UTORAK, 27.MART 2018.

WO

RLD

TH

EATR

E D

AYSv

etsk

i dan

poz

ori{t

a 27

. mar

t

57PORUKA2018

N a pola milje udaljenostiod Kirenajske obale usevernoj Libiji sme{teno

je ogromno kameno skloni{te, 80metara {iroko i 20 metara visoko.Na lokalnom dijalektu naziva seHauh Fteah. Testom utvr|ivanjastarosti kori{}enjem ugljenika(1951) utvr|eno je da su tu ljudibez prestanka prisutni najmanje100.000 godina. Me|u iskopanimartefaktima nalazi se i frula od kosti,koja datira iz periodu izme|u40.000 i 70.000 godina pre noveere. Kad sam kao de~ak ~uo za to,pitao sam oca: "Imali su muziku?"Nasmejao se. "Kao i sve ostaleljudske zajednice". On se baviopraistorijom, ro|en je u Americi iprvi je u~estvovao u iskopavanjimau Huah Fteahu u Kirenaici.

Veoma sam po~astvovan izadovoljan {to sam evropskipredstavnik na ovogodi{njemSvetskom danu pozori{ta. Godine1963. moj prethodnik, veliki ArturMiler, rekao je da se nad svetomopasno nadvila pretnjanuklearnog rata: "U vremenimakada su ruke diplomatije i politiketako kratke i slaba{ne, delikatan aliponekad {irok opseg umetnostimora da ponese teret odr`anjaljudskog dru{tva na okupu".

Zna~enje re~i drama poti~e odgr~kog dran, u zna~enju raditi,~initi... re~ teatar dolazi od gr~kogtheatron, {to doslovce zna~i mestovi|enja. Ne samo mesto na kojemgledamo nego gde vidimo,shvatamo, razumemo. Pre 2.400godina Poliklet Mla|i projektovaoje veliko pozori{te u Epidaurusu. Tajprostor prima 14.000 gledalaca izapanjuje ~udesna akustika uotvorenom prostoru. [ibicaupaljena na sredini pozornice mo`ese ~uti u celom prostoru sa 14.000mesta. Kao {to je bilo uobi~ajeno ugr~kim pozori{tima, iza glumaca sevideo i krajolik. Tako se, u isti mah,spajalo ne samo vi{e prostora,prostor zajednice, pozori{ta iprirodnog sveta, ve} su se spajale isve epohe. Budu}i da su predstaveprizivale u sada{njost mitove izpro{losti, mogli ste da se iznadpozornice zagledate u ono {to }epostati va{a kona~na budu}nost.Priroda.

Jedno od najupe~atljivijihotkrovenja rekonstrukcije[ekspirovog Glob teatra u Londonu

se, tako|e, odnosi na ono {tovidimo. Ovo otkrovenje ima veze sasvetlom. I pozornica i auditorijumsu podjednako osvetljeni. Izvo|a~i ipublika mogu da vide jedni druge.Uvek. Gde god pogleda{ se nalazeljudi. A jedna od posledica je i to {tonas ovo podse}a da velikimonolozi, recimo, Hamleta iliMagbeta, nisu puka intimnapromi{ljanja, ve} javna razmatranja.

@ivimo u vremenu kada je te{kovideti jasno. Okru`uje nas vi{efikcije nego u bilo kojem drugomtrenutku istorije ili praistorije. Svaka~injenica mo`e se osporiti, svakaanegdota pola`e pravo da zadobijena{u pa`nju kao istina. Jedna fikcijanas naro~ito stalno okru`uje. Onakoja nastoji da nas odvoji. Od istine.I jedno od drugog. Da smoodvojeni. Narodi od naroda. @eneod mu{karaca. Ljudi od prirode.

Ali ba{ kao {to ivimo uvremenu podela i raspar~avanja,ivimo i u dobu ogromnog pokreta.

Vi{e nego u bilo kojem trenutku uistoriji, ljudi su u pokretu, neretkobe`e}i, hodaju}i, plivaju}i, ako seuka`e potreba, migriraju}i po~itavom svetu. A to je tek po~etak.Odgovor je, kao {to znamo,zatvaranje granica. Podizanjezidova. Isklju~ivanje. Izolacija.@ivimo u svetskom poretku koji jetiranski, gde je ravnodu{nostvaluta, a nada krijum~arski tovar. Adeo te tiranije ogleda se i u kontroline samo prostora ve} i vremena.Vreme u kojem ivimo pribojava sesada{njosti. Usredsre|eno je nablisku pro{lost. Nemam to. Kupi}uovo. Sada, kad sam to kupio, trebami slede}a... stvar. Budu}nost nemava`nosti. Daleka pro{lost se bri{e.Budu}nost nema nikakvog zna~aja.

Mnogo je onih koji ka`u dapozori{te ne}e ili ne mo`e to daizmeni. Ali pozori{te ne}e nikudaoti}i, jer pozori{te je mesto, rekaobih, pribe i{te, na kojem se se ljudiokupljaju i odmah formirajuzajednice. Kao {to smo oduvek~inili. Sva pozori{ta su iste veli~inekao prve ljudske zajednice od 50 do14.000 du{a. Od nomadske pe}inedo tre}ine drevne Atine.

Upravo zbog ~injenice dapozori{te postoji samo usada{njosti, ono je izazov ovompogubnom sagledavanjuvremena. Pozori{te se uvek bavisada{njim trenutkom. Njegovozna~enje gradi se u zajedni~kom~inu izme|u izvo|a~a i publike. Nesamo ovde ve} i sada. Bez ~ina

izvo|a~a, publika ne bi mogla daveruje. Bez verovanja publike,predstava ne bi bila celovita.Smejemo se u istom trenutku.Ganuti smo. Zadr`avamo dah ili uiznena|enju ostajemo bez re~i. I utom trenutku, kroz dramu,otkrivamo najdublju istinu: ono {tosmo smatrali najintimnijomgranicom izme|u nas, granica na{eli~ne svesti, tako|e je bezgrani~na,ona je ne{to {to delimo sa drugima.

I ne mogu da nas spre~e...svake ve~eri. Svake ve~eri }e seiznova okupiti glumci i publika. Iponovo }e se odigrati ista drama,jer, kao {to ka`e knji`evnik D`onBerger: "Duboko u prirodipozori{ta le`i ose}anje ritualnogpovratka", a upravo zbog toga jeono oduvek umetni~ki izraz onihkoji nemaju dom, {to mi, zapravo, ijesmo zbog tog rastakanja na{egsveta. Gde god ima izvo|a~a ipublike, odigra}e se pri~e koje sene mogu ispri~ati na bilo kojemdrugom mestu, bilo da je re~ ooperskim i pozori{nim ku}amana{ih velegrada, ili u kampovimagde su se sklonili migranti iizbeglice u severnoj Libiji i {iromsveta. Uvek }emo biti povezani,kao zajednica, u takvomponovnom odigravanju.

A da se nalazimo u Epidaurusu,mogli bismo da podignemopogled i vidimo {ta nam jezajedni~ko sa {irim pejza`om. Dasmo uvek deo prirode i nemo`emo od nje dapobegnemo, kao {to nemo`emo da uteknemo ni saove planete. Da smo u Globteatru, videli bismo kako sesvima nam postavljajutobo`e intimna pitanja. Ada dr imo u rukamakirenajsku frulu staru40.000 godina,razumeli bismo da supro{lost i sada{njostnerazdvojni - lanacljudske zajednicenikada ne mogu daprekinu tirani idemagozi.

SAJMONMEKBARNI: Pozori{te seuvek bavisada{njimtrenutkom

Sajmon Mekbarni (Kembrid`, 1957)je britanski glumac, pisac i re`iser.

Diplomirao je na katedri za engleskuknji`evnost na Univerzitetu Kembri`,

nakon ~ega je zapo~eo studije naInternacionalnoj pozori{noj {koli @ak Lekok

u Parizu. Jedan je od osniva~a teatra Théâtrede Complicité (1983), gde je re`irao, izme|u

ostalog, predstave Mnemonik (1999), Sloni{~ezava (2003), Pse}e srce (2010), Majstor i

Margarita (2011)... Scenarista je i reditelj svetskipoznate predstave Broj koji nestaje (2007). Za svoje

stvarala{tvo dobio je brojna priznanja, uklju~uju}inagradu Lorens Olivije za najbolju koreografiju

(Kavkaski krug kredom, 1998), dva puta nagradu Krugapozori{nih kriti~ara (1999. i 2007), a postao je i oficir reda

britanske imperije (2005). Glumio je u vi{e filmova,izme|u ostalih u ^aroliji na mese~ini Vudija Alena, koji je

zatvorio 20. Sarajevski filmski festival 2014, uzMekbarnijevo prisustvo.

Tri u jedan

Pozori{te ne}enikuda oti}i, jerpozori{te jemesto, rekao bih,pribe`i{te, nakojem se ljudiokupljaju iodmah formirajuzajednice

Foto

: Chr

istop

he P

etit T

esso

n / E

PA

Svi autori porukaJean COCTEAU (1962); Arthur MILLER (1963); Laurence OLIVIER,Jean-Louis BARRAULT (1964); Anonymous/Anonimus (1965);1966 René MAHEU, generalni direktor UNESCO (1966); HéléneWEIGEL (1967); Miguel Angel ASTURIAS (1968); Peter BROOK(1969); Dimitri CHOSTAKOVITCH (1970); Pablo NERUDA (1971);Maurice BEJART (1972); Luchino VISCONTI (1973); RichardBURTON (1974); Ellen STEWART (1975); Eugéne IONESCO (1976);Radu BELIGAN (1977); national messages/nacionalne poruke(1978); national messages/nacionalne poruke (1979); JanuszWARMINSKI (1980); national messages/nacionalne poruke(1981); Lars af MALMBORG (1982); Amadou Mahtar M’BOW,generalni direktor UNESCO (1983); Mikhaïl TSAREV (1984);André-Louis PERINETTI (1985); Wole SOYINKA (1986); AntonioGALA (1987); Peter BROOK (1988); Martin ESSLIN (1989); KirillLAVROV (1990); Federico MAYOR, generalni direktorUNESCO(1991); Jorge LAVELLI, Arturo USLAR PIETRI (1992);Edward ALBEE (1993); Vaclav HAVEL (1994); Humberto ORSINI(1995); Saadalla WANNOUS (1996); Jeong Ok KIM (1997); 50thAnniversary of ITI – Special Message/specijalna poruka za 50.godini{njicu (1998); Vigdís FINNBOGADÓTTIR (1999); MichelTREMBLAY (2000); Iakovos KAMPANELLIS (2001); Girish KARNAD(2002); ankred DORST (2003); Fathia EL ASSAL (2004); ArianeMNOUCHKINE (2005); Victor Hugo RASCON BANDA (2006);Sultan bin Mohammed AL QASIMI (2007); Robert LEPAGE (2008);Augusto BOAL (2009); Judi DENCH (2010); Jessica A. KAAHWA(2011); John MALKOVICH (2012); Dario FO (2013); Brett BAILEY(2014); Krzysztof WARLIKOWSKI (2015); Anatoly VASILIEV (2016);Isabelle Huppert (2017); Simon MCBURNEY (2018).

UTORAK, 27.MART 2018. | DANASWorld Theatre DayII

BeogradskoJugoslovensko dramsko

pozori{te obele`i}e sedamdecenija postojanja novom

postavkom komada KraljBetajanove Ivana Cankara u

re`iji Milana Ne{kovi}a, sakojom je ova teatarska ku}a

otvorena 3. aprila 1948. Ipak,zbog smrti Neboj{e Glogovca,

sve~anost }e izostati. O JDP nekad isad, stanju u pozori{tima u Srbiji, ali i

novoj postavci kultnog komada

Kore{podencija pisca Borislava Peki}a udramatizaciji Borislava Mihajlovi}a Mihiza, koja jepostala jedna od najzanimljivijih produkcijaaktuelne sezone za Danas govori reditelj iumetni~ki direktor JDP Gor~in Stojanovi}.

U kakvom stanju JDP do~ekuje ovogodi{njiSvetski dan pozori{ta?

- U stanju duboke `alosti i istinskinenadoknadivog gubitka. Odlazak Neboj{eGlogovca i dalje je neshvatljiva ~injenica. I tako }edugo ostati.

Nekoliko dana kasnije JDP o~ekuje jubilej.Kako }ete obele`iti 70 godina od prvepremijere 3. aprila, ali i u narednih godinudana?

- Premijerom Cankarevog komada KraljBetajnove, kojim je pre 70 godina otvoreno JDP.Tada u re`iji Bojana Stupice, sada MilanaNe{kovi}a. Radno, dakle. Nije vreme zasve~anosti.

Na`alost, nove predstave u JDP ostale su usenci smrti Neboj{e Glogovca. [ta zna~i zajedno pozori{te kada ostane bez takvogglumca?

- Isto ono {to zna~i za ukupnu srpsku kulturu:tragi~ni i trajni gubitak.

[ta je ova ustanova zna~ila za pozori{te uSrbiji u svojoj 70 godina dugoj istoriji? Po~emu se danas najvi{e pamti JDP?

