da se okupi u Jerusalimu pred licem Gospoda. Ispuwen Svetim Duhom, apostol Petar je, sa krova ku}e u kojoj su bili, propovedao mnogobrojnom okupqenom narodu. Propovedao je o Isusu Hristu kao istinskom Mesiji i Sinu Bo`jem. Snaga wegove re~i ubedila je 3.000 qudi koji su odmah poverovali u Isusa Hrista i krstili se. To je bio po~etak {irewa Crkve Hristove, koja je trebala da sabere u jedno sva plemena zemaqska.

I tako, smutwom jezika, Bog je u davna vremena starog Vavilonskog carstva, razdelio narode, a u ovaj dan, On je razli~itim jezicima, sjedinio sve narode u jednu Crkvu. Crkveni oci povla~e paralelu izme|u starozavetne Pedesetnice, kada je Jevrejima dat Zakon i novozavetne Pedesetnice, jer je u taj dan dovr{eno osnivawe Hri{}anske crkve. U pravoslavnoj crkvi, od starina a i danas je obi~aj da se hramovi na dan Pedesetnice ukra{avaju travom, zelenilom i cve}em. Zelena boja, ina~e, simboli{e blagodat Svetoga Duha.

Na jutrewi slu{amo iz vaskrsnog Jevan|eqa po Jovanu o ulasku Vaskrslog Hrista kroz zatvorena vrata sa vaskrslim telom, koje dobi i nova svojstva kao {to je ''prohodqivost'', me|u okupqene u~enike. Gospod im se obra}a re~ima: ''Mir vam'', i obe}ava im da }e, na dan Pedesetnice, primiti Duha Svetoga kako bi mogli da izvr{e slu`bu predatu od Wega: ''kao {to Otac posla mene, i ja {aqem vas'', i da ''kojima oprostite grehe opra{taju im se; kojima zadr`ite, zadr`ani su''. U~enike ovo obe}awe ispuni bo`anskom silom, rado{}u i mirom.

O doga|aju silaska Duha Svetoga na Apostole slu{amo na liturgiji iz Dela Apostolskih (DAP 2,1-11), a iz Jevan|eqa odlomke u kojima Hristos, za vremena propovedawa-pre krsnih stradawa, poziva one koji treba da prime Duha: ''Ko je `edan neka do|e meni i pije. Koji u mene veruje, kao {to pismo re~e, iz utrobe wegove pote}i }e vode `ive''. To biva kada se ~ovek ispuni Bogom, Duhom Svetim. Duh Sveti jo{ ne be{e dat zato {to Isus jo{ ne be{e proslavqen. Ali potekle su ''te reke vode ive'' na dan Svete Pedesetnice iz Svetih Apostola, i neprestano od tada teku iz svih Hristovih duhonosaca: svetiteqa i pravednika; teku iz Tela Hristova-Crkve Hristove. Jer se od dana Svete Pedesetnice Duh Sveti nalazi u Crkvi, i daje iz Crkve i Crkvom onima koji veruju u Hrista Spasa.

I ovaj praznik, poput Ro|ewa i Kr{tewa Hristova, osim Poprazni{tva ima i drugi dan praznika, koji je ravan prvom. Drugi dan praznika, Duhovski ponedeqak, posve}en je uzro~niku i glavnom u~esniku u doga|aju koji se slavi, Bo`anskoj li~nosti Svetoga Duha. Uzvi{eno praznovawe ovog praznika nadma{uje Sabor Presvete Bogorodice (iza Bo`i}a) i Sabor Svetoga Prete~e Jovana (iza Bogojavqewa), kao {to se vidi iz ve~erwe slu`be toga dana, koja je jedinstvena u godini, tesno je vezana sa bogoslu`ewem prvog dana Pedesetnice i slu`i se u nedequ odmah posle Svete liturgije na dan praznika. U na{em hramu, koji je tom prilikom posut sve`e ubranom travom, priklowenih kolena i pletu}i vence, trokratno ~itamo molitve za `ive i po~iv{e ~lanove sjediwuju}i se u zajednicu koju ujediwuje i utvr|uje Duh Sveti.

