Објављивање Летописа Матице српске омогућили суМинистарство културе и информисања Републике Србије,

Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање,Град Нови Сад и учесници у акцији

„Сачувајмо Летопис – одбројавање је почело”

S a d r Ÿ a j

ПРОЗА & ПОЕЗИЈА

Живорад Недељковић, Усpон 757Лидија Дејвис, Маgија воза 761Кајоко Јамасаки, Прозирно pуtовање 772Лаза Лазић, Крисtали 775Радосав Стојановић, Ка{ика 788

ТЕМАТ: БУКЕРОВА НАГРАДА – ОД ГАФОВА ДО ДИВОВА

Зоран Пауновић, Букер, pрвих десеt gодина 793Аријана Лубурић Цвијановић, Ружди и pреокреt у бриtанском

роману 798Драгана В Тодоресков, Феномен pрекасноg сpознања у романима

Казуа И{иgура „Осtаци дана”, „Без уtехе” и „Не дај ми никад да одем” 807

Кристина Стевановић, Арундаtи Рој: о жељама оних који на овом свеtу заузимају веома мало месtа 816

Весна Тријић, Сpознајна оptика pриpоведача у роману „Бели tиgар” Аравинда Адиgе 827

Милош Јоцић, Тајна исtорија Албиона и њеnих дивова 836Владимир Гвозден, Фикција и есхаtолоgија: pолиtика сtраха у

роману „Ово личи на крај” Џулијана Барнса 846

Год 190 Децембар 2014 Књ 494, св 6Покренут 1824. године

Уредници

Георгије Магарашевић (1824–1830), Јован Хаџић (1830–1831), Павле Стаматовић (1831–1832), Теодор Павловић (1832–1841), Јован Суботић (1842–1847), Сима Фи­ли повић (1848), Јован Суботић (1850–1853), Јаков Игњатовић (1854–1856), Субота Младеновић (1856–1857), Јован Ђорђевић (1858–1859), Антоније Хаџић (1859–1869), Јован Бошковић (1870–1875), Антоније Хаџић (1876–1895), Милан Савић (1896–1911), Тихомир Остојић (1912–1914), Васа Стајић (1921), Каменко Суботић (1922– 1923), Марко Малетин (1923–1929), Стеван Ћирић (1929), Светислав Баница (1929), Радивоје Врховац (1930), Тодор Манојловић (1931–), Жарко Васиљевић (1932), Никола Милутиновић (1933–1935), Васа Стајић (1936), Никола Милутиновић (1936–1941), Живан Милисавац (1946–1957), Младен Лесковац (1958–1964), Бошко Петровић (1965–1969), Александар Тишма (1969–1973), Димитрије Вученов (1974– 1979), Момчило Миланков (1979), Бошко Ивков (1980–1991), Славко Гордић (1992–2004), Иван Негришорац (2005–2012)

УредништвоСЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ

(главни и одговорни уредник)ЂОРЂЕ ДЕСПИЋ, ВЛАДИМИР КЕЦМАНОВИЋ, ТАМАРА КРСТИЋ

Секретар УредништваСВЕТЛАНА МИЛАШИНОВИЋ

Ликовно решење корицаМАРКО СТАНОЈЕВИЋ

ЛекторМИРЈАНА КАРАНОВИЋ

КоректорБРАНИСЛАВ КАРАНОВИЋ

Технички уредникВУКИЦА ТУЦАКОВ

E­mail: letopis@maticasrpska.org.rsИнтернет адреса: www.maticasrpska.org.rs/letopis

Летопис Матице српске излази 12 пута годишње у месечним свескама од по десет штам­парских табака: шест свезака чине једну књигу. Годишња претплата износи 2.000 динара, а за чланове Матице српске 1.000 динара. Претплата за иностранство износи 100 €. Цена по једној свесци и књижарској продаји је 200 динара. Претплата се може уплатити у сва­кој пошти на жиро рачунe 205­204373­09 (Комерцијална банка) или 355­1056656­23 (Вој­вођанска банка), са назнаком „за Летопис”. Адреса: 21000 Нови Сад, ул. Матице српске бр. 1, телефон: 021/6613­864 и 021/420­199, локал 112, факс: 021/528­901.

Издаје: Матица српскаКомпјутерски слог: Владимир Ватић, ГРАФИТ, Петроварадин

Штампа: САЈНОС, Нови СадТираж: 1.000

РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

S a d r Ÿ a j

ПРОЗА & ПОЕЗИЈА

Живорад Недељковић, Усpон 757Лидија Дејвис, Маgија воза 761Кајоко Јамасаки, Прозирно pуtовање 772Лаза Лазић, Крисtали 775Радосав Стојановић, Ка{ика 788

ТЕМАТ: БУКЕРОВА НАГРАДА – ОД ГАФОВА ДО ДИВОВА

Зоран Пауновић, Букер, pрвих десеt gодина 793Аријана Лубурић Цвијановић, Ружди и pреокреt у бриtанском

роману 798Драгана В Тодоресков, Феномен pрекасноg сpознања у романима

Казуа И{иgура „Осtаци дана”, „Без уtехе” и „Не дај ми никад да одем” 807

Кристина Стевановић, Арундаtи Рој: о жељама оних који на овом свеtу заузимају веома мало месtа 816

Весна Тријић, Сpознајна оptика pриpоведача у роману „Бели tиgар” Аравинда Адиgе 827

Милош Јоцић, Тајна исtорија Албиона и њеnих дивова 836Владимир Гвозден, Фикција и есхаtолоgија: pолиtика сtраха у

роману „Ово личи на крај” Џулијана Барнса 846

Год 190 Децембар 2014 Књ 494, св 6Год. 192 Јануар–фебруар 2016 Књ. 497, св. 1–2

ПРOЗA & ПOEЗИJA

Драган Јовановић Данилов, Крхке хијерархије . . . . . . . . . . . . . . . . Злата Коцић, Картагина гине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Ненад Грујичић, Звуци са штафелаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Раде Ђокановић, Пиши ми на Арбат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Анђелко Анушић, Источна, на западним капијама . . . . . . . . . . . .Давид Кецман Дако, Вуковар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ТЕМАТ: СРПСКЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ У КЊИЖЕВНОСТИ

Наташа Половина, Лепота и смисао. Манастири у српској сред­њо вековној књижевности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Славко Гордић, Светилишта Миодрага Павловића . . . . . . . . . . . .Оља Василева, Созерцанија Попине спомен­уметности. О ци клу­

су Ходочашћа збирке „Усправна земља” Васка Попе . . . . . .Жарко Миленковић, Ти, међутим, постојиш. Манастир Грача­

ни ца у савременој српској поезији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Живојин Ракочевић, Пустиња у срцу света и сукоба. Манастир

Девич у књижевности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Слободан Владушић, Загонетке Богородице Соколичке . . . . . . . .Јана Алексић, Црква – извор живе приче. Полисемантичност цркве

у роману „Опсада цркве Светог Спаса” Горана Петровића .Николина Тутуш, Како код нас цркве и даље лете . . . . . . . . . . . .

51720253037

4458

66

85

9399

111123

EСEJИ

Димитрије М. Калезић, По чему је Константин/Кирило филозоф? Културна клима првих вјекова хришћанства . . . . . . . . . . . . .

Предраг Чичовачки, О филозофији светости и одговорности. По во дом књиге Богољуба Шијаковића „Присутност тран­сцен денције” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

СВEДOЧAНСТВA

Ранко Младеновић, Кад фреске шетају... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Оливер Суботић, Лаза Костић и православље – историјске чи­

ње нице и духовно сагледавање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .Јован Делић, Душа и прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ПРИКAЗИ КЊИГА

Јелена Марићевић, „Елеузински јелен” пред огледалима (зборник Поезија Драгана Јовановића Данилова) . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Светозар Кољевић, Куда из самоће? (Ђорђо Сладоје, Силазак у са моћу) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Виолета Митровић, Призматична природа књиге дубоке одано­сти Јовану Бијелићу (зборник Јован Бијелић 1884–1964) . . .

Александра Ђуричић, Стил дебарског дрвореза (Анђелко Ану шић, Писмо Петру Кочићу и још понекоме) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Божица Савић Узелац, „Теоретичар завета” у српској књижев ној науци (Павле Ботић, Путуј са путницима) . . . . . . . . . . . . . .

Давид Кецман Дако, Провид кроз и за сва времена (Драгомир Дуј мов, Огледало од зеленог јасписа) . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ПРИКАЗИ ФИЛМОВА

Иван Базрђан, Филмска гротеска Алексеја Германа (Алексеј Гер­ман, Тешко је бити Бог / Трудно быть богом) . . . . . . . . . . . .

БЛОГ

Марко Тошовић, „Homo strancus” и рђава мати . . . . . . . . . . . . . .

ЛEТOПИС СУРФOВAЊA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ДОБРОТВОРИ ЛEТOПИСА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Бранислав Карановић, Аутори Летописа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

135

152

160

167176

181

185

188

192

195

198

202

205

208

210

214

П Р О З А & П О Е З И Ј А

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ

КРХКЕ ХИЈЕРАРХИЈЕ

ВЕНЧАЊЕ (Да/Не)

Страхови више не живе у шумама, заплети ништа не говоре! У зору, на прамцима чамаца буде се беле птице, гледају нас леденим очима, не придајући нам никакав значај. Па добро, где су сад видовњаци, где се изгубише мајстори за будућност, па да нам у пријатној овој досади у којој ништа крв не узбуркава, приповедају о венчању. – Није то твоја краљица – поверава ми Циганка­гатара с великом минђушом у уху. – Не мучи своју душу – вели. – Друга је теби суђена, тек ћеш је срести! Па ко смо онда ти и ја – случајни путници што су се окрзнули на станици, унутарпартијски савезници, доушници сумрака, мушкарац и жена који већ годинама воде хладни рат? Они који бацају чини, или они који су зачарани? Тек, срце прескаче да раскринка лажна документа која на венчање носимо: две руке, једна у другој, у цркви, одакле се креће у бескрај – да ли је то обличје које је попримило радост, или расуло? Фотографија са нашег још недогођеног венчања изврће свој смисао на негативу – није ли бела венчаница црна хаљина удовице, а тамно, озбиљно

5

6

одело патер фамилијаса аветињска бела одора? У којој онда реалности живимо ми, лица драме, на којој страни границе? Господару свемира, живи Боже спокоја, нежењо, ти што си као келнер неприметан, а свеприсутан, да ли се ми то у духове заљубљујемо? И да ли је онда венчање свитање без светлости, наговор змије? Можда једино ти умеш да направиш места за расплет. Наше су издаје спремне на сва годишња доба! Затворили смо очи и пливамо дивљом реком. Никог још ниједна љубавна стрела није погодила, стварна су само она венчања која се нису ни догодила!

7

ДИВОКОЗЕ

Чије су ово дивокозе? Коме припадају ова срећна, млада тела? Ко ми их шаље кад су тако лепе на окупу, као трешње? Зар ово нису девојке из осамдесетих? Ко их напаса горе на литицама што само издалека изгледају непроходно? На стрмим стенама где жбуње усклађује своје ставове са налетима ветра. Да ли дрхте од важности улоге, од далекосежности увида? Чиме се покривају кад веје снег, становнице моје изузетне, непостојеће државе? Доле је амбис, а оне – не боје се стајати тако близу. Тата и мама секирају се, засигурно, кад прескачу преко провалија? Или живе саме, далеко од родитеља, још у вези без обавеза, па немају да плаше никог другог до мене? Тежак сам јер сам изгладнео, изгладнео. Од громова скривам се међу језицима, а потом, крвавог срца на литице се пењем теби! Узми ме за руку, дивокозо, дивља и страшна, ти што луташ по мојим крвним судовима, а ја ћу да те прекомандујем у моју девојку, па да бежимо на крај света. Жено из таме, што чиниш да више нема ове туге, ја музем твоје козе које леже на мени. Очију пуних излета у неповрат, носим те, носим, па те испустим у социјалистичку Кубу. Тужно је на железничкој станици – други одлазе тамо где плове ледењаци а ја остајем да те чекам у мом кварту, у неразвиканој овој улици. Ничија савременице, сасвим атипична емигранткињо којој не пада на памет да ублажава своје либералне склоности, за тебе сам припремао своје последње срце. Повезујеш, зар не? Схваташ повезаност? Како си ме само пронашла? Никада ничему краја. Па да, као и ти и ја прескачем преко понора.

8

ИЗОПАЧЕНА ПЕРСПЕКТИВА

О томе што мање треба говорити јер нема исказа, ни очитих речи које могу описати вољену, привремени губитак оријентације, то како ти она ујаше у уста и како те поједе.

Речи нас лишавају присности с лепотом, оне су пиринач који разнесе ветар – тамо где су речи увек је и опасност од изопачене перспективе.

Чувам се речи, чак и оних најлепших, а толико тога желим рећи, јер ипак, ја волим речи.

Ћутање је језик са највећим обухватом, једини надгробни споменик за оне који су љубили.

Вољена, па где год била је напросто оно без чега не можеш – она се растопи за тебе и изнесе те на месец. Кад ти она да срце, никад јој га не можеш вратити.

Дамарање срца ставља свако постојање под хипотеку. Дамарање срца, немир и недостајање. Ето где се тачно налазимо, у овој врсти наде у овом осетљивом азилу; не ми, већ наше сенке које се грле.

9

САНДАЛЕ

У деветнаестом веку сви таксисти су спавали у шуми. Томислав Маринковић је читао песме негде на Бановом брду тако да се клатно зањихало. После смо сви пили вино, а Јана и ја смо остали последњи, што је, бар у мени, изазвало верски занос.

Јана се заправо спустила с плафона кафане; на руци је имала много танких наруквица и све су гореле као стрпљење морнарских жена.

Мислим да смо после ушли у трамвај, а затим смо се котрљали. Код „Москве”, на топлом камену очистио сам Јанине сандале и позвао Фрању Асишког да је испрати до Славије.

Онда су они боси ходали према Славији, а ја сам, у Јаниним сандалама летео према Земуну и играо валцер на лепом плавом мастилу; пропадао сам у звездано небо, једину балску дворану.

10

ДАЉИНСКО ГРЕЈАЊЕ

У трену срећном поново се разбуктава оно што је почело да се гаси. Истину говорећи, твоје су ми песме кућу сазидале! Нико није прочитао твоје песме осим мене; нико није чуо твој крик, матерњу мелодију твог тела, сем мене, сестро слатка; а свако тело је нечије небо на коме се могу бројати звезде. Као преплашена мала животиња дошао сам код самог себе, као на непознато острво. Хтедох да моја пошта буде жељена у тишини твоје гарсоњере застрте маховином и високом киријом, у конаку твом тако меком и да с тобом, макар на трен будем пејзаж у коме река протиче испод планине; река тако бриљантно непрерушена и чиста; тиха, без иједног вртлога; без пљуска весла у ноћној води; и без срама; Раку, на дну те исте реке, ти што знаш да ћутиш на свим језицима којима људи говоре на земљи, увек смо с нечијим одсуством што нас из даљине греје. Нико још није прочитао твоје песме као ја; овде се преслушавање завршава; на овом крхком месту какво је свет речи из песме морају нестати како би песма била савршено лепа. Ма колико далеко отишли, месечари се увек врате својој кући; напредовање у лутању, можда је управо то љубав.

11

РАЗБРАЈАЛИЦА

Без власника радња неће бити отворена. Без пролећа ружа неће открити своју латичаву женскост. Без тамних вирова рибе неће спавати дубоким сном праведника. Лубенице неће бити без дијалектичке расправе о сласти. Без недељног ручка не би било мириса који се по зградама провлачи кроз све политичке режиме. Без неопраних тањира нема добре домаћице. Из неког разлога, без прастарих догми и сумњи нема уверења. Без кише нема покупљеног веша. Без шећерног праха нема ратлука. Нема туге без неке жене из прошлости. Без тебе нема подизања из мртвих, нема новог изласка сунца, ватре која се неочекивано запали. Нема Мухамеда, Браме, Исуса, ни сазнања да је душа бесмртна.

12

БЛУДНИЦЕ

Можда бисте понекад пожелеле да будете обичне, свакодневне жене, али ви сте дефинитивно блуднице! Грешни остадоше књижевници са својим изопаченим тумачењима, ноћне даме. Кога све није опевала жива мера песничке наиве, од каквог олоша начинише лажне богиње. Спрам оданих супруга које варају, ви, ноћне даме, што ординирате дуж магистрала и испод мостова каријатиде сте етике. Прави смисао вашег бивања на земљи мало је коме остао јасан. Блудничећи, у овом свету чије су каверне запушене згуснутом крвљу, ви оштрите чедност и спремате се да уђете у Краљевство Оног коме сте опрали ноге сузама. Сви који не знају и који не разумеју, нека чују – у ноћи у којој завијају ничији пси једино још ви чујете како Исус говори.

13

РЕЧЕНИЦЕ КОЈЕ СЕ НИСУ ЗАГРЛИЛЕ

Једном сам свраки певао да у књизи нема никаквих слова и да има више људи на гробљу него у селу. Кад ме гледаш, сврако, рекох, копаш ми бунар. Курва изнајмљује тело а моје тело изнајмљује мене. Само ти, Боже, напиши цене, а ја ћу све продати, наплатити и вратити кусур у речима које се играју и звецкају. Не може се живети другде до у вртлозима, а моји вртлози никада нису прешли у туђе власништво. Једино у дивљини расте оно чега нема. Као у сиротињским фавелама, ни у љубави нема носећих стубова. Тамо су само сакупљене реченице које се нису загрлиле. Лице је почетак имена, а име почетак је лица. Као и утопије и лица живе на острвима која нису уцртана ни на једној мапи. Ово су остаци острва, лица, снова, комади сировог меса, али ништа од тога речи не могу сустићи у тами где се хлади пожуда. Плетива се парају, огледала не памте. Она сврака с почетка песме, спушта се између мојих ребара, отвара прозорско окно и говори песму коју још нисам написао.

14

ЕПИТАФ ЗА РЕГАЛ

Нема грдосије тако укочене и мирне попут регала што је, као какав заборављени насилник, заузео пола собе. Његова слава и моћ сежу од седамдесетих година прошлог века! Ко га од нас није имао? Пођем код друга у Славонску Пожегу , а у његовој соби регалчина; кренем код ујне у Словенију, а тамо опет одвратни регал. О, не! Свуда само легије регала. Наши најуспешнији извозни артикли – колико само у СССР извезосмо самоуправних снова? Ах, регал! Надмоћни мастодонт, упориште наше славе и части. Није немогуће да је регал храм изграђен на принципу математичке пропорције и на мисли заумној. Ако би одшкринуо врата нашао би унутра хрпу којекаквих гована, јер том жртвенику годинама уназад приносили су се магијски дарови. Регал је најпостојанији колекционар, кућни бувљак – сва твоја имовина у мраку тог давно напуштеног светионика сном мртвијем спава. Све су у овом народу опљачакали осим твог регала. Као и Карпати, ни регал од ове државе не тражи излазну визу. Напросто импресионира својом неуништивошћу: не дотичу га снежне мећаве, дојаве доушника, ни лакомост твог погледа. Ако мене питате, кад су регале почели да избацују из станова, е тад се почела распадати Југославија. Кад је још Нојева барка била у поседу смрти? У овом Тројанском коњу где почива све још необелодањено, само уз Аријаднин конац можеш наћи пут натраг. Не брини, ни твоје кости нису последње. Са свим тим бесмислицама у утроби, ти си унутар кабастог овог кита Јона. Зар ти већ нису рекли да је овде крај света. Ето, задржах се у дужем срдачном разговору са твојим регалом, пријатељу. Површина воде остала је неузбуркана. Нема више путовања. Једино путовање је Сунчево обилажење Земље. Једном годишње.

15

ЛЕДЕНО ПОРОДИЛИШТЕ

Ништа није казивало да ће кроз Божја врата пристићи времена тамног блуда и неуспелих васкрсења; да ће ово породилиште постати хангар у коме борави тек ветар. Коначно, сцена је гола; Нико овде не улази и нико не излази из мемле да зарије плач у сунчан дан. У празном живећемо граду, на празном тргу без иједне труднице – тек племкиње и распичојле излазиће из затамњених џипова

и шетати овуда. И монаси ће нам бити на озлоглашеним местима. А наша деца? Где су наша будућа деца, дарови наши од Господа Пуноће што увек покаже своју дарежљивост – пита глас с висине на којој

крстари орао. Нигде оца сокола да остави сину око! Нигде пекара да завешта кћери врелу векну! Ни курве нема да остави свету курвиног сина. Ником овде више неће бити родни град осим несносним ноћним птицама и њиховим празним проповедима – овде се догодио невидљиви покољ. Па хоће ли онда вибратори са својим перформансама направити ново поколење од блата, за нас,

већ начињене од блата? Дабоме, најмање познат међу малим свецима је мишић – све један претрчава другог, коти се мишји свет, надиру поплаве да нас надути пацови

надвладају. Све су то камере Јавног сервиса снимиле! Па хоћемо ли онда уместо одојчади пацове у колевкама њихати и певушити им успаванке? Хоћемо ли спремати инкубаторе за пацовску

недоношчад? Хоће ли руке бабице пацове носити на први подој? И хоће ли овде пацови постати нови домишљат народ а ми се претворити у неуочљиву дивљач? Погледај ову колевку – та зипка не очекује рођеног, него је преостала од старца

давно умрлог.

16

Наше је породилиште од слепих зидова у којима смо зазидани.

Наше ће породилиште бити отворено тако што нико неће пресећи пупчану врпцу. Као за ругло, нас је преварио зао дух! Какво се то проклетство у нама стани? Није далеко дан када ни нас неће овде бити,

пући ће све нити које вежу мртве са још нерођеним, пријатељи моји, све ће остати расемењено, и више неће бити

никог да се доји.

17

ЗЛАТА КОЦИЋ

КАРТАГИНА ГИНЕ

1.

Од крхотина скрпивши се невољно, зашто и куда ћеш, ако не у вољу над вољама: очи да отвориш, прозор, жалузине, зидине да обгрлиш, картагинске. Слепо окно зашто поглед зарије у зид, нови, ако не да зрак на живом, белом, затитра: сам мозаике од сунчица слажи. На гневно будуће неимарско зашто, добегла слеже раменима, спушта завежљај: Мудар је ко допушта да надмудрен буде. И није превелика шкртост, ни премален дар, ако неко ти од своје земље дâ колико кожу да разастреш.

2.

Није премалена за подизање града и царства прострта кожа бика – бодри градиља. – Кожу на танке траке, њима опашите брдо: а свако уточиште довија се расту увис. Само да није те рике жалне, коју морски ветрови растржу, само да душу живу не кидају звезде репатице, рој падалица да не острви се у зао час.

3.

Из коже своје, куд ћеш: опекотине, ожиљке ако и отресеш, кроз решетке штрбе пронађу те на јастуку, просењеном, самотном на континенту којем год. Под чаршавом снежним, под кошуљом ноћном авиони стресају се, тону картагинске луке. Зашто

18

над морима средоземним уздуж и попреко носати своје издисаје, пухтања сабласних вулкана. Није ли стидно доливати свој гној сићушни на незацељиве ране земљине? Куд ћеш из древног питања за тебе лично: зашто?

4.

Има, међу радостима детињим, као што је облак у облику Бога, има и наука тешког: понекад, морали су да – гасе. Испљусну кофу: још болно чујеш: цврчи велики жар, пишти, попушта, све црвенији, све црњи, док не издахне, не испухне из пепела последњи мехурић.

5.

Пре, знали су зашто кременом о кремен. Није то мали труд; али сврха! Згрејати себе, свој род; кога небо пошаље – нахранити. А ти, зашто распирујеш варницу где до огњишта ти је као до снега лањског? Астро бик лиже своје ране под кошуљом од облака, роговима привременим земним пробада нежност скакутаву, узалудну. Није време рушитељ, него ти – певају птице са маргина атласа горњег, исте, свуда. – Једном руком сунце измузаш, а другом, спремном кофом захваташ из океана плес рушитељски, и из пепела плесан. Зна меру пјесан птичја: много можеш, но светило да угасиш, за то, премалена је кофица твоја.

6.

Гледај. Руине. Нису пале с неба, рушитељ из блата ниче, мочварна нам је кугла, није далеко ни тај који с друге обале још резове, конце провлачи кроз прса твоја. Буди цвркут у кожи бика положеног, преудешеној у гнездашце под куполом прастаром. Још једну полутку доњу омириши, изнутра, одоздо додирни шав којим облаци из димњака фабричких закрпљени су за бела повесма висинска, неподатна твом прекрајању. Баци маказе, кожу не дај, ни дан­длан са даром птичјим: снела! Шта је мудро:

19

ући у јаје васељенско, изаћи? Појести, не појести? Осликати шарама ускршњим? Чекати, веровати да испилиће се анђео бели, кад­тад?

7.

Гине под зидинама, пред зидом, ратник земни и небески, у царству, где свак војник је и нико жив поштеђен, гину живе и оживљене зенице у музеју, у нову би слику да стопе се мозак и мозаик распршени. Остатак ока забезекнутог сабира смрскано, честице невидљиве у ватрометне дугине врпце би да сложи. Гину сенке у боји. Теракота, византијско плаво. Гину крила атласна, елисе. Једино не гине ти пад. Круг чистилишта. Боже, помилуј овај глобус на јастуку. Није ли требало да одене се у свица ова жива кожа, ова карта света, света карта.

(Мај, 2015)

20

НЕНАД ГРУЈИЧИЋ

ЗВУЦИ СА ШТАФЕЛАЈА

ПУСТИЊСКИ ТРИОЛЕТИ

Откада сам с тобом, душа ми крвари, дошла си пустињом, тугом непрегледном, препукле су грбе, камиљи самари, откада сам с тобом, душа ми крвари, не могу ти бити магаре огледно, све је одвећ знано, строшено и бедно, откада сам с тобом, душа ми крвари, дошла си пустињом, тугом непрегледном.

Откуд си баш мени, несрећо, доспела, кроз звездана врата, с небескога руба, у брују гласова црнога госпела, откуд си баш мени, несрећо, доспела, а да не видесмо ни трачак опела, већ фатаморгану из пустињског дуба, откуд си баш мени, несрећо, доспела, кроз звездана врата, с небескога руба.

21

РОНДЕЛ ЗА МУЗУ

Опет твоје звери у песми ме лове, опет редом брстиш зимзелене риме, од првога дана муке Исусове, с тобом само страшне осеке и плиме.

Од првога дана претураш ми снове, од почетка с тобом дволичје интиме, опет твоје звери у песми ме лове, опет редом брстиш зимзелене риме.

Црно­бели звуци у тутњави плове кроз сечене вене, у лави мигрене, с ветрова у море падају стијене, са олујом стижу ајкуле и кјове, опет твоје звери у песми ме лове.

22

РОНДО „LUCIDA INTERVALLA”

О, сетни дани, цветови са свода, надахнућа сен сипа бледа луна, стих се отвара као млада зора, о, гласи звезда, о, небеса брујна, изниче сунце ко погача рујна, о, сетни дани, цветови са свода, надахнућа сен сипа бледа луна, пејсаж се буди, и изворска вода, суви листови попут тичјег чуна, изнад крошања млати јато рода, преко путељка граби јеж из жбуна, о, сетни дани, цветови са свода, надахнућа сен сипа бледа луна.

23

КАНЦОНА СА ШТАФЕЛАЈА

Освану јутро пурпурног сјаја, зденац љубави моје.

Кићени часи земаљског раја, саме се песме роје.

Библијска дуга с реке се јавља, најлепша слика ума.

Небесо светлост очима справља, расте кривуља друма.

Иза живице чух виолину, призиве савршенства.

Сита се душа бескрајем вину у знацима рождества.

Добро ми дошла и птичја граја, опевам весели ток.

Осмеси твоји са штафелаја, на длану рибизле сок.

24

ПРОЛЕЋНА ТЕРЦИНА

Већ теку дани, твоја писма стижу, април је нову распаково шалу, лепа се јутра из сивила дижу,

ево и зима на пролетњем валу растапа светлост у природном следу и цвет у косу ставља ти ко шналу.

Ја ти се јављам по судбинском реду, има у томе лепотиње старе: пчелињег лета са цвета ка меду.

А Орфеј нови из далеке бајке пева док тице круже литицама, ето, тако ће ове слике рајске

завек да светле твојим зеницама.

25

РАДЕ ЂОКАНОВИЋ

ПИШИ МИ НА АРБАТ

ТРАГОВИ У СНЕГУ

Потрчао сам као вихор за неким чија се контура само назирала у мраку.

Омеле су ме испретуране ствари да се хитрије спустим низ завојито степениште.

Студене чиоде првог снега заривале су се под нокте и жариле босе табане.

Стигао сам тек до гвоздене капије кад он замаче за окуку оштру као савијени лакат.

Коме се срећа осмехнула? Питам се док гледам отиске великих стопала у малом снегу.

26

ЛАЖЉИВО ОГЛЕДАЛО

Прилазећи вратима купатила угледах своје младо лице у огледалу на левом зиду.

То је бронзано огледало у коме је први Етрурац спазио свој отмени лик.

То је водено огледало где дечак Наркис другога хвалећи хвали себе.

Заставши, одмахнух у неверици: чији је загонетни лик, у усамљеном сјају младости?

И сасвим сметен уместо на врата купатилска у стаклену плочу ступих.

27

ТИТИРОВА ПЕСМА

Толико лепих и умних речи, толико новинских наслова и јевтиних удворичких песама,

толико филмова о ратном умећу и хвалоспевних прозних страница ни о коме, до тад, није начињено.

Иако двадесетпетогодишњи граматик дечачки оплаках упокојеног старца, живог у смрти још десет година.

Узвишене мисли хтедох написати, како то чинише многи наши Вергилији да би имање своје увећали и звежђе дотакли.

Не надахну ме опрезна Мнемосина, лиру ми из руку отрже добри Аполон и ћутах, равно, четрнаест година.

Не морам се, сада, ничег одрицати, ни дрвље бацати на Октавијана нашег Августа, свима беше боље у то мирно доба.

Средовечним сузама и данас плачем, наивност je минула, стих ме не рањава, пишем ову песму, што није еклога, ни ода.

28

ТИХИ ЗАНОС

Другачија је светлост над овим, вишемилионским градом, од оне магловите, начас упамћене и заборављене.

Светлост у прозорима стамбених блокова, у ноћи без месечине, готово не гасне у касно свануће – напросто тоне

у невидљиви пепео захукталог дана. И ови, док корачају тротоарима, загледани у екране мобилних телефона,

не маре што се сударају са угаслим својим ореолом, и тишином, у узвишеном трену чежње на заласку.

Некада, чекајући на излазак из тмине, и путници и пешаци, читаше стихове славних суграђана.

Данас, тек по која времешна госпођа, у јутарњем усхиту пиљи у купусару, кроз дебели бинокл, у градском превозу.

Други, на платформама ајфона и андроида, у ћутећем заносу сањају туђи живот и тону у параболу која није шифра

ни путељак за избављење – није јуче, данас, сутра, није зебра на којој страдава забринути доколичар. Стварна је његова

згрчена маса под плахтом, и контура на асфалту, и расквашена земља што одолева раном мразу. Лако ће укопати овог, сада безбрижног човека.

29

ПИШИ МИ НА АРБАТ

Ониска, светлоплава кућа у низу двоспратница готово на самом крају улице Стари Арбат, трипут је дужа од своје ширине, и несумњиво

знамен – довршен је ту Борис Годунов – а зрно, од ког страда аутор у двобоју за част не веће од зелене маслинке у стасању,

на сребрној тацни усправљено, поврх рукописа, и злокобно као крстарећа потоња ракета, пулсира у гневном ритму песникова срца.

Мален је свако ко науми, дрзовит, да седне на тапацир округле столице, у часу док пушкински дух бележи, прве версе Оњегина.

Оно што прижељкујем у мистичном разгледању јесте, да неку од многобројних муза спазим и посвојим, за будући нараштај несигурног пера.

У балској дворани на другом етажу, присећам се: одавно премаших шездесет шест над метром, и тридесет шест, од вечности, давно строших

а мермерном кипу на сјајном паркету, ни до зглоба над стопалом не досегох. Ипак: Пиши мне на Арбат в дом Хитровой.

30

АН ЂЕЛ КО АНУ ШИЋ

ИС ТОЧ НА, НА ЗА ПАД НИМ КА ПИ ЈА МА

На пи ши, че до мо је: ле па ви на.Та ко.Сад спо ји те две ре чи.Је сам.И шта си до био?Ле па ви на.Е, то је то. Ме шта ни оба ка лен да ра, ве ру ју ћи и не ве ру ју ћи љу ди,

као и они ко ји стран ству ју или су Бо го тра жи те љи, др же се не ке сво­је ор то гра фи је, па при дев од име ни це раз лу чу ју, и у књи гу ути са ка ова ко упи су ју: ле па ви на, има ју ћи пред очи ма оно што су ви де ли. Вен це ви но род не. Као што има и оних ко ји се др же сво га ди ја лек та, па го во ре и пи шу: ли је пи ви на. Али све јед но је. Сви има ју на уму, а да то га мо жда и ни су све сни, сушт са му: Крв цу све те ма те ре цр кве, ка ко је – да ти и то при по ме нем – на пи сао и за пи сао гла со­ви ти са брат мој, про то и са би рач на род ног усме ног бла га са не гда­шње, а за пра во вај ка да шње Вој не гра ни це, Ни ко ла Бе го вић.

Да, ми ло мо је че до: ка же се ле па ви на, а од је ку је у овој би блиј­ској удо љи ци: ли је пи ви на. Са мо се у Књи зи пре веч ној јед на ко чи та и пи ше: Ле па ви на. Јер зна се, као што се од у век зна ло, да сви са истог чо ко та уз би ре мо и пи је мо. Па за то, ако су ка лен да ри у за ва ди, за што би ми, дје ца Бож ја, би ли?

По то ме је ова пи то реск на, ви но гра дар ска по драв ска до ли на и до би ла сво ју зе маљ ску кр ште ни цу. Сво је име. По сле ће до би ти и оно што јој је од не ба, од по чет ка све та и до кра ја вре ме на, при­па да ло и за ве шта но. То пр во мо раш да на у чиш. То је ал фа и оме­га на ше при че. Сад мо же мо да ље.

До дај ис пред вин ске ре чи ње ну па ри цу, ону из веч не Књи ге жи во та: ма на стир.

31

И шта си сад до био?Ма на стир Ле па ви на.Е, сад смо на пра вом ме сту. На ода бра ном пу ту. Сад си, че до

мо је, на до бром и сво ме пу ту. За то хај де, уђи. Скло ни се уну тра од де мо на про сто ра.

Али оче, ја ни ка да ни сам у(з)ла зио. Ја ни сам био.Знам. Али са да ус хо ди снис хо ђе њем, и при се ти се се бе. Ви де­

ћеш да си био. Небројeно пу та. Кад је год за тре ба ло. И До бра на ша, Пре ра до ва на Мај ка уде си ла то за тво ју до бро бит. Као и ово са да што је. Уђи, и с то бом ће ући сви ко ји су до са да ула зи ли, и они ко ји ма то тек сле ду је. Ов де, упам ти то, ни ко ни кад не ула зи сам. Јер кад су ус хо ди ли они ко ји су већ би ли, и ти си тад био с њи ма.

Ка ко је то мо гу ће, оче?За то што је у пла ну Бож јем та ко. Он кад, Про ми шљу сво јом,

а на шом ру ком, зи ђе сво је хра мо ве, ус пра вља сво је Не ве сте у овој је цај ној до ли ни, има на уму сву сво ју де цу, од тог тре на ко ји је у веч но сти, до кра ја вре ме на. Па зи шта ћу ти још ка за ти, че до мо је, да би се лак ше се тио се бе. Ка та ри на (Кан та ку зи на) Бран ко вић, кћер ка ве ле мо жног Ђур ђа Бран ко ви ћа Сме де рев ца, по Бож јем до мо стр о ју до шла је ов де 1434. го ди не, ве зу ју ћи све ту тај ну бра ка са хр ват ско­сла вон ским ба ном Ул ри хом Цељ ским. У ба но вим гра­до ви ма – Ме двед гра ду код За гре ба, Ра ков цу код Вр бов ца и Ве ли­ком и Ма лом Кал ни ку код Кри же ва ца, Ка та ри нин муж у сво ји ма вој ним по са да ма већ има ше мно го Ср ба кра ји шни ка ко ји су се бо ри ли, и шти ти ли за пад не ка пи је хри шћан ства од Исма ил ћа на. А Ка та ри на је, за соп стве не и вер ске по тре бе сво је по са де, до ве ла са со бом свог ис по вед ни ка, ко ји је 1454. го ди не у Ва ра жди ну пре­пи сао је дан апо стол при бла го че сти вој и хри сто љу би вој го спо ђе кње ги ње Кан та ку зи не да ште ри де спо та Ђур ђа са мо држ ца срп­ско го. Тај Ва ра ждин ски апо стол, ка ко га ми на зи ва мо, да нас је го то во за бо ра вљен, а ми га сма тра мо нај ста ри јом пи сме ни цом ко јом су ов де, на за пад ним ка пи ја ма, го во ри ла и пи са ла ду хов на де ца Хри сто ва, а шти ће ни ци Све то га Са ве. У овој цр кви ци ис пред ко је сто ји мо мо ли ла се и при че шћи ва ла кне ги ња Ка та ри на. Ту је ви­ђа ла и те бе, у ку р ле ба лу тво ме! Се ћа те се! А се ћаш ли се ти ње, че до мо је? Да је, мо жда, ни си за бо ра вио? А ви де ли су те и за ду­жби на ри ма на сти ра, два мо на ха са Све те Го ре, ко ји су 1550. го ди­не уте ме љи ли ову Бож ју се ни цу. О, ка ко те се они још и да нас се ћа ју! Ето те сав ли чиш на аскур ђе ла сво га! Оти ђи у Хи лан дар, и ви де ћеш их! Мо ле се за све нас, бла го че сти ву де цу Све те Мај ке на ше и Ма те ре, ко ја је из над свих мај ки и ма те ра.

А се ћа те се, ни је те за бо ра вио, и вој во да Вла ди слав Хер це­го вић, син чу ве ног Стје па на Вук чи ћа Ко са че. По сле па да ње го ве

32

зе мље под Тур ке, овај вла сте лин је са ома њом гру пом сво јих са пле­ме ни ка 1467. го ди не пре шао на ову стра ну, и био чу вар на за пад­ним ка пи ја ма. Овај дич ни Хер це го вац ви ђао те је у цр кви Све те Бо го ро ди це у Гло го ви ци, чи ји је ста ре ши на био. Ста јао си та мо у кур ђу пи сво јој са мај чи не стра не! То је би ло он да, при се ти се, кад си се ти још у Бо га уздао, а не у сво је ма ле не људ ске сна ге. А шта је да нас тво је узда ње, ми ло че до мо је? Да чу јем.

Оче, ја се сти дим! Ја сам по бе гао. Из дао! Ја се ни сам бо рио као они вој ни ци! Ја ни сам остао на овим ка пи ја ма.

Већ то што си ре као оправ да ло те је пред Бо гом, прем да ни си тра жио гре шно оправ да ње. Ти ка жеш да си по бе гао. Али ево, вра­тио си се, јер имаш ко ме. А пре ци тво ји, зар си за бо ра вио, од ме њи­ва ли су те на мр твој стра жи, док си ти фи зич ки стран ство вао. Не бо ни кад не оста вља оно што је ње го во. И па зи шта ћу ти још ре ћи: ко од нас уоп ште зна шта је бе жа ње а шта по вра так? То са мо Го спод наш зна, јер то је у ње го вом пла ну. Он нас ша ље и вра ћа, кад је то за на шу до бро бит. И ни кад нас не на пу шта. Од ла зак и по вра так – не ма јед ног без дру гог. Јер, да би чо век до шао, вра тио се, мо рао је не куд, пре то га, да оти де. Да не где би ва ку је. Из би ва. То је, че до мо је, јед на чи на на ше зе маљ ске ег зи стен ци је ко ју ми, ма ле ни и сит­ни, на сто ји мо са ми да ре ши мо. А то не мо же мо. Уо ста лом, ку да ми то мо же мо оти ћи, по бе ћи? Је сте, ми смо сло бод на би ћа што нам је Ство ри тељ по да рио, али зна мо ли ми са ми, без Да ро ва те ља, ка да нам је тај дар од ко ри сти за ду шу на шу? Ето, и па три јарх Ар се ни­је Чар но је вић је, по Про ми сли, по кре нуо рој сво јих пче ла ца ис пред по ги бе љи, а ови су сви ли сво је ко шни це, што на се ве ру, у Угар ској, што дру где, па се то опет не мо же на зва ти бе жа њем, а не у пу ће ни ма је ли чи ло на то, већ се о бом. Пре се ље њем. Да, баш она ко ка ко је и на пи са но: Има се о ба, смр ти не ма. Све ти му че ник Ар се ни је био је и ов де 1692. го ди не, у прат њи „три сто ти не ли је по одје ве них и до бро на о ру жа них ко ња ни ка и пје ша ка, а у џе пу је имао цар ску до зво лу”, ка ко бе ле жи хро ни чар. Пу на два ме се ца оби ла зио је ду хов ну де цу Све то га Са ве, њи хо ве вој во де и кне зо ве. На хра нио их је на де ждом и бо го љу би вом ве ром, опа сао но вом сна гом у от по ру уни ји и не прав ди ко је не је ње ва ху, а ко је су би ле на до бро бит њи­хо ву – жа лац у тру ло ме со! Ка ко га је са мо на род до че као, ме ђу ко јим си био и ти!

Ја?! Ја сам збу њен! Ја ва или сан ли је ово, оче?!Да, и ти. Ово је при зрак веч но сти, ду хов но уми ље ни је ко је

нам по кат кад ша ље Све ви шњи, да нам ср ца не отврд ну, да се не за­бо ра ви мо. А био си пе то го ди шњи де ча рац, у на руч ју сво је на вр ба бе са мај чи не стра не. Мо гли би смо јој сло ве са ти и име у ру ко пи сним књи га ма ро ђе них, вен ча них и умр лих, у ма на стир ској би бли о те ци...

33

Се ћаш ли се тог при зо ра, че до мо је? Лист те је се ни ни је имао где да пад не од си ле си је на род них гла ва ко је су при ти сле Ле па ви ну и њен све ти ма на стир. А ни зра чак бла гог ми хољ ског сун ца зе мљи­цу да до так не. Ле па вин ци, а би ло их је оба ве ро за ко на, као што их и са да има, не мо га ху се на слу ша ти сми ре но ум ног гла са Све­то га Ар се ни ја, ни на гле да ти кра сних оде жди ње го вих пра ти ла ца. Не се ћаш се, јер био си ма лен, шта је та да ка зао па три јарх ко ји је, као Изра и љац не кад, „пре шао во ду као су во и еги пат ско из бе гао зло”? И сад ми Ње го ве бла ге ре чи бру је у уху:

Ми лот на че да мо ја у ми ло сном Хри сту! Ви сте, сла ва Бо гу, ов де на су вом и твр дом, а бра ћа ва ша мо ра до ше ис пред кри ве са бље гла ве и не јач сво ју скла ња ти у мо чва ре, у бла то, у кал. Ви на ка ме ну зи ђе те и над зи ђу је те, а они со је ни це, ко ли бе и блат не пле та ре у жа бо креч ним, ко мар ним ба ру шти на ма по ди за ху. И опет оста ја ху гла ве по диг ну те, а нек мо ли ви не ће те! Ви сте штит и ко пље, со и та мјан на за пад ним ка пи ја ма хри шћан ства! Бог је је дан, и сви ви сте јед ни! Као што је Сун це јед но, а пра вед но. Зар оно гле да ко се ка ко кр сти, ко чи ни гре хе а ко жи ви ду хов ним жи во том? Јер, кад би гле да ло, ма ло би се, пре ма ло, јао на ма, ср да­ца и ду ши ца у овој су зној до ли ни огре ја ло. Сви би та кви ста ли под ове ћу кро шњу! При том, не дао Бог, не по зи вам се на не до сти жну „пра вед ност Сун ца” и на од ре ше ње од је ван ђељ ских за ко на и про­по ве ди, већ, на про тив, да се још чвр шће при љу би те уза њ свом ду­шом сво јом и жи во том сво јим. За то вас при зи вам, као де цу на шу ду хов ну, на ду ра шну ис трај ност на овој ис ту ре ној ка ра у ли где сте, во љом Пре све те Тро ји це, бар јак те ри на де и ве ре, и да не за бо ра­ви те у во је ва њу сво ме на бли жње, а ком ши је на по се. Бу ди те сво ји, док још има те се бе!

И сам по на вљам у ум ној мо ли тви, у без мол ви ју, овај па три јар­хов за вет: „Бу ди мо сво ји, док још има мо се бе!”

Оче, ја сам и гре шник! Ја сам по бе гао, а они су оста ли ов де где ни ка да ни је би ло ла ко оп ста ти. Зар сам ја бо љи од њих? Зар сам вред ни ји? Зар сам ја био угро же ни ји? На ово ме ме сту где ча ме мо је из дај нич ке сто пе, ста јао је Је дан од њих. Твр до и неод ступ но. А ја, шта сам ја учи нио? Ку ка ве љу и его и сти у се би, пре дао се!

До бри Бог, че до мо је, не ста вља на сву де цу сво ју јед на ко бре­ме. Он, ко ји је ср це зна лац и ду ше зна лац наш, зна ко ли ко ко мо же по не ти. На тај на чин Он уз ви су је и спа са ва све, да бо ме, оне ко ји су вољ ни да бу ду уз ви ше ни и спа се ни, јер ни шта не чи ни без на ше са гла сно сти. Не го, ко ле но при кло ни, са мном, ме то ху ово ме, и ср­цем ослу шни ду би ну ве ко ва ко ји су ста ли у је дан дан, а то је овај да на шњи, и чу ћеш што ти је на ме ње но да чу јеш.

Та ко. И шта до пи ре до ср да шца тво га?

34

Бруј! По тму ли бруј ко ме не мо гу да ра за знам по ре кло, јер све је по ме ша но.

То су гла со ви, по ви ци, по кли чи, за пев ке Кан та ку зи ни них, Вла ди сла вље вих и Ар се ни је вих вој них пра ти ла ца. Вел мо жа и се ба ра. И то пот ко пи та. И клик тај сто па Ле па ви на ца. И свет ских пут ни ка, бо ни ка и зем них бро до лом ни ка ко ји ов де иска ше и на­ђо ше уте хе и ле ка. То је ре ка, при то ка Јор да на, ко ја не пре стан це те че, и ко ју мо гу ви де ти са мо ду хов не очи. Чу јеш ли ган ге пр по шне Вла ди сла вље ве дру жи не? У част при са је ди ње ња овог ма на сти ра у об но вље ну Пећ ку па три јар ши ју 1555. го ди не, ов де је, на ве ли ком на род ном збо ру, баш на ме сту где сто ји мо, за пи сао је та да шњи игу ман Гри го ри је, по јао гу слар из ста ре Хер це го ви не. Пе вао је о ве ли ком и стра шном су да ру зе маљ ског и не бе ског цар ства на Ко­со ву по љу, где је Хри сто во над ви си ло Са та на и ло во. Да ни је та ко, зар би смо ми, че до мо је, ста ја ли са да ов де? Зар би нас игде би ло? И зар би се ико игде сло ве сао, и Бо га Све ви шње га за зи вао, одав де, па на све че ти ри стра не кр ста?

Али ра за би рем још не што, оче: за по ма га ње или за по је ње, шта је од овог дво га? Ср це ми час ка же да је оно пр во, час да је оно дру го.

То је рид и гор ко пла ка ње оних ко ји у му ка ма два на ест хи ља­да ви тле јем ских мла де на ца па до ше за ве ру сво га ко ле на. А раз би­ре се још, и пре ма ша га, и слат ко сла во сло вље ње Бож јих па сти ра и при слу жни ка овог ма на сти ра за спа се ње свих стра дал них ду ша, за уз мно же ње све тих пра вед ни ка, да их Све ви шњи не за бо ра ви у суд њем ча су. За то хај де, уђи, че до мо је, скло ни се од от па ле вој ске ан ђе о ске. Сад си спре ман.

Оче, ја осе ћам у но га ма оло во, сву те жи ну зе маљ ску! Ја не мо гу да ко рак нем, да пре ко ра чим.

То је те жи на гре ха ово га све та. И тво га, и мо га па да. Пред пра­гом ма на сти ра уби јен је 1715. го ди не, ру ком уни ја та, игу ман Ко драт. Осе ни се, че до мо је, и пре ко ра чи ћеш и нај ви шу пла ни ну! Та ко. Сад си за шти ћен од сва ке свет ске не чи сти и си ла ње го вих.

Ов де је сил но мно штво, оче, ко је не пре ста но на ра ста, уви ре и уз ви ре на истом ме сту. Па се он да раз ли ста ва, и сва ко се ви ди, упо је ди на чен, као ли стак на др ве ту...

Да, то су они ко ји су по бе гли из све та, од Но ји ног по то па ко ји у ово ме ча су бу ком и бе сом но си све пред со бом. Чу јеш ли хуј ње гов од ко га се ср це ле ди и ду ша жа лу је! Ва ни је вре ме ста ло у је дан свет ски дан у ко ме су освит и су тон за ме ни ли сво ја ме ста. А по све то вља че ни пи ру ју уз дуж и по пре ко Ше сто днев не тво ре­ви не, при но се жр тве злат ном те ле ту, и ми сле да ће се спа си ти... По гле дај, и уве ри се, че до мо је, ка ко Хри стос уи сти ну је сте Је ди­

35

но род ни Син Оца сво је га! И ка ко су пу те ви до Ње га раз ли чи ти, а у су шта ству сво ме исти. Па зи, ка ко се раз ли чи то кр сте, и сол ном ме ри цом и пе те ри цом, и гла ву к зе мљи при кла ња ју, а Ис то ме се обра ћа ју, и ле ко ве ду хов не од Исто га по тре бу ју.

А она сли ка, оче, с оном же ном и оним де те том, ко јој се мо ле, и це ли ва ју је, ко га она пред ста вља?

Е, сад смо, че до мо је, до шли до пи та ња чи ји од го вор сва ко од нас мо ра сам да на ђе, и про ве ри га у се би. Она у ко ју гле даш, и Ко ја те бе гле да зри тељ но, по гле дом истим и под истим углом, ма где ста јао и у рас по ло же њу ка квом год био, пред ста вља, пред сво јим Си ном све тим, сва ко га од нас. И још ћу ти ре ћи са мо ово: то је ико на Пре све те чу до твор не Бо го ро ди це ле па вин ске. Бо го ро­ди це ко ја по се ду је мо ћи ис це ли тељ ске. Она је да рак не по зна тог по кло ни ка из 16. ве ка, и као сви да ро ви ко ји су Бо го у год ни, не по зна ју име свог зе маљ ског умо твор ца и ру ко твор ца. Јер је Го спод та ко уде сио. О, ко ли ко је Пре све та до сад ис це ли ла бо ле сти! Ко ли­ке је спа си ла и по мо гла! Они не пре ста но до ла зе, и бла го да ре, при­но се ћи чу до твор ној Бо го ро ди ци сво ју сми ре ност и скру ше ност, по ка ја ње и тр пе љи вост, као нај ви ше да ро ве. О, ко ли ко је деј ство ове ико не ов де, на за пад ним ка пи ја ма! А ко све ни је на ср тао, и са ко јих стра на! Ву ко ви и ша ка ли, ска кав ци и мољ ци! А ис ту ре на на ша твр ђа ва са ма ле ном по са дом – оп ста ла је! То деј ство Чу до твор­не до ла зи са са мог Го спод њег Пре сто ла, и то су ча со ви цар ства не бе ског ко ји нам се, гре шни ма, по све ћу ју. Че до мо је, ми сад, док сто ји мо ов де, у мо ле стви ју, ни смо у вре ме ну, ни на Зе мљи, у овој ку ћи од бла та ко ја је те ло на ше. Ми смо у оној ко ра бљи ци, и пло­ви мо на не бе сни Ара рат...

Оче, има ли ле ка мо ме стра ху? Ја се пла шим бе гун ца и по врат­ни ка у се би, ко ји се не на ви де и гло же. Они су ро дов ски, крв но за ва ђе ни као бра ћа ро ђе на! Јер, кад на ме рим да се вра тим, по­бег ник ми ста не на пут и ка же: су ви шне су, та мо ку да си на у мио, сто пе тво је! А ка да од лу чим да оста нем, прог на ник се обрец не на ме: иди, до шљо, ви диш и сâм да ти ни је ме сто ов де!

Чо век је сва где, где год оти шао и био, увек код сво је ку ће. Као пуж. Јер је у Го спод њем до му. Та мо где смо ми, та мо је и Бог. Од нас за ви си, од на шег на стро је ња и про из во ље ња, ка ко ће мо и ко ли­ко, до ма ћин ски при ми ти сво га Твор ца и бла гог Го спо да ра. Зар ни је Адам пре сту пио Бож ју за по вест, па га се опет Овај ни је од ре као?

Не ко ка же да је лак ше не ста ти не го до ка за ти свој по вра так, сво је при су ство.

Сва ки из гон је из гон из ра ја, и то се де ша ва не пре ста но. Али не у на шем вре ме ну и про сто ру. То су тре ну ти веч но сти, и ту не ма про сто ра ни вре ме на ко је ми по зна је мо. И Ла зар је био на час не стао,

36

па се вра тио, во љом Оно га ко ји је све ово удо мо стро јио. Сви смо ми Ла зар до Ла за ра, из ко ле на у ко ле но. И не пре ста је ни кад онај бла ги по зив: Уста ни, Ла за ре! А од су ство и при су ство – за ми сли да је то, че до мо је, гли не на мо не ти ца. Гле даш је с ли ца – ви диш се бе у огле да лу зе мље – окре неш је – на трен си од су тан у сво јој при сут но сти! И то је сме на, на из ме нич на мêна све тле и там не стра не ко је су не раз двој не. Ево, ти си сад при су тан у сво јој дав­но про шлој и бу ду ћој од сут но сти. По гле дај оно Бо го де тен це у на­руч ју Пре све те чу до твор не Бо го ро ди це ле па вин ске, и ре ци ми шта ви диш.

Ви дим... сво је де чач ко ли це, оче. Та ко је, че до мо је. Ти си сад до ка зао сво је при су ство. Сад мо­

же мо на тре ну так ста ви ти тач ку на ову при чу, и пре да ти је дру го ме, не ко ме од ов де при сут них, да је до при ча.

Или по но во ис при ча.

37

ДА ВИД КЕЦ МАН ДА КО

ВУ КО ВАР

ПО ВРА ТАК У ВУ КО ВАР

Че тврт ком, пи јач ним да ном, коњ ском за пре гом од се ла, вај штан­ским ри том на ву ко вар ску ске лу. Ду на вом, к’о си њим мо рем ко је у де тињ ству не ви дех, отац ме је во дио у Ву ко вар.

Тог и та квог гра да – ни кад ви ше.

И ра до вао сам се то ме, пу то ва њу че тврт ком на пи ја цу, све док не схва тих да је услов пре ла ску ве ли ке во де по вра так без не чег из ку ће, из шта ле, од уста отрг ну тог, због че га отац све до ку ће ни реч да из у сти.

Ипак, био је то град мог де тињ ства. Град пр вог оде ла, пр вих ци пе­ла за два бро ја ве ћих и пр вих на ран џи у ја ну а ру, док сам се ле чио се од шар ла ха, у ву ко вар ској бол ни ци. Град у ко ме су мо ји вр шња ци из у чи ли за нат, по ди гли ку ће и де цу...

Ми ну ше го ди не.

Пу ту ју ћи све том, као да сво је се ло још ви ше при бли жа вам ре ци и гра ду ко јег ви ше не ма и та ко се бра ним од не по зна тог од ре ди­шта ко је ме, нај пре у се би са мом, чи ни ло стра ним и ма ње вред ним, као да и да ље на де чи јим но га ма имам сук не не ча ра пе и опан ке опу та ше.

И град не ста, а ја исти?

38

Сли ком гра да у пла ме ну, гра да ко јег ви ше не ма, на пр вим стра ни­ца ма свих днев них ли сто ва, за по чео је рат у мо јој зе мљи. Пр вим ве сти ма на ра дио­та ла си ма и сли ком на екра ну ка ко с дру­ге на пр ву оба лу у мо је се ло при сти жу из бе гли це. Углав ном де ца, ко јој је бље сак гра на те про ши рио зе ни це, и же не ко је се са мо освр ћу пре ма ре ци, као да је рит вај штан ски мо ре не пре глед но, не ве ру ју ћи да се че твр так, пи јач ни дан, без чи стог осви та и мир ног су то на, про ду жио/раз лио на не де љу­дв е, ме сец и го ди ну, за на век, да мо жда оста ју без оног нај дра жег, због че га је мој отац, у по врат­ку из гра да, гра да ко јег ви ше не ма, та ко ду го ћу тао све ци гар на ци гар па ле ћи.

Ис под ру ше ви на и пе пе ла Ву ко ва ра, исте ру ке ко је су под ло жи ле огањ – пре не ше жар у дру ге гра до ве.

И сва је зе мља у пла ме ну. Од Ду на ва до мо ра. Од мо ра, по врат ком, и пре ко ре ке.

Са гр ли ца ма из Ву ко ва ра, по чи јем ле ту знам да ли ће мај ка, са на­ран џа ма у тор би ци, сти ћи до мо га про зо ра што гле да у бол нич ко дво ри ште, из Кра ји шке ули це у Вај ској, на све стра не све та од ле тео је, из ма гли цом, и мој удво стру че ни лик, увек на сме јан у оче вим очи ма, че тврт ком, пи јач ним да ном, при од ла ску, зга слих тре ном кад ви ше ни смо зна ли ко јим пу тем до од го во ра:

– Ода кле сти го ше зве ри са људ ским ли ком?

И за што умук ну зво ник са ву ко вар ске стра не Ду на ва, по чи јем се од је ку у под не, за ру чак на њи ви, рав на ше те жа ци са обе оба ле?

8. мар та 1993. Вај ска –Сом бор, ше сти дан о пр вој го ди шњи ци оче ве смр ти.

39

ВУ КО ВАР, БИВ ШИ ДЕ ЧАК/ Над не чит ким ру ко пи сом /

– Град ће овај – на сав глас да ни ма го во ре – из но ва из ру ше ви на и пе пе ла би ти по диг нут!

Зра чак на де за на род ми ло стив Бо гу.

Не же лим да одем у Ву ко вар.

Пам тим до бро ту чам џи ја ко ји су пло ве ћи из ме ђу ве ли ких сан ти, све до при сти за ња на дру гу оба лу Ду на ва, сре ди ном ја ну а ра, кад ске ла ми ру је, са мо у ли це бо ле сног де ча ка би ли за гле да ни с на дом/ве ром да ће у том гра ду, ко јег ви ше не ма, про на ћи лек. Да ће га, кад оју жи и кад сан те ми ну, без стреп ње на ње го ву оба лу вра ти ти.

Град је овај ка мен и пе пео.

Ко ји се вра ћа ју, при ча ју са мо о ми ри су ка кав се ниг де ви ше не осе ћа.А већ тре ће рат но про ле ће.

Вр бе се над ви ле над мо јим не чит ким ру ко пи сом.Шу ме и ки би цу ју.

20. април 1993.У Сом бо ру

40

КУ ЋА СА ГВО ЗДЕ НОМ ОГРА ДОМ/ Све тло сни круг /

Као да сам са њао ову ку ћу: ис пре чи ла се пре да мном гво зде на огра да. За мра че ни про зо ри. Не ја сан траг чи јим сле дом кроз снег, кроз пе сак, све кроз шу му, као у длан свој да сам за гле дан, ви дим, пре­по зна јем све ми ну ло и што тек сле ди ме ни слич ним. Ко ји, без срод них ожи ља ка, и не слу те за луд ност ка сног са зна ња: кад им се у из ма гли ци ука же дру га оба ла, на оба ли ку ћа са гво зде ном огра­дом иза ко је ни ког, ма и не зна нац да је, да ти отво ри вра та и по ка же пут си гур ни јег по врат ка на ста зу, или у трен пре лом ни: кад се за­че ла све тло сна пу та ња пре по зна та као гра нич ник / по след ња тач ка ослон ца при ско ку у Све тло сни круг.

28. април 1993.У Сом бо ру

41

БУ НИ ЛО / ТРЕП ТАЈ/ Трип тих /

1.Дан треп та јем збри сан са стра ни ца Веч ног ка лен да ра. Од тре на бу ђе ња, ми сао не из го во ре на: Ка ко је те би, све да љем, у не сно сној сту де ни од про кљу ча лог ћу та ња? Од зла ко јим нас раз бра ти ми ше и учи ни ше та ко да ле ким да се ни до зва ти не мо же мо, иа ко још увек, при вид мо жда, у ис тој шкољ ци, се ћа њем тек ствар ни над истим би се ром?

2.Бу дан скла пам очи. Ша па том мо ли тва да се кроз уста не ма ни про­мо лиш и, бар још јед ном, да ви диш град, го ми лу на ста ди о ну у исту лоп ту за гле да ну. Се бе без ожи ља ка, на ко је ни ка ко да се свик­неш, да пре по знаш у обри су на огле да лу без кр ва вих ис пљу ва ка!

Из но ва ра дост над но вом књи гом у ко јој се на зна ком го ди не рат­ног из да ња не раз от кри ва трен треп та јем из бри сан: бе жа ни ја, што да ље од ске ле, од Ду на ва, од Ву ко ва ра, од го ми ле на ста ди о ну, у цр ве ну лоп ту над зво ни ком за гле дан.

3.Треп та јем из бри сан траг оче вог хо да. Ми рис огу ље не на ран џе за де ча ка ко ји још увек, у бу ни лу, зи мом сту де ном дав но за че том, ве слом што да ље од чам ца ус тра ну гу ра огром не, све уче ста ли је сан те лед не.

Сле ђе на и ру ка мај ке на ис пу ца лој усни.

Не са ни ца. Обла ци ма гле – све бли жи тлу.

4–5. фе бру ар 1993.У Сом бо ру

42

ПИР ПИ ЈА ВИ ЦА/ Или: Че ка ју ћи крат ко дне ви цу /

Уз ћут њу/бла го слов упла ше них, глад них и бо ле сних, обе сна же них ду гим ра том ко ме се још не ви ди крај, во ђе на ше са обе оба ле ко зна от кад и ка ко вас по ста вље не ли ни је рав на ња, ко ји ма у сле пи лу ни шта дру го и не пре о ста је не го да сле де глас ла жног три јум фа, свуд по те лу, и се би и на ма ра сту ћом го ле ти па жљи во рас по ре ђе­ним, ста ви ше пи ја ви це.

И на ста ви ше да вла да ју са пре сто ла дав но нам сврг ну тих ота ца. У по сте ља ма па жљи во ода бра них су ло жни ца, двор ских да ма, ним­фо ман ки и де ви ца, без пре да ха и уз ма сов ну по др шку њи ма срод­них, да пра ве олов не вој ни ке/ме со то пов ско.

Иси са ва ју нас дан и ноћ, го ди на ма, све док пи ја ви це не про гле да ју и оте жа ле од на ше кр ви не по то ну, сми ре не, дном мо чва ре свад бе­ном се пи ру при кла ња ју.

Жед ни крат ко дне ви це, са ња мо про ле ће. Та да ће, мним, све гла сни­је и без опре зног освр та ња, про го во ри ти све ду жа днев на све тлост. Та да ће, мо жда, сти ћи олуј ни ве тар са Кар па та, ода кле, с мо дрим пе ча ти ма од пи ја ви ца, дав но сти го смо.

Ве тар да им, у свим прав ци ма, раз не се с ли ца ма ске од ни ти па у­чи не са чи ње не!И не ка се па дом овим ука жу ко сту ри пред ко ји ма нам де ца у ду бо­ко бу ни ло по то ну ше.

8. фе бру ар 1993.У Сом бо ру

43

НИТ Оче вој се ни

Тих, а све та ња нит до за мр ше ног клуп ка ко је би да се за др жи ме ђу дла но ви ма.

Клуп ко про ту ма че но као сплет не ар ти ку ли са них ме та фо ра / ус пут­них љу ба ви, за луд но пе ва ње о брат ству у зве ри ња ку, а ствар но: тек бде ње над кру ни ца ма ма слач ка за гле да них у во ду ко ја истим ко ри том оти че као у го ди на ма де тињ ства, из ме ђу Вај ске и Ву ко­ва ра, од пр вог про ле ћа без те бе с при зо ром од ле ше ва жи цом ве­за них но гу и ру ку.

А ве ро вао сам, оче мој за не ме ли усред по ља мед стра ши ли ма, да ћу да хом и по љуп цем ожи ве ти гр ли цу што пред ноћ па де у на ше дво ри ште.

44

Т Е М А Т : С Р П С К Е Ц Р К В Е И М А Н А С Т И Р И У К Њ И Ж Е В Н О С Т И

НА ТА ША ПО ЛО ВИ НА

ЛЕ ПО ТА И СМИ САО Ма на сти ри у срп ској сред њо ве ков ној

књи жев но сти

Го ди не 1208. или 1209, у ма на сти ру Сту де ни ца, по за ми сли Са ве Не ма њи ћа, на сли ка ни су Вар ла ам и Јо а саф. За при чу о ин диј­ском ца ре ви ћу Јо а са фу и ње го вом ду хов ни ку, стар цу Вар ла а му, Са ва је сва ка ко до знао на Све тој Го ри, где ју је мо гао чи та ти на грч ком, а мо гућ но и у пре во ду на не ки од сло вен ских је зи ка. По­вест о ца ре ви ћу ко ји је тре ба ло да по ста не вла дар али је од лу чио да се за мо на ши, ко ја је ужи ва ла ве ли ку по пу лар ност ме ђу све то­гор ским мо на си ма по чет ком XI II ве ка, Са ви је сва ка ко би ла бли ска из лич них раз ло га. Мо жда су упра во ти раз ло зи би ли од лу чу ју ћи да се Вар ла ам и Јо а саф, по пр ви пут у јед ном пра во слав ном хра му, по ја ве баш на зи до ви ма Сту де ни це. Та ко је јед но књи жев но де ло учи ни ло је дан ма на стир по себ ним. Али овај текст тре ба да от кри­је не што дру го: мо же ли је дан ма на стир да учи ни по себ ним јед но књи жев но де ло?

*

Су шти на од но са из ме ђу ма на сти ра и књи ге у сред њем ве ку мо гла би се из ра зи ти јед ном је ди ном ре че ни цом: ,,Не ма књи жев­но сти без ма на сти ра, ни ма на сти ра без књи жев но сти.ˮ У сред њем ве ку књи ге су углав ном на ста ја ле у ма на сти ри ма – та мо се пи са­ло, пре пи си ва ло, пре во ди ло. Али књи жев ност је на ста ја ла и због ма на сти ра. Сва ки чин осни ва ња, об на вља ња или да ри ва ња не ког хра ма пра ти ло је из да ва ње по ве ље, ко ја је, иа ко спис прав ног ка рак­те ра, че сто до сти за ла из у зет ну књи жев ну вред ност. Због ма на­

45

сти ра, и за ма на сти ре, пи са ни су и ти пи ци (уста ви), ко ји су са др жа­ва ли пра ви ла жи во та у ма на сти ру. У окви ру ти пи ка по не кад су се мо гла на ћи и крат ка жи ти ја кти то ра или игу ма на ма на сти ра за ко ји је ти пик са ста вљен. Уо ста лом, пр во жи ти је у срп ској књи жев но сти – Жи ти је Си ме о на Не ма ње – на ла зи се упра во у окви ру Сту де­нич ког ти пи ка ко ји је са ста вио Са ва Не ма њић по узо ру на грч ки Евер ге тид ски ти пик. Ко нач но, у ,,имен ском ре ги струˮ срп ских сред њо ве ков них пи са ца на и ла зи мо на име на по пут: Те о до си је Хи лан да рац, Не по зна ти Ра ва ни ча нин (Ра ва ни ча нин I, Ра ва ни ча­нин II, Ра ва ни ча нин III), Не по зна ти Ми ле ше вац, Не по зна ти Кру­ше до лац итд. Сви они су, у не до стат ку по дроб ни јих би о граф ских по да та ка, до на ших да на оста ли упам ће ни упра во по ма на сти ри­ма у ко ји ма су жи ве ли и ства ра ли.

Про ми шља ње ма на сти ра као те ме срп ске сред њо ве ков не књи жев но сти по чи ње пи та њем: ко је у срп ским сред њо ве ков ним зе мља ма по ди зао ма на сти ре? Спе ци фич ност срп ског сред њег ве ка је сте упра во жи ва кти тор ска де лат ност ко ју су на ро чи то не го ва ли вла да ри, ка ко из ди на сти је Не ма њи ћа, та ко и из по то њих вла дар­ских по ро ди ца. Кти тор ска ак тив ност јед ног вла да ра има ла је, разу­ме се, со те ри о ло шки сми сао, али је пред ста вља ла и ва жну ди мен­зи ју ње го вог вла дар ског иден ти те та.

О ко јим ма на сти ри ма пи шу срп ски сред њо ве ков ни пи сци, ко јим ма на сти ри ма по све ћу ју нај ви ше па жње, и ка кву пред ста ву о зна ча ју по је ди них ма на сти ра мо же мо да нас ство ри ти чи та ју ћи де ла сред њо ве ков не књи жев но сти? Од го вор на ова пи та ња, чи ни нам се, нај бо ље је по тра жи ти у жи ти ји ма и по ве ља ма, јер је у овим жан ро ви ма нај и зра зи ти је про жи ма ње исто риј ског, иде о ло шког и књи жев ног, а у ра све тља ва њу ста ту са од ре ђе ног ма на сти ра у сред­њо ве ко вој књи жев но сти сва три на ве де на аспек та под јед на ко су бит на.

За сту пље ност од ре ђе ног ма на сти ра у де ли ма срп ске сред њо­ве ков не књи жев но сти про из ла зи, пре све га, из функ ци је ко ју је тај ма на стир имао. Ма на стир је био сре ди ште вла дар ског кул та, из вор ди на стич ке иде о ло ги је1, ме сто на ко јем су се од и гра ва ли сви нај зна чај ни ји исто риј ски и по ли тич ки до га ђа ји. Оту да је ра­зу мљи во за што су у све сти срп ских сред њо ве ков них књи жев ни ка, ве ко ви ма, при ви ле го ва но ме сто има ли Хи лан дар, Сту де ни ца, Жи ча или Ми ле ше ва, и у че му је био зна чај Град ца, Бањ ске, Де ча на или Ра ва ни це. Сред њо ве ков на умет ност има ла је сво је ,,ме ре вред но­сти ,ˮ дру га чи је од да на шњих. За то ће, при ме ра ра ди, да на шњи

1 Да ни ца По по вић, Срп ски вла дар ски гроб у сред њем ве ку, Ин сти тут за исто ри ју умет но сти Фи ло зоф ског фа кул те та, Бе о град 1992, 24.

46

чи та лац у сред њо ве ков ној књи жев но сти иза луд тра га ти за опи сом Со по ћа на. Не ће га на ћи. О по ди за њу за ду жби не кра ља Уро ша I, о ње ном из гле ду чи ја естет ска вред ност да ле ко пре ва зи ла зи срп ске окви ре, и ко ју да нас сма та мо вр хун цем сред њо ве ков не ар хи тек ту ре и сли кар ства, ни је са чу ва но ни ка кво све до чан ство у исто риј ским из во ри ма, укљу чу ју ћи и де ла сред њо ве ков не књи жев но сти. Јер, ,,ле по таˮ сред њо ве ков ног хра ма под ра зу ме ва ла је мно го ви ше од ње го вог спо ља шњег из гле да и ико но граф ског про гра ма.

По е ти ка сред њо ве ков не књи жев но сти зах те ва да се о све му пи ше пре ма од ре ђе ним обра сци ма. Би ло да је реч о жи ти ју, или увод ним де ло ви ма по ве ље, у опи су по ди за ња ма на сти ра нај пре се ис ти че за што се он осни ва, од но сно ка ква ду хов на мо ти ва ци ја прет хо ди чи ну осни ва ња. Ду хов на мо ти ва ци ја нај че шће је по ве­за на са не ким кон крет ним исто риј ским тре нут ком, до га ђа јем, или са осе тљи вом по ли тич ком си ту а ци јом. Ка ко би ло, ин си сти ра ње на ду хов ним мо ти ви ма ко ји по кре ћу град њу хра ма би ло је на чин да се ма на стир при ка же као све до чан ство о ре ли ги о зно сти ње го­вог кти то ра или осни ва ча, али ре ли ги о зно сти ко ја ни је па сив на већ окре ну та све ту око се бе.2

За сред њо ве ков не пи сце ва жно је, та ко ђе, и ме сто на ко јем се ма на стир по ди же. Онај ко је од лу чио да гра ди ма на стир ме сто нај­че шће про на ла зи сам, по сле кра ћег или ду жег тра га ња, и од мах га пре по зна је као од го ва ра ју ће ме сто за бу ду ћи храм. По ред ме ста, ва жно је ко ме је ма на стир по све ћен. Хра мов на по све та обич но је у спре зи са ду хов ном мо ти ва ци јом, или са до га ђа ји ма ко ји су не­по сред но прет хо ди ли по ди за њу ма на сти ра.3 На по слет ку, ма на стир чи не зна чај ним, и у све сти сред њо ве ков них умет ни ка трај но при­сут ним, исто риј ски до га ђа ји ко ји се доц ни је у том ма на сти ру од­и гра ва ју, на ро чи то ако је реч о вла дар ским ма у зо ле ји ма, то јест гроб ним цр ква ма вла да ра.

При ча о ма на сти ри ма у сред њо ве ков ној књи жев но сти по чи ње са Сте фа ном Не ма њом, ко ји ни је био са мо ро до на чел ник ди на сти­је, вла дар и ве ли ки кти тор већ и пр ви књи жев ни ју нак у срп ској књи жев но сти. Сва три жи ти ја по се ће на Си ме о ну Не ма њи – Са ви­но, Сте фа на Пр во вен ча ног и До мен ти ја но во – по ми њу ма на сти ре ко је је Не ма ња по ди гао: ма на стир Све тог Ни ко ле у То пли ци, ма­на стир Све те Бо го ро ди це у То пли ци, ма на стир Све тог Ђор ђа у Ра су, Сту де ни цу, Хи лан дар.

2 Исто, 170.3 О хра мов ним по све та ма ви де ти: Во ји слав Ј. Ђу рић, „По све та Не ма њи­

них за ду жби на и вла дар ска иде о ло ги ја”, у: Сту де ни ца у цр кве ном жи во ту и исто­ри ја срп ског на ро да, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет, Бе о град 1987, 23.

47

Храм по све ћен Све том Ђор ђу (Ђур ђе ви сту по ви) пр ва је ве­ли ка гра ђе ви на ко ју је Сте фан Не ма ња по ди гао у Ра су. О до га ђа ји­ма ко ји су не по сред но прет хо ди ли по ди за њу ма на сти ра де таљ но пи ше Сте фан Пр во вен ча ни: храм је по диг нут као зна ме ње Не ма­њи не по бе де у су ко бу с бра ћом, за хва љу ју ћи ко јој је он и до шао до по ло жа ја ве ли ког жу па на, а по све ћен је Не ма њи ном лич ном све ти­те љу за штит ни ку ко ји му се на шао у не во љи. О угле ду овог ма­на сти ра све до чи Сту де нич ки ти пик, али и не ке по ве ље Сте фа на Пр во вен ча ног, у ко ји ма се Ђур ђе ви сту по ви по ми њу као кра љев­ски ма на стир. Ипак, ка да је реч о Не ма њи ној кти тор ској де лат но­сти, Ђур ђе ви сту по ви оста ју у сен ци Сту де ни це и Хи лан да ра. У но вој све тло сти овај ма на стир ја ви ће се у XIV ве ку, код Да ни ла Дру гог, у жи ти ју по све ће ном кра љу Дра гу ти ну, вла да ру ко ји је упра во Ђур ђе ве сту по ве иза брао за сво ју гроб ну цр кву. Та ко су Сту по ви у срп ској сред њо ве ков ној књи жев но сти оста ли упам ће ни и као храм у ко јем је са хра њен по след њи вла дар из ди на сти је Не­ма њи ћа ко ји је сто ло вао у Ра су.

У пред ста вља њу бо га те кти тор ске де лат но сти Си ме о на Не­ма ње сви ње го ви жи во то пи сци по себ но ме сто на ме ни ли су Сту­де ни ци. Ка да је реч о Са ви ном Жи ти ју го спо ди на Си ме о на, то је ла ко об ја сни ти чи ње ни цом да се оно на ла зи у окви ру Сту де нич ког ти пи ка, па је пред ност Сту де ни ци да та из ра зу мљи вих раз ло га. По Са ви ним ре чи ма, Не ма ња је јед ном при ли ком, у ло ву, на и шао на ,,пу сто ло ви ште зве ро ваˮ и од лу чио да ту по диг не ма на стир ,,на по кој и умно же ње мо на шког чи на .ˮ4 Са ва оца не при ка зу је ни као вла да ра ни као све ти те ља, већ као кти то ра Сту де ни це. И Сте­фан Пр во вен ча ни по себ но ис ти че Не ма њи ну мо ти ва ци ју да по диг­не овај ма на стир. Пре ма ње го вом ка зи ва њу, по ди за ње Сту де ни це би ло је мо ти ви са но ,,стра хом Бож јимˮ (ко ји се сма трао осо би ном иде ал ног вла да ра), али и Не ма њи ном же љом да по диг не ма на стир у ко јем ће при ми ти мо на шки чин (,,Са зи да ћу и храм пре чи сте и не по роч не ма те ре сво је до бро твор ке, и ту ћу ти ис пу ни ти за ве те мо је, ко је из ре ко ше уста мо јаˮ).5

На осно ву три жи ти ја по све ће на Си ме о ну Не ма њи те шко је ре ћи да ли је Сту де ни цу Си ме он за ми слио као сво ју гроб ну цр кву, али се Сту де ни ца до след но ис ти че као ме сто дру ге Си ме о но ве са хра не (на кон што је Са ва пре нео ње го ве мо шти из Све те Го ре).

4 Све ти Са ва, Жи ти је го спо ди на Си ме о на, у: Са бра ни спи си, Ста ра срп­ска књи жев ност у 24 књи ге, књ. 2, прир. Ди ми три је Бог да но вић, Про све та – Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град 1986, 97.

5 Сте фан Пр во вен ча ни, Жи ти је Све тог Си ме о на, у: Са бра ни спи си, Ста ра срп ска књи жев ност у 24 књи ге, књ. 3, прир. Љи ља на Ју хас Ге ор ги ев ска, Про­све та – Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град 1988, 73–74.

48

До мен ти јан и Те о до си је ка зу ју да је Си ме он оба ве зао Са ву да пре­не се ње го во те ло из Хи лан да ра у Сту де ни цу. Та ко је зна чај Сту­де ни це на гла шен и у жи ти ји ма по све ће ним Све том Са ви: упра во у овом хра му је Са ва, над мо шти ма сво га оца, из ми рио за ва ђе ну бра ћу Сте фа на и Ву ка на.6

Па ипак, без об зи ра на зна чај Сту де ни це, те шко је у исто ри­ји срп ског на ро да на ћи ма на стир ко ји је на пла ну ду хов но сти, умет но сти и кул ту ре имао ве ћу уло гу од Хи лан да ра. Хи лан дар пред ста вља осно ву ста ре срп ске књи жев но сти, у сва ком сми слу: и као ,,ра сад ник нај ве ћих срп ских књи жев ни каˮ сред ње га ве ка, и као те ма срп ске сред њо ве ков не књи жев но сти, и као ре дак (ако не и је ди ни та кве вр сте) при мер ду хов ног и књи жев ног сре ди шта ко је је то ли ко уда ље но од ма ти це.7 На са мим по че ци ма срп ске књи жев но сти на ла зе се три де ла ко ја су не по сред но ве за на за осни­ва ње ма на сти ра Хи лан да ра – Осни вач ка хи лан дар ска по ве ља из 1198. го ди не ко ју је из дао Си ме он Не ма ња, а у са ста вља њу го то во си гур но уче ство вао Са ва, Хи лан дар ски ти пик Са ве Не ма њи ћа и тзв. Дру га хи лан дар ска по ве ља Сте фа на Пр во вен ча ног. Хи лан дар је, да кле, из не дрио и пр ве пи сце, али и пр ве ју на ке срп ске књи­жев но сти – Све тог Са ву и Све тог Си ме о на.8

Упра во сред њо ве ков на жи ти ја и вла дар ске по ве ље по ка зу ју да је пред ста ва о Хи лан да ру као сво је вр сном цен тру ду хов но сти фор ми ра на ре ла тив но бр зо, већ у пр вим де це ни ја ма на кон ње го вог осни ва ња. Број на су де ла срп ске сред њо ве ков не књи жев но сти у ко ји ма се по ми ње Хи лан дар.9 Ста ра ње о Хи лан да ру би ло је за не ма њић ке вла да ре зна ча јан еле мент де фи ни са ња од но са пре ма пре ци ма и осни ва чу ди на сти је, о че му на ла зи мо по твр ду у по ве­ља ма мно гих не ма њић ких вла да ра из да тих за овај ма на стир.

6 Ме сто ко је Сту де ни ца има у де ли ма ста ре срп ске књи жев но сти сва ка ко би мо гло го во ри ти у при лог ми шље њу не ких струч ња ка да је реч о ма на сти ру ко ји је нај ду бље уре зан у пам ће ње срп ског на ро да. Во ји слав Ј. Ђу рић је у Сту­де ни ци пре по знао ски ни ју, ,,ша тор све до чан стваˮ срп ског на ро да. Ова кво упо­ре ђе ње по ве за но је, сва ка ко, са ле по том са мог хра ма, са ње ном по све том Бо го­ро ди ци Бла го де тељ ни ци (ко ја се у ви зан тиј ској хим но гра фи ји че сто по ре ди са ков че гом за ве та), али пре све га са чи ње ни цом да Сту де ни ца пред ста вља осно­ву кул та Си ме о на Не ма ње, осни ва ча срп ске др жа ве, ко ји је Сту де ни цу учи нио сво јим гроб ним ма у зо ле јом (Де јан Ме да ко вић, „Ма на стир Сту де ни ца у исто­ри ји срп ског на ро да”, Збор ник Ма ти це срп ске за исто ри ју, 55/1997, 7–8).

7 У бо га тој ли те ра ту ри о Хи лан да ру као књи жев ном сре ди шту из два ја мо књи гу Ире не Шпа ди јер Све то гор ска ба шти на – ма на стир Хи лан дар и ста ра срп ска књи жев ност (Чи го ја штам па, Бе о град 2014) у ко јој се, по ред но вих уви­да и пре и спи ти ва ња не ких до са да шњих схва та ња ве за них за књи жев ну тра ди­ци ју Све те Го ре, да је ис цр пан увид у ста ри ју ре ле вант ну ли те ра ту ру о Хи лан­да ру и Све тој Го ри.

8 И. Шпа ди јер, Све то гор ска ба шти на, 12.9 Јел ка Ре ђеп, „Ста ри срп ски би о гра фи о Хи лан да ру”, у: Грех и ка зна

бо жи ја, Про ме теј, Но ви Сад 2013.

49

Уз Сту де ни цу и Хи лан дар, у сред њо ве ков ној жи тиј ној књи­жев но сти по себ на па жња по све ће на је Жи чи, за ду жби ни Сте фа на Пр во вен ча ног. Сред њо ве ков ни пи сци ис ти чу Са ви не за слу ге у по ди за њу и укра ша ва њу ма на сти ра, али и у ор га ни за ци ји бу ду ћег жи во та ма на сти ра и осми шља ва њу ње го ве уло ге. Бра ни слав То дић при ме тио је да су сви нај зна чај ни ји до га ђа ји оног вре ме на ве за ни упра во за Са ву Не ма њи ћа и Жи чу: ту су ру ко по ло же ни пр ви епи­ско пи, ту је Са ва одр жао пр ви са бор на ко јем је из го во рио бе се ду о пра во слав ној ве ри, ту је кру ни сан Сте фан Пр во вен ча ни 1217. го ди не, ту су пре не те Сте фа но ве мо шти из Сту де ни це, ту је Са ва иза брао свог на след ни ка кад је од лу чио да се по ву че са ар хи е пи­скоп ског тро на; из Жи че је Са ва кре нуо на сво је пр во хо до ча шће у Све ту зе мљу, 1229. го ди не.10 Сти че се, да кле, ути сак да је опис по ди за ња Жи че, и уоп ште ути цај ко ји је овај храм имао у свом вре ме ну, у функ ци ји ха ги о граф ског ве ли ча ња лич но сти Са ве Не­ма њи ћа, пре не го Сте фа на Пр во вен ча ног, ко ји је сво је жи ти је до­био тек у XVII ве ку (на пи сао га је па три јарх Пај си је).