- U svojoj sedamdesetogodi{njoj istoriji, JDP je,kao {to mu je i namenjeno, bilo vode}ejugoslovensko pozori{te. Pamti se po istom onomzbog ~ega je i dalje vode}e, samo {to se istateritorija sada zove regionom - po velikimpredstavama i po velikim umetnicima... poveli~ini, dakle.

Da li se ovo pozori{te udaljilo od ideja skojima je nastajalo? [ta je ono danas?

- Nije. JDP je i dalje teatar vo|en na~elimaizvrsnosti, te`nji ka najboljem, potrebi za visokimumetni~kim samozahtevima.

Da li su umetni~ke koncepcije danas manjeu fokusu u radu JDP nego ranije? U kojoj merise vi svakim danom borite sa finansijama,zakonima, uredbama... a u kojoj sa izboromkomada, reditelja?

- U ve}oj meri od onih koji su odustali odosniva~kih na~ela i visokih zahteva, u jednakojmeri kao oni koji nisu. Umetni~ke borbe, pak, idalje su borbe za lepotu pozori{nog ~ina.Ponekad surovu i otre`njuju}u lepotu, ponekadne`nu i opijaju}u. Kao, uostalom, i u svim velikimevropskim pozori{tima. Nemogu}e je umanjitifokus na umetni~ke koncepcije u pozori{tu kojene odustaje od svog identiteta.

Kako generalno vidite situaciju upozori{tima u Srbiji i {ta vi vidite kaobudu}nost teatra?

- Situacija u pozori{tima u Srbiji je lo{a. Alibolja od situacije u Srbiji. Najlep{a stvar u vezi sabudu}no{}u teatra, uop{te govore}i, po~iva upotpunoj umetni~koj neizvesnosti. Nevolja sabudu}no{}u pozori{ta u Srbiji, ba{ kao i drugih

umetnosti, jest pak u op{toj i potpunoj neizvesnosti,kakvu diktira politika kroz odsustvo svesti o presudnojva`nosti kulture za jedno dru{tvo koje, barproklamativno, pretenduje na pristajanje uznormalnost evropskog na~ina `ivota i rada.

Aktuelnu pozori{nu sezonu u Srbiji je obele`ila iva{a postavka Peki}eve i Mihizove„Kore{podencije“. Da li ste zadovoljni reakcijamakoje je izazvala ova predstava?

- ^injenica da ne mogu prona}i ulaznicu ni za svojeprijatelje, ~im se objavi mese~ni repertoar, jesteugodno saznanje, jednako kao i lepe re~i onih do ~ijegmi je mi{ljenja stalo. Pomalo me, me|utim, brinu lepere~i onih do ~ijeg mi{ljenja ne dr`im.

Za{to ste vi imali potrebu da danas postaviteovaj tekst? [ta se promenilo u na{em dru{tvu odpremijere ove predstave u re`ije Arse Jovanovi}a1982. u Ateljeu 212, odnosno u ~emu jeKore{podencija slika na{eg vremena?

- Moja potreba za re`iranjem predstave po ovomkomadu proizilazi iz ose}anja da bih umeo prona}ita~nu formu za tekst koji me se ti~e. Jedna Peki}evare~enica iz Zlatnog runa ka`e: porodice nemajubudu}nost, porodice imaju samo pro{lost.Optere}uju}a misao, bolno ta~na, primenjiva na {iriplan, vredna pozori{ta. Ukoliko je tako, ukoliko se tovidi iz predstave, onda je sve u redu. A promenilo se,od doba praizvedbe, u dru{tvu {to{ta, ali u ljudskojprirodi ba{ ni{ta. Pozori{te je mesto koje iznovarazotkriva ovo drugo, poku{avaju}i da rasvetli tajnekutke onog prvog. Uzgred, predstava Ateljea 212imala je premijeru 1980, ne 1982, u vreme Titovogdugog umiranja. Zanimljivo da joj je trebalo dvegodine i nekoliko skandala da dospe do onda{njegSterijinog pozorja. Neke stvari se ne menjaju:kontinuitet nekompetentnosti, na primer, jestpostojana ~injenica. Zadatak pozori{ta nije da budeslika na{eg vremena, nego da proizvodi predstave.Neke od njih imaju jedne, neke druge ambicije. Uveksu svedo~anstvo o ljudskosti ili njenom odsustvu.Slike na{eg vremena proizvodi televizija. I one ostajuba{ to - slike. Pozori{te se, sre}om, obra}a i drugim~ovekovim ~ulima, a naro~ito se obra}a ~ovekovojsvesti i duhu. Tamo se pohranjuju saznanja, ose}anja imentalne slike koje su, nadalje, za svakog gledaocaponaosob druga~ije, razli~ite, posebne.

Peki}evo „Zlatno runo“ govori o usponu i padugra|anskog dru{tva. Gde je danas gra|anskaklasa? Za{to se na pozori{nim scenama trebapodsetiti njenih korena?

- Odli~no pitanje i jednostavan odgovor - zato {toje pozori{te, kakvo danas znamo, proizvodgra|anskog dru{tva. Pozori{te je gra|anska institucijapar excellence. Gra|ani ga osnivaju zato da im stalnokriti~ki ukazuje na njihove nesavr{enosti, da ihopominje, ismeva, grdi. To je njegov smisao, to jenjegova misija. Pozori{te je su{tinska demokratskapoluga evropskih dru{tava, ve} dve i po hiljadegodina. I u tome po~iva njegova trajnost: kad god je uistoriji postojalo gra|ansko dru{tvo u nekom obliku,kao u gr~kom polisu ili u [ekspirovo vreme, postojaloje i gra|ansko pozori{te u svojim, dakako, razli~itimpojavnostima.

GOR^IN STOJANOVI]: Pozori{te je su{tinska

demokratska polugaevropskih dru{tava

Situacija u pozori{timau Srbiji je lo{a, ali boljaod situacije u Srbiji:Gor~in Stojanovi}

World Theatre Day / Svetski dan pozori{ta – 27 mart / Urednik Dragan Sto{i}; tekstovi: Jelena Bujdi} Kre~kovi}, Miroslava Pudar, Zorica Miladinovi}, Marija Stojanovi}, Jelena Tasi}, Aleksandra ]uk, Marija Krtini}, Gordana Nonin, Tamara Kopestinskij, \uro Kuki}, Zoran Radovanovi}; Nenad Kova~evi}, Dragan Erakovi}; prelom: Branislav Be{evi}; marketing Vesna La}arak

O BUDU]NOSTI

Foto

: Miro

slav D

rago

jevi

}

DANAS | UTORAK, 27.MART 2018. IIISvetski dan pozori{ta

Uovom vremenu koje se toliko zahuktaloprotiv ~oveka, njegovog `ivota, volje i ljubavi,pozori{te je jedini spas za du{u, za srce i za mozak~oveka, da mo`e da opstane, da `ivi kao normalnoljudsko bi}e, a ne pod pritiskom stra{nih stvari kojenam se serviraju, koje nam se upu}uju, kojima sepreti, nama gra|anima - ka`e za Danas MilenaDravi}, povodom Svetskog dana pozori{ta.

- Ovo vreme postalo je zlurado - ljudi su presvega upla{eni i, naravno, to je smi{ljeno. Da li je usvim zemljama na svetu tako - ne verujem -konstatuje Milena Dravi}, dodaju}i kako ne bi ba{na svetski praznik teatra volela da se nadovezujena na{u tamnu svakodnevicu, radije bi da skrenepa`nju na to koliko su umetnost i kultura bitni ikako u njima valja tra`iti izbavljenje.

Na opasku da je nama ovde bitno kako nam je,sagovornica Danasa ka`e da nam je zaista vrlote{ko, dodaju}i da je u svakoj civilizovanoj zemljikultura na prvom mestu.

U Srbiji je tako, ali nije lo{e ~uvati vedrinu, avi ste pored ostalog odli~na komi~arka. Koje su

vam omiljene replike u predstavama u kojimaste igrali i za{to?

- U Haroldu i Modu ima toliko mnogo poruka o`ivotu, o ljubavi i o smislu `ivljenja. U LarijuTompsonu bilo je mnogo bo`anstvenih replika.Tekstovi Du{ka Kova~evi}a su takvi da mi je svakareplika omiljena.

Ba{ u „Lariju“ postoji deo teksta kada vi,po{to igrate upravnicu pozori{ta Katarinu,ka`ete kako je pozori{te svetinja. Koliko jedanas ljudima pozori{te svetinja?

- Taj deo teksta koji pominjete ide kontra velike`elje publike da gleda predstave. Li~no, znam dase u ovom trenutku ni za jednu predstavuZvezdara teatra ne mo`e dobiti karta. U Narodnompozori{tu za O`alo{}enu porodicu maltene nema nijedne. Imala sam sre}u da gledam predstavu -fantasti~na je. Ne znam da li ja gre{im, mo`da vikao novinarka znate bolje, ali ja mislim da ljudiimaju istinsku potrebu da idu u pozori{te.

A {ta biste poru~ili ljudima koji, kad ihupitate kako mogu da gledaju rijalitije,najiskrenije odgovore: Pa, {ta da gledam kadnema ni{ta drugo?!

- Pa, da idu u pozori{te, da idu na koncerte, imaraznih gostovanja, postoji mnogo lepog {to mo`eda se vidi, zato ja tako i ka`em - kad se ho}e i kadse istinski `eli i kad je to istinska potreba unutarvlastitog bi}a. Mogu da idu u Kinoteku. Evo, ja samo~ajna {to nisam pogledala projekciju nove kopijefilma Gorana Markovi}a Specijalno vaspitanje, jermi nije bilo dobro. Za veliko ~udo, taj i film Ko totamo peva Slobodana [ijana, najvi{e puta sam u`ivotu gledala. Kao {to sam me|u stranimfilmovima najvi{e gledala Prohujalo sa vihorom(smeh). A to nisu filmovi u kojima sam igrala, pa daljudi pomisle kako idem da se gledam.

[ta vama li~no zna~i pozori{te, {ta ono mo`e,a film ne?

- Re~ je o direktnom kontaktu sa publikom. Toje posebno, ta razmena energije publike i nas nasceni. Tu je razlika. Film, kad se zavr{i, imapremijeru i tada i kasnije, tokom njegovogprikazivanja, saznaje{ kako to publika prima, dok upozori{tu ima{ direktni kontakt i ose}a{ kako

publika di{e, kako pulsira, ta~no zna{ da li si scenuodigrao kako treba ili si negde fulao.

Igrali ste u razli~itim pozori{tima?- U Ateljeu 212 sam debitovala i igrala skoro 17

godina. Posle sam oti{la u Zvezdaru i tu igrala doksam god mogla. I na kraju bi uvek bile ovacije, aova jedna predstava, Harold i Mod, koju sam igralau Beogradskom dramskom, bukvalno se zavr{avalakao rok koncert. To smo svi do`iveli {to }e vampotvrditi kolege sa kojima sam igrala.

Mo`da biste ipak mogli da izdvojite nekuomiljenu repliku ili deo teksta?

- Neka bude iz Larija Tompsona ili tragedija jednemladosti, kad na sceni razgovaraju glumac Beli,koga je igrao Bora Todorovi}, i upravnica pozori{ta,koju sam ja igrala.

Po~inje ovako - upravnica se obra}a gledali{tu ika`e:

„Molim vas samo dve re~enice, samo dve re~i...U ovim te{kim vremenima kad se ru{i ceo jedansvet, kad se u hodu menjaju navike, obi~aji, zakoni,sa pora`avaju}im posledicama po celokupno na{edru{tvo, pojedini ljudi su posle svih ovih u`asnihgodina jednostavno izgubili `ivce, a bojim se i onomalo razuma. Kao {to vam je poznato de{avaju senesporazumi i sukobi sa katastrofalnimposledicama. Mi pozori{ni ljudi, izvo|a~iumetni~kih radova, kao {to je govorio ZoranRadmilovi} trudimo se da opstanemo...

(^UJE SE PUCANJ)Upravnica: Ko je pucao?Beli odgovara: In`enjer Mandi}.Upravnica: Za{to je pucao?Beli odgovara: Neki kriminalci su poku{ali da

oplja~kaju pozori{nu blagajnu.Upravnica: Pozori{nu blagajnu?!Beli: Da.Upravnica: Dragi gledaoci, da li vidite {ta se

de{ava? Pa, zar ima kriminalaca koji su spali i napozori{nu blagajnu?

Beli: Ima i tu je valjda kraj. To nisu kriminalci.Oni su neki o~ajnici.

Upravnica: Jel to vrisnula na{a blagajnicaAnkica?

Beli: Da, `ena se upla{ila kad je videlarazbojnike sa bombama.

Upravnica: Sa bombama?!Beli: Sa bombama. Izvinite, dragi gledaoci,

ali kao {to vam je poznato razbojni~kiprepadi i nasrtaji na ljudske `ivote i imovinusu na{a svakodnevica.

Upravnica: Jel su uzeli pare?Beli: Nisu. Razbe`ali su se kad im je

in`enjer Mandi} zapucao u vazduh.Upravnica: O bo`e moj bo`e!

Dragi gledaoci, dragi na{i gledaoci,mislim da nema potrebe da oovome dalje pri~amo. Na`alost,bili ste svedoci samo jednog odbezbroj svakodnevnihincidenata po na{im ulicama iku}ama.

Beli: Koji se na svu sre}udobro zavr{io.

