preduzee ubeuje potroae da kupuju proizvod/

uslugu koji im je na raspolaganju.

Krenimo redom.

ta nudite na prodaju?

Prvi element koji mora biti jasno definisan jeste va proizvod.

Proizvod je definisan ukoliko ste razmotrili sva relevantna pitanja: Koje potrebe zadovoljava va proizvod?

Kakvog kvaliteta e biti va proizvod?

Da li je va proizvod u skladu sa modnim trendovima?

Kakav e biti dizajn proizvoda?

Da li specinim sloganom elite da ime vaeg proizvoda postane

prepoznatljiva marka kojoj e potroai biti lojalni? Kakvo je pakovanje i da li je njegova funkcija samo zatita proizvoda ili i vid

reklame i stvaranja prepoznatljivosti? Koje prodajne usluge nudite kupcima: kredit, servis, garanciju?

Odgovorom na prethodna pitanja definisali ste va budui proizvod, tj. tanudite na prodaju.

Koliko e va proizvod kotati?

Cena je instrument marketinke aktivnosti, a ne cilj. Pri donoenju odlukeo cenama preduzee nastoji da, s jedne strane, ona bude prihvatljiva zapotroae i, s druge strane, da se ostvari dobit.

Uloga cene kao instrumenta marketinga jeste da se deo te vrednosti zadri udobiti preduzea, kroz razliku prodajne cene i trokova nastajanja vrednostiza potroaa (proizvod, distribucija i promocija).

Osnovni faktori koji utiu na odreivanje prodajne cene: trokovi

tranja

konkurenti

drava

Trokovi Koliko vas je kotalo nastajanje proizvoda? Minimalna zarada kojumorate ostvariti odreivanjem cena i prodajom jeste pokrie svih trokovakoje ste imali. U poetku cena nee uticati na zaradu, gubitak prvih meseciposlovanja, iako je vea od trokova. To ne treba da vas plai.

Trokove nastajanja proizvoda nazivamo cenom kotanja proizvoda, a njihovarazlika do finalne prodajne cene jeste razlika u ceni, odnosno razlika iz koje vizaraujete. Nakon to ste videli koliko vas kota proizvod, sada treba odreditirazliku do finalne prodajne cene. Naredni faktor koji e opredeliti razliku uceni jeste tranja.

Tranja Da li postoji tranja za vaim proizvodom i kakva je? Jedan odosnovnih principa u ekonomiji jeste isti trend u kretanju cena i tranje. Kadatranja raste, rastu i cene, kada tranja opada, ponuda je vea od tranje, todovodi do pada cena. Naravno, ovo pravilo dozvoljava odstupanja i suprotantrend u kretanju cena u odnosu na tranju.

Prvo proverite da li za vaim proizvodom uopte postoji tranja, da li je cenaodluujui faktor prilikom kupovine. Ukoliko su to proizvodi sa specijalnomnamenom, potroai na cenu gledaju kao na odraz kvaliteta. Nasuprot tome,prilikom kupovine robe iroke potronje, gde su razlike u kvalitetu proizvoaagotovo neprimetne, odluujui faktor prilikom kupovine bie cena.

Upravo ovde dolazimo do jo jednog znaaja podele trita (segmentacije).Odredili ste ko su vai ciljni kupci i podelili ih u odreene grupe premabrojnim kriterijumima. Sada te kriterijume treba iskoristiti u formiranjucene. Na primer, ako su vaa ciljna grupa mladi do 25 godina, promena utranji nee biti prilikom promena u ceni sve dok je va proizvod u skladu samodnim trendovima i odraz statusnog simbola. Ukoliko su vaa ciljna grupaorganizacije, raunajte da e na njihovu tranju vie uticati uslovi kupovine,popusti na koliinu, odloena plaanja, servis, nego visina same cene i slino.


11/15

0 21

PR

IR

U

N

IK

Konkurenti Kakve su cene konkurenata za iste proizvode? Cena vaegproizvoda moe biti ista, via ili nia od cene konkurencije za isti taj proizvod.

Problem u definisanju cena imaju pre svega proizvoai proizvoda istenamene. Koliko tada smete odstupiti od cene konkurencije? Ukoliko elitecenovnu konkurenciju osvajanje potroaa niom cenom od konkurenata, iiete na masovnu prodaju po niim cenama. Ukoliko elite da se diferencirateod konkurenata, kvalitetom i ostalim necenovnim instrumentima marketinga,onda ete ii na viu cenu kao odraz vee vrednosti za potroae.