Су де ћи по ка зи ва њу срп ских сред њо ве ков них књи жев ни ка, Са ва Не ма њић је имао пре суд ну уло гу и у по ди за њу ма на сти ра Ми ле ше ве11, иа ко не ма сум ње да је ма на стир по диг нут у име ње­го вог бра тан ца, кра ља Вла ди сла ва. У жи ти ји ма, ме ђу тим, на ла зи­мо тек бле да све до чан ства о Вла ди сла ву као кти то ру Ми ле ше ве, па и о ње го вој са хра ни у овом ма на сти ру. Свој пу ни исто риј ски и сим бо лич ки сми сао Ми ле ше ва је оства ри ла као Са ви на гроб ни ца, ма на стир у ко ји су пре не те ње го ве мо шти из Тр но ва. Сви дру ги до га ђа ји ве за ни за овај ма на стир оста ли су, ба рем у срп ској сред­њо ве ков ној књи жев но сти, у сен ци те чи ње ни це. С дру ге стра не, са мо осни ва ње Ми ле ше ве да ло је, у очи ма сред њо ве ков них пи са ца, из ве сну пред ност кра љу Вла ди сла ву у од но су на ње го вог ста ри јег бра та Ра до сла ва, о че му све до че Жи во ти кра ље ва и ар хи е пи ско па срп ских (Да ни лов збор ник), у ко јем Да ни ло Дру ги о Ра до сла ву ка зу је све га јед ну ре че ни цу, док Вла ди сла ву по све ћу је ви ше па жње, ис ти чу ћи да ,,овај бла го ча сти ви краљ Вла ди слав од осно ва по ди­же бо жа стве ну цр кву у име Спа со во, зва ну Ми ле ше ву, где по ло жи те ло ве ли ко га ар хи је ре ја Хри сто ва Са ве, пре нев ши (га) од слав­но га гра да Тр но ва .ˮ12 У ма на сти ру Ми ле ше ва мо шти Све тог Са ве

10 Бра ни слав То дић, „Све ти Са ва и ма на стир Жи ча”, По ве ља, год. XXXVII/1, Кра ље во 2007, 118.

11 Пре глед схва та ња ко ја го во ре у при лог ове те зе да је Д. По по вић (Срп ски вла дар ски гроб..., 49).

12 Да ни ло Дру ги, Жи вот кра ља Уро ша, у: Жи во ти кра ље ва и ар хи е пи ско­па срп ских • Слу жбе, Ста ра срп ска књи жев ност у 24 књи ге, књ. 6, прир. Гор дон Мак Да ни јел, Дам њан Пе тро вић, Про све та – Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град 1988, 47.

50

би ле су све до 1594. го ди не, ка да су од не те на Вра чар и спа ље не, о че му у XVII ве ку пи ше па три јарх Пај си је у Жи ти ју ца ра Уро ша.13

У срп ској сред њо ве ков ној књи жев но сти као ве ли ки кти тор пред ста вљен је краљ Ми лу тин. Чи та ва јед на це ли на Жи ти ја кра­ља Ми лу ти на Да ни ла Дру гог по све ће на је на бра ја њу ма на сти ра ко је је Ми лу тин по ди гао, об но вио или да ри вао, ка ко у сво јој др жа­ви, та ко и ван гра ни ца срп ске зе мље, а на ро чи то на Све тој Го ри. Без об зи ра на то што је код Да ни ла Дру гог Ми лу тин пред ста вљен пре све га као вешт рат ник и спо со бан вла дар, ње гов кти тор ски лик под јед на ко је ва жан, по го то во за раз у ме ва ње Ми лу ти но ве вла дар­ске иде о ло ги је у ко јој је ве зи ва ње за прет ке – Си ме о на и Са ву – би ло кључ но: ,,И у др жа ви сво га ота ча ства мно ге бо жа стве не ма на­сти ре од са мог осно ва по ди же, и од ли ко ва до сто и ме ни том сла вом, да ва и сти ну бу ду ћи об но вљен Ду хом све тим, об на вља ше ста ра ру ко по ло же ња ро ди те ља и пра ро ди те ља сво јих и ви ше од ко ре на свр ша ва ше по Бож јем из во ље њу. И са зда цр кву Ус пе ња Пре све те Бо го ро ди це, зва на епи ско пи ја при зрен ска14, и та ко ђе цр кву Бла­го ве ште ња пре све те Бо го ро ди це, ко ја је епи ско пи ја гра ча нич ка15, и цр кву зва ну Тро је ру чи ца у слав ном гра ду Ско пљу, и цр кву св. Ге ор ги ја на ре ци Се ра ви, и цр кву св. Кон стан ти на у гра ду Ско пљу, и цр кву св. Ге ор ги ја На го рич ско га16, и у ме сту зва ном Сту де ни ци, у до му пре све те Бо го ро ди це, са зда цр кву на име св. пра вед ни ка Јо а ки ма и Ане17, и у Да бру цр кву св. му че ни ка Хри сто ва Ге ор ги ја, у ме сту зва ном Ора хо ви ца, и цр кву му че ни ка Хри сто ва Ни ки те, бли зу гра да Ско пља.ˮ 18

За раз ли ку од по ме ну тих ма на сти ра, ко ји се са мо на бра ја ју, без опи си ва ња окол но сти под ко ји ма су по диг ну ти, по себ на па жња по све ћу је се по ди за њу ма на сти ра Бањ ска, по све ће ног Све том Сте­фа ну, ко ји је Ми лу тин за ми слио као сво ју гроб ну цр кву. За ни­мљи во је да се ду хов на мо ти ва ци ја за по ди за ње ма на сти ра у овом слу ча ју не по сред но ве зу је за узор кра ља Ми лу ти на – Си ме о на Не ма њу.

Упр кос спе ци фич но сти ма сва ког од по ме ну тих ма на сти ра, и оно ме што су они у све сти сред њо ве ков них срп ских пи са ца пред­ста вља ли, те шко је оте ти се ути ску да је при по ве да ње о ма на сти­

13 Па три јарх Пај си је, Жи ти је ца ра Уро ша, у: Са бра ни спи си, Ста ра срп ска књи жев ност у 24 књи ге, књ. 16, прир. То ми слав Јо ва но вић, Про све та – Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град 1993, 102.

14 Цр ква Бо го ро ди це Ље ви шке. 15 Гра ча ни ца. 16 Цр ква по све ће на Све том Ђор ђу у се лу Ста ро На го ри ча не, се вер но од

Ку ма но ва.17 Та ко зва на Кра ље ва цр ква.18 Да ни ло Дру ги, Жи вот кра ља Ми лу ти на, у: Жи во ти кра ље ва..., 133.

51

ри ма у сред њо ве ков ној књи жев но сти увек све де но на схе му ко ја се по на вља, и то са ја сним ци љем: да се ма на стир пред ста ви као ,,атри бутˮ свог осни ва ча, кти то ра, игу ма на, или не ке дру ге за слу­жне лич но сти о ко јој се пи ше. Све је то, ре кли би смо, у скла ду с по е ти ком сред њо ве ков не књи жев но сти, ко ја је сва у оп штим ме сти­ма, схе ма ма, ша бло ни ма. Ипак, отво ри мо ли би ло ко ју ан то ло ги ју ста ре књи жев но сти, не ће мо у њој на ћи тек сто ве ко ји ли че је дан на дру ги, већ на про тив, тек сто ве у ко ји ма се пре по зна је ин ди ви ду­а ли зо ва ни из раз, не што што из ми че по е тич ким нор ма ма и за да тим обра сци ма.

Ва ља нам се, он да, за пи та ти: ко ји су то сред њо ве ков ни пи сци до да нас оста ли упам ће ни по опи су не ког ма на сти ра? Или, дру гим ре чи ма, ко ји су се то ма на сти ри у срп ској сред њо ве ков ној књи­жев но сти из дво ји ли по свом књи жев ном опи су, а не са мо по функ­ци ји ко ју су има ли у про шло сти?

Хи лан дар

Ме ђу број ним опи си ма Хи лан да ра за сно ва ним на по хва ла ма, ве ли ча њу и сме шта њу овог хра ма у кли ше и зи ра не пеј за же, је дан при каз Хи лан да ра по себ но се из два ја. Реч је о опи су ка та лан ских на па да на Хи лан дар и Све ту Го ру ко ји на ла зи мо у Жи ти ју ар хи­е пи ско па Да ни ла Дру гог од Да ни ло вог уче ни ка. У овом де лу Хи­лан дар ни је пред ста вљен са мо као део ,,рај ског пеј за жаˮ већ као ,,твр ђа ваˮ ко ја је на пад ну та, а ње гов игу ман Да ни ло као рат ник ко ји ту твр ђа ву свим си ла ма бра ни:

Јер ови за во је вав ши до ђо ше са сво јим си ла ма у Све ту Го ру, и оп ко лив ши је, раз гра бив ши сва бо гат ства са бра на у њој, и ско ро је сву опу сте ше, а то све то ме сто зва но Хи лан дар, би ло је ве о ма оскр бље но и у ве ли кој те сно сти од на па да ја без бо жни ка. А уну тра у гра ду, по бо жни и бо го бо ја жљи ви му же ви бе ху др жа ни од њих, ме ђу њи ма и овај го спо дин мој и ве ли ка мно жи на свет ских љу ди др жа ве то га ма на сти ра, ко ји бе ху уну тра при бе гли са же на ма сво­јим и де цом. И те го ди не до ђе љу ће зло на ово зло, да је цео род људ ски ги нуо од гла ди, и цео та кав мно го број ни на род за ду го вре­ме на хра нио се од то га слав но га ма на сти ра Хи лан да ра. Ве ли ко је би ло стра да ње та кве ра не, и по че ше, да кле, љу ди и све жи во ти ње скон ча ва ти од гла ди. Јер умр лим ма те ра ма де ца си са ју ћи дој ке са ма уми ра ху, и љу ди од гла ди зи ја ју ћи су да ра ху се и па да ху као пи ја ни, и об у зе ти гла ђу, ни су мо гли ни гле да ти. А дру ги од њих ни чи це ле­же ћи, као и жи во ти ња тра ву зу би ма ки да ју ћи, из ди са ху. А мно ги од мо на ха ко ји су би ли у том ма на сти ру, не мо гу ћи тр пе ти та кве

52

ту ге, оста ви ше ово га го спо ди на мо је га пре по доб но га игу ма на кир Да ни ла са мо га, и са ми бе жа ху.19

Рет ка су, за и ста, де ла сред њо ве ков не срп ске књи жев но сти у ко ји ма се на ова ко дра ма ти чан на чин при по ве да о не ком до га ђа ју. Упра во тај ути сак на во ди на по ми сао да је Да ни лов уче ник о ко јем, на жа лост, не зна мо го то во ни шта, мо гао би ти је дан од хи лан дар­ских мо на ха.20 Без сли ке хра ма ко ји гр че ви то бра ни Да ни ло би био са мо још је дан у ни зу ма ње­ви ше ти пи зи ра них ју на ка срп ских сред­њо ве ков них жи ти ја. Ова ко, као бра ни лац Хи лан да ра, ма на сти ра с ко јим је сје ди њен у не во љи, Да ни ло је уз ра стао до је дин стве ног књи жев ног ју на ка у срп ској сред њо ве ков ној књи жев но сти, а сам Уче ник је, као пи сац, мо жда и нај по зна ти ји упра во по овом опи су:21

До шав ши на ово га бла же но га кир Да ни ла са ве ли ком по бе дом, ве ли ка мно жи на њих по че ше се ћи вра та гра да слав но га ма на сти ра Хи лан да ра, а дру ги део по за ди њих раз би ја ху зи до ве гра да, хо те ћи ући уну тра. Јер стре ле па да ху као ка пље да жда, пу шта не ру ка ма без бо жни ка, и рат не тру бе клик та ху, и са ми јед но гла сно се де ра ху устре мљу ју ћи се на пред. Јер стра шно бе ше ви де ти њи хов убој ни строј. И овај го спо дин мој, хра бра ду ша, чи јој се уз др жљи во сти чу дим, ди вим се тр пље њу у бо ло ви ма и уди вља вам се до бром пре­би ва њу у мо ли тви, а уз то не из мер ној гла ди и же ђи, као да је ста но­вао у ту ђем те лу. Јер про тив то га љу то га ра та оста де не по ко ле бим, као не зло би ва ов ца гле да ју ћи на кла ње са сво ји ма ко ји су ту би ли. Јер му шки бо ре ћи се са без бо жни ци ма од ју тра до ве че ра, ва пио је из ду би не ду ше ка Оно ме ко ји га мо же спа сти.22

Гра дац

Ма на стир Гра дац по ди гла је кра љи ца Је ле на, су пру га Уро ша I, пр ва срп ска вла дар ка ко ја је по ди за ла ма на сти ре у сво је име, по угле ду на му шке вла да ре.23 Иа ко не ки по да ци ука зу ју да је Гра дац са гра дио краљ Урош, Је ле нин жи во то пи сац Да ни ло Дру ги за слу гу

19 Да ни лов уче ник, Жи вот ар хи е пи ско па Да ни ла Дру гог, у: Да ни ло ви на­ста вља чи. Да ни лов уче ник, дру ги на ста вља чи Да ни ло вог збор ни ка, Ста ра срп ска књи жев ност у 24 књи ге, књ. 7, прир. Гор дон Мак Да ни јел, Про све та – Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град 1989, 88–89.

20 И. Шпа ди јер, Све то гор ска ба шти на, 91.21 Исто.22 Да ни лов уче ник, Жи вот ар хи е пи ско па Да ни ла Дру гог, у: Да ни ло ви на­

ста вља чи..., 88–89.23 Све тла на То мин, Срп ска кра љи ца Је ле на – вла дар ка и мо на хи ња, Пла­

то не ум, Но ви Сад 2014, 37.

53

за по ди за ње овог ма на сти ра при пи су је ис кљу чи во Је ле ни. Шта ви ше, чи та ва кон цеп ци ја ли ка кра љи це Је ле не у овом жи ти ју не одр жи ва је без ма на сти ра Гра дца. Без об зи ра на то што је исто риј ски по зна то да је кра љи ца Је ле на би ла кти тор ка мно гих ка то лич ких ма на сти ра у При мор ју, Да ни ло по ми ње са мо по ди за ње Град ца, на сто је ћи да ис так не кра љи чи не ве зе са пра во слав ним све штен ством и, ко нач но, да на пи ше жи ти је ка тол ки ње ко ја је по ста ла пра во слав на све ти ца. О са мом по ди за њу Град ца Да ни ло оста вља не у о би ча је но де таљ но све до чан ство, ис ти чу ћи нај пре Је ле ни ну мо ти ва ци ју да по диг не за­ду жби ну: ,,Ево ви дим сво јим очи ма бо жа стве не цр кве и све те ма­на сти ре, што по ди го ше хри сто љу би ви му же ви од осно ва ра ди сла­во сло ва Бож је га, а се би на ве чан спо мен. За то тре ба и ја да се бри нем, да и ја уз по моћ Бож ју по диг нем храм у име пре све те Бо го ма те ре, не би ли ми Она би ла мо ли тве на за ступ ни ца у дан суд њи.ˮ 24

Про на шав ши ме сто на ко јем ће зи да ти храм, Је ле на ,,по че зи да ти цр кву у име пре све те Бо го ро ди це пра зник Бла го ве шће ња, на ме сту зва ном Гра дац. Са ма под ви за ва ју ћи се, не има ју ћи по ко­ја ни да њу ни но ћу, ка ко би са мо са успе хом мо гла свр ши ти та кво де ло, ко је је по че ла (...) За по ве ди ле је да се са ку пе сви на ро ди ње не др жа ве, и ка да је то учи ни ла, иза бра ла је од њих нај бо ље умет ни ке, хо те ћи да по диг ну пре див но уз ди за ње то га хра ма, мно го зла то не ште ди це да ју ћи сви ма рад ни ци ма, да ни ко од њих не бу де увре­ђен на си љем, или да ко не го ду је, као му дри и ра зум ни стро ји тељ. Ова бла же на да ва ше им хра ну у згод но вре ме, уми ру ћи ср дач ном љу ба вљу, и ка ја њем уми лив ши се, јер бла го дат Бож ја бе ше она, ко ја је го во ри ла ње зи ним усти ма (...) И ум ним очи ма гле да ју ћи ко ли ко Дух све ти по ма га ше да се овај храм бр зо свр ши, го спо ђа ова мо ја под ви за ва ше се ве се љем ду ше, бри ну ћи се о овом све том хра му, ако би га мо гла бр зо свр ши ти у сво ме жи во ту.ˮ 25

Де ча ни

Нај ве ћи број ан то ло гиј ских тек сто ва ста ре срп ске књи жев но­сти од но си се на Ви со ке Де ча не. Са ма Де чан ска хри со ву ља је дин­ствен је до ку мент у срп ској ди пло ма ти ци, чи ја је ви со ка умет нич ка вред ност по твр ђе на у мно гим ан то ло ги ја ма ста ре срп ске књи жев­но сти. У нај леп ше стра ни це срп ске сред њо ве ков не књи жев но сти свр ста ва се и Де чан ска по ве ља кне ги ње Ми ли це – мо на хи ње Јев ге­ни је, у окви ру ко је се на ла зи и мо ли тва, у ли те ра ту ри по зна та као Ми ли чи на Де чан ска мо ли тва.

24 Да ни ло Дру ги, Жи вот кра љи це Је ле не, у: Жи во ти кра ље ва..., 92.25 Исто, 92–93.

54

Ма ло је у сред њо ве ков ној књи жев но сти опи са при ро де за ко је би смо мо гли ре ћи да су ,,про жи вље ни .ˮ Ипак, ако по сто ји у срп ској књи жев но сти овог до ба опис ко ји је ,,на то пљенˮ емо ци о­нал но шћу, он да је то Цам бла ков опис Де ча на у Жи ти ју Сте фа на Де чан ског с по чет ка XV ве ка. За ме сто на ко јем је ма на стир по диг­нут Цам блак ка же да ,,ле жи на нај ви шим ме сти ма, са чи шће но сва­ким др ве ћем, мно го гра на тим и мно го плод ним, а ујед но рав но и трав но, а ода свуд те ку нај сла ђе во де. Ту из ви ру ве ли ки из во ри и на па ја га би стра ре ка, чи ја во да пре уку са да је ве ли ко ру ме ни ло ли цу, а по сле уку са ве ли ко до бро рас тво ре ње те лу, та ко да се ни­ко не мо же на си ти ти на сла де во де. Са за пад не стра не за тва ра ју га нај ви ше го ре и њи хо ве стр ми не, и оту да је та мо здрав ва здух. Са ис точ не стра не ово ме се при у по до бља ва ве ли ко по ље, на вод ња­ва но истом ре ком. Та кво је да кле ме сто ча сно и до сто хвал но за по­ди за ње ма на сти ра.ˮ 26 На кон што је по ди гао град, Де чан ски је усред та квог пеј за жа са гра дио и храм: ,,А по сред све га ово га он по ди же до бро леп ни и бо го леп ни храм, ко ји уну тра има ве ли ку ду жи ну и ши ри ну, а ви си ну то ли ку, да се ума ра ју и очи оних ко ји гле да ју. Др же га сту бо ви од мра мо ра из ва ја ни, и иша ран је ра зним сво до­ви ма. А спо ља са ста вљен је мно го чуд но од угла ча ног мра мо ра, цр ве но га и ујед но бе ло га (...) То ли ки и та кав храм са здав ши, пре­да де Бо гу Све др жи те љу.ˮ 27

Ра ва ни ца

У тзв. ко сов ским спи си ма пр вог те мат ског кру га, на ста лим у свр ху про сла вља ња кне за Ла за ра и ве ли ча ња ње го ве му че нич ке смр ти у Ко сов ском бо ју, ма на стир Ра ва ни ца има ис так ну то ме сто, пре све га као за ду жби на кне за Ла за ра, а по том и као ње го ва гроб на цр ква у ко ју је кне же во те ло пре не то из При шти не. Са ма Ра ва нич­ка по ве ља ко ју је кнез Ла зар из дао при ли ком осни ва ња ма на сти ра по ка зу је ко ли ко је за кне за Ла за ра би ло бит но да се, упра во кроз сво ју кти тор ску де лат ност, пред ста ви као на ста вљач не ма њић ке тра ди ци је.

Нео бич но де та љан и упра во сто га дра го цен опис за ду жби не кне за Ла за ра на ла зи мо у Жи ти ју све то га кне за Ла за ра Ра ва ни­

26 Гри го ри је Цам блак, Жи ти је Сте фа на Де чан ског, у: Књи жев ни рад у Ср би ји, Ста ра срп ска књи жев ност у 24 књи ге, књ. 12, прир. Дам њан Пе тро вић, Про све та – Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град 1989, 66.

27 Исто. О пи та њу хра мов не по све те Ви со ких Де ча на у све тло сти вла дар­ске иде о ло ги је: Сми ља Мар ја но вић Ду ша нић, Вла дар ска иде о ло ги ја Не ма њи ћа – ди пло ма тич ка сту ди ја, Срп ска књи жев на за дру га – Све ти ар хи је реј ски си нод СПЦ – Clio, Бе о град 1997, 155; Сми ља Мар ја но вић Ду ша нић, Све ти краљ – култ Сте фа на Де чан ског, Бал ка но ло шки ин сти тут СА НУ – Clio, Бе о град 2007.

55

ча ни на I. Овај не по зна ти ра ва нич ки мо нах дао је до де та љан опис хра ма, ње го вог жи во пи са, али и бо гат ства ње го ве ри зни це, за хва­љу ју ћи ко јем је да нас мо гућ но, ба рем де ли мич но, ре кон стру и са ти сли ку уну тра шњо сти хра ма из оног вре ме на:

По ди же и храм од осно ве у сла ву оно ме што се у сла ви ваз нео, Хри сту Бо гу на шем, на ме сту зва ном Ра ва ни ца, ви си ном и ле по том што за ди вљу је и на че ти ри сту ба утвр ђен. И оза ри га жи во пи сом, цр те жи ма и сли ка ма – ва пло ће ња си на Бо жи ја и пре чи сте ње го ве ма те ре и све тих ње го вих и не из бро ји вих чу де са и стра да ња од ко­јих по стра да због нас да би нас уз нео у пр во до сто ја ње. Зла том и раз ли чи тим бо ја ма укра си га и раз ли чи тим са су ди ма сре бр ним и по зла ће ним обо га ти га. (Да ро ва му) по ти ре, ди ско се, ка ди о ни це, ка ци је, ри пи де, бљу да, ча ше за слу же ње, двер ца сре бр на по зла ће на, свећ ња ке на исти на чин, ико не ве ли ке и ма ле око ва не и по зла ће не, кр сто ве ча сне око ва не и по зла ће не и би се ром и ка ме њем дра гим укра ше не, за ве се раз не од ви со на, пор фи ре и зла та иза тка не. Јед ном реч ју, свим об ли ци ма до бро де тељ ним укра си га и улеп ша. И до да нас сто ји као не ки цвет не у ве ли, да га гле да ју и ви де сви што до ла зе.28

Ре са ва

У ре пре зен та тив ни је опи се ма на сти ра у срп ској књи жев но сти сва ка ко се мо же свр ста ти и опис по ди за ња ма на сти ра Ре са ве, за­ду жби не де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа. О де спо то вој од лу ци да по­диг не ма на стир оп шир но го во ри ње гов жи во то пи сац Кон стан тин Фи ло зоф:

Же ља ше да раз го ва ра са пу сти ња ци ма и ве о ма ра до би ва ше са њи ма. Јер ка да би ло ко га ова љу бав бо жа стве не же ље об у зме, (она га) бр зо узи ма, но си и по ди же го ре. И ра до ва ше се, да кле, због њих (пу сти ња ка) и слат ко (их) при ма ше, ви ше не го ли онај Крис бо га тим ри зни ца ма, злат ним су до ви ма и вр че ви ма, и гле да ше да их сваг да са со бом има. И зна ју ћи да је ћу та ње од ре ђе но да сва ко га до ве де до ве ли ке ча сти да (мо же) ви де ти и са гле да ти, оби ла жа ше го ре и по ља и пу сти ње тра же ћи где би мо гао по ди ћи же ље ну оби­тељ, мол чал ни цу. На шав ши нај при клад ни је и нај бо ље (ме сто), где је тре ба ло да бу де цр ква, по мо лив ши се при сту пи де лу; и по ло жи основ у име Све те Тро ји це све др жав но га бо жа ства. И сву да, да кле,

28 Ра ва ни ча нин I, Жи ти је све то га кне за Ла за ра, у: Спи си о Ко со ву, Ста ра срп ска књи жев ност у 24 књи ге, књ. 13, прир. Ми ли ца Гр ко вић, Про све та – Срп­ска књи жев на за дру га, Бе о град 1993, 122.

56

са све ко ли ком жур бом и нај леп шим ства ри ма и мно го ча сним нај­ве шти јим рад ни ци ма, нај и ску сни јим жи во пи сци ма, ако (их) је где би ло, и мно гим злат ним и цвет ним ша ра ма (укра си је). (...) И та ко се мно гим и не ис ка за ним тро шком свр ши и укра си цр ква и град око ло – из ван ред ни ста но ви за оп ште жи ће. А са бра од сву да ве о ма ум не, из ван ред не ино ке и на ста ни ту. А да де и при ло жи се ла и ви­но гра де, а по сви ма сво јим кра је ви ма, пот пи сав ши, да де (сло бо ду). Ри зни це ов де из да на у дан по ла га ше. На чи ни ту се би гроб ни цу, где уско ро би по ло жен.29

На ве де ни од ло мак озна чен је као по себ но зна ча јан у но ви јим из у ча ва њи ма кон цеп та Но вог Је ру са ли ма код пра во слав них Сло­ве на, бу ду ћи да се у ње му ин те гри шу мо тив гра да и пу сти ње, од­но сно по и сто ве ћи ва ње гра да и ма на сти ра (пу сти ње)30, па овај опис ко ји оста вља Кон стан тин Фи ло зоф пру жа мо гућ ност за ду бље про ми шља ње ње го вих књи жев них узо ра и обра зо ва ња уоп ште.

На ве де ни при ме ри по ка зу ју да су сред њо ве ков ни пи сци успе­ва ли да го то во све вр ли не ко је би тре ба ло да по се ду је јед на узор­на лич ност, би ло да је реч о вла да ру или цр кве ном ве ли ко до стој­ни ку, рат ни ку или хо до ча сни ку, из ра зе кроз од нос те лич но сти пре ма хра му. Ма на стир је све до чан ство ре ли ги о зно сти, сред ство ве зи ва ња за пре дач ке уз о ре, ме сто на ко јем пра ви рат ник мо ли­твом за по чи ње сво ју бит ку, ме сто због ко јег хо до ча сник по ла зи на пу то ва ње, ме сто на ко јем све ти те љи чу до тво ре њем об зна њу ју сво ју све тост. Ипак, без об зи ра на то што се о сред њо ве ков ној књи жев но сти нај че шће не го во ри као о књи жев но сти ,,соп стве ног из ра за ,ˮ сред њо ве ков ни пи сци ни су се увек по ко ра ва ли без лич ној пра вил но сти ка но на, о че му убе дљи во све до че ода бра ни од лом ци. Опи си Хи лан да ра, Град ца, Де ча на, Ра ва ни це и Ре са ве са мо су не ки од при ме ра ори ги нал них књи жев них оства ре ња за хва љу ју ћи ко­ји ма су њи хо ви ау то ри по ста ли пре по зна тљи ви и при зна ти.

*

Сва ка за гле да ност у да ле ку про шлост отва ра пи та ња ко ја се ти чу са да шњег тре нут ка. Та кво је и пи та ње с по чет ка овог тек ста,

29 Кон стан тин Фи ло зоф, Жи ти је де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа, у: По вест о сло ви ма (Ска за ни је о пи сме нех) • Жи ти је де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа, Ста­ра срп ска књи жев ност у 24 књи ге, књ. 11, прир. Гор да на Јо ва но вић, Про све та – Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град 1989, 103.

30 Је ле на Ер де љан, Иза бра на ме ста. Кон стру и са ње Но вих Је ру са ли ма код пра во слав них Сло ве на, Пра во слав ни бо го слов ски фа клу тет – Ин сти тут за те о­ло шка ис тра жи ва ња, Бе о град 2013, 184.

57

ко ји и ни је ни шта дру го не го при ли ка да се о од но су про шло сти и са да шњо сти за пи та мо над ода бра ним при ме ри ма из срп ске сред­њо ве ков не књи жев но сти. Ако по сто ји ишта што са вре ме ном чо ве ку још увек мо же да при бли жи сред њи век, он да је то сред њо ве ков­ни ма на стир. За сред њо ве ков не пи сце ле по та јед ног хра ма би ла је ле по та ње го вог сми сла. Али сми сао се не пре ста но ме ња, а књи жев­но де ло чу ва оно што мо же да тра је ве ко ви ма: храм ви ђен очи ма умет ни ка.

58

СЛАВ КО ГОР ДИЋ

СВЕ ТИ ЛИ ШТА МИ О ДРА ГА ПА ВЛО ВИ ЋА

За мно ге је два де се ти век сто ле ће пра зног не ба или, уче ни је ре че но, ис пра жње не тран сцен ден ци је, па им се отуд и ре ли ги о зна осе ћај ност, по ре чи ма Гот фри да Бе на, ука зу је као „лош стил ски прин цип”1 – уто ли ко пре, ре кли би смо, што су епо хал ни ло мо ви про све ти тељ ских илу зи ја о све ту и чо ве ку ви ше под ста кли ни хи­ли зам не го ли об но ву ве ре.

Али, ма кар у екс трем ни јим ви ђе њи ма от пи са но као иде о ло­ги ја раз бо ри тих пра зно ве ри ца (Е. Си о ран), ра ци о на ли стич ко про­све ти тељ ство је ре ли ги ји на не ло те шке по зле де. Цр ква ће, до ду ше, и на ис то ку и на за па ду, и у ми ну лом и у овом вре ме ну, на сто ја ти да свој не до ми сли во ве лик уз мак пред ста ви и као но во, дра го це но ис ку ство. Та ко ће Алек сан дар Шме ман ус твр ди ти ка ко је вол те ров­ска „ру ши лач ка, ан ти хри шћан ска кри ти ка (...) би ла ко ри сна” јер је „са пам ће ња Цр кве спра ла сву ла жну по зла ту”, као што је и по ру ску кул ту ру и ве ли ку ру ску књи жев ност „пе тров ско обра ћа ње За па ду би ло не са мо не из бе жно, но и нео п пход но”.2 И из дру гог прав ца, из угла „ино сла вља” (ка ко би ре као Шме ман), до пи ре сли­чан глас: „У име ра зу ма бо ри ло се пр о свје ти тељ ство за сло бо ду ду ха и при том ра ди кал но ру ши ло ста ре тра ди ци је. Сло мио се по глед на сви јет стар ти су ћу го ди на.” И ма кар ува жа вао те ко ви не тог вре ме на, по себ но уки да ње дис кри ми на ци је пре ма вер ни ци ма дру гих ве ра и про кла мо ва ње оп штих људ ских пра ва, исти ау тор не мо же ни ти же ли да убла жи или ре ла ти ви зу је исти ну да је про­

1 Гот фрид Бен, Дво стру ки жи вот, прев. Мира Ли три чин, Све то ви, Но ви Сад 1991, 102.

2 Алек сан дар Шме ман, Исто риј ски пут пра во сла вља, прев. Ма ри ја Мар­ко вић и Бра ни слав Мар ко вић, Ми тро по ли ја Цр но гор ско­при мор ска, Под го ри ца 1994, 56 и 375–376.

59

све ти тељ ски ра ци о на ли зам „кр шћан ству до нио јед ну од нај те жих и нај о па сни јих кри за у чи та вој по ви је сти”.3

У срп ској про зи, окре не мо ли се на шој те ми, ла ко па да у очи без ма ло не из бри сив траг до си те јев ске, ма р ко ви ћев ске и скер ли­ћев ске кри ти ке цр кве и цр кве ног жи во та. Не ме ња ју ћи мно го те­мат ско­идеј не по зи ци је де вет на е стог ве ка у сли ка њу цр кве ног све та, и Вељ ко Ми ли ће вић (у ро ма ну Бес пу ће) и Вељ ко Пе тро вић и Ми лан Ка ша нин (оба у при по вет ка ма) по ка зу ју го то во са мо ра­зу мљи ву кри тич ност, уз по вре ме но бла го на клон ху мор дво ји це при по ве да ча. Бо шко Пе тро вић ће та кав при ступ убла жи ти ре флек­сив но­ме лан хо лич ним ва ле ри ма, а Ми ло рад Па вић и Го ран Пе­тро вић скре та њем у по ет ско­они рич ку фан та сти ку. Ме ђу тим, сам „по глед на сви јет стар ти су ћу го ди на” (или два пут то ли ко) ни је још ни ти ће, ве ро ват но, икад би ти пот пу но на пу штен. Кад је о пи сци ма реч, жи вот ни и ства ра лач ки слу чај Иси до ре Се ку лић је по себ но ре чит, ма кар и не био увек ја сно са гле дан.4

По е зи ја пак ни кад ни је жи ве ла од тре зве но сти и кри тич но сти, па је чак и у тре ну ци ма из ри чи тог дру штве ног ан га жма на оп ста­ја ла оним и по оном што је у њој уни вер зал но, све вре мен ско. Увек су ње ни пу то ка зи на ве ли ким вре мен ским и про сто р ним раз да­љи на ма. Шта ви ше, ма кар по Ок та ви ју Па зу, по е зи ју с ре ли ги јом ве зу је за јед нич ко по ре кло. Пе сма је, по јед ном чи та њу пе сни штва Ми о дра га Па вло ви ћа, „чу вар са крал не фор му ле тра ја ња”.5 По бу на про тив та квог ње ног ста ту са и ми си је, и кад је оправда ва ју епо хал­не окол но сти, као и у слу ча ју не ких ви до ва бун та у по е зи ји Ду ша­на Ва си ље ва, код ра ног Цр њан ског и у есе ји сти ци Све ти сла ва Сте­фа но ви ћа6, углав ном де ли суд би ну слич них од зи ва, умет нич ких и не у мет нич ких, вре лим ак ту ел но сти ма вре ме на.

3 Au gust Fran zen, Pre gled po vi je sti Cr kve, prev. Jo sip Ri tig, Krš ćan ska sa da­š njost, Za greb 1983, 271–272.

4 Све до че ња ње них са вре ме ни ка обе ле жа ва упа дљи ва не по ду дар ност уви­да. Док је по ми шље њу Ми ла на Ка ша ни на (су де ћи по још нео бја вље ној ње го вој би о гра фи ји из пе ра Ра до ва на По по ви ћа) Иси до ра би ла аг но стик, до тле јој Је ле на Скер лић Ћо ро вић (Жи вот ме ђу љу ди ма – ме мо ар ски за пи си, Ака дем ска књи га, Но ви Сад 2014, 195) при пи су је „сле по ве ро ва ње”, ко је се чи ни „ску че но, кад се узме у об зир ње на ин те ли ген ци ја и огром но зна ње”. По но ви јим чи та њи ма, Иси­до ра је че зну ла за бе смрт но шћу у зна ку „мо ни стич ког устрој ства ва се ље не и чо ве ка” (Бо ја на Сто ја но вић Пан то вић, Ра спо ни мо дер ни зма, Ака дем ска књи га, Но ви Сад 2011, 97), ево лу и ра ју ћи у сво јој ре ли гиј ској осе ћај но сти од ин ди ви дуа­ли стич ко­екс пре си о ни стич ких до дог мат ско­ка нон ских ста но ви шта (ви де ти: Ми лан Ра ду ло вић, Кул тур на иде о ло ги ја Иси до ре Се ку лић, Ин сти тут за књи жев­ност и умет ност, Бе о град 2011).

5 Та ња Кра гу је вић, Бо жан ство пе сме, Про све та, Бе о град 1999, 14. 6 Ви де ти: Све ти слав Сте фа но вић, По гле ди и по ку ша ји, Из да вач ка књи жар­

ни ца Ге це Ко на, Бе о град 1919.

60

Дру ге је вр сте, на рав но, си стем ско­иде о ло шки атак на иде ју и прак су срод ства и оро ђа ва ња са крал ног и пе снич ког у вре ме ну ко манд ног ате и зма. То до ба је, сре ћом, иза нас. Ваљ да пр ва у ни зу ан то ло ги ја и хре сто ма ти ја ова квог по е тич ко­те мат ског про фи ла, књи га Срп ско ре ли ги о зно пе сни штво два де се тог ве ка Па вла Зо ри ћа7 пред ста вља нам део но ви јег на сле ђа са уне ко ли ко нео д ре ђе ним пред­зна ком ду хов не, ре ли гиј ске, ре ли ги о зне (или „ре ли ги о зне”) по е зи­је, где ме ђу укуп но че тр на ест за сту пље них пе сни ка до ми ни ра ју бро јем сво јих на сло ва Ми о драг Па вло вић, Јо ван Ду чић, Љу бо мир Си мо вић, Мом чи ло На ста си је вић и Ни ко лај Ве ли ми ро вић (са ши­рим из бо ром из ње го ве рит мич ке про зе). Уз сва при зна ња ан то ло­ги ча ру, би ло је у те ку ћој кри ти ци и при ме да ба о по ло вич но оба­вље ном по слу, ка ко због не до вољ но ди фе рен ци ра них по е тич ких, идеј них и стил ско­ре то рич ких ре ла ци ја и по сту па ка у ис тра же ном пе снич ком кор пу су, та ко и због нео бја шњи вог од су ства ства ра ла ца ко ји би тај кор пус учи ни ли ве ро до стој ни јим и бо га ти јим.8 Са ма чи ње ни ца да је упра во Ми о драг Па вло вић – ис пред свих ов де по­ме ну тих и не по ме ну тих, у ве ли ком лу ку од Ла зе Ко сти ћа и Алек­се Шан ти ћа до Сло бо да на Ра ки ти ћа и Ми ло са ва Те ши ћа – за по сео у овом из бо ру нај и стак ну ти је ме сто и нај ви ше про сто ра, на ла же оба ве зу да овом пе сни ку чак и у про блем ски су же ном до ме ну на­ше те ме ука же мо по себ ну па жњу.

*

У им пре сив ном опу су Ми о дра га Па вло ви ћа тре ну ци и те ме услов но на зва не ре ли ги о зне ин спи ра ци је ни су ни ка ква рет кост, те отуд не чу ди што су овог пе сни ка и кри ти ча ра, по јед ном но ви­јем под се ћа њу, и „мо дер ни сти” и „ре а ли сти” пот ка зи ва ли за та мјан и пра во сла вље, а ње го ву Ан то ло ги ју срп ског пе сни штва (1964) про ка за ли као „цр кве њач ку, по пов ску и ми ро то чи ву”.9 У ве ли ком бро ју на сло ва Па вло ви ће вих пе снич ких и про зних књи га ни су рет­ки они ко ји из ри чи то ука зу ју на ре ли ги о зно­фи ло зоф ску те ма ти­ку, ка кав је слу чај с по е мом Он (1989), ро ма ном Дру ги до ла зак или

7 Срп ско ре ли ги о зно пе сни штво два де се тог ве ка, из бор и пред го вор Па­вле Зо рић, Про све та, Бе о град 1999.

8 Бо ја на Сто ја но вић Пан то вић („Реч љу бав је нај ду жа мо ли тва”, Ле то пис Ма ти це срп ске, књ. 465, св. 3, март 2000, 332–338) ука зу је на нео прав да но за о­би ђе не Ми ле ту Јак ши ћа, Ди са и Сре зо је ви ћа, те не ко ли ко пе сни ка с кра ја ве ка (Ми лу ти на Пе тро ви ћа, Но ви цу Та ди ћа, Зла ту Ко цић и Ђор ђа Не ши ћа, ко ји се „вра ћа ју но вој ар ти ку ла ци ји све тло сти из пер спек ти ве ха ги о по е ти за ци је све та, упра во кроз вид раз ли чи тих ми стич ких или спо знај но­кри тич ких ис ку ста ва”.

9 Пре драг Па ла ве стра, Исто ри ја срп ске књи жев не кри ти ке, II, Из да вач ки цен тар Ма ти це срп ске, Но ви Сад 2008, 589.

61

про сла ва сма ка све та (2000) и књи гом по ет ско­про зних за пи са С Хри стом не тре ми це (2001).

Као и ње го ви са вре ме ни ци и, уне ко ли ко, по е тич ки срод ни ци, Си мо вић, Ра ки тић, Те шић и Не шић, и Па вло вић не рет ко свој ин­спи ра тив но­те мат ски под сти цај на ла зи у не ком од ви ше или ма ње нам зна них све ти ли шта. Си мо ви ћа, та ко, по сле и пре то ли ких дру гих, на дах њу ју Хи лан дар, Де вич и Сту де ни ца, али и по не ки де таљ из мла ђих са крал них зда ња („Ру ке Бо го ро ди це во ждо вач ке”), Ра ки ти ћа Де ча ни, „све че во ли це” из Ве ли ке Хо че, Са мо дре жа, Бо го ро ди ца Ље ви шка и Ђур ђе ви сту по ви, Не ши ћа хра мо ви у Да љу, Ора хо ви ци и Ву ко ва ру, док Те ши ћа углав ном пам ти мо по ду гим бро ја ни ца ма име на на ших ма на сти ра у кон тек сту не срећ не те ме срп ских се о ба. Ма кар по не ко од њих по не кад, као Си мо вић у пе­сми „Пе тро па влов ска твр ђа ва”, од лу тао у по тра зи за пе смом и у ди ја ло гу са „без гра нич ним Бо гом” до ка квог да ле ког „гра да­гар­ни зо на” или „твр ђа ве­за тво ра”, на ши се пе сни ци ма хом др же на­ших ет нич ких и кон фе си о нал них адре са. Па вло вић је у том по гле­ду уне ко ли ко друк чи ји, што до не кле ком пли ку је наш ма ли за да так.

На и ме, Па вло ви ћу је, ка ко је јед ном за па же но, у ње го вој пе­снич кој од бра ни од „зла ко је за хва та све и пре ти све му” нео п хо дан „то ли ки про стор” и „при зи ва ње то ли ке исто ри је” да се он „пи шу­ћи, слу жи и ви ђе њем Лов ће на и Пи ри не ја, Ко со ва и Рај не, Дел фа и Ца ри гра да, Пин да ра и Ди са, Ани це Са вић Ре бац и Хел дер ли на, Ар ла и Је ру са ли ма, Кне за Ла за ра и Јо ван ке Ор ле ан ке, ви зан тиј ских ца ре ва и хри шћан ских му че ни ка, све то гор ских ма на сти ра и тор­ње ва Ру а на”.10 Тај ход све том и ње го вом исто ри јом, та хо до ча шћа и стран ство ва ња као да ме ђу то ли ким Па вло ви ће вим књи га ма нај бо ље по све до чу је ње го во Хо до дар је (1971), пе снич ка збир ка ко ју би смо мо гли на зва ти по ет ским пу то пи сом од чи јих шест ци­клу са три – „От кри ће се ве ра”, „Са зве здан ход” и „Хо до дар је” – и мо ти ви ком и на сло ви ма пе са ма упу ћу ју на ге о граф ске раз да љи не сво јих ин спи ра тив них по ла зи шта од ка те дра ле у Мајн цу и кла у­сте ра у Ел неу на се ве ру до „со лун ских дво ра” и ато ских ма на сти­ра на ју гу.

Ни је, ме ђу тим, Хо до дар је у пр вом ре ду по е зи ја про сто ра ни ти, по го то во, при год на по е зи ја (у нај леп шем сми слу ре чи), ка ко се то ма хом твр ди ло у пр вим кри тич ким чи та њи ма ове књи ге. Ту ђа кул тур но и сто риј ска сре ди шта ни су, по се би, при мар на пре о ку па­ци ја на шег пут ни ка, ни ти је ње го во пу те ше стви је (са еле мен ти ма ин ти ме и за љу бље нич ког са пут ни штва) ис ко ри шће но по нај пре

10 Љу бо мир Си мо вић, „О по е зи ји Ми о дра га Па вло ви ћа”, Ду пло дно, Сту­бо ви кул ту ре, Бе о град 2001, 281–282.

62

као оквир јед ног љу бав ног днев ни ка. Свр ха је друк чи ја и ви ша – „ово је књи га пу то ва ња и тра же ња, пу то ва ња ко је (...) по ста је ду­хов но хо до ча шће до соп стве ног иден ти те та”, ка ко сто ји у не пот пи­са ној ре цен зент ској бе ле шци уз пр во из да ње Хо до дар ја. Пе снич ки су бје кат про но си све том и сли ку на шег на сле ђа и на шег тво рач­ког ду ха. Та ко ће у Хо до дар ју у не раз лу чи вом амал га му с до жи­вља јем ту ђи не (и љу ба ви у ту ђи ни) за све тле ти и при зрак на ших ку по ла и на ших фре са ка („Sal zburg”). У за ми шље ном об лич ју дав­на шњег по кли са ра, оза ре ног ко ли ко и кло ну лог од ду га пу та, уру­чи ће пе сник ла тин ској го спо ди по здра ве од сло вен ске бра ће, Вла­ди сла ва, Ни но сла ва, Рас ти сла ва и Гој ка, као и по зив да уз вра те по се ту пле ме ну чи ја је пе сма „ле пи крик” („По све та св. Тро фи му у Ar les­у”). Сре шће се та ко у овим сти хо ви ма, у осо бе ном пре пле­ту и раз ме ни свој ста ва и да ро ва, раз ли чи те кул ту ре, под не бља и суд би не. Тај ће се „укр штај”, као и у зна ме ни тој пе сми Ла зе Ко сти­ћа (ко јом, ни ма ло слу чај но, и по чи ње по ме ну та Зо ри ће ва ан то ло­ги ја), ра за зна ва ти већ и на је зич ко­ор то граф ском пла ну: срп ску, ћи ри лич ку тек сту ру про ша ра ће стра на, не тран скри бо ва на име на – Amien, Char tres, La Ro ton da, Sal zburg, Ta vant, Me inz, Ser bon ne, El ne, Ar les.11

Па вло вић, ме ђу тим, не би био што је сте – пе сник сло же них и ам би ва лент них по ру ка и то на ли те та – кад и ре че ну чи сто ту и ми ло шту на шег по бра тим ства с дру гим и друк чи јим на ро ди ма не би осен чио скеп сом и „цр но­ху мор ном са мо и ро ни јом”.12 Отуд у Хо до дар ју и по не ки дра ма ти чан и бол но отре жњу ју ћи ак це нат, по пут ди сти ха из пе сме „Обра ћа ње при ја те љу” III: „Та мо где је сва на ша на да / ни ко о на ма ни шта ни је чуо.” (Не же ље ну ак ту ел ност овог ис ка за до дат но по ја ча ва чи ње ни ца да смо се у ме ђу вре ме ну и те ка ко раш чу ли сми шље но ор ке стри ра ном са та ни за ци јом упра во та мо где бе ше „сва на ша на да”.) Ако је до уте хе, или бар рав но те­же, чу ће мо од пе сни ка и вест ка ко „ето, за нас већ Не ко зна”. Али то зна ње пре би ва у дру гом (ге о граф ском) и друк чи јем (ме та фи зич­ком) под руч ју: „Ми не мо кроз град крај мно гих ли ца, / но дру га ли ца зо ву одан де / са зи до ва све тих на Ју гу, / ето, за нас већ Не ко зна / и ми смо до век. / Стро га нас ру ка др жи / да жи ви мо по за ко ну ра ја” („Sal zburg”).

„Зи до ви све ти на Ју гу” че ка ју пе сни ка и ње го вог чи та о ца на Све тој Го ри, у Ма ке до ни ји и Ср би ји, у Охри ду, При зре ну и Бе о гра ду.

11 Ви де ти: Слав ко Гор дић, „По е зи ја као раз ме на да ро ва: Хо до дар је Ми о дра­га Па вло ви ћа”, Раз ме на да ро ва, На род на књи га – Ал фа, Бе о град 2006, 20–21.

12 Зо ран Глу шче вић, „По е зи ја Ми о дра га Па вло ви ћа из ме ђу ри ту ал но­ма­гиј ског и са ти рич но­па ро диј ског”, по го вор Иза бра ним де ли ма Ми о дра га Па вло­ви ћа, По е зи ја II, „Вук Ка ра џић”, Бе о град 1981, 270.

63

Пе сме по след њег ци клу са, чи ји је на слов и на слов збир ке, ин спи­ри шу по нај пре тра го ви Св. Са ве на Ато су, ру ски ма на стир у ко ме је по стри жен и ње го ва ис по сни ца у Ка реј ској ће ли ји. Пе ти, прет­по след њи ци клус пак на сло вљен је јед но став но ко ли ко и пре ци зно: „Зда ња”. Ма ко ли ко ком плек сан, по не кад и за ма гљен лир ским ап страк ци ја ма, Па вло ви ћев пе снич ки го вор и ов де под ра зу ме ва ну жност од бра не са мо све сти и иден ти те та. Хра мо ви13 мо гу дру где има ти са мо са крал ну при ро ду и функ ци ју. У на шем слу ча ју, цр кве и ма на сти ри, као и пе сме о њи ма, уче и да нам ва ља са бра ти сво је до бро, и „на у чи ти пје сан” о ње го вој бес це ној вред но сти и не до ми­сли вом зна ча ју. За то пе сма „Сли ка ње Ље ви шке цр кве у При зре ну”, за кључ на у овом ци клу су, сво јим за вр шним сти хо ви ма она ко гр че­ви то и очај нич ки бра ни од исто риј ског не вре ме на зна ке на шег ду хов ног при су ства: „Сли ко, ста ни, / не иди ми мо ве ка! / Ако и ти одеш, / ко ће на ма да се на ђе?”

Од укуп но пет пе са ма из овог ци клу са – од ко јих јед на („Зи­да ње Де ви ча”) и са мим на сло вом и спре гом на зна ке „исто риј ског зна ња” с мит ским пра пам ће њем – под у пи ре ње гов на слов, као да су две у из ра зи тој ми ло сти по то њих при ре ђи ва ча и ан то ло ги ча ра.14 То су „Св. Јо ван Ка нео” и „Ру жи ца, Ка ле мег дан”, ко је су, ме ђу тим, ви си ном по ет ске тран спо зи ци је то ли ко да ле ко од сво јих ем пи риј­ских по во да да чи та лац, кад не би знао на слов, не би мо гао по го­ди ти ко ја су зда ња мо тив ска под ло га ових пе са ма. У пр вој као да тек син таг ма „ја то ви зан тиј ског кро вља” и стих „тај об лик че твр­таст и са здан на бре гу” упу ћу ју на ин спи ра тив но из во ри ште ових сти хо ва – цр кву код ри бар ског се ла Ка нео крај Охри да, по диг ну­ту на хри ди из над Охрид ског је зе ра пре 1447, ко ја има тло црт пра вил ног кр ста и гра ђе на је под ја ким ути ца јем ар хи тек ту ре у Епи ру, што до зна је мо од из у ча ва ла ца на шег са крал но­кул тур ног на сле ђа. За го нет на и ча ро ви та, пе сма сво јим за вр шним на гла ском на слу ћу је вр ху нац „ор феј ског зре ња”, ко је на ди ла зи и са му смрт. У дру гој пе сми пак са зда ној за раз ли ку од пр ве у пев ни јој фор ми, с ма ње­ви ше ре гу лар но ри мо ва ним ка тре ни ма, још је упа дљи ви ја

13 Зда ња из Па вло ви ће вог на сло ва су хра мо ви, а храм (и хра мов ност) че­сте су ње го ве лек се ме (и те ме) ка ко у по е зи ји та ко и у по зни јој есе ји сти ци. По Алек сан дру Шме ма ну, „од Кон стан ти но вог вре ме на гра ђе ње хра мо ва по ста је јед но од глав них обе леж ја цр кве ног жи во та”. По ја ва хра мо ва, ме ђу тим, не зна­чи не ка кав пре о крет у цр кве ној све сти, ни ти ње но „вра ћа ње на утр ве ну ста зу ’храм ског схва та ња’ ре ли ги је. (...) По ја ва хра мо ва, да кле, не ме ња ни шта су штин­ски у Цр кви већ, на про тив, сам храм ис пу ња ва но вим сми слом” (А. Шме ман, нав. де ло, 138).

14 Ви де ти: Иза бра на де ла Ми о дра га Па вло ви ћа, књи га пр ва, По е зи ја I, „Вук Ка ра џић”, Бе о град 1981. и Ми о драг Па вло вић, По е зи ја, Про све та, Бе о град 1986.

64

раз да љи на из ме ђу на сло вом на зна че ног мо тив ског упо ри шта и ње го ве по ет ске над град ње. Да не ма мо ли тве них син таг ми и ис ка за (Pa ter no ster и дажд нам днес), сти хо ви би нам зву ча ли као за но­сна љу бав на пе сма. Ру жи ца из на сло ва, ме ђу тим, сиг на ли зу је ве зу зе маљ ског и не бе ског, ерот ског и са крал ног. На и ме, ме сто и име са мог зда ња под ра зу ме ва ју исто риј ска и ле ген дар на се ћа ња без ко­јих би пе снич ки се ман ти зам остао вар љив, па и не до ку чив. Ва ља нам, опет, тра га ти за по себ ним зна њи ма, с ко ји ма увек ра чу на ју твор ци еру дит не по е зи је, ка кав је ма хом и Ми о драг Па вло вић. Да­кле, Ру жи ца из на сло ва (ре ци мо са мо то), као име нај ста ри је бе о­град ске цр кве, ко ја је би ла по све ће на Пре све тој Бо го ро ди ци, чу ва се ћа ње на на род но пре да ње по ко ме су се стре Ру жи ца, Ма ри ца и Цве та на про сто ру бе о град ске твр ђа ве по ди гле по јед ну цр кву као сво ју за ду жби ну. Зна се и да јед на ста ра на род на пе сма по ми ње цр кву Ру жи цу на бе о град ској твр ђа ви. При се ти мо ли се сад да у свим пе сма ма Хо до дар ја „има и по не што из сфе ре при ват не пе сни­ко ве осе ћај но сти”,15 као и осве до че ња (са оп ште ног, до ду ше, по во­дом Па вло ви ће ве по е ме Бек ства по Ср би ји) да „иде ал на же на та­ко ђе мо же би ти пред ста вље на ме та фо ром хра ма” и да „ку по ла на хра му сим бо ли зу је људ ску устре мље ност ка не бу”,16 он да ће нам и вер ти ка ла ви ше знач но сти пе сме „Ру жи ца, Ка ле мег дан” – као и по не ке дру ге, та ко ђе ин спи ри са не до жи вља јем ду хов них све ти ли­шта и кул тур них зда ња – би ти и еви дент ни ја и при хва тљи ви ја као Па вло ви ћев по е тич ки по сту лат.

Упра во не ки ва жни ви до ви те ви ше знач но сти мо ра ју, ме ђу тим, овај пут из о ста ти из на шег вид ног по ља. То се по себ но од но си на иро ниј ско­па ро диј ску но ту у пе сни ко вом до жи вља ју не ких исто­риј ских и мит ских те ма, па и ре ли гиј ских дог ми и фи ло зоф ских док три на, што је осо би то ви дљи во у књи га ма из нај бли жег су сед­ства Хо до дар ју, у Ве ли кој Ски ти ји (1969), Но вој Ски ти ји (1970) и Све тлим и там ним пра зни ци ма (1971). Без „ус по ста вља ња ди ја­ло шког, по кат кад и по ле мич ког дис кур са”,17 као да ни је ни би ло мо гућ но Па вло ви ће во об ли ко ва ње по ет ског ви ђе ња на ше и оп ште по ве сти и кул ту ре, с њи хо вим дра ма тич ним и пре лом ним обр ти­ма, чи ја тран спо зи ци ја на ла же без ма ло еп ски при ступ, па и драм­ско­сцен ски, с не из бе жном по де лом „ма ски” и „уло га”, чи ји гла со­ви кат кад би ва ју и апо криф ни, је ре тич ки, па и бо го хул ни.

15 Бог дан А. По по вић, „Три прин ци па ства ра лач ког уни вер зу ма” (пред­го вор), М. Па вло вић, По е зи ја, XVI II.

16 П. Зо рић, нав. де ло, 18.17 Ђор ђе Де спић, По ре кло пе сме – по тен ци ја ин тер тек сту ал но сти у

по е зи ји Ми о дра га Па вло ви ћа, Аго ра, Зре ња нин 2008, 17.

65

Има, ме ђу тим, у Па вло ви ће вом до жи вља ју све та, чо ве ка и кул ту ре јед на бит на кон стан та, ко ја, уз гред ре че но, као да мо ти ви­ше и оправ да ва овај за пис, од ње го вог на сло ва до ових, за вр шних ре да ка. То је пе сни ко ва при вр же ност хра му. „При вр же ност хра му, ми стич ној исти ни хра ма као тво ре ви ни про же тој све то шћу, глав­но је обе леж је по е зи је овог ве ли ког пе сни ка у пе ри о ду ње го ве ства ра лач ке зре ло сти.”18 Та ко ми сли Па вле Зо рић, пот кре пљу ју ћи тврд њу сти хом из ов де по ме ну те по е ме Бек ства по Ср би ји (1979): „Мо ја ду ша хо ће све ти ли ште”. Не на ла зи мо у овом ча су леп ших и тач ни јих ре чи за крај на ше не пре тен ци о зне бе ле шке.

18 П. Зо рић, нав. де ло, 18.

66

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА

СО ЗЕР ЦА НИ ЈА ПО ПИ НЕ СПО МЕН­УМЕТ НО СТИ

О ци клу су Хо до ча шћа збир ке „Ус прав на зе мља” Вас ка По пе

Сва сло ва пе ва ју прет ке што су би лиЈо ван Ду чић

1

За ла зак, бо ра вак и по вра так у свет ми та, соп стве не исто ри је и по нов ног ваз ди за ња не ка да ус по ста вље них све то ва, у не рас ки ди вост ко ја исто вре ме но ве зу је и пе сни ка и вре ме, (раз)оме ђа ва ју ћи уло гу пе сни ка чи ја се уни вер зал ност по твр ђу је упра во за ла же њем у про­сто ре ши ро ког, ду бо ког и ви ше знач ног кул тур ног про сто ра, за пе сни­ка ка кав је Вас ко По па под ра зу ме вао је ни ма ло јед но ста ван ди ја лог са умет но шћу сред њо ве ко вља. Ме ре ћи гла со ве ко је оста вља ју и до­слов но без гла сни фе но ме ни, пе сник на нео би чан на чин при во ди све еле мен те јед ног уни вер зал ног ства ра ња се би и чи та о цу у исто вре ме. За то, ко ли ко ци клус „Хо до ча шћа” збир ке Ус прав на зе мља под ра зу­ме ва ва жно све до чан ство тра ја ња умет но сти из ван ње них вре мен­ских окви ра, то ли ко со бом но си још јед ну стра ну пе сни ко ве по е ти­ке, још је дан об лик утки ва ња се ћа ња у по ље ко је иза зи ва сло бо де (што је из у зет но ва жна реч, по себ но за ци клус и збир ку о ко ји ма го во ри мо), јер упра во са њом „по чи ње бит ка, по чи ње од бра на људ­ско сти, обе сми шље не из ван ње са ме а на па да не и спо ља и из ну тра”1.

1 Иван В. Ла лић, „По е зи ја Вас ка По пе”, те мат „Вас ко По па”, Гра дац, ча со­пис за књи жев ност, умет ност и кул ту ру, год. 25, бр. 128–129–130, 1998, 32.

67

То је од бра на у са мом свом па ра док су осу ђе на на тра ја ње; она је обе леж је по ља дво стру ко опа сног – и по пе сни ка и по пе сму, а са том опа сно шћу су се су сре ли сви пе сни ци ко ји су на би ло ко ји на чин за шли у ве ли ку при чу по е зи је и пе сни ци ко ји зна ко ве уну­тра шње ко хе рент но сти сво је по е ти ке ша љу чи та о цу.

Че ти ри су спе ци фич на зна ка при сут на у по е ти ци Вас ка По пе, ме ђу соб но усло вље на, че ти ри зна ка од ко јих су три она ко ја уо кви­ру ју пе сни ков але го риј ски тро у гао – бес крај (мит ски фе но ме но­ло шко­ег зи стен ци јал ни нерв), игру (је зич ко­по е тич ку) и умет ност (про стор ре чи и сли ке), док онај је дан по себ но одр жа ва пе сни ко ву по е ти ку отво ре ном за раз ли чи те пе снич ко­ми то ло шке екс пе ри­мен те (јер ни пе сни ко ве мит ске сли ке од ко јих ће на ста ти пре по­зна тљи вост ње го ве по е ти ке, бар у по чет ку, ка же Но ви ца Пет ко вић, ни су „до ла зи ле не по сред но из ма ко је ми то ло ги је, као што је то код не ких дру гих пе сни ка, не го по сред ством је зи ка”2) и пред ста­вља осно ву на ко јој по чи ва ју пре о ста ле три стра не тро у гла, јер под ра зу ме ва је зик иско ни (пе снич ке тра ди ци је) – та че твр та стра­на је сте при ча. Ту че твр ту, по крет ну а све при сут ну сфе ру По па је по себ но не го вао, та ко што „Ва дио је сво ју че твр ту стра ну / Љу био је ло мио је три пут / И по но во је на ста ро ме сто скри вао”3 („Му дар тро у гао”). Спе ци фич ност те ма ти ке у ци клу су „Хо до ча­шћа” збир ке Ус прав на зе мља, ко ју од ли ку је пе снич ки про ми шље­но при сва ја ње од ре ђе не при че4 По па је им пли цит но обе ле жио пи та њем: До кле се про сти ру и ка кве про сто ре (из ван)је зич ке ствар но сти по пу ња ва ју уну тра шњи фе но ме ни об но вље ни мит ском ре фи гу ра ци јом?

Из ну тра ти ња ју ће, ве зив но тки во све че ти ри стра не пе сни­ко ве по е ти ке ко је смо из дво ји ли је сте об лик. Он је тај ко ји др жи пе сму и ко ји др жи те ла По пи не умет но сти, отва ра ју ћи сло је ви тост ства ра лач ког пам ће ња. Та те ла пе сни ко ве умет но сти, од Ко ре па све до Ус прав не зе мље, од ли ку је исто вр сна ин верз на ре пре зен та­ци ја – але го ри зо ван је зик је дин ке ко ји у не пре ки ну том кре та њу исто вре ме но при зи ва две су прот не стра не – тра ги ку и ап сурд, али и тра ја ње у пе сми (је зи ку). Кон стант на ди морф ност По пи не по е­ти ке до каз је же ље за сво ђе њем по чет ка и кра ја у ср жи фе но ме на ко ји се опе ва. Сто га се и сам пе сник не пи та ола ко „ка ко жи ве ти

2 Но ви ца Пет ко вић, „Увод у ту ма че ње По пи не по е ти ке”, у: По е зи ја Вас ка По пе (збор ник ра до ва), Ин сти тут за књи жев ност и умет ност, Бе о град 1997, 24.

3 Сви сти хо ви из По пи них збир ки би ће на во ђе ни пре ма из да њу: Вас ко По па, прир. Дра ган Ха мо вић, Ан то ло гиј ска еди ци ја Де сет ве ко ва срп ске књи­жев но сти, Из да вач ки цен тар Ма ти це срп ске, Но ви Сад 2015.

4 Ди рек тан по глед у бес крај под ра зу ме ва при чу „ко ја се за вр ша ва / Пре сво га по чет ка / И ко ја по чи ње / По сле свог за вр шет ка”, за пи су је По па у пе сми „При ча о јед ној при чи” (збир ка Спо ред но не бо).

68

не рас трг нут из ме ђу та два бес кра ја, из ме ђу оног са бла сног у се би и оног окрут ног око се бе?” („Ре чи ти тре ну так”), ка ко са бра ти соп­стве ни глас ко ји кон стант но де ли оно са бла сно при сно (лич но ту ма че ње) и оно уни вер зал но окрут но (исто ри ју)? У је дин стве ној ди на ми ци ци клу са о ком го во ри мо пре пли ћу се је зик пе сме и је зик ма на сти ра (ње гов је зик је ње го ва уну тра шњост – фре ске), у че му је осно ва дру ге вр сте пе сни ко ве игре ко ја се са мо до не кле одва ја од оне ег зи стен ци јал но­је зич ке у прет ход ним збир ка ма. Слич ну по твр ду о чи та вом је зич ком си сте му умет но сти над ко јим се на шао по сма трач мо же мо на ћи још у је дин стве ном по гле ду Јо ва­на Ду чи ћа ко ји „је зик” и „лик” јед ног гра да пре по зна је по ње го вим „уну тра шњим исти на ма”5. Ши ре ћи ми то ло шко­сим бо лич ку под­ло гу сво је спо мен­умет но сти, По па удво стру ча ва уну тра шње (умет нич ке) исти не кон стан том ко ја обез бе ђу је нај ја чи ди на мич­ки пре плет два ли ка/ли ца умет но сти – је зи ка и сли ке.

Раз ли чи тим об ли ци ма умет но сти и њој при ро ђе не ег зи стен­ци је По па одр жа ва пе сму. Про стор пе сме и про стор сли ке у тре­нут ку кад тај исти про стор „сам се бе де ли / на две жи ве по ло ви не” („Тра го ви хро мо га ву ка”) по твр да су дво стру ке он то ло ги је у спо­мен­ци клу су, чи ње ни цом да обе леж ја јед ног све та по ста ју зна ко­ви дру гог и обр ну то (сред њи век у са да шњо сти и са да шњост у сред њем ве ку). И сам по јам обр ну те пер спек ти ве (у чи јем под тек­сту је ме ња ње уло га) у сред њо ве ков ном сли кар ству (Ус пен ски) пре све га има сим бо лич ки зна чај у По пи ном ци клу су „Хо до ча шћа” јер до ми нант ну уло гу пре у зи ма по глед. Цен трал но ме сто у По пи­ној пе сми (као у рас по ре ду сред њо ве ков не сли ке) за у зи ма фе но мен ко ји је ви ше гла сан и уни вер за лан, про го ва ра у име јед ног на ро да и ње го ве кул ту ре (исто ри је), док му глас хо до ча сни ка (ко ји је зич­ки об ли ку је не што што је пре пу ње но сми слом) не уне се при вид уни со но сти и ин ди ви ду ал но сти. Тај цен трал ни фе но мен, би ва ју­ћи по пу њен мит ским, отва ра сво је про сто ре дру га чи јим а опет искон ским тво рач ким прин ци пи ма: бес крај на овај на чин по ста је по нов на по тра га, моћ сра сла са мо са веч ним би ћем као што су ма на сти ри и њи хо ве фре ске.

Про стор уну тра шњег по гле да по пу ња ва раз го вор два умет­ни ка. Око пе сни ка и око сли ка ра исто вр сна су ре пре зен та ци ја и опи пљи вог (ре ци мо, ства ра ње по узо ру) и оног ду хов ног, ме та фи­зич ког. Уо ста лом, још ва жни је је спо ме ну ти и то да су за По пу очи упра во те ко је се без гла сно вра ћа ју у про сто ре из во ра и иско ни (са зна чај ним „уве ре њем да је нео п ход но при ба ви ти но во по ве ре­

5 Јо ван Ду чић, Гра до ви и хи ме ре, Са бра на де ла у се дам књи га, Штам пар Ма ка ри је, Бе о град 2008, 29.

69

ње ре чи ма, али ре чи ма на ро да, пр вог је зи ко­твор ца”6). Оно што су за пе сни ка ре чи­кљу че ви, за сли ка ра су то бо је, јер „Сли ка ре ве су очи из во ри, не са мо огле да ла. (...) За то, кад сли кар уме да го во ри, мо же му се ве ро ва ти на реч, ви ше не го ико ме. Ре чи су ње го ве зла­то но сне” („Сли ка ре ва реч”)7. Но си лац из вор не ре чи ов де по ста је и сли кар, а не са мо пе сник, као по твр да нај ве ће ду хов но­ства ра­лач ке све сти оних ко ји при чу иско ни упо до бља ва ју соп стве ној ко смо го ни ји. Она ко ка ко су сли ка ре ве очи из во ри, да кле оно у шта тек пра ви по сма трач мо же про ник ну ти, та ко ни фре ске ни су јед но став но огле да ло умет ни ко вог по гле да.

По ред по гле да и (об)ли ка ко ји пе сни ко вим све то ви ма обез бе­ђу ју раз ли чи те пер спек ти ве по сма тра ња, још је дан зна ча јан мо тив, још од збир ке Ко ра, по ста ју тра го ви, као за вр шни из раз пе сни ко­вих ига ра. Они су у ве зи са По пи ним од но сом пре ма је зи ку и зна ку, а при зи ва ју и пе сни ков си стем за сно ван на ди фу зним тра го ви ма ко је ре чи као пра ви фе но мен оста вља ју: ре чи­ко сти, као за го нет­ке бес кра ја, ре чи­же ра ви це ко је су у ср жи игре, и ре чи­зми је, као оте ло тво ре ње ор феј ског прин ци па (јер „због њих мо раш на у чи ти да сви раш у ча роб ну фру лу” – „Из вор жи ве ре чи”), је су ка те го ри је ко је се упра во при пи су ју сва кој од три или че ти ри спе ци фич но сти По пи не по е зи је. Ме ђу тим, са мо ре чи­кљу че ви обез бе ђу ју траг ко ји ће оста ти за пе смом, јер „Те ре чи је су и са ме за че так пе сме” („Из вор жи ве ре чи”).

Хо да ње „са оче вим шта пом у ру ци” у том кон тек сту мо же да пред ста вља нај ма ње дво стру ки сим бо лич ки траг: је дан во ди ди рект­но до Све тог Са ве, ко ји као вуч ји па стир и „нај ве ћи пут ник ме ђу Ср би ма сред њег ве ка”8 про го ва ра на по чет ку пе снич ког хо до ча шћа док дру ги, ду бљи сим бол од во ди ту ма ча до осно ве По пи не (ау то)по­е ти ке: тај штап, ко ји је при том очев, знак ви ше стру ког на сле ђа још од на род не књи жев но сти, сим бо ли зу је све пе сни ко ве оче ве, и то оче­ве ко ји су про ме ни ли срж тво рач ког и про теј ског, оче ве са мих ре чи: од на род них пе са ма, сред њо ве ков них пе сни ка и пи са ца, до пе сни ко­вих ду хов них срод ни ка, јер чи ње ни ца је да „код пра вих пе сни ка увек чу је мо дво пев: њи хо вом се гла су при дру жу је глас са мо га при­род ног је зи ка из ду би на на ше кул ту ре као из на шег пра пам ће ња”.9

6 Дра ган Ха мо вић, „Вук за го не тач из Ус прав не зе мље”, пред го вор у: Вас ко По па, 21.

7 Вас ко По па, „За пи си о сли ка ма и сли ка ри ма”, есеј „Сли ка ре ва реч”, у: Вас ко По па, Пе сме, „Дра га нић”, Бе о град 2008.

8 Ми лан Ка ша нин, Срп ска књи жев ност у сред њем ве ку, Про све та, Бе о град 1975, 32.

9 Но ви ца Пет ко вић, „Сли ков на под ло га По пи но га сти ха”, у: Сло вен ске пче ле у Гра ча ни ци, иза брао и при ре дио Дра ган Ха мо вић, За вод за уџ бе ни ке, Бе о град 2007, 132.

70

Тај дво пев увод је у пе снич ко ства ра ње још јед не дво стру ко сти – отво ре ност про сто ра раз ли чи тих хо до ча шћа, чи ме се екс пли­цит но ру ши мит о ну жно сти ства ра лач ке изо ло ва но сти, на спрам це ли не и за тво ре но сти пре по зна те је зич ке ви зи је.

У са мој оквир ној пе сми, а од овог ком по зи ци о ног прин ци па Вас ко По па не од у ста је ни у дру гим сво јим збир ка ма10, пе сник чи­та о ца суп тил но уво ди у ства ра ње по све но вог ми та ко ји је у ис тој ко хе рент но сти на чео упра во Зве здо зна нац, Ства ра лац иза ко га се траг бес кра ја пре тва ра у ње го ве ре чи ко је су „Леп ше не го свет / Ни ко не сме у њих да се за гле да” („Зве здо знан че ва остав шти на”). У пе сми „Хо до ча шћа” за то и не сле де слу чај но сти хо ви ве за ни за са ме ре чи ко је хо до ча сни ка „од во де” све тим пу тем (на исти на чин се ин тер по ли ра ју зна ко ви суд би не у ци клу су „Ко со во по ље” кад кос „на глас чи та / Тај на сло ва ра су та по по љу”), чи ја је од го нет ка не та ко бли зу. На про тив, она је у за чет ку. На ве шће мо по чет не сти хо ве:

Хо дам са оче вим шта пом у ру циСа упа ље ним ср цем на шта пу

Сто па ла ми сри чу сло ваКо ја ми све ти пут ис пи су је

(„Хо до ча шћа”)

Мо тив тра га, као што смо ре кли, по ја вљу је се још од Ко ре за­јед но са мо ти ви ма дру ма и пу то ва ња. За лир ског су бјек та ко ји је кре нуо на пут под јед на ку ја чи ну има чи ње ни ца да друм ко јим се он кре ће ожи вља ва („Друм уз дах не / Ду бо ким там ним уз да хом”, „Пу­то ва ње”), али и да траг ко ји оста вља сва ка ак тив ност ван хер ме тич­ког кру га ег зи стен ци је (ко ји нај гла сни је по твр ђу је ци клус „Игре” збир ке Не по чин­по ље) та ко ђе под ра зу ме ва обри се ха о тич но сти и ве ли ке за го нет ке, јер „се де ле кад се мно же” и „од у зи ма ју кад се са би ра ју” („За бо ра ван број”). Сти хо ви ко је смо на ве ли раз ви ја ју исту пе снич ку тех ни ку ко ју је по кре нуо ци клус „Ли па на сред ср ца”11

10 Од ци клу са „Игре” у збир ци Не по чин­по ље ко ји има три оквир не пе сме у свој ству про ло га – пе сма „Пре игре”, раз ра де – „Из ме ђу ига ра” и епи ло га – „По­сле игре”, пре ко ци клу са „Вра ти ми мо је кр пи це”, „Бе лу так, „Зев над зе во ви ма” и ци клу са „Не бе ски пр стен” збир ке Спо ред но не бо, ци клу са „По вра так у Бе о град” збир ке Ус прав на зе мља, па све до „Ма ле ку ти је”, ко ја ре ак ти ви ра исти прин цип ци клу сног ком по но ва ња са ис так ну том оквир ном пе смом, По па ин тен ци о нал­но усме ра ва ком по зи ци о но­се ман тич ку ре вер зи бил ност. Јер, оно ли ко ко ли ко оквир на пе сма мо же пру жи ти је дан вид раз ре ше ња але го ри је, то ли ко мо же и усло жни ти пе сни ко ву по ру ку и раз ло жи ти је на ни вое чи је су озна ке пе сме са мог ци клу са.

11 Из ње га се тех ни ком ку ти је у ку ти ји по себ но из два ја ју пе сме це ле из гра­ђе не по овом прин ци пу, „Змај у утро би” и „Ри ба у ду ши” (Спо ред но не бо).

71

– лир ско са жи ма ње све та и ње го вих са став них де ло ва по прин ци пу ку ти је у ку ти ји. У та квом пе снич ком ма ни ру чи та лац за ти че свет у све ту ко ји се па лимп сест но ни же („са оче вим шта пом у ру ци / Са упа ље ним ср цем на шта пу”, ис та кла О. В.). За шти та од за бо ра ва лир ском су бјек ту по ста је по на вља ње зна ка (цр та ње по пе ску), и то ви зу ел не ре пре зен та ци је исте оне при че ко ју тре ба да пред ста ви. По ста вља њем пе снич ког гла са у про стор ко ји је до по ла ис пи сан ми том и исто ри јом, а од по ла га че ка пе снич ко до пи си ва ње ви зио­нар ског али ис ку стве ног, По па окре ће соп стве ну пе сму око цен­трал не осе – је зи ка. Је зич ки Оди сеј ове пе сме ко ме „Сто па ла (ми) сри чу сло ва / Ко ја (ми) све ти пут ис пи су је” про го ва ра о ства ра њу соп стве ног ко да, зна ка на ком ће по чи ва ти сва сна га пе сни ко вих ме та фо ра, огле да ла ко ја во де дру гој стра ни уни вер зал не Ре чи. Тај знак ко ји пе снич ки су бјект уре зу је не све стан је, за то и не мо же до би ти од го нет ку, а са ма за го нет ка пред ста вље на је не бе ским зна ме њи ма увек кад се же ли по вра так на по ље обе ле же но игром: „Да ле ко сам још од то га / Да их од го нет нем / За са да ми на вуч је са зве жђе ли че”, ка же пе сник оквир не пе сме ци клу са.

Ин те ре сант но је то да у про ми шља њу ком по зи ци је пе сник од лу чу је да пр вој оквир ној пе сми, ко ја про ти че у зна ку са о бра­жа ва ња пам ће ња и пе сме, са оче вим и очин ским ре чи ма ко је под­у пи ру све ти пут обез бе ди са го вор ни ка пе смом „Хи лан дар”. Њом ће су прот ста ви ти фи гу ру­но си о ца ко ја је пе смом „Хо до ча шћа” по ве ре на Све том Са ви, му шком прин ци пу, дру гој фи гу ри ко ја све том пе сме про но си би блиј ску, ла ли ћев ску сим бо ли ку Мај ке, Бо го ро ди це. Овај жен ски прин цип, на су прот до ми нант ној фи гу ри Св. Са ве (ко ји са обе леж јем бо га12 и ву ка на ста вља свој пут за чет оквир ном пе смом „Хо до ча шћа”, пут ко ји уво ди у „пе сму укр ште­них пу те ва”), у осно ви је из гра ђен на ис тој ли ни ји као и са ма фи гу ра Св. Са ве – би ће не зе маљ ских обе леж ја ко је се кре ће про­сто ри ма сва ко днев но сти. Овај ком по зи ци о ни прин цип на ла зи мо у све ту на род не књи жев но сти ко ја је фан та стич ки и фан та зиј ски прин цип не го ва ла ди на мич ким и сим бо лич ким пре пле том не зе­маљ ског и зе маљ ског би ћа или про сто ра.

По ред на ве де ног, у осно ви пе сме „Хи лан дар” на ла зи се још је дан еле мент ко ји сво је зна че ње мо же при ба ви ти упра во у сим­бо лич ком сло ју на род них пе са ма – број три. По ред то га што се у осно ви овог бро ја кри је тро у гао, онај је зич ко­фе но ме но ло шки прин­цип По пи не по е зи је ко ји оди ше тра ги ком и без из ла зом, лир ски

12 Већ у XI II ве ку се Св. Са ва по и сто ве ћу је са ста ро за вет ним Бо гом; као и Бог по ка зи вао се у ли ку пут ни ка или про сја ка. Ви ше у: Сло вен ска ми то ло­ги ја, ен ци кло пе диј ски реч ник, ред. Све тла на М. Тол стој и Љу бин ко Ра ден ко вић, Zep ter bo ok world, Бе о град 2001, 476.

72

су бјект за зи ва њем све та уто пи је све три ру ке Бо го ро ди це Тро је­ру чи це на гла ша ва свој лич ни од нос пре ма умет но сти. Сва ки длан Бо го ро ди це Тро је ру чи це пред ста вља је дан се ман тич ко­сим бо лич ки ис ко рак: уто пи ја пр вог дла на ну ди „Да се у ча роб ном мо ру оку­пам”, дру гог „Да се слат ког нај е дем ка ме ња”, док уто пи ја тре ћег дла на по зи ва пе сни ка­хо до ча сни ка ко ји ће сво је ме сто на ћи у нај­по у зда ни јем aли не до дир љи вом све ту, све ту пе сме, са же љом „да у гне зду сти хо ва пре но ћим”. Све три же ље, као три обра ћа ња­мо­ли тве Бо го ро ди ци, у сво јој осно ви кри ју зах тев за пре о бра же њем. Осло бо ђе ње те ла у ча роб ном мо ру у пр ви план по ста вља окре та­ње од те ле сно сти, тран сфор ма ци ју као за зи ва ње по сто ја но сти про­сто ра ду хов но­је зич ког. Дру ги и тре ћи длан ко ји при хва та ју хо­до ча сни ка тре ба да обез бе де пре о бра жај ду ше ко ја је на иза бра ном пу ту јед ном мо ра ла би ти са вла да на мра ком и без из ла зом. Ка ме њу (зна чај ном сим бо лу По пи не по е зи је уоп ште, ко је Св. Са ва у на­ред ном ци клу су „по ра ђа”, тј. пре о бра жа ва из не жи вог у жи во) и сти хо ви ма, а ова два мо ти ва­сим бо ла увек иду за јед но, због свог сим бо лич ког по тен ци ја ла из др жљи во сти и не про мен љи во сти, По па су прот ста вља оку ви дљи ве, ма те ри јал не, из ра зи то со ци јал не (из ван је зич ке) ства ри – прах и глад, као не ми нов но при се ћа ње на дво стру кост „злат ног до ба” не ма њић ке др жа ве ко је је има ло и свој сјај, али и ду бо ко уко ре њен уну тра шњи не мир пре сли кан на свест и по глед пе снич ког су бјек та („док ми не пад не хи ља ду ма гли на очи”).

2

Тра же ћи ве зив но тки во ко је ће јед ног све ти те ља, ар хи е пи ско­па, са о бра жа ва лач ком сна гом про ве сти пу те ви ма до са вре ме ног пе сни ка ко ји се про ми шље но кре ће про сто ри ма иза бра них срп­ских сред њо ве ков них ма на сти ра (Хи лан да ра, чи ји је Ка то ли кон по ди гао краљ Ми лу тин 1293/1303. го ди не, као од раз ја чи не срп ске др жа ве; Ка ле ни ћа, ко ји за ди вљу је сво јом ар хи тек ту ром и сли кар­ством; Жи че, ко ја се жи во пи сно шћу свог про сто ра и исто риј ском уло гом одва ја од оста лих ма на сти ра; Со по ћа на, чи је фре ско­сли­кар ство оста је не над ма шно; Ма на си је, ко ја је по ни кла на ве ли ком стра да њу Ср ба од тур ске ру ке, па све до Сен тан дре је ко ја, као и Хи­лан дар, из ла зи из окви ра та да шње и са да шње др жа ве, а пред ста­вља трај ни за пис о до ди ру жи во та и умет но сти Ср ба при ну ђе них да на пу сте гра ни це сво је зе мље), По па је ве ков но­уни вер зал ни, по све ће нич ки и тра га лач ки дух ви део у не сум њи вом ди ја ло гу пе сме и сли ке од ко јих ће на ста ти при ча. Та ко је пе сни ко ва окре­ну тост град њи оно га што Бо ри слав Ра до вић на зи ва „кру жном умет но шћу”, до вр ше но шћу ко ју са мо фре ска за јед но са ту ма че њем

73

до сти же у оку по сма тра ча, под ло жна за раз ме ну по гле да раз ли­чи тих умет но сти. Она ко ка ко По па по ла же те ме ље јед ном од нај­зна чај ни јих ди ја ло га из ме ђу два умет ни ка у есе ју „Сли ка ре ва реч”, та ко и Ра до вић на истом тра гу пра ти раз ви је ну сли ку оне умет но сти у чи јем кру гу ви ди мо оте ло тво ре ње трој ства – твор ца, ал хе ми ју де ла и чи та о ца – сли ку над ко јом се мо ра упу ти ти јед на из ван ред­на „по хва ла сли ка ру”. Уо ста лом, сам умет ник је „ви ди лац ко ји, за ча сак од ла же па ле ту и ки чи цу, и од ми че се од плат на, из ра ња из сво је ви зи је упра во да би про тр љао и на ше очи”13, по ру чу је Ра до­вић на осо бен на чин ме ша ју ћи жи вот и ства ра ње, оне еле мен те ко ји су код По пе под ра зу ме ва но је зич ки, за тво ре ни у ви со ко ин ди­ви ду а ли зо ван сим бол ства ра ња – реч и пе сму. У окви ри ма Ра до­ви ће вог трој ства пе сма увод ни ца По пи ног ци клу са по кре ну ла је сву за го нет ност пу та пе снич ког су бјек та ко ји ће ши фро ва ну по­ру ку ис пи са ну шта пом пре то чи ти у пред ста вља ње те жи не уло ге оно га ко ји се на ла зи пред ту ма че њем уну тра шњо сти – је зи ка и ре чи са ме фре ске (сли ке), па све до Бе о гра да у ко ји се вра ћа по след­њим ци клу сом збир ке.

Сво јим лир ским за пи сом о сли ка ре вим ре чи ма По па на го ве­шта ва пе снич ку стра ну фе но ме на сли ке, јер „сва ка сли ка ре ва реч мо гла би се уне ти у је дан реч ник бо ја и об ли ка”, чи ји цео си стем раз ви ја упра во пе сник­од го не тач:

Да ли да га [сликарев реч ник бо ја – О. В.] на у чи мо на па мет, па да, нај зад, зна мо шта ка же цр ве но, шта не ка же пла во, шта кри је бе ло, шта от кри ва цр но, ку да од ла зи пра ва ли ни ја, от ку да се вра ћа кри ва, на ко је зло слу ти тро у гао, на ко је до бро круг? („Сли ка ре ва реч”)

По па је овим лир ско­фе но ме но ло шким за пи сом о умет ни ку­сли ка ру и ње го вом де лу по кре нуо је дин ствен је зик бо ја ко ји ће кроз сти ло ве сред њо ве ков ног жи во пи са до би ти по себ ну уло гу у пе сма ма „Хи лан дар”, „Жи ча”, „Со по ћа ни” и „Ма на си ја”. Као да на том пу ту утки ва у сво ју ми сао бо је­за го нет ке све та уни вер зал не дво стру ко сти По ла Ели ја ра (јер „Док на јед ном ме сту мо га ср ца пре би ва јад, / То на дру гом ви дим ве о ма ја сно, ја сам на да и све­тлу ца во / ша ре ни ло”, пе сма „Је зик бо ја”14), По па на тра гу Ели ја ра је зик бо ја гра ди као пра во те ло „ко је ће ду го оп ста ти”. Из на ве де­ног за пи са на шег пе сни ка кри је се ме та фо рич ки по тен ци јал сва ке

13 Бо ри слав Ра до вић, Рва ње с ан ђе лом и дру ги за пи си, Но лит, Бе о град 1996, 8.