Upravnica: Dobro Beli,dozvoli mi da zavr{im. Uzmoje veliko izvinjenjezbog svega {to ste

ve~eras do`iveli, zamolila bih vas da se strpite jo{samo malo. Ujedno zahvaljujem se na pa`nji irazumevanju za probleme koji su nasve~eras zadesili. Hvala vam, a ja }u oti}isad da telefoniram. Predstava Sirana kojutoliko volite zaigra}e za nekolikominuta. Hvala vam jo{ jednom. Hvalavam dragi gledaoci.

Za{to ba{ ovaj dijalog?- Zato {to se tu sve konkretno

de{ava. I bombe i pucnjava iplja~kanje blagajne i ~injenica dasu kriminalci spali, kako Du{koduhovito zapa`a, na pozori{neblagajne.

Da li biste poru~ili ne{tova{im kolegama?

- Pozori{te je ve~no, abez velike posve}enostiprema svome poslu nemo`emo o~ekivatipravu umetnost.

Uloge zau`ivanje

U kojim ste pozori{nim ulogama najvi{eu`ivali?- Lari Tompson i Harold i Mod, a ranije dok sam radi-la u Ateljeu, tamo sam u`ivala u predstavi Ulogamoje porodice u svetskoj revoluciji. I stra{no samu`ivala u predstavi koja se 100 puta igrala, koja jetra`ena da se igra i koja je iz potpuno neobja{njivihrazloga nestala - Oksimoron Svetislava Basare, zakoju je Rambo Amadeus pisao muziku, Dejan Mija~potpisao re`iju, i u kojoj je igrala sjajna gluma~kaekipa. Dok smo je igrali maltene smo imali paralel-nu scenu - u Novom Sadu i u Beogradu. Redovnose i{lo u Novi Sad kao {to ide{ u Zvezdaru. To je bi-lo jako dobro organizovano. Bila je super iUrnebesna tragedija u Zvezdari, a u Ateljeu, zamene kao glumicu bila je jako zna~ajna predstavaDekameron u re`iji Roberta ]ulija. Ne mogu trenut-no svega da se setim.

Nema Mileneosim MileneRazgovor s Milenom Dravi} vo|en je telefonski, a jedanod omiljenih tekstova, koji je zamoljena da izdvoji, bi-rala je posve}eno i izgovorila besprekorno. I, nedavno,kad iz opravdanih razloga, nije mogla da prisustvujeve~eri njoj posve}enoj u Jagodini, obratila se svojojpublici pismom i dobila je aplauz i staja}e ovacije. Zato{to Milena nije samo na{a najbolja glumica, dobitnicapresti`nih priznanja ovde i u svetu, nego je najve}a umnogo o ~emu. Kao {to ju je Dejan Mija~ najta~nijeopisao - nema Milene osim Milene. Da postoji nagradaza po{tovanje publike, profesije, privatnosti i dosto-janstva i kad je najte`e, i komunikaciju sa novinarima,Milena bi i za to dobila priznaje i aplauz, i staja}e ovaci-je. U ulozi upravnice pozori{ta, u jednom delu tekstaona ka`e „nema potrebe da o ovome dalje pri~amo“.Jasno je da ima. Pri~a}emo. Slede}i put s Milenom...

MILENA DRAVI]: Pozori{te je jedini spas za du{u

TEATRA

U svakoj civilizovanoj zemljikultura je na prvom mestu:Milena Dravi}

Foto

: Miro

slav D

rago

jevi

}

ALEKSANDAR VU^KOVI]:

Pru`iti {ansumladim

umetnicimaNe mogu da ka`em da nikad nije bilo gore, jer ne znam kako jebilo pre, ali ~injenica je da je situacija u teatru prili~no zabrinjavaju}a -ka`e za Danas mladi glumac iz U`ica Aleksandar Vu~kovi}, koji jeanga`ovan u NP Sombor, NP U`ice i igra na nekoliko alternativnihscena u Beogradu.

- Zadatak pozori{ta je, od vajkada bio, da bude oaza u vremenimakrize, kako ka`e Hamlet „... da bude ogledalo prirode, da vrlini poka`enjeno sopstveno lice, poroku njegovu ro|enu sliku, a samosada{njem pokoljenju i bi}u sveta njegov oblik i otisak“, dodajeVu~kovi} navode}i da se „na`alost de{ava suprotno i da se ~ini da jepozori{te danas, kad smo kao dru{tvo dotakli marginu, prestalo daispunjava svoj zadatak“.

- Umesto da komentari{e to dru{tvo, pozori{te je podleglo krizikoju bi trebalo da preispituje. Nisam siguran da znam kako sei{~upati iz te kolote~ine i u kom pravcu bi pozori{te trebalo da serazvija, ali u jedno sam siguran a to je da bi trebalo davati mnogove}e {anse mladim ljudima, jer novi ljudi donose nove ideje - smatraAleksandar Vu~kovi}.

PETAR JOVANOVI]:

Sre}an svakidan sa

pozori{temTo {to je dru{tvo sveslo`enije i {to su ljudskadostignu}a u domenutehnologije i medija svenaprednija, ne zna~i da }epozori{te postati prevazi|enokao oblik izra`avanja, kaooblik komunikacije. Ni jedandrugi medij ne mo`e dazameni iskustvo koje se ra|au trenutku u kom gledalacposmatra glumca. Menjaju seforme, menjaju se tehnikenaracije, menjaju se motivi izkojih nastaje pozori{ni ~in,menja se dru{tveni zadatakpozori{ta, ali su{tina ve}hiljadama godina ostaje ista: gledalac i glumac, dva `iva ~ovekajedan pred drugim, i zami{ljena stvarnost koju dele u istom trenutku,istovremeno svesni neposredne realnosti koje su obojica deo, svesnida u tom trenutku udi{u isti vazduh.

Sve ovo, svakako, ne zna~i da o pozori{tu ne moramo voditi brigu,da ga ne moramo negovati i podr`avati. Zami{ljena stvarnost koju upozori{tu stvaramo ne}e nastaviti da postoji samostalno - ona jeodr`iva i uti~e i vra}a se u na{e `ivote onoliko koliko u nju ula`emoma{te, energije, ljubavi... i, uostalom, novca. Koliko je odgovornauloga pozori{nog gledaoca, tolika je odgovornost i stvaraoca, a ni{tamanja onih koji su preuzeli ulogu da dru{tvom, pa samim tim ipozori{tem, upravljaju. Koncept dr`ave, u ostalom, i jeste jedan odplodova zami{ljene stvarnosti, sasvim sli~no pozori{nom ~inu. U

pozori{tu gledalac i glumac nikad izre~enim dogovorom pristaju dabudu na odre|eno vreme u~esnici iste iluzije, neke vrste plemeniteprevare. Ideja dr`ave se su{tinski ne razlikuje mnogo - samo bitrebalo da traje du`e. Ipak, nijedna dr`ava nije opstala koliko ve}opstaje pozori{te. Zato, sre}an svima Svetski dan pozori{ta i sre}ansvaki dan sa pozori{tem - verujem da }emo, makar to, jo{ dugoslaviti!

Autor je reditelj, docent na katedri za kreativnu produkciju fakulteta FEFA u Beogradu

MIA KNE@EVI]:

Umetnostmora da ide u

korak savremenom

Odnos brojadramskih umetnika kojizavr{avaju fakultete uSrbiji, i broja radnih mestau pozori{tima je u velikojnesrazmeri. Evo - ~ak i dane te`e svi sigurnoj plati udr`avnoj instituciji, opetnema dovoljno sredstavaza finansiranjehonoraraca, slobodnihumetnika. Bud`et koji seizdvaja za kulturujednostavno je premali.To dovodi do nizakompromisa na kojeve}ina ljudi mora da pristane, kako bi sebi obezbedili elementarnuegzistenciju, mada je i to nedovoljno. Ali ni tu se problem nezavr{ava. Ukupni uslovi za proizvodnju predstava su jako lo{i, nemadovoljno novca ni za samu produkciju. To je ve} dovoljno zastvaranje lo{eg ambijenta.

Nema nikakve svesti o tome da je umetnost va`na za duhovniopstanak jedne nacije, i da se sada moraju stvarati antologijska dela,na svim poljima savremenog stvarala{tva, kako bi za npr. 50 godinaimali na ~emu da temeljimo identitet. Umetnost mora da ide u koraksa vremenom, da bele`i stvarnost. [ta nam se sada doga|a, i kako sepo tom pitanju ose}amo - to je su{tinsko pisanje istorije. Pro{lo jegotovo godinu dana od prethodnog Sterijinog pozorja, a u susretnovom, pitam se - {ta je zaista doneo pro{logodi{nji presedan `irija?Kome je ta poruka bila upu}ena? To je nekako ostalo nejasno,nerazja{njeno. Ako je trebalo da doprinese boljitku pozori{nogstvarala{tva, to se nije desilo, jer su preduslovi za njegovo stvaranjeostali nepromenjeni.

Autorka je rediteljka, ~lanica novog predsedni{tva Saveza dramskih umetnika Vojvodine

LIDIJA STEVANOVI]:

Dobrapredstava je

incidentSve dok vladaju}e struktureimenuju upravnike pozori{ta onone}e biti slobodno! Pozori{tetreba da bude oaza umetnosti islobode. Kad ozbiljni umetnici iintelektualci, poznavaociumetnosti, budu vodili pozori{te,postoji mogu}nost da onodosegne mesto u dru{tvu kojemu pripada. Nadalje, u ovojdr`avi godinama se govori ozakonu o pozori{tu. Jednomdonesen takav zakon treba dava`i na du`i period. Mo`da tada

bude nekog reda u pozori{nim institucijama. Ovako imamo haos islu~ajno de{avanje dobrih predstava. Dobra predstava je retkost,incident. Glumci, reditelji, muzi~ari, plesa~i - izborite se za svojuumetnost. Sre}an vam Dan pozori{ta!

Autorka je glumica, prvakinja drame novosadskog SNP

SLOBODAN ]USTI]:

Budu}nostteatra u

povezivanju

Samo uz ~vrstu i konkretnu vezu, mo`emo izvr{avatisvoju misiju, a to je o~uvanje i oboga}ivanje duhovnostii tradicije svog naroda i svih gra|ana Srbije. Tomo`emo samo bez povr{nog politikanstva,kancerogenih kumovskih slama i preskupih iluzija.Beogradsko dramsko ve} je krenulo tim pravcem.Po mom dolasku na ~elo ku}e dao sam nalog dana{e pozori{te stupi u saradnju sa pozori{timavan Beograda. Od izuzetne je va`nosti dapublika van Beograda ima priliku da gledana{a ostvarenja, ali i da beogradska publikaima na~in da na na{oj sceni pogleda {ta seradi u drugim teatrima.

Repertoar pozori{ta iz unutra{njost nebi smeo vi{e da podilazi namenskimtemama, u poku{aju da se nekimlokalnim humorom privu~e ve}i brojpublike. Mnogo puta sam se uverioda publika eli umetnost i topluporuku, a ne samo zabavu, koja nakraju presedne svima. Smatramda je klju~ u opredeljenju da sesvi teatri bave problemimaobi~nog, takozvanog malog~oveka iz kom{iluka. Dramaispri~ana na duhovit na~insiguran je i mnogo boljipogodak od lo{e ura|enekomedije“.

Autor je direktorBeogradskog

dramskog pozori{ta

World Theatre Day / Svetski dan pozori{taIV

Foto

: Med

ija ce

ntar

O BUDU]NOSTI

PONEDELJAK, 27.MART 2017. | DANAS V

MILO[ LATINOVI]:

Moramo sebaviti sobom

da bismo imalibudu}nost

Znam, ali ne `elimda verujem u tezu da}e uvek, kao {to je ibilo, pozori{te biti. Bezobzira na sve teatriopstaju, ali ako opozori{tu govorimo utakvoj konotaciji,onda to nije dobro inije budu}nost.Verujem da }esada{nje op{te va`e}emi{ljenje da kulturaprevi{e ko{ta, da zanju postoje alternativei da su umetnici uvekne{to antiprotivniostati u pro{losti, a da}e prevladati onaj stavo dominaciji kulture,kojom pokoravamoarogantni i licemerni deo sveta koji nije naklonjen nama. Da bi imalito oru`je moramo da re{imo mnoga pitanja unutar ku}e. Zagledanipreko plota, naj~e{}e u lepu kom{inicu koja se zove Evropska unija,zaboravljamo da pospremimo sopstvenu ba{tu, a mnogo toga mo`ei bez njenog naloga. Samo za udvaranje, recimo. Ima prostora zanapredak i mimo nekakvih va`nih poglavlja. Mojoj generaciji nijetrebao taj teg, da bi se javila starijima, do{la ispeglana i trezna u {kolu,uva`avala profesore, slu{ala druge kada govore, odgovara naprozivke argumentima i li~nim mi{ljenjem. To je izvodljivo i sada, i ubudu}nosti. Moramo da se bavimo sobom, da bi smo imalibudu}nost. U tom kontekstu i teatar je va`an, on edukuje, od na~inakako se rezervi{u ulaznice, kako se u njemu pona{a, do toga sakakvim mislima se iz njega izlazi. Ni jedna va`na civilizacija nije bilabez teatra, zbog toga {to ih je pozori{te oblikovalo. U to verujem, a jakao komunista imam prava na snove.