NEDEQA 1. PO DUHOVIMA-NEDEQA SVIH SVETIH (Petrovske poklade) 11. jun/29. maj

Glas 8. Na jutre. Jevan|. vask. 1. (Mt. 28,16-20). Na Liturg. Ap. z~. 330. (Jevrej. 11,33-12,2);Jevan|. Mt. z~. 38. (10,32-33;37-38; 19,27-30).

Prva nedeqa po Pedesetnici posve}ena je uspomeni Svih Svetih. Smisao ovog liturgijskog spomena je u tome da su se po Silasku Svetoga Duha apostoli razi{li po svemu svetu da propovedaju Jevan|eqe, i tako delatnom verom svojom i revnovawem Hristu, uslovili da kao izdanci niknu Sveti Crkve Hristove koji za nas predstavqaju one koji }e biti prvi od Boga prepoznati u carstvu Bo`ijem i postati zastupnici na{i pred Bogom. Predoku{aju}i Carstvo Bo`ije jo{ ovde u vremenu i prostoru, kroz Svetu Liturgiju, wima se molitveno obra}amo za spasewe svoje i svega sveta.

Vaskrsno Jevan|eqe 1. podse}a nas, prema svedo~ewu sv. Jevan|eliste Mateja, na re~i Gospoda Isusa Hrista apostolima pred Wegovo slavno Vaznesewe: ''Idite, dakle, i nau~ite sve narode krste}i ih u

ime Oca i Sina i Svetoga Duha.'' Na Liturgiji iz Poslanice Jevrejima pomiwu se stradawa i dela Svetih Otaca koji postrada{e za

veru na{u. A iz Jevan|eqa slu{a}emo re~i ukrepqewa Gospoda na{ega; da Ga se ne odri~emo, da Ga priznamo pred drugima, ponesemo hrabro krst svoj i po|emo za wim i kao i Wegovo obe|awe dato apostolima da oni koji Ga slede ''naslijedi}e `ivot vje~ni. Ali }e mnogi pr vi biti posqedni i

posqedwi prvi.''

OVAJ NEDEQNI DAN JE ISTOVREMENO I POKLADNI DAN, PO[TO OD PONEDEQKA 12. JUNA/30. MAJA PO IWE PETROPAVLOVSKI

ILI APOSTOLSKI POST KOJI TRAJE DO PETROVDANA 12. JUL/29. JUN.

ve~ni `ivot, utvr|eni blagoslovom da je Hristos Sin Bo`iji koji ostvaruje

Bo`iji plan da sjedini zemaqsko s nebeskim, a sada, na dan starozavetne

Pedesetnice, koja je kod Jevreja sveti dan zbog saveza Bo`jeg sa qudima,

spremno i sa verom do~ekuju Silazak Svetoga Duha. To je dan ustanovqewa

Crkve Bo`ije, jer Hristovi sledbenici i danas dobijaju Blagodat Svetoga

Duha, spremni i sazreli da slede put Hristov - koji nije put lagodnog i

mirnog `ivota nego put stradawa i vaskrsewa, put vere u carstvo nebesko.

Ne zaboravqajmo da svi mi nosimo Svetoduhovski pe~at-Pe~at Dara Duha

Svetoga- koji nam sam Hristos utiskuje posredstvom episkopa i wihovih

sve{tenika, a koji nam Crkva deli u svetoj tajni miropomazawa koja sledi

svakom ~inu kr{tewa.