14 Ху го Фри дрих, Струк ту ра мо дер не ли ри ке, Све то ви, Но ви Сад 2003, 297.

74

од бо ја, та ко да оно што по ста је нео бич но у По пи ним ме та фо ра ма „са др жа но је у њи хо вом ма те ри ја лу. По мо ћу ње га оне оби чан и уо би ча јен свет пре ме шта ју у не ку чу ли ма и сми слу стра ну сфе ру”.15 За то и не чу де бо је ко је је за свој за пис По па узео16: цр ве но ко је тре­ба не што да „ка же” чи та мо у ан тро по мор фи зо ва ној сли ци „Цр ве не го спо ђе Жи че”, ма на сти ра ко ји се сво јим ко ло ри том из два ја, док су мно ге ње го ве фре ске (ре чи) уни ште не, што је раз лог због ког се Жи ча код пе сни ка не узи ма као але го ри ја уну тра шњег жи во та умет ни ка, већ као зда ње­узда ни ца чи ји је исто риј ски зна чај нај ве ћи (ње но те ло је не са ло ми во; она је се ди ште не за ви сне срп ске ар хи­е пи ско пи је са Са ви ним ли ком као ње ним обе леж јем). Уо ста лом, Жи ча, ко ју су по ди гли Сте фан Пр во вен ча ни и Све ти Са ва (1208–1215), је дан је од по чет них спо ме ни ка ра шке ар хи тек тон ске шко ле,17 а ово је по себ но ва жно због пе сни ко вог ода би ра ма на сти ра ко јем ће по све ти ти пе сму. Све од ли ке ма на сти ра у овој пе сми као да су ту да збо ре са ме о се би: исто ри ја о про сто ру, као и про стор о исто­ри ји („зре ли та ла си жи та” као про стор у пот пу но сти ан ти а скет ски на спрам „тро у гла у пла ме ну”, на раз ме ђи два исто риј ска пу та) као што сам пе сник за цр ве ну бо ју ве зу је „ка зи ва ње”. Жи ча сво јом ван ред ном по ја вом и ве ли ком при чом (кру ни са ње свих Не ма њи ћа од Св. Са ве) уо ста лом сво је ме сто на ла зи и у са вре ме ним про зним де ли ма18.

Као што ма на стир Ка ле нић пред ста вља јед но од те ме на тро­у гла (ко ји чи не Ра ва ни ца и Љу бо сти ња), та ко се као је дан од нај ве­ћих фе но ме на пе сме „Жи ча” ја вља сим бо лич ки по тен ци јал ме ста на ком је она са гра ђе на. Са мим тим што пе сник ка же да „сто јиш на са мом вр ху / Иза бра ног тро у гла у пла ме ну”, тро у гла ко ји у есе ју „Сли ка ре ве ре чи” слу ти на зло, он Жи чу утки ва у са мо је згро мо ти ва­сим бо ла ко ји је при су тан од пр ве ње го ве збир ке. Као што се у игри „му дрог тро у гла” из исто и ме не пе сме тра ги ка бес кра ја на ла зи у са мом сре ди шту, у ср жи ње го вог по сто ја ња, та ко и Жи ча,

15 Исто, 226.16 Ра до ван По по вић под се ћа на то да је По па био уред ник еди ци је „Умет­

нич ки спо ме ни ци Ју го сла ви је” у из да њу Срп ске књи жев не за дру ге, док је глав ни уред ник био Иван В. Ла лић. Ви ше у: Ра до ван По по вић, Вас ко По па, мит и ма­ги ја, Слу жбе ни гла сник, Бе о град 2009, 71.

17 Жи ча ни је за др жа ла сву рас кош и мо ну мен тал ност на шег сред њо ве ков­ног сли кар ства као Со по ћа ни или Ма на си ја, али ори јен тал ни нерв у сли кар ској тех ни ци и чи ње ни ца да ин тен зив ност пла ве бо је до ми ни ра на оде ћи у ши рем кон тек сту Жи чу при бли жа ва По пи ним сим бо лич ким спре го ви ма у оста лим пе сма ма. Ви ше о жич ком фре ско­сли кар ству у: Ми лан Ка ша нин, Ђур ђе Бо шко­вић, Па вле Ми јо вић, Жи ча: исто ри ја, ар хи тек ту ра, сли кар ство, Књи жев не но­ви не, Бе о град 1969.

18 Ро ман Го ра на Пе тро ви ћа Оп са да цр кве Све тог Спа са про ти че у зна ку сим бо лич ких ва ри ја ци ја јед ног ма на сти ра и сред њо ве ков не исто ри је.

75

ма на стир пред ста вљен чи стом ан тро по мор фи за ци јом, као же на ко ја се кре ће „У прат њи свог же ни ка сун ца”, у пре де лу ко ји се по све му су прот ста вља сред њо ве ков ном аске ти зму, но си ди ја лек ти ку свог по ло жа ја. Жи ча се „ге о граф ским по ло жа јем одва ја ла од дру гих ма на сти ра. Ни јед на кра љев ска за ду жби на ни је се у др жа ви Не ма­њи ћа на ла зи ла се вер ни је од ње – тре ба ло је да не за ви сна срп ска ар хи е пи ско пи ја бу де под јед на ко уда ље на и од ви зан тиј ског Ца ри­гра да и од ла тин ског Ри ма”.19 Она је во ђа у тро у глу ко ји ће пр ко си­ти „и сун цо се ку / И жи то сквр ни те љу / Из два цар ска угла” под њом.

Чи ње ни ца да не ма се вер ни јег ма на сти ра од ње, као ни зна­чај ни јег ма на сти ра у исто риј ском сми слу, упу ћу је на то да реч на ро да, ње го ва исто ри ја и ми то ло ги ја, све срп ско осе ћа ње, уво ди чи та о ца у вуч ју али „ус прав ну” зе мљу, у те ме ље вер ти ка ле20, реч ко ја се на ла зи у осно ви пе сни ко вих ига ра об ли ци ма (је зич ке) ег зи­стен ци је још од ци клу са „Да ле ко у на ма”, кад „Ди же мо ру ке / Ули ца се у не бо пе ње” („Да ле ко у на ма, 1”), док „го спо ђа” Жи ча из на шег ци клу са исто та ко пр ко сно и не по врат но ко ра ча ис кљу­чи во „у прав цу сво је ви си не” („Жи ча”), и то „У је ди но мо гу ћем прав цу”. Еро тич ност у пе сни ко вом гла су на ко ју је ука за ла Све тла­на Вел мар­Јан ко вић21 у чи та о че во пам ће ње при зи ва пе сму „Мо ја Ра ва ни ца” Ми ло ша Цр њан ског, ко ја на сли чан на чин (ан тро по мор­фи за ци јом) ре чи лир ског су бјек та утки ва у фи гу ру­сим бол Бо го­ро ди це, „Је ди не дра ге пред ко јом кле чим, / јер на њој не мо гу ни мо је / блуд не гор ке очи не ве се ле / да оста ве тра га”22. Око и траг код По пе у пе сми М. Цр њан ског се пре та па ју у ми рис, око и траг. При та је ни звук са мо у ни же ња се мо же на ћи и код По пе у сти хо­ви ма ко ји ма се нај ви дљи ви је пре та па ју би ће лир ског су бјек та и Жи ча („Из мо га ср ца из ла зиш” и „Ко ра чај љу бим ти ко ра ке”).

За цр ну бо ју у есе ју По па од лу чу је да свêже от кри ће. До ми­нант ну сим бо ли ку цр не бо је на ла зи мо у пе сми „Хи лан дар”, у ко­јој се пе снич ка ин тер по ла ци ја соп стве ног ду хов ног све та очи та ва на ико ни Бо го ро ди це Тро је ру чи це, јед ној од два зна ме ња ма на сти­ра. Са ма фре ска је део це ли не ма на сти ра, али пе сник узи ма још је дан део већ на ве де не по де ље но сти – длан – ду хов ну бли скост и срод ство са Мај ком чи је ће ру ке лир ском су бјек ту омо гу ћи ти оства­

19 Ка ша нин, Бо шко вић, Ми јо вић, Жи ча..., 5.20 О По пи ном пре тва ра њу пе снич ке хо ри зон та ле у вер ти ка лу, у „тај крун ски

ре зул тат По пи ног мо дер ног ʼми то ло ги зма’” го во ри Дра ган Ха мо вић у на ве де­ном пред го во ру (27).

21 У тек сту „Вас ко По па, чу до тво рац” ча со пи са Гра дац Све тла на Вел мар­­Јан ко вић пи ше о еро тич но сти пре ма оно ме ти ко ме се обра ћа и за зи ва из све та пе сник (61).

22 Ми лош Цр њан ски, Пе сме, прир. Ми ли вој Не нин, Ка и рос, Срем ски Кар­лов ци 2013.

76

ре ње жуд ње за дру га чи јим све том, што је у осно ви пе снич ког пу та ко ји во ди от кри ћу. Ме ђу тим, цр ну бо ју у пр вом, из дво је ном сти ху По па ве зу је за Бо го ро ди цу ре чи ма „Цр на мај ко Тро је ру чи це”, апо­стро фом ко ја цр но уво ди као при сут ност али је ви ше до кра ја пе сме не спо ми ње, она је под ра зу ме ва на у суд бин ско­исто риј ском стра да њу и у оп ште чо ве чан ском, ду хов ном за там ње њу.

Ме ђу тим, ако на ста ви мо у овом сме ру ту ма че ња бо ја пе сни­ко вим соп стве ним уну тар ци тат ним сег мен ти ма, кад је дан текст мо же би ти, и че сто и је сте, кључ за онај дру ги, као нај ин три гант­ни је пи та ње се по ста вља пи та ње пла ве бо је. На и ме, за што се По па од лу чу је за по глед с на лич ја, јер, под се ти мо, ње га ин те ре су је „шта не ка же пла во” (ис та кла О. В.)? Бо је ви зан тиј ске умет но сти – пла­ва и злат на – је су бо је пред вод ни це у срп ском сред њо ве ков ном сли кар ству, ко је је нај чвр шћи кул тур ни ди ја лог во ди ло упра во са Ви зан ти јом. Њи хо ва сим бо лич ка вред ност ве за на је ко ли ко за се­ман ти ку са ме сли ке (фре ске), то ли ко и за по ја ча ва ње се ман тич ког по тен ци ја ла По пи не по е ти ке. Пла ва бо ја као нај ма ње ма те ри јал на од свих бо ја23 пред ста вља по зив у про стор са дру ге стра не. У сли­кар ству она пред ста вља основ ни је зик сли ке, чи је ће об ли ке ко је пла во ства ра по сма трач ту ма чи ти, док у По пи ној пе сми ова бо ја по при ма еле мен те фи ло зоф ског. По ред то га што је пла во ве за но за бес крај, а се ти мо се да је бес крај је дан од че ти ри ка рак те ри стич­на зна ка пе сни ко ве по е ти ке, оно је у реч ни ци ма сим бо ла опи са но као сат ка но од на го ми ла не пра зни не, траг ко ји у исти мах и рас тва­ра об ли ке, олак ша ва их и отва ра.24

Пла во та ко не ка же да је од го вор на пра ву се ман ти ку сли ке пе сма и њен је зик. Сто га По па је ди но екс пли цит но спо ми ње пла во и злат но у пе сми „Ма на си ја”, а ову бо ју „отва ра” ње ним не бе ским ана ло го ни ма – зве зда ма и не бом: „Зо гра фе / Шта ли ви диш на дну но ћи // Злат но и пла во / По след ња зве зда у ду ши / По след њи бес­крај у оку”. Тка ње ме ђу у мет нич ког ди ја ло га два ства ра о ца – пе сни­ка и сли ка ра – По па је екс пли цит но из ра зио упра во пе смом „Ма­на си ја”, им пли цит но на го ве шта ва ју ћи раз го вор два умет ни ка у пе сма ма ко је сле де, „Ка ле нић” и „Со по ћа ни”. Пла во, та ко, не ка же ни шта о за во дљи во сти не ба, о те жи ни про стран ства, чи ме се ди­рект но (по е тич ки) одва ја од про сто ра у се би ши ре ћи га на отво рен про стор ван се бе, ко ји упли ће и је зи ко тво рач ки прин цип. За то и пла во, као јед на у ни зу ам би ва лент но сти, тре ба да по ка же дру гу стра ну по е ти ке – дво стру ко је зич ко ства ра ње.

23 Жан Ше ва ли је, Ален Гер бран, Реч ник сим бо ла – ми то ви, сно ви, оби ча ји, по ступ ци, об ли ци, ли ко ви, бо је, бро је ви, пре вод и адап та ци ја Па вле Се ке руш, Stylos art, Но ви Сад 2013, 713.

24 Исто.

77

За пе сни ка ка кав је Вас ко По па Ма на си ја (Сте фан Ла за ре вић, гра ђе на 1406–1418) је зна чи ла по вра так у је дан сег мент срп ске исто ри је ко ји је остао ин те грал ни део кул ту ре и пи сме но сти до да нас – ин тер фе рен ци ју умет но сти, сти ло ва и исто ри ја.25 Јед на реч сли ке ма на сти ра ко ја је по себ но мо гла ути ца ти на раз ви ја ње По пи не сим бо ли ке је сте зна чај на пред ста ва ву ка на ја сту ку на ко ме сто ји де спот Сте фан.26 Ути цај за пад них умет но сти, као и укр шта ње ви зан тиј ског и по зно го тич ког сти ла са ег зо тич ном ор­на мен ти ком, зна чај но се очи та вао у сли кар ству, а пе сник ка кав је По па лир ски је кон тек сту а ли зо вао исто ри ју ма на сти ра у оку, ка ко сли ка ра­умет ни ка, та ко и пе сни ка­ства ра о ца, са мо јед ним сти хом ре френ ског ка рак те ра: „Зо гра фе / До кле твој по глед до пи ре / Чу­јеш ли ко њи цу но ћи / Алах ил ила лах”. За то се пла ва и злат на ве­зу ју за мо ти ве­сим бо ле кру жног, хер ме тич ког ка рак те ра: у пр вој стро фи за пр стен и ја бу ку, у чи јој уну тра шњо сти је у јед ној од ига ра об ли ци ма ег зи стен ци је жи вео и сам лир ски су бјект (у тре­нут ку кад пред мет жи ви у пе сни ку ко ли ко и пе сник у пред ме ту); за ја бу ку ко ја је во ће бе смрт но сти, по сто ја но сти и пр стен ко ји сим бо ли зу је умет нич ку, је зич ку и ду хов ну не рас ки ди вост. Злат на бо ја као сим бол сун ца, оног ду хов ног и ме та фи зич ког, ди рект но се су прот ста вља „ко њи ци но ћи”, исто риј ској не у мит но сти, у ко јој умет ник оста вља пе чат је зи ком сво јих бо ја.

Зо гра фов по глед (а ва жно је ре ћи да је, по све му су де ћи, у Ма на си ји по сто јао је дан глав ни сли кар27) у По пи ној пе сми ни је за кло њен ни за ма гљен исто риј ском не у мит но шћу, већ пе сник са ове стра не све та, ње гов ства ра лач ки са го вор ник, тра жи од го во ре на пи та ња оних ко ји су ство ри ли тра ди ци ју у дру га чи јим окол­но сти ма. Отуд пре о вла да ва ње сим бо ла бес кра ја, сим бо ла умет­нич ког скла да и са вр ше но сти ко ја је без вре ме на, док се крај пе сме вра ћа свом по чет ку у кру жној ком по зи ци ји – је ди но ова кав бес крај код По пе мо же има ти по зи тив ну ко но та ци ју, јер је ду бо ко уко ре­њен у оно што је око мо гло да ви ди у срп ској сред њо ве ков ној умет­но сти, али и да нас. По след њом стро фом се се ман ти ка бо ја сред њо­ве ков ног умет ни ка от кри ва све зи ва њем са нај ду бљим ко смо ло шким сим бо ли ма По пи не умет но сти – зве здом, бес кра јем и оком. За то и не чу ди што по след ња стро фа и до но си дру га чи ји рас по ред бо ја:

25 Ма на си ја: исто ри ја – жи во пис, ред. Сте ван То мић, Ра до мир Ни ко лић, Ре пу блич ки за вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре, Бе о град 1964, 50.

26 Вуч ја сим бо ли ка, ко ја пра ти пе сни ка кроз мно ге збир ке, у књи га ма срп ске сред њо ве ков не исто ри је умет но сти ту ма чи се као од раз хе рал дич ког ка­рак те ра умет но сти:. „У сред њем ве ку он је [вук – О. В.] чак сим бол Ср ба. Ње го ва пред ста ва на ла зи ла се на гр бо ви ма срп ских ве ли ка ша у то до ба и сва ка ко је на ста ла под ути ца јем за пад не хе рал ди ке” (исто, 55).

27 Исто, 88.

78

на по чет ку пе сме пр во ме сто је до би ла пла ва бо ја, док у по след њој стро фи ова уло га при па да злат ној, сим бо лу рас ко ши и по сто ја но­сти. Ду шу­зве зду као свет у све ту По па ста вља на исте осно ве као по сто ја ње бес кра ја у оку („По след ња зве зда у ду ши / По след њи бес крај у оку”). Не сум њи во је да раз не вр сте по гле да пе сник упра­во се ман тич ки де ри ви ра из основ ног по гле да у раз ли чи те об ли ке срп ске сред њо ве ков не умет но сти, ко ји се нео бич ним ме та фо рич­ким спре го ви ма вра ћа ју нај сло је ви ти јим об ли ци ма ег зи стен ци је. За то са ма ег зи стен ци ја и ни је те ма По пи ног ци клу са, јер пред ста­вља им пли цит ни, под ра зу ме ва ни оквир, као и исто ри ја са ма. И у овој пе сми вре ме је ипак „зу бе по ло ми ло”.

Иа ко у за вр шној пе сми „Сен тан дре ја” из о ста је сим бо лич ки по тен ци јал пла ве бо је, овај по сту пак баш за то мо же да од го во ри на пи та ње шта то не ка же пла во. Јер, ова по след ња пе сма ци клу­са сво ју про стор но­вре мен ску мар ки ра ност одва ја од сја ја срп ске сред њо ве ков не умет но сти28, али не и од уни вер зал но­се ман тич ког по тен ци ја ла умет но сти Ср ба. На но во и згра ђе ном про сто ру, ко ји ни је био при мар но срп ски, про го ва ра и дру га чи ја умет ност, сли­кар ство у ком пре о вла да ва злат на бо ја, као и ба рок ни и ро ко ко укра си. Чи та ва пе сма ис пе ва на је у зна ку бро ја се дам, за о кру же­но сти и ко нач но сти, у зна ку Апо ло но вог бро ја29 ко ји се на ла зи у ср жи тво рач ког, као и у оном сим бо лич ко­се ман тич ком по тен ци­ја лу вер ти ка ле, јер, ка ко ка же пе снич ки су бјект: „Бе жа ла си до кра ја веч но сти / Учи ни ла још се дам ко ра ка / Пре ма се ве ру”. Ови увод ни сти хо ви оме ђа ва ју про стор Сен тан дре је као жи во пи сан ми кро пр о стор из ког се из ди же се дам тор ње ва30, од но сно се дам цр ка ва, од ко јих су че ти ри срп ске. Још је дан круг мит ског про сто­ра – је зи ка ма њи не у зе мљи­ту ђи ни – отва ра упра во ова пе сма, од но сно њен ан тро по мор фи зо ва ни про стор.

Све је ов де у зна ку од бра не („За па ли ла си ис под ку бе та / Се­дам ста ра ца хра сто ва / И пре ли ла их ви ном”), на стан ка („Из ва ди­ла из рај ске ре ке / Ло ба њу свог име ња ка све ца / И на те ме ну јој са гра ди ла / Се дам сун цо мо ља”) и тра ја ња („По ми ри са ла си цвет пе ру ни ке / За тво ри ла се у не бе ску кру ни цу / И за ћу та ла”). Од бра­на од исто ри је зна чи ла је бег у крај ко ји ће омо гу ћи ти ис по ве да ње је зи ка и ве ре, где ће „се дам ста ра ца хра сто ва” би ти осно ва за ње но по сто ја ње; твор ба са мог ми та на стан ка овог ме ста (а не јед не цр кве) за По пу је зна чи ла отва ра ње мо ти ва­сим бо ла гла ве још од пе сме

28 Са Ве ли ком се о бом Ср ба и ње ним пред вод ни ком Ар се ни јем Чар но је ви ћем по чи ње на се ља ва ње Ју жних Сло ве на на под руч је Ма ђар ске, од но сно Сен тан­дре је. Ви ше у: Пал Фојт, Сен тан дре ја, збир ка Кор ви на, [Б. м., б. и., б. г.], 3.

29 Ж. Ше ва ли је, А. Гер бран, Реч ник сим бо ла, 816–822.30 П. Фојт, Сен тан дре ја, 5.

79

„Гла ва бес кућ ни ца”, па све до ци клу са ко ји су обе ле же ни сим бо­ли ком обез гла вље но сти и ње ним есте тич ко­исто риј ским по тен­ци ја лом у ци клу су „Ко со во по ље” у ком се вен цо но шче ва гла ва пре тва ра у „Све тло зар ну сво ју за ду жби ну / И сун че ву на ме сни цу”, у про цват на ме сту где тре ба да бу де гла ва, као чо век на спрам исто ри је; на кра ју, знак тра ја ња по ста је гу гут ка као сим бол ми ра, док се јед ном реч ју, „пе ру ни ка”, ко ја во ди на траг до сло вен ског бо га Пе ру на, по кре ће за јед нич ки сим бол на ро да Ју жних Сло ве на.31 Мит ски по тен ци јал гла ве ко ја је иза шла из Ду на ва, „рај ске ре ке”, ис так нут је пе сни ку оми ље ним мо ти ви ма сун ца и сун цо кре та, у ко ји ма се код ства ра о ца Спо ред ног не ба „сти чу пу те ви / Сва ког ср ца и сва ке зве зде” („Зве здо знан че ва смрт”), као сим бо лич ко ни ца ње др жа ве у др жа ви, кул ту ре у кул ту ри и ср ца у ве ри.

3

Оно што је по сма тра че вом оку32 нај пре до ступ но су бо је, али лич на пер спек ти ва од ре ђу је са мо ту ма че ње сли ке. По глед лир ског су бјек та у тре нут ку кад се на ла зи пред зда њем или фре ском за пра­во је дво стру ко по сре до ван, јер „у си сте му обр ну те пер спек ти ве не по ду да ра ју се умет ни ко ва тач ка гле да ња и тач ка гле да ња гле да о­ца (сли кар ског де ла)”.33 Умет ни ко ва по зи ци ја је по зи ци ја по сма­тра ча ко ји уче ству је у том све ту, на ста вља Ус пен ски, та ко да је пер спек ти ва По пи ног лир ског су бјек та по при ми ла об ли ке ту ма­че ња ту ма че ног. Је зик пе сме и је зик сли ке во де искон ској же љи да се ре кон стру и ше и се ман тич ки про ши ри она ре ал ност (ствар ност) ко ју је сред њо ве ков ни умет ник имао пред со бом. За то се По па осла­ња на (пе снич ки) ре пре зен та тив не де ло ве јед не це ли не, ши ре ћи за го нет ку, али и све про жи ма ју ће осе ћа ње при па да ња, иа ко ни пе­сни ку ни чи та о цу ни је увек ја сно „ко ји се еле мен ти сли ке тре ба да схва те не по сред но, као са мо стал ни зна ко ви, а ко ји има ју по моћ ну, син так сич ку уло гу, уче ству ју у обра зо ва њу сло же ни јих зна ко ва”34. На ве де ним про ми шље ним на чи ном ком по но ва ња слу же се оба умет­ни ка, и то је основ на ве зив на и ди на мич ка тач ка њи хо вог ди ја ло га.

Отуд пе сни ко ва дво стру ка бор ба са ви дљи вим и не ви дљи вим ко је је још у осно ве свог „је зи ка” уткао сли кар у пе сни ко вом есе­ју „Сли ка ре ве ре чи”. Пе сма „Со по ћа ни” је сте пе сма­са го вор ни ца

31 Луј Ле же, Сло вен ска ми то ло ги ја, Гра фос, Бе о град 1984, 62.32 О чи та вом си сте му мо ћи ви да и по гле да пи са ла је Све тла на Вел мар­Јан­

ко вић, на при ме ри ма из збир ке Ко ра, 46–49.33 Бо рис Ан дре је вич Ус пен ски, По е ти ка ком по зи ци је • Се ми о ти ка ико не,

из бор и пре вод Но ви ца Пет ко вић, Но лит, Бе о град 1979, 324.34 Исто, 280.

80

пе сме „Ма на си ја”, јер за јед но са њом ну ди је дан зна ча јан пут па­ра лел ног чи та ња оне кру жне умет но сти пе сни ка­умет ни ка и сли­ка ра­умет ни ка. Со по ћа ни (ма на стир са гра ђен 1255. го ди не) је сте за ду жби на кра ља Уро ша Пр вог, сме ште на у ра шкој обла сти, са основ ном од ли ком ра шког фре ско­сли кар ства – да се на јед ном зи ду на ла зи јед на фре ска (од зе мље до не ба, ка ко сам По па ка же). Чи та ва пе сма је ис пе ва на у јед ном од нео сим бо ли стич ких зах те ва – сме њи ва њу ви дљи вог и не ви дљи вог, ту ма че ња и алу зи је. У ње ној осно ви на ла зи се мо ну мен та лан, це ло вит мит о ства ра њу, про ши­рен до би блиј ских алу зи ја (кроз „ка пи је веч ног про ле ћа”) и по чет­ног ми та о ства ра њу све га, да би се ова при ча у пе сми „Ма на си ја” су зи ла на са мо јед ног умет ни ка чи ји се је зик ту ма чи. Мо ну мен­тал ност со по ћан ског сли кар ства пе сник је на гла сио у дис ти си ма ко ји ма се ула зи ко ли ко у сам про цес ства ра ња, то ли ко и у оно већ ство ре но што пе сни ко во око гле да (јер, при се ти мо се за пи са „Пе­сма”: „убр зо то тво је, од те бе ство ре но, ста не по бе лом све ту да хо да, и оно, по сво ме”):

Ру ме ни мир сна геЗре ли мир ве ли чи не(...)Мла да ле по та по но саМе се чар ска си гур ност

(„Со по ћа ни”)

Ове сти хо ве по ве зу је про ми шље ност По пи ног ком по но ва ња кроз ин си сти ра ње на истим кон струк ци ја ма: при дев + име ни ца као опис и сим бол у исто вре ме, као „свој ство + но си лац тог свој­ства”35 (упо тре ба тзв. ге ни тив них и атри бу тив них ме та фо ра ка рак­те ри стич них за мо дер ну по е зи ју код По пе на гла ша ва све еле мен те жи во пи са; друк чи је ре че но, сли ко ви тост из ра за од го ва ра на сли­ка ном). Пр ви ди стих ди рект но упу ћу је на кла си ци стич ку цр ту со по ћан ског жи во пи са „ко је од ли ко ва ло се све тлим бо ја ма и пла­стич но шћу фи гу ра, мо ду ли ра ном мно штвом сит них ли ни ја”36 (а се ти мо се са мо сим бо ла дла на и ње го вих ли ни ја у По пи ној по е­зи ји), као јед ном од од ли ка ра шког сти ла, ме ђу тим ни со по ћан ско сли кар ство ни је про шло без обе леж ја дру гих кул тур них сре ди на. „Ру ме ни мир сна ге” упу ћу је на пе сни ко ву ве за ност за бо је ко је го­во ре: цр ве на ов де сим бо ли зу је мла дост, ин ди ви ду а ли зам и све жи ну,

35 Ви ше у: Ра ди во је Ми кић, „Жан ров ски ци та ти у по е зи ји Вас ка По пе”, По е зи ја Вас ка По пе, 117–141.

36 Во ји слав Ј. Ђу рић, Со по ћа ни, Срп ска књи жев на за дру га – Про све та, Бе о град 1963, 9.

81

док сво јом сна гом по твр ђу је дру гу стра ну склад не ле по те – зре лост и ве ли чи ну.

Дру ги ди стих са мрач ни јим то но ви ма („Ме се чар ска си гур­ност”) у оку мај сто ра ко ји сли ка по ста вља обри се дво стру ко сти со по ћан ског жи во пи са37 ко ји га и одва ја ју од сли кар ства оста лих сред њо ве ков них ма на сти ра. Је дан стил ски из раз од ли ку је мир, све тлост и склад са узо ром у ан тич ким мо ти ви ма, да кле је дан кла­си ци стич ки прин цип у сво јој су шти ни, ко ји се у пот пу но сти мо же при ме ни ти и на сам По пин од нос пре ма ства ра њу (а о јед ној стра­ни кла си ци стич ког нер ва у По пи ном из ра зу пи сао је још Зо ран Ми шић). Дру ги сли кар ски стил у при пра ти пра ти там ни ји из раз, од ли ку је га на ра тив ност, дра ма тич ност и та ман ко ло рит, још јед на ди морф ност хо ри зон тал ног про стран ства овог ма на сти ра. По сле пр вог ди сти ха ко ји ле жи у осно ви со по ћан ског жи во пи са сле де сти хо ви као при мер пе снич ког ту ма че ња оно га што је сли ка ре во око ви де ло „Од злат них пти ца под зе мљом”, уме ћу ћи есте тич ки нерв мит ској опо зи ци ји го ре­до ле, па све „До сил ног во ћа на не бу”, од пр ве до по след ње ли ни је јед не сли ке. Ра ђа ње и смрт на ла зе се у јед ном је зи ку сли ке.

Спо ми њу ћи ве о ма зна чај ну ка те го ри ју свог пе сни штва уоп ште – об лик ко ји је ди ни има моћ пре та па ња и пре тва ра ња („До ко ни об ли ци / Пре ру ше ни / У ру но из не на ђе ња”, „На зи ду”), По па сме­шта кул ми на ци ју ство ре ног у сре ди ну сво је пе сме, док дру ги део обо јен веч но шћу и „ме се чар ском си гур но шћу” от по чи ње бор бом са вре ме ном ко је је, по пут ди да ска ли је, сме ште но у за гра ду, као не и ме но ва ни а увек при сут ни кон тра пункт умет но сти и ње ној без­вре ме но сти. Дру ги део пе сме (по сле оног ре ду ко ва ног сти ха „(Вре ме је ује да ло)”), ко ји од ли ку је сплет сим бо ла ве за них за исто риј ске при ли ке та да шње срп ске др жа ве али и за ла зак у пред ста ву­знак вре ме на „све тих рат ни ка” чи је су обе леж је ма че ви („И ка пи је веч­ног про ле ћа / И све тло оруж је сре ће”), при пре ма зна ме ња ко ја се на ла зе спрем на у оку по сма тра ча (и пе сни ка и сли ка ра) да оста ве умет нич ки траг ко ји ће по ве сти нај ве ћу бор бу са вре ме ном и ову бит ку још и до би ти.

По че му зна мо да је по ље умет но сти до би ло бор бу про тив по ља исто ри је (ствар но сти)? Све сност сли ка ра ви ше је не го при сут на, иа ко оквир по сто ја ња, кад „У де сни ци мај сто ра / Да ма ри све та би ју”, на оној ис тој де сној ру ци вен цо но сца на ко ју сле ће кос и за по чи ње сво ју пе сму ве че уо чи бо ја на Ко со ву по љу („Ве че ра на Ко со ву по љу”), об зна њу је сво је при су ство, ме ђу тим у ве чи тој игри вре ме на и сва ра о ца ко ји у свом оку но си све при че о све ту, док

37 Исто, 52.

82

вре ме гри зе, а умет ник ис тра ја ва, по бе ду од но си ства ра ње и ство­ре но („(Вре ме је ује да ло / И зу бе по ло ми ло)”).

Слич ну по став ку о ства ра њу два вре ме на и две пер спек ти ве у пе сми „Ка ле нић” та ко ђе из ну тра об др жа ва ди на мич ки од нос из ме ђу оно га ко по сма тра, оног по сма тра ног и оно га ко ји ства ра. Ни ма на стир Ка ле нић (вла сте лин Бог дан, 1413–1417) од свих сред­њо ве ков них срп ских ма на сти ра ни је иза бран слу чај но. По ред то­га што је на свом пу ту по све ће ног је зич ко­мит ског хо до ча сни ка об и шао ма на сти ре сва три стил ска прав ца (ра шкој шко ли, од но сно ра шком сти лу при па да ју Жи ча и Со по ћа ни, у срп ско­ви зан тиј ској ску пи ни ко ја уно си зна чај не про ме не у од но су на ра шки стил сво­је ме сто на ла зи Хи лан дар, од но сно Ка то ли кон кра ља Ми лу ти на, док мо рав ском сти лу, ко ји не до но си то ли ко про ме не ко ли ко са зре­ва ње ис ку ства, при па да ју Ка ле нић и Ма на си ја, ре љеф но дру га­чи ји од оста лих ма на сти ра јер је де ко ра тив ност из ра за при мар на), По па је сва ком од три стил ска прав ца удах нуо по је дан ин ди ви ду­ал но­сло је вит је зик про го ва ра ња. Сем што се од оста лих ма на сти­ра из два ја жи во пи сно шћу фа са де, „по свом сли кар ству, Ка ле нић се свр ста ва ме ђу глав не спо ме ни ке мо рав ске шко ле”38, те за јед но са Ма на си јом и Ра ва ни цом чи ни „це ли ну ко ја се од ли ку је ви со ким умет нич ким до ме том”.39

Онај ко ји ства ра је у овој пе сми у дру гом пла ну, док се у осно ви на ла зи ре ла ци ја већ ство ре ног – фре ске и оно га ко ји у тре­нут ку по сма тра ња ства ра – лир ски су бјект. Ово је је ди на пе сма у ко јој се кон крет не бо је не по ја вљу ју, већ се сим бо ли ка њи хо ве уни вер зал но сти пре но си на син таг мат ску ме та фо ри ку ко ја је гра­ди ра на („Бо је сви ћу”, „Бо је зру” и „Бо је го ре”). Сви та ње, зре ње и го ре ње, ре чи ко је се ве зу ју за бо је, по кре ћу исте сим бо ло шке спре­го ве као у пе сми „Со по ћа ни”. У тре нут ку кад „Бо је сви ћу” пе снич ки су бјект се на ла зи ис пред фре ске, пр вим сти хо ви ма ме ша ју ћи уло ге оно га ко ји го во ри и оно га што је по сма тра но. Ме ђу тим, суп тил ним стил ским сред стви ма По па не од у ста је од дво стру ког ком по зи цио­ног прин ци па из пе сме „Ка ле нић” ко ји усло вља ва ње но чи та во зна че ње. На и ме, са ма пе сма по чи ње пи та њем:

От ку да мо је очи На ли цу тво ме Ан ђе ле бра те (ис та кла О. В.)

38 Дра ги ња Си мић Ла зар, Ка ле нић – сли кар ство, исто ри ја, Ин тер а гент, Кра гу је вац 2000, 71.

39 Исто.

83

да би се на ове сти хо ве на до ве за ла ап стракт на ка те го ри ја жи во та (за бо рав) ко ју ис ти че ап стракт на бо ја (она са ма као ен ти тет и по­е тич ност, за то и ни је зна чај но ко ја је то бо ја), а њу гра ни ца за бо ра­ва обе ле жа ва на че том све шћу. Чи та лац би по ми слио да од го вор на пи та ње из пр вог сти ха не ће до би ти, али тре ну так успо ре ног рит­ма, мо ста из ме ђу две стра не пе сме (кад „Бо је зру / На ла кој гра ни вре ме на”) отва ра пе сни ку про лаз ка (са мо)од го во ру:

Оту да твој инат ле пи У углу уса на мо јихАн ђе ле бра те (ис та кла О. В.).

Пе сни ко ве очи на ла зе се на ли цу ан ђе ла као по твр да уну тра­шњег, ме ђу соб но пре по зна тог, пре ћу та ног ди ја ло га ко ји ће и по ве­сти ње го вом раз ре ше њу – тај ној ре чи­осе ћа њу ко ја је спрем на за из го ва ра ње („У углу уса на мо јих”). Бо је ко је сви ћу, с дру ге стра не, ре фе ри шу ди рект но на стил ски аспект ка ле нић ког жи во пи са ко је од ли ку је про зрач ност, са мим тим и де ма те ри ја ли за ци ја, ме ђу тим оне су по ста вље не као освит (сви та ње) у тре нут ку кад умет ни ку пре ти за бо рав. За то се на мо тив за бо ра ва на до ве зу је из вр сна, сло­је ви та сли ка дру гих ко ји сво јом сен ком пре те умет ни ку и ње го вом по гле ду, као у пе сми „Ма на си ја” она „ко њи ца но ћи”, јер „Ту ђе сен ке не да ју / Му њу тво га ма ча / У ко ри це да вра тим”.

Сен ка исто ри је (и ње них по је ди на ца) не до зво ља ва са вре ме­ном, ду хов ном рат ни ку (лир ском су бјек ту) да вра ти власт и по ре­дак у ру ке ан ђе ла. Но си лац мо ћи у ра зор ној уло зи, али и но си лац ре чи40 у ства ра лач ко­сим бо лич ком по тен ци ја лу пе сме је сте упра во мач. Над но ше ње све ве ће сен ке ко ја спу та ва умет ни ка по ја ча но је сле де ћим син таг мат ским спре гом у ком „Бо је зру”, а њи хо во зре­ње ди рект но је по ве за но са про то ком вре ме на у пе сми ко ја тре ба им пли цит но да раз ви је ства ра лач ки инат ко ји ће се, са бо ја ма ко је го ре, кул ми на тив но­гра да циј ски кон сти ту и са ти као нај ја че осе ћа ње при па да ња јед ној умет но сти. Вид ном про то ку вре ме на на ли цу ан ђе ла По па ће ко нач но су прот ста ви ти сво ју ду хов ну мла­дост у по тра зи за прав дом, јер „Бо је го ре / Мла до шћу у мо јој кр ви”.

Же ле ћи да на гла си (дис)кон ти ну и тет у по е ти ци све про жи­ма ња ко ја је за По пу ви ше не го ка рак те ри стич на, Иван В. Ла лић је по се гао за фи ло зоф ско­сли ко ви том ди стинк ци јом из ме ђу пе­снич ког опе ва ња жи во та на спрам ког сто ји опе ва ње са ме ср жи тво рач ког. Вас ко По па је ци клу сом „Хо до ча шћа” по ми рио две стра не свог по е тич ког из ра за. Као и мно ги пе сни ци ко ји су за шли

40 Ж. Ше ва ли је, А. Гер бран, Реч ник сим бо ла, 525.

84

у ве ли ку при чу По е зи је и њу при не ли чи стим, на ци о нал ним еле­мен ти ма/сим бо ли ма исто вре ме ног па да и уз ди за ња, По па је на те ме љи ма њи хо ве ре чи из гра дио по све но ву ко смо ло ги ју, јед ну дру гу стра ну не бе ског осе ћа ња ко је сво је ко ре не на ла зи у је зи ку и при чи умет но сти сред њо ве ко вља. Ми то тво ре ни је ко је пра ти кул тур но и сто риј ски зна ча јан сег мент срп ског на ро да – град ња ма на сти ра – По па је ја чи ном свог из ра за уткао у пе смо тво ре ни је за сно ва но на слич ним је зич ким по тен ци ја ли ма оно га што се гле да и оно га што се чи та.

85

ЖАР КО МИ ЛЕН КО ВИЋ

ТИ, МЕ ЂУ ТИМ, ПО СТО ЈИШ Ма на стир Гра ча ни ца у са вре ме ној

срп ској по е зи ји

Док мир но сно сиш суд бу тво ју гру бу,гле дам те ту жну, све ча ну, и бе лу.

Ми лан Ра кић, „Си мо ни да”

На по чет ку два де се тог ве ка и но вог Ви дов да на (1914) Ми лош Цр њан ски на пи сао је књи гу пе са ма Ли ри ка Ита ке и у њој пе сму „На ша еле ги ја”, чи ји по чет ни сти хо ви гла се: „Не бо ли нас / Гра­ча ни це ви ше не ма”. Са да, на по чет ку два де сет пр вог ве ка, ови сти хо ви до би ја ју сво је пу но зна че ње.

Гра ча ни ца је сво јом ар хи тек ту ром, сли кар ством, бли зи ном ме ста на ко ме се од и гра ла пре лом на бит ка за срп ски на род и европ­ску кул ту ру, ве ко ви ма би ла ин спи ра ци ја мно гим умет ни ци ма, сли­ка ри ма, гра фи ча ри ма, ком по зи то ри ма, ва ја ри ма, књи жев ни ци ма, пре све га пе сни ци ма, ко ји су у Гра ча ни ци гле да ли про шле ве ко ве, исто ри ју, слав ну про шлост, а пре све га се су о ча ва ли са ми са со бом. Док су на фре ска ма са гра ча нич ких зи до ва гле да ли у очи све та ца, у Си мо ни ди ним ис ко па ним очи ма про на ла зи ли свој вид, а у пе сма­ма гра ча нич ких мо на хи ња осва ја ли ду бо ка про стран ства сво је ду ше, про на ла зи ли свој иден ти тет и при пад ност, про на ла зи ли су сво је по че ло: „Сви ми од већ до бро зна мо да Ко со во ни је ма ка кав, не го по чет ни про стор на ше кул ту ре, по чет ни у ста ро ме сред њо ве­ков ном зна че њу: где је не што по че ло, то му је по че ло.”1

1 Но ви ца Пет ко вић, „Сло вен ске пче ле у Гра ча ни ци”, у: Сло вен ске пче ле у Гра ча ни ци – огле ди и члан ци о срп ској књи жев но сти и кул ту ри, из бор и при­ре ђи ва ње Дра ган Ха мо вић, За вод за уџ бе ни ке, Бе о град 2007, 52.

86

Гра ча ни ца је као трм ка ко ја у се бе оку пља пче ле, ко је у њој по ла жу мед, да па ра фра зи рам јед ну ста ру оби чај ну на род ну пе сму ко ја се пе ва ла о Го спо ђин да ну (да ну Ус пе ња Пре све те Бо го ро ди­це, цр кве ној сла ви) и о би ло ко јим са бо ро ва њи ма „пред би је лом цр квом Гра ча ни цом”, а ко ју ћу због бо гат ства асо ци ја ци ја, ме та­фо ра и сли ка на ве сти у це ли ни:

Ој го ро, го ро зе ле на! У го ри др во ви со ко, На др ву ли сја ши ро ки, По ли стом цве ће цр ве но, На цве ће пчел ке по па ле. Што но је др во ви со ко, То је сте цр ква Гра чан ка, А што су ли сја ши ро ки, Све то су књи ге по по ве, А што је цве ће цр ве но, То је сте при чес у цр кви, А што су пчел ке по па ле, Све то су љу ди у цр кви.

Пред Гра ча ни цом се увек са бо ро ва ло, ве се ли ло и оку пља ло. Да нас је Гра ча ни ца сим бол тр пље ња и пр ко ше ња во љи по ли тич­ких моћ ни ка да Ср би са Ко со ва и Ме то хи је на пу сте ме сто свог по че ла, али она је и сим бол са мог Ко со ва. Пу но је пе са ма о Гра ча­ни ци, од на род них („Збор збо ри ла го спо да ри шћан ска / пред би је лом цр квом Гра ча ни цом”) до умет нич ких, ко је су и пред мет овог есе ја.2 На рав но ква ли тет не за ви си од кван ти те та, та ко да умет нич ки успе лих пе са ма о Гра ча ни ци је ве о ма ма ло.

Јед на од нај у спе ли јих пе сма о Гра ча ни ци је сте пе сма „Гра­ча ни це” Де сан ке Мак си мо вић. Дво стру ка (по врат на) си но ним ност ове пе сме је не што што оча ра ва и до при но си то ме да ову пе сму на зо ве мо умет нич ки нај у спе ли јом пе смом о Гра ча ни ци. На и ме, не до га ђа се че сто у срп ској кул ту ри и по е зи ји да пе сма и опе ва но по ста ну јед но, а то се до го ди ло са овом пе смом Де сан ке Мак си мо­вић, та ко да ка да ка же мо ма на стир Гра ча ни ца у све сти нам ис кр­сне пе сма „Гра ча ни це”, а ка да ка же мо „Гра ча ни це” ау то мат ски пред со бом ви ди мо ма на стир Гра ча ни цу, ње ну пре див ну ар хи тек ту ру,

2 Мо жда је ово ли ком бро ју пе са ма о ма на сти ру Гра ча ни ци до при не ло и „Ви дов дан ско пе снич ко бде ни је (при че шће)” ко је се два де сет пет го ди на одр жа­ва у пор ти ма на сти ра на ве че Ви дов да на и оку пља пе сни ке и пи сце ко ји пи шу срп ским је зи ком ма где они жи ве ли, а ко је сим бо лич ки озна ча ва при че шћи ва­ње ре чи ма и бде ње пред ве ли ки пра зник су о ча ва ња са на ма са ми ма.

87

ње но ус пи ња ње ка не бу. Њен увек при су тан кон текст, све де на и све ча на па те ти ка, кул ту ра се ћа ња и при зи ва ња на гра ча нич ко ус пе­ње, упу ћу ју на то да Гра ча ни ца по сто ји, упр кос сти хо ви ма Цр њан­ског о ње ном не по сто ја њу, о ва па ју да Гра ча ни ца мо ра оп ста ти. Оно што је нај ка рак те ри стич ни је за ову пе сму је сте њен увек ак ту­е лан кон текст, ка ко у вре ме ну ка да је пе сма на ста ла, та ко и у са­да шњем вре ме ну:

Гра ча ни це, кад бар не би би ла од ка ме на,кад би се мо гла на не бе са ваз не ти,ко Бо го ро ди ца Ми ле ше ве и Со по ћа на,да ту ђа ру ка крај те бе тра ву не пле ви,да ти вра не не хо да ју по па пер ти.

Мо ли тва Де сан ке Мак си мо вић пред Гра ча ни цом ак ти ви ра про шла, по твр ђу је са да шња и при зи ва бу ду ћа вре ме на. Спас од вре ме на и „гру бе суд бе”, ка ко ре че Ра кић у пе сми „Си мо ни да”, Мак си мо ви ће ва ви ди у Гра ча ни чи ном ваз не се њу, у ко нач ном уоб­ли ча ва њу оно га што је гра ди тељ имао на уму, а то је ње но ус пи­ња ње ка не бу, ле стви цу по ле стви цу. Ово је Де јан Ме да ко вић у сво јој пе сми „Гра ча ни ца” на звао „скок(ом) у ви си не”, као бе гом од су ро ве ствар но сти и по но вљи во сти исто ри је:

Да бар ни си та ко ду бо ко уко па на у ту зе мљу, и нас са ме, да се ни смо при ви кли у те бе кле ти. Гра ча ни це, кад бар не би би ла од ка ме на, кад би се мо гла у ви си не уз не ти.

Су о ча ва ње са исто ри јом, са вре ме ном, са оним што Гра ча ни ца при зи ва и но си у се би, за пе сму „Гра ча ни це” пред ста вља ју опо­ме ну и прет њу:

Или тво ја зво на да бар не ту ку ко ср це пре да ка, Гра ча ни це, да бар све ти те љи с твог ико но ста са не ма ју на ших не и ма ра ру ке, ни ан ђе ли Си мо ни ди но ли це.

Го во ре ћи о оно ме што ни је (да ни је од ка ме на, да ан ђе ли не­ма ју Си мо ни ди но ли це, да ни је уко па на у ту зе мљу, да зво на не зво не као ср ца пре да ка), Де сан ка Мак си мо вић по твр ђу је све оно што Гра ча ни ца је сте (да је сте од ка ме на, да је ве за на за ту ко сов ску

88

зе мљу и срп ски на род, да је де ло ру ку на ших не и ма ра, да ан ђе ли има ју Си мо ни ди но ли це, да ни је ја бу ка и да се не мо же пре не ти на Та ру ни ти у ка ле нић ку пор ту), јер Гра ча ни це не ма без Ко со ва ни ти Ко со ва без Гра ча ни це. Сто га се пе сни ки ња не од ри че Гра ча­ни це, све док она по сто ји, па ма кар се те ри то ри ја на ко јој је ад ми­ни стра тив но не на ла зи ла у окви ру зе мље чи ји је део, за бри ну та за све оно што јој се мо же до го ди ти, укљу чу ју ћи и се о бе Ср ба са про сто ра Ко со ва и Ме то хи је и пре пу шта ње Гра ча ни це на ми лост и не ми лост оних ко ји би да је уни ште:

Гра ча ни це, да си нам бар ја бу ка, да те мо же мо ста ви ти у не дра и за гре ја ти сту де ну од ста ро сти, да нам бар по ља око те бе ни су пре да ка дав них ра се ја не ко сти.

Да те бар мо же мо по ди ћи на Та ру, у ка ле нић ку пор ту те пре не ти, за бо ра ви ти ли ко ве по твом ол та ру. Гра ча ни це, кад бар не би би ла од ка ме на кад би се мо гла на не бе са ваз не ти.

Пе сма „Гра ча ни це, ти ћеш мо жда одо ле ти” ко сов ско ме то хиј­ског пе сни ка Дра го ми ра Ко сти ћа, ко ја уз пе сму „Пут у Гра ча ни цу” и ци клус пе са ма „План до ва ње: Гра ча ни ца” пред ста вља пе ва ње о Гра ча ни ци из Гра ча ни це, из са ме ње не бли зи не, из осе ћа ња зна­ча ја и зна че ња Гра ча ни це за срп ски на род на Ко со ву и Ме то хи ји, о ње ном и ње го вом оп стан ку на ме сту по че ла. Пе ва ју ћи о Гра ча­ни ци, о ње ном оп стан ку у вре ме ну ка да се то чи ни ло не мо гу ће:

Гра ча ни це ти ћеш мо жда одо ле ти

Ле по та ће те од бра ни ти Окре ну тост сун цуОтво рен про стор Мо жда ће се и на род око ло те беЗа др жа ти Мо жда свиНе ће ни оти ћи

пе сник ак ти ви ра се ћа ње на све ко сов ско ме то хиј ске цр кве и ма на­сти ре, ко ји ни су пре жи ве ли, ко ји су ми ни ра ни, де мо ли ра ни, сру­ше ни, не ки и пот пу но збри са ни са ли ца зе мље, са да без ика квог тра га о њи хо вом по сто ја њу, па се пи та:

Ко ли ће за вас Ру ку да по ло жи

89

Ко мир (Са мо ћу) да вам Оси гу ра

Ко ли да вас про на ђе Из гу бље не у пле сни ву По ве ља

Ко осим Ру ши те ља Да вас се се ти

Дра го мир Ко стић, на пу шта ју ћи мит и слав ну исто риј ску про­шлост, пи ше пе сме ко је су осло бо ђе не свих за ко ни то сти, а ко је су жи вот сам. У ра ни јој пе сми „Пут у Гра ча ни цу” на са мом по чет ку ка же: „По че так се Где би дру го Ту / Збио”, не на гла ша ва ју ћи Ко со­во као по че ло, већ по че так и са зна ње о све ту са мог пе сни ка (по­твр ђу ју ћи да су ко сов ско ме то хиј ски пе сни ци и Гра ча ни ца јед но), по че так је ту у Гра ча ни ци, а за вр ше так је да ле ко у тра же њу Гра­ча ни це (сим бо ла ле по те) у све ту:

Сад све ви ше идем по све ту За оном Што сам је ту срео

Гра ча ни цу да та мо на ђем.

Ци клус пе са ма „План до ва ње: Гра ча ни ца” пред ста вља скуп крат ких асо ци ја тив них пе са ма по све ће них чу ду спа се ња ма на сти­ра Гра ча ни це. Иа ко се Гра ча ни ца по ми ње са мо у на сло ву овог ци­клу са, у пе сма ма се Гра ча ни ца пре по зна је по нај ка рак те ри стич ни јим фре ска ма ко је се на ла зе на ње ним зи до ви ма, као што су: Све ти Мер­ку ри је са ма чем, Стра шни суд, Рај на ко ме је пред ста вљен Авра ам ко ји у гру ди ма но си де цу Бож ју. У овим пе сма ма фре ске са ма на­сти ра Гра ча ни це узе те су као сим бо ли пат ње и тр пље ња, бор бе и стра да ња, па кла и ра ја: „На се ли ше се пу сти // Га вра но ви / Пре кри­ше по ље // До Го леш пла ни не // Не уста ви их / Све ти Мер ку ри је // Мач твој / Рђом за ру де” (3. пе сма) или 9. пе сма: „А пре ко / Па пре ко // Гу биш се са свим // Али што те ма ње има / То бо ље по те бе // Као да зна деш // Чи ниш чи ни / И Аврам пра вед ни што // Уну тра бе”, док се са ма Гра ча ни ца, њен по ло жај, ње но ус пи ња ње ка не бу и ње на угро же ност пре по зна ју у сле де ћој пе сми (8):

Лед не ча ри не по зна тог

Без хле ба Без ко на ка Без за шти те

90

Ви диш је: Из мо ре ну У му ка ма је зним На мо рен: За ма ло пре сви сну ће

Ви диш: Па Сто ка ко сто ка Гу ра се да уђе: На гр ну ло то

Да окон ча

Ов де се мо рам освр ну ти и на још не ке ко сов ско ме то хиј ске пе сни ке, на од нос ма тич не књи жев но сти пре ма њи ма, а ту пре све­га ми слим на Сло бо да на Ко сти ћа, Пе тра Са ри ћа, Рат ка По по ви ћа, Жи во ји на Ра ко че ви ћа, Дра га на Ни чи ћа Ци но бер ског, ко ји су оста ли са мо у окви ру про сто ра на ко ме су жи ве ли тј. жи ве и ства ра ју, без ва ло ри зо ва ња и свр ста ва ња у то ко ве срп ске по е зи је и књи жев но­сти уоп ште, а у че му ви дим још је дан не ма ран од нос ин сти ту ци ја и по је ди на ца пре ма соп стве ном кул тур ном на сле ђу. Ови пе сни ци су оста ли да жи ве на Ко со ву и Ме то хи ји, из ме ђу оних ко ји их не ће и ко ји ма не тре ба ју, оста ли су да жи ве и ства ра ју у Гра ча ни ци и у око ли ни Гра ча ни це, а пи са ти о Гра ча ни ци из ње не бли зи не мо же би ти по све опа сно по умет нич ки ква ли тет пе сме. Пе ва ње о Гра ча­ни ци срп ских ко сов ско ме то хиј ских пе сни ка је пе ва ње о се би пре све га, јер Гра ча ни ца и пе сник су јед но, а сва ки од ла зак ода тле зна­чио би и пре ста нак пи са ња. Пе сме Сло бо да на Ко сти ћа „Гра ча нич ки храм”, „При че шће у Гра ча ни ци” и „Гра ча нич ка хим на” су мо ли­тве не пе сме за спа се ње Гра ча ни це, Ко со ва и Ме то хи је и срп ског на ро да ко ји су се на шли у вр тло гу пат ње и уни ште ња, а у том стра да њу и пат њи Гра ча ни ца под се ћа на до сто јан ство, ле по ту и сми ре ност:

Мо же ли се пе смом об ја ви ти тво ја ле по та, умом об уј ми ти, о хра ме, ви со та ти Не бе ска, кад, као прах пред ве тром, ску ње на је мо ја сра мо та, а пред ли цем тво јим, све тлим, це ло Ко со во – фре ска.

Док се у по е зи ји Сло бо да на Ко сти ћа осе ћа мо ли тве ни тон, пот пу на скру ше ност, за пи та ност да ли је то што нам се де ша ва оправ да но јер је про у зро ко ва но на шим чи ње њем од но сно не чи­ње њем, пе сме Рат ка По по ви ћа при зи ва ју и ак ти ви ра ју ар хе тип ску цр ту, ви зи ју зи да ња Гра ча ни це: „За у ста ви ли се над ни ча ри / Про­бу ђе ни рав ни цом / Да до ше се ис точ ни ве тро ви / Са стре лом ока / Ко сма ти гор шта ци до ђо ше да ди жу храм” („Зи да ли Гра ча ни ча ни”),

91

док у пе сма ма по све ће ним фре сци из ма на сти ра Гра ча ни ца – Си­мо ни ди – По по вић ак ти ви ра про шлост са са да шњим тре нут ком и по зи ва на тра ја ње:

Чу вам те за веч ност да на Да тра је мо са зи дом и ви дом

По зи ва ње на ко сов ски мит, слав ну исто риј ску про шлост, на три то ва ра бла га ко је су Не ма њи ћи утро ши ли на зи да ње за ду жби на – да се по но во при се ти мо на род не пе сме – по мно гим кри ти ча ри­ма је ока рак те ри са но као ана хро но и ли ше но ве ћих умет нич ких ква ли те та. Зна чај се че сто при да је пе сни ци ма ко ји су о овој те ми пе ва ли са без бед не уда ље но сти и без ве ће све сти о то ме шта се гу би, јер их не бо ли то што Гра ча ни це ви ше не ма, ни ти их пла ши пи та ње шта ако је јед ног да на ствар но не бу де би ло.

Ме ђу умет нич ки нај у спе ли је пе сме о Гра ча ни ци спа да и пе­сма „На пу ту” пе сни ка Ада ма Пу сло ји ћа, ко ја пред ста вља за пи­та ност пе сни ка ко ји иде ка Гра ча ни ци а не на ла зи ни јед ног тра га срп ског по сто ја ња. За пи та ност ку да то иде, свест о то ме да та мо не где че ка Гра ча ни ца и ди ле ма да ли он иде Гра ча ни ци или Гра­ча ни ца ње му, са пи та њем ко је ту Ју да:

Ко јим то пу тем идем, Гра ча ни це? Ка те би или ме ни? Не ви дим Свет тми на, ни све тлост све то сти. Не ви дим ви ше тво је ли це, Го спо де. Дрх ти опет ру ка ко јом ка зу јем, Ко јом тре пе рим под не бе си ма И да ни ма па дам у мо ли тву: КА КО Да те ви дим, да те угле дам ода свуд? Ко јим пу тем да стиг нем од не ку да А да ни сам свој соп стве ни Ју да?

Са вре ме ни кон текст, ко ји се од но си на пе ри пе ти је при ли ком ула ска на Ко со во, умет нич ки је убли чен као ислед нич ко ис пи ти­ва ње кон тро ло ра и по ли цај ца на тзв. ад ми ни стра тив ном пре ла зу, али и као са мо и сле ђи ва ње ју на ка пе сме, што је у сти ли стич кој струк ту ри пе сме по ја ча но упо тре бом ре чи не мам:

Сва ког за у ста вља ју на пу ту. Тра же му све го ди не и ме сто Ро ђе ња. Гроб и по сте љу, Мај ку и оца,

92

Про шлост и бу дућ ност. Не мам! Ја не мам, дру же. Ја не мам, дру го ви. Ја не ма те, о мој Бо же, Не мам ја се бе.

Слич ним по ступ ком као у на ве де ним сти хо ви ма, у по след њој стро фи ове пе сме упо тре бље на је реч за тим, ко ја по ја ча ва це ло куп­ни ути сак ко ји ова стро фа има и тре ба да оста ви на чи та о ца, ка да се уђе у про стор ко ји је ли шен све га до брог, ко ји пред ста вља сли ку стра да ња и пат ње, слич ну оној на гра ча нич кој фре сци па кла:

Уско ро ће по че ти да при сти жу Пи сма и те ле гра ми. За тим љу ди. За тим гро бо ви. За тим цр не, Нај цр ње пти це, са сре бр ним И злат ним кљу но ви ма. За тим крик за кри ком. Та нак млаз кр ви, све та њи. Цр не ма ра ме, са ме. Са не ба ће ду го па да ти цр не ки ше, Кр ва ви лед. У хи ља ду го ди шњим ти ши на ма. Мој Бо же: о зот!

Гра ча ни ца је че ка ла да јој се до ђе, ма кар се про ла зи ло и кроз па као. Уо ста лом, Гра ча ни ца то и за слу жу је. Ње на ле по та, те жња ус пи ња њу ка не бу, из ра же ни ја је тим пре што су и та ле по та и то пр ко сно ус пи ња ње ка не бу угро же ни ји. А вер ник, ка ко ре че Кјер­ке гор, у свом по ра зу на ла зи три јумф.

93

ЖИ ВО ЈИН РА КО ЧЕ ВИЋ

ПУ СТИ ЊА У СР ЦУ СВЕ ТА И СУ КО БА Ма на стир Де вич у књи жев но сти

Ни је га по ди гао ни ко од вла да ра Не ма њи ћа; ни је га зи дао, као ве ли ко де ло, по зна ти гра ди тељ; ни је га жи во пи са ла зна на мај стор­ска ру ка и ску па ра ди о ни ца; ни је му по ло жај на зна чај ном ме сту и рас кр сни ци, већ у пу сти њи; не по чи ва ју у ње му слав ни вла да ри, ар хи е пи ско пи и па три јар си, не го је дан про сти ис по сник; ни је га ми мо и шла ни јед на по ха ра, роп ство и па ље ви на – а опет је, на по­се бан на чин, слав ни ји, гран ди о зни ји од дру гих; опет је у ср цу све­та и ин те ре со ва ња; опет је об но вљен, са до сто јан стве ним жи во том и на дом, осо бен и при вла чан: Ма на стир Де вич у Дре ни ци.1

Бе же ћи од све та и сла ве, ње гов осни вач Све ти Јо а ни ки је Де­вич ки је, сле де ћи при мер ве ли ких ис точ них пу сти ња ка, на про сто­ру где се на ла зио ве ли ки број зна чај них цр ква, ма на сти ра, спо ме­ни ка тра жио се би ме сто оса ме и под ви га. За јед но са ње го вим по­вла че њем у пу сти њу по че ло је ду го осман ско роп ство и ко нач ни крај срп ске сред њо ве ков не др жа ве. Вр ло бр зо је скром ни ис по снич­ки ма на стир по стао цен тар ду хов ног жи во та и то у го то во не по сред­ном окру же њу Пећ ке па три јар ши је, Ви со ких Де ча на и Гра ча ни це и као та кав је по стао фе но мен и чу де сан при мер ду бо ке ве ре, оп ста на ка, чу да и кул та све ти те ља. Ве ко ви ма од сво је си ро ти ње за де вич ку пу сти њу из два ја ју се ља ци у роп ству тур ских фе у да ла ца

1 Дре ни ца је бр до ви та област из ме ђу ко сов ске и ме то хиј ске рав ни це. У сред њем ве ку и у пе ри о ду ото ман ског за у зи ма ња срп ских зе ма ља би ла је у по­се ду вла дар ске по ро ди це Бран ко вић. Тур ски по пи си све до че да је срп ско ста­нов ни штво у ап со лут ној ве ћи ни, да би се ка сни је исе ља ва њем и ал ба ни за ци јом ме ња ла ет нич ка сли ка ове обла сти. По сле су ко ба 1999. и бом бар до ва ња На то пак та у Дре нич кој обла сти, ис кљу чу ју ћи мо на хи ње ма на сти ра Де вич, та мо ви ше не жи ве Ср би.

94

са Ко со ва по ља, као и имућ ни Ср би, да ле ко пре ко Са ве и Ду на ва, под вла шћу Ау стро у гар ске. Суд би на и стра да ња Де ви ча, све ти те­љев под виг и чу да Све тог Јо а ни ки ја, оса мље но и бла го сло ве но ме­сто за храм, хра бра оби тељ и упор ност у об на вља њу до при не ли су ње го вом жи вом и не пре ки ну том при су ству у при ча ма, пе сма ма, пре да њи ма, ве ро ва њи ма, ико но пи су, као и у са вре ме ном књи жев­ном из ра зу, ико но пи су и фре ско­сли кар ству.

Ова ши ро ка област умет нич ког ви ђе ња, пр во Све тог Јо а ни ки ја а по том и Ма на сти ра Де ви ча, по че ла је оног тре нут ка ка да је не по­зна ти де вич ки ка лу ђер, ка ко се прет по ста вља 1331. или 1441. го­ди не, на пи сао Слу жбу Све том Јо а ни ки ју. Учен и та лен то ван, њен пи сац је од ли чан по зна ва лац „то по са из ре пер то а ра цр кве не књи­жев но сти на ме ње не ана хо рет ском ти пу”2 и по зна ва лац све тло но сне иси ха стич ке ли те ра ту ре. Све ду бо ке уну тра шње бор бе све ти те ља, чу да ње го вог под ви га и од нос пре ма Бо гу, пи сац овог тек ста пре­и спи ту је у све тло сти и кроз њу об ја вљу је по бе ду и веч ност.

Веч ном све тло шћу три си ја номса да оза ра ва ју ћи се,и с ан ђе ли ма, дру гим све тло сти ма,пред сто јиш сав све тао,од ср ца мо га омра че њеода гнај, оче Јо а ни ки је,све тлост нам пре да ју ћижи вље ња сво је га.3

Му зи ка ре чи и ри там сти хо ва под ре ђе ни су све тло сном из­ра зу ко ји у овим сти хо ви ма има три ни воа: бо жан ски, ан ђе о ски и људ ски. Сва ки од њих у чи та вом тек сту има ди на мич но уче шће у чо ве ко вој ег зи стен ци ји и ње го вој бор би за са вр ше ни, да кле бо­жан ски обра зац.

Са мо та ква си ла мо гла је од пу сти ње де вич ке, ње них го ра, шу пље бу кве у ко јој је све ти тељ жи вео, као и окол них пе ћи на, обла го ро ди ти про стор и пре тво ри ти га у ме сто ду ха и ме сто ма­на сти ра. Ка сни је, по кон сти ту и са њу ма на сти ра и кул та, исти се про цес до га ђао и ши рио на ње го ву не по сред ну око ли ну, ве чи то су ко бљен са вер ским, кул ту ро ло шким и ет нич ким при до шли ца ма или кон вер ти ти ма.

2 Ире на Шпа ди јер, „Бо го слу жбе ни спи си по све ће ни Јо а ни ки ју Де вич ком”, Ви зан тиј ски свет на Бал ка ну, књ. II, Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ, по себ на из да ња 42/2, Бе о град 2012, 601.

3 Ср бљак – слу жбе, ка но ни, ака ти сти, књ. II, Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град 1970, 385.

95

За то је све ти тељ је у ве ро ва њи ма, при ча ма и пре да њи ма Ср ба и Ал ба на ца из око ли не по знат као „љу ти све тац”, ис пра ви тељ сва­ке не прав де и бр зи по моћ ник они ма ко ји ма по моћ за и ста тре ба, за шти ти ник ле ти не и чу вар од не по го да. Ср би овог де ла Ко со ва и Ме то хи је сво ју основ ну и нај ва жни ју за кле тву ве зу ју за име Све­тог Јо а ни ки ја, а пре да ње о име ну се ла Ма ри на, у су сед ству ма на­сти ра, ка же да је Ма ра, ћер ка Ву ка Бран ко ви ћа, по бе гла од оца јер су јој кра сте на гр ди ле ли це. Про на шао ју је све ти тељ, из ле чио је и она се вра ти ла сво ме до му и дво ру. Име ме ста Лу до вић на род но пре да ње ве зу је, та ко ђе, за чу до Све тог Јо а ни ки ја. На и ме, не ки тур­ски па ша је до шао да опљач ка ма на стир, а све ти тељ учи ни да му сва вој ска по лу ди и оту да на ста де име ме ста. Пре да ње још го во ри да су се ка лу ђе ри мо ли ли Све том Јо а ни ки ју ко ји им по вра ти ум, а пре о бра ће ни па ша бо га то да ри ва ма на стир.4 Срп ски еп ски пе сник, у на бра ја њу шта су све Не ма њи ћи са гра ди ли, овој вла дар ској ку ћи при до да је Де вич, и то од мах по сле Де ча на и Па три јар ши је.

Са гра ди ше мло ге на ма сти ре:Са гра ди ше Ви со ке Де ча не,Баш Де ча не ви ше Ђа ко ви це;Па ћар ши ју ви ше Пе ћи рав не,У Дре ни ци би је ла Де ви ча.5

У дру гој ва ри јан ти исте пе сме ка же се да је Де вич по ди гао краљ Ми лу тин, а пе сник га сме шта у Ко со во по ље. Пе сма „Зи да ње ма на сти ра Де ви ча” као кти то ра ка зу је Сме дерев ца Ђу ра и иде ал стар ца пу сти ња ка ко ји за цео свет „су зе ро ни и Бо гу се мо ли”. Он под сти че по ка ја ње и пред њим се оно до га ђа, а Све ти Јо а ни ки је учи ни да ње го ва ћер ка „Љеп ша по ста не го што је би ла”. И ова пе сма, пре да ње, Слу жба све ти те љу, за тим жи ти је бла же не Стој не, ко је је са ста вио епи скоп Ни ко лај Ве ли ми ро вић, за цен трал ни мо­тив узи ма ју по ка ја ње, тај ду бо ко уну тра шњи про цес су штин ски ва жан за жи вот сва ког хри шћа ни на.

Одр жа ње го лог жи во та чи ни ло је да оста не пре ма ло до ку ме­на та, за пи са или умет нич ки ре ле вант них тек сто ва о ма на сти ру од стра не оних ко ји су у ње му жи ве ли. Они су, нај че шће, би ли пред мет ин спи ра ци је и ин те ре со ва ња ства ра ла ца са стра не. Ипак, де вич ки учи тељ Је ро ти је Еле зо вић увр штен је у Исто ри ју срп ске књи жев­но сти на Ко со ву и Ме то хи ји 1850–1941. О ње му се ка же да пи сма

4 Та то мир Ву ка но вић, Дре ни ца – дру га срп ска Све та го ра, Му зеј у При­шти ни – На род на и уни вер зи тет ска би бли о те ка, При шти на 1998, 332.

5 Де ла Ву ка Ка ра џи ћа, Срп ске на род не пје сме II, Про све та – Но лит, Бео­град 1987, 148.

96

и при ло зи ко је је об ја вљи вао у Ца ри град ском гла сни ку – „пле не ле по том сти ла и је згро ви том ре че ни цом”.6

Гри го ри је Бо жо вић, нај бо љи пи сац срп ског ју га, све док и ак тив ни уче сник ве ћи не ва жни јих до га ђа ја свог не мир ног вре ме­на, ви ди де вич ки жи вот из ну тра, са ве ћи ном ње го вих те шких и на из глед не по мир љи вих про ти ву реч но сти. Фа тал не стра сти и те ско ба не сло бо де, при ро да – че сто су ро ва и не при ја тељ ска и ар на­ут ска пу шка ко ја че ка с дру ге стра не чи не дра му јед не из дво је не и по себ не це ли не. Те су ко бе, ка ко у ко лек ти ву – та ко и у лич но сти по је дин ца, раз ре ша ва све ти тељ сна гом чу да и ве ре оних ко ји чу­ва ју ње гов ма на стир.

„Но се за ри чем, ја поп Сто ша Об ре шко вић из Воћ ни ка, да ти Све ту Ку ћу не ћу отво ри ти, ни ти кан ди ла над ћи во том за па ли ти, до кле не по ка жеш чу до и да си ја чи од Ар на у та!...”7, ка же је дан од Бо жо ви ће вих ју на ка и по ка зу је жи ви, ак тив ни од нос и пре ма све­ти те љу и пре ма не при ја тељ ској око ли ни. У том ина ће њу и рва њу с Бо гом лак ше се под но си не сло бо да и чи ни се да ти ли ко ви, спрем­ни на нај те же жр тве и под ви ге, жи ве у на ди и љу ба ви за свет и све­ти њу. Та ко ће поп Сто ша вр ло бр зо, по ка јан и ра до стан, тра жи ти кључ што га је, у љу ти ни, ба цио у кла нац ис под ма на сти ра, јер је у Де вич сти гла осло бо ди лач ка срп ска вој ска.

Са вре ме ни ау то ри Де вич нај че шће ви де у ме ђу од но су са да­шњег тре нут ка и еп ског на сле ђа, јер се та су ро ва про шлост ци клич­но вра ћа и по на вља. Из овог кон тек ста и вре ме на из два ја се ан то ло­гиј ска пе сма Љу бо ми ра Си мо ви ћа „Све том Јо а ни ку ју Де вич ком”. Сва хим нич на и осло бо ђе на па те ти ке, ду бо ко за хва та раз ли чи те сло је ве од но са пре ма све ти те љу и све то сти. Из ње не го во ри пре­по зна тљи ва по е ти ка ко ја у на ци о нал ном за но су гло ри фи ку је Не­ма њи ће, Ла за ре ви ће или Бран ко ви ће, из ње се ја вља све ти тељ – сам са сво јом при ро дом и чу ди ма. На тра гу по ме ну те Слу жбе, ко ју је на пи сао ау тор осло вљен у на у ци као Не по зна ти Де ви ча нац, пе сник Си мо вић мо ли све ти те ља да из дис ба лан са по вра ти при­ро ду, да је уве де у из гу бље ни ред и по ре дак. Тај иди лич ни кор пус за вр ша ва по ен том ко ја од ре ђу је ср це иде о ло шке та ме и дру штве ног кон тек ста:

во ло ве у плу го ве вра ти,и по цр не ло цр ве ни ло по зла ти.

6 Ми ло ван Ј. Бо га вац, Исто ри ја срп ске књи жев но сти на Ко со ву и Ме то­хи ји 1850–1941, Апо строф – Ин сти тут за срп ску кул ту ру, Бе о град – При шти на (Ле по са вић) 2004, 83. Бо га вац се на овом ме сту по зи ва на књи гу Ол ге Ни ко лић Срп ске шко ле у Ву чи тр ну 1828–1912, Ин сти тут за срп ску кул ту ру, При шти на 1996.

7 Гри го ри је Бо жо вић, Не из ми шље ни ли ко ви, Је дин ство, При шти на 1990, 230.

97

Од тог тре нут ка зло се кон сти ту и ше у пе сми, све до сти хо ва ка да пе сник од Све тог Јо а ни ки ја за тра жи: „са криј Де вич бра ду”. Та да дра ма по ста је на ша лич на и Град се мо ра гра ди ти од ка ме ња ко јим нас ка ме ну ју:

кроз бе жа ни је, кроз по жа ре и глад,за у ста вљај нас,и по ди жи нас,и учи нас,на стра шном ме студа гра ди мо Градод ка ме њако јим нас ка ме ну ју!8

Пе ри од по сле Дру гог свет ског ра та дао је не ке хро ни ча ре ових кра је ва, ко ји екс пре сив но сли ка ју про це се по чет ка но вог жи во та, по ку ша је ства ра ња уре ђе них на се ља, жи вог и ре ал ног су сре та ствар но сти са лич ним, ве ко ви ма не го ва ним еп ским, ве ћи ном ди­нар ским до жи вља јем и про јек ци јом Ко со ва. Ме ђу њи ма се ис ти че књи га ис по вед не про зе Ми о дра га Дра го је ви ћа, ко ја, на мо мен те, ан дри ћев ском ре че ни цом пре ци зно и теч но опи су је ат мос фе ру ма­на сти ра, при че шћа, где сто је две го спо ђе ко је су но си ле „ру жи ча­сте ше ши ри ће са мре жи ца ма”9 и пе ва ле у ма на стир ском хо ру. Та сли ка у јед ном ори јен тал ном окру же њу, уну тар есте ти ке пра во­слав ног хра ма, нај у спе ли ји је и ау тен тич ни део овог пи са ња са умет нич ким ам би ци ја ма и за ви чај ном но стал ги јом. По гром 17. мар та 2004. го ди не до но си но ву там ну ни јан су ко ја из осно ва ме ња сли ку Де ви ча, где је, у ствар но сти, од Ма на сти ра остао са мо ње­гов све ти тељ. У ра се ље нич кој по е зи ји Ран ка Ђи но ви ћа, ко ја на ста­је на кон но вог пот пу ног уни ште ња, не ма ви ше го то во ни чег ма­те ри јал ног, па ни раз ли ке из ме ђу Де ви ча и ње го вог све ти те ља и осни ва ча. Без об зи ра на то што ве ћи на ства ра ла ца, све ште ни ка и по се ти ла ца но си ис ку ство ха о са и об но ве, ак тив ног и лич ног уче­шћа у по сле ди ца ма ет нич ке и вер ске сти хи је, ипак бо ра вак у Де­ви чу оста вља по се бан пе чат и ду хов ни до жи вљај. Де це ни ју и по ка сни је, о свом слу же њу у спа ље ном ма на сти ру, је ро мо нах Ила­ри он (Лу пу ло вић) оста ви ће све до че ње за сно ва но на ду бо кој ве ри и ла ста ма ко је, за јед но са ли тур ги јом, у хра му по чи њу да сви ја ју

8 За ду жби не Ко со ва – спо ме ни ци и зна ме ња срп ског на ро да, Бо го слов ски фа кул тет – Епар хи ја ра шко­при зрен ска, Бе о град –При зрен 1987, 244.

9 Ми ло рад Дра го је вић, У Дре ни ци уми ре мо је Ко со во, NID DA Ver lag GmbH, Bad Vil bel (De utchland), 104. http://dre ni ca no va2013.blog spot.com/2013/08/knji gu­u­dre ni ci­umi re­mo je­ko so vo.html?m=0

98

гне здо. Текст пун ра до сне ту ге под на зи вом „Де вич ке ла сте” је де лом мо ли тва, а де лом ис по вест и све до чан ство о де та љи ма ко ји чи не ве ру и ње ну чвр сти ну у истин ској пу сти њи:

Се ћам се ра до сти, сун ца и ла ко ћеСве је би ло спа ље но, ра ње ноА пре див но, сјај но...На му че ни де вич ки ка менБли стао је веч ним ми ром.Мо ли тве су ми ри са ле из те ме ља У ко ји је угра ђен Све тацКо ји се не по ме ра ни ма кац.На ча ђа вим зи до ви ма се ја сни је не го икад бе ле лаДев стве не чи сто ћаЛи ца Цр кве као мо на хи ње.

Де вич ка да го во ри – го во ри кроз зу беА ка да се сме је – сме је се као де те.Нај леп ши је ка да, као мо ли твеУжур ба не ла сте по ол та ру ле те.Уче нас ка ко да сви је мо гне здоНа зга ри шту и на ме сту стра шном,Ка ко да се при ви је мо уз све ште ни ки вот,Ка ко не ма смр ти кад за си ја Жи вот.10

Фе но мен Де ви ча у се би са др жи, на раз ли чи тим ни во и ма сво је струк ту ре, ба зич ни су коб основ них мо ти ва до бра и зла. Па ра док­сал но је да се, чак и ван умет нич ке пер цеп ци је, ова два прин ци па сли ва ју у је дин стве ни сим бол ко ји сна жно и убе дљи во зах те ва ди на мич но ту ма че ње и укљу че ност у де вич ки ду хов ни жи вот и свет.

10 Ова пе сма/за пис/мо ли тва ни је до са да об ја вљи ва на.

99

СЛО БО ДАН ВЛА ДУ ШИЋ

ЗА ГО НЕТ КЕ БО ГО РО ДИ ЦЕ СО КО ЛИЧ КЕ

I

Мра мор ни кип Бо го ро ди це са Хри стом у кри ли ма, ко ји се на ла зи у ма лој, не у глед ној цр кви Со ко ли ца, на Ко со ву и Ме то хи­ји, јед на је од нај леп ших за го нет ки срп ске кул ту ре.1 Нај зна чај ни пи са ни спо ме ник овом ки пу по ди гао је Раст ко Пе тро вић тек стом ,,Све та се љан ка на Ко со ву”. Кип Бо го ро ди це се у Раст ко вом жи во­ту по ја вљу је као за го нет ка не че га што по сто ји, али је исто вре ме но оста ло не ви дљи во за љу де кул ту ре: ,,Он да ми из ве сни по зна ни ци обра ти ше па жњу да се на ви со рав ни што је међ гре бе ни ма, на ла­зи је дан ма на стир из вре ме на не ма њић ког и јед на Бо го ро ди ца ко ју сма тра ху чу до твор ном. (...) Ваљ да ни је дан још кул тур ни чо век ни је био по хо дио за ду жби ну, те бе јах сав уз бу ђен и на по ми сао да бих ја мо жда мо гао би ти пр ви.”2

Раст ко ва ек ста тич ност ко ју иза зи ва осе ћа ње да ће би ти пр ви кул тур ни чо век ко ји ће ви де ти Бо го ди цу из Со ко ли це ипак ни је за сно ва на на тач ној прет по став ци. У Го ди шња ку Скоп ског фи ло­зоф ског фа кул те та из 1938. го ди не на и ла зи мо на текст Фран цеа Ме се сне ла под на сло вом ,,Скулп ту ра Бо го ро ди це у Со ко ли ци”. У ње му се Ме се снел на јед ном ме сту у фу сно ти по зи ва на пут не бе­ле шке по Ста рој Ср би ји То до ра П. Стан ко ви ћа, ко је су об ја вље не

1 Хтео бих да се на овом ме сту за хва лим про фе со ру Слав ку Гор ди ћу и го­спо ђи Ми ри Ма рин ко вић ко ји су ми у раз го во ру уз ка фу ука за ли на овај текст; сем то га, го спо ђа Ма рин ко вић ми је усту пи ла зна ча јан део ли те ра ту ре о овој те ми из ар хи ве ње ног му жа, про фе со ра Бо ри во ја Ма рин ко ви ћа, на че му јој се по себ но за хва љу јем.

2 Раст ко Пе тро вић, Пу то пи си, Са бра на де ла, књи га V, Но лит, Бе о град 1977, 60.

100

1910. го ди не у Бе о гра ду.3 По ле мич ки од нос из ме ђу Ме се сне ло ве и Раст ко ве пер цеп ци је ки па Бо го ро ди це ипак ни је уте мљен пи та­њу пр вен ства ви ђе ња, већ у раз ли чи том кон цеп ту пер цеп ци је. То по ста је ви дљи во ка да се уо че два пи та ња ко ја Ме се снел по ста вља у ве зи са ки пом Бо го ро ди це. Пр во је ја сно фор му ли са но и оно гла­си ова ко: ,,Ода кле ова скулп ту ра у пра во слав ној цр кви ци, у за ба­че ном брд ском се лу?”4 Дру го је не из го во ре но, али се мо же ра за зна­ти из ком по зи ци је ње го вог тек ста чи ји за вр ше так да је од го вор на им пли ци ра но пи та ње ко ли ко је у естет ском сми слу вред на Бо го­ро ди ца Со ко лич ка.

На пр во пи та ње Фран це Ме се снел да је при лич но убе дљив од го вор: он сма тра да је у Со ко ли цу кип Бо го ро ди це до спео из ма­на сти ра Бањ ска, за ду жби не кра ља Ми лу ти на ко ју су Тур ци по­ха ра ли још пре Ко сов ске бит ке. Ме се снел да је ова кав опис Бањ ске, ко ји пре но сим у не што ши рем оби му ка ко би чи та лац сте као ути­сак и о не ка да шњем зна ча ју ма на сти ра, о ње го вој ве ли чи ни као и о ве ли чи ни ње го ве про па сти: ,,Од див не гра ђе ви не да нас по сто ји са мо кон струк тив на ко стра, са не што мер мер не опла те на ап си ди у ју жном зи ду и са фраг мен ти ма ве о ма бо га те скулп ту рал не ор на­мен та ци је, чи ји су де ло ви раз ба ца ни по чи та вом дво ри шту ка сни­је тур ске твр ђа ве, узи да ни у ње не зи до ве и у зи до ве се о ских ку ћа. Је дан лав, не ка да шњи по ста мент пор тал не ко ло не те, узи дан је у се вер ни део твр ђа ве, до ула за, а дру ги је био ду го вре ме у ба шти ка сар не у Ко сов ској Ми тро ви ци, ода кле је пре нет у Скоп ски му зеј. И је дан фраг мент мер мер ног сту би ћа ста рог ико но ста са, на ђен је у кал др ми ка са р не у Ми тро ви ци, не ки фраг мен ти чак и у Ву чи тр ну. При ли ком ра зо ре ња ма на стир ске цр кве у Бањ ској, ко ја је пре ма са чу ва ним про фи ло ва ним мер мер ним до врат ни ци ма, има ла исто та ко скулп ту рал но укра шен пор тал, као Сту де ни ца, Де ча ни или Све ти Ар хан ђел, мо гао је да кле кип Бо го ро ди чин, за ко ји прет по­ста вља мо да је пр во бит но кра сио тим па нон за пад ног пор та ла, би ти пре не сен у Со ко ли цу, ко ја ни је да ле ко од Треп че и Ми тро ви це.”5

Дру го, им пли цит но пи та ње је пи та ње вред но сти ки па: Ме се­снел ово пи та ње те ма ти зу је на кра ју свог тек ста. И ово га пу та ће ци тат би ти не што ду жи, ка ко би чи та лац сте као увид не са мо у ау то ро во ми шље ње већ и у ње го ву ар гу мен та ци ју: ,,Ако упо ре­ди мо сту де нич ку Бо го ро ди цу са со ко лич ком, ви ди мо да је пр ва у сти лу дра пе ри је, осе ти ла ути цај оне ве ли ке стил ске стру је, ко ја из Фран цу ске пре ла зи у Ита ли ју, у XII и XI II стол. Ако би смо

3 ,,Скул пу тра Бо го ро ди це у Со ко ли ци”, Го ди шњак Скоп ског фи ло зоф ског фа кул те та, књ. II, 1938, 58.