Autor je direktor beogradskog Bitef teatra

DEJAN SAVI]:

Repertoarskiteatar bolji od

projektnogPo celoj Evropi bilo je eksperimenata i poku{aja da se radeprojektna pozori{ta, sta|one teatri, ali to publika nije prihvatila. Mi

imamo sre}nu okolnost, mada bi neko rekao da je to hendikep, {topo mnogima kaskamo za Evropom i svetom 10, 20, pa i 30 godina. Totreba pretvoriti u sopstvenu prednost - ne treba da primenjujemoiskustva koja je u proteklim decenijama Evropa probala i odbacila,nego treba da koristimo ono {to je op{te prihva}eno kao pravimodel. Sva ta projektna pozori{ta se po Evropi mahom sada vra}ajurepertoarskim teatrima, kakvo smo mi uvek bili. Zato smatram da mitreba da se i dalje dr`imo toga.

Autor je upravnik Narodnog pozori{ta u Beogradu

SVETISLAV GONCI]:

Pozori{temora da

prati `ivot

Pozori{te je refleksija onoga {to `ivimo i ako nije `ivarefleksija onda kao i da ne postoji. Na`alost, dobar deoodgovornosti nose oni koji insistiraju na jednom vremenu kojeje pro{lo. Pozori{te mora da bude `ivo i da prati `ivot koji seodvija. Tematski neko voli ovakav ili onakav teatar. Politi~kiili zabavan... Ne zna~i da je to jedino mogu}e. Problemaima jako mnogo. Odre|ene okolnosti povla~e i odre|enopona{anje. U socijalnom smislu i socioekonomskomokviru, naravno da odre|ene okolnosti diktiraju i {ta }ena kraju krajeva biti na sceni.

Mislim da su tekovine pozori{ta kakvo danaspoznajemo zacrtane jo{ 1960-ih godina i da je topoprili~no zastarelo, posebno {to se ti~e na~ina nakoji se stvari realizuju, tro{e resursi osniva~a...Pitanje je da li je potrebno praviti takvu vrstustrukturiranja. Mnogo toga na ovu temu mo`eda se govori. Konkretno mislim da bi naosnovu svega ovoga mogle da se uraderaznorazne promene, da bi se pobolj{alasituacija i {to se ti~e mladog sveta koji bimogao da donese jedan novi kvalitet upozori{tu.

Autor je direktor UK „Vuk S.Karad`i}“ u Beogradu

Foto

: Miro

slav D

rago

jevi

}

TEATRA

Po~etkom ove godine, na ~elo SNPizabran je upravnik u ~etvorogodi{njem

mandatu - dr Zoran \eri} koji je prethodnoproteklih osamnaest meseci bio u vd. statusu

na ~elu ove ku}e. On za Danas govori povodomSvetskog dana pozori{ta i 157. ro|endana SNP,

koji se obele`ava dan kasnije. Razgovarali smo i obudu}im planovima SNP, s obzirom da je \eri} kaoupravnik u mandatu sada u mogu}nosti dasprovede i dugoro~ne projekte koji se ti~u rada iunapre|enja ove ku}e, ali i da odgovori na pitanjekakve sve promene mogu da se o~ekuju u na{emnajstarijem profesionalnom teatru.

- Promene su ve} vidljive - ka`e sagovornikDanasa - jer na scenama SNP izlaze premijereintenzivnije nego dosad - u martu ~ak tri, dvedramske i jedna operska. Tu su, prvo izvo|enje kodnas komada Pravi Zapad Sema [eparda,praizvo|enje komada Ilustrovana enciklopedijanestajanja Bo`idara Kne`evi}a i praizvo|enjekomi~ne opera Pop ]ira i pop Spira akademikaDejana Despi}a. Pripremljen je Pravilnik osistematizaciji radnih mesta, uskla|en sa zakonima iKatalogom radnih mesta.

Kako vidite budu}nost ovog teatra, ali igeneralno ostalih profesionalnih pozori{ta?

- Pozori{te je imalo i treba i dalje da ima klju~nupoziciju u nacionalnoj kulturi, jer se kroz njegareflektuje ne samo na{a sada{njost, ve} i na{apro{lost, ali od njega zavisi i na{a budu}nost.

Pozori{te ne ~ine samo kulise, kostimi, zavese ireflektori, nego veliki broj ljudi sa razli~itimreproduktivnim, tehni~kim, umetni~kimzanimanjima - od tih potencijala zavisi budu}nostsvakog pozori{ta, pa i Srpskog narodnog, a to je~injenica koja je zanemarivana poslednjih decenijakad je bila na snazi zabrana zapo{ljavanja, kad susmanjivane plate, kao i sada sa ograni~avanjembroja zaposlenih, sa nedovoljnim sredstvima zaprodukciju. Institucije, nacionalne i umetni~ke, presvega ne smeju da se izjedna~avaju sa kojekakoformiranim trupama kako bi se uzeo neki dinar naprojektima. To bi trebalo da znaju sve novoosnovanefondacije i da ra~unaju na nas, ne samo u raspodelisredstava, ve} i u kreiranju programa.

Delimi~no ste podmladili ansamble?- Primili smo pet novih glumaca, dve operske

peva~ice, dve balerine... nekoliko novih ljudi utehnici... Ako se re{i problem beneficiranogradnog sta`a, mo}i }e ozbiljnije i brojnije da seosve`i baletski ansambl, za godinu ili dve to }e sedesiti i u horu SNP, jer je ve}i deo njih predpenzijom.

Pokrajinskim bud`etom opredeljeno jemanje sredstava nego pro{le godine. Kakav jeodnos izme|u bud`etskih i zara|enihsredstava?

- Bud`etska sredstva su velika, ali ona suusmerena, pre svega, na plate zaposlenih, naodr`avanje zgrade i svakodnevne tro{kove.Sredstva koja su namenjena za programskudelatnost su umanjena za tri i po miliona dinara, u

odnosu na pro{lu godinu. Iz tih sredstavapokrivamo honorare baletskih umetnika, presvega stranaca, kao i dopunu orkestra. Od onoga{to preostane za premijere realizova}emo pojednu opersku i baletsku predstavu, ~etiri do petdramskih. Uspe}emo da obnovimo jo{ po jednudo dve baletske, odnosno operske predstave. Akona konkursima pro|emo, onda }emo realizovatijo{ nekoliko dramskih premijera. Uglavnom ukoprodukciji sa drugim pozori{tima, kao i sapojedinim umetni~kim agencijama. Repriznirepertoar, kao i deo premijernog, finansiramo izsopstvenih prihoda, koji nisu mali, ali mogu dabudu i ve}i.

Da li imate mo`da neke planove kako dapove}ate zara|ena sredstva?

- Sopstveni prihodi su od zakupa sale tzv.tre}im licima i od prodaje ulaznica. Nismo i{li nazaradu po svaku cenu, a na u{trb kvalitetaprograma, naprotiv. Sale smo izdavali samo kad suone slobodne, kad nema zakazanih proba ipredstava SNP, vode}i ra~una kome i kada. Kad suu pitanju na{e predstave, tu smo vodili i vodi}emorazli~ite akcije kako bi na{e sale bile uvekispunjene. Cene ulaznica za na{e predstave nisuvelike, i pored toga postoje razli~iti popusti, presvega za organizovane posete. @elimo da budemodostupni svima onima koji vole pozori{te. U toku jeintenziviranje rada prodajne slu`be i promotivnogcentra, da budemo jo{ vidljiviji i prisutniji umedijima, ali i da zainteresujemo one koji imajumogu}nosti i interesa da nas pomognu.

DANAS | UTORAKWorld Theatre DayVI

TEATAR U

ZORAN \ERI]:

Pozori{teima klju~nu

poziciju unacionalnoj

kulturiSrpsko narodno pozori{te u Novom Sadu

Zaposleni u SNPPozori{te ima 523 zaposlena na neodre|eno vreme,15 na odre|eno i jedno imenovano lice - upravnika. UDrami je zaposleno 44 glumca, jedan dramaturg i dvareditelja. Opera je najbrojnija: tri dirigenta, od kojihjedan vodi hor, 18 operskih solista, 67 ~lanova hora,koncertmajstor i 60 orkestarskih muzi~ara. Imamo igostuju}eg {efa-dirigenta. U baletu ima pet umet-ni~kih saradnika (koreograf, repetitori i korepetitori) i50 baletskih igra~a, ve}ina njih ne igra, pa smoprinu|eni da anga`ujemo strance - vi{e od 20 balet-skih igra~a koji odr`avaju repertoar. Osim stalno za-poslenih, pozori{te svakog meseca anga`uje gostuju}eumetnike, glumce, soliste, kao i druge saradnikeneophodne za izvo|enje predstava.

Primili smo pet novih glumaca, dveoperske peva~ice, dve balerine... nekolikonovih ljudi u tehnici: Zoran \eri}

Povodom Svetskog dana pozori{ta beogradskiTeatar Levo AKUD Ivo Lola Ribar posvetilo je, nesamo taj dan, ve} ceo mesec mart. Organizovalismo manifestaciju nazvanu D`uboks pozori{te,probali ste - gledajte. Svaka predstava ovog teatrana martovskom repertoaru bila je besplatnaotvorena proba, na kojoj je publika mogla dau~estvuje, ka`e svoje savete, pita, diskutuje sarediteljem te predstave... Sve to je publiku i glumcezajedno vodilo do 27. marta, Dana pozori{ta, kada}e svi koji su pratili probe tokom meseca, izglasatikoju predstavu ele da gledaju to ve~e i dru`iti senakon predstave sa ekipom.

„Zagu{eni smo sopstvenim egocentrizmom,

sveprisutnom sujetom, op{tim me|usobnimnepo{tivanjem, zlobom i podvalama, destrukcijomelementarne hijerarhije vrednosti. A statusno,dakle dru{tveno, materijalno, kreativno estetski -teatar nam je, kao nikada, u o~ajnom stanju. I {tasada treba? Za~epiti usta, }utati i mnogimneznalicama, dun|erima, politikantima,koristoljupcima svih fela klimati ponizno glavom!U na{em teatru mora zapo~eti veliko spremanje,ozbiljna restauracija, sa pame}u i kadrovima kojeve} imamo, usprkos njihovom upornom odbijanjujer im je, izgleda, u postoje}im gnezdima postalopotaman i odvi{e dobro. Pomanjkanje ambicija,romanti~arskog i revolucionarnog zanosa,pokazala je istorija, teatru nikada ne mo`ena{koditi“, ka`e Marko Kova~evi}.

Probali ste - gledajteTeatar Levo u Beogradu

Svi zaposleni uBDP su

posve}enici svogpozori{ta, aliglumci, kojih

imamo 34, noseveliki teret ove

produkcije. Stalnihreditelja nema, niti ih

je BDP imalo. BDPfunkcioni{e kao

indirektni bud`etskikorisnik, ~iji je osniva~

Skup{tina grada Beograda.Samo pozori{te obezbe|uje 25do 30 odsto udela u ukupnom

bud`etu na godi{njem nivou

K, 27.MART 2018. VIISvetski dan pozori{ta

O~ekuju nas tri jubilarne godine zaredom - ove i idu}eobele`avamo 150 godina Narodnog pozori{ta u Beogradu, a2020. prvi vek Opere. Bi}e tu puno posla i puno lepihdoga|aja. To je na prvom mestu ogromna odgovornost zanas, ali i za na{e Ministarstvo kulture i dr`avu, jer je tojubilej koji u mnogome prevazilazi samo NP. Zato smo sedogovorili da u proslavu uklju~imo sve najva`nijepojedince i institucije - Vladu Srbije, SANU, SPC, FMU... RTSsnima vrlo interesantan TV serijal o NP, mi }emo snimitidokumentarni film na tu temu, a ono {to je najzna~ajnije -

po~ela je izrada enciklopedije NP, za koju je Ministarstvokulture dalo sredstva - ka`e za Danas Dejan Savi}, upravnikNP u Beogradu.

- Profil teku}e sezone su doma}a dela koja izvode doma}istvaraoci, kojima `elimo da odu`imo dug tokom jubilarnesezone. U Drami su planirane ~etiri premijere na Sceni Ra{aPlovi} i dve na Velikoj sceni, u Operi dve i u Baletu jednapremijera. Osim toga bi}e i obnova. Do kraja teku}e sezoneostale su nam dve premijere u Drami - Dom Bernara AlbeGarsije Lorke u re`iji Ane Grigorovi} i Devedesete u re`ijiEgona Savina, koja }e se odr`ati upravo na Svetski danpozori{ta. Ostala nam je i obnova operske predstavePepeljuga, povodom Rosnijeve godi{njice i velika premijeraopere Andre [enije Umberta \ordana u junu, sa kojom }emou saradnji sa Nacionalnom operom iz Sofije zavr{iti ovusezonu. ^eka nas i nova koprodukcija sa Madlenianumom -balet Hazardski re~nik u koreografiji Ronalda Savkovi}a -obja{njava Savi}.