Drava Da li postoji propisan nivo cena za va proizvod od strane drave?Nekada je uloga drave u odreenju cena bila znatno vea. Danas je ulogadrave svedena na nivo zatite kupaca od proizvoljnog ponaanja proizvoaa(monopol).

Sve prethodno reeno morate shvatiti kao put do vae cene, kao jedan odetiri elementa marketinga i prodajne aktivnosti.

KAKO DA DOEM DO POTREBNIHFINANSIJSKIH SREDSTAVA?Svi koji nemaju hrabrosti da neto kvalitetno naprave u svom ivotu pravdajuse time da im nedostaje novac. Novac jeste vaan, u smislu da bez njeganema poetka poslovanja, ali ne i u smislu da novac morate imati pre negoto ste odluili da postanete svoj ovek.

Kljuno pitanje je: Da li zaista postoji vaa reenost da osvom ivotu odluujete sami?

Ukoliko nemate potrebna novana sredstva za poetak poslovanja, postojelica i institucije od kojih moete uzeti, tj. pozajmiti novac.

Razlika izmeu ovih vrsta izvora sredstava jeste u tome to za dobijanjesredstava morate uiniti dodatne procedure i to se profit nastaoangaovanjem tih sredstava deli izmeu vas i vlasnika novca.

Izvori za tua sredstva u naoj sredini: rodbina

prijatelji (zajedniki u posao) partnerstvo

banke

drava

nevladine organizacije

Veina stranih i domaih banaka ima razliite programe za nansiranjepokretanja sopstvenog biznisa, kako iz potencijala same banke tako i izpotencijala specifinih projekata finansiranih iz inostranih izvora. Na sajtubanke ili direktno u samoj banci mogue je dobiti sve neophodne informacije.

Naa drava ima razliite programekoje sprovodi kroz postojea preduzea(otpremnine i sl.) ili odgovarajue dravne ustanove (primer: Nacionalnasluba za zapoljavanje finansira otvaranje sopstvene firme isplatom

jednokratnih iznosa za poetnike, finansijska sredstva za nova radna mesta,

subvencije za zapoljavanje pripravnika i sl).

Postoje i odreena novana sredstva koja dolaze u vidu donacija, iskljuivonamenjena za stimulisanje otvaranja malih preduzea.

Koje vrste nansiranja mogu da iskoristim?

Najei izvor finansiranja malih preduzea jeste lina uteevina vlasnika.Dodatna finansijska sredstva preduzetnici mogu dobiti od porodice iprijatelja u vidu zajmova ili uea u vlasnitvu. Od spoljnih izvora sredstava,najznaajniji su krediti od banaka, dravnih organizacija, razvojnih agencija,lizing kompanija i investicionih fondova.

Uee u vlasnitvu. Ovo je oblik ulaganja kapitala u preduzee na ijem seosnovu stie udeo u vlasnitvu. Sredstva za ovaj vid ulaganja mogu potei odosnivaa (ili od partnera i zaposlenih) koji ele da uestvuju u svakodnevnomupravljanju firmom, ili od spoljnih ulagaa (pojedinaca ili organizacija) kojine ele da uestvuju u upravljanju firmom. Udeo u kapitalu moe biti veliki i

obezbeivati veinski paket akcija (vie od 50 odsto vlasnitva), ili moe bitimanjinsko ulaganje kapitala (manje od 50 odsto). Izvori ovog kapitala mogu biti: lina sredstva vlasnika

zadrane zarade (prot koji je preduzee ostvarilo ponovo se investira u

njegovo poslovanje) porodica i prijatelji

vladine organizacije

privatni investitori

investicioni fondovi.