4 Исто, 59.5 Исто, 68–69.

101

хте ли по ка за ти ди рект ни из вор ње не пла сти ке, до ла зи мо до уве­ре ња да је мо же мо са мо у оп штим по те зи ма ве за ти уз ита ли јан ску скулп ту ру XII стол., са из ве сним осо би на ма мај сто ра Вил хел ма у Мо де ни и скулп ту ре у Ју жној Ита ли ји. У сти лу со ко лич ке Бо­го ро ди це не ста је рит ма и ожи вље не хар мо ни је ма да оста је оп шти ути сак сна жне фи гу ре. Ако је сту де нич ка скулп ту ра про дукт ко­ло ни зо ва них ита ли јан ских или при мор ских ва ја ра, мо же би ти со ко лич ка гру па рад јед но га ло кал но га мај сто ра, ко ји ра ди до брих сто го ди на ка сни је, а чи ја је тек сту ра ру сти фи ци ра на ве ли ка умет­ност, не ка да им пор ти ра на са за па да. На гра ни ци обе ју кул ту ра она је оста ла без жи ве ве зе са стру јом за пад ног раз вит ка, па за то ни је оста ла са мо стил ски кон сер ва тив на, не го је и под ути ца јем стро гог спи ри ту а ли зма ис точ ног хри шћан ства из гу би ла чак и сми сао за оне пла стич не осо би не ко је су у XII стол. ина у гу ри са ле за пад ни ре а ли стич ки раз ви так. У ис точ ну сфе ру спа да не са мо њен ико но граф ски тип не го и по вр шин ски ор на мент на пре сто лу.

Срп ски те рен ни је по го дан за раз ви так ре ли ги о зне фи гу рал не скулп ту ре; она жи ви од по је ди них им пор та, ко ји ин спи ри шу до­ма ће ра ди о ни це, а чим пре ста је ве за са за па дом, у дру гој по ло ви ни XIV стол. она ви ше не ства ра зна чај ни јих пла стич них де ла.”6

Ни је те шко ви де ти да је ова Ме се сне ло ва про це на вред но сти Бо го ро ди це Со ко лич ке у су шти ни по ра зна. Она је за сно ва на на узи ма њу ре не сан сног ме ри ла (,,за пад ни ре а ли стич ки раз ви так”) као основ ног кри те ри ју ма про це њи ва ња, ка ко би се по том вред­но сти пла сти ке у Сту де ни ци, као и ки па Бо го ро ди це у Со ко ли ци, од ре ди ле пре ма бли ско сти, од но сно уда ље но сти, од за пад ног ре­не сан сног узо ра. Не тре ба би ти ве ли ки струч њак за пост ко ло ни­јал ну кри ти ку па схва ти ти да је вред но ва ње по је ди них де ла на осно ву вред но сти ко је су стра ни кул ту ри у ко јој на ста ју гест кул­тур ног им пе ри ја ли зма. То се по себ но од но си на оне слу ча је ве ка да на уч ник ра по ла же све шћу о ра зли ци ко ја де ли ње го ве кри­те ри ју ме и вред но сти кул ту ре у ко јој на ста је де ло чи је вред но сти же ли да про це ни. Ме се снел сва ка ко је сте та кав на уч ник. То се до бро ви ди из сле де ћег при ме ра: опи су ју ћи не пра вил но те ло де те та (Хри­ста) ко ји се ди на кри лу Бо го ро ди це, он ће на пи са ти да ,,са ма по за на гла ша ва нат при род ни зна чај Ису сов.”7 Кур зив при па да са мом Ме се сне лу: из те пре ци зне на по ме не мо же се на слу ти ти да је ње му ја сно да умет нич ка по е ти ка за сно ва на на на че ли ма пра во сла вља ни је ин си сти ра ла на ре а ли стич ком, већ на спи ри ту ал но­сим бо­лич ком ефек ту, те да је то ње на осо бе ност, не тек мањ ка вост. Ако

6 Исто, 72.7 Исто, 70.

102

се то има у ви ду, он да је ја сно да је на уч ни дис курс Ме се сне ло вог тек ста уте ме љен на јед ном ге о по ли тич ком ста ву ко ји је сам по се би ствар из бо ра или од лу ке, а не про це не ко ја ува жа ва вред но­сти кул ту ре из ко је де ло по ти че.

Из то га, на рав но, не сле ди да је ну жно до ве сти у пи та ње кри­ти ча рев суд у по гле ду ве ће вред но сти ки па Бо го ро ди це Сту де нич ке у од но су на ону из Со ко ли це. То по себ но ва жи ка да се зна да сли­чан став има и Ми лан Ка ша нин. Он га из но си у тек сту ,,Ма на стир Сту де ни ца”, у ко ме се из но си вред но сни суд ко ји, слич но Ме се­сне ло вом, да је пред ност Бо го ро ди ци Сту де нич кој: ,,По го дан за фа са де, сту де нич ки мра мор је био још по год ни ји за де ко ра тив ну пла сти ку. Рет ко где је пле ме ни ти ји ма те ри јал по слу жио за ства­ра ње пле ме ни ти је скулп ту ре. Пр ва ње на вр ли на је дис крет ност – дис крет ност и у ко ли чи ни и у ор на мен ти ци. Тех нич ко из во ђе ње је пр во ра зред но. Доц ни је у XIV ве ку, у цр кви Све тог Сте фа на у Бањ ској, у Пан то кра то ро вој у Де ча ни ма, у Св. Ар хан ђе ли ма код При зре на, скулп ту ра ће би ти обил ни ја и ра зно вр сни ја, али не ће пре ва зи ћи сту де нич ку по ле по ти ра да.”8

Да ју ћи пред ност скулп ту ри Бо го ро ди це у Сту де ни ци у од но­су на пла сти ку из срп ских за ду жби на из XIV ве ка, па та ко и оној из Цр кве Све тог Сте фа на у Бањ ској, из ко је Бо го ро ди ца Со ко лич ка из вор но по ти че, Ка ша нин се не ће по ве сти за бли ско шћу сту де нич­ке пла сти ке са ре не сан сом ко ли ко за ње ном ау тен тич ном вред но­шћу: ле по том ње не из ра де и ње не дис крет но сти. Та кав Ка ша ни нов суд тре ба до ве сти у ве зу са ње го вом на по ме ном у по гле ду то га шта је сте спе ци фич на ле по та цр ка ва. ,,Ле по та цр ка ва се”, ка же Ка ша­нин, ,,са сто ја ла пр вен стве но у фре ска ма, у ико на ма, у оде жда ма и утва ра ма, у слу жби, у по ја њу.”9 Ово је из ван ред но ва жан став Ми ла на Ка ша нин, на ко ји ћу се још вра ти ти. За са да, тре ба под­ву ћи са мо то да се у ње му на слу ћу је јед но по себ но, са мо свој ни је раз у ме ва ње ле пог ко је је пот пу но дру га чи је од Ме се сне ло вог, иа ко и овај, по пут Ка ша ни на, да је пред ност Бо го ро ди ци Сту де нич кој у од но су на ону из ма на сти ра Со ко ли ца.

Пи шу ћи 1938. го ди не о Бо го ро ди ци Со ко лич кој, Ме се снел по ми ње у свом тек сту два Раст ко ва цр те жа Бо го ро ди це, али не и текст ,,Све та се љан ка на Ко со ву” из 1924. го ди не. Иа ко Раст ков текст ни је де цид но по ме нут, цео Ме се сне лов текст се мо же чи та­ти као по ле ми ка са вр ло ви со ком оце ном вред но сти Бо го ро ди це Со ко лич ке ко ја се на ла зи у по ме ну том тек сту. Раст ко, на и ме, пи ше:

8 Ми лан Ка ша нин, Ка ме на от кри ћа, За вод за уџ бе ни ке и на став на сред­ства, Бе о град 2004, 82.

9 Исто.

103

,,Срод на слич ним ки по ви ма ко ји бе ја ху те са ни од др ве та у Па до­ви, око XII сто ле ћа, пре ва зи ла зи ше сво јом умет но шћу и њих и све би зант ске скулп ту ре ко је су до тле ви ђе не.”10 Ме се снел је ви део Бо го ро ди цу Со ко лич ку 1933. го ди не, а текст о њој об ја вио је пет го ди на ка сни је: то ћу та ње им пли цит но све до чи о Ме се сне ло вој хлад ној ре цеп ци ји ки па. Ње гов текст, оп те ре ћен на уч ном апа ра­ту ром и еру ди ци јом, као да има на ме ру да раш ча ра Раст ков су срет са ки пом Бо го ро ди це.

Чи та лац ов де мо ра да се за ми сли: у че му је тај на Раст ко вог оду ше вље ња ле по том фи гу ре Бо го ро ди це Со ко лич ке? То пи та ње се мо же схва ти ти и дру га чи је: на ко ји је на чин овај кип леп?

II

Пу то пис Раст ка Пе тро ви ћа ,,Све та се љан ка на Ко со ву”, об ја­вљен 1. сеп тем бра 1924. го ди не у ча со пи су Вре ме, из не на ђу је нас сво јим на сло вом, али и сво јом ком по зи ци јом. На и ме, има сми сла пи та ти се шта је пи сац су ге ри сао на сло вом у ко ме се реч ,,се љан ка” очи глед но од но си на Бо го ро ди цу. Да ли је по и сто ве ћи ва ње Бо го­ро ди це и се љан ке ти хи на ста вак аван гард не по бу не у ко ме се хри шћан ске све ти ње блас фе мич но до во де у пи та ње?11

Да би смо од го во ри ли на ово пи та ње, ва ља ло би раз ми сли ти о за го нет ној ком по зи ци ји тек ста: ки пу Бо го ро ди це Со ко лич ке по све ће но је све га не ко ли ко ре че ни ца, на са мом кра ју тек сту. Са мом су сре ту са ки пом прет хо ди по ду жи увод, ко ји за по чи ње па са жем у ко ме пи сац из ра жа ва глад и жеђ за вла сти том зе мљом на кон бо рав ка у да љи ни.12 Пер цеп ци ју ки па Бо го ро ди це по треб но је, да кле, са гле да ти у кон тек сту же ље за до мо ви ном, као и уз бу ђе но­сти у до ди ру са њом. Та да ће нам по ста ти ја сно да је текст ком по­но ван по за ко ни ма гра да ци је уз бу ђе ња, по е ти ке ек ста зе, ко је за по­чи ње уз бу ђе њем ко је у пе сни ку иза зи ва ње го ва до мо ви на у ње ној све у куп но сти, да би то осе ћа ње свој вр ху нац до жи ве ло у су сре ту са ки пом Бо го ро ди це.

10 Р. Пе тро вић, Пу то пи си, 63.11 Ов де имам на уму по зна ти слу чај са жан ров ски по ли ва лент ним тек­

стом ,,Спо ме ник”, об ја вље ним по чет ком 1922. го ди не у ча со пи су Пу те ви. Као што је по зна то, овај текст је иза звао ре а го ва ње са мог Па три јар ха СПЦ, ко га је по го дио на чин на ко ји је те ма ти зо ван Христ. Ви ше о овој те ми у из ван ред но до ку мен то ва ном тек сту Гој ка Те ши ћа ,,Слу чај Спо ме ни ка Раст ка Пе тро ви ћа” у књи зи Срп ска књи жев на аван гар да, Ин сти тут за књи жев ност и умет ност – Слу жбе ни гла сник, Бе о град 2009, 281–294.

12 ,,Од мах по сле ра та, сти гав ши из да љи не у зе мљу, и још сав уз дрх тао од ра до сти што је мо гу ви де ти, лу тах ду гих ме се ца по го ра ма и шу ма ма: ле же­ћи под зве зда ним не бом, бли зу њи них ко ли ба, ку па ју ћи се у ско ро свим ње ним ре ка ма.” Р. Пе тро вић, Пу то пи си, 59.

104

Ком по зи ци ја тек ста има још јед ну функ ци ју: Раст ко од ла же су срет са ки пом Бо го ро ди це јер ин си сти ра на мо мен ту ње не не до­ступ но сти. У ре че ни ца ма ко је оди шу то ле ран ци јом, Раст ко оба ве­шта ва чи та о ца да бр ђа ни (Ал бан ци) пре че од ла зак се ља ка (Ср ба) у (Со ко лич ку) цр кву. Та ин фор ма ци ја не ма за циљ да раз ви је опо­зи ци ју из ме ђу на ци о нал не гру пе ко јој при па да ау тор тек ста и стра­на ца ко ји јој пре че пут ка све ти њи: ин то на ци ја тек ста ни је та ква, са др жај тек ста ни је та кав. На про тив. Раст ко ин си сти ра пре све га на са мој не до ступ но сти ки па и за то кип окру жу је ис ка зи ма ко ји ин си сти ра ју на ње го вој не ви дљи во сти: кул тур ни чо век до са да ни је ви део кип, мир ни се ља ци не мо гу да по се те Со ко лич ку цр кву од ка да су Ар на у ти узе ли власт у тој обла сти, а и сам игу ман, чу­вар ма на стир ских кљу че ва, ,,го ди на ма већ че ка у гра ду час ка да ће се сме ти вра ти ти хра му свом.”13

За што је та не до ступ ност то ли ко ва жна Раст ку? Мо жда ће нам од го вор на то пи та ње би ти бли жи уко ли ко се при се ти мо раз­ли ке из ме ђу култ не и из ло жбе не вред но сти умет нич ког де ла. На ову раз ли ку ука зу је Бе ња мин у свом по зна том тек сту ,,Умет нич ко де ло у ве ку сво је тех нич ке ре про дук ци је”: ,,До при ма ња умет нич­ких де ла до ла зи са раз ли чи тим ак цен ти ма, ме ђу ко ји ма се ис ти чу два по лар на. Је дан од њих ле жи на култ ној вред но сти, дру ги на из ло жбе ној вред но сти умет нич ког де ла.”14 Раз ли ка из ме ђу култ не и из ло жбе не вред но сти умет нич ког де ла би ла би у сте пе ну из ло­жи во сти: за де ло ко је уче ству је у кул ту ва жни је је да по сто ји не го да се ви ди, док је за де ло ко је има пре све га из ло жбе ну вред ност ва жни је да се ви ди, од но сно да бу де при сту пач но. Го во ре ћи о сми­слу умет нич ког де ла у до ба по ве ћа них мо ћи тех нич ке ре про дук­ци је, Бе ња мин за пра во го во ри о ла га ном не стан ку култ не вред но сти де ла, ко је по ста је све при сут но уз по моћ до са да не слу ће них мо гућ­но сти ње не ре про дук ци је. Ре про дук ци ја ути че на гу би так ау ре де ла, од но сно на гу би так оне је дин стве не да љи не ко ја је при сут на у умет нич ком де лу, при че му та да љи на је сте и од ли ка кул та.15

Ин си сти ра ју ћи на не при сту пач но сти ки па Бо го ро ди це, Раст­ко им пли цит но под вла чи њен култ ни ста тус. Ње на до ступ ност је вр ло огра ни че на, али сви зна ју да по сто ји. На са мом ки пу Бо го­ро ди це ви де се тра го ви ње го вог култ ног ста ту са, ко ји се пре по­зна је у оде лу и на ки ту ,,ко јим је пре тр па ше се ља ни, уко па ва ју ћи је та ко кроз ду ги низ го ди на у сво ја на род на бо гат ства и ма шту, да би јој за хва ли ли на до бро чин стви ма и да би је обо жа ва ли.”16 За

13 Исто, 60.14 Вал тер Бе ња мин, Есе ји, прев. Ми лан Та ба ко вић, Но лит, Бе о град 1974, 124.15 Исто, 122.16 Р. Пе тро вић, Пу то пи си, 63.

105

се ља не кип Бо го ро ди це има, да кле, култ ну вред ност: за то они и не те же да је ви де као умет нич ко де ло, па сто га мо гу да је укра ша­ва ју, ка ко би је обо жа ва ли.

На пр ви по глед, из гле да као да Раст ко, по и сто ве ћу ју ћи свој по глед са по гле дом кул тур ног чо ве ка, екс пли ци ра раз ли ку из ме ђу сво је кул ту ре пер цеп ци је ки па и пер цеп ци је се ља на. Др же ћи се Бе ња ми на, из гле да ло би да је раз ли ка у то ме што кул ту ра омо гу­ћа ва да се кип са гле да у ње го вој естет ској, из ло жбе ној вред но сти, ко ја се као та ква су прот ста вља ње го вој култ ној вред но сти. То би би ла по зи ци ја Ме се сне ла, ко ји пра ви ја сну раз ли ку из ме ђу естет­ске и култ не вред но сти умет нич ког де ла, при че му га ова по то ња не за ни ма. Ме ђу тим, иа ко та ко ђе по ла же пра во на кул ту ру, то ни је Раст ко ва по зи ци ја: ин си сти ра ју ћи на не до ступ но сти Бо го ро ди це Со ко лич ке, он су ге ри ше да је ње на ле по та са др жа на и у ње ној не до ступ но сти, да кле у ње ној ве зи са при мор ди јал ним, а то је упра­во ње на култ на вред ност ко ја прет хо ди мо дер ној естет ско­из ло жбе­ној вред но сти умет нич ког де ла. Ин си сти ра ње на при мор ди јал ном и култ ном тре ба чи та ти у кон тек сту Раст ко вих раз ми шља ња о кон цеп ту ле по те ко ја ис кљу чу је објек ти ван суд, већ у се бе укљу­чу је су бјек ти ви за ци ју до жи вља ја ле пог, јед ну по себ ну ком по нен ту ле пог ко ја се да кле раз ви ја у са мом на чи ну су сре та са ле пим, у не сво ди вој су бјек тив но сти до ди ра са ле пим. На јед ном ме сту Раст­ко то и екс пли ци ра: ,,Из ве сни пе ја са жи ни су ле пи са мо сво јом обо­је но шћу, ра зно ли ко шћу и ве ли чан ством, већ и ја чи ном ко јом нам се за у век упле ту у жи вот. У сва ко днев ној шет њи кроз из ве сну шу му, на ши су се по гле ди рас чи шћа ва ли и отад це ло то схва та ње жи во та што смо га тад сте кли као да је на дах ну том бо јом и све­жи ном те шу ме, а са ма та шу ма као да је је дан део на шег но вог по и ма ња жи во та: ње на ле по та ни је са мо оп шта, већ има је дан лич ни и трај ни зна чај.”17

Код Раст ка је ин си сти ра ње на кул ту и при мор ди јал ном по ве­за но са ја чи ном де ло ва ња ки па Бо го ди ри це на ње га, да кле са су бјек­тив ним зна ча јем тог ки па. Код Ме се сне ла то га не ма, јер је кип не са мо ода љен од про сто ра у ко ме се на ла зи већ и од ње го ве култ не вред но сти. Док Ме се снел по ку ша ва да на уч ним сти лом по ка же ка ко кип Со ко лич ке Бо го ро ди це ни је то ли ко вре дан, чи та лац схва та да он успе ва да по ка же са мо то да кип ни је вре дан за ње га са мо га. На су прот том су вом на уч ном сти лу Фран цеа Ме се сне ла, ко ји ја­сно по ка зу је у ка кав се жа ло стан при вид исти не пре тва ра ју ху ма­ни стич ке на у ке пре ви ше за гле да не у до мен при род них на у ка,

17 Р. Пе тро вић, ,,У сла ву Све тог На у ма”, Пу то пи си, 30. Ви ди и: Бо јан Јо­вић, По е ти ка Раст ка Пе тро ви ћа, На род на књи га – Ин сти тут за књи жев ност и умет ност, Бе о град 2005, 80–85.

106

Раст ков стил све до чи о умет нич ком мај сто р ству пр вог ре да, јер упра во ње гов стил вир ту о зно су ге ри ше при су ство при мор ди јал ног и култ ног. Та ко, на при мер, у тек сту ,,Све та се љан ка на Ко со ву” ве ли ки зна чај има им пер фе кат, ко ји не са мо да упу ћу је на рад њу ко ја је тра ја ла у про шло сти већ та ко ђе пле ни сво јом при мор ди јал­ном је зич ком ар ха ич но шћу. Све сно из бе га ва ју ћи по мен то по ни ма, на ци о нал ног иден ти те та ју на ка, па чак и њи хо вих име на, сем јед ног18, Раст ко ин тен ци о нал но об ли ку је је дан аи сто риј ски про стор древ­но сти. Та кав про стор има сво ју ана ло ги ју у култ ној уло зи умет нич­ког де ла, ко је прет хо ди мо дер ни јој, естет ско­из ло жбе ној вред но сти де ла. Стил ске ка рак те ри сти ке ,,Све те се љан ке на Ко со ву” та ко упу ћу ју на син те зу при мор ди јал ног и древ ног, јер сам стил као да пред ста вља не ку вр сту вре мен ске ру пе ко ја увла чи у се бе дра ма­ти зо ва ног при по ве да ча, не жно сен че ћи и за то мљу ју ћи мо дер ност из ко је он по ти че. Мо дер ност ни је уки ну та, јер по сто ји с јед не стра не вре мен ска озна ка (по сле ра та) ко ја ука зу је да се по се та Бо го ро ди ци Со ко ли ци де ша ва у пи шче вој са вре ме но сти, док с дру ге стра не син таг ма ,,кул тур ни чо век”, ко јом се при по ве дач са мо и ден ти фи­ку је, упу ћу је на ње го во при пад ни штво мо дер ним вре ме ни ма. Ме­ђу тим, сам стил тек ста не до зво ља ва су дар мо дер но сти и древ но­сти, већ пре мо дер ност увла чи у про стор древ но сти, чи ме до ла зи до јед не ори ги нал не, из не на ђу ју ће син те зе.

До дир Раст ка са ки пом Бо го ро ди це по се ду је у се би исто вре­ме но и осе ћа ње за култ, за оно при мор ди јал но, и осе ћа ње за естет ску вред ност, и то је оно што га пот пу но раз ли ку је од Ме се сне ла, ко ји је слеп за култ. Ти ме Раст ко им пли ци ра став да култ но и естет ско ни су ну жно у од но су су прот ста вље них по ло ва, или пак вред но сти ко је се ме ђу соб но уда ља ва ју, без ика кве мо гућ но сти или ма кар же ље да се оне син те ти зу ју. Упра во то уда ља ва ње есте ског од култ ног је сте осо бе ност кул ту ре За па да, ко ју ре пре зен ту је не са мо Бе ња ми­нов екс пли ци тан став о култ ном и естет ском као су прот но сти ма већ и про цес де хри сти ја ни за ци је ле пог ко ји за по чи ње у XIX ве ку19, а на ста вља се у за ме ни хри шћан ског кул та, кул та Ле пог: пи шу ћи

18 Раст ко спо ми ње ,,чу ве ног Ису Бо ље тин ца” ко ме је при па да ла ку ла чи ји се оста ци ви де у бли зи ни ма на сти ра Со ко ли ца. По мен Исе Бо ље тин ца има, ме­ђу тим, ле ген дар ни при звук, по што он сам при па да све ту про шло сти. Ње го во име је да кле од јек јед ног го то во ле ген дар ног вре ме на, ко је је про шло, а ко је Раст ко у свој текст уно си на на чин ка рак те ри сти чан за по че так ле ген ди: ,,При ча се да су у то до ба на ши се ља ни, у вре ме ма на стир ске сла ве, мо гли ићи њој у по но ћи, не на о ру жа ни, са теп си ја ма злат них ду ка та на гла ви, а да их ни ко не на пад не, то ли ко је би ла вас по ста вље ња од но во га са мо др шца стр о гост ста рих оби ча ја и ку р ту а зи ја”, Р. Пе тро вић, Пу то пи си, 62.

19 Ов де имам на уму Га да ме ро во под се ћа ње да се ,,у то ку де вет на е стог ве ка по ја ви ло не што бит но но во што је од ре ди ло да љи раз вој умет но сти. Био је то крај ве ли ке са мо ра зу мљи во сти хри шћан ско­ху ма ни стич ке тра ди ци је. Ти ме

107

о Бо дле ру, Вер ле ну и Ма лар меу, Ба у ра твр ди ка ко је ,,тки во њи­хо вих хри шћан ских ве ро ва ња би ло уна ка же но или под ри ва но и осе ћа ју ћи ме сто за је ван ђе љем ко је ће за у зе ти ње го во ме сто, они су у Ле пом про на шли не што што је сје ди ња ва ло њи хо ве ак тив но­сти и да ва ло циљ њи хо вом де лу.”20 Не мо же се ре ћи да је Ле по ов де про же то хри шћан ским кул том, ко ли ко да Ле по за ме њу је култ, по­ста ју ћи култ Ле пог, што уоп ште ни је исто што и ле по та Кул та.

Оно што се ту до го ди ло мо же се об ја сни ти Де ри ди ним пој­мом су пле мен та: Де ри да по ла зи од то га да за пад ним ми шље њем вла да иде ја о цен три ра ној струк ту ри ,,уте ме ље не игре за сно ва не на јед ној те мељ ној не по крет но сти и уми ру ју ћој си гур но сти ко ја је из у зе та из игре.”21 У цен тру струк ту ре на ла зи се сре ди ште ко је је из у зе то из игре зна че ња уну тар струк ту ре. Де ри да да ље твр ди да је ,,це ло куп на исто ри ја пој ма струк ту ре (...) мо ра би ти ми шље­на као је дан низ за менâ сре ди шта сре ди штем (...)”22 У том сми слу, умет но сти ће хри шћан ски култ, или фи гу ру Бо га, као сре ди ште си сте ма, то ком дру ге по ло ви не XIX ве ка на до ме сти ти фи гу ром Ле по те ка да се фи гу ра Бо га, али и кул та ко ји је са њим по ве зан, по ка же као пра зна. На до ме шта ње фи гу ре Бо га фи гу ром Ле по те, слу жи то ме да се одр жи илу зи ја да сре ди ште струк ту ре по сто ји, да не ка кво при су ство ор га ни зу је игру зна че ња уну тар струк ту ре. По Де ри ди, пре лом на ста је ка да ,,струк ту рал ност струк ту ре по­ста је пред мет ми шље ња”23, ка да се у том на до ме шта њу пре по зна ин тер вен ци ја ко ја при кри ва исти ну о пра зни ни у сре ди шту струк­ту ре, исти ну о ње ној не у те ме ље но сти.

Ме ђу тим, у тре нут ку ка да фи гу ра Ле пог за ме ни фи гу ру Бо­га још увек има мо по сла са на до ме шта њем/ис пу ња ва њем пра зни­не, што ће ре ћи да кул ту ра и умет ност За па да ви ше ни је у ста њу да у кул ту ви ди сре ди ште умет но сти, већ мо ра да га за ме ни ,,кул­том” Ле пог. То по твр ђу је и Рил ке ка да ка же да ,,Ан ђео из Еле ги ја не ма ни чег за јед нич ког са ан ђе лом хри шћан ског не ба…”24 Рас кид, да кле, мо ра да се под ву че и екс пли ци ра, јер да би ле по та по ста ла Ле по она мо ра да се очи сти од при ме са кул та.25

се из гу био сви ма­за јед нич ки мит”, Ханс­Ге орг Га да мер, Европ ско на сле ђе, прев. Бо жи дар Зец, Пла то, Бе о град 1999, 44.

20 Се сил Мо рис Ба у ра, На сле ђе сим бо ли зма, прев. Ду шан Пу ва чић, Но лит, Бе о град 1970, 11.

21 Жак Де ри да, Бе ла ми то ло ги ја, прев. Ми о драг Ра до вић, Брат ство –је дин­ство, Но ви Сад 1990, 132.

22 Исто, 133.23 Исто.24 Рај нер Ма ри ја Рил ке, Де вин ске еле ги је, Со не ти по све ће ни Ор фе ју, прев.

Бра ни мир Жи во ји но вић, Рад, Бе о град 1969, 83.25 На сли чан, прем да не исто ве тан на чин, као што и са мо за ме њу је фи гу ру

Бо га у тре нут ку ка да се она пре тво ри у пра зни ну, Ле по ће у тре нут ку ка да се

108

У Раст ко вој ,,Све тој се љан ци на Ко со ву” та ко ђе се по ми ње ан ђео, и то на по чет ку тек ста у ве зи са мо ти вом сред њег ве ка ко ји пра ти жеђ за до мо ви ном. Ти ме се сим бо лич ки на ја вљу је отво ре ност пи сца за ис ку ство ки па Бо го ро ди це, ко је је отво ре но за ле по ту фи­гу ре, али при том не ис кљу чу је њен култ. На кра ју тек ста по ја вљу је се сце на ко ја то по твр ђу је, ис ти чу ћи сим бо лич ко, естет ско­култ но зра че ње ки па: ,,Сво до ви, по кри ве ни фре ска ма XIV ве ка, све ци ма, ко ји про ја хи ва ху кроз зве зда не до ли не, лу чи ли су за ову Се љан ку јед но чуд но и за чар љи во не бо.”26 Естет ско и култ но се ов де до ди­ру ју и спа ја ју. Оту да у на сло ву овог пу то пи са не ма ни чег блас фе­мич ног. Раст ко не ма по тре бу да ка же ка ко фре ске и све ци не ма ју ни шта за јед нич ко са хри шћан ским фре ска ма и све ци ма, јер та ве за по сто ји: она је ре зул тат Раст ко ве мо ћи да ви ди ле по ту у кул ту, да ви ди ве зу из ме ђу ле пог и при мор ди јал ног ко је сим бо ли зу је ко ли­ко на род на књи жев ност то ли ко и срп ски сред њи век.

Мо жда та син те за култ ног и естет ског и је сте осо бе ност срп­ске књи жев но сти и кул ту ре, од но сно бар јед не ње не зна чај не гра­не, ко ја Раст ка нео че ки ва но по ве зу је са Ива ном В. Ла ли ћем27, на при мер. Док кул ту ра За па да на пу шта култ да би га за ме ни ла Ле­пим, на ста вља ју ћи та ко низ на до ме ста ка ко ји ће на кра ју умет ност по но во пре о бра зи ти у за нат, а све вред но сти умет нич ког де ла све сти на ње го ву про фи та бил ност, срп ска кул ту ра ће у сво јим из у зет ним при мер ци ма за др жа ти моћ да кул ту при са је ди ни ле по­ту, чи ме ће игру на до ме ста ка/су пле ме на та за ме ни ти иде јом јед не

пре по зна као пра зни на би ти на до ме ште но чи та вим ни зом срод них есте тич ких им пул са аван гард не про ве ни јен ци је, по пут бр зи не, ди на мич но сти, про ме не, по бу не. На зи вам их им пул си ма јер ни је дан од њих ни ти мо же ни ти же ли да по ста не сре ди ште си сте ма умет но сти као што је то би ла фи гу ра Ле пог. Ту се при пре ма оно осе ћа ње пре ло ма у струк ту ри умет но сти, па са мим тим и књи жев­но сти, ка да у пост мо дер ним вре ме ни ма умет ност ла га но при хва ти Про фит као сво је до ми нант но ме ри ло. Та да се књи жев ност по но во ла га но пре о бра жа ва у за нат, ре ла тив но до бро пла ћен за нат, али ипак за нат ко ји усту па умет ни ко во пра во на екс пре си ју еко ном ско­по ли тич ком ком плек су.

26 Р. Пе тро вић, Пу то пи си, 63.27 У јед ном ин тер вјуу ко ји је дао пред смрт, 1995. го ди не, Иван В. Ла лић

бра ни ели о тов ско схва та ње тра ди ци је на сле де ћи на чин: ,,Ви не мо же те по че ти пи са ти, ако не ма те свест о то ме да су пре вас пи са ли та кви пе сни ци као што су Ла за Ко стић, Јо ван Ду чић, или је дан Раст ко Пе тро вић, на при мер” (И. В. Ла лић, О по е зи ји, Са бра на де ла, IV, За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, Бе о град 1997, 288). Не би тре ба ло ола ко пре ћи пре ко ових Ла ли ће вих ре чи, јер оне ипак слу те да из ме ђу пе сни ка као што су Ко стић, Ду чић и Раст ко има не чег бли ског, а да то ни је са мо чи ње ни ца да су би ли зна чај ни пе сни ци. Или дру га чи је: шта је то што чи ни да се Ла лић при се ти Раст ка иа ко је, по е тич ки гле да но, не мо гу ће за ми сли ти пе сни ка ко ји би био да љи од ње го ве основ не ли те ра ту ре из до ма ће пе снич ке тра ди ци је – Ан то ло ги је но ви је срп ске ли ри ке Бог да на По по ви ћа? Да ли мо жда ово Ла ли ће во по ми ња ње Раст ка упу ћу је на то да Ла лић ви ди и по ми ње јед ног дру га чи јег Раст ка, ко ји му је по не че му бли жи од оног Раст ка ка квог ми има мо у ви ду?

109

ве ли ке син те зе. У том кон тек сту по ста је ја сни је и Ка ша ни но во ми шље ње да се ле по та цр кава ,,са сто ја ла пр вен стве но у фре ска ма, у ико на ма, у оде жда ма и утва ра ма, у слу жби, у по ја њу.”28 Ка ша нин та ко же ли да ка же ка ко ле по та цр кве ни је одво је на од бо го слу же ња ко је се у њој од ви ја, од но сно да ње на ле по та са др жи и ње ну култ ну ком по нен ту. То је пот пу но дру га чи је раз у ме ва ње ка те го ри је ле пог од за пад ног ко је ин си сти ра на Ле пом ко је мо же са мо да по ста не култ, тек он да ка да се пот пу но одво ји од кул та ко ји му прет хо ди.

Са мим тим, за пад но обо жа ва ње Ле по те у се би са др жи не што ка ри ка ту рал но: жр тво ва ти жи вот за умет ност је ме та фо ра ко ја сво ју озбиљ ност те ме љи на истин ском и до слов ном жр тво ва њу жи во та за ве ру или на уч ну исти ну, или за на род. Уста ју ћи про тив до слов ног зна че ња жр тво ва ња жи во та, жр тво ва ње за умет ност, за Ле по, очи шће но од све га по ред че га би ве ли ко сло во Л мо ра ло да по ста не ма ло, и са ма Ле по та по ста је сме шна и огра ни че на на не што уско гру до и у су шти ни вр ло се бич но.29 Но, мо жда сва ком умет нич ком по кре ту ко ји се изо лу је од све та, или у крај њем слу­ча ју ра ди кал но не ги ра свет, пре ти ова уско гру дост и се бич ност, у бла жем об ли ку, или по ли тич ки опор ту ни зам ко ји се од ра жа ва и као се бич ност по ли тич ке гру пе ко јој пи сац при па да.

Мо жда у сми слу пре ва зи ла же ња те се бич но сти тре ба чи та ти и Раст ко во на сто ја ње да у тек сту ,,Све та се љан ка на Ко со ву” по­

28 М. Ка ша нин, Ка ме на от кри ћа, 82.29 То ни је про ма кло Ери ху Ау ер ба ху: „У до ку мен ти ма као што су Фло­

бе ро ва Пре пи ска и Днев ник бра ће Гон кур, за ди вљу је чи сто та и не под ми тљи вост умет нич ког мо ра ла, бо гат ство пре ра ђе них ути са ка, опле ме њи ва ње чул не кул­ту ре, али исто вре ме но осе ћа мо (...) не што су же но и при ти сну то у тим књи га ма. Оне су пу не ствар но сти и ду ха, али су си ро ма шне ху мо ром и уну тра шњим ми ром. Оно што је са мо ли те рар но, чак на нај ви шем ступ њу раз у ме ва ња умет но сти и усред нај ве ћег бо гат ства ути са ка, огра ни ча ва суд, оси ро ма шу је жи вот и ис кри­вљу је кат кад по глед на по ја ве; док се др же над ме но и огор че но на од сто ја њу од по ли тич ке и при вред не вре ве, док жи вот увек вред ну ју са мо као књи жев ни пред мет, док се др же над ме но и огор че но на од сто ја њу од ве ли ких прак тич них про бле ма, да би сва ког да на по но во, че сто ве о ма на пор но, по сти за ли есте тич ку изо ла ци ју за свој рад – ипак им се прак са на ме ће у хи ља ду сит них об ли ка: ис по­ља ва се љут ња на из да ва че и кри ти ча ре, ја вља се мр жња пре ма пу бли ци ко ју упр кос то ме што не до ста је те мељ за јед нич ког осе ћа ња и ми шље ња тре ба осво­ји ти; кат кад има и нов ча них бри га и ско ро не пре кид но нер во зне пре на дра же­но сти и стра ха за здра вље. Но по што они, ипак, у це ли ни, во де жи вот имућ них гра ђа на, удоб но ста ну ју, до бро се хра не, при вр же ни су сва ком за до вољ ству ви ше чул но сти, по што њи хо ва ег зи стен ци ја ни ка да ни је угро же на ве ли ким по тре си ма и опа сно сти ма, ја вља се као ре зул тат (...) нео бич но сит ни ча ва оп шта сли ка его цен трич ног, за свој есте тич ки ком фор за бри ну тог, нер во зног, не во ља­ма му че ног, ма ни ја кал ног бур жу ја; са мо што се ма ни ја у овом слу ча ју на зи ва ’књи жев ност’”, Ерих Ау ер бах, Ми ме сис – при ка зи ва ње ствар но сти у за пад ној књи жев но сти, прев. Ми лан Та ба ко вић, Но лит, Бе о град 1968, 513. Слич но ту ма­че ње ве зе из ме ђу есте ти ци стич ког гло ри фи ко ва ња ле по те ра ди ле по те и се бич­но сти на и ла зи мо и у Ки шо вој Ман сар ди.

110

ве же естет ско и култ но, хри шћан ско: као на сто ја ње да се аван гард­но сла вље ње не га ци је и бун та про тив тра ди ци је за ме ни ак цен то­ва њем по тре бе за син те зом. Раз ли ку из ме ђу ,,Спо ме ни ка” (1922. го ди на) и ,,Све те се љан ке на Ко со ву” (1924. го ди на) тре ба ло би мо жда про ми шља ти у све тлу ду бље ди на ми ке Раст ко вих по е тич ких али и фи ло зоф ских ста во ва. У том сми слу, од лу ка Бо ја на Јо ви ћа да Раст ко ве по е тич ке иде је по сма тра и хро но ло шки, упу ћу ју ћи на вре ме ка да су се по ја ви ле, је сте пот пу но ис прав на и хва ле вред на.

Су ми ра ју ћи го ди ну 1924. у раз во ју Раст ко вих по е тич ких на­че ла, Јо вић пи ше: ,,По себ на па жна по кла ња се при ми тив ној фа зи у раз вит ку, од но сну ути ца ју хри шћан ства.”30 Па да у очи да је го ди­на у ко јој на ста је текст ,,Све та се љан ка на Ко со ву” исто вре ме но и го ди на у ко јој из гле да као да се Раст ков аван гард ни од нос пре ма хри шћан ству уне ко ли ко ме ња. Пре ци зни ја ана ли за од но са из ме ђу Раст ка и хри шћан ства31 су ге ри са ла би да би раз ли ке из ме ђу Раст ка из до ба ,,Спо ме ни ка” (1922. го ди не) и Раст ка из до ба ,,Све те се љан­ке на Ко со ву” (1924. го ди не) тре ба ло јед ном за и ста отрг ну ти од зло гла сне над ре а ли стич ке ре цеп ци је, ко ја пи сцу за ме ра да је те 1924. го ди не, од ла ском у ди пло ма ти ју, по стао кон фор ми ста.32 Мо жда би тре ба ло у не ку ру ку озбиљ ни је про чи та ти/раз у ме ти пи шче во оправ да ње по во дом спор ног ме ста у у тек сту ,,Спо ме ник” из 1922. го ди не, и то не да би се рас пра вља ло о то ме да ли је Раст ко за и ста био хри шћа нин или не, већ мо жда за то да би се по ка за ло ка ко у Раст ко вој по е ти ци ра сте мо ме нат во ље за син те зом.33 А та да би хри шћан ство и култ би ли пре еле мен ти те син те зе не го ме те за аван гард ни од стрел.

30 Б. Јо вић, По е ти ка Раст ка Пе тро ви ћа, 117. 31 Ви ди: исто, 105–112.32 Г. Те шић, ,,Слу чај Спо ме ни ка Раст ка Пе тро ви ћа”, 256.33 Раз у ме се да ова иде ја ни је про ма кла ту ма чи ма Раст ко вог ства ра ла штва.

Гој ко Те шић у ци ти ра ном тек сту твр ди: ,,Мо жда би се, с раз ло гом, мо гло ре ћи да је Раст ко Пе тро вић тво рац аван гард ног син те ти зма у срп ској књи жев но сти” (252). Те ши ће во за па жа ње сва ка ко пред ста вља до бру по ла зну тач ку за раз ма тра­ње син те ти зма код Раст ка. Оно што би тре ба ло да усле ди у бу ду ћим чи та њи ма Раст ка је сте, мо жда, ана ли за у ко јој ме ри и на ко ји на чин се та син те за у Раст­ко вом де лу оства ру је или не оства ру је.

111

ЈА НА АЛЕК СИЋ

ЦР КВА – ИЗ ВОР ЖИ ВЕ ПРИ ЧЕ По ли се ман тич ност цр кве у ро ма ну

„Оп са да цр кве Све тог Спа са” Го ра на Пе тро ви ћа

И Жи чу тре ба у ви си ну гле да ти.Иси до ра Се ку лић

Про же ти књи жев ни текст зна ме њи ма исто ри је и кул тур ног се ћа ња од го во ран је и хра бар по ду хват јед ног пи сца. По нај пре уко ли ко сво ју ро ма неск ну кон струк ци ју по ди же из епо хе у ко јој се тра ди ци ја те мељ но пре и спи ту је, а ње ни то ко ви во де бор бу за пре власт у кул тур ном са мо са гле да ва њу за јед ни це.

Кон фи гу ри шу ћи исто ри о зоф ску при чу Оп са де цр кве Све тог Спа са (1997), Го ран Пе тро вић ра све тља ва сим бо лич ки по тен ци јал оне тра ди ци је ко ја уче ству је у са мо о пи су кул ту ре, трај ном про­це су укљу чи ва ња гра ни це као чи ње ни це кул тур не са мо све сти.1 Пи сац, при том, не тен ди ра ка хе ге мо ни јал ном дис кур су и ин сти­ту ци о нал но пот по мог ну тој пре мо ћи над оста лим са мо ви ђе њи ма и њи хо вим дис кур зив ним прак са ма. Из бор је, пре ма при ро ди и свр си умет нич ке про ми сли, пао на ма на стир, не са мо због то га што су ма на сти ри за јед но са сред њо ве ков ним гра до ви ма, ка ко је јед ном ис та кла На де жда Пе тро вић, „жи ве књи ге, ре чи ти спо ме­ни ци срп ског го спод ства”2 и све до чан ства ан ти ци ви ли за циј ских ру ше ња као за ло га ства ра њу но вих ци ви ли за ци ја већ и сто га што

1 Ју риј Ми хај ло вич Лот ман, Кул ту ра и екс пло зи ја, прев. До бри ло Ара­ни то вић, На род на књи га – Ал фа, Бе о град 2004, 236–237.

2 На де жда Пе тро вић, „Пр ва ју го сло вен ска умет нич ка из ло жба у Бе о гра­ду”, Ли ков не кри ти ке, прир. Бран ко Ку кић, Умет нич ка га ле ри ја „На де жда Пе­тро вић”, Ча чак 2009, 31.

112

при ча о исто риј ској суд би ни тих спо ме ни ка ну ди ме та фи зич ку ди мен зи ју са гле да ва ња срп ског исто риј ског пу та и про ми шља сми сао пре да ња. Ма на сти ри и цр кве, због ар хи тек тон ских ка рак­те ри сти ка и за ни мљи вих жи во то пи са, оту да су не ис црп на те ма срп ске књи жев но сти, али не на руб ном под руч ју ства ра лач ког ин те ре со ва ња, већ у ње го вом ма ги страл ном то ку.

Цен трал но ме сто на ра ци је за у зи ма оп са да ма на сти ра Жи че ко ју су у по след њој де це ни ји XI II ве ка из ве ле ку ман ске и бу гар ске вој ске у освет нич ком ра ту про тив кра ља Ми лу ти на. Оп са да на тај на чин, у при по вед ном све ту, пред ста вља пре лом ну исто ри о­зоф ску тач ку, за о крет по ве сног ис хо да јед ног на ро да и пре о бра жај ње го вог раз у ме ва ња.

У при по ве дач кој има ги на ци ји Го ра на Пе тро ви ћа цр ква по­при ма не ко ли ко раз ли чи тих али ком пле мен тар них зна че ња. По­ли се ман тич ност се огле да и на струк ту рал ном и на са др жин ском пла ну. Ма на стир Жи ча и цр ква Све тог Спа са исто вре ме но је и хро но топ и је дан од глав них ју на ка при че, али и сим бол у ко ји се ули ва ју сви се ман тич ки ни вои ро ма неск ног све та.

Еви дент но је те о ло шки осми шље но од но ше ње пре ма ду хов­но­естет ском ен ти те ту цр кве. Она је „те ло Хри сто во”, „знак” или осве ће ње ис ку пље но га чо ве чан ства (Еф. 1, 23) ко је жи ви си лом Вас кр слог Хри ста и оче ку је Ње гов Дру ги до ла зак. У тај ни ев ха ри­сти је, ко ја је пред ста вље на на по чет ку ро ма на, „Цр ква не са мо што пре но си Хри сто ву по ру ку и слу жбу не го и про ду жу је Ње го во ова пло ће ње, та ко да се Хри стос не мо же су сре сти без Цр кве”.3 И ту се от кри ва цен трал но ме сто пра во слав не екли си о ло ги је – „је­дин ство из ме ђу Хри ста и Ње го ве Цр кве, што Цр кву чи ни бо го чо­ве чан ским ор га ни змом”4, ка ко ре зи ми ра Јо ван Бри ја. Та ко је цр ква хри сто но си ца, он то ло шки за лог људ ског спа се ња, Хри сто вог при­су ства, без об зи ра на ис ку ше ња исто ри је.

У ро ма ну су та ко ђе по и сто ве ће не ев ха ри стиј ска за јед ни ца и за јед ни ца Цр кве, јер су хри шћа ни, ју на ци ро ма на, ујед но и уче сни­ци у све тој тај ни ев ха ри сти је. Пе тро ви ћев при по ве дач укљу чу је и зна че ње Цр кве као из во ра све тих тај ни, не пре су шном из во ру бла го да ти Бо жи је – Цр ква је она ко ја има осве ћу ју ће деј ство: „И дру го се мно штво уз бу ђе но ти ска ше сву да по ма на стир ској пор ти, тра же ћи ме сто бли же пе сми, што је ску па са оп ход ни ци ма све гла­сни је кре та ла уза са мо под нож је зи до ва. И ово бе ше – та је пе сма ла га но ра жа ри ва ла ог ње не искре ко је бо ра ве у пур пур ној бо ји ово­

3 Јо ван Бри ја, Реч ник пра во слав не те о ло ги је, http://www.sve to sa vlje.org /bi bli o te ka/rec nik/C.htm

4 Исто.

113

га хра ма: „Вас кр се ње тво је! / Хри сте Спа се! / Ан ђе ли по ју на не бе­си ма! / И нас на зе мљи удо стој! / Да чи стим ср цем те бе сла ви мо!”5

Исто вре ме но, у јед ном од сво јих при мар них зна че ња цр ква је „храм Бо жи ји”, ме сто са бра ња хри шћа на у Ду ху све то ме, у љу­ба ви и ми ру. Цр ква као Божији храм раз ви ја сим бол пре де сти ни­ра не хар мо ни је, због че га ис по ља ва ду хов но по ве сну ви тал ност (Дје ла 9, 31). Ипак, Пе тро ви ћев при по ве дач ука зу је и на ес ха то­ло шку ди мен зи ју цр кве (Мт. 25, 1; Мк. 2, 1; От кр. 21, 2), јер је она пред о ку сни на го ве штај и сли ка Цар ства Бо жи јег. Упра во за јед ни­ца хри шћа на у бо го слу же њу на по чет ку при че и то ком основ ног на ра тив ног то ка упу ћу је на то да је зе маљ ска Цр ква (2. Тим. 4, 6) нео дво ји ва од не бе ске Цр кве или за јед ни це Све тих, те ти ме је сте про роч ки знак Цар ства. Цр ква је та ко по зва на да об у хва ти сву тво­ре ви ну и оку пи све на ро де и ве ко ве (Мт. 28, 20; Мк. 16, 15; Дје ла 1, 8). Вас кр шњи ка нон Све тог Јо ва на Зла то у стог се, ка ко на ра тор ве ли, пе ва и дру где, и у дру гим цр ква ма, „али се по себ но ра до сно раз ле же овим хра мом”. На Вас кр шњој ли ту р ги ји, Жи ча кр ца та мо­на си ма, пут ни ци ма и мир ја ни ма пу ни ла се „ми ри сом та мја на, као ра ним ми ром ми ро но сни ца, што се тра же ћи мр тва ца по кло ни ше Жи вом. Жи ча се пу ни ше све тло шћу, као не у га си вим ог њем. Жи­ча се пу ни ше ве ли ком, по бед ном пе смом. И ти хом при чом...” (11).

Пе тро ви ћев на ра тор цр кви да је и зна че ње срп ске ар хи е пи­ско пи је, у ро ма неск ној при чи као, ре зул та ту из во је ва не ау то ке фал­но сти 1217. го ди не. Је дан од при по вед них сег ме на та, ко ји бит но усме ра ва ју ка сни ји на ра тив ни ток, упра во је по све ћен Са ви ној по се ти Ни ке ји и ди пло мат ској по бе ди, за хва љу ју ћи ко јој је Срп ска пра во слав на цр ква по ста ла са мо стал на ин сти ту ци ја. Кул тур на и по ли тич ка не за ви сност до не кле екви ва лент на ду хов ној на ци о нал­ној сло бо ди у пр вој по ло ви ни XI II ве ка бит но се ре флек ту је на исто­риј ско и ду хов но са мо ра зу ме ва ње ју на ка на кра ју истог сто ле ћа, на њи хо ву сна гу да су од у пру не при ја те љу, и упу ћу је не дво сми сле­ну по ру ку за исто риј ско са мо са гле да ва ње ван при по вед ног све та, оног при па да ју ћег исто риј ског ег зи стен ци ји, ка ко у оста лим на ра­тив ним хро но то пи ма, та ко и у вре ме ну при по ве да ња. Срп ска сло­бо да и не за ви сност огле да се у са мо стал но сти цр кве, то јест по ду­дар но сти по ме сне и на ци о нал не Цр кве, као јед ној од кон се квен ци ја ке, ста бил не и по ли ти чо­исто риј ски ау тох то не др жа ве. Овај иде ал, на Са ви ном при ме ру, а пре ко Цр кве, Пе тро ви ћев при по ве дач по­сту ли ра и са вре ме ној срп ској др жа ви. На па ди бу гар ске и ку ман ске

5 Го ран Пе тро вић, Оп са да цр кве Све тог Спа са, На род на књи га – Ал фа, Бе о град 1997, 9. У на став ку сви ци та ти ће би ти обе ле же ни бро јем у за гра ди и од но се се на ово из да ње ро ма на.

114

вој ске мо гу се оту да ту ма чи ти као кон ти ну и ра ни по ку ша ји не­при ја тељ ских си ла да обе сми сле и уни зе по ли тич ку про зор љи вост и му дрост др жав ни ка и ду хов ни ка јед не (у овом слу ча ју срп ске сред њо ве ков не) за јед ни це.

У Пе тро ви ће вој ро ма неск ној про јек ци ји цр ква се ја вља и као ме ђу про стор из ме ђу не ба и зе мље – сим бо лич ки чар дак, на лик оном из срп ске на род не бај ке, са мно го ис ку ше ња и пре пре ка – али и је­ди ни ду хов но очи шћен до мен, умет нич ки и ва ну мет нич ки до мен ег зи стен ци је за оства ре ње и хи по ста зи ра ње окре пљу ју ће мо ли тве ма на стир ских жи те ља и све ти не, за спо зна ње есен ци је. Јер за хва­љу ју ћи при по вед ном устрој ству цр кве ди на мич ки ме ха ни зам на­ра ци је пре но си се на моћ мо ли тве да цр кве Све тог Ваз не се ња и Све тог Те о до ра Ти ро на и Стра ти ла та и ма на стир ски по сед диг не у ви си ну и од ло жи на ср та је освет нич ки и осва јач ки по бу ђе них вар­ва ра као пер со ни фи ка ци је мрач не вој ске не ча сти вог. На де лу је на ра тив на стра те ги ја кон кре ти за ци је или хи по ста зе уну тра шњег ду хов ног ста ња, с јед не стра не до во ди до чу да, од но сно до опред­ме ћи ва ња основ них осо би на јед ног бо го слу жбе ног и умет нич ког жан ра, жан ра мо ли тве у функ ци ји осна жи ва ња ме та по е тич ке рав­ни при че. А уло га ме та про зног или ме та фик ци о нал ног аспек та је сте да раз от кри је, де кон стру и ше исто риј ске прин ци пе, али и да их ме та фи зич ки осве тли и осми сли. Пе тро ви ћев на ра тор то не чи ни из те о ло шке пер спек ти ве и апарт не пра во слав не док три не, већ на­по ром да есте ти зу је мо ли тву као уни вер зал ни ду хов но­ре ли ги о зни фе но мен, ујед но и као књи жев но у мет нич ку тво ре ви ну. Исто вре ме­но, он на сто ји да мо ли тву на ра тив но функ ци о на ли зу је не би ли обез бе дио про пу сне гра ни це при че и ње но снис хо ђе ње у исто ри ју, од но сно пред у пре дио исто риј ске на но се у при по вед ни дис курс јер уви ђа да су гра ни це при че на кра ју XX ве ка вр ло про пу сне, са мим тим под ло жне ис кри вље ној пред ста ви исто риј ских до га ђа ја ко ји су се од ви ли се дам ве ко ва ра ни је у јед ној пот пу но дру га чи јој ду хов­но по ве сној си ту а ци ји. Тај исто ри о зоф ски ма нир, ко ји је, ка ко се ис по ста ви ло, од ли ка пост мо дер ни стич ког фи ло зоф ског кон цеп та, али и тач ка гле ди шта са вре ме ног чо ве ка („оп шта тач ка по сма тра ња кул ту ре”), Ни ко лај Бер ђа јев на зи ва исто ри змом.6

6 Ре тро спек тив ни чин по чи ва на оном рас це пу, из два ја њу у исто риј ском жи во ту и чо ве кој све сти ко ји пре по ру чу је Ни ко лај Бер ђа јев ка ко би се сте кли усло ви за из ла зак из уло ге ак те ра­су бјек та и пре ла зак у уло гу ре зо не ра­објек та. Ме ђу тим, са мо ре флек си ја не под ра зу ме ва исто ри зам као „оп шту тач ку по сма­тра ња кул ту ре” већ ула зак у тај ну и сми сао исто риј ског жи во та. Јер, исто риј ско је исто вре ме но и пре да ње и мит ска свест, као пра во вер ни обрис це ло сне ствар­но сти и ме ра ње ног са зна ња и исто риј ског про ми шља ња. Ње го во раз у ме ва ње и ту ма че ње је, пре ма Бер ђа је ву, мо гу ће тек на кон ка та стро фал них исто риј ских мо ме на та и ис ку ста ва. Исто риј ско је за то и здра во су о че ње са на сле ђем про­

115

Ду хов но осна жу ју ћа моћ мо ли тве и ње на по сред нич ка уло га из ме ђу Бо га и чо ве ка уста но вље на је још у Све том пи сму. Исус Хри стос је, ка ко све до чи Је ван ђе ље (Мат. 6, 9; Лк. 11, 2), упу тио мир ја не на мо ли тву, као је дан об лик спа се ња и та ко кон сти ту и сао истин ски мост из ме ђу чо ве ка и Све ви шњег. Сва ком хри шћа ни ну је од та да ра до сна ду жност да мо ли тве но за јед ни ча ри са Бо гом, у Ве ри, Љу ба ви и Исти ни и да свој жи вот за ло жи као не пре ста ну мо ли тву. Мо ли тве но бо го деј ству ју ћи, чо век се ду хов но окре пљу је, вра ћа се сво јем ис хо ди шту, про на ла зи пут ко јим ће сво ју при ро ду обо жи ти и до жи вља ва Про ми сао и Љу бав Божи ју. Кроз мо ли тву чо век оства ру је сво ју ме ру чо веч но сти и ус хо ди на пу ту обо же ња. С дру ге стра не, у мо ли тви, као ау тен тич ном ду хов ном из ра зу по­тре бе хри шћа ни на да бу де у до слу ху са Бо гом, на кре а ти ван и ау тен ти чан на чин се ова пло ћу је иде ја о људ ској при ро ди, о од но­су чо ве ка пре ма се би, о ње го вој ре ал ној ег зи стен ци ји, о пи та њи ма са мо спо зна је. Али, на да све, кроз мо ли тву, као умет нич ки ис каз нај ду бљег Бо го спо зна ња7, мо гу се на ре пре зен та ти ван на чин пре­не ти уни вер зал не иде је о огре хо вље ном, па лом чо ве ку, ко јем је овај фе но мен је ди ни пут по врат ка се би. На рав но да је та кав ду хов­но­ре ли ги о зни об лик окре та ња Бо гу у се би, ка ко ин ти ман та ко и ко лек ти ван, мо рао за жи ве ти у умет но сти и да је умет ник ства ра­лац имао пле ме ни ту по тре бу да ту Тај ну свог ре ли ги о зног жи во­та есте ти зу је и да јој уне се но во зна че ње. Јер, у том ка но ни зо ва ном мо де лу ре ли ги о зне ствар но сти, као на су шне по што про ис хо ди из ho mo re li gi o sus­а, јед ног од пр вих ар хе ти по ва, а ко ји се кроз мо ли­тву нај пре ре а ли зу је, чо век мо же ис по љи ти и по ја ви ти сво ју ау тен­тич ност и уни вер зал ност. По себ ну ду хов но­умет нич ку по зи ци ју мо ли тве уви де ла је и Алек сан дра Ко стић Тму шић: „У си сте му књи жев них жан ро ва сред њо ве ков не (цр кве не) књи жев но сти мо­ли тви при па да цен трал но ме сто, и то у тзв. пре ла зном жан ру,

шло сти ко је по чи ва на буд но сти по тре бе жи вље ња у из гра ђе ном (на ци о нал ном) иден ти те ту, а у мо дер ном до бу бив ство ва ња у оформ ље ној (на ци о нал ној) исто­риј ској ин ди ви ду ал ној осо бе но сти (в. Ни ко лај Бер ђа јев, Сми сао исто ри је, прев. Мил. Р. Мај сто ро вић, Де ре та, Бе о град 2001, 8–26).

7 Уп.: „Јед но од основ них свој ста ва мо ли тве је да чо ве ков ум и ду шу све це ло усме ри пре ма из во ри шту свих до ба ра и бла го да ти, на де и без гра нич не љу ба ви, пре ма Бо гу. Оту да је мо ли тва нај бо ља ’тај на Бо го спо зна ња’ и ’тај на Бо го ви ђе ња’, ко јом се от кри ва су шти на на шег по сто ја ња и ко јом ’ми ула зи мо у дру га чи је од но се с Бо гом, у од но се лич но сти ка да чо век – би ће смрт но, огра­ни че но, сла бо и гре хов но, али би ће ко је је лич ност – бе се ди с Би ћем ап со лут ним, бе смрт ним, све бла гим. Ов де је тај на, тај на при бли жа ва ња чо ве ка Бо гу. Ов де за по чи ње оно што Све ти Оци на зи ва ју обо же њем чо ве ка. Ов де се отва ра тај на пре о бра жа ја чо ве ка као обра за и по до би ја Бо жи јег.’ Та тај на от кри ве на чо ве ку, као за лог бла го да ти Бо жи је је, у ства ри, нај ве ћи дар Бо жи ји чо ве ку, као од го вор на ис кре ну ње го ву љу бав пре ма Бо гу”, Алек сан дра Ко стић Тму шић, Мо ли тва у срп ској цр кве ној књи жев но сти, Књи го твор ни ца Ло гос, Ва ље во 2007, 31–32.

116

ко ји ка рак те ри шу осо би не и пе снич ког и про зног из ра за.”8 Пе тро­вић је био све стан те ко ви на сред њо ве ков ног об ли ка мо ли тве и све срд но га је ин те гри сао у сво ју при чу ка ко би по ја чао чу до твор­ност и све тост ма на сти ра Жи че, ка ко у пре да њу ко је чу ва и на до­гра ђу је при ча, та ко и у исто ри ји.

Мо ли тва, ко јој је ме сто сву да, ка ко ве ли при по ве дач, слу жи за чу ва ње све тих ме ста, ре ли кви ја и пре да ња: „Мо ли мо ти се Го­спо де, Хри сто се и Бо го ро ди це, не дај те да се у ни шта ви ло раз не­су цр кве, ре ли кви је, ико не, све те књи ге и жич ке пче ле што пра ше ре чи Ср ба!” (65).

Мо ли твом се мо же уз не ти у ви си ну, на ћи у фи зич ком и ду хов­ном ме ђу у ни вер зу му, бар на крат ко одо ле ти ис ку ше њи ма про ждр­љи ве исто ри је и људ ских сла бо сти. Пре ма узо ру на мо на хе све то­гор ског ма на сти ра Ва то пе да, ко ји су мо ли твом спа си ли ма на стир од гу сар ских на па да, и мо на си Жи че се од лу чу ју да умо ле Ви шњег „да ово ме цве ту на шег ота ча ства по да ри ста бљи ку, до вољ но ви со­ку”, не би ли се уз ди гли „из над до ма ша ја стра шног на па да ча” (66). Сли ве ни бо го у год ни мо ли тве ни ва пај, по те као из чи стог ср ца – „Го спо ди по ми луј!” – учи нио је да се стра дал ни ци ду хов но изо лу ју и по диг ну ма на стир: „У пр ви мах збу ње ни, не ко ли ци на бли жих при ско чи у по моћ. За чу се шкри па уз под нож је, као да се од раз из те ме ља ра ста је. У пу ко ти не из ме ђу Спа со вог до ма и ње го ве се ни ути сну ше се пој и мо ли тва – це ла се гра ђе ви на по ди же на ус клик. Уну тра, игу ман и мо на си још усред ни је на ста ви ше јек те ни је. На­че та се сен ка ста де па ра ти сву да од цр кве. Раз мак, спр ва ма ли, на брек ну од сло жно го во ре них и пе ва них ре чи. Храм се стре се. Трг ну. Нео д луч но за ста де. Пој ци под мет ну ше и бруј. Не што пу че. По том звек ну. Уз туп удар, у тра ви за вр ши ше гро мад ни обру чи Зе мља не те же. Цр ква Све тог Спа са се ваз диг ну на ви ше. (...) Пред сам за ла зак сун ца, Жи ча се љу шка ла у ва зду ху, као да је она ко пур пур на – ви ше зе мље ози да на од ста ри не” (69). На мо ли тве ни при зив, ка ко при по ве дач све до чи, ода зва ли су се ше сто кри ли се­ра фи ми чи ју је пе сму чуо отац Гри го ри је: „Свет, свет, свет је Го спод над вој ска ма, пу на је сва зе мља сла ве Ње го ве!” (71).

На кон Вас кр са, то ком оп са де, игу ман Гри го ри је је за по ве дио да но ноћ но бде ни је, ко је је об ло жи ло све по ре и пу ко ти не цр кве не гра ђе ви не:

На ос, чак и при пра та, у сва ки час бе ху ис пу ње ни мо на си ма и на ро дом ко ји је уто чи ште на шао ту, у Бо жи јем до му. Та ко, у мо­ли тва ма сла вље ња, бла го дар но сти и мо ље ни ја, тра ја ше не пре ста­

8 Исто, 74.

117

но, не дре ма но стра же ње. Окре пу је чи ни ло ча те ње и по ја ње. И сам игу ман је ма ло ме та ни је, бо је ћи се да је не до вољ но, за ме нио ве ли­ким, а кат кад би и кле че ћи искао Го спо до во ми ло ср ђе (75).

Бде ње је би ло за це љу ју ће:

Цр ква се у ва зду ху бла го љу ља ла, по пут де ти ње бе ши ке. Пу­ко ти не на мал те ру су се це ли ле, пла ме но ви во шта ни ца ус пра вља­ли, све тлост се ја ти ла под ку по лом, на сли ка ни Пан то кра тор је по диг ну том де сни цом бла го си љао оку пље не. У ча сци ма пот пу не ти ши не, од о зго се чу ло ка ко склад но шу ште пе ра мно го о чи мих хе ру ви ма, жи во пи са них на сво ду, у бли зи ни Све др жи те ља (75).

А упра во Ар хи ман дрит Со фро ни је от кри ва он то ло шки сми­сао мо ли тве, ин ди ка ти ван за хер ме ну тич ко раз у ме ва ње глав ног мо ли тве ног ис хо ди шта у ро ма ну – уз ди за ње ма на сти ра пред на­ле ти ма не ча сти вог и та ме: „Пра ва мо ли тва, она ко ја нас сје ди њу­је са Све ви шњим, ни је ни шта дру го до све тлост и си ла ко ји се на нас спу шта ју са не бе са. По сво јој су шти ни та мо ли тва тран сцен­ди ра план на шег по сто ја ња. (...) Истин ска мо ли тва Бо гу исти ни том је сте оп ште ње са Ду хом Бо жи јим, ко ји се мо ли у на ма. Он нам да је да зна мо Бо га. Он уз ди же наш дух до ста ња у ко ме по сма тра веч ност. Бу ду ћи бла го дат ко ја нас по се ћу је Од о зго, мо ли тве ни чин пре ва зи ла зи на шу при ро ду.”9

Тре ти ра ју ћи цр кву Све тог Ваз не се ња као храм Бо жи ји, то јест као онај ме ђу про стор ни и ме ђу вре мен ски хро но топ у ко јем се од ви ја ју мо ли тва и чу до, ко ја се на ра тив ном и стил ско­је зич ком хи­по ста зом пре но си на дру ге хро но то пе и сло је ве при че, као и на са мо при по ве да ње, Пе тро вић же ли да пред ста ви сред њо ве ко ну сли ку све та и дух вре ме на. А ње га ка рак те ри ше те жња ка то та ли те ту и ду хов но­умет нич ки син кре ти зам, ко ји ви та ли зу ју и осми шља ва­ју са му при чу и обез бе ђу ју јој кон ти ну и ра ност и це ло ви тост. Ко­ли ко иде о ло ги зо ва на, та при ча је у Пе тро ви ће вој на ра тив ној ви­зи ји исто вре ме но не за ви сна од исто ри је и до вољ но осна же на да се су прот ста ви ње ном ра зор ном деј ству. Ма на стир је за то ме сто мо ли тве ног оп ште ња с Бо гом, али и део ствар но сти ко ји свој оп ста­нак у при чи ду гу је сна зи мо ли тве. Исто вре ме но, ов де је мо ли тва он то ло шка и жан ров ска прет ход ни ца и га рант при че.

Та ко је Цр ква из вор и пред мет пре да ња и при че ко ја се раз­ви ја де це ни ја ма и ве ко ви ма: „Де се ти на ма го ди на ма се при ча ло

9 Ар хи ман дрит Со фро ни је, О Мо ли тви, Ма на стир Хи лан дар, Све та Го ра Атон ска 1995, 22–23.

118

ка ко јед на ма ле на цр ква пло ви не бом из над ра шке зе мље. Спр ва ви ђа на рет ко, са мо у пра знич не да не, она је исто та ко, по вре ме но, до спе ва ла у при че, па и та да тек он да – ка да би се по не ко усу дио да у та ко шта уоп ште по ве ру је” (338). Да ле ко од Жи че, изван Сто­ло вих пла ни на, ар хи е пи скоп Да ни ло Дру ги је по све ћу је и вра ћа у ње но пр во бит но ле жи ште, „по крај Спа со вог до ма”, са да на кон стра шног бу гар ског ру ше ња об но вље но. Сми сао при че по чи ва на чу ва њу Све тог пре да ња и кул ту ре пам ће ња и вра ћа њу ства ри у пр во бит ни по ре дак. При ча је из но ва ин те гри са ла ма на стир Жи чу.

Ау тор ве ли ки зна чај у раз во ју при че при да је жи во пи су ма на­сти ра. По ступ ком хи по ста зи ра ња при зо ра на фре ска ма, на сли ка ним ду хов но­сим бо лич ким и але го риј ским де ло ви ма из Је ван ђе ља, на ра тор ди на ми зу је рад њу и ис ти че чу до деј стве ност мо ли тве ног чи на са бра них жи те ља. У тре ну ци ма ка да ма на стир по чи ње да оску де ва во дом, сна га ис кре не мо ли тве и ве ре сим бо лич ке ком­по зи ци је или де та ље на уну тра шњој стра ни зи до ва цр кве и тр пе­за ри је пре о бра зи ће у ствар не. За пра во, на ра тор та кав по сту пак не при ка зу је као за чу дан, бар не ка да се ра ди о ју на ци ма ро ма неск­ног све та, већ као ле ги тим ни ис ход ма на стир ског жи во та у ван­ред ним исто риј ским окол но сти ма, ка да по ред свих ис ку ше ња оја ча и сна га ве ре:

На ви ше ме ста у тр пе за ри ји, при пра ти и цр кви бе ху жи во пи­са не зде ле, кон ди ри, кр ча зи и ино тр пе зно по су ђе од пе че не зе мље, зла та, ба кра или про зир ног ста кла, до вр ха ис пу ње но на сли ка ним ље ска њем во де. На пред ста ви Кр ште ња Хри сто вог, те кла је ре ка Јор дан, а на не ко ли ци ни дру гих бе ху ру ко пи са ни из во ри сна жног из дан ка, отом жу стрим по те зи ма зо гра фо ве че тик це, та ла са оче­шља них на би стре ко вр џе. Не ра чу на ју ћи две скром не ве дри це, прет ход не ве че ри за хва ће не из зден ца, би ла је то сва во да ко јом је ма на стир рас по ла гао је да на е сто га да на. Ка ко год да се пи је, бр зим или спо рим гу тља јем, без сум ње не до вољ но. Не са мо за брат ство, бра ни о це и број не не ја ке, ко ји су у ви су на шли уто чи ште, већ и за бла го што се из ста ја ја вљао жед ном ри ком. (139)

Кон кре ти за ци ја жи во пи са не во де, ње но упри сут ња ва ње по­ред суп стан ци јал ног про из во ди и сим бо лич ко зна че ње – окре пље­ње мир ја на жед них ве ре, чак и у мо мен ти ма крај ње кло ну ло сти, сум ње и оча ја ња. Цр ква та ко по ста је жи ва, екви ва лент на оста лим ју на ци ма при че, лич ност:

Игу ман Гри го ри је је од ре дио стал ну мо ли тву пред сва ком жи­во пи са ном во дом, ма кар се она на ла зи ла и у нај ма њој ку пи ци, не­

119

знат не за пре ми не. Исти на, још на ју тре њу, уз бла го род ни осмех св. Ане, жи во је по те као млаз из на сли ка ног бо ка ла са пред ста ве Ро ђе­ња Бо го ро ди це. Ме ђу тим, не ви ше од оно га ко ли ко је бо кал ствар но и хва тао. Да кле, тек да се при ми ри плач мла де на ца, при га си ва тру бо ле сни и раз ве ћа же љу свих дру гих да сква се бол но ис пу ца ле усни­це. Чак се и мо на си ма, сви клим на од ри ца ње, у жмир ци ма упе клог сун ца, ста до ше ука зи ва ти гро здо ви во де них ка пи. Да бо ме, при вид на крат ко це ли не во ље, а он да на ду го, још жи вље пе че (139–140).

А као и у мо ли тви, из вор жи ве во де за очу ва ње све ти ње сва ки чо век мо ра про на ћи у се би. Та ко и отац Ти мо теј, ду хов ник кра ља Ми лу ти на, са ве ту је већ по ма ло кло ну лог оца Гри го ри ја да, ка да сви зем ни из во ри пре су ше, пре о ста је са мо нај те же, „на ћи из вор у се би. Ако је ва љан, ако си до бро тра гао, с ја ком ве ром, буј ну ће бра да, спле шће се вла ти из но ва, пе ро ће оста ти у по се ду Жи че и Ср ба ља. (...) Но, па зи, чу вај се! Из во ра је у сва ко ме чо ве ку ису ви ше. Знај, сва ки од њих не то ли исту жеђ. Опре зан бу ди, где ћеш да клек­неш, ода кле ћеш во де да за хва тиш” (141). Ти ме ће лич на и ко лек­тив на мо ли тва би ти де ло твор ни ја, а сло бо да исто риј ског бив ства за га ран то ва на. Це на очу ва ња ма на сти ра за сни ва се на ура ња њу исто риј ске за јед ни це у ду би не вла сти те про шло сти и тра ди ци је.

Дра го цен је Пе тро ви ћев књи жев но у мет нич ки при лог про ми­шља њу сми сла жр тве у срп ском по ве сном ис ку ству. И он је у овом ро ма ну сло је вит, али функ ци о на лан за ду бље и пра во вер ни је са­мо ра зу ме ва ње. Жр тва ов де из ла зи из ев ха ри стиј ских и ре ли ги о­зних окви ра, као чи на сло бод не Хри сто ве во ље и це не ис ку пље ња за гре хе све та, и за ла зи у до мен исто риј ске жр тве жи те ља ма на сти­ра. А по при ма ју ћи мит ске ди мен зи је, ова жр тва тре ба да има да­ле ко се жни ду хов но и сто риј ски учи нак у ис ку пље њу свих бу ду ћих са гре ше ња ко је ће на не ти ма ти ца исто ри је. Жи ча је жр тво ва на да би се спре чи ли да љи не при ја тељ ски по хо ди на срп ске зе мље, су­спре гле ра за ра ју ће си ле за бо ра вља ња кул тур не про шло сти и са­чи ни ла и са чу ва ла при ча. Ду хов на жр тва ко ју у ро ма ну ју на ци сме ште ни у оп сед ну том ма на сти ру при но се са сто ји се од не пре­ста ног одо ле ва ња ис ку ше њи ма ко је пер со ни фи ку је не при ја тељ ска вој ска, пред во ђе на угар ским кне зом Ши шма ном и ку ман ским во ђом Алт ма ном. При но се ћи сво ју жр тву од ри ца њем, а за пра во ду хов ним и ре ли ги о зним уз ра ста њем, мо на си и мир ја ни у оп сад­ном ста њу мо гу за др жа ти ма на стир на (ду хов ној) ви си ни и та ко ука за ти да са мо на род ко ји се ла ко жр тву је за ду хов не вред но сти, вр ли ну и исти ну, на да све за са мо све сну и пра во вер ну при чу о се би, мо же исто риј ски оп ста ти. На тај на чин све до че о Цр кви као при по вед ном хро но то пу, али и об ред ном сре ди шту, упо ри шту

120

хри шћан ског жи во та, исто риј ски нео ка ља ног, где је је ди но та ква ко лек тив на и лич на жр тва мо гу ћа.

Пе тро ви ћев на ра тор цр кву пред ста вља и као ар хи тек тон ски обје кат ко ји у се би са др жи раз ли чи те исто риј ске тра го ве и сло је­ве вре ме на. У основ ном на ра тив ном то ку је упра во за то за хва ћен је дан, па ра диг ма ти чан сег мент ма на стир ског ду хов но по ве сног ис ку ства – оп са да и пад, али не ду хов ни већ те ле сни.

За то ње го ва по е тич ка пред ста ва умно го ме на ли ку је по и ма њу ар хи тек ту ре у вре ме ну ко је Вик тор Иго по сту ли ра у свом са гле да­ва њу кул тур но и сто риј ске сло је ви то сти Бо го ро ди чи не цр кве у Па­ри зу: „Сва ка стра на, сва ки ка мен ово га ста ро древ но га спо ме ни ка, то вам је лист не са мо исто ри је на род не не го и исто ри је на у ке и умет но сти.”10 С дру ге стра не, Иго при ме ђу је вре ме ни тост кул тур них спо ме ни ка, као и њи хо ву ко ре ла ци ју са ду хом епо хе: „Ве ли ке гра­ђе ви не, као и ве ли ке пла ни не, де ло су ве ко ва. Че сто се умет ност пре о бра жа ва, а оне се још гра де; pen dant ope ra in ter rup ta [„за пи њу де ла пре ки ну та”]; и оне се мир но на ста вља ју сход но пре о бра же ној умет но сти.”11 Оту да за кљу чак да се чо век, умет ник и по је ди нац гу­бе „у овим ве ли ким гра ђе ви на ма ко ји ма се тво рац не зна; цео људ ски ум ту се огле да и сво ди. Вре ме је ар хи тект, на род је зи дар.”12 Иго исто та ко уви ђа да на род не гра ђе ви не, ка кве су, на при мер, сред њо­ве ков не твр ђа ве и гра до ви, по пут Ма гли ча у Пе тро ви ће вој Оп са ди, пред ста вља ју „плод сво га до ба”, а у се би има ју „не че га чо ве чан ско­га што не пре ста но уно се у бо жан стве ни сим вол под ко јим се још ра ђа ју”.13 Фран цу ски пи сац пра ви вр ло ва жну ди стинк ци ју из ме ђу све тов них и са крал них спо ме ни ка, на по ми њу ћи да по сто је „гра ђе­ви не ко је схва та сва ка ду ша, сва чи ји ум, сва чи ја ма шта, ко је су још сим во лич не, али ко је је ла ко раз у ме ти, као и при ро ду. Ар хи тек ту­ра те о крат ска и ова,” на ста вља да ље Иго, „раз ли ку ју се ме ђу со бом као је зик све ти и је зик на род ни, као је ро глиф од умет но сти, Са ло­мон од Фи ди је.”14 Без об зи ра на ра зи ла же ња у ду хов ној и иде о ло­шкој по за ди ни град ње спо ме ни ка ис точ не и за пад не хри шћан ске цр кве, ово Иго о во схва та ње мо же мо схва ти ти као уни вер зал но.

Пе тро вић, ме ђу тим, у свом са гле да ва њу уло ге цр кве у жи во ту ова два ви да ар хи тек ту ре ин те гри ше – ма на стир при па да свим љу­ди ма, он је са бор но ме сто и уто чи ште мно гих, јер ко ли ко је ду­хов ног, то ли ко је и на род ног ка рак те ра: „А то ли ко их до ђе на овај

10 Вик тор Иго, Бо го ро ди чи на цр ква у Па ри зу, прев. Ду шан Ђо кић, Рад, Бе о град 1964, 128.

11 Исто, 129.12 Исто.13 Исто, 201.14 Исто, 201–202.

121

пра зник над пра зни ци ма и све ча ност над све ча но сти ма, да ве ли ки број оста де ван ма на стир ског дво ри шта. И још, ода свуд, дру мом, пре ким пољ ским пу те ви ма, стр мим гор ским ста за ма, до ла зи ше они да ни ма хо да ода ље ни, пре ма за по ве сти ср да ца сво јих” (9).

Исто вре ме но, у ма на сти ру се од ви ја ју све еле мен тар не при­вред не гра не и по сло ви, чи ји су рев но сни ци и мо на си и мир ја ни. Та ко у при чи за ти че мо и пче ла ра, и до хи ја ра, и ко ва ча, и по дру ма­ра, и ри зни ча ра, и тра ва ра, и ку ва ра, и, ко нач но, ико но пи сце.

Мо жда упра во у раз ма тра њу зна че ња цр кве као са крал не гра­ђе ви не на Иго о вом и Пе тро ви ће вом тра гу мо же мо схва ти ти од нос ар хи тек ту ре и књи жев но сти. Уви ђа ју ћи сме ну ме ди ја из ра жа ва ња људ ске ми сли и осе ћа ња, „да ће књи га од ка ме на, та ко те мељ на и трај на, усту пи ти ме сто књи зи од хар ти је, ко ја је још те мељ ни ја и још трај ни ја”, фран цу ски ро ман си јер кон ста ту је да „од по стан ка ства ри до пет на е сто га ве ка хри шћан ске ере за кључ но, ар хи тек ту­ра је ве ли ка књи га чо ве чан ства, глав ни из раз чо ве ка у ње го вим ра зним ступ ње ви ма раз вит ка, би ло као сна ге, би ло као ума”.15 Пре ма Игоу, ка ко на во ди у есе ји стич ким па са жи ма сво га мо ну­мен тал ног ро ма на, ар хи тек ту ра је до пет на е сто га ве ка би ла „глав­на ри зни ца чо ве чан ства”. Он ис ти че „да се у овом раз ма ку ни је у све ту по ја ви ла ни јед на ма ло ду бља ми сао ко ја ни је оли че на у гра ђе ви ни; да су сва ка на род на ми сао и сва ки вер ски за кон има ли сво је спо ме ни ке; на по слет ку, да је људ ски род све сво је ва жне ми сли ис пи сао у ка ме ну. А за што? За то што сва ка ми сао, би ла вер ска би ла фи ло зоф ска, те жи да се ове ко ве чи, за то што сва ка ми сао ко ја је по кре ну ла јед но по ко ље ње хо ће да по кре не и дру го и да оста ви тра га. Ка ко је про ла зна бе смрт ност ру ко пи са! А ка ко је гра ђе ви на те мељ на, трај на и по сто ја на књи га! Да се уни шти пи са на реч, до вољ на је јед на бук ти ња, је дан црв. Да се уни шти зи да на реч, по треб на је чи та ва дру штве на ре во лу ци ја зе маљ ска. (...) Људ ска ми сао про на шла је јед но сред ство да се ове ко ве чи не са мо трај ни је и ја че од ар хи тек ту ре не го још и лак ше и про сти је. Ар хи тек ту ра је сврг ну та. Ор фе је ва ка ме на пи сме на за ме ни ће Гу­тен бер го ва олов на сло ва.”16

Го ран Пе тро вић, ме ђу тим, на ди ла зи на ре че ну ди хо то ми ју, на мет ну ту у ди ја хро ни ји, јер спа ја ар хи тек тон ски и књи жев ни до мен ар ти ку ла ци је људ ског по сто ја ња у син хро ни ји тек ста, од но­сно при че. Ма на стир је у Пе тро ви ће вој исто риј ској ме та фик ци ји, на кон цу XX ве ка, и да ље ва жно све до чан ство ци ви ли за циј ског хо да јед не исто риј ске за јед ни це и раз у ме ва ња вла сти тог по сто ја ња у

15 Исто, 195.16 Исто, 202.

122

син хро ни ји и ди ја хро ни ји. А тај сим бо лич ки и фи зич ки по тен ци јал ис ти че кроз књи жев но у мен тич ки дис курс, у до ме ну пи са не ре чи пре ма Гу тен бер го вом ре во лу ци о нар ном обра сцу. Ау тор ро ма на Оп са да цр кве Све тог Спа са кроз пи са ну реч об ја вљу је по ве сну (као при по вед ну) сна гу јед ног са крал ног зда ња, от крив ши ме та фи зич ки до мен исто риј ских про це са сим бо лич ки ова пло ће них у јед ном есте­тич ком на ра ти ву о оп са ди ма на сти ра. Исто вре ме но, при ча ју ћи о исто риј ском до га ђа ју оп са де ма на сти ра Жи че на кра ју XI II ве ка, ко ји је имао да ле ко се жне по сле ди це на исто ри ју јед ног на ро да и ње го ву кул тур ну са мо свест, Пе тро ви ћев на ра тор фор му ли ше сво ју ме та по е ти ку, то јест од мо та ва клуп ко при че о са мој при чи и при­по ве да њу. Јер, при ча је оно што код Пе тро ви ћа чу ва по ве сни ка рак­тер ма на сти ра као ар хи тек тон ског објек та, као јед ног умет нич ког ви да ар ти ку ла ци је људ ске ми сли и ства ра лач ког им пул са, а не оно што по ти ску је ње го ву кон сти ту тив ну ду хов ну, по ли тич ко­исто риј ску и, ко нач но, умет нич ку (ли ков ну и књи жев ну) сна гу у ди ја хро ниј­ском ни зу исто риј ских ис ку ше ња и до стиг ну ћа, као што ве ру је Иго.

Та ква при по вед на стра те ги ја и се ман ти за ци ја Пе тро ви ћу омо­гу ћа ва ју да се по зо ве на (све то и исто риј ско) пре да ње, да пред ста ви ње гов до при нос кул ту ри пам ће ња и уло гу пре те че и ан ти ци па то ра књи жев но сти и при че. Јер, у сред њо ве ков ном све ту под ра зу ме ва­но је усме но пре но ше ње Хри сто вог уче ња и до га ђа ја је ван ђе о ске исто ри је, као и ње го во све до че ње у сва ко днев ном жи во ту, а по себ­но у ван ред ним си ту а ци ја ма у ко ји ма су пи са ни тра го ви под ло жни­ји уни ште њу и про па да њу. Оту да је зна ча јан про стор у на ра ци ји дат ка но ни ма, цр кве ним бо го слу же њи ма, по бо жним оби ча ји ма, ри ту­а ли ма, ко нач но при чи и мо ли тви. Ти са крал ни, ри ту ал ни и умет­нич ки ви до ви ис по ве да ња ве ре и исто ри је кључ ни су ге не ра то ри рад ње и тки во ве ли ке ау то ро ве ме та при че. А „исто риј ско пре да ње је уну тра шње исто риј ско пам ће ње пре не се но у исто риј ску суд би­ну”17, ка ко нас под се ћа ве ли ки Бер ђа јев. За то је до сег це ло ви то сти пред ста ве исто риј ског уме сто фраг ме на та исто ри је, и при по вед ног уме сто кр хо ти на да нас од нас већ оту ђе ног је зи ка, за хва љу ју ћи осве шће ној кул ту ри пам ће ња и ду хов ној са бра но сти, пр во ра зред ни умет нич ки и про све ти тељ ски гест. У то ме се об и сти њу је же ља На­де жде Пе тро вић с по чет ка про шлог сто ле ћа да умет ник мо ра би ти учи тељ „не са мо сво га не го сви ју на ро да, не са мо сво га већ сви ју сто ле ћа”18, а ње гов по глед, до да ли би смо, ши ри и ду бљи од сва ког исто ри зма и ду ха вла сти те епо хе.