- Scena Madlenianuma jeste biv{a scena NP, ali mi sad nato tako ne gledamo. Madlenianum ima ugovor na 30godina. Oni su jo{ dobrih 10 godina tamo, ako ne i du`e. Topozori{te je postalo nezaobilazni ~inilac u na{em kulturnom`ivotu i ponudi, ali saradnjom s njima ne `elimo daskrenemo tok razmi{ljanja sa izgradnje nove scene NP namestu dana{njeg Staklenca, {to je prioritet broj jedan. Imamnajave da }e radovi krenuti ovog prole}a. To je najbolja,najlogi~nija i najjeftinije lokacija za koju se, premasprovedenim anketama, izjasnilo 95 posto publike. Novazgrada NP sa postoje}om }e imati nadzemne i podzemneveze, koje su ve} projektovane tokom poslednjerekonstrukcije ove zgrade. Naravno, planiran je i podzemniparking izuzetno va`an za centar grada - ka`e Savi}.

- Da kucnem u drvo sa finansijama ide dobro. Imamo sadavest iz Ministarstva finansija da smo dobili mogu}nost daraspola`emo i sopstvenim sredstvima. Prakti~no smo postalidirektan korisnik bud`etskih sredstava, a i na{i sopstveniprihodi su vrlo zna~ajna stavka. Ne mogu ta~no u dinar daka`em koliko je to, ali zahvaljuju}i njima pokrivamo veliki deona{ih obaveza. To je sada dobar balans - ne mo`e se svestrovaliti na dr`avu, moramo da budemo odgovorni za ono{to radimo i da na{ proizvod na najbolji mogu}i na~inpredstavimo i da se, da se ne shvati pogre{no, prodamopublici - dodaje Savi}.

Danas, u osmoj deceniji svogpostojanja Beogradsko dramskopozori{te je vitalno i `ivahno, kao usvojim najboljim godinama. Tokompro{le godine imali smo osam izuzetnouspe{nih premijera - {to je rekordni broju prethodnoj deceniji. Tako|e, pro{legodine, predstave na{eg pozori{tau~estvovale su na pet doma}ih i {estinostranih festivala, uklju~uju}i izvani~nu selekciju Sterijinog pozorja(Moje dete, jedna od najnagra|ivanijihpredstava u Srbiji i regionu). Nedavnosmo proslavili stoto izvo|enjepredstava Delirijum tremens i

Transilvanija, dok je predstava Elingslavila 10 godina izvo|enja - ka`e zaDanas Slobodan ]usti}, direktor BDP.

- Posebno smo ponosni na ~injenicuda su u proteklom periodu u BDPre`irali najeminentniji doma}i i stranireditelji, me|u kojima su neki ivi{estruki dobitnici Sterijine nagrade idrugih najvi{ih pozori{nih priznanja, asklopljeni su i predugovori sa jednimbrojem najeminentnijih pozori{nihreditelja za naredne dve pozori{nesezone. Uspostavili smo i veomauspe{nu me|unarodnu saradnju sanajstarijim ruskim pozori{tem, TeatromFedor Volkov. Pored obostranoggostovanja predstava, pro{le godineBDP reditelj Milan Ne{kovi} re`irao je unjihovom pozori{tu predstavuO`alo{}ena porodica (koja je uvr{tena uzvani~nu selekciju ovogodi{njegSterijinog pozorja), dok je glumac,reditelj i profesor Valerij Kirilov u BDPre`irao predstavu Poslednji rok - ka`e]usti}.

Kad je re~ o aktuelnoj sezoni BDP jeimalo sedam premijera, a do krajasezone na scenama ovog teatra bi}e jo{tri nova naslova. Na Velikoj sceni RadeMarkovi} premijerno su izvedeneZojkin stan (re`ija Nata{a Poplavskapo tekstu M. Bulgakova), Crna kutija(Andrej Nosov / Ana \or|evi}), Iz`ivota insekata (Ivan Vukovi} /Karel ^apek) i Poslednji rok(Valerij Kirilov / ValentinRasputin). Na Novoj scenipremijerno su izvedene

predstave Jazavac pred sudom (@ankoTomi} / Petar Ko~i}), Slu~aj: rupa(Angel~o Ilijeski / E`en Jonesko) iUtopljena du{a (Boban Skerli} /Aleksandar Jugovi}). U toku su probe zadve predstave. Na Velikoj sceni 19.aprila bi}e premijera predstave Klo{merlu re`iji Kokana Mladenovi}a, kome jeovo prva re`ija u nekom odbeogradskih pozori{ta nakon {estgodina. Na Novoj sceni, 26. aprila bi}epremijera predstave Na tragu u re`ijiNenada Gvozdenovi}a, po tekstuNikole Milojevi}a. Za sam kraj sezoneostavljena je jubilarna, deseta premijera- Ni~iji sin u re`iji Marka Misira~e, potekstu Mate Matu{i}a.

Predstave BDP selektovanesu na ~etiri presti`napozori{na festivala u zemlji:Utopljena du{au~estvova}e naSterijinom pozorju; Mojdeda je aut izvedena jena Danima komedijeu Jagodini, a bi}e ina Nu{i}evimdanima uSmederevu; Iz`ivota insekataide na[aba~koprole}e.

U SRBIJI

@ivahnisedamdeseto-godi{njakBeogradsko dramsko pozori{te

Utopljena du{a

Evgenije Onjegin

Devedesete

Foto

: BDP

Foto

: Vi}e

nico

@ak

ni}

U i{~ekivanju novezgrade teatraNarodno pozori{te u Beogradu

Li~na karta NPDr`ava je NP raspisala obavezu o racionalizaciji kao i svim dr`avn-im ku}ama i mi smo za 111 mesta smanjili na{u sistematizaciju -ka`e Savi}. Ali - dodaje on - nikome od umetnika, niti od za-poslenih nije ukinut ugovor o radu. Nedavno sam gostovao uBukure{tu. To je nacionalna operska ku}a - Opera i Balet bezDrame, sa jednom scenom na kojoj nema predstave svakog dana.Ona ima 890 zaposlenih, dok smo mi sada na nekom istorijskomminimumu sa oko 650, {to je jako malo za ovako veliku ku}u.Verujem da nam slede bolji dani, jer smo iz Ministarstva dobili up-ite koliko nam je ljudi potrebno da odr`imo na{ zacrtani kredo -najvi{i umetni~ki nivo i po dve predstave dnevno. Mi smo jednood retkih, mo`da i poslednje pozori{te u regionu koje ima ka-pacitet, snage i publike za takav na~in rada. Prema sistematizaci-ji imamo 42 operska peva~a, 73 glumca, baletski ansambl brojivi{e od 60 ljudi. Kome god se u~ini da je to mnogo, moram da pod-setim da NP ima mese~no i po 70 predstava na sopstvenim sce-nama i na gostovanjima po Srbiji i inostranstvu.

Program i gostiPovodom jubileja NP publika }e imati priliku da ~uje i vidi doma}eopere Otad`bina Petra Konjovi}a, u re`iji Juga Radovojevi}a iLenku Miroslava [tatki}a, koju }e re`irati Ivana Dragutinovi}Mari~i}. U Drami se planiraju Balkanski {pijun Du{ana Kova~evi}a,Andri}eva Travni~ka hronika, Ne~ista krv Bore Stankovi}a, a dogo-varamo se kojim }emo Nu{i}evim delom 2019. zatvoriti jubilej,koji smo u januaru otvorili O`alo{}enom porodicom - ka`e Savi}.Planira se i balet na muziku akademika Svetislava Bo`i}a, koji bibio izveden u junu idu}e godine. Najavljeno je i da }e tokomobele`avanja jubileja NP na njegovoj sceni gostovati velika svets-ka operska imena, kao i doma}i peva~i koji su napravili me|unar-odne karijere: Dragana Radakovi}, Tanja Nastasijevi}, Sne`anaStamenkovi}, Milijana Nikoli}... Pregovara se i sa @eljkom Lu~i}em,a Zoran Todorovi} najavio je da veliku turneju, kojom }e obele`iti25 godina umetni~ke karijere, `eli da po~ne u Beogradu, gde jeprve korake na sceni napravio kao ~lan Hora NP.

Foto

: NP

Beog

rad

Poslovno opredeljenje Zvezdara teatra je daproducira relativno mali broj premijera godi{nje,sa dugim scenskim `ivotom. Nismo klasi~norepertoarsko pozori{te - nemamo stalni gluma~kiansambl niti mnogo naslova na repertoaru. To

nam daje slobodu da biramo najbolje saradnike alii ve}u odgovornost. Ove sezone izveli smopremijerno predstavu Kore{pondencija premaromanu Zlatno runo Borislava Peki}a udramatizaciji Borislava Mihajlovi}a Mihiza, a u re`ijiGor~ina Stojanovi}a. Slede}a premijera kojuo~ekujemo 4. aprila je Osama - Kasaba u Njujorkupo romanu Vladimira Kecmanovi}a u dramatizaciji

Koste Pe{evskog i Darka Baji}a, koji je ujedno ireditelj predstave. Ovoga puta ra~unamo namlade i nadasve zanimljive ljude, na glumceAndriju Kuzmanovi}a, Jovana Jovanovi}a, BrankaJankovi}a, Isidoru Simijonovi}, Ivu Ilin~i} i Amara]orovi}a. Nastavljamo sa opredeljenjem daigramo prete`no doma}e pisce, a slede}e

premijere o~ekujemo s jeseni, u narednoj sezoni -ka`e za Danas Jasna Novakov, izvr{na direktorkaZvezdara teatra.

- Ve~ito pitanje pozori{nog poslovanja iopstanka, odnos bud`etskih i zara|enih sredstava,traje ve} dva i po milenijuma. Ne treba sezavaravati, pozori{te je opstalo zato {to je sve tovreme imalo neku vrstu mecene, nekad pojedince,

nekad lokalne zajednice, nekad dr`avu... To jesimbioza koja se prosto prihvata. Pozori{te jeskupa delatnost, a ma{ta nema granica. Koliko godda imate, novca nikad nije dovoljno. Simbioza jezajednica u kojoj obe strane imaju koristi i zatotakvoj zajednici morate da doprinosite najbolje {toumete. Danas je sve te`e i dobiti i zaraditi novac.Bud`etska sredstva obezbe|uju osnovnusigurnost, hladni pogon pozori{ta, platezaposlenih, tro{kove komunalnih usluga, jedandeo programskih tro{kova i deo tro{kovaredovnog odr`avanja. Novac za honorare i drugetro{kove izvo|enja predstava obezbe|ujemosami. Nije dovoljno, nije ni lako, ali mo`emo re}i dasmo u stabilnom i ne mnogo promenjivombalansu - obja{njava Novakov.

- Komunikacija, razumevanje i prilago|avanjesu budu}nost teatra. Ako ne razvijamo ve{tineme|usobne komunikacije, ne}emo se razumeti.Ako se ne razumemo, bi}emo stranci. Akobudemo stranci, ne}emo opstati. Evolucija jepokazala da nije opstao onaj ko se nijeprilagodio. Pozori{te je mesto susreta, s jednestrane, glumaca, reditelja, scenografa...kreativnih i darovitih ljudi, i s druge strane,publike koja slu{a njihovu pri~u, upija energiju ido`ivljava emociju. Zadatak nam je da odr`imokontinuitet u njihovoj uzajamnoj komunikaciji,znati`elji i razumevanju, da i jednima i drugimastvorimo najbolje uslove za magiju, koja sede{ava samo u njihovom `ivom susretu i nigdevi{e na svetu.

UTORAK, 27.MART 2018. | DANASWorld Theatre DayVIII

Mislim da mo`emo da budemo zadovoljnionim {to smo postigli. Od trenutka kad smo predve godine formirali novoosnovanu ustanovukulturu Vuk Stefanovi} Karad`i}, na gradskomnivou uspeli smo da ispratimo tematskoopredeljenje kom smo se okrenuli, a to jepromocija mladih autora. Otkupili smo 12 novihtekstova doma}ih mladih pisaca, tek zavr{enihstudenata master studija dramaturgija, {tosmatramo da je veliki uspeh, kao i nekolikopredstava mladih reditelja. Dakle, uspeli smo una{em tematskom opredeljenju da na{immladim doma}im stvaraocima, koji tek kre}u,otvorimo vrata. Kruna toga i potvrda tog na{egnapora je to {to je jedna od na{ih predstavauvr{tena u zvani~ni program ovogodi{njegSterijinog pozorja (... I ostali Ma{e Radi}, Mine]iri}, Nede Gojkovi} i Galine Maksimovi} u re`ijiStevana Bodro`e) - ka`e za Danas Svetislav Bule

Gonci}, direktor UK Vuk Stefanovi} Karad`i}.Sezonu UK Vuk zavr{avaju dva festivala - 3.Festival savremene ruske drame i Junski rok. „Ovajdrugi posve}en je na{oj osnovnoj ideji - davanje{anse mladim autorima. Festival je posve}enzavr{nim master studentima Univerzitetaumetnosti i to ne samo dramske nego i likovne imuzi~ke akademije“, obja{njava Gonci}.

[to se ti~e finansija, UK Vuk je na gradskombud`etu, kao i ostala pozori{ta. Sredstva suskromna jer je i struktura pozori{ta takva - nemastalnog ansambla, po sistematizaciji imaju {estorozaposlenih, uklju~uju}i direktora. UK Vuk trenutnoima 15-ak naslova na repertoaru i organizuje raznemanifestacije. Doma}in je pozori{tu Bo{ko Buha,koje se renovira, sa njihovim kompletnimrepertoarom. „[to se ti~e finansija apsolutnoimamo dovoljno sredstava, prema onoj projekcijikoju smo zadali na po~etku godine na{emosniva~u i apsolutno dobijamo dovoljno sredstavaza funkcionisanje“, nagla{ava Gonci}.