12/15

2 23

PR

IR

U

N

IK

Pozajmica/kredit.Ovaj oblik finansiranja ne daje poveriocu pravo uea ukapitalu preduzea kome pozajmljuje novac. Preduzee je obavezno da vratipozajmljenu sumu novca, uveanu za iznos dogovorene kamate. Poverilacmoe traiti obezbeenje svojih sredstava u vidu hipoteke na pokretnui nepokretnu imovinu preduzea, ili u vidu mogunosti da dobije udeo ukapitalu. Poverilac se na ovaj nain osigurava da e dobiti uloena sredstvanazad u sluaju da preduzee nije u stanju da otplauje dug. Izvori ovogkapitala su:

Kreditne linije pomau da se premoste kratkotrajni nedostaci novca usvakodnevnom poslovanju. Ovo faktiki znai da firma ima dozvoljeni minusna svom tekuem raunu, koji se stalno obnavlja, a pokriva se redovnimprilivima na raun. Ove linije su uglavnom osigurane imovinom, zalihama,i ostalim sredstvima. Obino ih daje banka kod koje firma ima tekui raun.

Kamatne stope su povoljnije u odnosu na ostale vrste kredita. Kratkoroni krediti sa rokom dospea do godinu dana. Obino se vezujuza promenljivu kamatnu stopu. Daju ih banke sa kojima preduzee imarazvijen odnos. Odobravaju se na bazi prethodne poslovne istorije firme.

Dugoroni krediti krediti sa rokom dospea duim od godinu dana.Obino se uzimaju kada postoji potreba za kupovinom nove opreme, kada selansira novi proizvod, kada nemate dovoljno novca da sami ponete posao.Uglavnom su obezbeeni, i to veoma esto sa mogunou uea u kapitalupreduzea.

Finansiranje od strane dobavljaa dobavlja daje mogunost preduzeuda ne plati odmah, ve u nekom duem periodu.

Lizing ukoliko preduzee ne moe samo kupiti potrebnu opremu, moeuzeti kredit za njenu kupovinu od banke ili neke lizing kompanije. Bankadaje novac preduzeu koje kupuje opremu i ona postaje vlasnitvo banke.Preduzee ima pravo korienja opreme, koju otplauje u ratama. Po istekuperioda na koji je uzeta oprema, ona moe postati vlasnitvo preduzea poveoma povoljnim uslovima.

Zajmovi vlade daje ih drava po veoma povoljnim uslovima, ali je estoteko ispuniti kriterijume za njihovo dobijanje.

Razne donacije daje ih Vlada i druge razvojne organizacije.

ISKUSTVA USPENIH PREDUZETNIKA

USPEH SA PRIJATELJIMAGoran ivkovi i Andrija Bojovi,Studio Linija Projekt

Pre nego to smo diplomirali arhitekturu igraevinu na Univerzitetu u Niu, odluili smoda pokrenemo sopstveni biznis, jer nismo htelida zavisimo od roditelja ili pomoi drave.eleli smo da otvorimo sopstveni arhitektonski

studio, ali smo shvatili da je za to potrebno vremekako bismo stekli iskustvo i postali konkurentni natritu. Zato smo odluili da otvorimo specijalizovanuprodavnicu za tampanje koja e nam omoguiti da zaradimo iparalelno razvijamo sopstveni dizajnerski studio.

Konkurisali smo zajedniki, a dobijena sredstva omoguila su nam nabavkusavremenih tamparskih maina. Kombinovali smo nau ljubav premaarhitekturi sa unosnim biznisom - specijalizovanom tampom.

Posle godinu i po dana zaradili smo dovoljno novca da nabavimo jo jednuspecijalizovanu mainu za tampanje, te je na posao postao jo konkurentniji.Posao se proirio pa smo zaposlili jo jednog prijatelja, te sad svo troje teimoboljoj budunosti.

Linija projekt je sada na arhitektonski studio i vie od toga pruamousluge tampe, dizajna, izvoenje graevinskih radova...

Zabavno je raditi sa svojim prijateljima, ali jo vanije je nae zadovoljstvo

jer znamo da smo uzeli stvari u svoje ruke i da smo finansijski nezavisni, a tajoseaj nita ne moe da nadmai.


13/15

4 25

PR

IR

U

N

IK


ANSA ZA MENE I ZA MOJ POSAO!Neboja ivkovi,umetnika obrada kamena

Po zanimanju sam graevinski tehniar,a do pre nekoliko godina sam radio kaoprofesionalni snimatelj na lokalnoj televiziji.Za program Pokreni se za posao, kojisprovodi organizacija Eneca saznao sam

putem medija. U projektu sam video ansu zasebe i mogunost za unapreenje svog posla.