17 Н. Бер ђа јев, нав. де ло, 25. 18 Н. Пе тро вић, „Из ло жба умет нич ког дру штва ’Ла да’: Не ко ли ко цр та – по­

че так сли кар ства у нас пре сто го ди на, пу бли ка и ње но вас пи та ње”, нав. де ло, 78.

123

НИ КО ЛИ НА ТУ ТУШ

КА КО КОД НАС ЦР КВЕ И ДА ЉЕ ЛЕ ТЕ

Мо тив ле те ће цр кве чест је у на род ним пре да њи ма и ле ген­да ма о на стан ку по је ди них цр ка ва и ма на сти ра.1 Ро ма ном Оп са да цр кве Све тог Спа са Го ра на Пе тро ви ћа ње му се до де љу је и зна чај на уло га у срп ској умет нич кој књи жев но сти – чу де сно уз ди за ње ма­на сти ра Жи че сре ди шњи је и глав ни мо тив ро ма на ко ји се сма тра јед ним од нај бо љих оства ре ња срп ске про зе по след ње де це ни је XX ве ка.2 Упра во ве ли ки књи жев но и сто риј ски јаз ко ји је мо тив ле те ће цр кве пре мо стио чи ни га по себ но за ни мљи вим. Глав но пи­та ње ко је се по ста вља је сте у ком об ли ку се, у од но су на пред ло­жак на род не књи жев но сти, овај мо тив у Пе тро ви ће вом де лу оства­ру је, шта је он од сво је пр во бит но сти за др жао, а шта из гу био.

У на род ној књи жев но сти цр кве пре ле ћу с јед ног ме ста на дру го за то што су оскр на вље не – уло га опо га ни те ља цр кве при пи­су је се или же ни (же ни уоп ште, му сли ман ки, Ци ган ки, цр кве ња­ко вој же ни), или Тур ци ма.3 За пре да ња овог ти па ка рак те ри стич­но је по сто ја ње две осно ве, исто риј ске (до га ђа ји ко ји су се за и ста зби ли и ко ји су узро ко ва ли ру ше ње цр кве, као и ње ну об но ву) и ре ли ги о зне, ко ја пре кри ва исто риј ску, а ко ја се од но си на ту ма че ње не стан ка и по ја вљи ва ња цр кве као чу да оства ре ног сна гом ве ре.4 Цр ква чи ја је са крал ност угро же на пре ме шта се са ма или је пре­но си Бог, Све ти Аран ђео, не при род не си ле или мо ли тва по по ва,

1 Ра до слав Љ. Па вло вић, Ка ко су код нас цр кве „ле те ле”, На уч но де ло, Бе о град 1961, 20–21; Бо жи дар Кр ста но вић, „Ет но ло шки сми сао ле ген де о пре­ле та њу цр ка ва”, Збор ник Ет но граф ског му зе ја у Бе о гра ду: 1901–2001, ур. Ја сна Бје ла ди но вић Јер гић, Чи го ја, Бе о град 2001, 505.

2 Ми хај ло Пан тић, Алек сан дриј ски син дром 3, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 1999, 190.

3 Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, 20–214 Исто; Б. Кр ста но вић, нав. де ло, 510.

124

а све то се де ша ва у вре мен ском ин тер ва лу од смр ка ва ња до сви­та ња, да кле, за јед ну ноћ.5 Не рет ко, цр ква се од ре ђе но вре ме за­др жа ва у ре ци ка ко би се очи сти ла од гре ха пре не го што се спу сти на без бед но, чи сто ме сто.6 При то ме, прин ци пи би нар не ло ги ке основ ни су прин ци пи ор га ни за ци је пре да ња, бу ду ћи да се у њи ма ре ал но исто риј ско ис ку ство сво ди у окви ре ми то по ет ске сли ке све та.7

Основ ни еле мен ти мо ти ва о пре ле та њу цр кве, ка рак те ри стич­но об ра ђе ни и мо ди фи ко ва ни, при сут ни су у Пе тро ви ће вом де лу (све ти њу угро жа ва ју пре ступ ни ци­ту ђи ни, по сто ја ње исто риј ске и ре ли ги о зне осно ве, уче ство ва ње бо жан ских би ћа у спа са ва њу све ти ње, чу до твор на сна га ве ре, лу стра тив на моћ во де, прин ци пи би нар не ло ги ке, мит ски еле мен ти), с тим да су уоч љи ве број не но ви не ко је се вр ло скром но мо гу на зва ти раз гра на ва њем мо ти ва (уло га оца Спи ри до на и Бла шка, фло ра ли за ци ја хра ма, зна че ње и функ ци ја ан ђе о ског пе ра, лик до хи ја ра Да ни ла и Ан дри је Ска дра­ни на), а ко је су од пре суд ног зна ча ја за са гле да ва ње и раз у ме ва ње функ ци је ко ја му се до де љу је у окви ру ши ре струк ту ре ка ква је ро ман.

Жи ча – при ча и исто ри ја

Ро ма неск на при ча о уз ди за њу ма на сти ра Жи че и цр кви це Све тих Те о до ра Ти ро на и Те о до ра Стра ти ла та има сво је исто риј­ско упо ри ште у бу гар ској оп са ди жич ког ма на сти ра кра јем XI II ве ка, то јест 1291. или 1292. го ди не. Сред њо ве ков ни зна чај Жи че до бро је по знат – у њој је би ло сме ште но се ди ште ау то ке фал не срп ске ар хи е пи ско пи је, због че га је по ста ла сим бол срп ске са мо­стал но сти, ка ко др жав не, та ко и вер ске, ду хов не.8 Као са бир на тач ка на ци о нал ног и ре ли ги о зног иден ти те та јед ног на ро да, Жи­ча je има ла ста тус вер ског и кул тур ног цен тра срп ске сред њо ве­ков не др жа ве, ме ста од ве ли ке ва жно сти, ко ја јој се не од ри че ни у фик тив ном све ту ро ма на.

5 Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, 21, 23.6 Исто, 18, 20.7 Је лен ка Пан ду ре вић, „О чу де сним, под зем ним и ле те ћим цр ква ма срп­

ске усме не тра ди ци је”, Жи ва реч, ур. Мир ја на Де те лић, Сне жа на Са мар џи ја, Бал ка но ло шки ин сти тут СА НУ, Бе о град 2011, 407.

8 Ма на стир Жи ча „био је се ди ште пр вог срп ског ар хи е пи ско па. Про глас не за ви сне ар хи е пи ско пи је срп ске из вр шен је све ча но у цр кви, и том при ли ком је из вр шен цр кве ни акт, ко ји је био у све зи са кру ни са њем, по свој при ли ци, ми ро по ма за ње. У са бор ној цр кви ма на стир ској би ва ли су кру ни са ни кра ље ви и усто ли ча ва ни ар хи е пи ско пи” (Вла ди мир Р. Пет ко вић, Пре глед цр кве них спо­ме ни ка кроз по ве сни цу срп ског на ро да, На уч на књи га, Бе о град 1950, 119).

125

У ро ма ну ма на стир Жи ча за у зи ма из у зет но по вла шће но ме­сто, она је сре ди ште до га ђа ња рад ње, тач ка пре се ка свих на ра тив­них то ко ва, а „као храм цен тар је ’на шег све та’, ве зив на тач ка не ба и зе мље, људ ског и бо жан ског, пре да ка и по то ма ка”9, чвор сва ког срп ског вре ме на.10 Као сва ко све то ме сто, у мит ском кљу чу, Жи ча пред ста вља по све ће ну сли ку Ко смо са, уре ђе ног про сто ра, чи ју све про жи ма ју ћу ха р мо ни ју чи та лац спо зна је на по чет ку ро ма на, а ко ју сва ки спо ља шњи на пад пре ти да пре тво ри у Ха ос.11 Због то га, као и у на род ним пре да њи ма, они ко ји на сто је да сво јим при­су ством и де ло ва њем де са кра ли зу ју про стор цр кве је су при пад­ни ци ту ђе за јед ни це, они ко ји до но се ра за ра ње и смрт. Њи хо ва атри бу ци ја од го ва ра атри бу ци ји скр на ви те ља из на род не књи жев­но сти, а глав на од ли ка овог по ступ ка је сте де мо ни зо ва ње стра ног, оног ко ји ни је „наш” и ко ји чи ни зло.12 Де мо ни зо ва ње оп сад ни ка ка рак те ри стич на је од ли ка Пе тро ви ће вог де ла, а оства ру је се по сред­ством упо тре бе на сле ђа из фол клор не тра ди ци је и хри шћан ских уче ња,13 при че му се, из јед на ча ва ју ћи не при ја те ље са де мо ни ма, при зи ва и ар хи де мон, пр во бит на Ажда ја,14 све де на на зми ју ко ја гри зе свој реп и опа су је струк пред вод ни ка по хо да, ви дин ског кне за Ши шма на.15

9 Ма ри на То кин, „Тра ди ци о нал не пред ста ве, ве ро ва ња, ли ко ви и об ли ци у гра ђе њу ро ма на ’Оп са да цр кве Све тог Спа са’ Го ра на Пе тро ви ћа” (ру ко пис), Но ви Сад 2010, 10.

10 Жи чу та ко до жи вља ва ју и они ко ји же ле да је по ха ра ју. Ви дин ски кнез Ши шман ка же: „Али, пр во ва ља Жи чу! Ту је чвор ко ји тре ба пре се ћи, да се сва ко срп ско вре ме, и про шло, и са да ње, и бу ду ће, ра спе у не до глед!” (Го ран Пе тро вић, Оп са да цр кве Све тог Спа са, На род на књи га, Бе о град 2008, 310).

11 О хра му као по све ће ној сли ци Ко смо са и о ве чи том на сто ја њу Ко смо са да се од у пре си ла ма Ха о са ви ди: Мир че Ели ја де, Све то и про фа но, Из да вач ка књи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, Но ви Сад 2003, 95, 103–106.

12 Б. Кр ста но вић, нав. де ло, 508.13 О еле мен ти ма тра ди ци о нал них пред ста ва и ве ро ва ња ве за ним за де­

мон ска би ћа у из град њи ли ко ва оп сад ни ка ви ди: М. То кин, нав. де ло, 39–43; о би блиј ским еле мен ти ма ви ди: Би ља на Ту ра ња нин, „Ин тер тек сту ал но ра сло ја­ва ње ро ма на Оп са да цр кве Све тог Спа са Го ра на Пе тро ви ћа (Кон текст Би бли је и сред њо вје ков не књи жев но сти у на ста ви)” (ру ко пис), Но ви Сад 2014, 57.

14 О Ажда ји као ар хи де мо ну ви ди: М. Ели ја де, нав. де ло, 96.15 У сред њем ве ку по јас се сма трао вла сте лин ским атри бу том и сим бо лом

ва зал ног до сто јан ства, ко је се пре но си ло са оца на си на (Зо ја Ка ра но вић, Не бе­ска не ве ста, Чи го ја, Бе о град 2010, 189). У скла ду са тим, а на осно ву из гле да по ја са, кнез Ши шман се мо же од ре ди ти као слу га Ха о са, де мон ко ји до но си зло (на не ко ли ко ме ста у ро ма ну зми је се до во де у везу са оп сад ни ци ма (нпр. Г. Пе­тро вић, нав. де ло, 216), а сма тра се и да су их за по се ли де мо ни (исто, 199)). При то ме, зми ја ко ја гри зе свој реп сим бол је веч но сти (М. То кин, нав. де ло, 24), што би зна чи ло да се сим бо лич ки сми сао зми је на Ши шма но вом по ја су мо же про­ту ма чи ти као пред ста ва ве чи те бор бе из ме ђу До бра и Зла. Ње го во ло ку сно од ре ђе ње на сре ди ни те ла еле ме нат је ко смо го ниј ског ми та ко ји асо ци ра ве ро­ва ње да по сто ји свет из над нас и свет ис под нас (З. Ка ра но вић, нав. де ло, 180), што би као про стор ве чи те бор бе До бра и Зла од ре ђи ва ло наш свет, свет ко ји

126

Отац Спи ри дон или при ча у ма лом

У ро ма ну оп са да ма на сти ра по чи ње оног тре нут ка ка да отац Гри го ри је, отво рив ши че твр ти про зор Са ви не ка ти ху ме ни је, на све тли уто рак, угле да сил ну вој ску ви дин ског кне за.16 За пре па шће­но мо на шко брат ство од лу чу је да по сту пи по са ве ту нај ста ри јег ме ђу њи ма, оца Спи ри до на. По зи ва ју ћи се на спа со но сни по сту пак мо на ха Ва то пе да,17 он пред ла же: „Умо ли мо Ви шњег да ово ме цве ту

се на ла зи из ме ђу гор њих и до њих пре де ла. (Овај при мер до бар је по ка за тељ ка ко се ар хи при ча о ве чи тој бор би До бра и Зла, чи ју сна гу Пе тро ви ће во при по­ве да ње до би ја (М. Пан тић, нав. де ло, 185), успе шно оства ру је и на свом ми кро­пла ну.) При том, узи ма ју ћи у об зир и ши ре про стор но од ре ђе ње (кнез Ши шман се на ла зи у окру же њу жич ког ма на сти ра, под јед на ко уда ље ног од ви зан тиј ског Ца ри гра да и ла тин ског Ри ма), Жи ча се по твр ђу је као цен тар тог на шег све та, сре ди на сре ди не.

16 Озна ча ва ње утор ка као да на ка да се опа сност ја вља ни је ни ма ло слу чај­но, с об зи ром на то да се уто рак у тра ди ци о нал ној кул ту ри Ср ба сма тра нај не­срећ ни ји им, нај го рим да ном (Ми ле Не дељ ко вић, Го ди шњи оби ча ји у Ср ба, „Вук Ка ра џић”, Бе о град 1990, 253), а то ве ро ва ње очу ва ло се у још јед ном Пе тро ви­ће вом де лу: „У те гли пек ме за на че тој у по не де љак ни ка да не мо же да се за па ти пле сан! (...) Ни књи гу ни по што не отва рај у уто рак. От ка да је све та и ве ка по не­де о ник је до бар дан за по че так. Утор ник је бак су зан, ћо рав. До да ла бих, и тра љав” (Го ран Пе тро вић, Сит ни чар ни ца „Код срећ не ру ке”, На род на књи га, Бе о град 2000, 19).

17 Крат ко при по ве да ње о ма на сти ру Ва то пе ду, јед ном од нај ста ри јих, нај ве ћих и нај леп ших све то гор ских ма на сти ра (Бра ни слав То дић, „Срп ске умет­нич ке ста ри не у ма на сти ру Ва то пе ду”, Че твр та ка зи ва ња о Све тој Го ри, ур. Мир ја на Ми ло са вље вић и Мир ја на Жи во ји но вић, Про све та, Бе о гра 2005, 136), још је дан је на чин ус по ста вља ња кон ти ну и те та са тра ди ци јом ко ју су ус по ста­ви ли пра о ци пр ве срп ске вла дар ске ди на сти је, Све ти Си ме он и Све ти Са ва, бу ду ћи да је Ва то пед, „по ред Хи лан да ра, у нај ве ћој ме ри био ве зан за по ро дич­ну тра ди ци ју Не ма њи ћа” (Ду шан Ко раћ, „Све та Го ра под срп ском вла шћу (1345–1371)”, Збор ник ра до ва Ви зан то ло шког ин сти ту та, 31, ур. Бо жи дар Фер­јан чић, Ви зан то ло шки ин сти тут СА НУ, Бе о град 1992, 70). Ва то пед је, пре Хи­лан да ра, био ме сто су сре та ви зан тиј ског, све то гор ског и срп ског пра во сла вља – у ње му се кра јем XII ве ка за мо на шио Раст ко Не ма њић, а убр зо на кон то га у Ва то пед је при сти гао и ње гов отац, ве ли ки жу пан Сте фан Не ма ња (Б. То дић, нав. де ло, 136–137). Ве ли ка па жња ко ју су Са ва и Си ме он по кла ња ли ма на сти­ру до при не ла је раз во ју и не го ва њу њи хо вог кти тор ског и све ти тељ ског кул та од стра не ва то пед ских мо на ха (исто, 149); с дру ге стра не, „Ва то пед је због кул та све тих Си ме о на и Са ве очи то за др жао по себ но ме сто у очи ма њи хо вих на след­ни ка на срп ском пре сто лу” (Д. Ко раћ, нав. де ло, 54) – по то њи срп ски вла да ри, све до про па сти срп ске сред њо ве ков не др жа ве, ука зи ва ли су по што ва ње, да ре­жљи вост и бла го на кло ност овом све то гор ском ма на сти ру. По сма тран у кон тек­сту жи во та и де ла Све тог Са ве, као ме сто где се за мо на шио, Ва то пед је по чет­на тач ка ње го ве по све ће но сти цр кви и слу жби Бо гу, док се као нај ви ша тач ка ње го вих по стиг ну ћа мо же од ре ди ти Жи ча, као сим бол срп ске са мо стал но сти – у том сми слу, Ва то пед је њен пре дак, ме сто ода кле је све по че ло.

Ме ђу тим, при ча о ва то пед ском чу ду ни је је ди на упут ни ца ка овом ма на­сти ру. У ро ма ну се на не ко ли ко ме ста, као део дра го це но сти ко је се чу ва ју у Жи чи, спо ми ње Бо го ро ди чин по јас (нпр. Г. Пе тро вић, Оп са да цр кве Све тог Спа са, 67, 353), јед на од нај це ње ни јих ва то пед ских ре ли кви ја за ко ју се сма тра да је срп ског по ре кла (Б. То дић, нав. де ло, 145). На и ме, Бо го ро ди чин по јас Жи ча

127

на шег ота ча ства по да ри ста бљи ку, до вољ но ви со ку, не би смо ли се уз ди гли из над до ма ша ја стра шног на па да ча.”18 Та ко отац Спи­ри дон, као онај ко ји чу ва се ћа ње на све то гор ски ма на стир и ње­го во чу до, пре у зи ма уло гу но си о ца и пре но си о ца тра ди циј ског зна ња – при ча о ва то пед ском чу ду пре но си се с ко ле на на ко ле но, по пут при че усме не књи жев но сти, и ну ди на ду у спас жич ким мо на си ма.

Отац Спи ри дон има зна чај ну уло гу то ком свих фа за оп са де, тј. то ком це ло вре ме ног леб де ња цр кве, због че га је ње го вом ли ку по треб но по све ти ти ви ше па жње. Ка рак те ри сти ке ко је му се при­пи су ју, пре све га ста рост чи ји се ко ре ни пру жа ју до вре ме на Сте­фа на Не ма ње, не у зи ма ње хра не и пи ћа, по све ће ност мо ли тви и ма ло гла го љи вост на иви ци ћу та ња, пред ста вља ју оца Спи ри до на као мо на ха ко ји је го то во пот пу но при су тан у ду хов ном све ту, то ли ко да га че сто ме ђу со бом оста ли мо на си и не при ме ћу ју.19 На ве де не осо би не чи не га по год ним пре но си о цем ва жних зна ња, бу ду ћи да је он и ве за са пре ци ма, при че му ве ли ки зна чај има ју ње го ве ре чи.20

Де ло ва ње оца Спи ри до на то ком оп са де ма на сти ра у кључ ним тре ну ци ма за ње гов оп ста нак (на по чет ку, ка да се од лу чу је о на чи­ну од бра не, за тим у кри тич ном тре нут ку, ка да ма на сти ру пре ти пад у ру ке не при ја те ља, и на кра ју, ка да ме ха нич ка пти ца кљу ца нит оп стан ка Жи че) сва ки пут се до во ди у ве зу са ре чи ма, па жљи во би ра ним и пу но знач ним, па и пре то га – ње го ва ста рост од ре ђу је се на сле де ћи на чин: „оно га што је још са бла го род ним Сте фа ном

је по се до ва ла у ра ном XI II ве ку, као дар Сте фа на Пр во вен ча ног, а због не ко ли ко пу та по но вље ног стра да ња Жи че „ла ко је мо гао би ти од нет из овог ма на сти ра, и не по зна тим пу те ви ма до спе ти у Ва то пед, где се пр ви пут по ми ње у XVI ве ку” (исто, 146). Та ко ђе, зна ју ћи ко ли ку ва жност пи сац до де љу је ре чи ма и њи хо вом очу ва њу, ни је за не мар љив по да так да овај све то гор ски ма на стир, још од Не ма­њи ног до ла ска, по ста је дом срп ских мо на ха ко ји су ту пре пи си ва ли и пре во ди­ли књи ге са грч ког на срп ски, због че га не чу ди чи ње ни ца да се у ва то пед ској би бли о те ци на ла зи се дам срп ских ру ко пи сних књи га, од укуп но де вет сло вен­ских, пи са них из ме ђу XIV и XVII ве ка (исто, 151). Тра ди ци ја да у Ва то пе ду оби та ва и по не ки срп ски мо нах још увек се одр жа ва (исто).

18 Г. Пе тро вић, нав. де ло, 73.19 Исто, 72.20 Пер си да Ла за ре вић ди Ђа ко мо го во ре ћи о ли ку оца Спи ри до на упу­

ћу је на Пи смо сту де нич ком игу ма ну Спи ри до ну Све тог Са ве („За го нет ка све тог Си ме о на у ’Оп са ди цр кве Све тог Спа са’ Го ра на Пе тро ви ћа”, Ле то пис Ма ти це срп ске, год. 180, књ. 474, св. 5, но вем бар 2004, 668) у ко ме се као нај бит ни је ис­ти че по што ва ње за ве та ко је обез бе ђу је жи вот ду ше, чак и по це ну гу бит ка све га оста лог, а ко је се оства ру је не по му ће ном сна гом ве ре и мо ли твом (Све ти Са ва, Са бра на де ла, прир. и прев. То ми слав Јо ва но вић, Срп ска књи жев на за­дру га, Бе о град 1998, 227–229). Не гу бе ћи на ду и не од сту па ју ћи од мо ли тве, раз го во ра са Бо гом, лик оца Спи ри до на до би ја и уло гу чу ва ра, по што ва о ца и пре но си о ца Са ви ног за ве та.

128

Не ма њом збо рио”.21 Та ко, по сред ством ре чи ко је из го ва ра, вре ме­ном и на чи ном на ко ји то чи ни, оства ру је се и ње гов лик – пр во је то при ча о ва то пед ском чу ду, за тим по ру ка од не што ре чи да се зло слу те не слу ша ју, и на кра ју ша пу та ви раз го вор са пла мич­ком на гро бу Јев ста ти ја Пр вог. У том сми слу, отац Спи ри дон се мо же по сма тра ти и као ме та фо ра при че на ми кро пла ну ко ја, по пут це ло куп не при че у ро ма ну, је ња ва, али ипак оста вља на ду, бу ду­ћи да он са го вор ни ке про на ла зи и ме ђу они ма ко ји су про ме ни ли стра ну – крај при че ујед но је и њен но ви по че так.

Чу до ваз не се ња – усме но пре да ње и умет нич ко ре ше ње

Одва ја ње цр кве од тла и ње но леб де ње сна же но мо ли твом и по јем мо на ха и свих вер ни ка, ко ји су се у ма на сти ру за вре ме про­сла вља ња Вас кр са за те кли, ро ма неск ну при чу о уз ди за њу Жи че до во ди у ве зу са на род ним пре да њи ма по пут оног о цр кви у се лу Кал ни, ко ја се јед не не де ље, за јед но са све ште ни ком и оста лим на­ро дом, ди гла у ва здух и пре шла на дру гу стра ну Тр го ви шког Ти­мо ка,22 или оних у ко ји ма цр кву, ка ко би је за шти ти ли од тур ског ха ра ња, Бог или Све ти Аран ђео пре но се на си гур но ме сто.23 У овим пре да њи ма слој хри шћан ског уче ња је ве о ма би тан, у њи ма, на ро чи то у пр вом, „кон ден за ци ја мит ске и хри шћан ске се ман ти­ке у функ ци ји ту ма че ња на род не исто ри је до сти гла је мо жда нај­ве ћу мје ру”.24 Њи хо ва ре ли ги о зна осно ва осве тље на хри шћан ским аспек том, ве о ма бит ним бу ду ћи да је „ри јеч о хри шћан ским вјер­ни ци ма и њи хо вој бо го мо љи и не вјер ни ци ма ко ји је угр о жа ва ју”25, умно го ме од го ва ра на че ли ма хри шћан ског уче ња ко ја се у ро ма ну, по во дом мо ти ва уз ди за ња цр кве, ак ти ви ра ју. То је, пре све га, но­во за вет на ме та фо ра о сна зи ве ре ко ја мо же и го ре да по ме ра,26 ко ја

21 Г. Пе тро вић, нав. де ло, 72.22 Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, 20. На овом ме сту по треб но је на гла си ти да је Је лен ка Пан ду ре вић, го во ре ћи

о по ме ну том пре да њу, упра во Пе тро ви ће ву Оп са ду цр кве Све тог Спа са на ве ла као при мер ње го вог очу ва ња и усло жња ва ња из ван гра ни ца усме не ко му ни ка­ци је, а та кво ста ње ства ри при пи са ла „(још уви јек) под ра зу ми је ва ним зна њи ма и емо ци ја ма” (Ј. Пан ду ре вић, нав. де ло, 408). По сто ја ње ве ли ког бро ја ова квих пре да ња у бли жој и да љој око ли ни Жи че та ко ђе би мо гао би ти је дан од раз ло­га за сту пље но сти мо ти ва ле те ће цр кве у ро ма ну (о цр ква ма и ма на сти ри ма за ко је се ве зу ју пре да ња овог ти па, као и о њи хо вом ге о граф ском од ре ди шту ви ди: Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, 1–20).

23 Исто, 4.24 Ј. Пан ду ре вић, нав. де ло, 408.25 Исто, 411.26 Би бли ја или Све то пи смо Ста ро га и Но во га за вје та, Ста ри за вјет

пре вео Ђу ра Да ни чић, Но ви за вјет пре вео Вук Стеф. Ка ра џић, Бри тан ско и ино стра но би блиј ско дру штво, Бе о град 1967, Мт. 17: 20; 21: 22; Лк. 17: 6.

129

у ро ма ну, као и у на род ним пре да њи ма и ле ген да ма, не оста је на ни воу ап страк ци је не го се кон кре ти зу је – цр кве ме ња ју сво је ме­сто. И док у на род ним пред ста ва ма цр кве ко је пре ле ћу са јед ног ме ста на дру го би ва ју ани ми зо ва не и ан тро по мор фи зо ва не27, у Пе тро ви ће вом де лу ма на стир Жи ча се фло ра ли зу је, по и сто ве ћу је са биљ ком, цве том или ја бу ком,28 при че му је бит но на гла си ти да би ље у ро ма ну има при ви ле го ва но ме сто.29 Пред ста вља ње Жи че као цве та ота ча ства ко ји же ли да се спа се про па сти из ди жу ћи се ка не бу асо ци ра на цве то ве не бе ског ра ја, о чи јем по сто ја њу, као зна њу ко је са мо ода бра ни по се ду ју, све до чи Бла шко.30

Свест о по сто ја њу на род ног пре да ња у ро ма ну је и екс пли­цит но из ра же на по во дом цр кви це Све тих Те о до ра:

Они ста ри ји, што пам те пре да ња, по зна до ше јед но бр од ну цр кву Св. Те о до ра Ти ро на и Те о до ра Стра ти ла та, цр кву ко ја је за­го нет но иш че зла пре че тр де се так го ди на, при ли ком оп са де Жи че од вој не Бу га ра и Ку ма на.31

Од су ство цр кве ду го че тр де се так го ди на, пре ма сво јој на ме­ни, од го ва ра ку па њу цр кве у на род ном пре да њу – њи ма се озна ча­ва пе ри од или по сту пак очи шће ња од на не тог гре ха. Ме ња ње име­на од бе гле цр кви це, то јест по све ће ње дру гим све ти те љи ма,32 још јед на је у ни зу слич но сти, с тим да се и цр кви ца Све тих Те о до ра, то јест но во по све ће на цр кви ца Све тог Пе тра и Па вла, као и са ма цр ква Све тог Спа са, вра ћа ју на сво је род но ме сто, што ни је ка рак­те ри стич но за на род на пре да ња и ле ген де о ле те ћим цр ква ма.

Мо ли тва као во да ко ја кре пи

Као по сту пак очи шће ња мо же се раз у ме ти и аван ту ри стич ка епи зо да о спа со но сном обла ку, из во ру пре ко по треб не во де, ко ја

27 Ј. Пан ду ре вић, нав. де ло, 412.28 Г. Пе тро вић, нав. де ло, 73, 267.29 М. То кин, нав. де ло, 64–71.30 Г. Пе тро вић, нав. де ло, 206–207.Ова кво умет нич ко ре ше ње ре а ли за ци је чу да ваз не се ња цр кве мо гло је

би ти под стак ну то и схва та њем „хри шћан ске ду ше као вр та ко ји ће, за хва љу ју­ћи бо жан ској хра ни, про цве та ти и до не ти пло до ве” (Да ни ца По по вић, „Цвет на сим бо ли ка и култ ре ли кви ја у сред њо ве ков ној Ср би ји”, Зо граф, 32, 2008, 71). У скла ду са њим, храм као ме сто су сре та чо ве ка и Бо га и са бир но ме сто хри шћа на мо гао би по при ми ти об лик биљ ке, или јед ног ње ног ве ге та тив ног де ла, цве та или пло да, сим бо ли шу ћи ти ме сна гу за јед ни штва и ду хов ну чи сто ту оних ко ји се у ње му на ла зе.

31 Г. Пе тро вић, нав. де ло, 368.32 Исто, 369.

130

под јед на ко уто ља ва ствар ну и ду хов ну жеђ – жеђ као ме та фо ра на су шне по тре бе вер ни ка за мо ли твом и за шти том Твор ца из јед­на ча ва се са фи зич ком же ђи ко ја мо же умо ри ти чо ве ка. Сто га во да ко ја из обла ка сти же мо на си ма и на ро ду у оп сед ну том ма на сти ру, осим што им вра ћа те ле сну сна гу, ја ча и њи хо ву ве ру у мо гућ ност спа се ња. Во да, као и у на род ним пре да њи ма у ко ји ма се цр кве, пре не го што пре ле те на дру го ме сто, оку па ју у ре ци ка ко би се очи­сти ле од на не тог им гре ха,33 има лу стра тив ну моћ, спо соб ност да спе ре не са мо те ле сну, фи зич ку, пр љав шти ну34 не го и ду хов ну кло ну лост оку пље них.35 У ве зи са тим сва ка ко су и уче ња о Хри сту као из во ру жи во то дав не ре чи,36 о зна ча ју мо ли тве као истин ског раз го во ра са Бо гом,37 али и уче ња о мо ли тви као во ди ко јом се уми ва чо ве ко ва ду ша. Та ко ко па ње сту ден ца у обла ку до би ја зна­че ње ду бље ња, тра же ња из во ра у се би, при че му је мо ли тва „је ди­на си гур ност на том на пор ном пу ту”.38 Та ко ђе, мо ли твом, из јед на­че ном са спа со но сном во дом, де мон стри ра се и сна га за јед ни штва – ује ди ње ни, мо на си и вер ни ци по ста ју све до ци још јед не ма ни­фе ста ци је чу да, ко јом се ре чи оца Спи ри до на, да је мо ли тви сву да ме сто,39 по твр ђу ју као нај ко ри сни ји са вет.40

Бла шко или при ча о ма лом је лаш ју и Са ви Не ма њи ћу

Бит ну уло гу у одва ја њу и одр жа ва њу цр кве на си гур ној уда­ље но сти од не при ја те ља има Бла шко, убо ги бо жи ји чо век,41 ко ји

33 Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, 18.34 Г. Пе тро вић, нав. де ло, 274, 309.35 Исто, 275.36 Пе тро вић га у ро ма ну, као за вр шни цу епи зо де о спа со но сном обла ку,

и на во ди: „Сва ки ко ји пи је од ове во де опет ће ожед ње ти. А ко ји пи је од во де ко ју ћу му ја да ти не ће ожед ње ти до ви је ка; не го во да што ћу му ја да ти би ће у ње му из вор во де ко ја те че у жи вот веч ни” (Исто; Би бли ја... Јн. 4: 13–14).

37 Б. Ту ра ња нин, нав. де ло, 39.38 Исто, 53.39 Г. Пе тро вић, нав. де ло, 72.40 По и сто ве ћи ва ње мо ли тве са из во ром ко ји да ру је жи вот оства ре но је и

у опи су бра де оца Гри го ри ја, ре ли кви ја ра у ко ме се чу ва ан ђе о ско пе ро, а ко ја се го то во уве ла, и као та ква не спо соб на да са чу ва Са ви ну за о став шти ну, по но во спли ће осна же на из во ром ве ре (Б. Ту ра ња нин, нав. де ло, 50–51).

Та ко ђе, мо ли тва ко ја мо на си ма и ве р ни ци ма об на вља жи вот ну сна гу оп­сад ни ци ма до но си ште ту и бо лест (још јед на у ни зу би нар них опо зи ци ја – на­пре до ва ње/на за до ва ње): „За раз ли ку од гор ње пор те, до ле су Бу га ри и Ку ма ни га ца ли по бла ту. Под сто па ма вој не тло се збљу зга, раз гње ца. Оно ду бо ко ни шта, оста ло на ме сту ма на сти ра, са да се пре тво ри ло у ни шта ис пу ње но сму ти во дом. Где су и уда ри ле, хи ља де ка пљи ца ки шни це су пре пу кле. Она ко рас пу кле, убр­за но би гњи ли ле, про жи ма ле ва здух тру ле жном вла гом. Рђа ви осип се јав ну на све му гво зде ном. Смрад ни се за пах бу ђи за ву че у но здр ве. Оп сад ни ци по че ше да по бо ле ва ју” (Г. Пе тро вић, нав. де ло, 310).

41 Исто, 76, 205.

131

сво јим де ло ва њем пот по ма же мо ли тве ни пој мо на ха и вер ни ка. Он је, као што му и са мо име го во ри, бла жен по себ ним зна њи ма ко ја до но се ко рист ма на сти ру, али чи ји по ступ ци и при че код мно гих иза зи ва ју смех и по ру гу.42 По осо би на ма и по на ша њу лик Бла шка се из јед на ча ва са де фи ни ци јом оне гру пе по бо жних љу ди ко ји се у на ро ду на зи ва ју ју ро ди ви, бо го мољ ци, цр ква ри – са они­ма чи је по на ша ње ни је увек об ја шњи во узроч но­по след нич ним од но сом, већ пре ва зи ла зи оп сег та ко за да те сли ке све та. У од но су на на род на пре да ња, у ко ји ма бо го мољ ци про на ла зе и ука зу ју на цр кве ко је су пре ле те ле са јед ног ме ста на дру го,43 Бла шко је све­при су тан у жи во ту жич ког ма на сти ра, без об зи ра на вре мен ску ди мен зи ју – од пра зни ка Ва кр се ња кра јем XI II ве ка до кр ште ња Бог да но вог и Див ни ног де те та кра јем XX ве ка.44

За хва љу ју ћи Бла шку ма на стир и љу ди у ње му два пу та из ми­чу ра за ра ју ћем бе су ку ман ске и бу гар ске вој ске. Пр ви пут Бла шко цр кву одва ја од зе мље по вла че ћи је за је дан њен крај; дру ги ње гов по ду хват пред ста вља спој дав но за бо ра вље ног али у ње го вој љу ба­ви пре ма би љу и др ве ћу ипак са чу ва ног зна ња45 и истин ске ве ре у чу до. На пра вив ши ве сла од је ло ви не и за пло вив ши ма лом цр кви­цом Све тих Те о до ра, при ве за ном за храм, на си гур ну ви си ну, ван до ма ша ја не при ја те ља,46 Бла шко се, као и отац Спи ри дон, по ка зу је као не ко ко зна ви ше од дру гих и ко, ма да не све сно, по шту је за ве те пре да ка. Из ра да ве са ла од је ло вог др ве та до би ја пун сми сао ако се у об зир узме уло га овог др ве та од ре ђе на ста рим пра ви лом:

...од до ба Ане Дан до ло, ка да су ве не ци јан ске га ли је за у зе ле го то во по ло ви ну сво да из над ра шке зе мље, пре ма не пи са ном за ко­но пра ви лу, чи ја се свр ха из гу би ла у не ком од упа да ме ђу вре ме на, сва ка је цр ква у сво јој пор ти мо ра ла има ти ма ло је лаш је од де се­ти ну ви тих ста ба ла.47

Ве сла су об лик ко ји је ло ви на до би ја, а у кон тек сту на ве де ног од лом ка, од ре ђу ју ћи во ду као ме та фо ру опа сно сти ко ја пре ти, ја сно је због че га Бла шко упра во њих де ље. Она, пре у зев ши сим бо лич­ка зна че ња је ле, по ста ју сред ство спа са.48 Апо тро пеј ска уло га је ле

42 Исто, 207, 209.43 Р. Љ. Па вло вић, нав. де ло, 23.44 Г. Пе тро вић, нав. де ло, 76, 397.45 Исто, 205–207.46 Исто, 208–209.47 Исто, 197–198.48 Ме ђу тим, из бор да упра во ве сла бу ду ору ђе ко јим ће се ма на стир спа­

си ти од де мо ни зо ва них не при ја те ља, чи ји се про стор бив ство ва ња по и сто ве­ћу је са па клом (при пад ни ци не при ја тељ ске вој ске из јед на ча ва ју се са де мо ни ма,

132

је очи глед на. Она се мо же од ре ди ти и као сим бол Са ве Не ма њи ћа, ње го ва за ме на, с об зи ром на то да је он од бра на на ко јој се сла ма опа сност оли че на у ра зор ном ути ца ју Ане Дан до ло, а да се од та да је ла са ди у бли зи ни све ти ња и још увек има моћ да пру жи за шти ту. За ни мљи во је да се и у на род ним ле ген да ма овај све ти тељ до во ди у ве зу са је лом – умо ран од пу та, Све ти Са ва за спао је под је лом и Бог га је та да по звао се би, због че га је све тац је лу бла го сло вио.49

Упр кос све му, мо гућ ност пот пу ног оства ре ња чу да, ко је би под ра зу ме ва ло по раз и од сту па ње не при ја те ља, би ва упит на. За раз ли ку од на род них пре да ња и ле ген ди, у ко ји ма се цр кве увек успе шно скла ња ју од ра зор не си ле оних ко ји же ле да их обез вре де, ма на стир Жи ча ипак па да у ру ке бу гар ских и ку ман ских вој ни ка. Глав ни оне мо гу ћи лац оства ре ња чу да је сте ђа во, не ча сти ви ко ји ме ња име на, а ко ји у ма на стир ски про стор ула зи као Ан дри ја Ска дра нин.

Ти ши на заборaва као уздар је стран ца

Ан дри ја Ска дра нин, пре све га тр го вац вре ме ном, као не ко туђ, стран, не ко ко до ла зи из да ле ка и сво јим из гле дом и по на ша њем од у да ра од оста лог на ро да, у ма на сти ру се на шао на сам дан про­сла ве Вас кр са.50 Ње го во при су ство, не пре по зна то као по губ но, омо гу ћа ва по бе ду не при ја те ља обе сми шља ва ју ћи без бед ни про­стор ма на сти ра – огра да око хра ма, ко ја као и сва ки круг, бу ду ћи да сим бо ли ше веч ност, има моћ да за шти ти оно што се уну тар ње на ла зи,51 ни је ни ка ква пре пре ка не ча сти вом, а за штит на уло га три пу та по но вље ног оп хо да око ма на сти ра за вре ме вас кр шње ли тур­ги је по ни ште на је на са мом по чет ку, јер је ђа во већ ме ђу њи ма.

од су ство све тло сти, а ти ме и пра вог жи во та, од су ство зву ка, бла то...), мо же се до ве сти у ве зу и са ту ма че њем сим бо ли зма Хра ма Јо си фа Фла ви ја, пре ма „ком дво ри ште пред ста вља Мо ре (то јест до њи пре део), све ти ли ште Зе мљу, а ол тар Не бо” (М. Ели ја де, нав. де ло, 91).

49 Па вле Со фрић, Глав ни је би ље у на род ном ве ро ва њу и пе ва њу код нас Ср ба, „Све ти Са ва”, Бе о град 1912, 131.

50 Свест о по тен ци јал ној опа сно сти стран ца све де на је на од ре ђе ње стра­но при јем ни це као ме ста ње го вог бо рав ка у ма на сти ру. Ме ђу тим, то ни је би ло до вољ но да спре чи ње гов не га тив ни ути цај. Ова ква про ме на раз у ме ва ња и по на ша ња пре ма стран цу мо гла би би ти мо ти ви са на и хри шћан ском ми шљу да љу де, као стра нац ко ји тра жи по моћ, мо же по се ти ти сам Го спод или је дан од ње го вих ан ђе ла, а што је у су прот но сти са тра ди ци о нал ним од ре ђе њем стран ца као ту ђи на ко ји мо же би ти опа сан по за јед ни цу.

51 М. То кин, нав. де ло, 24.Зи ди не ко је су опа си ва ле на се ља шти ти ла су их и од ви дљи вих и од не ви­

дљи вих не при ја те ља – би ле су об ред но по све ћи ва не у ци љу од бра не од Де мо на, Бо ле сти и Смр ти (М. Ели ја де, нав. де ло, 96).

133

Ан дри ја се ру га чи та вом чо ве чан ству но се ћи име чо ве ка. Сва­ко од ње го вих, у ро ма ну на ве де них, име на/пре зи ме на, но си у се би ста ро грч ку реч ανήρ (anēr) што зна чи чо век, или да на шњу ανδρόϛ (an drόs) у ужем зна че њу му шка рац, у ши рем чо век, љу ди на, или чо век ви тал не сна ге, му шкар чи на.52

Де лу ју ћи из ну тра, на ру ша ва ју ћи сна гу је дин ства за јед ни це, пре све га пре ко до хи ја ра Да ни ла, Ан дри ја Ска дра нин чи ни све ка ко би пад Жи че по стао ствар ност. Он је тај ко ји пр ви ре ме ти рав­но те жу и хар мо ни ју са вр шен ства хра ма и ко ји на сто ји да тај и та ко уре ђен свет сур ва у ни шта ви ло ха о са. Нео ме та ним по сто ја њем и де ло ва њем ту ђи на на про сто ру све тог ме ста од бра на ма на сти ра за пра во од пр вог да на би ва осу ђе на на по раз, ко ји сво је пот пу но уоб ли че ње по чи ње да до би ја два дест и осмог да на оп са де, на во де­ну су бо ту,53 ка да не ча сти ви, пре ко ре да отво рив ши про зор бу ду ћег вре ме на, бе жи из хра ма но се ћи са со бом свој плен, бу ду ће го ди не ма на сти ра Жи че.

На ру ша ва ње је дин ства за јед ни це и ње ног мо ли тве ног са бра­ња, оли че ног у от пад ни штву до хи ја ра Да ни ла обе ле же ног из да јом, пред ста вље но је одва ја њем цр кви це Све тих Те о до ра од Спа со вог до ма,54 на кон че га се ма на стир сур вао у вр тлог под со бом, а цр кви­ца, оту ђе на, пло ви ла не бом из над ра шке зе мље че ка ју ћи дан свог при зе мље ња. Ме ђу тим, пре ста нак, или тач ни је пре кид по сто ја ња Жи че ни је зна чио и њен крај – ти ши ни за бо ра ва су протствља ла се при ча. Иа ко по ха ра на, Жи ча је са чу ва ла сво је нај ве ће бла го, ан ђе о ско пе ро, нај зна чај ни ји дар Све то га Са ве.

Пе ро ко јим је за бе ле же на при ча о Жи чи

Ан ђе о ско пе ро, нај вред ни ја ре ли кви ја чу ва на у бра ди ма на­стир ског игу ма на, а пре то га Са ве Не ма њи ћа и ви зан тиј ског ва­си ле у са Те о до ра Ла ска ри са, но си сло же ну сим бо ли ку.55 Оно је и

52 М. То кин, нав. де ло, 31.53 Су бо та је, као и уто рак, не сре ћан дан (М. Не дељ ко вић, нав. де ло, 234).54 По сту пак до хи ја ра Да ни ла ко ји се оства ру је упо тре бом је ло вих ве са­

ла, ору ђа спа са у Бла шко вим ру ка ма, по ка зу је ко ли ко ра зор на мо же би ти моћ не ча сти вог – грех из да је, по чи њен ђа вол ским упли вом, зло у по тре бља ва и пре­о бра жа ва и нај ве ће до бро (Г. Пе тро вић, нав. де ло, 353–354).

55 Сна жна сим бо ли ка ан ђе о ског пе ра пре до че на је и бро је ви ма ко ји се у ве зи са њим ја вља ју. Ан ђе о ско пе ро је де ве то пе ро ко је не до ста је на пла шту, са ста вље ном од де сет хи ља да пе ра – де вет је чи но ва ан ђе ла, број де вет у се би три пу та са др жи број три, ко ји је еман ци ја чу да, де вет је по след њи јед но ци фре­ни број на кон ког сле ди пре ла зак на но ви ни во, пред ста вљен упра во це ло куп ним пла штом од де сет хи ља да пе ра... (о сим бо ли ци на ве де них бро је ва ви ди: П. Ж. Пе тро вић, „Бро је ви”, Срп ски ми то ло шки реч ник, Но лит, Бе о град 1970, 53–55;

134

по твр да кон ти ну и те та ви зан тиј ске тра ди ци је у срп ској кул ту ри, по ве за но сти са пре ци ма, ду хов ним ко ли ко и ота ча стве ним, и не­по бит ни до каз ве ре у не бе ско цар ство, као и ве ре у чу до спа се ња. Пе ро је, као и отац Спи ри дон и др во де ља Бла шко, ко ји је сво јим не сва ки да шњим при ча ма­зна њи ма гре јао вер ни ке оку пље не у ма на сти ру, пре све га у ве зи са са мом реч ју, а по том и са при чом и мо ћи ко ју она има. За хва љу ју ћи ње му, та мо где се пре ки ну ла, при­ча о Жи чи се и на ста вља.56 Исто вре ме но, оно је и раз лог оп са де ма на сти ра и раз лог ње ног спа са, за хва љу ју ћи ње му Жи ча по ста је и оста је цен тар свих де ша ва ња, пу пак Ко смо са – леб де ћи у ку по­ли хра ма ан ђе о ско пе ро у не рас ки ди ви чвор ве зу је све вре мен ске ни ти ње го вог по сто ја ња.

Ис так ну те слич но сти из ме ђу мо ти ва ле те ће цр кве у на род ном пре да њу и ро ма ну Оп са да цр кве Све тог Спа са до во де до за кључ ка да умет нич ки об ра ђен овај мо тив за др жа ва сво је су штин ске ка рак­те ри сти ке, али и да до би ја са свим но ве у ци љу бо га ће ња сло је ви­то сти свог зна че ња. Мо тив ле те ће цр кве у ро ма ну функ ци о ни ше као још је дан на чин да се ис при ча при ча о ва жно сти при че. Ис пле­тен од мит ских, фол клор них и хри шћан ских сло је ва зна че ња, ко ји сви упу ћу ју на пра при чу о бор би До бра и Зла, овај мо тив за о гр ће исто риј ску осно ву и ука зу је на зна чај при че као је ди ног истин ског по сто ја ња. Њи ме се по сре ду је иде ја за јед ни штва пре да ка и са вре­ме ни ка, ко ја се у ро ма ну нај ви ше вред ну је, а ко ју пи сац сво јим оства ре њем, пре у зев ши ње гов сре ди шњи мо тив из ба шти не усме­не књи жев но сти, по твр ђу је. Зна чај тог за јед ни штва ис ти че се и нај зна чај ни јим сим бо лом ро ма на, пла штом од де сет хи ља да раз ли­чи тих пе ра. Као дар не у глед ног пле ме на Ски та ви зан тиј ском ца ру, плашт пред ста вља за јед ни штво свих зна ња као и свест о ње го вом по ре клу – нај ве ћу моћ јед ног на ро да.

С. М. Тол стој, „Број”, Сло вен ска ми то ло ги ја – ен ци кло пе диј ски реч ник, Zep ter bo ok world, Бе о град 2001, 54–55).

56 Нит по сто ја ња хра ма, скра ће на за го ди не ко је је не ча сти ви украо, би ва на ста вље на на вре мен ској и про стор ној тач ки пре ки да – Жи ча се уз ди же на Во­де ну су бо ту на про сто ру свог пр во бит ног по сто ја ња, чи ме се об на вља це ло ви­тост ње не при че. Ве о ма је бит но да то бу де баш та ко: „Ис ку пив ши прат њу ђа ко на пу тов ни ка, зна ла ца гра ди тељ ског за на та, мра мор ни ка, зо гра фа и пре пи си ва ча, Јев ста ти је Дру ги је на мах оста вио све по сло ве и кре нуо, не би ли се у по ха ра ној цр кви Св. Ваз не се ња на шао тач но на уре че ни дан, на Во де ну су бо ту” (Г. Пе тро­вић, нав. де ло, 334–335).

135

Е С Е Ј И

ДИ МИ ТРИ ЈЕ М. КА ЛЕ ЗИЋ

ПО ЧЕ МУ JE КОН СТАН ТИН/КИ РИ ЛО ФИ ЛО ЗОФ?

Кул тур на кли ма пр вих вје ко ва хри шћан ства

На сре ди ни гра на то га др ве та укуп не ви зан тиј ске кул ту ре из ра ста ње на но ва гра на – сло вен ска. У пи та њу je је дан нов са др жај ко ји je на не сен на ста бло ви зан тиј ске кул ту ре, и на ње га на ка ле­мљен. Ни је у пи та њу ме ха нич ко спа ја ње чи ни ла ца, не го њи хо ва укуп на, по себ но ду хов на, сим би о за. За то мно ге са др жа је из сви­је та сла ви сти ке мо ра мо гле да ти из ну тра и из да ље ако же ли мо да аде кват но пој ми мо њи хов нај ду бљи сми сао. Та ко сто ји и са пи та­њем ко је нас ов дје не по сред но ин те ре су је и за о ку пља на шу па жњу.

По ђи мо од са ме пи са не под ло ге сла ви стич ке, од Ве ли ко мо рав­ских жи ти ја (ВМЖ), по зна тих и под још јед ним на зи вом – Па нон­ске ле ген де. Текст je по ди је љен у дви је цје ли не: Жи ти је Ки ри ло во (ЖК) и Жи ти је Ме то ди је во (ЖМ). To je текст ко ји je ге не ра ци ја ма и вје ко ви ма пре пи си ван, нај при је дје ли мич но, а ка сни је пот пу но, in con ti nuo, док га ни је раш чи тао и по ди је лио на гла ве, ру ко во де­ћи се са др жа јем, Па вле Јо сиф Ша фа рик (XIX в.). За то не ка гла ва има де се так ре до ва, а не ка по дви је стра ни це, па и не ки ред ви ше. Ту су рас по дје лу за др жа ли и сви ка сни ји из да ва чи, па je са ње, та­кве, текст пре вео на наш са вре ме ни је зик Пе тар Ђор ђић и об ја вио у Лemonucy Ма ти це срп ске (год. 139, књ. 392, св. 4, ок то бар 1963), по во дом хи ља ду го ди шњи це Ве ли ко мо рав ске ми си је, ода кле су вр ше на ка сни ја пре штам па ва ња. Та ко, тек по сли је 1100 го ди на, ин те грал ни текст je пред ло жен па жњи на у ке и на уч ни ка, осо би то сла ви ста, а он да и дру гих; а сад, по во дом 1150 го ди на ово га ве ли­ког до га ђа ја, ми га ста вља мо у жа ри ште сво јих ин те ре со ва ња, гле да но са фи ло зоф ске и уоп ште кул ту ро ло шке стра не – да ви ди­мо от кад и за што се Све ти Ки ри ло име ну је фи ло зо фом. Од ове

136

књи ге, ње не пр ве вер зи је ру ко пи сне, ши ре ни су хо ри зон ти и хва­та не ве зе са не сло вен ским из во ри ма о сло вен ски ма рав но а по стол­ним ми си о на ри ма, Све тој бра ћи, па кроз сву да љу књи жев ну тра­ди ци ју, и не са мо књи жев ну. За ми ну лих 1150 го ди на ре дов но на и ла зи мо уз Кон стан ти но во име епи тет/на зив – фи ло зоф. Син­таг ма Кон стан тин Фи ло зоф je пун об лик имен ске озна ке за ову лич ност; ре че но да на шњом тер ми но ло ги јом, ово (као да) му je име и пре зи ме. Да ли je Кон стан тин оправ да но од по чет ка по нио овај на зив, и шта он зна чи?

У ком пле тан од го вор на ово пи та ње мо ра мо уни је ти ис тра­жи вач ке ре зул та те из не ко ли ко на уч них под руч ја; нај при је до ђе по кла ња ње па жње из ра зу фи ло зо фи ја и ње го вим зна че њи ма, па о ан тич ким те ма ма и њи хо вој ре цеп ци ји у хри шћан ској ду хов ној кли ми, по себ но па три сти ци и схо ла сти ци ви зан тиј ској; за тим са ма Кон стан ти но ва кул ту ра и њен склад и, нај зад, ње го во схва та ње фи ло зо фи је: ње ни ко ри је ни и ње на срж, ње не гра не и ње не ви ти це.

По ђи мо ре дом.

I

Од у ви јек je код љу ди по сто ја ло ин те ре со ва ње за са зна ње, и од ре ђе но зна ње и му дрост, али грч ки из раз φιλόσοφος, ко ји je пр ви упо тре био Про та го ра1 у сми слу љу би те ља му дро сти и оно га ко жу ди за зна њем, и дру га ри јеч исто га ко ри је на φιλо σοφία – из раз ко ји je пр ви упо тре био Хе ра клит2 у на уч ном сми слу риіечи, са чу­ван je до да нас у сви ма је зи ци ма и те ма ти ци кул тур не тра ди ци је грч ко­европ ско га сви је та, и ши ре пре ко ла тин ско га је зи ка, и озна­ча ва те о риј ско ба вље ње крај њим пи та њи ма сви је та и жи во та. При­мар ни из вор то га мо де ла раз ми шља ња je чо вје ков ум, ко ји се та ко еман ци пу је од ми то ло ги је и по е зи је; про би ја се круг раз ми шља ња и из гра ђу је се спољ на сли ка сви је та – је дан по глед на сви јет.

Да ли je ова кво схва та ње пој мо ва „фи ло зоф” и „фи ло зо фи ја” јед но, да ли je би ло друк чи је га по и ма ња ви је сти и са зна ња о ови­ма нај ду бљим пи та њи ма; ка ко се ово ан тич ко схва та ње очу ва ло до да нас, и – да ли je Кон стан тин/Ки ри ло био ти пич но ан тич ки ми сли лац?

У сфе ри грч ко­европ ско га сви је та по сто ји још јед но схва та ње – хри шћан ско. Оно има за при мар ни из вор бо жан ско от кро ве ње

1 Al bert Ba za la, Po vi jest fi lo zo fi je, sv. I, Za greb 1906, 5–6. 2 Ви ди: Ru dolf Ei sler, Wör ter buch der phi lo sop hischen Be grif fe, II, I Aufl,

Ber lin 1904, 435; Franz Dölger, „Zur be de u tung von φιλόσοφος und φιλо σοφία im byzan ti nischer Ze it”, in: Franz Dölger, Byzanz und die europäische Sta a ten welt, Et tal 1953, 179–208.

137

ко је се чо вје ку ну ди дво ја ко – по сред но, то je при род но от кро ве ње, и не по сред но, то je нат при род но от кро ве ње. Овај дру ги об лик са оп шта ва ња je пот пу ни ји и ишао je по ступ но: нај пот пу ни ји ње­гов об лик je исто риј ски ре ал на по ја ва Бо го чо вје ка Ису са Хри ста у ко ме жи ви сва пу но ћа бо жан ства тје ле сно (Кл 2, 9), тј. на тје ле­сно кон кре тан на чин – ви дљив и опи пљив; а онај пр ви на чин je са­оп штен кроз ви дљи ву при ро ду ко ју про жи ма ју не ви дљи ви за ко ни, им пли ци те са др жа ни у њој, на ко ји ма она по чи ва и по ко ји ма се по на ша, не иден ти фи ку ју ћи се с њи ма. Њи хов сми сао и свр ха не ма ју свој из вор у бе жи вот ној сти хи ји при ро де не го у Бо гу, ко ји je тво рац и при ро де и за ко на ње но га по на ша ња. Му дрост ово га сви је та, и чо вје ка у ње му, је сте му дрост, а Бож ја му дрост je – пре­му дрост.

Из вје стан број хри шћан ских ми сли ла ца je у мла дим го ди на­ма сте као па ган ско обра зо ва ње у цен три ма он да шње кул ту ре. Та ко je до ми ни рао нео пла то ни зам у не ко ли ко сво јих ва ри јан ти (шко ла), а био je ве о ма при су тан и сто и ци зам.

Ови ми сли о ци су, при ма њем хри шћан ства, уни је ли у Цр кву цио фонд сво је кул ту ре. То je би ла при род на под ло га њи хо во га обра зо ва ња и на пре до ва ња у ње му. То но во обра зо ва ње ни је би ло по мје ри ово га сви је та, не го je то би ло ва ја ње сли ке Бож је у са мо ме чо вје ку. Та кви су би ли фи ло зо фи Ју стин и Ати на го ра, за тим цио на ра штај хри шћан ских апо ло ге та, па ма ло а зиј ски оци из Ка па до­ки је, Ав гу стин и дру ги. По себ не то ко ве чи не дви је бо го слов ске шко ле – Алек сан дриј ска (Ори ген, и на ро чи то Кли мент) и Ан ти о хиј­ска (у њој по себ но Јо ван Зла то уст). Пр ва се у ме то ду про у ча ва ња слу жи ла ме то дом нео пла то нов ско га умјет нич ког раз ми шља ња и из ра жа ва ња, а дру га – ари сто те лов ском си сте ма ти ком. Пла то но ва Ака де ми ја у Ати ни, пот пу но па ган ска све до сво га ко нач ног за тва­ра ња у ври је ме ца ра Ју сти ни ја на, 529. го ди не, са сво је стра не об ра­ђу је овај ши ро ки и бо га ти слив кул ту ре. Ове дви је фи ло зоф ске шко ле и кон цепт њи хо во га схва та ња и об лик раз ми шља ња про­јек ту ју се на на лич ју те о ло ги је у исто ри ји Цр кве ра них вје ко ва. А раз лог je тај што су учи те љи и уче ни ци тих шко ла, при мив ши хри шћан ство, при шли От кро ве њу, Све том пи сму и дог ми са том сво јом „ло ги ком” и ме то дом раз ми шља ња, па су мо но фи зи ти и мо но те ли ти алек сан дриј ско га по ри је кла, а уно ше ње двој ства у Све ту Тро ји цу и при хва та ње у лич но сти Хри сто вој са мо ње го ве људ ске стра не је сте на ста вак ан ти о хиј ско га мо де ла уче ња и раз ми­шља ња – оту да не сто ри јан ство. Та ко се на исто ри ју Цр кве про јек ту­ју два мо де ла раз ми шља ња ан тич ке фи ло зо фи је ко ја, не мно го из ми­је ње на у мен та ли те ту, ути че на раз вој хри шћан ско га уче ња кроз два ве ли ка жа ри шта ан тич ко га обра зо ва ња. У пи та њу je Алек сан дри ја,

138

гдје je ца ро вао Пла то нов мо дел и ме тод раз ми шља ња, и Ан ти охи­ја, гдје су Ари сто те ло ва ми сао и ми шље ње би ли вла да ју ћи.

Са свих тих стра на утки ва ју се у цр кве но обра зо ва ње и те ме, и иде је, и тер ми ни, и на чин раз ми шља ња... Та ко до ла зи до хри шћа­ни за ци је и по кр шта ва ња ан ти ке. То je ври је ме по зне ан ти ке ко ја прет хо ди кра ју ста ро га ви је ка, али ње на кли ма при лич но ула зи у сред њи ви јек ко ји ина че има пот пу но дру ги кон цепт кул ту ре не го што je имао ста ри ви јек. Не ко ли ко вје ко ва ко ег зи сти ра ју јед но­вре ме но јед не и дру ге те ме и иде је, слич но дје ци и ста ри ји ма у по ро ди ци или слич но јед но вре ме но ме са по сто ја њу фи ло зоф ско га и мит ско га ми шље ња. То ни је ге о ме триј ски па ра лел но по сто ја ње, не го са по сто ја ње у ко ме је дан на чин ми шље ња и жи во та усту па, по сте пе но, про стор и вођ ство дру го ме.

Па ра лел но са овом ан тич ко­хри шћан ском сим би о зом по сто ји дру га, стро го хри шћан ска тра ди ци ја обра зо ва ња и раз ми шља ња. У њој се или од ба цу је све што je ан тич ко, тј. оно што је ово свјет­ско га по ри је кла, или се уоп ште не ус по ста вља ју ни ка кви од но си са тим мо ти ви ма: хри шћан ска ду хов ност, као ду бо ка и друк чи ја од ан тич ке, при мар ни je и jедини пра вац жи вље ња и ми шље ња.

На пр ви по глед, кад се ста ве јед на на спрам дру ге, ове дви је тра ди ци је као да се ис кљу чу ју. Ме ђу тим, не ће би ти та ко; оне су ком­пле мен тар не и ме ђу соб но се до пу њу ју. Сто га то ни је су дви је раз ли­чи те тра ди ци је, не го два ка на ла јед не исте хри шћан ске тра ди ци­је ко ја се ње гу је у Цр кви. Тим два ма ка на ли ма оне те ку и њи хо ви кур се ви ми шље ња и мо де ли по на ша ња, ре пер то ар те ма и на чин по и ма ња, ме то ди ис тра жи ва ња и об ли ци из ла га ња... час се сла зе, а час раз ла зе: сла зе се, али не ули ва ју се без остат ка је дан у дру ги; раз ла зе се, али не та ко и то ли ко да се пот пу но ра зи ђу. Они су, прак­тич но, ко ре ла тив ни јед ни дру ги ма. Ни њи хо ви то ко ви не иду рав но­мјер но, не го час је дан је дра и гор ња, а дру ги je у бла го ме за сто ју па и опа да њу, па та да дру ги до би је ма ха и пре ваг не. То су про мје не, у ства ри ни јан се, док ва жну и вид ну про мје ну ко ја пред ста вља дис кон ти ну и ра ни пре лом ви ди мо у III ви је ку3 – да кле, у ври је ме по сли је апо ло ге та, кад по ја ча но до ла зи до ово га при бли жа ва ња. Та ко па три стич ка књи жев ност ње гу је и фи ло зо фи ју – то je она ду­бља те о ло ги ја ко ја je фи ло зо фи ја по Све том ду ху, а не по му дро сти ово га сви је та (Кл 2, 8), и те о ло ги ју – то je по зи тив но или ка та фа тич­ко зна ње о Бо гу као осно ву нат при род но га бо жан ско га от кро ве ња4. Тек ка сни је, у схо ла сти ци, те о ло ги ја и фи ло зо фи ја по чи њу да се

3 F. Dölger, нав. де ло, 158.4 Бо жи дар Пейчев, Кон сֳан ֳ ин­Ки рил Фи ло зоф, Юби ле ен сбор ник ֲо

слу чай 1100­ֱо ди ֵ ни на ֳ а оֳ смърֳ ֳ а му, Со фия 1969, 74.

139

ја сни је раз ли ку ју и све ви ше раз два ја ју. У мно гим огран ци ма схо­ла стич ко те о ло шко и фи ло зоф ско ми шље ње ни је су у ис кљу чи во­сти, али не кад ни је су ни у пу ној са гла сно сти: схо ла сти ка да је че сто ви ше ма ха фи ло зо фи ји.

II

У ври је ме Кон стан ти на/Ки ри ла уве ли ко се раз ви ја схо ла сти ка, али не са мо као ме тод и мо дел (не кад и плит ко га) раз ми шља ња, ка ко смо на ви кли у но ви је ври је ме да на њу гле да мо са ни по да шта­ва њем,5 не го je у пи та њу у пр во ме ре ду схо ла сти ка као школ ско­пре­да вач ки ме тод, та ква схо ла сти ка ко ја у Ви зан ти ји има по вољ ну кли му по сли је па да ико но бо ра ца и омо гу ћу је по ја ву ви зан тиј ско­га ху ма ни зма – ни је спе ци фи кум за пад но е вроп ске сфе ре кул ту ре, не го je има мо и у ста рој Грч кој по сли је Ари сто те ла, и у је вреј ској ду хов но сти и кул ту ри Ста ро га за вје та – то су про роч ке шко ле.6

По ред свих раз ли ка – и у пред ме ту, и у ме то ду, и у из во ру... – ко је ће вре ме ном да се ја ве из ме ђу хри шћан ске те о ло ги је, ко ја je те о ло ги ја от кро ве ња, и фи ло зо фи је, ко ја je ре зул тат ум но га на­по ра чо вје ко ва – у хри шћан ству ће до ста ра но по че ти да се за чи ње је дан по се бан тип фи ло зо фи је – хри шћан ска фи ло зо фи ја. Та фи­ло зо фи ја не тра жи из ван от кро ве ња дру га и друк чи ја ре ше ња крај­њих пи та ња. Ми мо све о бу хват но га нат при род но га лич ног Бо га – твор ца не ба и зе мље и све га ви дљи во га и не ви дљи во га – та фи ло зо фи ја ни ти тра жи ни ти уоп ште има по тре бу да тра жи дру гу ме та фи зи ку; кад го во ри о ме та фи зи ци – у пи та њу je ме та фи зи ка твар но га сви је та ко ји je Бог ство рио ни из че га. Taj ни из че га ство­ре ни сви јет ни је при вид, не го ре ал ност у ко јој се ова пло ће ни Бог, од но сно ње го ве не твар не енер ги је, на ла зио као пло то но сець, тје­ло но сац, то јест онај ко ји но си сво је ре ал но твар но тје ло ко је je при мио од сво је мај ке, а она je би ла ре ал ни пред став ник људ ско­га ро да.

Раз ра ђе на ан тич ка фи ло зоф ска те ма ти ка и ње на раз у ђе на тер ми но ло ги ја, још од вре ме на Фи ло на, Је вре ји на грч ког фи ло­зоф ског обра зо ва ња из алек сан дриј ске ко ло ни је, па пре ко Ју сти на, ан тич ко га фи ло зо фа и хри шћан ско га му че ни ка, по сте пе но, а пре­ко Ка па до ки ја ца и дру гих – све до Јо ва на Да ма ски на, у ве ли кој мје ри се ули ва у слив хри шћан ско га раз ми шља ња. Ње на пој мов на апа ра ту ра уно си се у цр кве но уче ње, али са др жај но пре о бли ко­

5 Исто.6 О ово ме је оп шир но и зна лач ки пи сао у док тор ској те зи: Кн. Сер гей

Ни ко ла е вич Тру бец кой, „Уче ние о Ло госѣ вь его исторiи”, том I, Мо сква 1900.

140

ва на, и сад слу жи као тер ми но ло ги ја хри шћан ске дог ма ти ке и ети ке. Њен сим бо ла ри јум ди је лом ула зи у хри шћан ску сим бо ли­ку и пред ста вља ње но по ла зи ште.

У тој та квој фи ло зо фи ји ра зум има сво је мје сто и уло гу, али не ма ра ци о на ли стич ко га ап стракт ног из ла же ња из ван спек тра Бож је бла го да ти, ни ти тра же ња ду бљих из во ра са зна ња од от кро­ве ња иза и из над ко га je лич ни Бог ко ји от кри ва се бе и крај ње хо­ри зон те људ ско га ин те ре со ва ња, а вр хо ве и ци ље ве оста вља отво­ре не и не до се жне – али je ње но те жи ште на прак тич ној при мје ни от кри ве них исти на о жи во ту чо вје ко ву: фи ло зоф ска раш чла ња­ва ња ни је су има ла дру го га ци ља до ек ста тич ко га, ин ту и тив ног до и ма ња бо жан ства – од но сно до жи вља ја лич но га Бо га, а ти ме се сти че спа се ње од сти хи ја и обе смр ће ње чо вје ка Бож јим не ство­ре ним и не твар ним енер ги ја ма ко је про жи ма ју све ство ре но. Та ква фи ло зоф ска те о ри ја и прак са не пред ста вља ни ка кво обе смр ће ње и спа се ње без Бо га или ми мо Бо га, ни ти без чо вје ко вог успо на или под ви га – не го прет по ста вља ак тив ну са рад њу оно га ко се спа са­ва са Оним ко ну ди ме то де, сред ства и пу те ве спа се ња, а иза и из над то га – и са мо спа се ње. Овај ак тив ни мо ме нат ко ји сто ји до чо вје ка да је осно ву да, на ро чи то у по сти ко но бо рач ко ме пе ри о ду, по што се раз ви је гру зиј ски ре не санс (VI I –VI II ви јек), ова ге не ра­ци ја у ду хов но сти и кул ту ри Ви зан ти је иза зо ве ху ма ни зам; исти­на, у пи та њу je ви зан тиј ски ху ма ни зам друк чи ји од пет вје ко ва мла ђег за пад но е вроп ског ко ји се за мет нуо у Ита ли ји, а ко ји у мно го ве ћој мје ри пред ста вља ре ста у ра ци ју ан ти ке и бла гу ре па га ни за­ци ју хри шћан ства, као и ре не санс ко ји ће да му сли је ди и вр ши да љу хри шћа ни за ци ју ан ти ке. У овај курс раз ми шља ња и кул ту­ре ни је мно го укљу чен ра зум, и за то ту има умје ре но ра ци о нал ног, али не и ра ци о на ли стич ког. Ко нач но ре че но, ово и ни је ху ма ни зам, јер ни је за сно ван са мо на при род но ме чо вје ку, не го се раз ви ја у бо го чо вје чан ској сфе ри Цр кве кроз ко ју стру ји бла го дат ко ја ни је од ово га сви је та – за то се он мо же с раз ло гом име но ва ти из ра зом двој но га по ри је кла и зна че ња – те о ху ма ни зам.

Ста ри про стра ни Im pe ri um Ro ma num ни је био уни фи ци ран, а по сто ја ле су и ње го ве број не гра не кул ту ре у тој је ди ној мо дер­ној др жа ви сво га вре ме на, и исто вре ме но мно ги цен три кул ту ре ко је je об у хва тао и об је ди ња вао тај ти пич ни ко мон велт, та је ди на пра ва др жа ва – за то je ри јеч pa tria пи са на код Ла ти на ве ли ким по чет ним сло вом.

От ка ко je цар Те о до си је Ве ли ки пред са му сво ју смрт (395) по ди је лио ту про стра ну др жа ву на два сво ја си на, и мла ђе му Хо­но ри ју дао у на след ство за пад ну, а ста ри јем Ар ка ди ју ис точ ну по ло ви ну ње ну – од та да по сто је два цар ства ро меј ска: за пад но,

141

ко је по чи ње да коп ни док ко нач но не пад не (476) и ис точ но ко је ће да на ста ви да жи ви joш скоро чи тав ми ле ни јум док ко нач но не пад не (1453), па дом Ца ри гра да, од но сно Ви зан ти је, под Тур ке.

Од вре ме на кад je Кон стан тин Ве ли ки по чео да зи да но ву пре сто ни цу на Бос фо ру, на мје сту ома ње га мје ста шца Ви зан ти о­на, ни че је дан но ви, пот пу но хри шћан ски цен тар кул ту ре ко ја je од са мо га по чет ка под за шти том Бо го ро ди це. Оци Пр во га ва се љен­ског са бо ра Цр кве (325) про зо ву тај град име ном ње го ва осни ва ча Кон стан ти на – Кон стан ти но пољ, што ће ре ћи: Кон стан ти нов град. Сло ве ни га ка сни је про зо ву Ца ри град, што je зна чи ло и Ца рев град и Цар ме ђу гра до ви ма, а на грч ку аку за тив ну син таг му, ко ја je од го вор на пи та ње – куд си по шао, гдје ћеш, сли је дио je од го вор είς τήν πόλιν, што je зна чи ло – у град, па je у тур ско ври је ме од то га од го во ра (у град) грч ке фор ме из вр ше на фо нет ска адап та ци ја, и до би је на je име ни ца, са да шњи тур ски на зив за тај град – Ис тан бул. Овај град на Бос фо ру, у ко ме се отва ра и Ве ли ка шко ла, по ста је сре ди ште ци је ле Им пе ри је (330), а ка сни је ту оста је сто ли ца са мо ње не ис точ не по ло ви не.

Још je Те о до си је II по ди гао ранг Ве ли ке шко ле и ти ме осно­вао Уни вер зи тет 425. го ди не. То je би ла шко ла ви со ко га ран га, отво­ре на за кан ди да те из Им пе ри је, пре вас ход но прав ни ке и еко но ми сте, бу ду ћи чи нов нич ки ка дар Им пе ри је, а на њој су ка сни је шко ло­ва ни и стран ци. У по сти ко но бо рач ко ме пе ри о ду овај ће уни вер­зи тет до би ти по лет, би ће глав но жа ри ште но вих ути ца ја, под сти­ца ја... а исто та ко сре ди ште јед но га сна жно га кул тур ног зра че ња. Ње го ва ак тив ност ће да се раз го ри у II и III квар та лу IX ви је ка, да кле у сред њи ма ње го вим де це ни ја ма. Ње го во ме кул тур ном аре­а лу све je при јем чи ви ја кли ма хри шћан ске ду хов но сти: мен тал но и мо рал но, пси хич ки и етич ки, са др жин ски, вас пит но...

* * *

Упра во оне го ди не кад je ко нач но по би је ђе но ико но бор ство (843) и ико не вра ће не у Цр кву (Пр ве не дје ље ве ли ко га по ста, Не дје­ља пра во сла вља), до ла зи у пре сто ни Кон стан ти но пољ Кон стан тин Со лун ски, Сло вен ски – Грк ро ђе њем, ра ди да ље га шко ло ва ња. У за ви чај ном Со лу ну je из у чио на у ке – за кључ но са кур сом Ари сто­те ло ве фи ло зо фи је, чи ја je на ста ва би ла та мо ор га ни зо ва на, а сâм je на па мет на у чио пје сме Св. Гри го ри ја На зи ја на (ЖК IV), све ца и пи сца ко ји ће му ка сни је би ти узор у мно го ме. Та да je био у уз­ра сту од ше сна ест, се дам на ест го ди на. Ушао je у нај е ми нент ни је дру штво: ме ђу ње го ви ма школ ским дру го ви ма, не што мла ђи, био je бу ду ћи цар Ми ха и ло III. Ње га je та мо до вео ло го тет Те ок тист,

ко ји je по ма гао ца ри ци Ири ни, за јед но са ње ним бра том, ће са ром Вар дом, у во ђе њу Им пе ри је, а Вар да је по себ но вр шио ре фор му Уни вер зи те та. Ири на ће 843, ко нач но, по сли је ико но бо рач ке кри­зе, Са бо ра и ње го вих ка сни јих та ла са ња све ча но да вра ти ико не у цр кве пр ве не дје ље Ве ли ко га по ста или ча сног по ста и од та да се – па и да нас – та не дје ља зо ве Не дје ља пра во сла вља.

Ца ри град ска па три јар шиј ска ака де ми ја je вје ро ват но би ла у из вје сној стаг на ци ји у ври је ме па три јар ха Мак си ма7 – али je за то Ве ли ка шко ла, ко ја je би ла смје ште на у Маг на ур ском или Маг на­вар ском двор цу, би ла у пу но ме је ку ра да. У ври је ме про цва та ви­зан тиј ско га ху ма ни зма фи гу ри ра ло je као нај по зна ти је име ца ри­град ско га про фе со ра и ка сни јег па три јар ха Фо ти ја: то je био чо вјек ко ји je да вао трај ни пе чат епо хи, ве ли ки ску пљач ста рих ру ко пи­са, фи ло зоф и ли те рат, есте ти чар и ети чар – био je он и по ли ти чар ко ји je мно го ура дио за кул ту ру Им пе ри је, по себ но ње но га пре сто­ног гра да, то га вр та Бо го ро ди чи на. Тај „нај ве ћи те о лог и фи ло зоф сво га вре ме на... има во де ћу уло гу у ово ме ин те лек ту ал ном по кре ту”.8 Он je био гла ва ви зан тиј ског ху ма ни зма сред њих де це ни ја IX ви­је ка; имао je при ли ку и во љу да као чо вјек бли зак дво ру, и на сво ме дво ру, ства ра по вољ ну кул тур ну кли му. За то ни је ни ка кво чу до што се ту, око ње га, на Уни вер зи те ту и у ње го вој бли зи ни, на ла зе та ко еми нент не лич но сти, чу ве не ши ром про стра не Им пе­ри је, осо би то мла де, ин те лек ту ал не, ра до зна ле... Ту су, уз Фо ти ја, Та ра си је, Ни ки фор, Те о дор Сту дит, Јо ван Гра ма ти чар и Лав Ма­те ма ти чар. У њи хо во ври је ме су уз на пре до ва ле ан тич ке сту ди је. По след ња дво ји ца су по себ но ин те ре сант ни: Јо ван je био па три јарх ца ри град ски (832–843) – зад њи ико но бо рач ки, ве ли ки зна лац, на­ро чи то у обла сти је зи ка и књи жев но сти – отуд му и на зив Гра ма­ти чар – сло вио je и као нај у ти цај ни ји на уч ник сво га вре ме на; Лав Ма те ма ти чар и Фи ло зоф, ње гов бли зак срод ник – се стрић или си но вац – до шао je у Ца ри град, са остр ва Ан дро са гдје je учио ре­то ри ку и ег закт не на у ке, не гдје то ком тре ће де це ни је – от при ли ке кад je у Со лу ну ро ђен нај мла ђи син ве ли ко га друн га ра (гу вер не ра) Со лун ске обла сти – Ла ва, Кон стан тин (827. или 828. го ди не). Уско­ро по сли је то га Лав пре ки да на ста ву на Уни вер зи те ту, гдје je, прем да млад чо вјек, сте као глас нај у че ни је га чо вје ка Им пе ри је у ег закт ним на у ка ма; од ла зи у Со лун за ми тро по ли та, гдје у ико­но бо рач кој ра спри и си ту а ци ји за у зи ма курс умје ре но га ико но­бор ца. Па дом ико но бо ра ца он би ва де тро ни зи ран. И да не би, у

7 Hans Ge org Beck, Ideen und Realitäten in Byzanz, Lon don, 1972, 76. 8 Ди ми три је Обо лен ски, Ви зан тиј ски ко мон велт, прев. Ксе ни ја То до ро­

вић, Бе о град 1991, 90.

142

143

по тра зи за по слом, оти шао не зна но куд, по но во je од мах по зван у Ца ри град 843, гдје пре да је ма те ма ти ку, ре то ри ку, при род не на­у ке... Та да je био у пу ној рад ној и ства ра лач кој сна зи и успо ну – ро ђен je око 800. го ди не. Од ње го ва вре ме на по сто ји при хра му Све тих апо сто ла јед на ви со ка шко ла у ко јој, вје ро ват но, и он пре­да је. Ка сни је ће, по по врат ку из Ха зар ске ми си је, у њој пре да ва ти и Кон стан тин Со лун ски.9 А по ред Св. Со фи је по сто ји шко ла ду хов­на, та ко ђе ви со ка ран га, у ко јој су ве ћи ну про фе со ра чи ни ли све­ште ни ци и ђа ко ни Св. Со фи је. Има по ме на и о шко ли при хра му Св. че тр де сет му че ни ка. По сто ја ле су и умјет нич ке шко ле ра зних про фи ла и ни воа, али ви ше као при ват не, па кад би се кан ди дат ис та као, на пре до вао би да ље.

У тим че ти ри ма за во ди ма сти ца на су раз ли чи та зна ња – из при род них и ху ма ни стич ких на у ка, из па ган ских и хри шћан ских пи са ца ми ну лих вје ко ва; на рав но, на др жав ном уни вер зи те ту пре­вас ход но свје тов на, а у цр кве ним шко ла ма пре вас ход но ду хов на, хри шћан ска. На ро чи то je Фо ти је био ак ти ван у ску пља њу и про­у ча ва њу дје ла ста рих, па ган ских и ра но хри шћан ских пи са ца: ње­го ва Би бли о те ка je очи гле дан ре зул тат и по ка за тељ то га ра да и бри ге за ста ра до стиг ну ћа.

Ти за во ди – по себ но дру ги, тре ћи и че твр ти – би ли су и мје­ста сти ца ња ис ку ства и из гра ђи ва ња хри шћан ско га ста ва и увје­ре ња. Ни је пра вље на гра ни ца и од сто ја ње из ме ђу ан тич ко га и хри шћан ског „сло ја” зна ња и обра зо ва ња, не го су схва та ни као при род на под ло га на ко ју je до ла зи ло хри шћан ско об ли ко ва ње. Фи ло зо фи ја je по себ но би ла на ци је ни. За то je стар је ши на др жав­не Ве ли ке шко ле, Уни вер зи те та, го то во ре дов но био фи ло зоф. Та ква фи ло зо фи ја je има ла јед ну ви шу, хри шћан ску ком по нен ту, ко ја ће прет по ста вља ти њен ква ли тет; за то она, и по ред све сво је ан тич но сти, ни је би ла про сто по но вље на ан ти ка, не го je то би ла па ган ска фи ло зо фи ја чи је су по зи тив не стра не и ре зул та ти укло­пље ни у хри шћан ску ми сао и ко ји су да ли свој до при нос њој, по ну ђе ној кроз от кро ве ње, па њу, као људ ски до при нос, хри шћан­ска ми сао по сте пе но усва ја и бо га ти сво је са зна ње кроз ком пле тан жи вот и рад Цр кве: од дог мат ских исти на и етич ких прин ци па, пре ко естет ских кри те ри ју ма, до сва ко днев но га прак тич ног по­на ша ња. Та фи ло зо фи ја, ко ја je у ве ли кој мје ри би ла и те о ло ги ја, пре ла зи пре ко свих ре ги о нал них огра ни че ња, јер се ње гу је у пре­сто но ме гра ду он да шње еку ме не или ва се ље не, тј. на ста ње но га

9 З. Г. Са мо ду ро ва, „Школы и обра зо ва ние”, Культу ра Ви зан тии (вто рая по ло ви на VI I –XII век), Мо сква 1989, 370, 389; Fri e drich Fuchs, Die höheren Schu len von Kon stan ti no pel im Mit te lal ter, Le ip zig –Ber lin 1927, 18.

144

про сто ра, про сто ра ци ви ли за ци је. За то се маг на ур ски ви со ки за вод зо ве, још од Ира кли је вог вре ме на, свјет ска шко ла – οικουμενικόν διδασκ αλείον; про фе сор Уни вер зи те та но си ти ту лу пре тен ци о зну и аде кват ну кон цеп ту кул ту ре – свјет ски учи тељ, οικουμενικός διδάσκαλος, или учи тељ сви је та, διδάσκαλος της οικουμένη, док нај у глед ни ји ме ђу про фе со ри ма, про фе со ри фи ло зо фи је, сва ки по је ди нач но, но се на зив свјет ски фи ло зоф, οικουμενικός φιλόσοφος. Си стем на у ка ко је се из у ча ва ју на Уни вер зи те ту за вр ша ва се фи­ло зо фи јом, али je те о ло шка по тка и осно ва она ком по нен та ко ја про­жи ма цио си стем и ко декс зна ња; она се име ну је из ра зом οικουμενή φιλо σοφία, што ће ре ћи: на у ка Бож ја, о Бо гу, бо жан ска...