Pozori{te Bo{ko Buha i ovogodi{nji Svetski danpozori{ta do~ekuje van svoje mati~ne scene. Ali,dok je zgrada pod rekonstrukcijom ve} ~etirigodine, predstave se bez prestanka igraju u UKVuk. „Vidimo svetlo na kraju tunela“, ka`e IgorBojovi}, vd. direktora pozori{ta Bo{ko Buha. „Ono{to je nedostajalo - dodaje - da bi se radovi privelikraju i pozori{te otvorilo, bili su adekvatni projekti,razne dozvole i sl. Re{avanje ove papirologijedodatno je ote`avala ~injenica da se nalazimo uposebnoj zoni, na Trgu republike, u samom srcuBeograda. No, taj proces je sada iza nas. Skup{tinagrada je na konkursu, koji je sa uspehomsproveden i ~iji rezultati su usvojeni, odabralafirmu sa licencom koja }e sada uraditi projekat iubrzo, radovi }e se nastaviti, {to zna~i da }emo seubrzo vratiti na svoju scenu {to }e re{iti brojneorganizacione probleme sa kojima se sada,zahvaljuju}i dobroj saradnji sa UK Vuk zajedno,dobro nosimo“.

Rekonstrukcije ne omete igranje dosada{njeprodukcije, ali ni stvaranje novih predstava. Ovesezone izvedena su dva premijerna komada, a doleta ih o~ekuju jo{ dve nove postavke. Vi|eni suPo{teni provalnik Darija Foa i Labi{ov Florentinski{e{ir, a radi se na predstavi poznatog dramskogpisca iz Norve{ke Erlenda Lua Pitam se, pitam kolikosam bitan. Do leta sti`e i Robin Hud.

„Pored Milana Karad`i}a, stalnog reditelja iumetni~kog direktora, izuzetnog dramaturgaMilene Depolo i mene kao direktora koji,oslu{kuju}i potrebe i publike i ansambla, prate}ina{e osnovne odrednice odlu~uju o repertoaru,pored izuzetnog marketinga i organizacije,pored tehnike koji rade krajnje ote`ano podvanrednim okolnostima Pozori{te Bo{ko Buha jeponosno na ansambl glumaca koji spadajume|u najbolje u Beogradu. Pored njih u svakojpredstavi imamo i gostuju}e, naj~e{}e mladeglumce ~ime se nastavlja tradicija po kojoj jeovo pozori{te uvek bilo rasadnik mladihtalenata“, zaklju~uje Bojovi}.

TEATAR

Komunikacija, razumevanje i prilago|avanjeZvezdara teatar u Beogradu

Kore{pondencija: Branislav Le~i}, Anica Dobra,Slavko [timac, Jelena Stupljanin i Branko Vidakovi}

Foto

: Zve

zdar

a tea

tar/

Niko

la Vu

keli}

Li~na karta Zvezdara teatra su iznad svega ljudi i predstave. Stalnozaposlenih je osamnaest. Pored njih, svakog meseca ima jo{ oko 150"Zvezdaraca" - glumaca, reditelja, pisaca, scenografa, kostimografa,kompozitora, garderobera, {minkera, rekvizitera, dekoratera...

Promocija mladih autoraUstanova kulture „Vuk Stefanovi} Karad`i}“ u Beogradu

... I ostali

Florentinski {e{ir

Foto

: UK

"Vuk

"

Foto

: Poz

ori{t

e "Bo

{ko

Buha

"

Vidi se svetlo na kraju tunelaPozori{te „Bo{ko Buha“ u Beogradu

U fini{u smo izuzetno te{ke - zbogogromnih tehni~kih problema - ali verujemuspe{ne godine/sezone, ako je suditi premakriti~kom osvrtu na na{e predstave - ka`e Milo{Latinovi}, direktor Bitef teatra, upitan za stanje utoj ku}i. On dodaje da, imaju}i u vidu predstoje}iprole}ne festivale ovaj teatar i sa te pozicijedobro stoji.

- Mo`emo biti zadovoljni jer na{e predstavedeo su repertoara desetak manifestacija u Srbiji iregionu. Koprodukcijski potencijal Bitef teatra je iove godina bio posebno izra`en, s tim da je,verujem, ove godine bio dominantan i uidejnom smislu. Tako|e, i poseta na na{impredstavama u Beogradu i na gostovanjima jebila zadovoljavaju}a - ka`e sagovornik Danasa.

- Stanje u teatrima, pa tako i kod nas nijeidealno, ali za ovih pet godina ipak se prime}uje, ufinansijskom smislu, napredak. Posebno zaprodukciju. I to je dobro. Ono {to je problem jenemogu}nost zapo{ljavanja u javnom sektoru, patako i pozori{tima, {to izuzetno ote`ava rad. Mnogiljudi su oti{li iz srpskih pozori{ta, a njihova, i drugaradna mesta su ostala nepopunjena. Bitef teatar ifestival radi 19 stalno zaposlenih. Ne ka`em da

ranije nije bilo nagomilavanja u pojedinimsektorima, da su ta izmi{ljena, duplirana radnamesta jela bud`et, ali sada je gotovo zbognedovoljnog broja zaposlenih nemogu}e raditi.Verujem da se mo`e, kroz razgovor, analizu, do}ido realnih cifara za svaku teatarsku ku}u. To bi iolak{alo i motivisalo ljude. Ne govorim o platama,nego o radnom anga`manu. Previ{e ljudi iz oveoblasti {kolujemo, a mesta za rad i zapo{ljavanje jesve manje. I tu treba malo zategnuti kai{. Mislim dasu sva pozori{ta spremna na dijalog i verujem da bion bi konstruktivan, i verujem da }e on i pre istekaodluka zapo~eti - obja{njava Latinovi} trenutnusituaciju u teatru u Srbiji.

- O bud`etskim i zara|enim sredstvima moguda govorim samo iz iskustva Bitef teatara. Bud`et jeklju~ni izvor finansiranja na{eg pozori{te, mada nisopstveni prihod nije lo{, ako pod tomodrednicom podrazumevamo sva finansijskasredstva koja stignu posredstvom konkursa,sponzorstva Ili koprodukcijskih aktivnosti. Prihodod ulaznica na `alost je dosta nizak, ali sala Bitefteatra ima samo 190 mesta, pa je to u skladu samogu}nostima. Bitef teatar je, tako|e, dom velikogbroja studenata te je niska cena ulaznica sapopustom ozbiljno uti~e na prihode - Ka`eLatinovi}.

Ambiciozno postavljene ciljeve ispunjavamopo planu, tako da slobodno mogu re}i da ku}a vriod rada na novim predstavama - ka`e BranimirBrstina, glumac i upravnik Ateljea 212, upitankakvo je stanje u ovoj ku}i.

On obja{njava da su trenutno u procesu dvepredstave ~ije se premijere bli`e. Praizvedbakomedije Fedora [ilija No}na stra`a u re`iji BorisaLije{evi}a, zakazana je za 29. mart, a praizvedbakomedije po tekstu Tanje [ljivar - Re`im ljubavi ure`iji Bojana \or|eva, bi}e 28. aprila.

Sezona 2017/18, po planu izgleda ovako: NaVelikoj sceni Mira Trailovi} igrane su predstaveMoja ti Olge Dimitrijevi}, u re`iji Sa{e Milavi} Dejvisi Urnebesna tragedija Du{ana Kova~evi}a, u re`ijiMarka Manojlovi}a. No}na stra`a Fedora [ilija ure`iji Borisa Lije{evi}a, premijerno }e biti izvedena29. marta, a premijera Pet ivota pretu`nog MilutinaMilene Markovi}, u re`iji Aleksandre Milavi} Dejvis,zakazana je za 10. jun. Na Maloj sceni Petar Kraljpremijerno su igrane predstava Ose}aj brade

Ksenije Dragunske, u re`iji Mie Kne`evi} iUrnebesna tama Volframa Loca, u re`iji JovaneTomi}. Predstava Re`im ljubavi Tanje [ljivar, u re`ijiBojana \or|eva, premijerno }e biti izvedena 28.aprila, a priprema se i predstava Tajni dnevnikHendrika Hruna. Dramatizaciju ovog romana jeradio Dejan Pr}i}, a re`iju potpisuje Tara Mani}.

- Bud`et pozori{ta ~ini 70 odsto redovnoupla}enih sredstava od osniva~a - Skup{tine gradai 30 odsto prihoda samog pozori{ta, ostvarenih nablagajni, od sponzora i donatora, koji prepoznav{i isvoj interes nesebi~no poma`u pozori{te u ~iji rad irezultate veruju - ka`e Brstina.

- Moj predlog za budu}nost teatra je, na{ali}use, Povratak u budu}nost! Oslanjaju}i se na nasle|e,uspehe i zna~aj onih koji su Atelje 212 stvorili,po{tovanjem utemeljenog dela (61 godina je kakopostojimo), poku{ajmo da te vrednosti prvodostignemo, odr`imo i na kraju, potrudimo se danadma{imo sebe. Da vatra gori i ogreje.

I na kraju po~etka, uvek }u ponavljati re~i mogdragog profesora Miroslava Dedi}a: „Veselo, bodroi umetni~ki! - zavr{ava Brstina.

DANAS | UTORAK, 27.MART 2018. IXSvetski dan pozori{ta

Od samog nastanka Opere i teatraMadlenianum pre 20 godina, i Madlena Zepter iceo tim ljudi unutar ku}e, znali su da je idejaovakvog teatra pionirski poduhvat, naro~itouzimaju}i u obzir podneblje gde nastaje. Poredsvega {to su na{i planovi i iskustva u dosada{njemradu, kuriozitet ove sezone je objavljivanjemonografije Opere i teatra Madlenianum u triknjige, u izdanju Zepter Book World. Ono {to nasposebno raduje, jeste interesovanje mladihumetnika za rad u na{em pozori{tu - ka`e zaDanas Andreja Rackov, generalni direktorMadlenijanuma i direktor Opere i baleta oveumetni~ke ku}e.

- Zbog zna~ajnog jubileja re{ili smo da ovesezone na{oj publici i kulturi na{e zemlje i regionaponudimo bogat program koji, izme|u ostalog,nudi i neke novine. Tako smo, u prva tri mesecaove sezone, imali ~ak ~etiri premijere. Zapo~elismo dramom Senka Euridika govori po tekstunobelovke Elfride Jelinek, u sjajnoj re`iji IvaneVuji}. Nakon toga usledila je premijera jo{ jednedrame - @anka po tekstu Miodraga Ili}a i u re`iji

Milice Kralj. Posle dve dramske, usledile su i dveoperske premijere. Orfej Klaudija Monteverdija,koprodukciju sa Novom beogradskom operom,re`irao je gost iz [vajcarske Danijel Fluger. Drugaoperska premijera je Don \ovani V. A. Mocarta,kao rezultat zajedni~ke saradnje Opere i teatraMadlenianum i Narodnog pozori{ta u Beogradu.Tokom 2018. jo{ jedna dramska premijera jeprivukla pa`nju publike - Mitrovdan, ~iji je autorteksta i reditelj Bratislav Petkovi}. Do kraja godinenas o~ekuje jedna baletska premijera u maju,ponovo u saradnji sa nacionalnim teatrom, kao ipremijera muzi~ko-dramskog komada u junumesecu kao rezultat rada na{ih polaznikadramske i muzi~ke radionice u okviruMadlenianuma, koja je potpuno besplatna za svepolaznike - ka`e Rackov.

Madlenianum radi po principu teatro distagione, {to zna~i bez stalnog ansambla peva~a,glumaca, muzi~ara i autora, ali sa stalnimadministrativnim i tehni~kim ljudstvom. Sveumetnike i saradnike anga`uju prema potrebi, odjednog do drugog projekta.

- Svima u Madlenianumu je na prvom mestuatraktivnost i gledanost predstava, ali nijedna

umetnost, a naro~ito teatar ne smeju biti osu|enina sputanu kreativnost. Od samog nastankaMadlenianuma, Madlena Zepter i tim ljudi unutarku}e, `ele da ovo bude moderno pozori{te, kojeuvek ima tragala~ki nerv i koje uvek pomeragranice. Sa svakom na{om novom produkcijom,svesno prihvatamo rizik da }e ne{to novo, smelo ioriginalno uvek izazivati razli~ite reakcije. Ovo je,~ini mi se, ujedno i put kojim bi teatar u

budu}nosti trebalo da ide. Madlenianum je, kaorelativno mlado pozori{te, za samo 20 godina radaosvojio srca vi{e od milion posetilaca i zavidanme|unarodni ugled - na{e predstave su stigle ~ak ido Kine. Uvek smo okrenuti publici, oslu{kuju}injihove `elje, tako da sam siguran da je na{akoncepcija dobra, a ono {to je dobro - u sr`i netreba menjati, ali treba prilago|avati - zavr{avaRackov.