Proslavom Duhova, koje slavimo sedam dana, kada Crkva razre{ava post

u sredu i petak, i zakqu~no sa 1. Nedeqom po Duhovima zatvaramo bogoslu`beni

poredak pod nazivom Cvetni triod u kome su oblikovane slu`be od Vaskrsa

do Duhova a koji je nastavak Posnog trioda. Od 1. Nedeqe po Duhovima po~iwe

kori{}ewe novog bogoslu`benog poretka pod nazivom “Nedeqe po duhovima” koji se koristi sve do prelaska na Posni triod. Posni i Cvetni triod i

Poduhovske nedeqe su osnova bogoslu`bene godine i odra`avaju logiku

Hristove propovedi, Wegovog stradawa i Krsne @rtve, slavnog Vaskrsewa

Wegovog, Vaznesewa Wegovog i Silaska Svetoga Duha na apostole kada zapo~iwe

misija Crkve - propoved Hristovog Jevan|eqa svim narodima I wihovo

kr{tavawe. Unutar ovoga ciklusa proslavqamo sve doga|aje od Blagovesti do

Preobra`ewa, Bogorodi~ine i svetiteqske praznike.

U period pred nama liturgijski proslavimo spomen na Sv. mu~enika Vita, Bogom

vo|enog de~aka sa wegovim u~iteqem Modestom i dadiqom Kriskentijom, koji

polo`i{e `ivot za Hrista pred paganskim `recima, spomen na proroka Amosa,

od Boga pozvanog na proro~ko svedo~ewe izobli~avawem idolopokloni~kih `re~eva

i spomen na Svetoga Kneza Lazara, Velikomu~enika iz na{eg roda sa wegovim

samu~enicima, koji posvedo~i{e Hrista svojim `ivotom. Proslavqamo ih u Svetoj Slu`bi

Prino{ewa i Zahvalnosti u Svetoj Liturgiji koju nam je sam Gospod Isus Hristos

zave{tao, proslavqamo ih mole}i se za sve da zasijamo u Ve~nome Carstvu Bo`ijemu.

NEDEQA 8. PO PASHI-NEDEQA PEDESETNICE 3. jun/21. maj

Na jutrewu Jev. Jn. z~. 65 (20,19-23). Na Lit. ap. 3. (Dap. 2,1-11) Jev. Jn. z~. 27. (7,37-52 i 8,12).

U ovaj dan Crkva tor`estveno (uzvi{eno) praznuje Silazak Svetoga Duha na Apostole, koji se dogodio na starozavetni praznik Pedesetnice. U Starom Zavetu, pedesetog dana posle Pashe slavqen je praznik Sedmica, jer je padao 7 sedmica posle Pashe, i bio je Praznik po~etka `etve p{enice. Toga dana Jevrejima je na Sinaju, preko Mojseja, dat Zakon Bo`iji, i od toga dana po~iwe Starozavetna crkva, te je posve}en i dobijawu Zakona. Posle Vaznesewa Hristovog, Apostoli su o~ekivali veliki doga|aj koji im je obe}ao Spasiteq, doga|aj Silaska Svetoga Duha, radi koga im je i zapovedio da se ne udaquju iz Jerusalima.

Na dan Pedesetnice, Apostoli, Bogorodica i drugi verni bili su okupqeni u Gornici doma u kojoj je Spasiteq odr`ao Tajnu ve~eru i ''najedanput bi {um s neba, kao kad duva buran vetar, i ispuni ceo dom u kojem se|ahu; i javi{e im se ogweni jezici, i sede po jedan na svakoga od wih. I ispuni{e se svi Duhom Svetim, i po~e{e govoriti drugim jezicima, kao {to im je Duh davao da javqaju.'' Silaskom Svetoga Duha, u{lo je u du{e Apostola sveto ushi}ewe pobo`nosti, i oni ispuweni qubavqu prema Bogu, osetili su potrebu da hvale Boga. S pobo`no{}u, dobili su i neizmernu snagu, i sposobnost da propovedaju Hrista narodima, jer im je silaskom Svetoga Duha, postalo jasno, i znano, sve {to im je Hristos govorio, i po~eli su, raznim jezicima, hvaliti Gospoda. U Jerusalimu be{e tada mnogo qudi, jer prema jevrejskom Zakonu, sav mu{ki rod bio je du`an