Код Фо ти ја по себ но Кон стан тин, кроз пре да ва ња, сти че до­бру фи ло ло шку при пре му. Кон стан тин je ина че био све стра ни та ле нат и ве ли ки под ви жник у на у ци, али je, има се ути сак, нај­ду бљи по рив ње го вог спек тра да ро ва био дар лин гви стич ки. Под­ло гу то ме чи ни со лун ско дво је зич је, ко ме се он на у чио и на ви као на ње га још у сво ме нај ра ни јем дје тињ ству. На би лин гвал ну ко­му ни ка ци ју он се при ви као још од пр вих ри је чи ко је je из го ва рао – то je ре зул тат дво је зич не сва ко дне ви це, па су за то сви со лун ски Сло ве ни до бро го во ри ли сло вен ски је зик, јер су, по ла зе ћи из за јед­нич ке лин гво­осно ве, на ње му про го ва ра ли и њи ме ми сли ли. То je знао и цар Ми ха и ло III Кон стан ти ну/Ки ри лу кад му je пред ло жио пут у Мо рав ску (863), ре кав ши: „Знам да си умо ран, Фи ло зо фе, али спре ми се, по ђи, јер овај по сао ни ко не мо же бо ље оба ви ти од те бе” (ЖК, V). За то он ла ко и бр зо учи је зи ке, и то ви ше по ла зе ћи из за јед нич ких лин гво­осно ва не го по ре ђе њем јед но га је зи ка са дру гим. То je на ро чи то вид но на при мје ри ма про вје ре од ре ђе них син таг ми и из ра за би блиј ско га по ри је кла: ни је ме ха нич ки пре сли­ка вао лек сич ке и син так сич ке скло по ве, не го je не за ви сно из ра жа­вао ми сао ко ју je из ну тра схва тао. Прак тич но, он ће под ути ца јем хри шћан ства да пре по ро ди ум – пр во свој, па сво јих са го вор ни ка и, ка сни је, сло вен ско га хри шћан ства, ко је не ће – по го то во за из ра­зе ду хов но га зна че ња чи ји сми сао по ла зи из ну тра – ни да пре у зи­ма, ни да ко пи ра – ни грч ке ни ла тин ске ри је чи, не го да из но ва и из осно ва ства ра но ве, сло вен ске; он ће, на и ме, ду бо ко да пој ми и ум но да упи је са др жај, па да га ин тим но усво ји и он да пла си ра кроз ри јеч ко ју ства ра. То ће би ти но во ство ре ни сло вен ски из раз, тер мин.

Ви зан тиј ска др жа ва je би ла ти пи чан ко мон велт; то зна чи јед­на, ве ли ка за јед ни ца сви је та у ко јој су са чу ва не раз не тра ди ци је као уто ке у је дан ве ли ки слив тра ди ци је ко ја je њи хов за јед нич ки увир.

145

Све ври је ме тра ја ња Ви зан ти је др жа но je да je фи ло зо фи ја не што што je ве о ма ши ро ко за сно ва но, али je, исто вре ме но, и уз­ви ше но. На ан тич ко зна че ње те ри је чи – да je то љу бав пре ма му­дро сти, да je то зна ње крај њих пи та ња и да je то, на кра ју, жи вот на на мје на то га – до да то je но во би блиј ско зна че ње: да je фи ло зо фи ја под виг на ви ше, ду хов ни успон ко ји пре ва зи ла зи све ра ни је до ме те. Ова кво ме схва та њу да ла je ја ку осно ву би блиј ска ри јеч да je Бог све ни на че му ство рио пре му дро шћу и да же ли да љу ди упо зна ју исти ну (I Тим 2, 4), као и да схва те да ће их са мо исти на осло бо­ди ти. За то крај њи до мет хри шћан ско га раз ми шља ња ни је су са мо та „крај ња пи та ња” не го те жња што ве ћем при бли жа ва њу Бо гу у же љи да се бу де што бли жи и слич ни ји Бо гу, сво ме Твор цу и сво­ме Ори ги на лу. Оту да, фи ло зоф je био под ви жник, све тац ко ји те жи рај ско ме ста њу жи во та у ко ме je био ро до на чел ник чо вје чан­ства – Адам при је па да у гри јех. Фи ло зо фи ја je, зна чи, би ла она пре му дрост ко ја je по чи ња ла стра хом Бож јим (Пс 111, 10) ко ји je истин ска пре му дрост (Јн 28, 28), и то пре му дрост ко ја при вла чи се би (Јн 15, 8); тој пре му дро сти учи страх Го спод њи (Јв 15, 33).

Због ова квих и дру гих слич них би блиј ских атри бу та ни је ни ка кво чу до што je у Ви зан ти ји, по ред оста лих дру гих зна че ња ви ше знач не ри је чи фи ло зоф, до да то још јед но – хри шћан ски; да je то под ви жник ко ји се од ре као сви је та бес ко нач ним и без ре зер вним сле до ва њем Хри сту, мо нах ко ји жу ди за бо жан ском му дро шћу и исти ном, за Хри стом ко ји je ова пло ће на му дрост и си ла. Taj под­ви жник je био са вла дао гра ма тич но и ре тор ско обра зо ва ње и усмје рио се пре ма Бо гу; за то je, да кле, фи ло зоф: мо нах, му драц, ге ни ја лац и учен чо вјек, али та ри јеч мо же да има и иро нич но зна­че ње. Ни гдје ни је хри шћан ство та ко прак тич но оства ри ва но, и по ред не до след но сти ко је се мо гу ре ги стро ва ти, као у Ви зан ти ји. Исто je то би ло и са ње ном фи ло зо фи јом као ње ним нај е лит ни јим об ли ком кул ту ре и ду хов но сти. Та хри шћан ски уко ри је ње на кул­ту ра ни је се бе изо ло ва ла од не хри шћан ских под сти ца ја, не го их je из ну тра пре ра ђи ва ла – сје ти мо се са мо при мје ра број них је ре си. Оне су на ста ја ле из сим би о зе са ан ти ком ко ју je Цр ква и спо ља и из ну тра пре вла ђи ва ла, са вла ђи ва ла, пре о сми шља ва ла. Ње на отво­ре ност пре ма ан тич ко ме на сље ђу и при вр же ност хри шћан ству ја сно се илу стру ју у при мје ру Ате на и де – Ев до ки је, су пру ге ве ли ко га уна пре ђи ва ча кул ту ре и школ ства у Ви зан ти ји, ца ра Те о до си ја II; она je би ла кћер ка јед ног ан тич ког па ган ског про фе со ра ре то ри ке у Ати ни, ве о ма об да ре на и обра зо ва на. Уда јом за хри шћан ско га ца ра при ми ла je и искре но при хва ти ла хри шћан ску ре ли ги ју, али се ни је од ре кла ни иде а ла ста ре ан тич ке кул ту ре. Пи са ла je и свје тов не сти хо ве и цр кве не пје сме – сти хи ре у пје снич кој про зи

146

са ри там ским ва ло ви ма.10 Ње на лич ност je жив при мјер ви зан тиј­ске сим би о зе хри шћан ства и ан ти ке. Taj дух – кад ја че, кад сла­би је – жи вје ће до по чет ка XI II ви је ка, па и да ље – кроз су мрак Ви зан ти је – све до ње но га тра гич ног па да, а он да и да ље у кул ту­ри дру гих на ро да и др жа ва ви зан тиј ске ду хов не кли ме и кул ту ре; ви зан тиј ска ду хов ност и кул ту ра на ста вља да жи ви без ви зан тиј­ске др жа ве – исти на, и сма ње но и су же но.

По сто ји до ста са чу ва них тра го ва о шко ло ва њу стра на ца у Ви зан ти ји и у ти ма ра ни јим вје ко ви ма. Та ко, ре ци мо, у Маг на ур­ској па ла ти, на Уни вер зи те ту, шко ло ван je Јер ме нин Да вид Анахт (=Не по бје ди ви), ко ји ће се шко ло ва њем обо га ти ти – али ће и он са сво је стра не да бо га ти фи ло зоф ску ми сао при јем чи ве Ви зан ти је11: он се ин те ре су је за пи та ња гно се о ло ги је – док ме та фи зич ких те ма и иде ја ко је би би ле ван сфе ре бо жан ско га от кро ве ња, јед но став­но, не ма. То je раз лог што мно ги исто ри ча ри фи ло зо фи је др же да у хри шћан ству не ма фи ло зо фи је, jep je от кро ве њем све уна при јед већ да то и дог мом фик си ра но. Али са зна ва ње оно га што от кро ве­ње ну ди, ње го ва при мје на, жи вот по то ме и до жи вљај, не по сред­ни и лич ни – то je оно што чи ни бит сред њо вје ков не фи ло зо фи је уоп ште, по себ но ви зан тиј ске. Да ви до во схва та ње фи ло зо фи је, раз ра ђе но кроз ње го ва дје ла, по себ но у об ли ку од ре ђе ња (или де фи ни ци је) фи ло зо фи је, ја сно упу ћу је на то да je она ја сно про­ми шље на у Ви зан ти ји, и то у свје тло сти от кро ве ња и у ду би ни дог ма та. Сто га je то ли ко нео д мје ре на ри јеч Ко је ва ко ји ка же да je де фи ни ци ја фи ло зо фи је ко ју да је Кон стан тин је ди на у сред њем ви је ку. Ње мач ки ви зан то лог Франц Дел гер на ла зи и ну ди па жњи на ше га са вре ме ног чи та о ца не ко ли ко де фи ни ци ја фи ло зо фи је – са мо из кри ла ви зан тиј ске кул ту ре.12 На во дим Да ви да Ахан та као очи гле дан при мјер ви зан тиј ско га ду хов но га и ум ног бо га ће ња, јер ће с њим, не ко ли ко вје ко ва ка сни је, Кон стан тин Со лун ски (Сло вен ски) по ка за ти то ли ко ду хов не срод но сти. У схо ла сти ци ко јој ће при па да ти Кон стан тин, фи ло зо фи ја и те о ло ги ја то ли ко се при бли жа ва ју јед на дру гој да се фи ло зо фи јом сма тра она ду бља, ми стич на и спе ку ла тив на ди мен зи ја те о ло ги је, а те о ло ги ја je по зи­тив но зна ње о Бо гу.13 Прак тич но, у пи та њу je апо фа тич ки и ка та­фа тич ки пут бо го по зна ња ко ји се у ла тин ској тра ди ци ји, осо би то од XI II ви је ка, ре дов но зо ве the o lo gia ne ga ti va и the o lo gia po si ti va. То и је сте раз лог да на схо ла сти ку не тре ба гле да ти са са вре ме но­га, пе јо ра тив ног гле ди шта.

10 Ге ор ги је Остро гор ски, Исто ри ја Ви зан ти је, Бе о град 1969, 75. 11 С. Б. Берн штейн, Кон стан тин­Фи ло соф и Ме фо дий, Мо сква 1984, 83. 12 F. Dölger, нав. де ло. 13 Б. Пейчев, нав. де ло.

147

С ва ља ним раз ло гом тре ба на гла си ти да сва ка схо ла сти ка ни је иста, а исто та ко да ни сва ко ин те ре со ва ње ни је иста вр ста ви зан тиј ске схо ла сти ке и да се ху ма ни зам ово га ви је ка раз ли ку је од за пад но е вроп ске схо ла сти ке и ху ма ни зма. Нај ду бљи нерв то га раз ли ко ва ња про ис ти че из на чи на са зна ња. За пад но е вроп ска гно­се о ло ги ја je би ла ра ци о нал на и на од сто ја њу, па je пру жа но ме ха­нич ко по на вља ње ан тич ких мо ти ва – док у ви зан тиј ским има мо гно се о ло ги ју осје ћај ну и до жи вљај ну. Сто га у за пад ној до ла зи до бе жи вот но га спа ја ња ан тич ко га са хри шћан ским, гдје хри шћан­ство че сто би ва па га ни зо ва но, а у ви зан тиј ској има мо успје лу сим­би о зу јед но га са дру гим. У пи та њу je успје ла ле гу ра у ко јој су до­ве де не у са гла сност ан тич ка тје ле сност и хри шћан ска де ма те ри ја­ли зо ва ност, од но сно пре о бра жај; исто та ко ан тич ки иде ал ље по те са хри шћан ском оду хо вље но шћу. Сто га по сти ко но бо рач ко ин те­ре со ва ње за ан ти ку има ква ли тет ну раз ли ку од ико но бо рач ке кон цеп ци је,14 од за пад не схо ла сти ке слич них ста во ва су штин ске одво је но сти Бо га и сви је та у ко ји ма би ва не на гла шен или ди рект но пре ћут ки ван бла го дат ни мо ме нат. Ико на се усли ча ва Бо гу, јер Бог ни је ре као не гра ди се би ни ка ква ли ка, не го: не гра ди се би би ло ка ква, тј. сла ба ли ка. То је Ки ри ло ре као па три јар ху Јо ва ну ко ји je био ожи вио ико но бо рач ко схва та ње (ЖК, V), а он ис ти че да ико на са мо ли цем по ка зу је пра ву сли ку оно га ко je ство рио чо вје ка.

Стал на при сут ност ан тич ких тра ди ци ја у Ви зан ти ји и чи ње­ни ца да оштри су ко би из ме ђу ви зан тиј ско га и па ган ског пре ста ју са „не стан ком па ган ских учи те ља фи ло зо фи је”15 омо гу ћу је је ли но­фил ска на сто ја ња ко ја ће по ро ди ти ре не сан сне ети ке у исто ри ји ви зан тиј ске кул ту ре – гру зиј ску, ма ке дон ску, ком ни нов ску, па ле­оло шку. Та ре не сан сна хри шћан ска сфе ра по чи ње већ у XI II ви је ку да зра чи и на Бал ка ну; њој прет хо ди јер мен ска и ви зан тиј ска ета па, а сли је ди за пад но е вроп ска.16

У то ко ве ви зан тиј ске кул ту ре сли ва ју се са др жа ји раз ли чи­то га по ри је кла и до би ја ју хри шћан ску тинк ту ру. За то то ни је слив и са став то ко ва, па ра лел них и не спо ји вих, не го je то ипак јед на ве ли ка, ши ро ка и бо га та тра ди ци ја, обо га ће на мно штвом са др жа­ја ко ји се у њу ули ва ју и у њу ура ста ју, а он да, че сто, је дан с дру гим

14 Вик тор В. Бич ков, Ви зан тиј ска есте ти ка – те о риј ски про бле ми, прев. Ди ми три је М. Ка ле зић, Бе о град 1991, 261–263.

15 Ши ро ку зна чењ ску ле пе зу пој ма фи ло зо фи је код Св. бра ће из ла же Франц Пер ко, доц ни је ри мо ка то лич ки над би скуп бе о град ски, у сво јој док тор­ској те зи „Fi lo zo fi ja i Te o lo gi ja sv. Ci ri la in Me to da”, Lju blja na 1963 (ру ко пис у Би бли о те ци Бо го слов ског фа кул те та у Бе о гра ду).

16 О ва ри јан та ма ре не сан си и њи хо вим ути ца ји ма ви дје ти: Ди ми три је М. Ка ле зић, „По че ци ре не сан се у сли кар ству Ми ле ше ве”, на уч ни скуп 800 го ди на Ми ле ше ве, Гла сник СПЦ, фе бру ар 2014.

148

у њој сра ста ју. У њој je пре ва зи ђен он то ло шки ду а ли зам, и по ред то га што по сто ји мно штво у је дин ству; ов дје je све у куп но је дин ство об у хват ни је и ду бље не го мно штво. Уо ста лом, по јам ду а ли зма je и на зив за ме та фи зич ки про блем. Сто га je по гре шно го во ри ти о свје тов ној и ду хов ној кул ту ри у Ви зан ти ји као о два ма са др жа ји­ма, не го je у пи та њу тра ди ци ја са ви ше сло је ва и ни јан си. То je оди ста био, на ро чи то ки ри ло ме то ди јев ска тра ди ци ја, „је дан спе­ци фи чан по глед на свет, де лом ре ли ги о зан, а де лом по ли тич ки”17, у ко ме ни је би ло од ре ђе не и твр де гра ни це из ме ђу јед но га и дру­гог по лу са, не го je јед на стра на про жи ма ла дру гу, и обрат но.

Све штен ство у Ви зан ти ји ни је има ло ни ка квих сво јих уско­струч них шко ла, изо ло ва них од дру штва, по себ них од шко ла за ла и ке; а ла и ци ни је су би ли не ки ста леж не цр квен и не ду хо ван, по­го то во не ан ти цр квен, не го – на род Бож ји ко ји се обра зо вао, осо­би то уну тра шње, у ду ху по бо жно сти Цр кве од Ис то ка. За то оно што раз ли ку је те о ло га од не те о ло га је сте са мо си стем ам пли фи ка­ци је ово га обра зо ва ња на Све то пи смо, дог мат ске од лу ке са бо ра и на цр кве не оце.18 Кад je ри јеч о ви зан тиј ским на уч ни ци ма и ду хов ни ци ма и исто та ко о лич но сти ма из јав но га жи во та ко је су би ле у др жав ној, па вре ме ном пре ла зи ле у цр кве ну слу жбу (љу ди са дво ра, про фе со ри, се на то ри и др. по ста ја ли су епи ско пи и па три­јар си), за чо вје ка но во вје ков но га си сте ма обра зо ва ња по ста ви ло би се пи та ње њи хо ве ква ли фи ко ва но сти за ту слу жбу, од но сно од ре ђе ну ду жност. То je сто га та ко што je у пи та њу би ло јед но од ре ђе но обра зо ва ње, ком би но ва но са хри шћан ским, од но сно раз­ви је но у сфе ри хри шћан ства и ра ди хри шћан ско га ци ља и сми сла жи во та. Отуд гле да но и у то ме кон тек сту схва ће но, пот пу но je бес пред мет но по ста вља ти пи та ње: гдје je Кон стан тин сте као фи­ло зоф ско обра зо ва ње, јер ње го во жи ти је, као ни дру ги из во ри, уоп­ште не пру жа ни бли је да тра га за та кав од го вор. И за ње га, као и за дру ге ду хов ни ке у Ви зан ти ји, по ми ње се њи хо во кла сич но обра зо ва ње, као и спо ља шње; а што се ти че уну тра шње га, ко је je усред сре ђе но на ва ја ње ли ка Бож је га у са мо ме се би – то су они по чет но сти ца ли у по ро ди ци, еми нент но хри шћан ској, у цр кви, ма на сти ру, до брим ди је лом и у дру штву ко је je би ло угра ђе но у кор пус Цр кве и об ла го да ће но – а нај ви ше те о ло шко обра зо ва ње je сти ца но у спе ци јал ној шко ли – Па три јар шиј ској ака де ми ји ко ја je ра ди ла при хра му Св. апо сто ла, гдје су ма хом пре да ва ли ђа ко­ни и све ште ни ци Аја Со фи је и слу жбе ни ци Па три јар ши је, у ко јој je и Кон стан тин слу шао ова кву на ста ву, па ра лел но са оном у Маг­

17 Ди ми три је Обо лен ски, Шест ви зан тиј ских пор тре та, прев. На да Ћур­чи ја Про да но вић, Бе о град 1991, 17.

18 H. G. Beck, нав. де ло, 77.

149

на ур ској па ла ти. Из то га кон тек ста je пот пу но оче ки ва но ње го во обра зо ва ње; а из ње го ве ге ни јал но сти, пра ће не ве ли ким тру до­љу бљем и кон крет ним пре га ла штвом про ис те као je основ, уз кон­стата ци ју да je „био ве лик у ико но бо рач кој фи ло зо фи ји, али joш ве ћи у хри шћан ској”, ка же је дан дру ги, ско ро са вре ме ни из вор, Про стра но жи ти је Ки ри ло во од Кли мен та Охрид ског.

Па ган ска фи ло зо фи ја, на ро чи то она на ста ла у грч ко ме сви­је ту, по мје ра сво ја те жи шта са ис пи ти вач ко­те о риј ске те ма ти ке – у је лин ско ме и ла тин ском по друч ју – на прак тич ну, а у хри шћан­ској кли ми и прак си на етич ку и, по себ но, ак си о ло шку са др жи ну: ис ку пљу је се и са о бра жа ва, уз пре по род, све што се спа си ти мо же. За то се кван тум ан тич ких ин те ре со ва ња и зна ња не од ба цу је, али се он до пу њу је и пре о сми шљу је, од но сно ис ку пљу је и спа са ва не­чим но вим, етич ким, про же тим све то шћу. У пи та њу je ети ка ко ја не за ви си од ме та фи зич ко­ра ци о нал ног си сте ма, не го од от кри ве­но га нат при род ног Бо га – хри шћан ског – ко ји се ја вио ме ђу љу­ди ма и с њи ма за јед но по жи вио.

Нај ви ше ака дем ско зва ње у то ме си сте му je би ло фи ло зоф; оно je, по ред дру гих атри бу та, има ло и чи сто школ ски ме тод ко јим се до сти за ло: онај ко je хтио да стек не тај на зив мо рао je „јав но да чи та свој са став”. У пи та њу je ти пич но на уч ни сте пен, ко ји ни је био са мо то не го je под ра зу ми је вао и дру ге, по себ но мо рал не пред­у сло ве. То je од го ва ра ло са вре ме но ме пој му и из ра зу док то ра нау­ка, јер на во ди на по ми сао му дро сти, што je био си но ним за на у ку. Франц Гри вец19 ово ме пој му по кла ња и ви ши са др жај из раз ло га што та квих љу ди ни је би ло мно го. У Кон стан ти но во ме вре ме ну и ви је ку ту je ти ту лу по ни је ло све га не ко ли ко љу ди: по ми њу се име ном Лав Ма те ма ти чар или Фи ло зоф, је дан ње гов уче ник ко ји се та ко звао, Лав III Фи ло зоф – цар или, ка ко се по ми ње и у на шој ли те ра ту ри, Му дри и Ни ки та Па фла го нац – све са ми са вре ме ни­ци. Од зва ња и по ло жа ја фи ло зо фа био je ви ши са мо кон зул фи ло­зо фи је – зва ње ко је je би ло рав но по ло жа ју но мо фи лак са20 – чу ва ра за ко на и га ран та ње го во га спро во ђе ња. Кон стан тин je био фи ло зоф ака дем ско га зва ња ко је je би ло и слу жбе ни чин на ви зан тиј ско ме дво ру. По осно ву сво је уче не му дро сти фи ло зоф je у Ви зан ти ји био па мет ни ји од „нео бра зо ва не и по лу о бра зо ва не” сре ди не: он je упра во че знуо за ви шим обра зо ва њем, од но сно му дро шћу.21

19 Franc Gri vec, Con stan ti nus et Met ho di us Thes sa lo ni cen ses – fon tes, ra do vi Sta ro sla ven skog in sti tu ta, knj. 4, Za greb 1960, 35.

20 Луј Бре је, Ви зан тиј ска ци ви ли за ци ја, прев. Иван ка Ни ко ла је вић, Бе о град 1976, 418, 421.

21 F. Dölger, нав. де ло, 203. У ве зи са овим ви ди: Franc Gri vec, „Za ro ka sv. Ci ri la s So fi jo­Mo dro stjo”, Bo go slov ni vest nik, XV, Lju blja na 1935, 82–94.

150

Због ве ли ког успје ха у фи ло зо фи ји, Кон стан ти на ње го ви учи те љи про зо ву Фи ло зо фом.22 За и ста је био, ка ко je за ње га ре као све то гор­ски мо нах Ана ста си је, ро дом са остр ва Па ро са, μέγας διδάσκαλος τῆς φιλοςοφίας.23 Тaj на зив, или обич ни је οικουμενικός διδάσκαλος, у Ви зан ти ји су но си ли про фе со ри Уни вер зи те та. То je раз лог да се ис кљу чи сва ка сум ња у Кон стан ти но во про фе со ро ва ње у Ца ри­гра ду.24 Ње го ву де фи ни ци ју фи ло зо фи је – пр ву код Сло ве на – има мо об ра ђе ну у на шој ли те ра ту ри.25

„Му дри и ис так ну ти”26 фи ло зоф Кон стан тин не по сред но по­сли је сту ди ја по ста је би бли о те кар код па три јар ха Иг ња ти ја (ЖК, V). Та ти ту ла je од го ва ра ла зва њу пр во га или ге не рал ног се кре та ра. Taj ствар но „чу де сни фи ло зоф”27 ни је био са мо зна ча јан пред став­ник ви зан тиј ске фи ло зо фи је28, ка ко га на зи ва ње гов са вре ме ник и по зна ник, би бли о те кар Ата на си је. Он je био јед на од нај мар кант­ни јих лич но сти кул тур но га по кре та у Ви зан ти ји сво га вре ме на29 и „је дан од нај ве ћих на уч ни ка ко је je Ви зан ти ја да ла сви је ту”30. Он je са ра цен ском ми си јом – са 24 го ди не – сту пио на јав ну ме ђу­на род ну сце ну, а по сли је су се, јед на за дру гом, ре ђа ле ве ли ке ми си је ко је су му по вје ра ва не за јед но са бра том Ме то ди јем. Он je у Ца ри гра ду про вео, са ми сиј ским пре ки ди ма 20 го ди на: 843. je до ве ден у Ца ри град као дје чак, а пре ки нуо je ца ри град ски пе ри од сво га жи во та и ра да 863. го ди не, кад je по шао са бра том Ме то ди­јем и уче ни ци ма у Ве ли ку Мо рав ску ра ди оства ре ња нај ве ће га ми си о нар ско­кул тур ног про јек та Ца ри град ске па три јар ши је у ци­је лој ње ној исто ри ји, а у ме ђу вре ме ну су би ле ми си је – са ра цен ска са му сли ма ни ма (852), ха зар ска са Је вре ји ма (858) и, нај зад, ова – ве ли ко мо рав ска са Мо ра вља ни ма (863).

Не ма сум ње, нео дво је ност од пу та и ци ља под ви га очи глед­на je из ње го вих ри је чи, упу ће них бра ту Ме то ди ју са са мрт нич ке по сте ље у Ри му 869. го ди не (ЖМ, VІІ); ре као му је: „Ето бра те, би ли смо обо ји ца упрег ну ти у ја рам и јед ну смо бра зду ора ли и ја са да па дам на њи ви по што сам свој дан за вр шио. А ти ве о ма во лиш Го ру, за то не мој ра ди Го ре да оста виш свој учи тељ ски по зив, јер та ко пре мо жеш би ти спа сен.”

22 Ди ми три је Ма тић, „Хи ља ду го ди шња свет ко ви на св. Ћи ри ла и Мето­ди jа”, бе се да одр жа на у Бе о гра ду 11. ма ја 1863. го ди не.

23 F. Gri vec, Con stan ti nus et Met ho di us Thes sa lo ni cen ses, 34–36.24 Д. Обо лен ски, Шест ви зан тиј ских пор тре та, 90. 25 Ди ми три је М. Ка ле зић, „Кон стан ти но ва/Ки ри ло ва де фи ни ци ја филозо­

фи јe”, Гла сник СПЦ, 2009, 156–159. 26 F. Gri vec, Con stan ti nus et Met ho di us Thes sa lo ni cen ses, 36.27 Б. Пейчев, нав. де ло, 71. 28 Г. Остро гор ски, нав. де ло, 72–73. 29 Исто, 77.30 Ф. Пер ко, нав. де ло, 47.

151

Он je под ви жнич ки ус три је мље ни фи ло зоф и ге ни јал ни лин­гвист, а ње гов де се то го ди шњи след бе ник брат Ме то ди је, ра ни је игу ман По ли хро ни је ва ма на сти ра у Ви ти ни ји на ма ло а зиј ском Олим пу, ре ли ги о зни ко ди фи ка тор но мо ка но на – пр во га у сло вен­ско ме сви је ту – ор га ни за тор по сло ва и на уч ник­схо ларх, ни је су би ли у Мо рав ској и дру гдје са мо ви зан тиј ски кул тур тре ге ри не го су при мар но ши ри ли хри шћан ску на у ку ко ју je пра ти ла при јат ност ње не ви зан тиј ске кли ме ду хов не. Из све га ово га мо же мо да схва­ти мо за што je он од био за ру че ње са Ло го те то вом ку ми цом, јер се – ви ди се – за ру чио за Пре му дрост (ЖК, IV).31 To je би ла ње го ва оп шта и укуп на пре о ку па ци ја и без ре зер вна пре да ност ко јој се он укуп но и искре но пре дао, и за вр шио je као ни ко при је ни по сли је ње га.

31 Ов дје je упут но још јед ном скре ну ти па жњу на об ра ду ово га мо ти ва: F. Gri vec, „Za ro ka sv. Ci ri la s So fi jo­Mo dro stjo”, 82–94.

152

ПРЕ ДРАГ ЧИ ЧО ВАЧ КИ

О ФИ ЛО ЗО ФИ ЈИ СВЕ ТО СТИ И ОД ГО ВОР НО СТИ

По во дом књи ге Бо го љу ба Ши ја ко ви ћа „При сут ност тран сцен ден ци је”*

При спео сам с пу таПра шњав и гла дан

И же љан дру га чи јег све та.Вас ко По па, „Хи лан дар”

Хо до ча сник ко ји се из Сред ње Евро пе усме ри ка ју го и сто ку сти ћи ће у јед ном тре нут ку и до Ср би је. Нај ве ро ват ни је је да ће са мо про ћи кроз ње на бр да и до ли не, без мно го за у ста вља ња, и упу ти ти се пре ма Со лу ну. Кад јед ном стиг не та мо, у ср це древ не зе мље зва не Ма ке до ни ја – зе мља сун ца – хо до ча сник ће мо ра ти да се од лу чи: да ли да на ста ви пре ма ју гу, пре ма Ати ни, и евен ту­ал но пре ма Је ру са ли му, две ма пре сто ни ца ма ко је сма тра мо ко лев­ка ма европ ске ци ви ли за ци је, или ће, већ умо ран од на ва ле ту ри ста, ко мер ци ја ли зо ва них јеф ти них пред ста ва и све ве ћег за га ђе ња, ра ди је скре ну ти пре ма ис то ку. Уме сто ру ше ви на Ати не, мо гао би да по се ти Ста ги ру, ма ло ме сто на по лу о стр ву Хал ки ди ки, ко је још увек по се ду је не што од оног шар ма ко је је има ло и у вре ме ка да је ту ро ђен Ари сто тел. А та да, по не сен ле по том при ро де, хо до ча сник мо же да на ста ви да сле ди ви ју га ви пут на до ле, пре ма Ура но по ли су (Не бе ском Гра ду), ме ста шцу ко је је осно вао Алек сан­

* Увод ни есеј „On the Phi lo sophy of Ho li ness and Re spon si bi lity” за аме рич­ко из да ње књи ге Бо го љу ба Ши ја ко ви ћа The Pre sen ce of Tran scen den ce: Es says on Fa cing the Ot her thro ugh Ho li ness, Hi story, and Text, „Se ba stian Press”, Los An ge les 2013, 9–15. (Срп ско из да ње: При сут ност тран сцен ден ци је: хе лен ство, хри шћан ство, фи ло зо фи ја исто ри је, Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет – „Слу­жбе ни гла сник”, Бе о град 2013.)

153

дар Ма ке дон ски. Ако има сре ћу да до би је „про пу сни цу”, зар не би наш хо до ча сник тре ба ло да по се ти Све ту Го ру, нај ве ће све ти­ли ште пра во сла вља? Кад јед ном стиг не, хо до ча сник мо же не са мо да ужи ва го сто прим ство јед но га од два де сет ма на сти ра ко је мо же ту да по се ти (17 грч ких и по је дан ру ски, срп ски и бу гар ски) већ и да на ђе ду хов ни жи вот са чу ван у пот пу ној чи сто ти, да ле ко од ха о са и ма ни пу ла ци ја са вре ме не ци ви ли за ци је. Ако је пут ник на мер ник ко јим слу ча јем још и Ср бин, као што је то ау тор ове књи ге, он ће се не сум њи во усме ри ти ка ма на сти ру Хи лан да ру, те та мо при су ство ва ти ли тур ги ји и це ли ва ти чу до твор ну ико ну Мај­ке Бо жи је са три ру ке – „Бо го ро ди цу Тро је ру чи цу”. (Ле ген да ка же да је тре ћу ру ку до дао Све ти Јо ван Да ма скин (675–749), по што му је ру ку од се као ка лиф, а Мај ка Бо жи ја је за ле чи ла. Сам ма на стир је осно ван у два на е стом ве ку, ка да се краљ Сте фан Не ма ња од ре­као тро на и при дру жио се свом си ну Раст ку на Ато су; ту су њих дво ји ца слу жи ли као мо на си, под име ни ма Си ме он и Са ва.)

„Атос” зна чи „по себ но ме сто”, и то по лу о стр во од око 480 ква драт них ки ло ме та ра ко је из гле да као прст је сте по себ но не са мо по сво јој упо тре би Ју ли јан ског ка лен да ра (13 да на иза „остат ка” све та) не го, што је још ва жни је, по осет ном при су ству бо жан ског. Без об зи ра на то да ли по сма тра мо там но пла ве та ла се ка ко пле шу свој искон ски плес у под нож ју ли ти ца, или пе ши це ту ма ра мо кроз број не ма сли ња ке, или се мо ли мо пред ико ном, ту осе ћа мо да смо се вра ти ли из во ри ма.

Сва ки од ма на сти ра по се ду је не ко ли ко по све ће них ико на, ко је је Јо ван Да ма скин звао „про зо ри ма у не бо”. Ти про зо ри су на Све тој Го ри број ни, сву где при сут ни, и ти хо по зи ва ју хо до ча сни ка ка ми стич ком до жи вља ва њу ствар но сти. Ка ко је при ме тио Вла ди­мир Ло ски, „ис точ на тра ди ци ја ни је ни ка да по ву кла оштру цр ту из ме ђу ми сти ци зма и те о ло ги је, из ме ђу лич ног до жи вља ја бо жан­ске ми сте ри је и дог ме по др жа не од стра не цр кве”. Мо жда то ниг де ни је ја сни је не го ов де, у овом кут ку све та; ов де ср це, дух и ум на­мер ни ков на ла зе се бе у очи глед ном а ипак не рас ки ди вом срод ству.

Чи та лац ко ји пре ли ста ва књи гу Бо го љу ба Ши ја ко ви ћа на ћи ће у њој ат мос фе ру слич ну оној ко ја хо до ча сни ка до че ку је на Све­тој Го ри. Као што на слов ука зу је, ова књи га се ба ви „при су ством тран сцен ден ци је”, исте оне тран сцен ден ци је чи је се од су ство та ко бол но осе ћа ши ром на шег дез о ри јен ти са ног све та. Ши ја ко вић је не у мо љив у свом по што ва њу тран сцен дент ног исто она ко као што су то и мо на си на Све тој Го ри. Прем да за пад ни фи ло зоф или те о лог мо же осе ћа ти по тре бу да по ну ди ри го ро зан до каз по сто ја ња Бо жи јег у ви ду не ке фор му ле ко ја ће за до во љи ти ап стракт но ми шље ње, сле де ћи пра во слав ну тра ди ци ју Ши ја ко вић мо же у исто вре ме да

154

ин си сти ра и на ко нач ној не спо зна тљи во сти Бо га као и на не по гре­ши вом осе ћа њу Ње го ве при сут но сти. Уме сто да се осла ња на ап­стракт не пој мо ве да би нас убе дио у при су ство бо жан ског, Ши ја­ко вић нас по зи ва да отво ри мо ду ше и су о чи мо се са све тим, баш као што се су о ча ва мо са ико ном. Ако ни смо у ста њу да то учи ни мо, он да, пре ма ми шље њу Ши ја ко ви ће вом, мо ра да смо по ти сну ли сво је нај ду бље че жње: да са зна мо и це ни мо соп стве но по ре кло, да раз у ме мо и про ду би мо соп стве ни осе ћај људ ског иден ти те та. Јер, као што су то зна ли већ ан тич ки фи ло зо фи и пе сни ци, шта би нам дру го осим бо жан ског мо гло по слу жи ти као аде ква тан ори јен тир? Шта дру го би мо гло би ти пред мет на шег са мо­са зна ња ако не увид у искон ску по ве за ност са бо жан ским и ду бо ку за ви сност од ње га? Шта дру го би мо гло би ти ме ра свих ства ри, укљу чу ју ћи и оне људ ске, ако не Бог? И пре на стан ка и успо на Хри шћан ства, Со крат, Пла тон и Ари сто тел су упо зо ра ва ли на за ча ра ни свет у ко ме је чо век ме ра свих ства ри. То упо зо ре ње је би ло иг но ри са но пре че сто, на на шу соп стве ну ште ту. Из тог за по ста вља ња и сле ди на ше тре нут но то ње ње у нео н ски осве тљен по нор су бјек ти ви зма и ре ла ти ви зма.

Књи га ко ја је пред на ма мо ти ви са на је тим кон тра стом и по­тре бом да се на ње га на ђе аде ква тан од го вор. Ко га сма тра мо ме ром свих ства ри? Чо ве ка или Бо га? Есеј ко ји тај кон траст илу стру је на нај не о че ки ва ни ји на чин је: „Маркс са Ари сто те ло вим кљу чем у по гре шној бра ви”. Ин спи ри сан Хе ге лом, а во ђен же љом да са чу­ва ди ја лек ти ку свог прет ход ни ка са ма те ри ја ли стич ким обр том, Маркс је пред ста вио соп стве ну ва ри јан ту „лу кав ства ума”: не у­мит ни за ко ни исто риј ског раз во ја мо ра ју кул ми ни ра ти у оства ре­њу ко му ни зма. Ро ђен и обра зо ван у ко му ни стич кој Ју го сла ви ји, Ши ја ко вић је до вољ но ис ку сио „ху ма ни стич ку” стра ну „цр ве ног кон ца исто ри је”. У тој „је ди но ис прав ној” (ре)кон струк ци ји исто­ри је, про из вољ ни пој мо ви би ва ју пред ста вља ни као ствар ност: не­што су бјек тив но по ста је бра ње но (по зи тив ним за ко ни ма, кор до ни ма по ли ци је, „ко рек тив ним уста но ва ма” и за бра ном сва ке опо зи ци је) као не што објек тив но. Про тив та кве вр сте про из вољ не кон струк­ци је исто ри је – од не мач ког иде а ли зма до ско ра шњих за го вор ни­ка иде ло ги је „сло бод ног тр жи шта” и „кра ја исто ри је” – Ши ја ко вић нас под се ћа на Ари сто те ло во му дро раз ли ко ва ње оно га што је пр во по ре ду би ћа и оно га што је пр во по ре ду са зна ња. Оно што је „про сто пр во” је сте та кво без об зи ра на то ка ко, кад и да ли ми то зна мо: оно је пр во по сво јој при ро ди и пр во у ап со лут ном сми слу. На су прот то ме, оно што је пр во за нас при па да, и по Ари сто те лу и по Ши ја ко ви ћу, ни жем сло ју би ћа и по при ро ди је ка сни је.

Оно што ка рак те ри ше мо дер ну фи ло зо фи ју уоп ште је сте при­мат епи сте мо ло ги је над он то ло ги јом. Тај пре о крет се пр во уо ча ва

155

код Де кар та – због че га је он и про зван оцем мо дер не фи ло зо фи је – а про ду бљен је и до сти же кул ми на ци ју у Кан то вом „ко пер ни кан­ском обра ту”: усло ви мо гућ но сти ис ку ства су у исто вре ме и усло­ви мо гућ но сти пред ме та ис ку ства. Код Кан та се, ме ђу тим, још увек на ла зи ја сно упо зо ре ње: не мо же мо зна ти ства ри та кве ка кве су оне по се би, не го са мо ка ко нам се по ја вљу ју.

Са Хе ге ло вим ин си сти ра њем ко је иден ти фи ку је ум но и ре­ал но отва ра ју се вра та за Марк са и сва ку ка сни ју про из вољ ну ре кон струк ци ју исто ри је. То је, пре ма Ши ја ко ви ћу, та „по гре шна бра ва”, због то га што она ле ги ти ми ше мо но ло шки кон струк ти ви­зам као псе у до те ле о ло ги ју ко ја про из вољ но об ја вљу је „чи ње ни це ума” и „гво зде не за ко не исто ри је”. Из изо ло ва не фи ло зоф ске ку ле, а са да још че шће и опа сни је, из кан це ла ри је на гор њим спра то ви­ма не ког обла ко де ра, не ко мо же да се игра „ху ма ни тар них ин тер­вен ци ја” и „спа са ва свет” од свих ње го вих за ла.

У Ши ја ко ви ће вој фи ло зоф ско­те о ло шкој кон цеп ци ји исто­ри ја игра ве о ма ва жну уло гу. Они ко ји су од ра сли и обра зо ва ни у За пад ној Евро пи – по себ но у ње ним моћ ним зе мља ма ко је су до­ми ни ра ле све том де це ни ја ма или чак ве ко ви ма – има ју тен ден ци ју да о исто ри ји ми сле у тер ми ни ма пра вље ња (ma king). Они ко ји су от хра ње ни на Бал ка ну – и свим дру гим „ма ње ва жним” др жа ва ма све та – до жи вља ва ју исто ри ју у тер ми ни ма пат ње (suf fe ring). Ми „па ти мо” исто ри ју и то ис ку ство па ће ња је то ли ко ду бо ко уко ре­ње но да је са чу ва но чак и у на шем је зи ку. Док се ен гле ски је зик ба зи ра на ак тив ном го во ру и не то ле ри ше па сив не кон струк ци је, срп ски је зик (баш као и ру ски и мно ги дру ги је зи ци) мно го ви ше се за сни ва на па сив ним кон струк ци ја ма. То ни је про из вољ на кон­вен ци ја не го ре флек си ја јед ног пот пу ног фи ло зоф ско­те о ло шког по гле да и исто риј ске све сти пот чи ње них на ро да. Пре ма то ме, по Ши ја ко ви ћу – баш као и пре ма Ари сто те лу – на ма се свет де ша ва: ми тр пи мо исто ри ју, као што тр пи мо и ег зи стен ци ју. Пат ња је су­штин ски прин цип људ ског жи во та и по што је му дрост љу бав, а љу бав па ти за јед но са објек том љу ба ви, фи ло зо фи ја је у свом из вор­ном и још увек исти ни том зна че њу му дрост сте че на кроз пат њу.

Исто ри ја је бор бе но по ље на шег по сто ја ња. Она је та ди мен­зи ја ствар но сти ко ја зах те ва стал ну па жњу јер она је и не за мен љи­ви чи ни лац на шег иден ти те та и игра ли ште за прак тич но нео гра ни­че не мо гућ но сти об ма не. Моћ ни пи шу на ра ти ве ко ји ис пу ња ва ју на ше уџ бе ни ке исто ри је. Они нам „раз ја шња ва ју” сва ко „шта” и „за што” исто ри је. Наш за да так, за да так оних ко ји не ма ју ту моћ да пи шу исто ри ју, је сте да про ве ра ва мо чи ње ни це и раз ло ге ци ти­ра не у тим на ра ти ви ма јер сви зна мо ка ко се лек тив не мо гу би ти те чи ње ни це и ка ко из вр ну ти мо гу би ти ти раз ло зи. Фи ло зо фи ја

156

и те о ло ги ја су ба зи ра не на та квим исто риј ским ре кон струк ци ја ма, али оне мо гу и мо ра ју ићи мно го да ље. Осим про ве ра ва ња чи ње­ни ца и ну ђе ња аде кват них раз ја шње ња, мо ра мо до ку чи ти и то ка ко да се по на ша мо под да тим окол но сти ма. Дру гим ре чи ма, ако па ти мо исто ри ју, пи та ње ни је са мо ка ко и за што то чи ни мо. Мо ра­мо се та ко ђе пи та ти да ли да та ко на ста ви мо и шта да чи ни мо са том пат њом. То је тач ка у ко јој је на ша ху ма ност под врг ну та те сту, а на ши од го во ри на та пи та ња су она што нас ја ча или ра за ра.

Ако смо жр тво ва ни од стра не исто ри је, ко ји су на ши из бо ри? Ка кви су из бо ри жр тве?

Је дан од њих је при хва та ње пат ње. Са гла ша ва мо се са офи­ци јел ном ин тер пре та ци јом исто ри је и при хва та мо уло гу жр тве. Ти ме до зво ља ва мо исто ри ји да нас ме ље и, кроз на ра ста ју ће осе­ћа ње кри ви це, да нас ко нач но смр ви. То је оно што се де ша ва „ма­лим” на ро ди ма и „бе зна чај ним” др жа ва ма, „не ва жним” уче сни ци ма исто ри је. То је оно што Ши ја ко вић на зи ва про це сом „бал ка ни за­ци је”: убе ди љу де у њи хо ву кри ви цу и гур ни их, или још бо ље до зво ли им да са ми се бе гур ну, у за бо рав.

Дру ги из бор жр тве је сте да по ста не на сил ник. Ако дру ги вр ше на си ље на да мном, за што и ме ни не би би ло до зво ље но да чи ним на си ље над дру ги ма? То је оно што обич но и под ра зу ме ва мо под исто ри јом – или оним што обич но под ра зу ме ва мо под тим име­ном: ци клу си не прав ди ко ји са ми се бе на ста вља ју у бес крај.

Тре ћа мо гућ ност је нај ва жни ја за Ши ја ко ви ћа и то је је ди ни из бор ко ји ње му из гле да мо рал но оправ да ним: опро ште ње. Жр тва мо же се бе из ди ћи из соп стве не пат ње, пре ва зи ћи „прав ду” свог му чи те ља и опро сти ти. Да би то би ло мо гу ће, три усло ва мо ра ју би ти за до во ље на: по треб на нам је ди мен зи ја тран сцен ден ци је из­над нас, се ћа ње на до га ђа је ко ји се не сме ју за бо ра ви ти иза нас, и, што је нај ва жни је, тре ба нам онај дру ги, наш му чи тељ, ис пред нас. Дру га чи је ре че но, да би опро штај био мо гућ, мо ра мо жи ве ти та ко што ће мо се су о ча ва ти са дру гим (и Дру гим) са пу ним сми слом од го вор но сти. По што су „од го ва ра ње” и „од го вор ност” кључ ни пој мо ви Ши ја ко ви ће вог фи ло зоф ско­те о ло шког при сту па, мо ра мо их са гле да ти у пра вом кон тек сту и пра вил но про ту ма чи ти.

По што се са да до ти че мо мо рал не ди мен зи је људ ске ег зи стен­ци је, при ђи мо на шој те ми кроз етич ке тер ми не. Ети ку вр ли не смо на сле ди ли из кла сич не Грч ке. То је ети ка из ван ред но сти – би ти пун вр ли не зна чи би ти из ван ре дан као људ ско би ће: не као бо га таш или си ро мах, бе лац или цр нац, Аме ри ка нац или Ки нез, му шко или жен ско, не го као људ ско би ће. По Гр ци ма, као и по хри шћа ни ма, та те жња ка из ван ред но сти људ ских би ћа – или, мо гли би смо та­ко ђе ре ћи, ка по ста ја њу чо веч ним и жи во том у скла ду са тим иде­

157

а лом – има сми сла са мо у ин тер ак ци ји са оним што је бо жан ско, са оним што је дру штве но, и са оним што је при род но. Се бе мо гу да ме рим са мо на спрам дру гог, а да би то би ло мо гу ће мо рам се су о чи ти са дру гим. Ка ко то Ши ја ко вић ка же, „мо рам би ти ли цем у ли це са дру гим”. Су о ча ва ње са дру гим је јед на од осно ви ца Ши­ја ко ви ће вог по гле да на свет и, као што су ге ри ше под на слов књи ге, то су о ча ва ње са дру гим се де ша ва кроз све тост, исто ри ју и текст. Би ти чо ве чан зна чи жи ве ти у тим су о ча ва њи ма. То зна чи да је су о ча ва ње са дру гим не што ди ја ло шко, а не мо но ло шко. То та ко­ђе зна чи да је су о ча ва ње про цес, про мен љив и на ста вљив про цес, ко ји сме ра ка исти ни и ау тен тич но сти. Упр кос то ме, тај про цес се не мо ра ни ка да за вр ши ти ис пу ње њем на ших ци ље ва, на шим пот­пу ним до ма ша јем тих вр хо ва. Као што Ши ја ко вић с пра вом ин­си сти ра, исто ри ја са по ста вље ним ци љем и не ка квим на вод ним „кра јем исто ри је” је сте псе у до и сто ри ја, илу зи ја; она је Ве ли ка Лаж. Би ти чо век зна чи, ка ко то ка же Вас ко По па, би ти на пу ту, „пра шњав и гла дан”, жу де ћи за јед ним дру га чи јим, све тим све том.

Мо дер на је зна чај но од сту пи ла од те ви зи је. На ша ети ка ни је ети ка вр ли не не го ети ка по на ша ња. Два глав на пред став ни ка овог при сту па су ути ли та ри зам и кан ти ја ни зам. Оба иг но ри шу од нос пре ма дру гом – као и пре ма Дру гом – и усме ра ва ју нас на се бе са­ме. По ути ли та ри зму, тре ба да до ку чим шта је ко ри сно и шта во ди ка по жељ ним по сле ди ца ма. Дру ги мо же у нај бо љем слу ча ју би ти са мо сред ство за за до во ља ва ње мо јих ци ље ва, не и ме ра оп штег до бра на осно ву ко га са ве сно про су ђу јем сво је де ло ва ње и се бе.

Прем да је ути ли та ри зам из у зет но при вла чан због сво је прак­тич не ефи ка сно сти, он те шко мо же би ти етич ка те о ри ја. Пре ци зни­је ре че но, ако етич ка те о ри ја прет по ста вља да по сто ји не што што је ин трин сич но и ап со лут но до бро, он да ути ли та ри зам ни је етич­ка те о ри ја – све што он сма тра за до бро ре ла тив не је вред но сти: оно што је до бро за мо је ци ље ве ни је та кво за дру ге; оно што је до бро за јед ну осо бу не мо ра би ти до бро за би ло ко га осим ме не. Сва ко до бро је са мо ин стру мен тал не вред но сти.

Кан ти ја ни зам пред ста вља да ле ко ве ћи иза зов, а по ма же нам и да бо ље раз у ме мо Ши ја ко ви ће ву тач ку гле ди шта и ње го ву „ети ку од го вор но сти”. Кан ти ја ни зам не не ги ра по сто ја ње ин трин сич но и ап со лут но до брог; на про тив, он то по сту ли ра. Па ипак, у стра­ху од „хе те ро но ми је”, он за сни ва ети ку на на вод ној „ау то но ми ји”. А та „ау то но ми ја” на ла зи свој из раз у мо рал ном за ко ну и ка те го­рич ком им пе ра ти ву: ни ка да не тре ти рај дру ге са мо као сред ства не го и као ци ље ве по се би.

Кад се раз ма тра ју прак тич ни при ме ри – се ти мо се Кан то вог чу ве ног ин си сти ра ња да не тре ба ни ка да ла га ти, чак и ако жи вот

158

на шег при ја те ља за ви си од то га – схва та мо да се та „ау то но ми ја” са сто ји у ти хом уну тра шњем мо но ло гу ко ји не мо ра да укљу чу је су о ча ва ње са дру гим ни ти на шу од го вор ност пре ма ње му. У до­но ше њу од лу ке да не ла жем да бих спа сао свог при ја те ља ја се не сре ћем са њим ли цем у ли це, ни ти од го ва рам на ње го ве по тре бе и ег зи стен ци јал ну си ту а ци ју. Ја сам изо ло ван у сво јим ду бо ким ми сли ма и ра ци о нал ним од лу ка ма, док је суд би на дру гог са мо по вод за мо је ми сли и од лу ке.

Као мо рал на би ћа си гур но мо ра мо да ми сли мо и до но си мо од­лу ке. А њих тре ба да до но си мо су о ча ва ју ћи се са дру гим и од го ва­ра ју ћи на ње га, као и са пу ном од го вор но шћу за оно што би ра мо и чи ни мо. Ка да је, на при мер, 1950. го ди не је дан од нај по пу лар ни јих срп ских пе сни ка, По па, ре шио у вре ме ко му ни стич ке Ју го сла ви је да по се ти древ не срп ске ма на сти ре – укљу чу ју ћи и Хи лан дар – и пи ше и об ја вљу је пе сме о њи ма, он је од го во рио на на ра ста ју ће гу ше ње на ше на ци о нал не исто ри је и ре ли ги о зне че жње – ње го ве соп стве не и на шег на ро да. Он је то учи но са пу ном од го вор но шћу за свој из бор.

Би ло би бар об ма њу ју ће, ако не и са свим по гре шно, опи са ти ње го во по на ша ње као „ау то ном но”. У три ви јал ном сми слу, оно је сва ка ко би ло ау то ном но: то је би ла ње го ва од лу ка ко ју су мно ги ње го ви при ја те љи и са вре ме ни ци осу ди ли као „су лу ду”, „су ви ше ри скант ну”, или бар као „не по треб ну про во ка ци ју вла сти”. Мно­ги су ми сли ли да је бо ље по на ша ти се „хе те ро ном но”, то јест у скла ду са до ми нант ном по ли тич ком си ту а ци јом и „прак тич ком му дро шћу”. Али По пи но тра га ње за ко ре ни ма и жуд ња за тран­сцен дент ним би ло је пре по зна ва ње не че га што је до ла зи ло из ду­би не ње го вог би ћа, од то га ка ко ства ри је су, ка ко је то го во рио Ари сто тел, без об зи ра на по пу лар но гле ди ште и тре нут на са зна ња. По пи но де ло ва ње из тог при мор ди јал ног им пул са мо жда би тре­ба ло на зва ти „де у то но ми ја” (за раз ли ку од хе те ро но ми је и ау то­но ми је), јер ње му је то из гле да ло као по зив све тог, оног Дру гог, и он је од го во рио на тај по зив – без об зи ра на то да ли је то би ло ко­ри сно или не, и без об зи ра на то да ли по сто ји не ки ка те го рич ки им пе ра тив ко ји би та кав из бор мо гао ра ци о нал но оправ да ти.

По сто ји ту још не што ва жно, не што од цен трал ног зна ча ја за Ши ја ко ви ћа, и као фи ло зо фа и као људ ског би ћа. Мо гли би смо гле да ти на су о ча ва ње са дру гим као на се ри ју пи та ња на ко ја тре ба да од го во ри мо на не ки (од го ва ра ју ћи, ко рек тан) на чин. По ста ви ти ства ри на та кав на чин мо же су ге ри са ти да се су о ча ва ње са дру гим са сто ји у ну ђе њу ин те ли гент них од го во ра на пи та ња ко ја нам ре­ал ност по ста вља. Од су штин ског је зна ча ја за Ши ја ко ви ћа да не ми сли мо о су о ча ва њу са дру гим и од го во ру на дру гог са мо као ствар ин те ли ген ци је. Због то га он ин си сти ра на „су о ча ва њу”, што

159

зна чи по ста вља њу пред дру гог као осо бе, као што се су о ча ва мо са ико ном. „Су о ча ва ње” и „од го ва ра ње” се чи не пот пу ним би ћем, а не са мо ин те лек том. Они мо гу би ти вер бал ни или не вер бал ни, фи зич ки или не фи зич ки, али они увек укљу чу ју, про ду бљу ју и от кри ва ју мо ју пот пу ну лич ност.

Тре ба ов де на зна чи ти још јед ну ди стинк ци ју, мо жда нај ва­жни ју за аде кват но раз у ме ва ње чи та вог опу са Бо го љу ба Ши ја ко­ви ћа. Ван сва ке је сум ње, упр кос Хе ге лу и не ким ње го вим след­бе ни ци ма, да по сто ји зна ча јан јаз из ме ђу оног што је би ло и што је сте с јед не стра не, и оно га што би тре ба ло да бу де, с дру ге. Жи­ве ти и би ти људ ско би ће зна чи зу ри ти у тај тра гич ни про цеп, су о ча ва ти се са њим и од го ва ра ти на ње га. При том има мо два су штин ски раз ли чи та из бо ра, два ра ди кал но дру га чи ја при сту па ко ја мо же мо за у зе ти сто је ћи ли цем у ли це са тим не са вр ше ним, збу њу ју ћим све том. Ако сма тра мо да је оно што би мо гло и тре­ба ло да бу де – оно истин ско, мо же мо од го во ри ти на ак ту ел но ста ње ства ри или та ко што ће мо жи ве ти као да је оно што је истин ско за­пра во лаж, или та ко као да је оно што је истин ско за и ста и исти на.

Пр ви при ступ је и пре до бро по знат и пре ви ше за сту пљен. Без об зи ра на то да ли је мо ти ви сан пре вла ђу ју ћом „му дро шћу”, смо тре но шћу, пре те ћим ор га ни ма вла сти и упо тре бом си ле, или лич ном не си гур но шћу и не до стат ком хра бро сти, тај при ступ се сла ви као „прак тич ки ре а ли зам”. За та кав при ступ не ма дру гог ко је би би ло и Дру го, не ма ни чег све тог и не до дир љи вог, из у зев мог лич ног ин те ре са и са мо о др жа ња.

Дру ги од на ве де них при сту па нас охра бру је да осе ти мо при­су ство све тог, да се су о чи мо са Дру гим и да на ње га од го во ри мо иде а ли змом и на дом, по ве ре њем и ве ром. Он нас охра бру је да жи ви мо као да је оно истин ско за и ста и исти на.

Ако нам очи ни су од мах у ста њу да при ме те тре ћу ру ку на ико ни „Бо го ро ди це Тро је ру чи це” ис пред нас, мо гли би смо по ми­сли ти да чу до твор на ико на ни је за пра во ни шта дру го до древ но пра зно вер је. Ако се, ме ђу тим, за јед но са Ши ја ко ви ћем су о чи мо са Дру гим отво ре на ду ха и ср ца и ако на ста ви мо да на ње га од го­во ра мо на нај сми сле ни ји и нај од го вор ни ји на чин за ко ји смо спо­соб ни, та тре ћа ру ка нам се мо же по ја ви ти баш у вре ме нај ве ће по тре бе и – за ле чи ти нас.

Ка ко је то Вас ко По па ис пе вао у већ по ме ну тој пе сми:

И тре ћи длан ми пру жида у гне зду сти хо ва пре но ћим.

160

С В Е Д О Ч А Н С Т В А

РАН КО МЛА ДЕ НО ВИЋ

КАД ФРЕ СКЕ ШЕ ТА ЈУ...*

Пр во пи смо из Де ча на

(Вре ме, год. XI, бр. 3462, Бе о град 22. ав густ 1931, стр. 3)

Де ча ни, у ав гу сту.Но ва пру га кроз Ибар ску до ли ну ви ју га као зми ја око те ла

не ког ми то ло шког гре шни ка. Ту не ли као да ли че на ста ре скрив­ни це, чи ја су вра та оби је на по сле то ли ко ве ко ва. Кад од јек не кроз њих при гу ше ни пи сак ло ко мо ти ве, не ма од је ка. Сва ка сте на је из бра зда на ду бо ким и ста рач ким бо ра ма. Пла ни не, из ло ка не, жу те, из гле да ју као ми ро по ма за не мо шти. Ваљ да за то, што су ту у бли­зи ни Жи ча и Сту де ни ца. Ова до ли на, кроз ко ју су бе жа ле по вор­ке из ну ре не вој ске и на ро да, при ли ком по след њег сло ма Ср би је, ли чи са да на ле по по бу са ни гроб, пре ко ко га су ста вље не же ле зне трач ни це. Ни шта не под се ћа на ужас, већ на ле по ту при ро де. На ста ни ци По лу мир, где је не ка да Све ти Са ва по ку шао да по ми ри два бра та, до че ку ју воз не ко ли ко упла ше них осо ба, ви ше да га ви де не го да му се при бли же. Ка да воз по но во да ље кре не, не бе же са мо ов це уз па ди не, већ и пре не ра же ни љу ди. Њи хо ва ли ца пот­пу но ли че на фре ске, на ма ла не у на шим ста рим ма на сти ри ма. То ни су шу ма диј ска ли ца, од ју че, без вер ског гр ча у по гле ду и по­кре ту. То су ли ца без си ме три је, пра ста ра и згу жва на.

Се љан ке др же ку де љу у ру ка ма и ла га но се ми чу. Са свим дру ги ри там жи во та, ко ји не ма ве зе са се ве ром. Ибар ска кли су ра пре ла ма на дво је, не са мо бр да и сте ње, већ и љу де. Ми их не схва­

* Не ко ли ко ав гу стов ских да на 1931. го ди не, то ком ко јих је оби ла зио срп ске све ти ње на Ко со ву, али и пра тио тра го ве по вла че ња срп ског на ро да у Пр вом свет­ском ра ту, Мла де но вић је пре тво рио у пу то пис „Кад фре ске ше та ју...”. По де љен у три де ла, пу то пис је об ја вљен у ли сту Вре ме 1931. го ди не (бро је ви 3462, 3463, 3466).

161

та мо; ми их чак вре ђа мо сво јим ис пи ти вач ким по гле дом. Али они се ћут ке ми чу да ље. За гле да ју се у за хук та лу ло ко мо ти ву, и бр зо обо ре очи. Отаџ би на им да нас до но си ме ха ни зам, али не и ср це. А они кри ју сво ја ср ца. Исто су то чи ни ли и њи хо ви пре ци не ка да, у бор би са Ви зан ти јом. Раз го ва рам са јед ним ста рим чо ба ни ном на јед ној ста ни ци, где че ка мо да се укр сте во зо ви. Пи та ме, ко ју сла ву сла вим. Ве ро ват но сум ња у ме не, и ве ру је да сам стра нац. Ја му ка жем да мо ји сла ве Све тог Ни ко лу. Он се сме шка по лу ди­вље, а очи му кли зе као зеј тин у кан ди лу. Твр ди ми, да и код њих нај ви ше сла ве Све тог Ни ко лу и Све тог Јо ва на. Али, ве ли, сви ми ко ји те сла ве сла ви мо, ку ка ви це смо по по ре клу. Из не на дим се, а он на ста вља. Са зна јем да сла ви са свим не ког рет ког све ца, чи је име не знам. Ми, ве ли, што сла ви мо рет ке и ма ле све це, ми смо хра бри. На ши де до ви, још пре Не ма њи ћа, ни су ла ко про ме ни ли сво ју ста­ру ве ру. По је ди нач но су се по кр шта ва ли по сле ду гог от по ра. А ва ма, ве ли, на ре ди жу пан, и це ло пле ме од мах пре ђе у но ву ве ру. За то сте би ли, ве ли, ку ка ви це, а ми ни смо! Воз кре ће да ље, и ја не мам вре ме на да га раз у ве рим. Ви дим, кроз про зор ва го на, ка ко се ње го ва са ви је на си лу е та ми че као фре ска и гу би у бр да...

Ова во жња кроз пра ста ру Ра шку за и ста има чуд не дра жи. Не пре ста но иза зи ва ви зи је из про шло сти. Од ње, па на југ, по чи­њу пре ци да уста ју из гро бо ва, и да не мо гле да ју око се бе. На ши ста ри са ња ли су да осве те Ко со во, да до ђу са се ве ра у шле мо ви ма и у окло пу, пе шке, у бој ним ре до ви ма. За то што је не ка да и кнез Ла зар са сво јим вел мо жа ма до шао са се ве ра. Та ко је нај зад и Ко­со во осве ће но, под при ти ском јед не ве ков не ви зи је. А са да, но во по ко ле ње до ла зи на Ко со во, али – ло ко мо ти вом! Ни су по треб на ви ше ни ко пља ни ма че ви. У спорт ском оде лу, са кач ке том на гла­ви и лу шом у усти ма, ча ском про ју ри те кроз древ ну Ра шку. Пред очи ма се од јед ном, као утва ра, по ја ви Зве чан. Ста ре зи ди не на вр ху ли ти це, из гле да ју као рас пр сла плом ба на по ква ре ном зу бу. Рас па да се од вре ме на, али мо жда и од коб не суд би не. Не ка да се ту за вр ши ла тра гич на бор ба из ме ђу оца и си на. Са да на под нож ју ли ти це, чу чи ма ла же ле знич ка ста ни ца „Зве чан”. А не ка да су ту вел мо же ја ха ле и од ја ха ле у не по зна те и да ле ке стра не, да са оп­ште, да је краљ Сте фан Де чан ски, по на ред би сво га си на ца ра, из дах нуо уда вљен. Гле дам у не бо из над Зве ча на. Не бо је пру га сто. Две пру ге на зе мљи по да мном, и две пру ге на не бу на да мном; из ме ђу њих зве чан ске зи ди не. Као да се у том сим бо лу, оцр та ва ју на не бу, кра је ви од за тег ну тог уже та око вра та не срећ ног оца. А син оче ку је мир но ча у ша, да га из ве сти о свр ше ном чи ну.

Воз ста је у Ми тро ви ци. Фе со ви раз би ја ју ви зи ју, као не што што је до шло ту по сле све га што се де си ло у да ле кој про шло сти.

162

По чи ње филм. Не ста ју фре ске ко је су до тле ше та ле. Ту баш где по чи ње Ко со во, њих не ста је. Вра ћа ју се у ма на стир ске зи до ве, или у гро бо ве. Не што вас го ни да иде те за њи ма, да их по тра жи те опет, да раз го ва ра те њи хо вим не му штим је зи ком. Да ле ко та мо, пре ко Ме то хи је, осен чи ло се не бо пла ни на ма. Та мо су по бе гле фре ске. Тре ба их по тра жи ти под еп ском ти ши ном пла нин ских сен ки. Се­да те у ау то, као ка кав за лу та ли Ми ки Ма ус, и ју ри те кроз Ме то­хи ју, чи ја се по ља та ла са ју сва у ре зба ри ји бо ја. Ар на у ти ко ра ча ју мир но. Је дан са мо ја ши, др жи зу би ма узду, а ру ка ма пре гле да сво ју тан ку пу шку. Он то са да чу ва без бед ност. А ја сам се за гле­дао у да ле ке огран ке Про кле ти је, ко ји се све ви ше при бли жа ва ју к ме ни. Сти ћи ћу пред ве че у Де ча не, на чи јем се ку бе ту сја ји оло во, а врх ње га крст. По ди ћи ћу та мо, у древ ном ма на сти ру, по кло пац на гро бу све то га кти то ра, а он ће ми пру жи ти сво ју бал са мо ва ну ру ку, на ко јој се бли ста злат на грив на, по не та још пре дра ме у Зве ча ну, као ве чи то и коб но зна ме ње...

Дру го пи смо из Де ча на

(Вре ме, год. XI, бр. 3463, Бе о град 23. ав густ 1931, стр. 3)

Де ча ни, у ав гу сту.Је ди но у Де ча ни ма, ка да се до ђе у њих, на ђе се ви ше не го

што се при ча и пи ше о на шим ста рим ма на сти ри ма. Чим је је дан чу па ви ис по сник, по што се пре кр стио, по ди гао по кло пац од ков­че га, у ко ме ле же мо шти Сте фа на Де чан ског, ру ка све че ва ле жа ла је на по кри ве ним пр си ма. Су ви, по цр не ли пр сти еле гант но се пру жа ју, као на не кој ви зан тиј ској ико ни. Ко сти и ко жа као од во ска. Сва ке пе де се те го ди не пре свла че оде жде све цу, у нај ве ћој тај но сти, јер ста ре ис тру ле. За шест сто ти на го ди на би ло је пре ко два на ест пре свла че ња. Они ко ји при су ству ју то ме чи ну, под за кле­твом, но се тај ну у гроб. Ру ка све че ва та ко је мир на и от ме на у сво­ме ста ву, да ни ко не мо же ни за ми сли ти, да се ужа сно гр чи ла при на сил ној смр ти у Зве ча ну. Као да се сми ри ла са мо због це ли ва ња.

Гла ву ни ко ме не по ка зу ју. Она је по кри ве на злат ним оре о лом. Дрх те ћи, ис по сник ми је от крио но ге, да их из у зет но ви дим. Ду­гач ка сто па ла, ма ло рас кре че на, као Хри сто ва на кр сту, опру жи ла се, пал ци се од у пр ли о цр ни ков чег. Под мет ну ли су па мук из ме ђу њих, да се не окр зну. Ча ра пе на но га ма но ве и це ле. Пре сву кли су му их по след њи пут пре два де сет го ди на. Ста ре су би ле ис це па не за то, што се све тац ди же кат кад но ћу и хо да по ма на стир ским ода ја ма, да ка зни или бла го сло ви ко га тре ба. Пре не ко ли ко го ди­на до жи ве ла је Ен гле ски ња се стра Во лес јед но све че во чу до. Под

163

ње ним над зо ром, у ће ли ја ма су хра ње на рат на си ро чад. Де ца су јед не но ћи ско чи ла из сна, јер је пред њи ма ста јао ста рац у злат­ним оде жда ма. Кад је је дан де чак на ро чи то ври снуо, ста рац се из гу био. Су тра дан исти деч ко при знао је да је по гре шио, јер је узео два гро ша са ико не у цр кви. Слич на чу де са Све тог Сте фа на до пр ла су чак до Њу јор ка. Аме ри кан ски пи сац Трен, у сво ме ро­ма ну Из гу бље но је ван ђе ље, чи ји се мо тив раз ви ја и до га ђа у на шој сре ди ни, по ми ње Де ча не, и у њи ма за вет не све ће ца ри це Ми ли це и крст ца ра Ду ша на. Чуд ни осе ћај об у зи ма чо ве ка, кад по сма тра ћи вот Сте фа на Де чан ског пред ол та ром, а пре ко пу та од ње га ве­ли ки, ори ги нал ни мер мер ни пре сто ње го вог си на Ду ша на. Као да се син, се де ћи не ка да ту, над нео над сво јим мр твим оцем, мо жда са гри жом са ве сти.

Фре ске не пре ста но ше та ју пред мо јим очи ма. О њи ма се до­ста пи са ло. Али се нај ма ње пи са ло о чуд ним кон зо ла ма у цр кви и око цр кве, над пор та ли ма, про зо ри ма и ис под кро ва.

Пу но ми то ло шких мо ти ва, пу но де мо на у ре ље фу, ко ји чу­ва ју ма на стир кроз ве ко ве. Ка да се зна да је ма на стир зи дао Ви та, про то мај стор из Ко то ра, што по твр ђу је уре за ни за пис у мра мо ру из 1335. го ди не, ја сно је, за што су мно ги укра си у ро ман ском сти лу, и што ни су из ра ђе ни у ду ху ис точ не цр кве. Кен та у ри и ажда је сто­је уко че ни од вре ме на. Јед ној ве ли кој жи во ти њи тр чи низ кич му дру га ма ла жи во ти ња. Два го ла и буј на пе ша ка др же се ру ка ма за за јед нич ки ве нац, и тр че, са келт ским ка пи ца ма на гла ви. Јед на ажда ја ска че, са ви је на у круг, уз диг ну тих кри ла. На дру гом ме сту кен та ур, са бу здо ва ном у ру ци хи та у бор бу. Из над јед ног про зо ра, Адам и Ева за љу бље ни до уши ју јед но у дру го, сто је сти дљи во за гр ље ни, са об ма ном да ће жи ве ти на зе мљи срећ но. Пси, јар ци, те лад, сви ње, ор ло ви, ки кло пи, љу ди са ро го ви ма на гла ви, утва­ре са ис пла же ним је зи ци ма јед на про тив дру ге, оши ша ни ов но ви – све је то из ва ја но у чуд не кон зо ле, по ре ђа не око зи до ва, као да се не мо рву у ми то ло шкој бор би. Јед на чуд на пти ца, са де во јач ком гла вом, са ше ши ром на гла ви, а змиј ским ре пом, за гле да вам се упор но у очи. Ка жу, да је то пти ца ко ју је убио Хер кул. Под јед ном пал мом ле жи на ле ђи ма див на де вој ка и спа ва. Њој се при бли жа ва и пу зи све бли же ве ли ка ажда ја, и шче па је зу би ма ис под ко ле на. Она се од бо ла бу ди, од бо ла гри зе сво је пр сте и па да у не свест. Је зи ва сли ка ро ман ског ути ца ја.

У очи им ста ви ли оло во, ко је се сјак ти на ме се чи ни, и осе ти те ка ко су те очи жи ве, ми чу се и пра те вас. Оп ко ли вас је за у уса­мље ном ма на сти ру. Али, ка да по но во по гле да те у кон зо ле, за та ји се хри шћан ско стра хо по што ва ње. Над ва ма се над нео цар Тра јан са ко зјим уши ма! Је дан мај мун за гр лио ша па ма не ки пред мет,

164

по сма тра га пред со бом, и ужа сно се це ре ка. Та ње го ва по за исме­ва ња све га, ули ва вам раз дра га ни оп ти ми зам. До мај му на, жен ска гла ва. Ис пла зи ла је зик са бла жњи во и ма ми вас к се би као ве чи ти грех. Ма ло да ље од ње, гла ва сви ра чи це. Буј на и окру гла ли ца, са ра су тим ко са ма низ ра ме на, она сви ра. Ин стру мент јој ви си о ле­пом вра ту. За тим опет је дан ђа во. До ђа во ла стра шна на ка за. Чуч­ну ла и бле ну ла злоб но у не бо. Она пред ста вља чо ве ка. И од је дан­пут бе жи те од тог чо ве ка, и за гле да те се у бла ги Хри стов по глед, на фре сци у вр ху ку бе та. Над Хри стом се над нео ше сто крил ни се ра фим и шти ти га од по нов ног си ла ска на зе мљу. Осе ти те ка ко оста је те на зе мљи. Под но га ма вам хлад не пло че, ис под ко јих у гроб ни ци ле же са хра ње не ко сов ске вел мо же, ко је је још ца ри ца Ми ли ца по ку пи ла и до не ла ту на ве чи то тру ље ње. Ка да се при из ла ску окре не те и за гле да те још јед ном у ол тар Све тог Ди ми три­ја, от пра ти вас по гле дом кон зо ла гла ве јед не же не, са под стри же ном ко сом до уши ју. Овај ста ри бу би копф на ол та ру, из не на ди вас по­след њи пут. А кад се ма на стир ске две ри за тво ре, иза њих жмир ка лу ка во са мо још ле во око игу ма на Ле он ти ја, ко ји бди над ла вром.

Пећ ка па три јар ши ја, у ав гу сту

(Вре ме, год. XI, бр. 3466, Бе о град 26. ав густ 1931, стр. 3)

Гро тло Ру гов ске кли су ре, као не чи ја че љуст, зја пи над Па­три јар ши јом, и као хо ће да про гу та ову ста ру гроб ни цу над зе­мљом. А у њој, све је из ли за но од вре ме на. Ни чег мо ну мен тал ног спо ља, као код Де ча на; али уну тра, осе ћа се ми рис ис тру ле лих ве ко ва. По цр не ле ико не са ви ле се у угло ви ма од це ли ва ња. Кан­ди ла ви се на зар ђа лим и там ним жи ца ма. Гроб ни це ћу те крај зи­до ва. Те шки, цр ни ка мен ни је се по ма као ни ка да са гро ба па три­јар ха Јо а ни ки ја, оно га ко ји је кру ни сао ца ра Ду ша на, и на ву као на се бе ана те му ви зан тиј ске хи је рар хи је. Ко би ре као да је ту, на Бо го ја вље ње 1322. го ди не, про гле дао Сте фан Де чан ски при ли ком кру ни са ња, по ди гав ши ру ке не бу, а око цр кве се раз ле гла ра дост и ве се ље на ро да и вел мо жа. И да нас сто је за зи да на вра та, кроз ко ја је про шао по сле кру ни са ња.

Са да са мо треп те ра за пе те фре ске по зи до ви ма, пре ко ко јих се пре ву кла та ма од та мја на, као вео. Ужа сна ти ши на, као у ка та­ком ба ма. У Ма ка ри је вој при пра ти пру жа ју се пра зне ни ске ка ме не ку пе, на ко ји ма су не ка да тај но др жа ни ску по ви за вре ме Ту ра ка. У то вре ме нај ви ше су бо ле сни ци ни чи це љу би ли ка ме не пло че. Они ко ји би осле пе ли, до ла зи ли су ту, ва ди ли прах из очи ју са на ма ла них све та ца, и по су ли га пре ко сво јих обо ле лих зе ни ца,

165

кр сте ћи се не пре ста но са ве ром да ће оздра ви ти. За то су све ци ма ис ко па не очи...

Са да се Па три јар ши ја опра вља. Мла ди ар хи тек та Ђур ђе Бо­шко вић пра ви је фа на тик. Са ше ста ром у ру ци ре ша ва ми стич не про бле ме. Је ди но га све ште ни ци те шко схва та ју, јер су ис под раз у­ме ва ња це лог по ду хва та. Чи та ва бор ба из ме ђу ње га и бра ти је. Сви ми сле да он ру ши, а он у ства ри зи да, јер ре кон стру и ше оно што је би ло, оно што је у ства ри пра ста ро ори ги нал но, и што ни је до зи ђи­ва но у то ку вре ме на, по прох те ви ма ћу дљи вих игу ма на. Ста ри и но ви сло је ви фре са ка при ти сли су му ду шу. Од је ку ју че ки ћи, чу ју се по тму ли удар ци, као да се пре ко па ва ју за пу ште не гроб ни це. Цео је дан зид се ру ши, ко ји је не кад до дат не спрет но. Ис под зи да по ја­вљу ју се ста ри сво до ви са фре ска ма. От кри вен је ис под цр кве и те­мељ ста ре зво на ре. Ис под те ме ља пу но ко сти ју. На спољ њем зи ду ол та ра чи тав сплет древ них ша ра. Бо шко вић ска ку ће по кро ву Па­три јар ши је и тр ља нер во зно ру ке, јер је про на шао хе миј ско сред ство ко јим ће отр ти креч, да би ша ре за све тле ле у ста рој бо ји. Ис под глав ног ку бе та по ја вљу је се ње го во нај ва жни је от кри ће, ко је он чу­ва у тај но сти. Оба ра чи тав слој фре са ка из про шлог ве ка, у тра га њу за пр во бит ним фре ска ма. И ни је се пре ва рио. Ис под обо ре ног сло ја, по ја ви ла се див на ан ђел ска гла ва јед ног не по зна тог све ца из 13. ве ка.

Мла ди Ђур ђе Бо шко вић гле да у ње га за љу бље но. Очи му се си ја ју и сав др шће од не ког на дах ну ћа. Фре ска овог све ца, на ма ла­на у 13. ве ку, из у би ја на је дле том, и Бо шко вић са мо што не за пла че због то га. Мај стор, ко ји је то у про шлом ве ку ра дио по нео прав­да ном на ло гу не ког игу ма на, да би се са мо што лак ше на тај на чин ухва тио но ви слој ма ла ња, учи нио је зло чин. До бро што ни је жив, ина че би га Бо шко вић за зи дао жи ва ис под зво на ре. Јер он сав ди­ше – уто нуо у сво ју ми си ју, од ко је се нај зад са мо бо лу је. За то се Ђур ђе Бо шко вић пре тво рио и сам у фре ску ко ја ше та. А крај ње га, као пе вац, не по вер љи во ко ра ча игу ман Са ва, са огром ним, де бе­лим тр бу хом, пре ко ко га се ра ши ри ла цр на ри за. Ду гач ку, се ду ко су, као пе ри ку, са вио је у пер чин и за ве зао је јем стве ни ком, ко јим се про ши ва ју ак та, књи ге или та пи је. Ни нај ма ње му ни је ста ло да ли чи на фре ску...

Кад смо су тра дан по шли кроз Ру гов ску кли су ру, ве тар је за ви јао као глад ни ву ци, али при јат но. На два на ест ки ло ме та ра за ста ли смо пред ха ном. Ми рис ди вље шу ме и све же па стрм ке, одво ји ли су нас од се ћа ња на ма на стир. Али по бо жни свет ипак не пре ста но ми сли на бож ји прст. Ис под јед ног ка ме на, над ста рим ис по сни ца ма, из ви ре ла га но ско ро цр на во да. На род ве ру је да је све та. А ја бих ре као да је цр на због Со ки ће вог ћу му ра, из не да ле­ког руд ни ка. Ус пут сре ће мо по ко га ле пог и вит ког Ар ба на са, са

166

цр ним оком ко је кре ше ис под бе лог и на кри вље ног ке че та. Див на ра са и жа ло сна си ро ти ња! Ус пе ли смо се нај зад на чу ве ни Ча кор. Низ ли ти це и сер пен ти не, као да се кре ћу по вор ке из му че ног на ро да у по вла че њу. А пред на ма, као фа та мор га на, бли ста ју у да љи ни вр хо­ви Ко мо ва у Цр ној Го ри, и стра шни зуп ци Про кле ти је у Ал ба ни ји. На вр ху Ча ко ра, ћу та ње. Пред ве че, ка да смо се на траг спу шта ли, у јед ној ко тли ни го ре ла је уса мље на шу ма. Она го ри већ де сет да на, упа ље на са ма од се бе. Ар на у ти је га се, али их но ва ва тра увек де­мон ски оп ко ли, и они се је два спа са ва ју. Та ко дан и ноћ плам ти ур ви на, а огром не и уси ја не сен ке оцр та ва ју се до му клог не ба.

За на ма мрак, ко ји нас пра ти у сто пу. А го ре на Ча ко ру по но во ћу та ње. Ни че га но вог. Са мо се сен ке мр твих вој ни ка и де це, до зи­ва ју та јан стве но кроз ноћ. Као да хо ће да нас по здра ве, и да под­се те на сво ју суд би ну из стра шне ско ре про шло сти. Али се пре ко мр твих, на жа лост, увек код нас пре ла зи. Чим смо по пи ли у Бје­лу хи, ис под Ча ко ра, гу сто ов чи је мле ко – јар дум – жи вот је про­стру јао кроз ве не и очи лио нас за по вра так ме ђу жи ве.

Ве че у Пе ћи пу но је све жег ва зду ха. При пио сам се уз че сти тог пред сед ни ка су да Јо ва на Уро ше ви ћа, дру гар ски и при сно. Он ми при ча о го го љев ским ти по ви ма под пе ћан ским ће пен ци ма, а ши ро­ко, од ће ле, че ло жу ти му се као ба кар ни тас у ама му. Жи вот у Пе ћи скроз је па три јар ха лан. Ни ка кве ве зе не ма са ви зи јом из древ не про­шло сти. Успа ва ни ри там жи во та уко чи сва ког ту ри сту. Па ипак, пра ви Пе ћан ци су још увек фи ни и ма ње се де бес по сле но не го цр­но гор ски пен зи о не ри по док са ти ма. Кад про ху ји на свом пу ту и за ста не у чар ши ји ау то бус из Цр не Го ре за Ко сов ску Ми тро ви цу, сви за ста ну и ужи ва ју у до га ђа ју. Ма ли ма гар ци ва ља ју се по ули ци и ри чу, и ни ко на њих и не обра ћа па жњу. Ка фан ске пе ва чи це из гле­да ју сви ма не ви не. А уве че пе ва ју, и глас им жу бо ри као тан ки по­то чи ћи, ко ји кли зе ско ро ис под сва ке ку ће, уме сто ка на ли за ци је.

Уза луд је Па три јар ши ја уз крај ва ро ши. Про шлост је са свим не што по себ но. Чи нов ни штво жи ви у сво ме кру гу, и че ка ве сти из да ле ког Бе о гра да. И та ко увек, та ко до ве ка. Кад ме се чев срп за се че пла ни не из над Пе ћи, ше та ју кроз ма ха ле за љу бље ни па ро­ви. Ка ме не чал ме на тур ским гро бо ви ма из ме ша ју се са њи ма, те те шко да се раз ли ку ју жи ви од мр твих. А у чар ши ји, спу шта ју се ла га но ће пен ци, и же не у шал ва ра ма од ми чу, док зве кир не ућу ти на ка пи џи ци ма. Са мо мла да Хај ри ја Та хир бе го ва ски ну ла је фе­ре џу са ле пог ли ца и ше та, као по след ња фре ска крај за тво ре них ка пи џи ка, док је му је зин са ми на ре та не по зо ве на мо ли тву.

При ре ди ла Ива на Иг ња тов По по вић

167

ОЛИ ВЕР СУ БО ТИЋ

ЛА ЗА КО СТИЋ И ПРА ВО СЛА ВЉЕ – ИСТО РИЈ СКЕ ЧИ ЊЕ НИ ЦЕ

И ДУ ХОВ НО СА ГЛЕ ДА ВА ЊЕ

Ова те ма од нас тра жи да на са мом по чет ку при зна мо сво је гра ни це. То је по треб но сто га што го во ри ти о ве ри би ло ког чо ве­ка, а по себ но љу ди по пут Ла зе Ко сти ћа, ни је ни ма ло јед но ста ван за да так. Апо стол Па вле, у сво јој Пр вој по сла ни ци Ко рин ћа ни ма, с тим у ве зи ка же: „Ко од љу ди зна шта је у чо ве ку осим ду ха чо­ве ко ва ко ји је у ње му?” (1 Кор 2, 11). Фе но ме ни ду хов ног жи во та су скри ве ни од нас: спо ља шњи из глед, ста тус, част и власт не мо­ра ју да го во ре ни шта о уну тра шњем ста њу чо ве ка. Се ти мо се, за ову при ли ку вр ло упут не, Ле ген де о Ве ли ком ин кви зи то ру. До сто­јев ски ма е страл но осли ка ва сце ну у ко јој чо век, ко ји би по при­ро ди ства ри тре ба ло да бу де ог ње не ве ре и чи је би ср це тре ба ло да го ри за Го спо да (с об зи ром на кар ди нал ски чин) пре ма Хри сту по ка зу је стра шну хлад но ћу. У истом сми слу, ка да го во ри мо о ве­ри не ко га чо ве ка, мо ра мо би ти све сни да је то пре све га скри ве ни до мен ср ца (уп. 1 Пет 3, 4).

На овом ме сту је по треб но на гла си ти не што ве о ма ва жно. Цен­тар чо ве ко во га би ћа ни је ра зум; ни је ни ум, иа ко је он сво је вр сни вла да лач ки ор ган ко га мно ги Оци Цр кве ви де као ико ну Бо жи ју у чо ве ку. Цен тар чо ве ко вог би ћа је ср це. То је оно што је чо век сам. И ка да ка же мо „ве ра не ког чо ве ка у Бо га”, ми тре ба да го во ри мо о то ме ко ли ко је ср це то пло или хлад но пре ма Бо гу. Ни ка да не мо же мо у пот пу но сти да раз от кри је мо тај скри ве ни до мен ср ца, али не ке ства­ри нам ипак мо гу што шта от кри ти. Та ко је и се виљ ски кар ди нал из по ме ну те при че сво јом спо ља шњо шћу от кри вао ка кво је ње го во ср це. Чи нио је то и сво јим на чи ном го во ра и сво јим ре чи ма, упра во по ре чи ма Го спод њим да „уста го во ре од су ви шка ср ца” (Мт 12, 34).