U SRBIJI

Don \ovani

Foto

: Mad

leni

anum

/Zor

an [

krbi

}

Carstvo nebesko u re`ijiJerneja Lorencija -koprodukcija NPBeograd i Bitef teatar

Urnebesna tragedija

Foto

: Ate

lje 2

12

Pomeranje granicaOpera i teatar Madlenianum u Zemunu

U fini{u te{ke, aliuspe{ne sezoneBitef teatar u Beogradu

Povratak ubudu}nostAtelje 212 u Beogradu

UTORAK, 27.MART 2018. | DANASWorld Theatre DayX

TEATAR

Malo po zavr{etku pro{logodi{njegfestivala Dani Zorana Radmilovi}a Skup{tina gradaZaje~ara ukinula je Pozori{te Timo~ke krajine ZoranRadmilovi}, da bi krajem 2017. osnovala Narodnopozori{te Timo~ke krajine - Centar za kulturu ZoranRadmilovi} u Zaje~aru. Ova ustanova u sebi jespojila nekada{nje pozori{te i Centar za kulturu iturizam grada Zaje~ara uz obrazlo`enje da je ovaodluka doneta radi racionalizacije i efikasnog radaovih ustanova.

- U novom pozori{tu bi}e deset stalnozaposlenih glumaca, a novina je da glumci morajuda imaju zavr{enu akademiju. Njih desetoro ~ini}ejezgro pozori{ta, ali }e se za nove projekteraspisivati audicije i anga`ovati glumci. Reditelji }etako|e biti anga`ovani po projektima, a akopostoji mogu}nost i reditelj }e biti biti me|uzaposlenima - obja{njava za Danas prvi ~ovekzaje~arskog NP Timo~ke krajine Vladimir \uri~i} odkoga saznajemo i da }e ova ustanova imati oko 40zaposlenih.

I {to se finansija ti~e kre}e se ispo~etka, ali }e senastaviti sa dobrom praksom organizovanjafestivala. Ovog prole}a bi}e organizovan de~iji

pozori{ni festival, deveti po redu, koji }e kako ka`edirektor \uri~i}, imati me|unarodnu dimenziju uzu~e{}e pozori{ta iz Rusije, Bugarske, Hrvatske izemalja u okru`enju.

- Naravno, tu je i festival Dani ZoranaRadmilovi}a koji }e biti bolji i ja~i od prethodnog uprogramskom i svakom drugom smislu, satendencijom da postane najja~i festival u Srbiji,izuzimaju}i Sterijino pozorje. U planu je i pozori{nifestival anti~ke drame koji bi se odvijao na FeliksRomulijani - ka`e \uri~i}, najavljuju}i jo{ novina.

- Bi}e tu jo{ dosta novina - dramske radionice,{kola glume, formiranje de~je scene. Sapozori{nim prijateljima iz Bugarskeorganizova}emo kurseve i master klas na temulutkarstva. Formira}emo i gradski hor odnosnoZaje~arsko peva~ko dru{tvo Stevan Mokranjac koje}e svojim radom promovisati savremenu,tradicionalnu i popularnu muziku iz regiona, ali i izdrugih krajeva sveta, oformi}emo omladinskifolklorni ansambl za koji }e, kao i za hor u narednihnekoliko dana biti organizovane audicije,organizova}emo tradicionalne manifestacijepoput Gitarijade, {to sve zajedno treba dadoprinese kvalitetu kulturnih sadr`aja - ka`edirektor nove zaje~arske ustanove kulture.

Najstarija pozori{na scena u zemlji, barokna pozornica teatra iz1839. u Zrenjaninu koja je uvr{tena u Evropsku rutu istorijskih po-zori{ta, ovoga prole}a doma}in je brojim ansamblima iz zemljesve u okviru dva pozori{na festivala, nedavno zavr{enog 48.Festivala profesionalnih lutkarskih pozori{ta Srbije i predsto-je}eg 68. Festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine. Samu se-zonu obele`ilo je adaptiranje foajea, a za to vreme ansambli supripremali nove predstave i publika je dosad videla tri premijere.- Na dramskoj sceni smo imali dve premijere, postavljena jekomedija Nemam da platim i ne}u da platim koju je po tek-stu Daria Foa re`irao Milo{ Jagodi}, a potom je Lilijana

Ivanovi} postavila melodramu Tenesi Vilijamsa Tramvaj zvani`elja. Lutkarski ansambl je iza{ao sa novim komadomStevana Pe{i}a u re`iji Irene Tot Vesela ku}a, koji je ve} osvo-jio tri nagrade na lutkarskom festivalu, ~iji smo bili doma}in.Predstoji nam da ugostimo najbolja vojvo|anska pozori{tana festivalu u aprilu, a potom u maju po~injemo da radimona novoj predstavi, mjuziklu posve}enom nastanku ovog po-zori{ta, za koju se pi{e namenski tekst. Reditelj je VladimirLazi}, koje }e uobli~iti komad Neispri~ana ljubavna pri~a, ko-ja je omogu}ila nastanak na{eg pozori{ta - obja{njava direk-tor NP To{a Jovanovi} Ivan Francuski.

Ako ostanem na ovom mestu nastoja}u dase pro{iri na{ gluma~ki ansambl. Imamoambiciozan program za 2018. i ne mo`emo da garealizujemo ukoliko nemamo dovoljno glumaca.Nema pozori{ta ako nema glumaca, kao {to nemapekare ako nema pekara - obja{njava DraganaPetrovi}, vd. direktora Narodnog pozori{ta u Ni{u.

Ona ka`e da NP ove godine planira sedampremijera. Premijerno je ve} izvedena predstavaUlice usamljenih automobila, po tekstu ZoranaPe{i}a Sigme - 11. marta, na 131. godi{njicu ovogteatra. Sa ovom predstavom ni{ko NP nastupi}e naovogodi{njem Sterijinom pozorju, 3. juna urevijalnom delu.

Petrovi} ka`e da }e se raditi i predstava Sabranadela gospoda Boga Longa Martina Ti{nora.Posebno je raduje, dodaje, povratak [ekspira uni{ko pozori{te, kroz predstavu San letnje no}i, koju}e re`irati Milan Karad`i}. Sa ovom predstavom,koja bi trebalo da bude ambijentalna, i da se igraunutar Ni{ke tvr|ave, pozori{te je apliciralo nakonkursu Ministarstva kulture Gradovi u fokusu.

Premijerno }e biti izvedena i predstava Ruke,koja govori o ameri~koj slikarki D`ord`iji O’ Kif injenom suprugu Alfredu [tiglicu, za~etnikumoderne fotografije. Sa tom predstavom pozori{teje konkurisalo za sredstva kod Ministarstva kulturei Ameri~ke ambasade. Radi}e se i predstava [oking{oping Matja`a @upan~i~a, u re`iji Neboj{e Bradi}a,a pred kraj godine publika }e mo}i da vidipremijeru predstave ^udo u poskokovoj dragi,hrvatskog knji`evnika Ante Tom{i}a, koju }ere`irati Kokan Mladenovi}. U planu je da se u tokugodine, kad se za to stvore uslovi, uradi i operaKamen, u saradnji sa Simfonijskim orkestrom.

- Ovo jeste ambiciozni repertoar koji }ezadovoljiti sve ukuse. Njegova karakteristika je,tako|e, da sve predstave, izuzev Sna letnje no}i,

govore o tzv. malim ljudima. Mada, to nisumali ljudi, to su ljudi koje je `ivot {ibao, koji supro{li sve i sva{ta, i nekako opstajali - ka`ePetrovi}.

Ona ka`e da }e pozori{te poslati svojepredstave na skoro sve festivale u Srbiji iregionu, od Ohridskog leta i banjalu~kogTeatar festa Petar Ko~i}, preko Sterijinogpozorja u Novom Sadu, festivala Joakim Vuji}u Novom Pazaru i Dana Zorana Radmilovi}a uZaje~aru, do Festivala praizvedbi u Aleksincu...

- Nastojimo da i operske predstaveodr`imo na repertoaru. Zasad, ~ini mi se,pravljenje opere, odnosno stalne operskescene, nije realno. To bi moralo da se re{isistemski, kao zajedni~ki projekat pozori{ta,Simfonijskog orkestra i Fakulteta umetnosti -ka`e sagovornica Danasa.

Ukupan bud`et NP za pro{lu godinuiznosio je oko 110 miliona dinara, a njegovo

izvr{enje je 91,5 odsto. Od tog bud`eta samo 6,17odsto obezbe|eno je iz sopstvenih izvora, dok jeostatak uglavnom stigao iz gradske kase. Odgradskog bud`etskog novca manji deo je oti{ao naprogramske aktivnosti, a 70 odsto na platezaposlenih, ka`u u ovoj instituciji, dodaju}i dasituacija sa publikom po~inje da se popravlja i da je,od kraja pro{le godine, pozori{te je sve punije.

Uvremenu te{ke krize, koja posebno poga|akulturu i umetnost, NP U`ice, poput ve}inedoma}ih teatarskih ku}a, do te mere je finansijski,materijalno i kadrovski iscrpljeno da se postavljapitanje njegovog opstanka. Birokratskimodnosom, mizernim iznosima bud`etskog novcaza programe, uz racionalizaciju koja ne razlikujeumetnika od administrativnog radnika u gradskojupravi ili javnom komunalnom preduze}u,pozori{tu se sistemski uru{avaju temelji i oduzimase njegova kulturolo{ka obaveza i premagra|anima i dru{tvenoj zajednici.

Ipak, i u takvoj situaciji, U`i~ko pozori{tepoku{ava i, povremeno, uspeva da realizujerepertoar kojim vi{estruko vra}a od onoga {to je unjega ulo`eno. Sa izuzetno skromnim resursima,NP U`ice ve} 22 godine uspe{no organizujeJugoslovenski pozori{ni festival - Bez prevoda, kojiokuplja najbolje predstave iz regiona, a neguje inajmla|u pozori{nu publiku prire|uju}i revijude~jih predstava Majske ~arolije.

Iz bud`eta Grada, koji je osniva~ Pozori{ta, zagodi{nji program izdvojeno je 4.250.000 dinara i tasuma se godinama nije menjala. „Ljudima koji radeu pozori{tima je jasno da je to iznos koji nijedovoljan za bilo kakav ozbiljan produkcijskiprojekat. Ipak, trudimo se da zadr`imo umetni~kikvalitet i tokom pro{le godine pripremili smo {estpremijera - Kralj Lir, Pal~ica, Treznili{te, Mandragola,Svedobro i Sterijin put u Srbe“, podse}a Nemanja

Rankovi}, umetni~ki direktor NP U`ice i navodi daje komad Svedobro, koji je on re`irao, a autor tekstaje Stevan Vrane{, uvr{}en u takmi~arski programovogodi{njeg Sterijinog pozorja.

U zavr{nici je priprema komada Ko{tana BoreStankovi}a, u re`iji Branka Popovi}a, ~ija premijeraje zakazana za 31. mart. Do kraja ove godineplanirana je praizvedba teksta Kako odr`avati fikusautora Ognjena Obradovi}a, mladog dramaturgaiz U`ica, koju }e re`irati tako|e mladi reditelj Jug\or|evi}. Nakon Tre}e revije de~jih predstavaMajske ~arolije, usledi}e izvo|enje komada Trebalobi pro{etati psa Tomislava Zajeca, koji bi trebalo dare`ira Rankovi}, za koji }e Pozori{te deo novcazatra`iti na konkursu Ministarstva kulture. U planuje i jedna de~ja predstava, potom festival MaliJoakim i Jugoslovenski pozori{ni festival, a nakontoga premijera komada Ali, grad nas je {titioautorke Tanje [ljivar, u re`iji Juga \or|evi}a.

Povratak u budu}nostNarodno pozori{te Timo~ke krajine - Centar za kulturu „Zoran Radmilovi}“ u Zaje~aru

Foto

: Arh

iv p

ozor

i{ta

Foto

: NP

"To{

a Jo

vano

vi}"

Zre

njan

in

Dani Zorana Radmilovi}a bi}ebolji i ja~i u budu}nosti, satendencijom da postane najja~ifestival u Srbiji, izuzimaju}iSterijino pozorje

Godina prepuna igreNarodno pozori{te „To{a Jovanovi}“ u Zrenjaninu

Tramvaj zvani `elja

Nemanja Radulovi}

Pozori{te u Zrenjaninunema stalne reditelje,ali zato ima 15 stalnihglumaca na dramskoj i12 na lutkarskoj sceni,dok sa tehni~kimosobljem pozori{tezapo{ljava ukupno 65radnika. Da biposlovalo pozori{te seoslanja na bud`etskasredstva grada, a ima isvoju zaradu odulaznica i sponzora

Sistemsko uru{avanje temeljaNarodno pozori{te U`ice

Foto

: Nen

ad K

ova~

evi}

Foto

: NP

Ni{

Bez glumaca nemateatra, a njih ima maloNarodno pozori{te u Ni{u

Ulica usamljenih automobila

DANAS | UTORAK, 27.MART 2018. XISvetski dan pozori{ta

Nedavno smo, 6. marta u Gra~anici, imalipremijeru predstave Lift: Slobodan {ou koju je 18.marta mogla da vidi i publika u Beogradu na Velikojsceni Narodnog pozori{ta. Slede}a premijera nam je12. aprila u Gra~anici sa prvom reprizom dan potomu Zve~anu. U pitanju je predstava Banovi} Strahinja,Mihizova adaptacija u re`iji Neboj{e Bradi}a kojuradimo u koprodukciji sa [aba~kim pozori{tem. Ovapredstava }e se igrati u ~ast nagra|enih i nazatvaranju festivala Pozori{no prole}e u [apcu 23.aprila i dva dana kasnije u NP u Beogradu. Ujesenjem delu sezone radi}emo jo{ Gogoljevu@enidbu u re`iji Milana Karad`i}a i, u zasad na~elnodogovorenoj koprodukciji sa SNP, de~ju predstavuBiber~e. Plan je da ove godine ustalimo repertoar na

Kosovu i Metohiji u pogledu redovnijeg i ~e{}egizvo|enja na{ih aktivnih i aktuelnih predstava, ali ida razvijemo saradnju i gostovanja kod drugihpozori{ta u Srbiji, pa i u regionu i inostranstvu - ka`ePredrag Radonji}, direktor Narodnog pozori{ta uPri{tini, sa sedi{tem u Gra~anici.