Ja mnogo volim prirodu i zaljubljenik sam u prirodneoblike kamena. injenica da je trite preplavljenokineskim fontanama od vetakih materijala pomogla mi je da doem naideju da iskoristim prirodu, koja je prepuna raznih vrsta i oblika kamena. Takosam zapoeo svoju proizvodnju fontana, upova i saksija. Sada, kombinujui ipoigravajui se sa ovim prirodnim materijalom, stvaram unikatne i originalneproizvode koji su se i na tritu dobro pokazali.

U vreme kada sam zapoinjao posao, za obradu kamena koristio sam prirunasredstva i primitivni alat koji se brzo habao. Zahvaljujui donaciji koju samdobio putem ovog progama, dobio sam profesionalni alat za svoju radionicukoji mi je omoguio preciznu i kvalitetnu obradu. Pored inspiracije, svakakoda je adekvatan alat u ovom poslu veoma bitan, tako da mi je donacija presvega omoguila efikasniji rad i laku realizaciju ideja.

Jedini sam proizvoa ukrasno oblikovanog kamena u Srbiji. U tome vidim

svoju ansu, a uz opremu koju posedujem i svoj rad, siguran sam da u jeiskoristiti. Istovremeno bih ovaj program preporuio svima koji imaju zanat urukama i uopte dobru ideju za svoj biznis.


GLAVU GORE I RADITE ZA SEBEOlivera Mitrovi, Eduka pluscentar za poslovne vetine

Po struci sam diplomirani ekonomista.Nakon studija, tri godine sam radila uknjigovodstvenoj agenciji sve zaradpraktinog znanja i iskustva. Kad je Klinikicentar iskazao potrebu za diplomiranim

ekonomistima, dobila sam poziv Nacionalneslube za zapoljavanje i tamo odradila pripravnikista, posle ega sam dobila otkaz i ostala bez posla.Videla sam da nema efekta ekati dravu ili drugog privatnog poslodavca dame zaposli. Odluila sam da uzmem stvari u svoje ruke i pokrenem sopstvenibiznis imala sam ideju za centar za obrazovanje odraslih i ostalo dodatnoobrazovanje. Na poetku nije bilo lako. Imala sam deo novanih sredstavai opremu, ali je biznis plan pokazao da je to nedovoljno. Na konkursuNacionalne slube za zapoljavanje nisam prola sa svojom idejom, ali sam seobratila organizaciji Eneca i zahvaljujui njima zaokruila proces nabavilalicence za raunare, projektor i fiskalnu kasu i poela da pruam usluge,pomo i podrku korisnicima koji su poetnici u poslovanju.

Krenula sam sa knjigovodstvenom i softverskom obukom da bi se vremenomlepeza usluga proirila na preduzetniku, obuku iz oblasti marketinga,menadmenta, izvora finansiranja, poslovnog engleskog jezika, informatikihobuka i upravljanje rizicima gde je Eduka plus od strane ICIP-a,Ministarstva finansija i Nacionalne agencije za regionalni razvoj dobila zvanje

sertifikovanog edukatora. Skopili smo ugovor i sa edukacionom kuomSintey iji su sertifikati meunarodno priznati tako da e nai polaznicidobijati i njihove sertifikate. Vremenom smo proirili svoje poslovanje iromSrbije sada imamo franize u Novom Sadu, Beogradu, Novom Pazaru,Prokuplju i Leskovcu.

Dakle, budui preduzetnici, glavu gore i samo napred postanite svoj gazdai radite za sebe.


14/15

Program ansa za novi poetak su pokrenuli i sprovodeSrpska asocijacija menadera (SAM) i DNA Communications.

Projekat finansira Amerika agencija zameunarodni razvoj (USAID Srbija).

Pomaemo Vam da se pokrenete.

Pruamo Vam podrku.

Omoguavamo Vam da pokrenete

sopstveni posao sa manje rizika.

Dajemo Vam ideje za realistine biznis inicijative,

koje su ostvarive i u skladu sa potrebama Vae sredine.

PRONALAZIMO I JAAMO ANSE ZA VAS.VAE JE SAMO DA PRONAETE SVOJU.

Ovaj prirunik je pripremljen na osnovu vodia za preduzetnikeBudi svoj ovek Mokrogorske kole menadmenta


15/15

Documents

Sansa Edukativni-prirucnik148x210mm WEB