168

Је дан од древ них цр кве них Ота ца ка же да тре ба да смо све сни сво јих огра ни че ња и да не мо же мо по пи ти це лу ре ку (зна ња о бо­жан ским ства ри ма), али да нас ни ко не спре ча ва да из ње узме мо ча шу во де и уто ли мо сво ју жеђ (за бо го сло вљем). Ми ће мо да по­ку ша мо упра во та ко не што: да из ре ке жи во та, де ла и ства ра ла­штва Ла зе Ко сти ћа за хва ти мо јед ну ша ку и по пи је мо оно ли ко ко ли ко нам је до ступ но да би смо ду бље упо зна ли хри шћан ски лик тог чо ве ка.

Ла за Ко стић и ве ра пра во слав на – те ма вр ло сло је ви та. По­ђи мо од оно га што је нај јед но став ни је, а то је све што се ти че фак то гра фи је, кон фе си о нал не при пад но сти, исто риј ског од но са пре ма Цр кви и цр кве ној је рар хи ји, од но сно „спо ља шње” при пад­но сти пра во сла вљу. Ми ту не ма мо ни јед ну је ди ну сум њу: Ла за Ко стић је у том, уско кон фе си о нал ном сми слу, био ја сно од ре ђен као пра во слав ни хри шћа нин. Ту не ма ни ка квог спо ра. Зна мо по уз­да но да је ро ђен у па три јар хал ној по ро ди ци у ко јој се Бо гу мо ли ло, по сти ло и у цр кву ре дов но од ла зи ло. При ме ћу је мо у ње го вој пое­зи ји то ли ко тер ми на ко је мо же да по зна је са мо чо век ко ји жи ви ли тур гиј ским жи во том. По у зда но зна мо да је Ла за Ко стић то ком це лог свог жи во та одр жа вао при сне од но се са све штен ством Срп­ске пра во слав не цр кве. Ни су ти од но си увек би ли иди лич ни: би ло је ту и кон фрон та ци је, не сла га ња, су ко ба, оспо ра ва ња. Ни то ни је спор но. Но ва жно је при том на гла си ти да се ти од но си ни ка да ни су пре ки да ли, те да је Ла за Ко стић по себ но при сан од нос га јио пре ма ма на сти ри ма Кру ше до лу, Врд ни ку и Ра ва ни ци. Зна мо, опет, са свим по у зда но, да је у два на вра та у ду жем пе ри о ду бо ра вио у Кру ше до лу (пр во пет го ди на, а по том још јед ну). И не са мо да је бо ра вио, бу ду ћи да и не пра во слав ни по се ћу ју ма на сти ре, већ је жи вео по ма на стир ском ти пи ку. О то ме нам све до чи но ви нар са­ра јев ског ли ста На да, Иван По по вић, ко ји све до чи ка ко „брат Ла за” по сти и др жи се ти пи ка ма на стир ско га као сва оста ла ма на стир ска бра ти ја. Осим то га, Ла за Ко стић је за ве штао за ова три ма на сти ра по хи ља ду кру на за по кој ду ша ње му дра гих и бли ских осо ба, Лен ке и Ју ле. То си гур но не би чи нио чо век ко ји ни је ве ру ју ћи. За тим, у пред смрт ном ле кар ском из ве шта ју чи та мо, из ме ђу оста­лог, да је код Ла зе Ко сти ћа про на ђен сво је вр сни пра во слав ни мо­ли тве ник Сан мај ке Бо жи је. То не сум њи во све до чи да се он и у „сво јој кле ти” Бо гу мо лио, да ле ко од очи ју свих (уп. Мт 6, 6). Још не што што нам са свим ја сно све до чи о ње го вој кон фе си о нал ној при пад но сти пра во слав ном хри шћан ству на ла зи мо код Ра ди во ја Си мо но ви ћа, ко ји твр ди да ве ра Ла зе Ко сти ћа ни је би ла не ка ап­страк ци ја већ вр ло кон крет на ве ра у Бо га Све др жи те ља. Иа ко су ка сни је мно ги ис ти ца ли те зу да је Ла за Ко стић био су је ве ран чо век,

169

Си мо но вић твр ди су прот но: да је Ла зи на ве ра би ла ја сна и мо гла би ти кон крет но фо р му ли са на, бар што се ти че фи нал ног пе ри о да ње го вог жи во та. Ка же Ра ди вој да се то ви де ло и спо ља, по не ким уз ре чи ца ма ко је је Ла за Ко стић ко ри стио, а ко је су ка рак те ри стич­не за наш пра во слав ни на род, по пут „ако Бог да”, „да ће Бог” и то ме слич но. Да кле, на овом пр вом ни воу про у ча ва ња те ме ми не­ма мо ни ка квих про бле ма у са гле да ва њу лич но сти Ла зе Ко сти ћа ка да је реч о кон фе си о нал ној при пад но сти: он је био пра во слав ни хри шћа нин.

Да ље нам пред сто ји не што те жи за да так, ко ји се ти че ис пи­ти ва ња хри шћан ског ето са и Ко сти ће вог на чи на жи во та. Зна те, уза луд ве ра уко ли ко она ни је по све до че на де ли ма. Апо стол Ја ков нам то из ла же ја сно у сво јој по сла ни ци ка да из ри чи то ка же да је „ве ра без де ла мр тва” (Јак 2: 17, 20, 26). Ми ту, ме ђу тим, у по гле ду ис тра жи ва ња има мо до ста те жи за да так због чи ње ни це да пра ви хри шћа ни скри ва ју сво ја до бра де ла. Го спод у Је ван ђе љу упо зо­ра ва: „Да не зна ле ви ца тво ја шта чи ни де сни ца” (Мт 6, 3). Да кле, сва на ша де ла тре ба да бу ду скри ве на од очи ју дру гих, па чак и од нас са мих у од ре ђе ном сми слу – има ту ма ча Све то га пи сма ко ји ка жу да гор ња ре че ни ца зна чи да не сме мо да до зво ли мо нас ухва ти соп стве на су је та („ле ви ца”) ка да чи ни мо до бра де ла („де сни ца”). Да кле, ми не мо же мо зна ти то ли ко по у зда но ка ква су то до бра де ла би ла, с об зи ром да се она (по го то во де ла ми ло ср ђа) чи не у тај но­сти. Но оно што зна мо по у зда но је сте да је Ла за Ко стић био чо век рет ке по жр тво ва но сти за свој на род, чо век ко ји је цео свој жи вот из га рао за Ср бе у ни ма ло јед но став ним вре ме ни ма и при ли ка ма. То је у не ким слу ча је ви ма зна чи ло и опа сност по соп стве ни жи вот. А шта је то до ре флек си ја хри шћан ског жр тве ног ето са, бу ду ћи да не ма ве ће љу ба ви од оне „да ко жи вот свој по ло жи за при ја те ље сво је” (Јн 15, 13). Ово по го то во ва жи сто га што Ла за, са свим да­ро ви ма ко ји ма је био об да рен, и са свим зва њи ма и зна њи ма ко је је имао, ни је имао ни ка кву по тре бу да се ба ви по ли тич ком бор бом за свој на род. Он је, ме ђу тим, упра во то иза брао, по твр ђу ју ћи шта зна чи би ти од го во ран чо век у хри шћан ском, жр тве ном сми слу.

Ми, при том, не же ли мо да пра ви мо од Ла зе Ко сти ћа све ти­те ља. Не же ли мо да му ста вља мо оре ол јер је он имао и дру га чи јих од но са пре ма љу ди ма. То се ви де ло у бес по штед ним кри ти ка ма пре ма не ким пе сни ци ма и у мно гим остра шће ним по ле ми ка ма. Би ло је ту и те ка ко мно го стра сти и мно го че га дру гог, али онај жр тве ни аспект ње го ве лич но сти у од но су на срп ски на род је до­ми нан тан, у то ли кој ме ри да про сто за се њу је ма не од ко јих ни ко од нас ни је сло бо дан. Да кле, у том кон тек сту мо же мо сло бод но ре ћи

170

да код Ла зе Ко сти ћа про на ла зи мо јед ну ва жну од ли ку из вор ног хри шћан ског ето са: не се бич ну жр тву за дру гог чо ве ка.

Тре ћи ни во о ко ме мо же мо го во ри ти је та ко ђе ве о ма ва жан и сло жен, а ти че се пи та ња ства ра ла штва Ла зе Ко сти ћа. Ту мо ра­мо има ти јед ну ва жну ствар у ви ду: чо век је би ће да то и за да то у исто вре ме. Би ће ко је не мо же мо ои ви чи ти и огра ни чи ти ни на јед ну ди мен зи ју, ни ти са мо на је дан пе ри од жи во та. Мо ра мо га са гле да ти у пу но ћи, уз оно што наш на род обич но ис ти че да „ко­нац де ло кра си”. Вр ху нац би тре ба ло да је на кра ју жи во та, а то и у хри шћан ском сми слу пре суд но опре де љу је чо ве ков иден ти тет – у вре ме ну и у веч но сти – јер ће Го спод су ди ти по оно ме у че му нас за тек не.

Ла зу Ко сти ћа че сто ка рак те ри шу као пе сни ка­фи ло зо фа, а рет ко кад као пе сни ка­те о ло га. То би, на чел но гле да но, мо гло да се при хва ти. У књи жев ној те о ри ји по сто ји и те за да је Ла за пре те ча та ко зва ног ди ја лек тич ког пан ка ли зма, што би за пра во би ло по ла­зи ште да је све око нас су коб су прот ста вље них си ла ко ји у крај њем ис хо ду во ди ка скла ду и ле по ти. Ми то за и ста ви ди мо у ства ра­ла штву Ла зе Ко сти ћа: стал ни су коб иде ја и стал не ди ја лек тич ке ско ко ве. На гла си мо, при том, да ства ра ла штво Ла зе Ко сти ћа ни је усме ре на по лу пра ва – она је, на кра ју кра је ва, ре дак слу чај код би ло ког ства ра о ца. Код ње га је то пре си ну со и да ко ја има од ре­ђе но усме ре ње. И то јед на си ну со и да са ја ким ам пли ту да ма. Та ко ће мо на са мом по чет ку Ко сти ће вог ства ра ла штва у ње го вим де­ли ма ви ше на ћи Хе ра кли та, Ем пе до кла и Хе ге ла не го хри шћан ску ми сао. Се ти мо се са мо пе сме „Еј, роп ски све те!” Ту не мо же мо на ћи ни тра га хри шћан ству. На про тив, ту на ла зи мо не ку вр сту фи ло зоф ског бун та про тив Бо га ко ји је пред ста вљен као крај ње ау то ри та ран Ап со лут. Ту Ла за Ко стић го во ри о „нај роп ски јем бла жен ству бла же них ро бо ва”, а Бог по ње го вом ми шље њу за пра­во на ме ће сво ју си лу и во љу. Не ма ни тра га од је ван ђел ског до жи­вља ја Бо га у тој пе сми.

На жа лост, не мо же мо зна ти ка ко би Ла за Ко стић у мла да лач­ком пе ри о ду пи сао на те фи ло зоф ске те ме да је на ње га ве ћи ути цај из вр ши ла Све та Го ра, ре ци мо, или иси ха стич ка ду хов ност уоп ште. Или да је имао ма ло ви ше до ди ра са пра во слав ним по и ма њем сло бо де код ве ли ких све тих ота ца, по пут Мак си ма Ис по вед ни ка. Оно што ми ви ди мо код Ла зе Ко сти ћа у том пе ри о ду је сте од бле­сак за пад не ме та фи зи ке про тив ко је се он исто вре ме но и бо рио. У за пад но хри шћан ској те о ло ги ји сло бо да во ље се већ од сред њег ве ка, од вре ме на Рас ко ла па на да ље, све ви ше пер ци пи ра као из бор из ме ђу да то сти, као „хо ћу – не ћу”, те сто ји на те ме љи ма чи сте схо ла сти ке. Де карт је то ка сни је про ду био зна чај но, же ле ћи да

171

по мог не те о ло ги ји, а за пра во је од мо гао за пад ној те о ло шкој ми сли. Ла за Ко стић, да кле, из ра жа ва бунт пре ма угро жа ва њу та кве вр сте сло бо де. То, ме ђу тим, ни је оно што у пра во сла вљу на зи ва мо сло­бо дом, бу ду ћи да је вр хун ска сло бо да дар и пред ста вља афир ма­ти ван чин љу ба ви пре ма дру го ме. За то су је ди ни истин ски сло­бод ни љу ди Све ти те љи – љу ди сло бод ни од гре ха и од стра сти, љу ди ко ји су за до би ли не за др жив по лет ка Бо гу. То, на жа лост, у свом мла да лач ком пе ри о ду Ла за Ко стић ве ро ват но ни је имао пред со бом. Ни је имао пред со бом ни уз о ре ко ји је имао До сто јев ски: Оп ти ну пу сти њу, стар ца Ам вро си ја или не ког дру гог ње му слич­ног обо же ног чо ве ка на ко ме би опит но мо гао да ви ди шта је вр хун­ска сло бо да, а то је сло бо да у Хри сту ко јом нас је Го спод осло бо дио (Гал 5, 1).

Слич на од сту па ња од пра во сла вља при ме ћу је мо у ње го вом огле ду о „Или ја ди”, где он на па да ју ћи ри мо ка то лич ки култ Бо го­ро ди це, на жа лост, пре ла зи у хе те ро док си ју. Он оспо ра ва мно го што шта што је и у пра во слав ној цр кви уче ње о Пре све тој Мај ци Бо жи јој. Оно што мо же мо да при ме ти мо код ње га у том пе ри о ду је сте упра во да се, на па да ју ћи за пад не уз о ре у те о ло ги ји, исто вре­ме но уда ља ва и од ис точ не ми сли. При ме ра ра ди, он на јед ном ме сту ка же да Бо го ро ди ца чак ни је би ла ни ме ђу Ми ро но сни ца ма, упра во за то што сво ју пер цеп ци ју из во ди из та да шњег про те стант­ског све та, где је Све то пи смо је ди ни из вор ве ре, а у ње му за и ста ниг де ни је на пи са но да је Мај ка Бо жи ја би ла ме ђу Ми ро но сни ца­ма. Но Све то пре да ње нам то от кри ва: у Си нак са ру ја сно сто ји да је Бо го мај ка би ла ме ђу Ми ро но сни ца ма, иа ко је апо сто ли ни су на ве ли у Све том пи сму. За што? За то, ка ко ка же цр кве ни пи сац, што би не при ја те љи хри шћан ства ре кли да се све до чан ству мај ке не мо же ве ро ва ти. Па ка да у Све том пи сму сто ји „дру га Ма ри ја” (Мт 27, 61; 28, 1), упра во је то ни ко дру ги не го Ма ри ја Бо го ро ди ца. На жа лост, у том мла да лач ком пе ри о ду из гле да да Ла зи Ко сти ћу ни је то ли ко би ла по зна та пре дањ ска ми сао пра во слав ног бо го сло­вља, већ се ви ше чи ни да у стро го те о ло шком сми слу има ви ше до ди ра са за пад ним хри шћан ством, ко је исто вре ме но све вре ме и кри ти ку је.

С дру ге стра не, има мо из ра жен ди ја лек тич ки скок јер ско ро у истом пе ри о ду на ла зи мо у ње го вом ства ра ла штву не што пот пу­но су прот но. При ме ра ра ди, у „Ђур ђе вим сту по ви ма” он ве ли ча до ме те бо жан ске љу ба ви, а у пе сми „Ре че Го спод”, ко ја је сво је вр­сна „ве рид бе на пе сма” упу ће на јед ној де вој ци у ни зу дру гих пе­са ма, при ме ћу је мо чо ве ка ко ји пи ше са по што ва њем пре ма Бо гу и пре ма бла жен ству Бо жи јег бла го сло ва. У тој пе сми се ја сно ви ди пи сац ко ји ко ри сти Све то пи смо као до ку мент од ау то ри те та. Да кле,

172

не мо же мо ни шта јед но стра но по сма тра ти, чак ни тај ње гов по­чет ни пе ри од ства ра ла штва, у ко ме по сто је ја ке осци ла ци је. Мо­же мо на чел но да ка же мо да он у мла да лач ком пе ри о ду за пра во до зво ља ва се би не ку вр сту пе снич ке сло бо де у ства ри ма ве ре оста­ју ћи на чел но пра во сла ван, иа ко по вре ме но пре ла зи гра ни це ко је развдва ја ју ор то док си ју од хе те ро док си је.

Очи глед но је да је Ла за у сво јим пе сма ма ду хов ни тра га лац. „Спо мен на Ру вар ца” је при мер где он от кри ва то сво је уну тра шње тра га ње, су ко бе, слут ње, тра га ња. На пи та ње: „Има ли Ре нан пра­во или не?” он не од го ва ра не дво сми сле но, ни са „да” ни са „не” и ти ме по ка зу је сво ју уну тра шњу бор бу и ко ле ба ње. На и ме, Ер нест Ре нан је на пи сао де ло Жи вот Ису сов, ко је је сво јом по ја вом иза­зва ло огром ну бу ру у хри шћан ском све ту. Сам па па је на ре дио три да на по ста по сле ње го вог об ја вљи ва ња, бу ду ћи да је Ре нан имао је зу ит ско по ре кло. То је де ло у За пад ној Евро пи до ве ло до огром них ду хов них ло мо ва, а до спе ло је, као што ви ди мо, и до Ла зе Ко сти ћа. Он се рве са њи ме и са гор њим пи та њем, али, не­мој мо за бо ра ви ти, у тој ис тој пе сми на кра ју ка же: „До ста си ми ре као: Ал фа и оме га.” Да ли је то Ла зин од го вор? Не мо же се са си гур но шћу твр ди ти, бу ду ћи да он у пе сми да је не ко сво је ви ђе ње шта је ал фа а шта оме га. Опет, имај мо у ви ду да је Ла за пре све га пе сник, па тек он да све оста ло, ода кле мо же мо на слу ти ти да он ипак оста је ве ран хри шћан ском пре да њу, иа ко та пе сма по ка зу је да се он и те ка ко ко ле бао и ло мио уну тар се бе. Он се отво ре но пи та мо же ли се шта „ја мач но” ре ћи о вас кр се њу мр твих? То пи та ње, ме ђу тим, и да нас има мо – у на шој зе мљи пре ко че ти ри пе ти не ста нов ни штва из ја шња ва се да су пра во слав ни хри шћа ни, али ка да их при у пи та мо да ли ве ру ју у вас кр се ње мр твих (да кле у вас кр се ње те ла) он да ве ћи на углав ном збу ње но кли ма гла вом, сма тра ју ћи да хри шћан ство ис кљу чи во го во ри о бе смрт но сти људ­ске ду ше (ко ја ни је спор на), иа ко је уга о ни ка мен на ше ве ре вас­кр се ње те ла. Апо сто ли су Хри ста Вас кр сло га ви де ли у те лу и то је био раз лог за што су га та ко сил но по све до чи ли и да ли сво је жи во те без раз ми шља ња за то све до чан ство.

Вра ти мо се Ла зи Ко сти ћу и ње го вом ства ра ла штву. Оно што та ко ђе ни је спор но је сте по сто ја ње оби ља хри шћан ских мо ти ва у ње го вим де ли ма. Од ли чан при мер је пе сма „Сам сон и Де ли ла”. Ла за сво ју пе снич ку сло бо ду по ка зу је и ту, про ши ру ју ћи би блиј­ску при чу, ме ња ју ћи чак и име на ак те ра, до га ђа је, али ге не рал но гле да но, оста је у на че лу у глав ном „по те зу”, и по ред то га што на гла сак ста вља на са му љу бав ну ве зу из ме ђу Сам со на и Да ли ле, а не на ду хов не аспек те. За ни мљи ва пе сма за раз ма тра ње је и „Пе­вач ка им на Јо ва ну Да ма ски ну”. Он у њој по ка зу је пра во слав но

173

ви ђе ње про бле ма ти ке по сто ја ња Бо га јер Га по сма тра као Бо га Све др жи те ља, Пан то кра то ра; с дру ге стра не, го во ре ћи „о бо гу зе фи ра, бо гу олу ја (...) бо гу сла ву ја и бо гу гу ја” зна чај но уно си ан тич ки до жи вљај ре ал но сти. При мет но је и ов де, да кле, да не ма цр но­бе ле ва ри јан те у ње го вом ства ра ла штву што се ти че пра во­сла вља. Ми ту осе ћа мо пра во слав ну нит, осе ћа мо хри шћан ски дух, али са ду бо ким при ме са ма ан тич ке фи ло зо фи је. Ка да смо већ код ове пе сме, при ме ти мо да он у њој мо ли тве но при зи ва Све­ти те ља да му бу де за ступ ник. То је дан не пра во сла ван чо век не би ура дио. Не пра во сла ван чо век не би, на кра ју кра је ва, пе сму име но­вао име ном Јо ва на Да ма ски на, јед ног од нај ве ћих Ота ца пра во слав­не цр кве, чо ве ка ко ји је на пи сао пр ву си сте ма тич ну дог ма ти ку у исто ри ји Цр кве, бри љант ног бо го слов ског ума и из у зет ног цр кве­ног хим но гра фа.

Ре кли смо ра ни је да је сво је вр сна си ну со и да у раз во ју Ла зе Ко сти ћа ипак усме ре на, што ће ре ћи да мо ра мо да про на ђе мо пе­сму ко ја је на ста ла у апо ге ју, на кра ју ње го вог ства ра ла штва, де ло ко је би за о кру жи ло ци клус ње го вих пе са ма. Та ква пе сма по сто ји: то је „San ta Ma ria del la Sa lu te”. У њој већ ви ди мо Ла зу Ко сти ћа као пра во слав ног хри шћа ни на у пу но ћи. Он се у тој пе сми, ко ја при том има ис по вед ни ка рак тер, нај ду бље от кри ва. Чи ни то у јед ној од нај леп ших пе са ма срп ске књи жев но сти и у њој по ка зу је из у зет ну ши ри ну сво га хри шћан ског ли ка. Он па да по кај нич ки пред ску те Мај ке Бо жи је. На зи ва је Бо го ро ди цом и ис по ве да за Мај ку Бо жи ју, што ће ре ћи да Хри ста ис по ве да за Ова пло ће ног Ло го са. Он по на вља исте оне сти хо ве „San ta Ma ria del la Sa lu te” из пе сме „Ду жде се же ни”, али ово га пу та са ду бо ким по што ва њем. Ка је се за си гур но и због есе ја „Или ја да” и због мно гих сво јих гре ша ка из мла до сти. Па да пред Мај ком Бо жи јом и по ка зу је срж пра во слав ног ето са ко ја се за пра во на ла зи у по ка ја њу. „По кај те се, јер се при бли жи ло Цар ство не бе ско”, по че так је Је ван ђе ља (в. Мт 3, 2), а Ла за Ко стић се у сво јој нај леп шој пе сми по ка зу је као по кај­ник ко ји на ап со лут но пра во сла ван на чин ис по ве да дог ма те ве ре.

На рав но, пе снич ка сло бо да по сто ји и у овој пре див ној пе сми. При ме ра ра ди, ка да Ла за ка же „...за ди ви ће мо... бо го ве сил не...” Шта то сад зна чи? От куд сад „бо го ви”? Зар ни је то не ка мно го бо­жач ка из ја ва? Но уко ли ко по гле да мо ши ри кон текст пе сме, уви­де ће мо да је то са мо пе снич ка фи гу ра. Уо ста лом, зар не сто ји и у Псал ти ру ре че ни ца „Бог ста де на са бо ру Бо жи јем, усред бо го ва из ре че суд” (81, 1)? У Ла зи ној пе сми се у том сми слу мо же по ву ћи па ра ле ла са пра во слав ним бо го сло вљем ко је го во ри о обо же ним лич но сти ма ко је су бо го ви по бла го да ти. Све ти те љи Бо жи ји су бо го ви по бла го да ти на са бо ру Бо га ко ји је та кав по су шти ни. Код

174

Ла зе се, до ду ше, осе ћа ви ше емо тив ни на бој не го те о ло шка ми сао у на ве де ном сми слу, али то је са свим ра зу мљи во с об зи ром на исто ри јат пе сме. Она је, при ме ти мо, то ли ко ин спи ра тив на за пра­во слав не хри шћа не да нас да ве ро ват но ни сам Ла за Ко стић ни је ни са њао да ће јед ног да на на ра дио­ста ни ца ма срп ских епар хи ја би ти јед на од нај чи та ни јих пе са ма срп ске књи жев но сти. Бог му је дао да свој жи вот ни опус за о кру жи том пе смом, што је, по но­ви мо, ва жно у кон тек сту чу ве не по ру ке: „Су ди ћу ти у че му те за тек нем.” Мо же мо ре ћи да је Го спод Бог Ла зу Ко сти ћа за те као у ду жи ни и ши ри ни и ви си ни и ду би ни ства ра лач ког из ра за – и што је нај ва жни је, за те као га је као пра во слав ног хри шћа ни на. И ту, на дам се, та ко ђе не ма спо ра.

По сто ји још је дан ни во ко ји тре ба на ве сти ка да је реч о Ла зи Ко сти ћу и пра во сла вљу. Ла за Ко стић је зна ме но ван пра во сла вљем та ко што је ро ђен на пра зник Све та Три је рар ха. Као што зна те, тај пра зник је уста но вљен у је да на е стом ве ку ка да су се ми тро по­ли ту ев ха ит ском Јо ва ну по пре да њу Цр кве ја ви ла три све ти те ља – Јо ван Зла то у сти, Ва си ли је Ве ли ки и Гри го ри је Бо го слов – и ре кли му да смут ње ко је по сто је пре се че јер се на род по де лио око то га ко је нај ве ћи од њих. Јед ни су ве ли ча ли Јо ва на Зла то у ста због бе сед нич ког да ра и на чи на ко јим је про ту ма чио Све то пи смо као ни ко пре ње га; дру ги су ве ли ча ли Ва си ли ја Ве ли ког због фор му­ли са ња дог ма та, бор бе за ве ру, хра бро сти и из у зет ног зна ња; тре ћи опет Бо го сло ва Гри го ри ја, због из у зет ног бо го слов ског сти ла и бри љант не ми сли.

А шта је са Ла зом Ко сти ћем? Он се ро дио на тај дан и као да су му ова три све ти те ља мо ли тве но по да ри ла сво је да ро ве. Као да му је Све ти Јо ван из мо лио од Бо га бе сед нич ки дар, Све ти Ва си­ли је Ве ли ки ону хра брост, му жа стве ност, огром но зна ње и дар за мно ге је зи ке, а Гри го ри је Бо го слов бли став стил пи са ња. Он је у исто ри ји срп ске књи жев но сти остао зна ме но ван упра во као пе­сник са огром ним да ро ви ма.

И на кра ју, оста је нам још је дан ни во раз ма тра ња на ше те ме. Ми смо све вре ме го во ри ли о про шло сти. Са да ма ло да раз ми­шља мо и о са да шњо сти и о бу дућ но сти у по ку ша ју да кон тек стуа­ли зу је мо Ла зу Ко сти ћа. Он је крај ње ин спи ра тив на лич ност јер по ка зу је не ке осо би не ко је су од ли ке ау тен тич ног хри шћан ског ин те лек ту ал ца. Од ли ке за по дра жа ва ње. На пр вом ме сту он ис­пу ња ва за по вест Бо жи ју о умно жа ва њу та ла на та (в. Мт 25, 14–29). Све што му је Бог дао као при род ни та ле нат он је бо га то умно жио. Шта је све тај чо век у жи во ту свом био: књи жев ник, кри ти чар, но ви нар, есе ји ста, драм ски пи сац, пре во ди лац, суд ски бе ле жник, про фе сор, на род ни три бун, ди пло ма та, по ли ти чар... Шта је све

175

по сти гао, то је про сто не ве ро ват но. Ка ква је то би ла ши ри на креа­тив ног оп се га! Ко стић је био чо век ко ји је ус пео да умно жи ин те­лек ту ал не та лен те ко је му је Бог дао и по то ме је при мер мно ги ма.

На дру гом ме сту Ла за Ко стић по ка зу је шта зна чи би ти хри­шћан ски од го во ран ин те лек ту а лац. Пра во слав ни хри шћа ни су дру штве но од го вор ни љу ди. Пра во слав ни хри шћа нин не мо же би ти не за ин те ре со ван за сво је дру штво, за ње гов на пре дак, за свој на род. По го то во је да нас то ва жно, ка да жи ви мо у све ту у ко ме је ра ди кал ни ин ди ви ду а ли зам на сна зи; у ко ме је са мо ва жно за до­во љи ти лич не по тре бе; у ко ме по тро шач ко дру штво од ре ђу је вред­но сни си стем; у ко ме се дру ги ви де као ка те го ри ја за ис ко ри шћа­ва ње. Ла за Ко стић по ка зу је не што дру го: да ти жи вот и се бе за дру го га чо ве ка и би ти спре ман се бе при не ти на жр тву па ље ни цу за свој на род.

И тре ћа ствар. По ка ја ње. Ла за Ко стић се по ка зу је ве ли ки у по ка ја њу. За пра во, због по ка ја ња је та ко ве ли ки у хри шћан ском сми слу. У пра во сла вљу је упра во по ка ја ње не што што чо ве ка до­во ди пред Бо га. Ла за у то ме да је из у зе тан при мер.

Сто га, дра га бра ћо и се стре, имај мо у ви ду да је Ла за Ко стић па ра диг ма за срп ске ин те лек ту ал це 21. ве ка. Он им да је из у зе тан при мер, крај ње ин спи ра ти ван пре све га као чо век ко ји је све сво­је ин те лек ту ал не енер ги је за и ста умно жио и раз ра дио. Он је и опо­ме на за срп ске ин те лек ту ал це јер је умео да бри не о суд би ни сво­га на ро да и да се бо ри за ње го ву сло бо ду. Он је, на кра ју кра је ва, и уте ха за срп ске ин те лек ту ал це јер го то во да не ма ми сли о ца ко­ји у свом жи во ту ни је имао лу та ња. То ва жи и за сва ког од нас ко ји смо са бра ни у овој са ли Ма ти це срп ске – не ка диг не ру ку онај ко ји ни је имао та ква лу та ња, лич но бих во лео да упо знам та кво га чо ве ка. А Ла за Ко стић по ка зу је да има по ка ја ње за ин те лек ту ал на лу та ња и по ка зу је пут по врат ка ка Ис точ ни ку.

Не ка је сто га на шем бра ту Ла зи веч на ја па мјат! Амин, Бо же дај!*

* Пре да ва ње одр жа но у Ма ти ци срп ској, 25. ма ја 2015. го ди не.

176

ЈО ВАН ДЕ ЛИЋ

ДУ ША И ПРИ ЧА

Ми ро слав Јо сић Ви шњић је на пи сао де сет ро ма на и се дам књи га при по ви је да ка – ци је лу јед ну ма лу би бли о те ку од се дам­на ест књи га. Ста ти сти ча ри ка жу да је Јо сић Ви шњић об ја вио и сто ти ну два де сет че ти ри при по вјет ке, што је им по зан тан по да так без об зи ра да ли су или ни је су ту убро ја не при по ви јет ке из но ве, на гра ђе не књи ге Ђур ђев дан и дру ги да ту ми. Ма ло је срп ских при­по вје да ча ко ји су на пи са ли пре ко сто два де сет при по ви је да ка. То по ка зу је да је Ми ро слав Јо сић Ви шњић за љу бље ник у при по ви­јет ку, што ни је ни скри вао. При по ви јет ка је за ње га ма ла ку ти ја ду ше. Она омо гу ћа ва пи сцу да на ра тив ној фор ми удах не по ет ско и лир ско. У при чи се по зна је мај стор, без об зи ра на три јумф и до ми на ци ју ро ма на. Оту да и низ лир ских ме та по ет ских ис ка за о при чи и ду ши у књи зи Ђур ђев дан и дру ги да ту ми. Јо си ћев при­по вје дач у Ђур ђев да ну жа ли се, по пут Ву ка Ка ра џи ћа, ка ко је те­шко при че пи са ти и – опет по пут Ву ка – ис ти че да је у при чи ва жна ри јеч, го то во сва ка ри јеч, као у сва кој крат кој фор ми, па је ри је чи те шко на мје шта ти:

Сви зна ју да не ма при ча у кон теј не ри ма, не па да ју при че као пе че не ше ве са не бе са. Ни је ла ко пи са ти при чу, про чи тао сам не где, лак ше је и њи ву ора ти, ви но град оре за ти, лак ше је и ру ду ко па ти. Ду ша при ча је у ре чи ма.

При ча се опи ре, оти ма, по ка зу је от пор ма те ри ја ла. „Ђур ђев­дан” је при ча о опи ра њу при че, о те шко ћи и му ци пи са ња о не че му до че га је пи сцу нај ви ше ста ло – о сво јој кр сној сла ви и на ју ни вер­зал ни јој сла ви сви је та – о Ђур ђев да ну. Као да је при ча та ажда ја ко ју тре ба са вла да ти ђур ђев дан ским ко пљем. Пи са ти о Ђур ђев да ну

177

зна чи пи са ти о „ажда ји у ср цу све та” и о хра бро сти да се на ту ажда ју по тег не ко пље и спа си сви јет. То је сте ве ли ка ме та фо ра, али је сте и дје тињ ство, род на ку ћа, го сти, жи ви и упо ко је ни, го­ди шњи ци клус, ве ли ка књи жев ност ко ја је о Ђур ђев да ну већ ре кла сво је; то је цио свој жи вот са сво јим све цем, све оно што се свих Ђур ђев да на на та ло жи ло у ду ши. За то је при род но да Јо си ћев на­ра тор ла пи дар но ка же: „Род но ме сто при ча је ду ша.” У тој при чи мо ра да се на ђе и де дин афо ри зам док ср ку ће ду да ру: „Ше сти мај – хај дуч ки рај.”

Ка ко на пи са ти при чу о не че му што ти пре пла вљу је ду шу и у сва ком по гле ду те пре ва зи ла зи: „Ђур ђев дан ко ји го во ри све је­зи ке све та, сла ву свих сла ва. Има пра во пи сац ко ји је на пи сао, сви му зна ју име: ’И ко се кр сти, и ко се кла ња, сва ки ми лет и сва ка ве ра, сви се ра ду ју Ђур ђев да ну’.” Тај ци ти ра ни пи сац је – сви му име зна те – Иво Ан дрић.

Пи сац мо ра да на пи ше при чу о сла ви јер му „та реч кљу ца у гла ви” и лу па у ср цу, а не мо же да са ње ном пу но ћом иза ђе на крај. Сва ки по ку шај био је по раз и зна чио је опет по вра так на по че так. Ка ко са да ме лан хо нич но зву чи „нај ду жа ре че ни ца” ко ју је у јед ном по ку ша ју на пи сао Јо сић Ви шњић и ко ју у цје ли ни ци ти рам:

Ако ика да ср це за бо ли, ду ша се раз дра га и слат ка ту га об у зме гла ву – то је при успо ме на ма на сла ву у на шој ку ћи, на ми ну ле да не, на при ја те ље ко ји су по у ми ра ли и ко ји у на шу ку ћу не ће до­ћи ни кад ви ше.

Сла ва, а Ђур ђев дан по себ но, као оне Ра ич ко ви ће ве ни ти, ве же „не ро ђе не са мр тви ма”. Тре ба ло је и пат ње, и зре ња, и гу би та ка, – то тро је иде за јед но – па да се та ко не што у ши ро ком емо тив ном ра спо ну осје ти – бол у ср цу, раз дра га ност у ду ши и слат ка ту га у гла ви. Ши рок ли је и кон тра дик то ран чо вјек!

Ци ти ра ће Јо сић Ви шњић онај сјај ни дип тих Рај ка Пе тро ва Но га, чи јег име на не мо же да се то бо же сје ти, па ће му упу ти ти сво ју ре пли ку, пра ве ћи та ко лир ски пре лаз пре ма је дин стве ном, рат ном, бом бар до ва ном Ђур ђев да ну:

Пам тим и два сти ха, са да не мо гу да се се тим чи ја: „На Ђур ђев дан ту га из Ср ба ља ве јеНи је све про па ло кад про па ло све је.”Ма да ми сме та ју две ре чи, Ср ба ља и ту га, не знам за што, али

оне су ту због ме тра и рит ма. Про бао сам да их пре тум бам:На Ђур ђев дан ве је ту га из Ср ба љаНи је све про па ло док има гро ба ља.

178

Уми је Јо сић Ви шњић да се по и гра, да на пра ви ис ко рак пре ма иро ни ји и па ро ди ји, да тра гич но по мје ри пре ма ап сурд ном.

До жи вљај рат ног Ђур ђев да на мо ра мо ци ти ра ти у цје ли ни. Та да се де сио ко смич ки пре о крет. Ко смич ки по бје до но сац, но си лац жи­во та и по бјед ник над зи мом, смр ћу и ажда јом, пре тво рен је у ме ту бом би. Не што за стра шу ју ће ап сурд но и по ра зно де си ло се у ко смо су. Са мо су два Ђур ђев да на би ла без ра до сти, сви дру ги, осим... „осим оног рат ног Ђур ђев да на, у цр ни че твр так са си ре на ма и бом ба ма, а стру је има па не ма, во де има па не ма, тре су се зи до ви и пу ца ју ста кла, не де љу да на пре пао је Авал ски то рањ, не бо бру ји и бру ји, мо сто ви по то ну ли, про гра ма на екра ну има па не ма, го сти ју има па не ма, за­ло га ји и гу тља ји за ста ју у гр лу, сви пи ју са мо ки се лу во ду. И осим оног у го ди ни кад сам из гу био уну ка ко ји је пр ви Ђур ђев дан до че као у бол ни ци, са цев чи ца ма и фла сте ри ма... Ка ко о то ме да пи шем? Ре чи бе же, дрх ту ра ве и тре пет не. Од ло жи ко пље Ге ор ги је! Там бу рај!”

Ипак је пи сао и на пи сао, пи шу ћи о не мо ћи да на пи ше. И на кра ју, у лир ској по ен ти, дао јед но мо гућ но ра зр је ше ње тај не за што не мо же да на пи ше при чу о Ђур ђев да ну. Из ме ђу жи ти ја Све тог Ге ор ги ја и соп стве ног жи во та ука за ла му се, као епи фа ни ја, су­штин ска по ду дар ност:

Ни ка ко ни сам мо гао, да до ђем до то га за што ни сам мо гао да при чам о Ђур ђев да ну. А он да ми је си ну ло, упа ли ла се лам па. Кврц. Ђур ђев дан ни је оби чан дан, то је да тум! Да тум ста ри ји од ро ђен­да на, да тум у жи во ту свих мо јих пре да ка и по то ма ка. Мој спе тља­ни жи вот, ма да ни сам био вој ник ле ги о нар, а све тац си гур но ни сам, мно го ли чи на жи ти је све тог и слав ног ве ли ко му че ни ка Ге ор ги ја По бе до но сца из опу сто ше не Ка па до ки је, она ко ка ко је то отац Ју­стин, ро ђен и упо ко јен на Бла го ве сти, кр штен као Бла го је По по вић, ис при чао док је ти хо вао у Ће ли ја ма, у ма на сти ру у ко ји је прог нан она ко ка ко нам је у цр кве ној оп шти ни при чао го спо дин Иван. И ме не су у мр кли ни, на сва ком ћо шку, че ка ле раз не ажда је, ка ра­кон џу ле и акре пи. И ме не су по ку ша ва ли да врг ну, на пар чад да ме ки да ју, у не га шен креч гур ну, во лов ском жи лом да ме ту ку, на точ ку вр те, као тр ску да ме ло ме. Увек сам ко пље жи во та др жао ви со ко, очи ши ром отво ре не, сто па ла као у тр њу, а гла ва би стра, ру ке ми не дрх те, спре ман да у сва ком тре нут ку про бу ра зим да ве­же, на до буд не и оси о не. Па ка да бих по чео да при чам о Ђур ђев да­ну, о сла ва ма у на шим ку ћа ма, мо рао бих да по вра тим утро бу, мо рао бих да ис тре сем цре ва на ћи лим, мо рао бих да про бо дем ср це ко је лу па а не тек лу ду гла ву ажда ју све та у ко јем још ди шем.

„Ђур ђев дан” је нај љеп ша срп ска не на пи са на при ча о то ме за што при ча ни је мо гла би ти на пи са на; же сто ка лир ска при ча о не ми нов ном ли те рар ном не у спје ху и о опи ра њу при че.

179

Јо сић Ви шњић ће се, у при по вје ци „Се дам на е сти, сва ки”, при по вје ци о бак су зном да ту му са ци та том у мо ту: „А Евро па ста ра кур ва...” при сје ти ти да је „јед ном од на ших бр ђан ских Ћо­ро ви ћа се дам на е сти април био (...) по след њи дан” – Вла ди ми ру, ко ји у Мо ста ру има ке но таф, са мо име на по ро дич ном спо ме ни ку у ко јем не ма ње го вих по смрт них оста та ка.

Еле мен те ау то пор тре та на ла зи мо у жи вот ном и ау то по е тич­ком ста ву пи сца ко ји „ни шта не ра ди по по руџ би ни а ни са же ном не раз го ва ра без хо но ра ра” и ко ји из го ва ра:

Мо ја при ча има ду шу.

При ча ко ја има ду шу, има и по хва лу су зи људ ској:

А су зе су ле ко ви те, оне су ро са људ ског ро да, ме лем за сва ку ра ну. Пла че и зе мља, пла че и не бо, пла чу и биљ ке, ина че ни шта не би ра ђа ло.

Пла као је и Ми ро слав Јо сић Ви шњић над сру ше ним Авал­ским тор њем под бом ба ма „Ми ло срд ног ан ђе ла”. Пла као је још не у тје шни је, иа ко без су за, над се дам на е стим фе бру а ром 2008. го ди не, да ту мом ко ји је пре цр тао у ка лен да ру, ка да је европ ска ма гла па ла по Ко со ву и Ме то хи ји, ода кле су се Јо си ће ви пре ци по кре ну ли под Чар но је ви ћем. Због тог се дам на е стог фе бру а ра црн му је сва ки се дам на е сти. Оту да и на слов при че: „Се дам на е сти, сва ки”, да тум ко ји се пре ска че: то га да на, 17. 02. 2008. го ди не, „Шип та ри су пљу ну ли на образ Ср би је” – зар смо већ за бо ра ви ли – „а Евро па, ста ра кур ва”, на Ко со во спу сти ла цр ну ма глу.

Али нај ви ше ду ше има у за вр шној при чи о ба гре му – „Ба грем са две сен ке” – по све ће ној „Ра ки Ши кли ну, за иве ри је”, а за пра во дру гу из дје тињ ства и при ја те љу кроз цио жи вот, Ра ди во ју Сто­ка но ву, би бли о те ка ру и исто ри ча ру књи жев но сти, ко ји је 29. ја нуа­ра пре ко ра чио те ра су сво га ста на и по ле тио у смрт. Сли ка сни је­га до ве де на је по ре ђе њем у ве зу са ба гре мо вим цви је том, у чи јем зна ку је про ла зи ло дје тињ ство:

Снег као ба гре мов цвет. Свет као ба грем у све ту па ху љи ца. Ли сто ви ко ји по дрх та ва ју.

При ча по чи ње пр вом ре че ни цом из при че „Слу жба оца Ра­до сла ва” из пр ве књи ге Ми ро сла ва Јо си ћа Ви шњи ћа, да би се у при чу увео мо тив ба гре ма, па се он да па ра лел но раз ви ја ла суд­би на при ја те ља и ба гре мо ва:

180

Про бу дим се та ко но ћу и ми слим: пе ва ју ан ђе ли, про чи тао сам дав но у јед ном тек сту да та ре че ни ца у књи зи мо га слав но га ком ши је ко ји је ис пред род не ку ће имао два ду да, али и нај ми ри­сни је ба гре мо во др во у на шем со ка ку, „па да у ред нај леп ших по­чет них при по вед них акор да у срп ској ли те ра ту ри”.

Тај ба грем је ба цао дви је сјен ке, ба рем их је та ко ви дио Ра­ди вој, а дви је сјен ке ће и Ра ди вој угле да ти ка да бу де за ко ра чио пре ко огра де – удво стру чи ће се сјен ка чо вје ка ко ји је „по ле тео” у смрт. Ра ди вој ће би ти са хра њен у сан ду ку од ба гре ма. Пи сац ће нас под сје ти ти на мит ско вје ро ва ње да ба грем не тре ба са ди ти бли зу ку ће, јер при зи ва гро мо ве. И ду до ве и ба гре мо ве по сје као је на пре дак и раз вој се ла – до ла зак ас фал та:

Та ко је би ло све док у наш со как ни је сти гао ас фалт, по се че­на су сва ста бла, ста ри ду до ви и ја бла но ви шум ни, па и ба грем ис пред ку ће мо га ком ши је. Кад је тај ба грем пао у ка нал био је 29. ја ну ар, мој ро ђен дан, пре пет на е стак го ди на, ни на зе мљи ни на гра­на ма ни је би ло сне га. Ка жу ми да се чуо је цај, ци лик ис под ко ре. Кру ну су окре са ле ком ши је, а ко лар „ни је мо ме нат” од нео је ста бло. Али ја и сад по не кад са њам то др во, слу шам со ве и гу гут ке, ви дим га кад про ђем со ка ком. Гра не су му као кри ла, бе ли цве то ви се осме ху ју, гун ђа ли шће. Са њам ка ко се дим у кро шњи, ослу шку јем... Пе ва ју ан ђе ли. Ба грем, мој де ра не, са две сен ке.

Ми ро слав Јо сић Ви шњић је на пи сао при че о два суд бин ска др ве та сво га дје тињ ства и сво га сви је та – о ду ду и гро бу и о ба­гре му са дви је сјен ке, о ба гре мо вом сан ду ку, о ба гре мо вом је ца ју, о ба гре му и гро бу.

Ми ро слав Јо сић Ви шњић је опје вао и опла као свој Ста пар и Сер би ју; Мо стон гу учи нио зна чај ном ри је ком књи жев не хи дро­гра фи је; од бо ло вао сва ку сво ју при чу и остао је дан од нај ве ћих за не се ња ка срп ске књи жев но сти ко ји се не пре ста но бо рио, за јед­но са сво јим све цем Ге ор ги јем, про тив ажда је у ср цу сви је та. И осла њао се на сво је пи сце: на Бо ру Стан ко ви ћа, Сте ва на Срем ца, Ми ло ша Цр њан ског, на Ја шу Не на до ви ћа, Ива Ан дри ћа, Си му Ма та ву ља. А од са вре ме ни ка на Дра го сла ва Ми ха и ло ви ћа. А ни­је за бо ра вио ни на ше бр ђан ске Ћо ро ви ће.

Ћо ро ви ћи уз вра ћа ју на гра дом – ду ду, ба гре му и гро бу, а нај већ­ма би сер ној људ ској су зи ко ја се бли ста и ка да ср це пре ста не да ку ца.*

* Реч на уру че њу На гра де „Све то зар Ћо ро вић” по ро ди ци Ми ро сла ва Јо­си ћа Ви шњи ћа за књи гу Ђур ђев дан и дру ги да ту ми, у Би ле ћи, 18. сеп тем бра 2015. го ди не.

181

П Р И К А З И К Њ И Г А

„ЕЛЕ У ЗИН СКИ ЈЕ ЛЕН” ПРЕД ОГЛЕ ДА ЛИ МА

По е зи ја Дра га на Јо ва но ви ћа Да ни ло ва, збор ник ра до ва, Би бли о те ка Зма­је ва на гра да, Ма ти ца срп ска, Но ви Сад 2014*

сва ка ствар на све ту је за нас по пут књи ге, је сте пи смо и огле да ло

Алан де Лил

У ни зу до бит ни ка Зма је ве на гра де Ма ти це срп ске, ко ја се до де љу­је по чев од 1953. го ди не, на шао се го ди не 2005. пе сник „ефе мер них те ма: по дру ма, бу на ра, го лу бар ни ка, га вра на, ма ча ка” (ка ко се на во ди у дру­гој увод ној бе се ди збор ни ка под на сло вом „Пе сма и њен ехо”), Дра ган Јо ва но вић Да ни лов, за пе снич ку књи гу Гне здо над по но ром, ко ју је пак у пр вој бе се ди Ми ло сав Те шић од ре дио као „пе снич ку рад њу са жи вим плат ни ма ко ја се про ви де и по дрх та ва ју”. Из на гра де по све ће не Зма ју, чи ји нас пор трет гле да са ко ри ца, про ис те као је, да кле, овај збор ник, са ста вљен од пет сег ме на та: две на ре че не бе се де, кри тич ких при ло га о пе сни ко вом ства ра ла штву, при ло га за фо то би о гра фи ју, гра ђе за би бли­о гра фи ју и при ло га ко ји чи не бе ле шка о на гра ди, за пи сник са са стан ка жи ри ја и спи сак до са да шњих до бит ни ка.

Сре ди шњи део збор ни ка за у зи ма при лог за Да ни ло вље ву фо то био­гра фи ју (ма да се фо то гра фи је на ла зе и ме ђу кри тич ким члан ци ма), на­сло вљен по не дав но об ја вље ној ау то ро вој књи зи Си ме три ја вр тло га (2014). Ови фраг мен ти, оде ље ни три ма зве зди ца ма, ко ји се на не ким ме сти ма ва ри ра ју („иде ал је мо ћи се по на вља ти... као Бах”), за пра во су ма хом де ло ви ин тер вјуа ко је је Да ни лов дао Зо ра ну Је ре ми ћу, Звон ку При јо­ви ћу и Зо ра ну Хр. Ра ди са вље ви ћу за Ле то пис Ма ти це срп ске (књ. 484, св. 1–2, ју л–ав густ 2009, 139–156), с тим да су зве зди це за ме ни ле пи та ња.

* На по ме на ре дак ци је: чи та о ци су ве ро ват но при ме ти ли да се у ру бри ци ,,При ка зи књи га” пред ста вља ју са мо књи ге ко је су шта мпа не у те ку ћој или прет ход ној го ди ни. У слу ча ју овог тек ста, по све ће ног књи зи из 2014. го ди не, на пра ви ли смо из у зе так. Раз лог за овај из у зе так спа да у до мен сим бо ли ке и зна ча ја на гра де по во дом ко је је збор ник штам пан.

182

Пе сник је у вр тло гу сво јих ау то по е тич ких про ми шља ња, још јед ном „про ме шав ши” сво је „вје ру ју”, от крио да су га „од у век за ни ма ле оне не ис при ча не при че, тај не сто ри је ко је љу ди ни ко ме не же ле да по ве ре”, а ко је се „кри ју у сно ви ма и там ним огле да ли ма не све сног”, а по де лио је са чи та о ци ма и ин тим ни за пис јед не Ита ли јан ке, сту дент ки ње књи­жев но сти, ко ји све до чи о љу ба ви пре ма Да ни ло вље вим пе сма ма, ко је се во ле као у де тињ ству лут ке. Овај део збор ни ка чи ни три де се так стра ни­ца ко је га по пут огле дал ца на сред клеп си дре де ле на го то во два јед на ка де ла – је дан са те жи штем на кри тич ким тек сто ви ма, дру ги са те жи штем на им по зант ној би бли о гра фи ји, ко ју су са чи ни ле Сла ђа на Су ба шић и Гор да на Ђи лас.

Зна чај фо ку са збор ни ка, ко ји је пре вас ход но на на уч ним ра до ви ма је да на ест по кло ни ка по е зи је, по ста је из ра же ни ји ка да се пре гле да део би бли о гра фи је ко ји се од но си на ре цеп ци ју ства ра ла штва Дра га на Јо ва­но ви ћа Да ни ло ва. За па жа се да се од ви ше од 550 ре фе рен ци тек два де­се так од но се на не што обим ни је есе је или озбиљ ни је сту ди је о пе сни ку, а све оста ло чи не углав ном при ка зи, сит ни ји при ло зи, но вин ске кри ти­ке и слич но. То нам за пра во су ге ри ше да се из ван овог збор ни ка мо же има ги ни ра ти са мо још је дан не ви дљи ви збор ник озбиљ ни јих, че сти тих ра до ва о Да ни ло ву. Не би смо ра чу на ли те мат у мај ско­јун ском бро ју По ља за 2012. го ди ну, ко ји је, мо же се ре ћи – штур: по ко ја пре штам па на кри ти ка, Ал ба ха ри јев за пис од јед не стра ни це („Да ни лов и ње го ва пе­ћи на”), два пре ве де на пред го во ра са ру мун ског и ита ли јан ског ко ја је два да за јед но са др же три стра ни це тек ста... ако из у зме мо есеј Са ше Ра дој­чи ћа „Естет ско и ег зи стен ци јал но”, штам па ног пр во бит но у Да ни ло­вље вој књи зи Ви но с вул ка на (2012), за тим у По љи ма и по тре ћи пут под окри љем збор ни ка По е зи ја Дра га на Јо ва но ви ћа Да ни ло ва.

Но, уме шно уре ђе на кон цеп ци ја збор ни ка упра во је и из и ски ва ла овај Ра дој чи ћев рад, ко ји за Да ни ло вље ву пе сму ка же да је „хим на ко ја сла ви свет и ње го ве ерот ске и естет ске си ле, а по е зи ји на сто ји да по вра ти ау ру ње не не ка да шње са крал не сна ге”. Ова кво ви ђе ње уне ко ли ко се на­ста вља на сту ди ју­те ме љац овог збор ни ка – „Есте ти за ци ја и са кра ли за­ци ја ствар но сти у по е зи ји Дра га на Јо ва но ви ћа Да ни ло ва: по е тич ки иден­ти тет и че жње за про ме на ма” Ива на Не гри шор ца, у ко јој се ука зу је на стра те ги ју про жи ма ња ре ли гиј ске и естет ске сфе ре ствар но сти, као спе­ци фич ног об ли ка „ре ли го зно не све сног” о ко јем је го во рио Еп штејн и нај по сле за кљу чу је да је „са крал ност крај ња свр ха естет ских за но са”. Основ не по е тич ке од ли ке Да ни ло вље ве по е зи је, ко је су на зна чи ли Не­гри шо рац и Ра дој чић, име но ва не су у ра ду Ђор ђа Де спи ћа „О ре чи ма у огле да лу” по е тич ким кон ти ну и те том из ме ђу две фа зе пе сни ко вог ства­ра ла штва: ба рок не раз бо ко ре не и дру ге дис кур зив ни је, ви ше ве ри стич ке.

Де спи ћев рад отва ра пак про стор да се го во ри о на уч ном до при­но су збор ни ка на ни воу иде је ко ја се ства ра иш чи та ва њем свих кри тич ких

183

тек сто ва. Ра ди се, на и ме, о ме та фо ри огле да ла, ко је се ма ње или ви ше по сред но сви ау то ри до ти чу. У том сми слу, гле да но очи ма син те зе, мо­гућ но је из ве сти на црт за ти по ло ги ју Да ни ло вље вих ме та фо ра огле да ла, пред ко јом би сим бо лич ки ста јао „еле у зин ски је лен” као је дан од че стих лир ских су бје ка та ње го ве по е зи је.

Не гри шо рац по ми ње пе ри скоп из пе сме „Ау то пор трет у огле да лу пе ри ско па” као ефек тан мо тив ко ји се ко ри сти да се осве тли не ко оно­стра но би ће. За Де спи ћа је огле да ло про јек ци ја ира ци о нал ног, ре флек­ту је се као уну тра шње, не из ре ци во; огле да ло је ме та фо ра за лир ски текст, ње го ва моћ је у пси хо ло шком су сре ту ре цеп ци је и кре а ци је, са гле да не у све тлу Блу мо ве ан ти те тич ке кри ти ке. Со ња Ве се ли но вић из ве ла је ни ти ана ло ги је из ме ђу гра да, те ла и бро да/чам ца: „Град се ука зу је у сво јој те ле сно сти, ко ја му омо гу ћа ва да раз у ме су бјек то ве жуд ње, бу ду ћи да се оне про јек ту ју на ње га.” Оту да град по ста је огле да­ло жуд њи лир ског су бјек та ко ји тра га за уто чи штем, ушу шка ва њем и „ап со лут ним за гр ља јем ко и ту са”, не би ли га про на шао у жен ском те лу.

Те му „Веч но жен ство: же на у по е зи ји Д. Ј. Да ни ло ва” по дроб но је ис пи та ла Дра га на В. То до ре сков кроз Да ни ло вље во „све то трој ство: же на, ћер ка, мај ка”, из во де ћи сле де ћу ти по ло ги ју: мај ке, до ји ље, де вој чи­це, де вој ке, „де вој чу ре” (блуд ни це). На уч ни ца је у пе сни ко вом мо ти ву дој ке (ока те, све ви де ће, све мо гу ће, смр то но сне, уте шне, но си тељ ке ко смич­ког по рет ка и ме та фо ре ва се ље не) ви де ла осми шља ва ње ег зи стен ци је, спој са крал но сти и пол но сти и ме сто где се од ви ја про цес са мо спо зна је, те нам та ко по сред но на зна чи ла да су и дој ке сво је вр сна огле да ла за са мо со зер ца ва ње.

Кон тра пункт дој ка ма­огле да ли ма је сте ком па ра тив на сту ди ја Ми не М. Ђу рић „Да ни лов и Ор у Нар ци со вој ка ме ри оп ску ри”. Оро во и Да­ни ло вље во огле да ло је исто: цр но и екра ни зо ва но и у ње му се „огле да при ро да са мог огле да ња”: „У Да ни ло вље вом оства ре њу лир ски су бје кат обра ћа се огле да лу и во ди као ен ти те ту пе сме, утва ри и пред ска за њу. У Оро вој пе сми не што дру го се обра ћа Нар ци су, а то дру го мо же да се ту ма чи као дру го ’пе сме’, или дру го пе сни ка ко је се одва ја од мит ске фи гу ре Нар ци са”.

Сте ван Бра дић у тек сту „По нор и вид”, ана ли зи ра ју ћи не ко ли ко сти хо ва из збир ке Ме мо а ри пе ска (2008), у Да ни ло вље вој по е ти ци пре­по зна је „на ста вак стра те ги је мо дер ни зма ко ји се, бра не ћи ау то но ми ју пе сни штва, су прот ста вљао ло ги ци спек та кла и ма сов ној кул ту ри”, с фо ку сом у сти хо ви ма: „Пре шао сам мост пре ко по но ра, / али по нор укло­нио ни сам”. Ау тор је пре ко Пин да ро вог хи бри са „же ле ти пре ко ме ре” ис пи сао лук Да ни ло вље вог хи бри са – да укло ни по нор, ма да су по нор и чо век упу ће ни јед но на дру го као чо век ко ји се са мо спо зна је/со зер ца ва, по ку ша ва да са гле да оно оп скур но сво је ду ше. „Ко ра ча ње пре ко по но ра је, у све тлу Хе ра кли то вог фраг мен та, ко ра ча ње пре ма ’гра ни ца ма ду ше’,

184

ко је се не мо гу до сег ну ти”, а „’на ше ду ше’ ду би на су ’за се бе’, док је по нор ду би на ’по се би’, а пе сма ’до вр ше ње по но ра’.”

На кон „По но ра и ви да”, мо гу се про чи та ти „Оке ан ср ца” Ва се Пав­ко ви ћа и „Два књи жев на од зи ва” Алек сан дра Б. Ла ко ви ћа: је дан упу ћу је на оке ан у ко ме се огле да Да ни ло вљев „еклек ти ци зам раз ли ке” (во ли и По пу и Па вло ви ћа, и Да ви ча и Ла ли ћа, и Рем боа и Ва ле ри ја, и Ба ха и Шу бер та) и де ли са на ма за јед нич ке па си је са пе сни ком (би бли о те ке, ан ти квар ни це, књи ге, шкољ ке, же не); дру ги као пе сни ков екви ва лент и сим бол по сто ја ња ви ди књи гу, па у том сми слу и књи га по ста је про стор у ко јем се чо век огле да. Ме ђу тим, па ра док сал но, огле да ло је и „бе ли на, про стор не мо гућ но сти са мо и ден ти фи ка ци је”, ка ко ука зу је Ва си ли је До ма зет у ра ду „По е ти ка па ра док са у ’Ме мо а ри ма пе ска’ Д. Ј. Да ни ло ва”.

Ка ко нај по сле схва ти ти ово мно штво се ман ти за ци ја ме та фо ре огле­да ла, тј. но вих ме та фо ра за ти пич но ба рок ну ме та фо ру огле да ла? Мо жда по след њи кри тич ки чла нак у збор ни ку, „Од нос пре ма тра ди ци ји у ’Ку ћи Ба хо ве му зи ке’” Ни ко ле Жи ва но ви ћа, мо же по ну ди ти је дан од при хва­тљи вих од го во ра: „У сво јим нај бо љим пе сма ма Да ни лов се це лим опи си­ма, па чак и це лим пе сма ма слу жи као ме та фо ра ма за јед ну дру га чи ју ствар ност. То ни су але го ри је. Сми сао ме та фо ре се до би ја тек ка да је сли ка уоб ли че на. (...) Да ни ло вљева ба рок ност не зна чи ни шта дру го до то да је ње го вим ме та фо ра ма по треб но мно го ре чи. Оту да и њи хо ва ори ги нал ност.” Ово есте ти ци стич ко оби ље у де ху ма ни зо ва ном све ту ли ше ном сва ког сми сла мо же да охра бри и дра го це но је, ка ко на во ди Не­гри шо рац у увод ној сту ди ји ко ја се огле да у Жи ва но ви ће вој у том аспек­ту ба рок но сти ко ја об у хва та „ра зно вр сност све та”, дух вре ме на (mel ting pot) с кра ја 20. ве ка. Мо жда се оби љем вр ху ни „по нор” (пе сма је до вр ше­ње по но ра), мо жда је то пе сни ков од го вор на Хел дер ли нов за па же ни рас­цеп из ме ђу све та и пе сни ка: „че му пе сни ци у оскуд на вре ме на?” ко ји се упра во по е зи јом по тен ци јал но уки да. У зна чај ној сту ди ји Вла ди ми ра Гво зде на и Сло бо да на Вла ду ши ћа „Пе снич ки су бјект, обо га ће ње, пу то­ва ње: са вре ме ност Раст ка Пе тро ви ћа” (Збор ник Ма ти це срп ске за књи­жев ност и је зик, 61/2, 2013) на зна ча ва се да „иде ја обо га ћи ва ња про ис­ти че из же ље пе сни ка да се бе сме сти у мо дер ни свет”, тј. да ова ме та фо ра сна жно од је ку је на „фо ну хел дер ли нов ске ме та фо ре оскуд ног све та”, а да је „оба ве за на до ла зе ћих пе сни ка (...) да у мо дер ном кљу чу, увек из­но ва от кри ва ју су шти ну пе сни штва”.

Је ле на МА РИ ЋЕ ВИЋ

185

КУ ДА ИЗ СА МО ЋЕ?

Ђор ђо Сла до је, Си ла зак у са мо ћу, „Фи лип Ви шњић”, Бе о град 2015

Од сво јих књи жев них по че та ка Ђор ђо Сла до је је имао по сто јан основ ни пе снич ки ру ко пис и до жи вљај све та. Као што је у ужем сми слу тач но при ме тио Ми хај ло Пан тић, Сла до је је „не е во лу ти ван пе сник, ко ји ства ра по ло ги ци ва ри ја ци је ре ла тив но све де них, основ них лир ских те ма”.1 Ме ђу тим, у об ра ди тих ве о ма лич них, али у исти мах че сто и исто риј ских те ма, Сла до је је, као што је ис та као Ран ко По по вић, „тре­пет нич ки осје тљив на зна ке вре ме на и тра ди ци је под јед на ко”.2 Али вре­ме на се ме ња ју, као и сми сао тра ди ци ја у њи ма, а те про ме не су би ле ду бље и оштри је у гло бал ним по ли тич ким и тех но ло шким раз ме ра ма, као и у сва ко днев ном жи во ту, то ком два де се тог и по чет ком два де сет пр вог ве ка не го у не ко ли ко прет ход них ве ко ва. Отуд и зна чај на ра зно ли­кост умет нич ких све то ва у Сла до је вом по сто ја ном пе снич ком ру ко пи су.

Ро ђен 1954. го ди не у Кли њи код Уло га, у Гор њој Хер це го ви ни, Сла­до је је за вр шио гим на зи ју у Сеч њу, а сту ди је со ци о ло ги је у Са ра је ву, где је жи вео до до ла ска у Вр бас и Но ви Сад. У та ко раз ли чи тим окру же њи ма он је тра жио су штин ска обе леж ја свог вре ме на у све тло сти успо ме на на ра но де ча штво и мла дост. А успо ме не се, да ка ко, већ са ме по се би ме ња ју у за ви сно сти од окол но сти у ко ји ма се дозиваjу, као што се и ур ба ни ам­би јент град ских сре ди на у ко ји ма је Сла до је про вео сво је зре ле го ди не дра стич но ме њао пре и по сле гра ђан ских ра то ва у на шим про сто ри ма. У зна ку тих про ме на у до зи ва њу успо ме на Сла до је ва по след ња збир ка је нов, иа ко пе снич ки пре по зна тљив од јек ње го вих ра ни јих пе снич ких оства ре ња.

Су срет ру рал не и ур ба не кул ту ре по ма ља се у том од је ку у на гла­ше ној ме та фо ри за ци ји пе снич ког го во ра, као и у оштрим ре ли ги о зним су че ља ва њи ма са са вре ме ним све том. То се ја сно ви ди већ у увод ној мо ли тве ној пе сми „Бо го ја вље ње”, у ко јој не ки наш са вре ме ни ис ку ше­ник по ку ша ва да ослу шне Бо жи ји глас, че ка ју ћи „да му се ја ви / Баш онај ко га за бо ра ви”.3 Али:

Из др во ре да је два чуј но Гла сне се ве тар али луј но Ал ни ког не ма осим ту је Ко ја и тво ју ту гу сну је (10).

1 Ви де ти: Ран ко По по вић, „Ис ку пи тељ ска ми лост пје сме”, Ле то пис Ма­ти це срп ске, књ. 472, св. 5, но вем бар 2003, 782.

2 Ран ко По по вић, За вјет но пам ће ње пје сме, За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства, Ис точ но Са ра је во 2007, 368.

3 „Бо го ја вље ње”, Си ла зак у са мо ћу, 9. У да љим на во ди ма сти хо ва из ове збир ке бро је ви стра ни ца да ти су у основ ном тек сту у за гра да ма.

186

Као да са мо још јед на че ти нар ска биљ ка, „ту ја”, смре ку ша, чу је оно стра ни зов у на шем ин фор ма тич ком све ту – оста вља ју ћи отво ре но пи та ње ко ли ко ће га ду го још и она мо ћи да ра за зна је с об зи ром да нам се већ и „ве тар” тек „гла сне (...) али луј но”. Да ли је мо жда и глас у сла ву Бо жи ју по стао на го ве штај ду хов ног и осе ћај ног сма ка све та?

Мно ге дру ге пе сме у овој збир ци до зи ва ју се с оно стра ним све том по сред ством ове или оне биљ ке, ове или оне звер ке, или не у те шних ја да де тињ ства. У пе сми „Са ги ња ње” отац по зи ва си на да се са гне, да учи ни по кло ње ње” сво је да би мо гао кро чи ти у „храм сру ше ног до ма” и по љу­би ти:

Кр ста чу на хе ре ну На гро бљу да ле ко ме И цр кви цу на дла ну (39).

Да кле, да би мо гао са гле да ти уру ша ва ње свог све та, ко је ина че са мо биљ ке ви де, јер мо гу:

Зо ви ну тај ну Мо ли твен ша пат вла ти У сред гр мља ви не чу ти (40).

У „Па стир ској тлап њи” не ки наш са вре ме ни не срет ник пре по зна­је све оно што се у „не по врат но сур ва ло”:

У про ва ли је де тињ ства, У вр тлог за бо ра ва (41).

У исти мах он се пи та ка ко би мо гао „при ди ћи оче ву ку ћу”, „гро­бље опле ви ти” и „кр ста че ис пра ви ти”(41)? Мо жда вас кр сну ћем свог искон ског до жи вља ја биљ ног и жи во тињ ског све та, јер ће та ко и „гне зда у воћ ња ку”:

Цвр кут ним бру јемОка ди ти (41).

Али та ру рал на мо ли тва у ур ба ном све ту ту га љи во се за о кру жу је:

А ста до Ко још пи та Же ли ли оно Ова квог па сти ра (42).

187

И у пе сми „На ше бу не” Сла до је сум њи ча во при зи ва сво је успо ме не као мо гућ не пу то ка зе у ду хов но обе сми шље ној, ра ци о нал но и ин фор­ма тич ки „сре ђе ној” са да шњо сти у ко јој „и не жи ви мо” – а „жао” нам је „мре ти” (65). На сли чан на чин са вре ме ни свет се до ча ра ва и у пе сми „Сре те ње” у лич ном ко ли ко и оно стра но ко смич ки бо је ном иро нич ном про све тље њу:

Ево да на по ком се ме ри Сун че ва ми лост сен ком зве ри (11).

Обра ћа ју ћи нам се та ко sub spe cie ae ter ni tas, Сла до је на зна чу је су ро ве рас ко ле и те ро ри стич ке об ра чу не гло бал них раз ме ра, ко ји у но­ви је вре ме већ ду го ба у ља ју африч ким и азиј ским про сто ри ма. Отуд су ов де на оку пу и ве ко ви сва ко ја ких људ ских по ср ну ћа – као и на го ни да се од њих по бег не:

Уза луд тра жи ме ђу на ма Мај ка бо жи ја од дав ни на Бар јед ног на лик на свог си на (11).

Дру гим ре чи ма, Си ла зак у са мо ћу при зи ва чу да у јед ном ду хов но и емо тив но ис пра жње ном све ту.

У том при зи ва њу огле да ју се по не кад и на ши ра зно ли ки до жи вља ји жи во ти ња. Да ка ко, и у сва ко днев ном је зи ку чо век мо же би ти љут као рис, ве ран као пас, лу кав као ли си ца, мо же и од му ве пра ви ти ме две да, па чак и сло на. У ана лог ним су ге стив ним при ми сли ма тре пе ри жи во тињ ски свет и у сти хо ви ма Сла до је ве пе сме „На ше жи во ти ње”. Ту је, на са мом по чет ку, сли ка са вре ме ног ур ба ног све та у ко ме сту ден „из све га би је” и у ко ме пе сни ку, као што ка же мај ци, мо жда по нај ви ше не до ста ју „на ше жи во ти ње” (34). И то као зна ме ње ко је слу ти из гу бље но за јед ни штво:

То пли ну ов чи јег ста даЗби је ног у шу мар ку, Под јед ним ру ном, Око јед но га зво на Ко у пе ћи ни оној Где Бо го ро ђен че спа ва (43).

Овај ва пај за за јед ни штвом сна жно од је ку је у кон тек сту са вре ме­них по ли тич ких, на ци о нал них и вер ских рас ко ла, раз до ра, бом ба шког и бом бар дер ског те ро ри зма, као и из бе гли штва у не за пам ће ним раз ме­ра ма. А у слич ном ду ху од зва ња и по тму ли при звук че жње за тр пе љи­во шћу оли че не у по гле ду „кра вљих очи ју”:

188

Ко је пра шта ју псов ке Увре де и удар це Као да ка жу Са мо ти син ко Ра ди свој по сао (34).

Два по след ња сти ха је по о дав но из го во рио ста ри Ву ка шин из Кле­па ца, док му је не ки уста ша у Ја се нов цу сец као пар че по пар че те ла. Ка сни је је тај уста ша, као па ци јент не у роп си хи ја тра докт орa Недe Зецa, при знао да су га те ре чи ње го ве жр тве из лу ди ле, а док тор Зец је то за­бе ле жио и об ја вио. С те тач ке пе сма кре ће у „раз дра га ност / ја ри ћа и јаг ња ди” и су шту „ждре бе ћу ра дост”:

Ко ја за ви ши сми сао не ма ри Ни ти раз ло ге тра жи (34).

Да ли да да нас ви ше за ви ди мо тој бла го сти „очи ју кра вљих / Ко је пра шта ју псов ке / Увре де и удар це” или пе сни ку ко ји је, ипак, и по ред свих слут њи ду хов них и емо тив них осу је ће ња у са вре ме ном све ту, смо­гао сна ге да та ко ви ди те кра вље очи? Украт ко, ове пе сме по ста вља ју пи та ње ку да из са мо ће – у скеп ти ци зам, у ре ли ги ју, у де тињ ство, или у дру же ње с биљ ним и жи во тињ ским све том, али то оштро по ста вље но пи та ње оста је на кра ју отво ре но.

Све то зар КО ЉЕ ВИЋ

ПРИ ЗМА ТИЧ НА ПРИ РО ДА КЊИ ГЕ ДУ БО КЕ ОДА НО СТИ ЈО ВА НУ БИ ЈЕ ЛИ ЋУ

Јо ван Би је лић (1884–1964): збор ник ра до ва по во дом обе ле жа ва ња пе де­се те го ди шњи це од смр ти умет ни ка, Га ле ри ја Ма ти це срп ске, Но ви Сад 2015

Из да вач ки по ду хва ти на ста ли ду го трај ним, си сте ма тич ним и са­ве сним де ло ва њем од ре ђе ног бро ја на уч но и стра жи вач ких по све ће ни ка од у век су, ма кар у све сти ау то ра ових ре до ва, ево ци ра ли сли ку ко шни­це као про сто ра из ра зи тог ства ра лач ког ен ту зи ја зма про ис те клог из те ла ње них бес пре кор но ор га ни зо ва них ста нов ни ка. По ред то га што се ова ква ана ло ги ја оства ру је у по гле ду ва ља но ор ке стри ра них и усме ре­них тво рач ких на по ра обе ју по ред бе них стра на, пче ла и на уч них рад­ни ка, она се ус по ста вља и на сим бо лич кој рав ни, кроз чи ње ни цу да се жи во ти ње – хи по ста зе вред но ће до во де у ве зу, осо би то у хри шћан ској ико но гра фи ји, са раз бо ри то шћу и ре чи то шћу – свој стви ма под јед на ко

189

дра го це ним за сва ког на уч ни ка/ис тра жи ва ча. Упра во збор ник о Јо ва ну Би је ли ћу, на стао као ре зул тат на уч ног ску па упри ли че ног то ком тра ја­ња но во сад ске из ло жбе сли ка овог умет ни ка у Га ле ри ји Ма ти це срп ске, у пот пу но сти по твр ђу је сми сле ност на ве де ног по ре ђе ња. Је да на ест струч ња ка ме ри тор них у раз ли чи тим ди сци пли на ма (исто ри ја умет но­сти, исто ри ја ар хи тек ту ре, му зе о ло ги ја, оф тал мо ло ги ја), удру же ним сна га ма и пре да ним ра дом ство ри ло је не са мо књи гу ко ја се од ли ку је ин тер ди сци пли нар но шћу и по ли фо нич но шћу ви зу ра што, по пут при зме, пре ла ма ју Би је ли ћев умет нич ки рад под раз ли чи тим хер ме не у тич ким угло ви ма, не го је и по ка за ло про ниц љи вост сво јих уви да и раз бо ко ре­ност њи хо вих је зич ких уоб ли че ња. Прем да се чи ни очи глед ним, ва ља по ме ну ти ка ко ис так ну та па ра ле ла на уч но и стра жи вач ког есна фа, а на­ро чи то овог збор ни ка, са пче ла ма сво је до дат но упо ри ште на ла зи у сим­бо ли зму име на ин сти ту ци је ко јој, као из да ва чу ове пу бли ка ци је, при па­да ју сва ра дост и по нос због ње не ви зу ел не и са др жај не бли ста во сти.

Ову у ме то до ло шком сми слу дис пер зив ну ри зни цу зна ња о срп ском сли ка ру отва ра текст Ане Бог да но вић „За гре бач ко ис ку ство Јо ва на Би­је ли ћа (1919–1927)”, у ко јем ау тор ка по све ћу је па жњу раз ли чи тим кон­тек сти ма у окви ру ко јих су се Би је ли ће ва по ја вљи ва ња у пе ри о ду од 1919. до 1927. го ди не у за гре бач кој сре ди ни од и гра ла, као и ње го вој уло зи у кре и ра њу спо на из ме ђу за гре бач ког и бе о град ског умет нич ког про сто­ра. По ред сук це сив ног пре до ча ва ња Би је ли ће вих из ло жбе них по ду хва­та, ре ле вант но сти тек ста до при но се и ау тор ки ни на по ри ори јен ти са ни ка кон тек сту а ли за ци ји основ не те ме ра да, ка де тек то ва њу кључ них на­че ла и ци ље ва Про љет ног са ло на, са гле да ва њу по ја ве екс пре си о ни зма и ње го вог ма ни фе сто ва ња уну тар сли кар ских и ли ков но кри ти чар ских прак си ју го сло вен ског умет нич ког аре а ла у вре ме ну око 1920. го ди не, као и ис ти ца њу аван гард не, зе ни ти стич ке цр те Би је ли ће вог ап стракт ног опу са из ла га ног на Про љет ном са ло ну.

По ам пли фи ци ра ној сен ти мен тал но сти и то плом то ну, за хва љу ју­ћи ко јем се уви ди из ве де ни у скла ду са прин ци пи ма на уч не тач но сти и те ме љи то сти бо га те ме ром жи вот но ти, из два ја се текст „Суд би не Би је­ли ће вих сли ка из по ро дич ног кру га” Ири не Су бо тић. Об је ди њу ју ћи ана ли тич ко­ин тер пре та тив не освр те на Би је ли ће ва де ла и ин ти ми стич ке па са же о суд би на ма не ко ли ко ње го вих сли ка у вла сни штву ме ђу соб но по ве за них по ро ди ца Јо ва но вић, Су бо тић, Ри стић и То шић, ау тор ка да је из ван ред на ту ма че ња сли ка ре вих де ла (та кво је, при ме ра ра ди, ком па­ра тив но са гле да ва ње Пор тре та Ста ке Су бо тић и Пор тре та др Мир ка Су бо ти ћа). Те за да су у ра ду пре до че не по ро дич не епи зо де ве за не за Би је ли ће ве сли ке до каз њи хо вог на стан ка из лич ног осе ћа ња, а не из ко мер ци јал них по бу да или као пу ко од го ва ра ње на зах тев на ру чи ла ца, нај ва жни ја је ау тор ки на ре флек си ја. Те сли ке су „под се ћа ње на је дан сег мент срп ског гра ђан ског дру штва ко је је ра до при хва ти ло Би је ли ћа

190

и као за ни мљи вог са го вор ни ка, и као ве ли ког умет ни ка чи ји су пор тре­ти до при но си ли из гра ђи ва њу со ци јал ног ста ту са сли ка них”.

Упра во же ља за са гле да ва њем Би је ли ће вог пор трет ног опу са као прег нант не гра ђе за про у ча ва ње уку са, ин те ре со ва ња и све у куп ног вред­но сног си сте ма дру штва, осо би то бе о град ског гра ђан ства, из ме ђу два свет ска ра та по чи ва у те ме љи ма ра да Си мо не Чу пић „Пор тре ти Јо ва на Би је ли ћа. Из ме ђу гра ђан ске ети ке ци је и бо ем ског не ма ра”. Има ју ћи на уму да су де та љи ода бра ни да бу ду на сли ка ни „део фи ли гран ске мре же ре фе­рент них сим бо ла” и да, као та кви, по ста ју па ра диг мат ске сли ке ка рак те ра, по сред не сту ди је лич но сти, ста ту сни еле мен ти бур жо а ске ствар но сти и по ка за те љи естет ске и етич ке мер не кон сте ла ци је, ау тор ка ту ма чи Би је­ли ће ве по ро дич не пор тре те, пор тре те управ ни ка и глу ма ца На род ног по­зо ри шта, пор тре те пи са ца и сли ка ра, ка фан ске пор тре те, де ло Ви о ли ни ста и умет ни ков Ау то пор трет. У овом ра ду Си мо на Чу пић по ка за ла је не са мо сјај свог хер ме не у тич ког да ра, стил ску угла ђе ност и уме ће ус по ста­вља ња за ни мљи вих си нап си те о риј ском ли те ра ту ром и књи жев но шћу не го је пру жи ла и дра го це не по дат ке за про у ча ва о це дру гих ди сци пли на, пре све га со ци о ло ги је умет но сти и исто ри је при ват них жи во та.

О „при ми ти ви стич ким епи зо да ма” у Би је ли ће вом ства ра ла штву, о Бо сни као при мор ди јал ном про сто ру, уто чи шту и spi ri tus mo vens­у умет ни ко вог би ћа, о ака дем ским ис ку стви ма, ње го вом ан ти е пи гон ском ста ву, као и о при хва та њу мо дер ни стич ких ства ра лач ких стре мље ња, те не ми нов ном при су ству еле ме на та сти ли стич ког при ми ти ви зма, пи­са ла је Ди ја на Ме тлић у ра ду „’При ми ти ви стич ке’ епи зо де у умет но сти Јо ва на Би је ли ћа”. Ра фи ни ра ним, па жљи во би ра ним из ра зом ау тор ка на бри љан тан на чин, ево ци ра ју ћи ру со ов ску опо зи ци ју из вор ног, ди вљег и ци ви ли за ци је, ва не вроп ске кул тур не ко до ве, као и ве зе из ме ђу при­ми тив ног и под све сног (над ре а ли стич ког), ана ли зи ра по је ди на Би је ли­ће ва оства ре ња на ста ла два де се тих и три де се тих го ди на про шлог ве ка ко ја по се ду ју, у те мат ском сми слу и у по гле ду сли кар ског по ступ ка, сна жан „при ми ти ви стич ки” по тен ци јал.

Дис тан ци ра ју ћи се од ро ман тич ног и но стал ги јом им прег ни ра ног мо де ла раз у ме ва ња Би је ли ће вих бо сан ских платнâ, Алек сан дар Иг ња то вић је у ра ду „У зе мљи уо бра зи ље. Бо сан ски пеј за жи Јо ва на Би је ли ћа 1929–1941” по ну дио дру га чи је ви ђе ње сли ка ре вих бо сан ских пеј за жа од оног увре же ног у ли ков но кри тич кој ми сли ука зав ши на ши ру, ку лу ро ло шку кон струк ци ју Бо сне и сло жен по ли тич ки кон текст Кра ље ви не Ју го сла ви­је. С об зи ром на то да умет ни ко ви бо сан ски пре де ли, пре ма ми шље њу ау то ра, пред ста вља ју ка ко ви зу е ли за ци ју нај ар ха ич ни је обла сти ди нар ског ком плек са, та ко и ма ни фе ста ци ју на ра ти ва о Бо сни као про сто ру исто риј­ског, ет нич ког и ре ли гиј ског пре пли та ња, нео п ход но их је раз у ме ва ти „као део ак тив но сти у си сте му про из вод ње сли ка, сим бо ла и сми сла на ко­ји ма је по чи ва ла иде о ло шка кон струк ци ја ме ђу рат ног ју го сло вен ства”.

191

У ра ду „У по тра зи за иден ти те том. Бор ба Да на и но ћи: Ап стракт­ни пре део” Ра то мир Ку лић раз ма трао је на при ме ри ма сли ка Ап стракт­ни пеј заж (1920), Бор ба да на и но ћи (1921) и Олу ја над Ма рин ко вом ба ром (1955) „екс цеп ци ју ап страк ци је као кључ ног ег зи стен ци јал ног екс по нен та су бјек ти ви зма су бјек та”, ап страк ци ју као фе но мен што се ма ни фе сту је кроз са мо ра зу ме ва ње. Апо стро фи ра ју ћи спре гу из ме ђу ка та кли змич них, тра у ма тич них ис ку ста ва Ве ли ког ра та и Дру гог свет­ског ра та, као и Би је ли ће вих ап стракт них ком по зи ци ја, ау тор лу цид но, уз че сте кон тем пла тив не, фи ло зоф ске оп сер ва ци је, уви ђа да су ова плат­на на чин да умет ник, су о чен са све том у ко јем бе сне смрт и де струк ци­ја, и гу бит ком соп ства ко је је тим све том об у хва ће но, спа се сво ју при­ро ду и оства ри са би ра ње соп стве ног ин ди ви ду а ли те та кроз са мо спо­зна ју ко ја га ран ту је ау тен тич ну ег зи стен ци ју.

„По ча сно ме сто Јо ва на Би је ли ћа на Пр вом ок то бар ском са ло ну. Кон ти ну и тет ап страк ци је и ап стра хо ва ња као (не)ре фе рент ност на сле­пи ло” на зив је ра да Ја сми не Чу бри ло у ко јем се ра све тља ва ју кон текст, зна че ње и зна чај сли ка из ци клу са „Имро ви за ци је” у све тлу чи ње ни це да је Би је ли ћу на Пр вом ок то бар ском са ло ну, на ко јем је ова се ри ја сли­ка и пред ста вље на, би ло до де ље но по ча сно ме сто. По ред ту ма че ња од­но са умет ни ко вих пред рат них и по сле рат них ап стракт них де ла и ис пи­ти ва ња на чи на на ко ји су ње го ве сли ке мо гле да из не су иде ју кон ти ну­и те та (о њој се де таљ но све до чи кроз на бра ја ње умет нич ких про је ка та ју го сло вен ског ка рак те ра), рад под ра зу ме ва и зна чај на раз ја шње ња тер ми на ап страк ци ја, као и про ниц љи ве ко ре ла ци је Би је ли ће ве ства ра­лач ке прак се са Де ри ди ним те о риј ским по став ка ма.