Na pitanje kakav je odnos bud`etskih izara|enih sredstava u NP Pri{tina, Radonji}odgovara da su prihodi vi{e nego skromni.

- Mi smo specifi~no pozori{te koje igra zarelativno mali broj ljudi u srpskim sredinama naKiM i cene karata su simboli~ne. Misija nam jeprevashodno da na{oj publici pru`imo priliku da nasvom jeziku gleda predstave, doma}e i strane iklasike, pa i moderne forme teatarskog izraza i datime o~uva svoju kulturu i identitet. U uslovima ukojima mi funkcioni{emo te{ko je o~ekivati bilokakvu komercijalnu isplativost. Predstave nekadigramo pred punom salom od 400 mesta u Domukulture u Zve~anu, a ponekad igramo i za nekolikostaraca u metohijskim selima pa bude vi{e glumacana sceni nego publike - obja{njava Radonji}.

O sna`noj tradiciji Knja`evsko-srpskog teatra i njegovoj va`nosti usvesti gra|ana najbolje svedo~i~injenica da je na Sretenje, 15. februara1835, pre vi{e od 180 godina, odigranaprva predstava na{eg teatra. JoakimVuji}, otac srpskog pozori{ta, postavio jekomad Fernando i Jarika. Ovaj doga|ajpredstavlja po~etak organizovanogpozori{nog `ivota u Srbiji - ka`e Milo{Krstovi}, direktor kragujeva~kog KST,najstarijeg pozori{ta u Srbiji.Od 1835. do danas, na sceni ovogteatra odnegovan je veliki broj vrsnihumetnika koji su ostavili dubok trag u istoriji pozori{ta.- Pozori{ni `ivot u Kragujevcu nakon Joakimovog vreme-na menjao je svoje formalno lice. Na{ teatar u ovom ob-liku kako ga danas znamo prakti~no postoji od 1944. ka-da se, u novoformiranoj dr`avi, registruje kao Narodnopozori{te u Kragujevcu. Od 1965. do po~etka novogmilenijuma teatar nosi naziv Joakim Vuji}, a od 2007. KST- obja{njava Krstovi}.On isti~e da se nakon godina krize, u devedesetim, te perio-da rekonstrukcije dvehiljaditih poslednjih godina teatar svevi{e vra}a na pozori{nu mapu Srbije i regiona. Broj premijeraje, navodi, ~etiri do pet u sezoni ili kalendarskoj godini, pred-stave KST su ponovo prisutne na brojnim festivalima u zemljii regionu. Gluma~ki ansambl trenutno broji 23 glumca, ~estigosti u predstavama su biv{i ~lanovi ansambla - penzioneri imladi glumci. Teatar na stalnom repertoaru ima vi{e oddvadeset `ivih predstava. Prisutni su strani i doma}i klasici([ekspir, ehov, Gogolj, Sterija, Nu{i}, ]opi}), te brojni savre-meni autori (D. C. D`ekson, Ken Ludvig, Mark Kamoleti), kaoi doma}i pisci koji su praizvedbe do`iveli u kragujeva~komteatru (Radovan Ti{ma, Dunja Petrovi}, Nata{a Ili}, Petar

Mihajlovi}, Novica Savi}). Aktuelne predstave ra|ene su u ko-produkcijama sa pozori{tima iz Kraljeva, U`ica, Kikinde,Lazarevca i Beograda. Teku}a 2017/18. sezona je Sezonasavremenog dramskog teksta. Pozori{te je imalo ~etiri pre-mijere na Velikoj sceni - praizvedbu komada ^etiri brataRadovana Ti{me u re`iji Dragana Jakovljevi}a, komedijuD`ast merid Kragujev~anke Dunje Petrovi}, u re`iji VojinaVasovi}a, komediju Boing-Boing Marka Kamoletija, u re`ijiNenada Gvozdenovi}a (u koprodukciji sa Kraljeva~kim po-zori{tem), te praizvedbu komada Dvesta Kragujev~aninaPetra Mihajlovi}a, u re`iji Jovice Pavi}a. Do kraja sezoneplanirana je jo{ premijera predstave u re`iji Sla|aneKilibarde, rediteljke nagra|ivane predstave kragujeva~kogteatra, Moje biv{e, moji biv{i. KST, pored redovnog reper-toara, ima i nekoliko prate}ih doga|aja i manifestacija, me|ukojima su JoakimInterFest i Joakimovi dani, te Galerija Joakimi Edicija Joakimovi potomci.Osniva~ KST je grad Kragujevac ~ija je podr{ka kontinuirana isa puno razumevanja za specifi~nost pozori{ne umetnosti. Satom i takvom podr{kom, KST, smatra njegov direktor, imadobru osnovu za umetni~ki razvoj narednih godina.

Prva predstava u zgradi Pozori{ta uSomboru odr`ana je 25. novembra 1882.Zdanje je sagra|eno na inicijativuDeoni~arskog dru{tva somborskogpozori{ta, formiranog 1879. koje su ~iniligra|ani Sombora. Od tada ovo pozori{teradi kontinuirano. Stalno profesionalnopozori{te deluje od 1946, a 1952.prerasta u Narodno pozori{te.

U Somboru su re`irali najistaknutijireditelji svoje generacije, od MateMilo{evi}a i Jovana Putnika, prekoLjubomira Dra{ki}a, Dejana Mija~a i Paola Ma|elija,do Vide Ognjenovi}, Ljubi{e Risti}a, Gor~inaStojanovi}a i Borisa Lije{evi}a... Na somborskojsceni izvo|eni su najzna~ajniji doma}i i svetskipozori{ni klasici, ali je pra}ena i nova i avangardnadramska literatura.

U poslednjih nekoliko decenija, ovo pozori{te jebilo jedno od najmobilnijih u zemlji. PredstaveSlu~ajna smrt jednog anarhiste, Kate Kapuralica,Nigde nikog nemam, Mrtve u{e... gostovale su uMa|arskoj, Austriji, Makedoniji, Slova~koj,Bugarskoj, na Kipru, u Sloveniji, Rusiji, Ukrajini iCrnoj Gori. U istom periodu, sa predstavamaUkro}ena goropad, Zla ena, Ru`enje naroda u dvadela, Bu|enje prole}a, Kazimir i Karolina, Nora(lutkina ku}a), Doktor Nu{i}... osvojili su brojnenagrade.

Somborski teatar ima dve scene - Veliku i Malu(Studio 99). Gledali{te prve ima trista mesta, dok jeu Studiju 99 - devedeset devet mesta. Narepertoaru somborskog pozori{ta trenutno jedvadesetak predstava. Ove godine odr`ana jejedna premijera, Kad bi Sombor bio Holivud -projekat Kokana Mladenovi}a inspirisan dramomRadoslava Zlatana Dori}a, a do polugodi{ta bi}eprire|ene jo{ dve premijere, komedije }e re`iratiOlja \or|evi} i Milan Ne{kovi}, a do kraja sezonepredvi|ene su jo{ dve premijere.

- Uobi~ajeno je da godi{nje imamo ~etiri-petpremijera. Sredstva za rad ove ku}e obezbe|ujegrad Sombor, a sopstveni prihodi su oko 20 odsto.Veoma smo zahvalni gradu na razumevanju, kao ina{im gledaocima. Pose}enost predstava je oko80 odsto - ka`e za Danas Mihajlo Nestorovi},upravnik teatra u Somboru.

- Osim {to {ansu dajem mladim snagama,uspostavili smo saradnju sa najboljim rediteljima uzemlji. Problem nam predstavlja uredba kojomnam je dr`ava nalo`ila da smanjimo brojzaposlenih. Sada nas je 45, odnosno 11 glumaca,{to je malo za ovakav repertoar. Potrebno je barjo{ petoro zaposlenih. Ipak, na ovda{njim daskamakoje ivot zna~e dosad je bilo 519 premijera, atokom 2017. predstave u Sombori i nagostovanjima videlo je oko 40.000 gledalaca -obja{njava sagovornik Danasa.

U SRBIJI

Pozori{ni `ivot u [apcu traje gotovo 18 decenija, a[aba~ko pozori{te, kao institucija, du`e od veka. Hroni~ari suzabele`ili da je prva pozori{na predstava u Srbiji odigrana naPetrovdan 1831, u pocerskom selu Naku~ani, i to @ertvaAvramova, koju su odigrali tamo{nji |aci pod upravomlozni~kog prote Ignjata Vasi}a. Prvu predstavu u [apcuodigrali su u~enici Gimnazije, 1840, a ta gluma~ka dru`inaPouka bila je osnova za potonji pozori{ni `ivot grada. I spravom se [ap~ani ponose svojim pozori{tem, kako ka`u:„Grad gradom teatar ~ini“. Poslednjih desetak godina [aba~kopozori{te do`ivljava svojevrsnu renesansu, a va`an korak bilaje temeljna rekonstrukcija zgrade koja je proki{njavala,postavljena je nova i funkcionalna oprema, sa vi{e od 300sedi{ta. Veliki iskorak u~injen je 2015, revijom predstavaDu{ana Kova~evi}a, a odra`an je i simpozijum o delu ovogznamenitog [ap~anina. Na njegov predlog i uz pregala{tvo

tada{njeg direktora Zorana Karaji}a naredne godine prire|enje Festival Pozori{no prole}e, sa najboljim predstavama izkalendarske godine.

Ve} po tradiciji [aba~ko pozori{te ima po pet-{estpremijera u sezoni, najvi{e igraju}ih dana u konkurencijisrpskih pozori{ta ju`no od Save i Dunava, pet u nedelji, i neose}a krizu publiku, a izuzetno dobro ansambl je primljen i uBeogradu kao i u drugim gradovima gde nastupa. Najvi{euspeha imala je predstava Perikle po [ekspirovom tekstu, ure`iji Nikite Milivojevi}a, koja je osvojila 15 presti`nih nagradana doma}im i me|unarodnim festivalima. Potvrda dobrograda je da }e [aba~ko pozori{te prvi put samostalnou~estvovati na Sterijinom pozorju sa komadom Hajka na vuka.Igra se po nagra|enom tekstu Ognjena Obradovi}a, u re`ijiNata{e Radulovi}, a predstava je veoma aktuelna, o tavorenjui okretanju u krug jedne te iste sive stvarnosti u provinciji.

Veliku podr{ku radu pozori{ta daje lokalna vlast, jer, kakoisti~e gradona~elnik Neboj{a Zelenovi} - Kulturom mi branimo

na{ identitet. I za kulturu se iz gradskogbud`eta izdvaja sedam odsto, odnosnooko 200 miliona dinara, {to je retkostza Srbiju, gde se iz republi~kog bud`etaizdvaja svega 0,64 odsto. Vd. direktora[aba~kog pozori{ta, AleksandarStankovi} napominje da se za platezaposlenih izdvaja oko 50 milionadinara, a za programe 8,4 milionadinara. Na spisku je 37 zaposlenih, alije, kao i kod ostalih pozori{ta u Srbiji,veliki problem {to nema mogu}nostida se anga`uju mla|i glumci, a u [apcunjih petnaestak je zavr{ilo gluma~keakademije.

Dvesta

Hajka na vuka

Lift - Slobodan {ou

^arobnjak

Foto

: Knj

a`ev

sko-

srps

ki te

atar

Foto

: [ab

a~ko

poz

ori{t

eFo

to: N

P Pr

i{tin

a

O~uvanje kulture i identitetaNarodno pozori{te u Pri{tini sa sedi{tem u Gra~anici

Sna`na tradicija osnova za budu}nostKnja`evsko-srpski teatar u Kragujevcu

U NP Pri{tina ukupno je zaposleno45 radnika. Od toga je 14 ~lanovagluma~kog ansambla

Od 1993. sezona se zavr{avapozori{nim maratonom. Tokom tridana i no}i smenjuju se predstavegostuju}ih pozori{ta, pozori{nihgrupa i studenata dramskihfakulteta. Maraton zatvarajuSomborci, sledi cvetni udar iprogla{enje glumca i glumice godine

Oko 40.000 gledalacatokom 2017. godineNarodno pozori{te u Somboru

Ansambl za kvalitetan repertoar[aba~ko pozori{te

UTORAK, 27.MART 2018. | DANASWorld Theatre DayXII