Нај зад, тек сто ви Је ле не Ме жин ски Ми ло ва но вић („Ра до ви Јо ва на Би је ли ћа у цр кви Све тог Алек сан дра Нев ског у Бе о гра ду”), Ја сне Јо ва­нов („Ма ла сли кар ска ака де ми ја Јо ва на Би је ли ћа”), Љу би ше Ни ко ли ћа („Ме та оп тич ка умет ност. Ути цај ка та рак те и ко ри го ва не афа ки је на сли кар ство Јо ва на Би је ли ћа”) и Са ри те Вуј ко вић („Спо мен­му зеј Јо ва на Би је ли ћа у Бо сан ском Пе тров цу”) нај сјај ни је илу стру ју став о рас ко ши ви зу ра као до ми нан тој осо би ни овог збор ни ка. Те ма ти зу ју ћи ре дом сли ка ре ва по стиг ну ћа у до ме ну цр кве ног сли кар ства, прин ци пе ње го вог пе да го шког ра да, од но се са уче ни ци ма и њи хо ве жи вот не пу та ње, тра­го ве ко је су ка та рак та, а по том и ко ри го ва на афа ки ја оста ви ле на умет­ни ко во ства ра ла штво и, ко нач но, исто ри ју умет нич ке збир ке Спо мен­ ­му зе ја Јо ва на Би је ли ћа, ау то ри ових ра до ва су, баш као и сви прет ход но по ме ну ти, осве до чи ли сво ју акри бич ност, ре зо нант ну ми сао, би стри ну из ра за и, нај ва жни је, ис тра жи вач ко­спи са тељ ску страст због ко је се са по што ва њем и ужи ва њем ли ста ју стра ни це ове апо ло ги је ли ка и де ла Јо ва на Би је ли ћа.

Ви о ле та МИ ТРО ВИЋ

192

СТИЛ ДЕ БАР СКОГ ДР ВО РЕ ЗА

Ан ђел ко Ану шић, Пи смо Пе тру Ко чи ћу и још по не ко ме, Слу жбе ни гла сник, 2015

Срп ски књи жев ник Ан ђел ко Ану шић, пло дан и ви ше стру ко на гра­ђи ва ни ау тор, пред ста вља нам но ву књи гу сво јих при ча по све ће ну „по­стра да лим и пре жи ве лим кра ји шким Ср би ма у хр ват ским вој ним опе ра­ци ја ма Ма е страл, Бље сак и Олу ја – о 20. го ди шњи ци из го на”. Већ ова ква по све та усме ра ва чи та о ца на тон и те ма ти ку при ча, ис при ча них бо га тим је зи ком и сти лом ко ји нас под се ћа на де бар ски ико но ста сни др во рез. Али у тим за ре зи ма фи них или гру бих за се ка у др ве ну суп стан цу от кри ва мо крв и су зе из гна них у чи је име Ану шић го во ри. Ба рок но рас при ча ни је зик, чу вар за бо ра вље них и све ма ње ко ри шће них ре чи, сто ји на су прот сва ко­днев ном спо ра зу ме ва њу и ого ље ном во ка бу ла ру ко ји смо све ви ше при­ну ђе ни да ко ри сти мо ка ко би нас дру ги, на ро чи то мла ђи, раз у ме ли. Оби ље ре чи, ко ва ни ца и ме та фо рич них име ни ца ко је Ану шић ко ри сти не пре­ла зи у ма ни ри зам, ни ти се оти ску је на кли за ви те рен го ми ла ња кон стру­и са них, из ми шље них ре чи ко је сре ће мо у ру ко пи си ма не ких це ње ни јих књи жев них са вре ме ни ка. На су прот њи хо вом ли те рар ном по ступ ку ов де има мо оби ље, рас кош ре чи отрг ну тих од за бо ра ва, у ши ро ком ра спо ну од пе сме, ве се ља и по ша ли ца до ја у ка и по след њих уз да ха. Та ко Ану ши­ћев из раз иде од по ет ских „упле та ка” (да се по слу жи мо ње го вим из ра зом) ре чи ко је су пра ви пе снич ки из раз, ве нац ђур ђев дан ски и ивањ ски на дав но на пу ште ном кућ ном до врат ку, до ре чи спле те них у зми јо ли ки тр нов ве нац ко ји је ста вљен на гла ву чи та вог срп ског на ро да, а да ни ко не мо же ре ћи због че га, ка да и ко ли ко ду го има да га но си.

Да је ау тор ових про зних ме да љо на пе сник, то нам се ука зу је из го то во сва ког ре да при че, на чин ка ко је за по чи ње, увод ним па су сом ко ји је чи ста пе сма у про зи као у при чи „Су се ди ко ји су др ве ће по ста ли”, где ка же: „Ко сио је као да гро бље тре би од тра ву љи не и чка ља, бо ја­жљи во и са гр чом на ли цу, су ждр жа ног да ха, па зе ћи да не по вре ди ис­тру ле лу, сру ше ну кр ста чу или за ра слу хум ку.”

И на ста вља о чо ве ку ко ји се по сле ду гог пе ри о да из бе гли штва вра тио на сво је, оста рео и оне мо ћао али ре шен да не бу де ви ше у из бе­глич ким цен три ма не до стој ним чо ве ка. За ти че пу стош, ко ров и из дан ке из вр шне вла сти зе мље ко ја ви ше ни је ње го ва, у ко јој је не по же љан. Тај опо ри, оско ру шни укус по врат ка „на сво је” про вла чи се као је дан од нај ва жни јих лајт мо ти ва ових при ча, као ис хо ди ште свих из бе глич ких суд би на ко је су про шле од трак тор ске ко ло не усме ре не ка Ко со ву и ду­бо кој уну тра шњо сти Ср би је, пре ко из бе глич ких цен та ра, кам по ва и при нуд них сме шта ја код љу ди ко ји су их гле да ли ис под ока, до ја ло вих по ку ша ја рас па љи ва ња но вог ог њи шта ко ји су се по пра ви лу за вр ша ва­

193

ли не у спе хом, фи нан сиј ским кра хом и че жњом за за ви ча јем. Но, ве о ма је ва жно ре ћи, у свим тим слич ним а опет раз ли чи тим при ча ма о људ­ским суд би на ма Ану шић не иде ка пре те ра ној па те ти ци, још ма ње гло­ри фи ка ци ји свог на ци о на као без гре шног, иде ал ног или не по роч ног, да ле ко од то га. Он у фи ном ду бо ре зу оста вља гру ба, не у гла ча на ме ста свих на ших про ма ша ја, из да ја и су рев њи во сти, исто риј ских и лич них гре ша ка ко је су отка ле ову пла шта ни цу ис под ко је као да ви ше не ма ни те ла, ни на де, ни ве ре у вас кр сну ће.

Ану шић је хро ни чар очи глед них исто риј ских ре фре на, ме ђа ша срп ске про па сти кроз ве ко ве, од вре ме на Вој не кра ји не и жи во та у слу­жби ма ри ја те ре зи јан ског цар ства, све до по след њих два де сет го ди на огле да ња у ту ђем на пу клом ко ри ту ко је је мо ра ло би ти на зва но бла го­дар јем. Опо ми њу ћи тон ове про зе не иде ка оп ту жба ма, али их не где ду бо ко у се би кри је, про зи ва ју ћи ти хо, го то во ша па том ону Ср би ју ко ја је окре та ла гла ву и нер ви ра ла се због но вих и но вих та ла са из бе гли ца, остра шће на по ли ти ком и сном о пра вед но сти сва ког ра та, па и гра ђан­ског, за ба вље на сво јим не ма њем и ус кра ће но сти ма, сле па пред ве ћом не сре ћом прог на них ко ји су уми ра ли жељ ни да још јед ном ви де сво ја зга ри шта. Тај то пос срп ских зга ри шта ко ји по ста је за је дан део на ро да суд би на, а за дру ги, онај у ма ти ци, са мо но вин ска или те ле ви зиј ска вест на ко ју се ве о ма бр зо огу гла ло, основ ни је мо тив ових при ча ко је се тру­де да отрг ну од за бо ра ва јер – жи во та ви ше не ма, он је уга шен и са да је при по ве да че ва ми си ја да све не за ра сте у тра ву и чкаљ, да се у вр ло бли ској бу дућ но сти са свим за бо ра ве стра да ња и пат ње срп ског на ро да ко ји све ви ше и сам бри ше тра го ве, ви ше или ма ње ве што глу ме ћи сво­ју опре де ље ност за има ги нар ни, уни тар ни евро пе и зам и мон ди ја ли зам, не све стан ра ља ко је се отва ра ју пред ње го вом бу дућ но шћу.

У том оти ма њу по след њих уга ра ка на ци о нал ног по но са и пре по­зна ва њу бит них од ред ни ца иден ти те та ко је још са мо ти ња ју у све сти но вих на ра шта ја, ви ди мо нај ве ћи зна чај Ану ши ће ве про зе. Она не сто­ји у про сто ру и исто риј ском то ку срп ске књи жев но сти са ма за се бе, на про тив. Чи ни нам се да бо гат ство је зи ка и по себ но реч ник пат њи и стра да ња, огор чен зми ји ним мле ком, ду гу је по не што Скен де ру Ку ле­но ви ћу, док ду би на про ми шље них сно ви ђе ња и се ћа ња мо жда и не све­сно ода је при зна ње фи ло зоф ско­по ет ском из ра зу Вла да на Де сни це, ко ји у срп ској књи жев но сти (већ за мор но за ва ђе ној око тач них раз вр ста ва ња и на ци о нал ног по ре кла ау то ра) оста је узор ме мо ар ски сно ви ђе не про зе, укла па ња се ћа ња по за ко ни ма сна и ја ве ко ји се пре пли ћу. Та ко Ану шић већ у увод ној при чи „Цар ска рец ка, што би се ре кло” као око сни цу узи­ма јед но стра шно сно ви ђе ње, за по чи њу ћи збир ку чи стом фик ци јом и але го ри јом, да би нам у при ча ма ко је сле де пре зен то вао ве шти ну пре­пли та ња фик ци је и до ку мен та ри стич ког књи жев ног по ступ ка све до пре по зна ва ња мо гу ћих би о граф ских па и ау то би о граф ских де та ља. Њи­

194

хо ва пре по зна тљи вост мо гла би за сме та ти упор ним пре пра вља чи ма исто ри је и иде о ло ги ја, али ту се по но во на сце ни по ја вљу је пе сник ко ји све за о гр ће у вео или по кров, че шће ово дру го.

Мо гло би се про це ни ти да је ве ћи на при ча ис при ча на у ти пич но па три јар хал ном ко ду, са му шкар ци ма као про та го ни сти ма­ осло бо ди о­ци ма, зе мљо дел ци ма, оче ви ма и до ма ћи ни ма, по го рел ци ма и по врат ни­ци ма у раз ру ше не до мо ве. Не где из при крај ка, за бра ђе не у сво ју му ку, под те шком об ра ми цом сва ко днев не бит ке за пре хра њи ва ње по ро ди це, у мут ним ход ни ци ма са бир них цен та ра и са ња ју ћи сво је ку ће и до ма­ћин ства сва у сја ју њи хо вог му ко трп ног и це ло жи вот ног прег ну ћа, жи­ве на стра ни ца ма ове про зе и же не, пре све га мај ке и са пут ни це, оне што кад јед ном по ве жу гла ву цр ном ма ра мом ви ше је не ски да ју. У рит му тог па три јар хал ног жи вот ног хо да и ко да ру рал ног ста нов ни штва оне вр ло рет ко учи не не што што је из до ме на му шког „де ло ва ња”, као у при чи „Пе шки ри ко ји до зи ва ју сво је ве зи ље”, где се јед на му сли ман ска мај ка и су пру га, по ви је на под те ре том и сте гом ко ју јој на ме ће ње на ве ра, у већ за о ши ја ном, од суд ном тре нут ку ус пра вља да би од бра ни ла сво је срп ске ком ши је и до бро тво ре. Но њен глас оста је уса мљен у хи­сте рич ним по ви ци ма хај ке на до ју че ра шње ком ши је и при ја те ље и уса­мље ни ва пај за прав дом не мо же да спре чи тра ге ди ју ко ја се већ од ви ја. У тој при чи мо жда је нај ви ше до шао до из ра жа ја Ану ши ћев сми сао за де таљ, пе снич ки бри жљив опис сит ни ца ко је су чи ни ле је дан спо ко јан жи вот ко јим он гра ди сво је вр сне жа нр­сце не го то во иде а ли зу ју ћи про­шлост и крат ке пе ри о де су жи во та оних под кр стом и по лу ме се цом.

Не кри ју ћи за вр шном при чом, по ко јој је и чи та ва збир ка до би ла име, ко ли ко ду гу је Пе тру Ко чи ћу али и Ра до ју До ма но ви ћу, у фор ми за­ми шље не епи сто ле он при ка зу је при ли ке са да шње па и бу ду ће Ко чи ће вим је зи ком и на фо ну ње го вих те ма. Та стра шна по ру ка, да ја у ци са Зми ја ња и да ље од је ку ју срп ским ро дом, али их све ма ње не ко чу је и још ма ње о њи ма при по ве да, оста вља го рак укус на кон чи та ња Ану ши ће ве про зе, на то пље не лич ним ис ку ством ко ли ко и суд би ном чи та вог на ро да у све без об зир ни јем и без оч ни јем ра се ја ва њу, са да не ви ше бал кан ским већ бе ло свет ским про сто ри ма. У тим од ме ра ва њи ма људ ске пат ње, час згу­сну те као је згро атом ске че сти це, час огром не и бес крај не као па нон ска рав ни ца и не бо из над из бе глич ких пу те ва, ви ди мо ми си ју Ану ши ће вог књи жев ног ра да, осло бо ђе ног днев не по ли ти ке и по ли ти кант ства, про­же тог че жњом и пе снич ком но стал ги јом за про шлим, осве шће ног у сми­слу хра брог са оп шта ва ња исти на и без мно го на де у бу дућ ност ко ја не мо же ни да опро сти ни да за бо ра ви. Тај гест не пра шта ња ни је освет нич­ки а још ма ње на по јен мр жњом, он је по след њи бље сак сун че ве све тло сти у зе ни ци, по след њи дах и уз дах оних ко је је во лео, ко јих се се ћа и чи је суд би не ва пе за сми слом чак и са оне стра не по сто ја ња.

Алек сан дра ЂУ РИ ЧИЋ

195

„ТЕ О РЕ ТИ ЧАР ЗА ВЕ ТА” У СРП СКОЈ КЊИ ЖЕВ НОЈ НА У ЦИ

Па вле Бо тић, Пу туј са пут ни ци ма, Пи сме ник, Но ви Сад 2015

Но во сад ска из да вач ка ку ћа Пи сме ник про шле го ди не об ја ви ла је збир ку есе ја Па вла Бо ти ћа под су ге стив ним на сло вом Пу туј са пут ни­ци ма, ко ја са др жин ски по кри ва пет на ест књи жев но те о риј ских огле да. У њи ма пи сац уса мље нич ки „пу ту је” не у та ба ним ста за ма срп ске на у ке о књи жев но сти, при ла зе ћи ра зно род ним те ма ма ов да шње књи жев не умет но сти из аспек та из ко јег им до сад ни је дан на уч ник ни је при сту пао. Реч је о пот пу но дру га чи јем, ино ва тив ном и све жем про ми шља њу ста­рих, по зна тих и мно го стру ко ту ма че них књи жев них де ла; мо гло би се чак го во ри ти и о си сте ма ти за ци ји тих де ла у од ре ђе ни ка нон ко ји би, пре ма ау то ро вом уве ре њу, тре ба ло да пред ста вља па ра диг му срп ске књи жев не ствар но сти. У сре ди шту тог си сте ма на ла зи се мно го знач ни ан тич ки по јам ло гос (λόγος), схва ћен на бо го слов ски на чин – као бо­жан ски сми сао ство ре ног све та, од но сно као ње гов ипо ста сни и ди на­мич ки прин цип. Та ко про ту ма чен по јам ло го са не ви дљи ва је спо на ко ја по ве зу је пет на ест тек сто ва раз ли чи те те ма ти ке у овој не сва ки да шњој есе ји стич кој збир ци, чи не ћи од ње је дин стве ну це ли ну. Би ло да ау тор те ма ти зу је раз ли чи та књи жев на де ла, би ло да рас пра вља о по је ди ним књи жев ним, со ци о ло шким, фи ло зоф ским или те о ло шким фе но ме ни ма, про же тост је ван ђел ским ду хом об је ди њу ју ћи је фак тор ове на из глед хе те ро ге не збир ке есе ја.

У увод ном тек сту „Евро па или Све ти Са ва” пи сац сво је чи та о це ста вља пред ла за рев ски из бор – „Ко јем ћу се при во ле ти цар ству?” – док у на ред ној, упо ри шној рас пра ви, под на сло вом „Ло го сност ка но на срп­ске књи жев но сти” (ка ко гла си и под на слов чи та ве збир ке), раз ја шња ва по сле ди це тог из бо ра, а за тим раз от кри ва свој књи жев но­ме то до ло шки при ступ у ту ма че њу де ла, као и пој мо ве на ко ји ма је он за сно ван. Ис ти­чу ћи нај пре основ ну раз ли ку из ме ђу срп ске и дру гих свет ских књи жев­но сти – ње но је ван ђел ско, ви зан тиј ско, ћи ри ло ме то ди јев ско и све то сав­ско, а не ми то ло шко­па ган ско по ре кло – Бо тић за кљу чу је да је ка нон срп ске књи жев но сти по сво јој при ро ди ло го сан и хри сто о бра зан, од но­сно „пе ча ти ран Ду хом све тим”. Та кво по ре кло пред о дре ди ло је и ње гов да љи раз вој, ко ји се до да нас одр жао упр кос „до си те јев шти ни”, од но сно по вре ме ним про све ти тељ ско­ра ци о на ли стич ким од сту па њи ма. Кон ти­ну и тет ло го сно сти срп ског књи жев ног ка но на Бо тић раз от кри ва де таљ­ном на уч ном ана ли зом по је ди них де ла срп ске књи жев но сти, по чев ши од ње го вог из во ра, де ла Све тог Са ве, пре ко сред њо ве ков ног и усме ног на род ног ства ра ла штва, до но ви јих и са вре ме них књи жев них оства ре ња на срп ском је зи ку. Да би на док на дио про пуст срп ске на у ке о књи жев­но сти, ко ја је по пра ви лу иг но ри са ла ње ну „за вет ност” при ла зе ћи јој с

196

књи жев но и сто риј ског, фол клор но­ми то ло шког, пси хо ло шког, со ци о ло­шког и слич них не ло го сних аспе ка та (или је ре цеп ци ја по је ди них оства­ре ња пот пу но из о ста ла, бу ду ћи да се ни су укла па ла у вла да ју ћу иде о­ло шку ма три цу), Бо тић ну ди је дан пот пу но нов ме то до ло шки при ступ, аде ква тан хри сто о бра зном ка но ну срп ске књи жев но сти.

По сле та кве, го то во ми ста го шке при пре ме за оно што сле ди, пи сац сту па на не про ход ну ста зу хри сто ло шког ту ма че ња срп ске књи жев но­сти. Пу то ва ње за по чи ње ана ли зом еп ске пе сме „Обре те ни је гла ве кне за Ла за ра” Сле пе из Гр гу ре ва ца, ко ју озна ча ва као све то та јин ску и ха ги о граф­ску, да би га на ста вио ту ма че њем Ње го ше вих спе во ва, али из ви зу ре „фи ло зо фа за ве та” Жар ка Ви до ви ћа, чи је је ту ма че ње кон цен три са но на ар ти ку ла ци ју ло го сно сти у де ли ма овог „пе сни ка за ве та”. Сле ди ана­ли за Ма та ву ље ве при по вет ке „Бо го ро ди ца Тро је ру чи ца”, ко ју пи сац ин тер пре ти ра као све то та јин ску але го ри ју, док при по вет ку Ла зе Ла за­ре ви ћа „Школ ска ико на” ту ма чи као је ван ђел ску па ра бо лу о стра да њу и жр тви. Исто та ко, у це ло куп ном ства ра ла штву Јо ва на Ду чи ћа он пре­по зна је да ви дов ску па ра диг му, од но сно успон из ома мље но сти све том ка ви си на ма ра до сног за јед ни ча ре ња с Бо гом. По сле ана ли зе ре цеп циј­ски про пу ште них пе сама Алексe Шан ти ћа, ко ји је за Бо ти ћа је дан од нај зна чај ни јих пе сни ка срп ске хри сто че жњи ве по е зи је, ау тор и у Ан­дри ће вом ро ма ну На Дри ни ћу при ја про на ла зи „ре ал ност над мо стов ног”, од но сно над све тов ног, ду хов ног цар ства, као и еле мен те хри шћан ског са стра да ва ња с не вољ ни ма, док Дру гу књи гу Се о ба Ми ло ша Цр њан ског озна ча ва као ре пре зен та ти ван при мер срп ске за вет не књи жев но сти. Пе сни штва Рај ка Пе тро ва Но га и Алек се Шан ти ћа, ко ја ау тор ком па ра­тив но ин тер пре ти ра ко ри сте ћи се број ним при ме ри ма, за ње га пред ста­вља ју ис пу ње ња је ван ђел ског зах те ва о умно же њу та ла на та, од но сно да ро ва Ду ха све то га. Књи гу за тва ра текст „Кул ту ра ни хи ли зма”, у ко јој ау тор још јед ном су прот ста вља опо зи ци је ко ји ма су се од ли ко ва ле обе увод не рас пра ве и есе ји стич ки тек сто ви, за о кру жу ју ћи на тај на чин сво је књи жев но­фи ло зоф ско де ло.

Де ла Све тог Ни ко ла ја Охрид ског и Жич ког и Све тог Ју сти на Но вог, као и ра до ви већ по ме ну тог Жар ка Ви до ви ћа, на Бо ти ћа су из вр ши ла пре су дан ути цај – он је усво јио це ло куп ну њи хо ву фи ло зо фи ју све то са­вља и ко сов ско­ла за рев ске за вет но сти, пре ма ко јој и вред ну је књи жев­на де ла у сво јој књи зи. Цен трал но ме сто у ње го вом по гле ду на срп ску књи жев ност и кул ту ру чи ни кри ти ка ху ма ни зма и про све ти тељ ског ра ци о на ли зма, од но сно за пад но е вроп ске кул ту ре и ње ног ма те ри ја ли­стич ког ду ха, што је пре по зна тљи во и у спи си ма Све тог Ни ко ла ја; као и по ме ну ти све ти тељ, Бо тић сма тра да слав на срп ска про шлост тре ба да бу де па ра диг ма но ве срп ске ствар но сти. По пут Све тог Ју сти на, он тра жи Бо го чо ве ка у све му, па и у књи жев но сти, као нај у зви ше ни јој ства ра лач кој де лат но сти људ ског ду ха. Као ту мач и кри ти чар књи жев них

197

де ла, он се не по во ди за мо дом, ту ђим ми шље њем или до ми нант ним ста во ви ма, већ из над све га по ку ша ва да про ник не у „све ту тај ну ства­ра ња”, да про на ђе над вре ме но у вре ме ном и ап со лут но у ре ла тив ном. У пе снич кој ре чи он пре вас ход но тра жи Реч као Ло гос – сим бо лич ку, ико­нич ну и ми стич ну реч, као не про ла зну вред ност ко ја прет хо ди ра ци о­нал ној ми сли и ујед но је пре ва зи ла зи. Све стан ве ли ке од го вор но сти ко ју но си јав на реч, ср цем уве рен у ње ну све тост, Бо тић свој гнев као с про по ве да о ни це си па на све оне пи сце ко ји те све то сти или ни су све сни или је схва та ју на се ку ла ран на чин. Та кви пи сци и њи хо ва „идо ло по­кло нич ка” оства ре ња, бу ду ћи да су за сно ва на на обо жа ва њу чо ве ко бо га а не Бо го чо ве ка, за ње га или ни су вред на по ме на или су вред на жа ље ња. При по вет ка Да ни ла Ки ша „Си мон Чу до тво рац”, на ста ла као ре зул тат пи шче вог гно се о ло шког опи ра ња Бо гу, ин ди ка ти ван је при мер та кве нео д го вор не, не бла го дат не и не ло го сне књи жев но сти, на ко ју се Бо тић кри тич ки освр ће у есе ју „При ви ди Си мо на Не на вид ни ка Да ни ла Ки ша”.

Бо ти ћев књи жев но­ме то до ло шки при ступ на у чан је у том сми слу што он раз ли чи те ком по нен те сва ког по је ди нач ног књи жев ног де ла у збир ци си сте мат ски раш чла њу је и се ман тич ки ра сло ја ва, пот кре пљу ју­ћи сво је тврд ње број ним при ме ри ма и ци та ти ма. Али он је у исти мах и ства ра лач ки, бу ду ћи да су ње го ви су до ви о књи жев ној вред но сти, сми слу и зна че њу тих де ла уте ме ље ни у сна жном ре ли ги о зном ис ку ству и истин ском ро до љу бљу. Иа ко је та кво чи та ње књи жев но сти ле ги тим но, оно у се би кри је при вид ну ан ти но ми ју – у при сту пу књи жев ним де ли­ма Бо тић ин си сти ра на на уч но сти, али је у исти мах усме рен про тив ње. Пра ве ћи от клон од ра ци о на ли стич ко­про све ти тељ ског на чи на ми шље ња и са зна ња, упр кос то ме што је и сам „про из вод” та квог си сте ма обра зо­ва ња, Бо тић при хва та ње го ве на уч не ме то де, али не и ње го ве ре зул та те. Уме сто то га, он књи жев ним де ли ма при сту па као бо го слов ко ји је на у чен да кри тич ки про ми шља. Од омра же ног про све ти тељ ског ра ци о на ли зма он узи ма оно нај бо ље – на уч ност – да би се њо ме ко ри стио у ту ма че њу књи жев них де ла с не на уч ног аспек та. Иа ко то на пр ви по глед де лу је кон тра дик тор но, Бо ти ћев не у о би ча је ни ме то до ло шки при ступ не мо ра да се кон фрон ти ра са, услов но ре че но, се ку лар ним ме то да ма у ту ма че њу књи жев них де ла. Ње гов по глед на књи жев ност пред ста вља са мо још јед но ста но ви ште с ко јег она мо же да се ту ма чи, не и је ди но. За што је оно у срп ској књи жев ној на у ци нео п ход но, ау тор је по дроб но об ја снио у сво јој књи зи. У њој он ни јед ном не ка же да су по зи ти ви стич ки, пси­хо ло шки, со ци о ло шки, ми то ло шки и дру ги ме то до ло шки при сту пи књи­жев но сти по гре шни, већ са мо да су не до вољ ни да до кра ја об ја сне умет­нич ко де ло ко је је за сно ва но на хри шћан ском осе ћа њу све та. И све што чи ни и што овом књи гом на сто ји да по стиг не је сте да по пу ни ту „пра­зни ну” у срп ској књи жев ној на у ци. Она на тај на чин мо же са мо да по­ста не бо га ти ја, а Бо ти ћев бо го слов ски при ступ умет нич ким де ли ма,

198

уко ли ко би био при хва ћен, мо гао би да пред ста вља ау тен ти чан до при­нос из у ча ва њу књи жев но сти.

У сво јој збир ци есе ја Пу туј са пут ни ци ма Па вле Бо тић не пру жа ни шта што до сад ни је те ма ти зо ва но; оно што је код ње га но во, то је пот пу но дру га чи ји по глед на сми сао и свр ху пи са ња. По зна та и мно го­стру ко ту ма че на де ла срп ске књи жев но сти он осве тља ва с аспек та не­у о би ча је ног за срп ску и свет ску на у ку о књи жев но сти, и то на ве о ма ми ну ци о зан, еру ди тан и стил ски упе ча тљив на чин, при че му се осла ња на обим ну ли те ра ту ру и бо га ту ар хив ску гра ђу. Ње го ва ту ма че ња ода­бра них де ла срп ске књи жев но сти по се ду ју из у зет ну вред ност не са мо због ино ва тив ног ме то до ло шког при сту па не го и за то што их он пре­зен ту је гор љи во и стра сно, и то спе ци фич ним, све то сав ским је зи ком и сти лом. Ин тер пре ти ра ју ћи ода бра на књи жев на де ла с хри шћан ског ста­но ви шта, Па вле Бо тић по ка зу је и за вид ну сме лост у од бра ни свог по­гле да на свет, кул ту ру и књи жев ност, ди ја ме трал но су прот ног вла да ју­ћем ми шље њу у ов да шњој ака дем ској за јед ни ци, у ко јој је ате и стич ко на сле ђе из не та ко дав не про шло сти још увек ве о ма жи во.

Бо жи ца СА ВИЋ УЗЕ ЛАЦ

ПРО ВИД КРОЗ И ЗА СВА ВРЕ МЕ НА

Дра го мир Дуј мов, Огле да ло од зе ле ног ја спи са, За ду жби на Ја ко ва Иг ња­то ви ћа – Срп ска на род но сна са мо у пра ва у Ер же бе тва ро шу, Бу дим пе шта 2015

Фор мом и са др жа јем, свим но ви на ма у по гле ду кон цеп та, про зно де ло Огле да ло од зе ле ног ја спи са нај бли же је жан ру ма лог исто риј ског ро ма на. Њи ме се нај пре по твр ђује до след ност пи сца Дра го ми ра Дуј мо ва (ро ђен 1963. у Сен те шу у Ма ђар ској) та квом те мат ском ин те ре со ва њу за до га ђа је у да ле кој про шло сти, чи јом се спо зна јом знат но лак ше мо же раз у ме ти и вре ме са да шње. У осно ви, ти ме и у са мом је згру при че о оп­са ди и осло бо ђе њу Бу ди ма нај пре су оне ре а ли стич не, да кле, ствар но сне/не по бит не исто риј ске чи ње ни це до ко јих овај пи сац­ис тра жи тељ сти же зна лач ким пре би ра њем по ста рим, ма ло ко ме зна ним књи га ма, иш чи­та ва њем пра шња вих спи са и ле то пи са, пу то пи са, на ла же њем гра ђе у исто риј ским и дру гим ар хи ви ма, у вер ским књи га ма... Ка ко му се и то по ка зу је не до вољ ним на пу ту до књи жев не исти не ка ко јој те жи, а то је та ко ђе јед на од бит ни јих стил ских од ли ка свих ње го вих про зних оства­ре ња, сле ди ау тор ски до слух са на род ним пре да њи ма, са ми то ви ма и за при чу бла го дат ним ле ген да ма, те над град ња све га за све о бу хват ни ју при чу са бра ног. Та квим до бро осми шље ним укр шта њем ра зних по ве­

199

сни ца о љу ди ма и до га ђа ји ма из да ле ке про шло сти, из пе ри о да ко јим је у овој књи зи об у хва ће но вре ме од три и по ве ка, о ау тен тич ним исто риј­ским лич но сти ма, али и о оним не зна ним ак те ри ма, на ста је књи гом­огле­да лом из но ва жи вот. И би ва ви дљи ва и исти на ко јом је ко нач но из бри­са на бар јед на из мно штва бе ли на, та ко зва них бе лих мр ља у европ ској, јед на ко и хри шћан ској и ото ман ској по ве сти са за чет ком у че тр на е стом ве ку.

Упра во на тај на чин, да кле без по де ла на те мат ска по гла вља, ро ман Огле да ло од зе ле ног ја спи са са здан је од знат но чвр шће про зне це ли не ко ја је те мат ски у пот пу но сти усред сре ђе на на осве тља ва ње јед ног ве­ли ког исто риј ског до га ђа ја, са зна че њем суд бин ског, пре лом ног тре на у европ ској исто ри ји: оп са де Бу ди ма од стра не Али јан се хри шћан ских европ ских др жа ва и ко нач ног осло ба ђа ња од Ту ра ка 2. сеп тем бра 1686. го ди не, по сле рав но 145 го ди на ото ман ске, моћ не ислам ске вла да ви не у овом де лу Па но ни је, тик уз са мо ср це Евро пе. То је исто вре ме но и су­ро ва при ча о вер ском ра ту, о оном веч ном у су ко бу три ре ли ги је, исла ма, ју да и зма и хри шћан ства, за чи је је ор то док сне след бе ни ке, би ло да је реч о др жав ни ци ма, вој ско во ђа ма или на уч ни ци ма, о ве ро у чи те љи ма, као и за по ли ти ча ре, по ста рој де фи ни ци ји, рат „про ду же так по ли ти ке/ми си је са мо са да дру гим сред стви ма”. И ту, то ком су ко ба на вер ској осно ви, не ма ни ка кве то ле ран ци је, спа со но сног ком про ми са, ни ка кве из ве сно сти при оства ре њу бар при вре ме ног ми ра ко ји би мо гао да по­тра је ко ли ко и сам чо век за сво га зем ног хо да.

О оном су штин ском у том трај ном, чи ни се и веч ном су ко бу на ре ла ци ји ислам –хри шћан ство –ју деј ство Дуј мов ка зу је при чом са жи­вот не пу та ње про та го ни ста овог де ла: Лу и ђи ја Фер ди нан да Мар си љи­ја, по ли хи сто ра, пу сто ло ва, али и за па же ног, не кад чу ве ног на уч ни ка, по ли гло те, знал ца ре ли ги ја, вој ног ин же ње ра – стра те га, стра сног кар­то гра фа, по чи јим ће за ми сли ма и над зо ром 1699. го ди не би ти по ву че на гра ни ца из ме ђу хри шћан ске Евро пе и Ото ман ског цар ства, а што је не ми нов но усле ди ло по сле сло ма Тур ске на вр ху осва јач ке пи ра ми де, код Бе ча и Бу ди ма, Сен те и Бе о гра да. По том и ве о ма по тре сном при чом о стра да њу Иса ка Шул хо фа, ра би на Бу дим ске ашке на ске за јед ни це, те фраг мен ти ма из жи во та Ха зер фа на Ху се и на, чу ве ног тур ског исто ри­ча ра од ко јег Мар си љи учи тур ски је зик и уз ње го ву на уч ну по др шку исто вре ме но са ку пља гра ђу за бу ду ћу књи гу „Вој но ста ње, успон и пад Ото ман ске им пе ри је”; астро ло га и астро но ма Ах ме да бин Лут фа ла ха Му не џи бра ја, али и Је вре ји на Абра хи ма Га ба и ја, ко ји мла дог, на у ци пре да ног Мар си љи ја под у ча ва и тај на ма на стра ни ца ма Ку ра на... Да, ту су, на том груп ном пор тре ту са Лу и ђи јем Фер ди нан дом Мар си љи јем у истом том Огле да лу од зе ле ног ја спи са, и ми ни­пор тре ти јед на ко и тур­ских и хри шћан ских вој ско во ђа, а ме ђу њи ма, и то на обе за ра ће не стра­не, ме ђу ја ни ча ри ма али и ми ли та ри ма та да још мла ђа ног по руч ни ка

200

срп ске ми ли ци је Са ве По по ви ћа Те ке ли је, као и ме ђу мно гим бу дим ским па ша ма (Мех мед па ша Ја пја ха шић, Аб ду рах ман па ша, Му ста фа па ша Со ко ло вић, Чо лак Мех мед бег – за век и по тур ске вла да ви не Бу ди мом, чак ше зде сет и дво ји ца па ша и бе глер бе го ва би ли су срп ског по ре кла), на ла зе се и Ср би, шај ка ши из Ко мо ра на чи ју је фло ту пред во дио Па вле Ба кић, слав ни ју нак из Мо хач ке бит ке. „Об у че ни на тур ски на чин, као ја ни ча ри, али и као шај ка ши, као ми ли та ри, у све тло­пла вим уни фор­ма ма ма ђар ског кро ја” – ве ли пи сац – „ка кве ли ко би, Ср би из бу дим ског Та ба на и шај ка ши из Ко мо ра на го во ре истим је зи ком, пе ва ју исте пе сме.”

При мет на је та ко ђе ау то ро ва те жња за исто риј ском исти ном, ма ка ква да је, за објек тив но шћу, не бит но у чи ју је то ко рист, или на чи ју је ште ту. Осим оног што је до и ста не по бит на чи ње ни ца, што је до ку мент, гра ђа из ра зних али и ау тен тичнх исто риј ских из во ра, Дуј мов и у ову сво ју при чу угра ђу је, где им је ме сто и кад им је вре ме, мно ге му дро сти/ци та те са стра ни ца Би бли је, Ку ра на и Тал му да. Из го во ре не у да том тре ну, оне исто вре ме но осве тља ва ју оно су шта стве но у не чи јој вер ској при вр же но сти, а у че му је, у инат мно гим срод но сти ма, исто вре ме но и раз лог, од но сно об ја шње ње не мо гућ но сти ме ђу соб ног, али искре ног и трај ног из ми ре ња. Та ко, при ме ра ра ди, и Аб ду рах ман па ша, ко ман дант од бра не Бу ди ма, на по зив хри шћан ских вој ско во ђа да се пре да и ти ме спре чи да ље кр во про ли ће од го ва ра: „Ми сво ју узда ни цу пре да је мо на ми лост Ала ху, а да но ноћ но, свом ду шом и уме ћем, ра ди мо у ко рист на ше ве ре. Ни ка ко ни је мо гу ће да раз ми шља мо о пре да ји твр ђа ве (...) већ и сто га што су јет ни, а нај ве ћи про тив ник и по бед ник над та шти на­ма је сте сам Алах. О пре да ји Бу ди ма мо же се пре го ва ра ти ис кљу чи во у слу ча ју ми ров ног уго во ра из ме ђу Тур ске и це ло куп ног хри шћан ства.” Ка ко ли са мо ово де лу је ово вре ме но. Ка ко ли је при ча о рат ном али и вер ском су ко бу с по чет ка дру ге по ло ви не се дам на е стог ве ка, при ми сли о рат ним су ко би ма да нас, же сто ко ак ту ел на.

При чи та њу и овог де ла Дра го ми ра Дуј мо ва, за хва љу ћи упра во увер љи во сти сло ва о злу и о тра гич но сти ма људ ских су ко ба ко ји на ста­ју као од раз не спо ра зу ма, сва ко ја ких раз ли чи то сти у уве ре њи ма, ме ђу њи ма и оним нај до ми нант ни јим, ре ли гиј ским, с раз ло гом, да ка ко, ис­кр са ва и ми сао Иве Ан дри ћа да су „све гра до ве, све на ро де, по кре та ле, и још по кре ћу, исте же ље и исте стра сти и ода тле до ла зи да се у свим вре ме ни ма вра ћа ју по но во иста зла и исти пре вра ти”. У ми сли ма о злу и на чи ну вла да ња, а још у мла до сти фа сци ни ран уче њем Ма ки ја ве ли ја и Гви чар ди ни ја, и наш но бе ло вац сто ји на истом, срод ном им ста но ви­шту. По Ма ки ја ве ли ју, „љу ди ни кад не ме ња ју сво ју ма шту и сво је на­чи не по на ша ња”, а Гви чар ди ни де ли то ми шље ње с обра зло же њем: „Ме ња ти сво ју при ро ду пре ма окол но сти ма вре ме на ве о ма је те шко и го то во не мо гу ће.” Ан дри ћев ра ни до слух, од но сно бли скост са та квим уве ре њем, а што упра во овим сво јим де лом по твр ђу је и пи сац Дра го мир

201

Дуј мов, ви дљи ва је и у овом Ан дри ће вом за пи су: „Из ме ђу оно га што се де си ло у исто ри ји и оно га што се де ша ва да нас по сто ји са мо јед на раз­ли ка – вре мен ска, дру гих раз ли ка не мо же би ти, јер су и то би ли љу ди од кр ви и ме са.”

Дра го ми ру Дуј мо ву је ра дом на овом де лу, као и у прет ход ном, знат но обим ни јем, та ко ђе многo чи ме осветљивачкoм ро ма ну Вре ме ме се ча ра ња (2014), по шло за ру ком да оста не ме ђу се би срод ним ства­ра о ци ма ко ји ис тра жи ва њем гра ђе за књи гу а по том и пи са њем, раз от­кри ва њем ми ну лог исто вре ме но ка зу ју/раз ја шња ва ју по не што и од оног и те ка ко ва жног/ак ту ел ног у вре ме ну са да шњем. Да осве тле про шлост ка ко то ни исто ри ча ри не успе ва ју. Јер, ка ко то при ре чи о исти ни у исто риј ском ро ма ну ка зу је срп ски фи ло зоф Ри сто Ту бић, „исти на је увек бли жа исто ри ји ко ју от кри ва ју ве ли ки ро ма ни не го оп шти за ко ни за ко ји ма тра га ју со ци о ло зи. Сто га је за исто ри ју ва жно да бу де пи са на сти лом ко ји под сти че ма шту у чи та о ци ма, не за то да би се ар гу мен ти и ана ли за из бе гли, већ да би се удах ну ла по треб на по ет ска и драм ска сна га. Исти на је оно нај бо ље што има ги на ци ја мо же да пру жи, а пи сац је сто га по зва ни ји од исто ри ча ра да от кри је и по но во по ста ви из гу бље­не исто риј ске ве зе”.

Ка та квом про ви ду до исти не, сле дом по чет них ре чи вла ди ке Ни­ко ла ја Ве ли ми ро ви ћа, па све до за вр шне ре че ни це о ве ли ком Мар си љи­је вом на у ку пра шта ња, упу ћу је и са ма сим бо ли ка са др жа на у на сло ву ро ма на Огле да ло од зе ле ног ја спи са. Јер, ка мен ја спис, по ве ро ва њу мно­гих на ро да, а са по себ ним зна че њем у ки не ској тра ди ци ји, по знат је као вр хун ски не го ва тељ ис це ли тељ ског деј ства. Ка да се ко ри сти у ис це­љи ва њу, ује ди њу је све аспек те не чи јег жи во та и под се ћа љу де да по ма­жу јед ни дру ги ма. А још кад је овај ка мен сре ће зе ле не бо је, осим што, као и сви дру ги ја спи си, при до ди ру ко же, у при сном до слу ху са да ма­ри ма чо ве ку да је хра брост и упу ћу је га на скром ност, зе ле ном, бо јом жи во та, ви ше од дру гих – по ја ча ва вид. У свим прав ци ма! Ве ро ват но и при про ви ду кроз и за сва вре ме на.

Да вид КЕЦ МАН ДА КО

202

П Р И К А З И Ф И Л М О В А

ФИЛМ СКА ГРО ТЕ СКА АЛЕК СЕ ЈА ГЕР МА НА

Алек сеј Гер ман, Те шко је би ти Бог (Труд но быть бо гом), Ру си ја 2013

Сва ко је за се бе са мо је Бог за све.Бра ћа Стру гац ки

Осе ћа мо да смо не ко са мо кад сми шља мо не ка кво не де ло.Емил Си о ран

Филм Те шко је би ти Бог на ста јао је пу них три на ест го ди на, а ре­ди тељ Алек сеј Гер ман ни је до че као да га ви ди у це ло сти, по што је пре ми­нуо пре за вр шет ка про дук циј ског по сла. По сао је при вео кра ју ње гов син Алек сеј Гер ман Ју ни ор, та ко ђе вр ло за па жен ру ски ре ди тељ, а оно што је на ста ло од сни мље ног ма те ри ја ла све до чи да је ово сва ка ко нај мо ну­мен тал ни ји филм Алек се ја Гер ма на. На стао на пред ло шку исто и ме ног ро ма на бра ће Стру гац ки, овај сред њо ве ков ни sci­fi филм сни ман је у цр но­бе лој тех ни ци као и сви ње го ви пре ђа шњи фил мо ви, с том раз ли­ком што рад ња ни је ви ше сме ште на у ста љи ни стич ку Ру си ју, не го је њен ло кус пла не та слич на сред њо ве ков ној Зе мљи. Раз лог због ког се Гер ман не од лу чу је за да нас до ми нант ну вр сту сни ма ња у ко ло ру тре ба тра жи ти у чи ње ни ци да су те ме ње го вих фил мо ва увек су мор не и те шке, а од у зи­ма ње бо је чи ни их још мо но то ни јим. Као у не ко ли ко ње го вих пре ђа шњих фил мо ва, и у фил му Те шко је би ти Бог не из бе жно је при су тан глас на­ра то ра, као и тех ни ка про ду же ног ка дра, ко ја ре тар ди ра рад њу.

Гер ман у свом фил му вр ло до след но пра ти ан ти у то пи стич ку ви зи­ју бра ће Стру гац ки по ко јој је на стао филм, а чи ја је око сни ца при ча из угла на уч ни ка Ан то на, али јас дон Ру ма те, ко ји је оти шао у кра љев ство Ар ка нар, ко је се на ла зи у ста ди ју му сред њо ве ков не фе у дал не др жа ве. У овом кра љев ству то та ли та ри стич ки вла дар дон Ре ба оне мо гу ћа ва по ја ву ре не сан се та ко што све пи сме не и обра зо ва не љу де ис тре бљу је. Дон Ру ма та, по у чен исто ри јом на ше пла не те, зна у ком би сме ру тре ба ло да те че раз вој кра љев ства Ар ка на ра, али ње му, као на уч ни ку, ни је до­зво ље но да се ди рект но ме ша. Та ко дон Ру ма ти би ва до де ље на по зи ци ја

203

слич на Бо жи јој, он све ви ди и зна у ком ће сме ру по ћи, али у скла ду са на уч ном ети ком ни ка ко не сме лич но да уче ству је. Та ко ђе, он раз ми шља шта би би ло ка да би се уме шао и мно ги га чак на го ва ра ју да узме уче шћа у по бу ни протв вла сти, али све по тен ци јал не ви со ко ум не хи по те зе из­ја ло вљу ју се у за кључ ку да шта год он ура дио ни ка ко не ће ус пе ти да ство ри са вр шен свет. За то он и за кљу чу је да је Бо гу би ло ја ко те шко ка да је ства рао, јер у љу ди ма не ка ко увек пре о вла да ју ани мал на и се­бич на на сто ја ња услед ко јих убр зо поч ну кла сна раз два ја ња и кр ва ви су ко би. Сто га мо жда па да у во ду те о ри ја Еми ла Си о ра на о злом де ми­ју р гу, јер шта ако је за и ста би ло не мо гу ће ство ри ти са вр шен свет? Али Си о ра но ви за пи си о људ ској па ко сти и зло би си гур но оп ста ју, јер су то ства ри на ко ји ма ау тор фил ма нај ви ше ин си сти ра.

Да би што увер љи ви је при ка зао из о па че ност све та и људ ску зло бу, ре ди тељ при бе га ва гро теск ном филм ском из ра зу. Ли ко ви као да су ис­ко чи ли из па кле них ви зи ја фла ман ских мај сто ра, с тим да код Гер ма на не ма ни ка квих чу до ви шних ство ре ња и фан та стич них би ћа, већ се све сво ди на си ро ву људ ску бе сти јал ност. Све је смр дљи во и од врат но, ни ко сем дон Ру ма те не во ли да се ку па, ки ша не пре кид но па да и чи тав град је стал но у не кој си вој из ма гли ци. Да би гле да ње фил ма би ло још дра­ма тич ни је и да би бу ђе ње од врат но сти у гле да о цу би ло што пот пу ни је, ре ди тељ се од лу чио да по зи ци о ни ра ка ме ру на дон Ру ма ти ну гла ву.1 Због то га се гле далац кре ће кроз ар ка нар ску ка љу гу и го ми ле љу ди, нај слич­ни јих они ма са Бо шо ве сли ке Но ше ње кр ста,2 као у ком пју тер ским игри ца ма из пр вог ли ца, ко је за циљ има ју да вам не пре ста но др же па жњу та ко што не зна те ко и ка да ће ис ко чи ти ис пред вас. А да би су но врат ар ка нар ске ци ви ли за ци је3 био пот пун, Гер ман се од лу чу је да уни шти и је ди ну све тлу тач ку ро ма на бра ће Стру гац ки – ис так ну ти и вр ло обра­зо ва ни док тор Бу дах, чи ји за ум ни ди ја лог са дон Ру ма том чи ни цен­трал но ме сто у ро ма ну, би ће при ка зан као још је дан оби чан смр дљи ви глу пан ко ји не мо же ни да ури ни ра ка ко тре ба.

На кра ју, као за кљу чак на ме ће се мо гућ ност да филм Те шко је би ти Бог мо же мо по сма тра ти као сред њо ве ков ну sci­fi ан ти у то пи стич ку але­го ри ју ко ја за за да так има да при ка же ого ље ну и бру тал ну сли ку са вре­ме ног дру штва у ком се, мно го со фи сти ци ра ни јим и на из глед леп шим ме то да ма, ра ди све оно че га се гну ша мо у фил му.

1 Ста вља ње ка ме ре на Ру ма ти ну гла ву ни је са мо још је дан ре ди те љев ка приц не го је ова кво по зи ци о ни ра ње уте ме ље но па жљи вим чи та њем ро ма на бра ће Стру гац ки, у ком на Ру ма ти ној гла ви сто ји пре дај ник и објек тив ко ји ша ље све по дат ке и сним ке са Ар ка на ра у на уч ну ба зу на пла не ти Зе мљи.

2 До бро би би ло упо ре ди ти и илу стра ци је Ми хај ла Ђо ко ви ћа Ти ка ла за књи гу бра ће Стру гац ки Пик ник крај пу та по ко јој је Ан дреј Тар ков ски сни мио свој филм Стал кер, јер се Ти ка ло во ви ђе ње ли ко ва у ро ма ну не раз ли ку је мно го од филм ске сли ке Алек се ја Гер ма на.

3 То ком гле да ња фил ма не тре ба за бо ра ви ти да је ар ка нар ска ци ви ли за­ци ја иден тич на људ ској.

204

За вр шна на по ме на у ве зи са фил мом сва ка ко би би ла то пла пре­по ру ка да се пре гле да ња фил ма про чи та књи га бра ће Стру гац ки, по што је на ра ци ја у фил му ор га ни зо ва на као у ро ма ни ма то ка све сти, па је по не кад ма ло те же, или чак не мо гу ће, пра ти ти де ша ва ња у фил му.

Иван БА ЗР ЂАН

205

Б Л О Г

„HO MO STRAN CUS” И РЂА ВА МА ТИ

Ре во лу ци је су рђа ве мај ке. При ча се ка ко про жди ру сво ју дје цу, сво је ле гло, свој окот. А мо жда су ре во лу ци је са мо рђа ва дје ца – при ча се ка ко је ду и сво је ро ди те ље, сво је оче ве? Би ће да су ре во лу ци је под­јед на ко рђа ве и као мај ке и као дје ца. А мо жда су рђа ви са мо оче ви, мај ке и дје ца ре во лу ци ја? Од га ја не кр вљу, ра ња ва не и од сво је дје це и од сво јих оче ва, ре во лу ци је су из гу би ле ра зум и по че ле да за ри ва ју зу бе и кан џе у соп стве но ме со – у ме со ко је их је ство ри ло и у ме со ко је су ство ри ле. Би ло је ка сно да опро сте ро ди те љи ма: ни су же ље ле да из гле­да ју та ко. Би ло је ка сно да опро сте дје ци: ни су же ље ле та ква да по ста ну. Је ду ћи сво је оче ве, про жди ру ћи сво ју дје цу, ре во лу ци је су, за пра во, по је ле се бе. А мо жда су, у ства ри, дје ца ре во лу ци је про ждра ла сво ју мај ку? Или су ре во лу ци ју по је ли ње ни оче ви?

А шта је са ево лу ци ја ма? Да ли и оне про жди ру оно што по ро де, или оно што их је ро ди ло? Ни по што. Ево лу ци је не је ду сво ју дје цу. А мо жда би тре ба ло? Мо жда би тре ба ло да се кат кад угле да ју на сво ју мла ђу, кр во лоч ни ју и зу ба ти ју се стру? Или је и ре во лу ци ја че до ево лу­ци је? Не знам. Али ево лу ци ја је, ипак, рђа ва ма ти. То што јој дје ца ни су на ме ни ју не чи ни је бо љом. Она је рђа ва за то што не бри не о сва ком дје те ту под јед на ко. За то што не ку дје цу пу сти да жи ве, а да не са зна ју шта зна чи жи вје ти. И упра во та не збри ну та дје ца ево лу ци је, она ко ји ма се она ни је до вољ но по све ти ла, свје до че о ње ном не са вр шен ству, ње ној аљ ка во сти и бр зо пле то сти, ње ном ота ља ва њу по сла и ње ном не ма ру. По сто ја ње та кве дје це и са му ево лу ци ју до во ди у пи та ње. Ево лу ци је мо жда ни су спо соб не да про жде ру оно што из ро де, али су спо соб не да из ро де оно што би их мо гло про ждра ти: из чи сте гла ди, ни ка ко из осве­те, јер не мо же се све ти ти онај ко ји је не свје стан соп стве ног хен ди ке па, а ка мо ли крив ца за исти. Про жди ра њем ево лу ци је она се по ни шта ва, а са њом и све оно до бро што је ево лу ци јом чи ни.

Мно ге на у ке су скло не да то не са вр шен ство ево лу ци је ту ма че као њен ток уна зад. Ток ко ји је из не вје ра ва и от кри ва ње не сла бо сти и дис­кон ти ну и те те до во де ћи у пи та ње ње ну про гре сив ну ли не ар ност. Та ко је, на при мјер, ево лу ци ја ко ја је из ро ди ла ho mo sa pi ens­a, ho mo po e ti cus­a,

206

ho mo po li ti cus­a и дру ге ho mo ва ри јан те ро ди ла и ho mo stran cus­a – би ће ко је по ка зу је у ко ли ко ло шој фор ми мо гу да бу ду ма ма­ево лу ци је. Ho mo stran cus је до био име по узо ру на на зив за јед ни це/ску па у ко јој се учвр­шћу је и оку пља, за хва љу ју ћи ко јој ег зи сти ра. На уч ни ци твр де да се ево лу тив ни ток уна зад већ ду же не ми че са истог ста ди ју ма. Не ки су чак скло ни да ту стаг на ци ју ту ма че као крај њу мо гу ћу тач ку по ме ну тог то ка. Све из над то га ho mo stran cus­a при бли жа ва то ку уна при јед. Све ис под то га за ни мљи во је са мо зо о ло зи ма. Упр кос сво јој про сто ти, ho mo stran cus је сло жен фе но мен ко ји се не мо же ра зу мје ти на осно ву те о ри ја јед не од мно го број них на у ка, ма ко ја то на у ка би ла.

Би о ло зи су до ка за ли да ho mo stran cus при па да по ро ди ци бес кич­ме ња ка, али не мо гу да уса гла се те о ри је ве за не за по ри је кло ње го ве бес кич ме но сти. Јед на на уч на стру ја твр ди да је ho mo stran cus је дин ствен фе но мен ко ји је то ком ево лу ци је ус пјео да од ба ци кич му ка ко би лак ше мо гао да се на ста ни у ре ла тив но ма лим, мрач ним, вла жним и то плим отво ри ма. Ho mo stran cus ни је ра то бо ран по сва ку ци је ну: ако не мо же из отво ра да из гу ра другe ho mo stran cus­e он ће ра до ди је ли ти жи вот ни про стор са њи ма, упр кос то ме што му је ти је сно. Дру га на уч на стру ја за сту па те о ри ју да је бес кич ме ност уро ђе на осо би на из вор ног ho mo stran cus­а ко ја му омо гу ћа ва да се при ла го ди сва кој си ту а ци ји, а да је људ ски лик оно што до ла зи ка сни је.

Фи зи ча ри, хе ми ча ри и ма те ма ти ча ри за јед нич ким сна га ма до ка­за ли су да је по на ша ње ho mo stran cus­a ре ла тив но јер од но си ти је ла и функ ци је уну тар опреч них ску по ва мо гу да по при ме пот пу но но ве ди­мен зи је. За до ка зи ва ње те о ри је до вољ на су два ску па. Нпр., ти је ло А1 се у ску пу Х на ла зи у хар мо нич ном од но су са ти је лом B1. Иа ко је ври јед­ност ти је ла А1 у број ча ном сми слу ве ћа од ври јед но сти В1, ре ал на ври­јед ност оба ти је ла рав на је ну ли. Не ки твр де ду су бро је ви са ко ји ма ти је ла уну тар ску по ва опе ри шу пре ви ше ком плек сни, те да ком плек сност тих бро је ва и са ма ти је ла чи ни ис ком плек си ра ним. Хар мо ни ју из ме ђу ти је­ла А1 и В1 усло вља ва ис кљу чи во при пад ност истом ску пу чи ји ко на чан ре зул тат, упр кос нул тој ври јед но сти свих ти је ла, оба ве зно оде у ми нус.

Ста ње уну тар ску па Y иден тич но је ста њу уну тар ску па Х, но ин­те ре сант но је по сма тра ти од но се ти је ла из опреч них ску по ва. Фи зи ча ри твр де да на е лек три са ње ти је ла ко ја при па да ју ску пу Y, чак и на нај ма њи ау ди тив ни на др жај ко ји асо ци ра на би ло ко је ти је ло из ску па X, по ста је из ра зи то не га тив но, те се прет по ста вља да би до дат ни на дра жа ји до ве ли до екс пло зи је. Иден ти чан од нос и ре ак ци је еви дент не су и код ти је ла из ску па Х пре ма они ма у ску пу Y.

Ри зи ку ју ћи соп стве не жи во те, на уч ни ци су из не по сред не бли зи­не по сма тра ли тран сфе ре ти је ла из јед ног ску па у дру ги. Ти је ло В1 пре­шло је у скуп Y, док је ти је ло В2 пре шло у скуп Х. Не са мо да кон так ти ти је ла А1 и В2, од но сно А2 и В1, у но вим окол но сти ма ни су до ве ли до

207

екс пло зи је већ је и јак ин тен зи тет тре ња, ка рак те ри сти чан за су сре те ових ти је ла док су при па да ла су прот ним ску по ви ма, пот пу но не стао. Она ко ја су се, за ври је ме при пад но сти раз ли чи тим ску по ви ма, ме ђу­соб но од би ја ла по пут зра ке сун ца о ста кло, са да су по че ла маг нет ски да се при вла че. Деј ство ску по ва је ма гич но, али је ипак при мје ћен је дан ин те ре сан тан мо ме нат: ти је ло В1 од јед ном је по при ми ло из ра зи то не га­тив но на е лек три са ње у од но су на ти је ло А1. Пре ма истом оном А1 пре­ма ко јем је не ка да ви бри ра ло по зи тив но са не ким нео бич ним свје тлу­ца њем. А1 је та ко ђе из не на да по ста ло из ра зи то не га тив но „рас по ло же но” пре ма ти је лу В1. Пре ма истом оном В1 ко јем је до ју че ве ли ко ду шно пру жа ло то пло ту соп стве ног отво ра и огр ли цу соп стве ног по во ца. Исту она кву то пло ту и огр ли цу ка кво оно до би ја од отво ра и по во да ца не ких та мо А, ко ја у хи је рар хи ји ску по ва има ју још ве ће број не ври јед но сти. Иста фор му ла пре сли ка на је на но во на ста ле од но се А2 и В2.

При род не на у ке су да ле огро ман до при нос у из у ча ва њу ho mo stran­cus­a, али су за не ма ри ле њи хов од нос пре ма они ма из ван. Еви дент но је да фил тер омо та ча ску по ва не про пу шта оне ко ји же ле да жи ве ми мо по во да ца и то плих отво ра, јер би њи хов ула зак угро зио до ма ћи на. Они ко ји ма су дра же дру штве не и ху ма ни стич ке на у ке про стор ску па су де фи ни са ли као про стор у ко јем до бро та, пле ме ни тост, част, хра брост, чој ство, зна ње, па мет и та ле нат ни су кључ не људ ске ври јед но сти ни ти вр ли не. Је ди на ври јед ност уну тар ску па ко јој су све дру ге ври јед но сти под ре ђе не је ври јед ност пар тиј ске кар ти це. За хва љу ју ћи тој ври јед но сти ho mo stran cus­и се ме ђу соб но пре по зна ју, ме ђу соб но дру же или ме ђу­соб но мр зе. По сје до ва ње та кве ври јед но сти, по сје до ва ње пар тиј ске кар­ти це, има моћ да не у тра ли ше сва ку без ври јед ност, док ње но од су ство по ни шта ва све ври јед но сти и све вр ли не. Она, на кра ју, ho mo stranсus­у у од су ству соп стве ног oмогућава да до би је иден ти тет стран ке, јер без стран ке ко јој при па да ho mo stranсus је у од но су на оне ко ји су не ко, ко ји су лич ност, ипак ни ко.

И ни шта.

Мар ко ТО ШО ВИЋ

208

Л Е Т О П И С С У Р Ф О В А Њ А

ја ну ар –фе бру ар

hramsvetоgsave.com

Нај ве ћу увре ду срп ском на ро ду тур ски за во је ва чи су учи ни ли 1594. го ди не, ка да су те ло Све тог Са ве, ко је је по чи ва ло у ма на сти ру Ми ле­ше ви (у ко ји је пре не се но 1237. из Тр но ва у Бу гар ској, где је умро 1235), до не ли у Бе о град и спа ли ли на Вра ча ру. Три сто ти не го ди на по сле овог гну сног чи на, у Бе о гра ду се 1895. го ди не – тек не ку де це ни ју по де фи ни­тив ном осло бо ђе њу од тур ске оку па ци је – осни ва Дру штво за по ди за ње хра ма Све тог Са ве на Вра ча ру, са ци љем да се храм по диг не на ме сту на ко јем су спа ље не ње го ве мо шти. Це ло ку пан исто ри јат град ње хра ма, од 1936, пре ко дру гог по кре та ња ра до ва по ло ви ном 80­их го ди на про шлог ве ка па до да на шњих да на, али и мно штво дру гих ин фор ма ци ја ве за них за овај ве ле леп ни храм мо же те по тра жи ти на овој стра ни ци.

hi lan dar.or g

Све та цар ска срп ска ла вра Хи лан дар на ла зи се на Све тој Го ри Атос (Άγιον Όρος, Agion Oros), ау то ном ној мо на шкој за јед ни ци у се вер ној Грч кој, на ис точ ном кра ку по лу о стр ва Хал ки ди ки. Хи лан дар је че твр ти по ре ду у хи је рар хи ји све то гор ских ма на сти ра и је дан од нај зна чај ни јих ду хов них и кул тур них сре ди шта срп ског на ро да. Осно ва ли су га на ру­ше ви на ма ста ри јег ма на сти ра 1198. го ди не мо на си из у зет ног угле да, бив ши ве ли ки жу пан Сте фан Не ма ња (1166–1196) и ње гов нај мла ђи син Раст ко, исти они ко ји су ство ри ли са мо стал ну сред њо ве ков ну др жа ву и ау то ке фал ну Срп ску цр кву. Пре по ру че ни сајт пра ти сва ко днев не ак тив­но сти у овој ве ли кој хри шћан ској све ти њи, а по себ но на об но ви и ре кон­струк ци ји ко ја је усле ди ла по сле ка та стро фал ног по жа ра 2004. го ди не ко ји је уни штио по ло ви ну ма на стир ских зда ња.

209

srp sko bla go.org

Ен гле ско­срп ски пор тал по све ћен очу ва њу срп ске кул тур не ба шти­не по себ но ис ти че мо због из у зет них фо то­га ле ри ја срп ских сред њо ве­ков них цр ка ва и ма на сти ра ко је су пра ва ри зни ца за све про у ча ва о це ико но пи са ња и фре ско­сли кар ства.

При ре диоБо јан ТО МИЋ

210

Д О Б Р О Т В О Р И Л Е Т О П И С А

Дра ги чи та о ци, да ро дав ци, прет плат ни ци,

За вр шне стра ни це ја ну ар ско­фе бру ар ског бро ја Ле то пи са Ма ти це срп ске по све ћу је мо ва ма. Зна чај и до при нос свих вас ко ји сте би ло до на­ци јом би ло прет пла том по мо гли Ле то пис у то ку про шле го ди не не мо же да се из ра зи при ку пље ном су мом ко ја је у ве ли кој ме ри по мо гла из да­ва ње ча со пи са.

У тре нут ку ка да је Ми ни стар ство кул ту ре Ре пу бли ке Ср би је, про­шле го ди не, без ика квог оправ да ња или обра зло же ња, сма њи ло сред ства ко ја ис пла ћу је Ма ти ци (на име за ко на о Ма ти ци срп ској), и то у то ли кој ме ри да је из да ва ње Ле то пи са до ве де но у пи та ње, ви сте нам по мо гли. Ви сте би ли ти ко ји ни сте од мах ну ли гла вом и ре кли да је Ле то пис не­што чи ме тре ба да се ба ви са мо др жа ва или са мо Ма ти ца срп ска.

Ваш гест ни је оби чан гест. Као што вам је по зна то, Ле то пис Ма ти це срп ске нај ста ри ји је жи ви

књи жев ни ча со пис у Евро пи; то је ве ли ка и ле па тра ди ци ја на ше кул ту ре, ко јом не мо гу да се по хва ле ни дру ги, мно го број ни ји и бо га ти ји на ро ди. Ми пак мо же мо. Тра ди ци ја Ле то пи са је не што што све нас мо же да учи­ни ра до сним и срећ ним. Њом би мо гли да се по но се чак и они ко ји су учи ни ли све што је у њи хо вој мо ћи да про шла го ди на бу де крај те ве ли ке тра ди ци је.

Али да не ма вас, да је Ле то пис ,,вла сни штво” са мо др жа ве, љу ди у Ма ти ци или ре дак ци је Ле то пи са, то би би ла мр тва тра ди ци ја. Тра ди­ци ја ко ја по сто ји са мо у књи га ма, тра ди ци ја ко ја је одво је на од жи вог све та, од нас са да шњих. За то је ваш гест не про це њив: ви сте по ка за ли да је Ле то пис не са мо нај ста ри ји ча со пис у Евро пи не го, што је још ва жни је, да је Ле то пис жив ча со пис. Ча со пис ко ји има сво је чи та о це, сво је даро­давце и претплатнике, сво је до бро тво ре. Да по сто је љу ди ко ји се мо жда у при ват ним жи во ти ма вео ма раз ли ку ју, али раз у ме ју шта је Ле то пис и за што би ње гов не ста нак био не на док на див гу би так за све нас.

Та ко ђе, же ле ли би смо да се за хва ли мо и свим оним са рад ни ци ма Ле то пи са ко ји су нам у то ку про шле го ди не усту пи ли сво је тек сто ве, не усло вља ва ју ћи са рад њу хо но ра ром. Хва ла и они ма ко ји су, сем сво је,

211

упла ти ли још не ко ли ко прет пла та за оне љу де ко ји мо жда ни су мо гли да се би при у ште при ме рак ча со пи са, а же ле ли су да га има ју.

Ре дак ци ја Ле то пи са у овој го ди ни мо же да обе ћа са мо не ко ли ко ства ри: да не ће ни на ко ји на чин до ве сти у пи та ње ва ше по ве ре ње и да ће се тру ди ти, као и до са да, да Ле то пис бу де ча со пис ко ји има моћ да ин те гри ше дух тра ди ци је и дух мо дер но сти, као и раз ли чи те ге не ра ци је ин те лек ту а ла ца. Све сни смо ка кав је ча со пис ко ји уре ђу је мо и не же ли мо да ње го во име и углед би ло ка квим не при јат ним чи ном или по ступ ком до ве де мо у пи та ње. У том сми слу, же ле ли би смо да ва шем ве ли ком ге сту до да мо и је дан наш ма ли и скро ман: це ла ре дак ци ја Ле то пи са од ре кла се сво јих хо но ра ра за уре ђи ва ње ја ну ар ско­фе бру ар ске све ске.

Ре дак ци ја Ле то пи са Ма ти це срп ске

ДО БРО ТВО РИ „ЛЕ ТО ПИ СА МА ТИ ЦЕ СРП СКЕ” У 2015. ГО ДИ НИ

ДА РО ДАВ ЦИ:

Ма ти ја Бећ ко вић, Бе о градАлек сан дар По по вић, Бе о градФло ри ка Ште фан, Но ви СадАлек сан дар Јо ва но вић, Но ви Бе о­

градПе тар Пи ја но вић, Но ви Бе о градРа до мир Ињац, Но ви СадБран ко Бр ђа нин, Ба ња лу каАн дреј Фај гељ, Но ви СадКр сто Ба јо вић, Но ви Сад Вла ди мир Бур гић, Бе о град

Вла ди мир Ва тић, Но ви СадРа до мир Јо ва но вић, Жи чаБра ни слав Ка ра но вић, Но ви Сад Ми лош Кор дић, Бе о град Не ма ња Ма ло чић, Но ви Сад Па ро хи ја Ус пен ске ка пе ле, Но ви

Сад Бо ја на Сте фа но вић Тор њан ски, Бео­

град То ми слав Сто јић, Бо ка, Си је чањВа си ли је То мић, То рон то

ПРЕТ ПЛАТ НИ ЦИ:

Је ле на Ада мо вић, Бач ки Бре сто вацАдво кат ска кан це ла ри ја, „Ла ки ће­

вић”, Но ви СадНе ма ња Алек сић, Ло зни цаДа ни ел Ал те ров, Пан че воАн ђел ко Ану шић, Но ви СадЈу го слав Ан то нић, Бе о град Ми хај ло Ар се ни је вић, Бе о град

Мар ко Ба бић, Бе о град Вла ди мир Баљ, Бач ка Па лан каЛу ка Баљ, Но ви СадИси до ра Бје ла ко вић, Но ви СадВук Би је лић, Бе о град Сло бо дан Бо гу но вић, Бе о градБран ка Бо жи да ре вић, НишВу ји ца Бо јо вић, При је по ље

212

Bo ok Tra de ДОО, Но ви Бе о град Вла ди мир Бур гић, Бе о градБран ко Ве мић, Но ви Бе о градВи со ка шко ла стру ков них сту ди ја за

обра зо ва ње вас пи та ча, Срем­ска Ми тро ви ца

Ти ја на Вла ди са вље вић, Бе о градНа та ша Ву ји сић Жив ко вић, Бе о­

градМа рин ко Ву чи нић, Бе о градСа не ла Вуч ко вић, Бе о градТе о до ра Га ври ло вић, Но ви СадЂор ђе Ге но вић, Бе о градЛу на Гра дин шћак, Су бо ти цаГрад ска би бли о те ка, Но ви Сад Mилан Гр бо вић, Но ви Бе чејМи лан Гро мо вић, Тр бу ша ниМи лан Да ви до вић, Бе о градКо ста Дим чев ски, Бе о град Цви је тин Ђо кић, Ја ме наМи на Ђу рић, Бе о град Ан ђел ко Ер де ља нин, Но ви СадМа ри ја Жив ко вић, Кља ји ће воПе ро Зу бац, Но ви СадРа до мир Ива но вић, Но ви Бе о градМи ро слав Илић, Но ви СадДу брав ка Јан ко вић, Ку лаДе јан Ја њић, Вра њеПе тар Ја ћи мо вић, Срем ска Ка ме­

ни цаМи ли ца Је ли чић, Ве тер никЈо ван Јер ков, Но ви СадАлек сан дар Јо ва но вић, Но ви Бе о­

градMиланко Јо ва но вић, Но ви Бе о градВла ди сла ва Јо вић, Бе о град Ми ле на Ју ри шић, Но ви СадРа до ван Ка ла бић, Бе о град Со ња Ка пе та нов, Но ви СадБо ја на Ка ра ви дић, Пе тро ва ра динМи лош Ко вић, Бе о град Ми лош Кор дић, Бе о град Ви до сав Ко ка но вић, Ша бац

Ми лан Ко ри ћа нац, Бе о град Сла ви ца Ла зић, Но ви СадСр ђан Ла кић, Но ви СадДра ган Ла ки ће вић, Бе о град Лет ња по зор ни ца КУЛТ­ура, Но ви

СадВе дран Лој пур, Но ви СадКа ћа Мак си мо вић, Но ви СадВа лен ти на Ма ле тин, Но ви СадМир ја на Ма рин ко вић, Но ви СадНи ко ла Ма рин ко вић, Бе о град Са ра Ма рин ко вић, Бе о град Ђор ђе Ма ри ће вић, Кла до воСте ван Ма те јић, Алек си нацДу шан Ме дин, Бе о град Ве сна Ме са ро вић, Зе мунЉу бо мир Ми ла ши но вић, Но ви СадЖар ко Ми лен ко вић, Гра ча ни цаМи ни стар ство фи нан си ја, Упра ва

за јав ни дуг, Бе о град Ви о ле та Ми тро вић, Си ригМи ли ца Ми хај лов, Срем ска Ка ме­

ни цаНа род на би бли о те ка, БорНа род на би бли о те ка „Сре тен Ма­

рић”, Ко сје рићНа род на би бли о те ка „Ра до је До ма­

но вић”, Ле ско вацНа род на би бли о те ка, Сме де ре воЈо ван Не дић, Но ви Сад Ма ри на Не нин, Но ви СадСо фи ја Не цин, Но ви СадЈе ле на Ни ко лић, Но ви СадЖив ка Ни ко лић, Но ви СадЖељ ко Ник шић, ШидПре драг Но ви ков, Но ви СадНо вин ска аген ци ја Ре пу бли ке Срп­

ске „СР НА”, Бе о градДе ја на Оцић, Бе о град Вла ди мир Па вло вић, Кра ље воАлек сан дар Пај ка но вић, Бе о градСа ва Пан ко вић, Ин ђи јаСр бо слав Пе та но вић, Бе о град

213

Си ни ша Пет ко вић, НишДу шко Пе тро вић, Бе о град Ми лан Пе тро вић, Бе о градСла ви ца Пе тров ски, Но ви СадДу ња Пе шут, Гор ња Ро га ти цаПе тар Пи ја но вић, Но ви Бе о градНи ко ла По љак Ми лин, КаћАран ка По пов, Бе чејЛа зар По по вић, Но ви СадВла ди ца Ра до је вић, Кру ше вацЈе ле на Ран ко вић Ни ко лић, Зе мунРе дак ци ја ча со пи са Фи ло лог, Фи ло­

ло шки фа кул тет, Ба ња лу каМи тра Ре љић, Ко сов ска Ми тро ви цаБо јан Сав ко вић, Но ви Бе о градРаст ко Са му ро вић, Бе о град Сла во љуб Си мић, Ин ђи јаСло бо дан Си мић, Гар ди нов циСу за на Си мић, Осе чи наДра ги ша Сла вић, Бе чејЖељ ко Смо чи лац, Бе о град Љу бо мир Иван Ску пек, Но ви Бе о­

град

Срп ски кул тур ни цен тар „Све ти Са ва”, Су бо ти ца

Не бој ша Стан ко вић, НишЖи во рад Сто ја но вић, За је чарСа ња Сто ја но вић, Бе о град Пе тар Тер зић, Сен таАн дри ја на Ти ца, Бе о градСло бо дан То до ро вић, Сме де рев ска

Па лан каСте ван Тон тић, Но ви СадМар ко То шо вић, Су бо ти цаБи ља на Ту ра ња нин Ни ко ло пу лос,

Но ви СадВла ди мир Фо ри шко вић, Но ви СадДра ган Ха мо вић, Но ви Бе о градМи лен ко Хер цег, Ла за ре воМа ри ја Цвет ко вић, Кру ше вацCre di com In ter na ti o nal, Бе о град Ср ђан Ша пер, Бе о град Ми ро слав Ше грт, Но ви СадМ. Ши јан, Ам стер дамМа ри ја Ши мо ко вић, Бе о градРа ду ле Шо шкић, Бе о град

214

А У Т О Р И Л Е Т О П И С А

ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фи­ло ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду, на Гру пи за срп ску књи жев ност и је зик са оп штом књи жев но шћу, где је тре нут но на док тор ским сту ди ја ма из књи жев но сти. Пи ше по е зи ју, есе је, сту ди је и књи жев ну кри ти ку. Књи ге пе са ма: 24/7 љу ба ви (ко а у тор ка), 2007; То пао ка мен, 2014. Сту ди је: Гла­со ви, по зи ци је и по зив – кри тич ки осврт на по е му „Де ви чан ством за кле­те”, 2009; Оп сед ну та при ча – по е ти ка ро ма на Го ра на Пе тро ви ћа, 2013; Жуд ња за ле по том и са вр шен ством – те ур гиј ска ди мен зи ја књи жев­но у мет нич ког ства ра ла штва, 2014.

АН ЂЕЛ КО АНУ ШИЋ, ро ђен 1953. у Гра ди ни код Ве ли ке Кла ду ше, БиХ. Пи ше по е зи ју, про зу, есе је и књи жев ну кри ти ку. Књи ге пе са ма: Чо­вјек пје ва на рад ном мје сту, 1980; Пре ди кат но ста ње, 1987; Ме ђу пад, 1989; Зим зе лен и оло во, 1992; Не кр ште ни да ни, 1994; Штап од пи сме на, 1996; Крст од ле да, 2000; Ли тур ги ја за по ра же не, 2003; Ми слиш у зла ту, чи ниш у сре бру, 2003; Сре бро и та мјан (из бор), 2004; Ова ча ша, 2007; Па ху ља / Snow fla ke, 2007; Сла ва и по ру га, 2008; Чу ди ли ца – пе сме за ма лу и ве ли ку де цу, 2011. Књи ге при ча: Христ са Дри не, 1996; При че са мар ги не, 1997; Од бле сци, 1998; Успо ме не из па кла, 1999; Пре ко дрин че ви за пи си о Ко со ву, 2004; Пре бле ска, а по сле олу је, 2012; Пи смо Пе тру Ко чи ћу и још по не ко­ме, 2015. Ро ма ни: Си ла зак си на у сан, 2001; Адре сар из гу бље них ду ша, 2006; Про зор отво рен на ви си ба бу и ку ку рек, 2010. Књи га пу бли ци стич­ких и но ви нар ских тек сто ва: Да мр тви и жи ви бу ду на бро ју, 2002. Књи­га есе ја: Мр ка љев ла мент, 2002. Књи га ме мо ар ско­днев нич ких за пи са: За гре бач ке ефе ме ри де, 2003. При ре дио ви ше пе снич ких ан то ло ги ја.

ИВАН БА ЗР ЂАН, ро ђен 1991. у Ва ље ву. Основ не и ма стер сту ди­је за вр шио на Од се ку за срп ску књи жев ност и је зик Фи ло зоф ског фа­кул те та у Но вом Са ду. Пи ше филм ску кри ти ку (за сајт Но ви По лис) и тек сто ве, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на 1989. у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску пое­зи ју и про зу ХХ ве ка, срп ску дра му ХIХ и ХХ ве ка и са вре ме ну књи жев­ност. Пи ше есе је, кри ти ку, сту ди је и при ка зе, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

215

СЛО БО ДАН ВЛА ДУ ШИЋ, ро ђен 1973. у Су бо ти ци. Пи ше про зу, сту ди је, есе је и књи жев ну кри ти ку. Од 2013. го ди не је глав ни и од го вор­ни уред ник Ле то пи са. Об ја вље не књи ге: Де гу ста ци ја стра сти, 1998; На про ма ји, 2007; Пор трет хер ме не у ти ча ра у тран зи ци ји, 2007; Ко је убио мр тву дра гу? – исто ри ја мо ти ва мр тве дра ге у срп ском пе сни штву, 2009; For ward – кри ми ко ме ди ја, ро ман, 2009; Цр њан ски, Ме га ло по лис, 2011; Ми, из бри са ни – ви део­игра, ро ман, 2013.

СЛАВ КО ГОР ДИЋ, ро ђен 1941. у Да бри ци код Сто ца, БиХ. Пи ше про зу, књи жев ну кри ти ку и есе ји сти ку. Од 1992. до 2004. је био глав ни и од го вор ни уред ник Ле то пи са, а 2008. до 2012. пот пред сед ник Ма ти­це срп ске. Књи ге про зе: Вр хов ни сил ник, 1975; Дру го ли це, 1998; Опит, 2004; Руб, 2010. Књи ге есе ја, кри ти ка и огле да: У ви ди ку сти ха, 1978; Сла га ње вре ме на, 1983; При мар но и ни јан са, 1985; По е зи ја и окруж је, 1988; Обра зац и чин – огле ди о ро ма ну, 1995; „Пе вач” Бо шка Пе тро ви ћа, 1998; Огле ди о Вељ ку Пе тро ви ћу, 2000; Глав ни по сао, 2002; Про фи ли и си ту а ци је, 2004; Раз ме на да ро ва – огле ди и за пи си о са вре ме ном срп ском пе сни штву, 2006; Са вре ме ност и на сле ђе, 2006; Кри тич ке раз глед ни це, 2008; Тра га ња и све до че ња, 2011; Огле ди о Иви Ан дри ћу, 2013; Срод ства и раз да љи не – огле ди и днев нич ки за пи си, 2014. При ре дио ви ше књи га срп ских пи са ца.

НЕ НАД ГРУ ЈИ ЧИЋ, ро ђен 1954. у Пан че ву. Пи ше по е зи ју, про зу, есе је и књи жев ну кри ти ку. Књи ге пе са ма: Ма тер њи је зик, 1978; Ли ни је на дла ну, 1980; Вр веж, 1985; Цар ска на ми гу ша, 1990; Ја дац, 1993; Пу ста сре ћа, 1994; Лог, 1995; Ма тер њи је зик и пе сме при ру ци, 1995; Цваст, 1996; Чи стац, 1997; Сно ви ље, 1998; Жи ва ду ша, 1999; И отац и ма ти (из бор), 2002; Млеч, 2004; Све тлост и зву ци (иза бра не и но ве пе сме), 2005; Шај ка шки со не ти, 2008; Да ро ви (иза бра не и но ве пе сме), 2009; Ви ја дукт, 2011; Не ко ми узе реч (иза бра не и но ве пе сме), 2014; Све тли ца, 2015. Ал ма нах сти хо ва: Аух, што жи вот уши ма стри же, 1989. Књи ге при по ве да ка: При че из по та је, 2007; При че за ро ма не, 2012. Ро ман: Му жа ду ша, 2009. Есе ји и кри ти ке: Про кру сто ва по сте ља, 1989; Плес у не гва­ма, 1998; По ле ми ке и оду шци, 2004; Ру ку на ср це – се ћа ња, по ле ми ке, есе ји, за пи си и пу то пи си, 2014. Сту ди ја: Бран ко – пе сник мла до сти, 1984. Сту ди ја и ан то ло ги ја: Ој ка ча, 1988. Књи га раз го во ра: Жи ви зву ци Не на да Гру ји чи ћа (при ре дио М. Јев тић), 2008. При ре дио ви ше књи га.

ЈО ВАН ДЕ ЛИЋ, ро ђен 1949. у Бор ко ви ћи ма код Плу жи на, Цр на Го ра. Пи ше књи жев ну кри ти ку и есе је. Об ја вље не књи ге: Кри ти ча ре ви па ра док си, 1980; Срп ски над ре а ли зам и ро ман, 1980; Пје сник „Па те ти ке ума” (о пје сни штву Па вла По по ви ћа), 1983; Тра ди ци ја и Вук Сте фа но вић Ка ра џић, 1990; Ха зар ска при зма – ту ма че ње про зе Ми ло ра да Па ви ћа,

216

1991; Књи жев ни по гле ди Да ни ла Ки ша, 1995; Кроз про зу Да ни ла Ки ша, 1997; О по е зи ји и по е ти ци срп ске мо дер не, 2008; Иво Ан дрић – мост и жр тва, 2011; Иван В. Ла лић и ње мач ка ли ри ка – јед но ин тер тек сту ал­но ис тра жи ва ње, 2011. При ре дио ви ше књи га срп ских пи са ца.

РА ДЕ ЂО КА НО ВИЋ, ро ђен 1955. у Бје лов цу код Бра тун ца, БиХ. Пи ше по е зи ју. Књи ге пе са ма: Су ва уста, 1980; Зво но, 1994; Ора хо ва љу ска, 1995; Ла ка ру ка, 1997; Шкри пац, 2005; Слу жбе на бе ле жни ца, 2011; Ве о ма ма ло жи во та, 2015.

АЛЕК САН ДРА ЂУ РИ ЧИЋ, ро ђе на 1963. у Бе о гра ду. За вр ши ла је 1984. пр ви сте пен Ака де ми је за му зи ку и при ме ње ну умет ност „Мо цар­те ум” у Салц бур гу, а 1988. је ди пло ми ра ла на Фа кул те ту драм ских умет­но сти у Бе о гра ду. Пи ше по е зи ју, про зу, есе је, сту ди је и по зо ри шну и му зич ку кри ти ку. Об ја вље не сту ди је: Исто ри ја игре, 1998; Ин декс опер­ских и ба лет ских ли бре та, 1999, 2006; Срп ско по зо ри ште у ак ту ел ним усло ви ма дру штве не тран зи ци је, 2010; Гра ци је пе ра и дру ги есе ји, 2013.

ИВА НА ИГ ЊА ТОВ ПО ПО ВИЋ, ро ђе на 1974. у Но вом Са ду. Ба ви се ис тра жи ва њем мо гућ но сти сцен ске умет но сти у обра зо ва њу. Део овог ис тра жи ва ња пре тво рен је у про је кат „По зо ри ште сен ки у вас пит но­обра зов ном про це су”. Док то ри ра ла је („Драм ско ства ра ла штво и кри­тич ка ми сао о дра ми и по зо ри шту Ран ка Мла де но ви ћа”) 2009. го ди не на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду. Об ја вље не књи ге: Ли ко ви у срп ској екс пре си о ни стич кој дра ми, 2009; Ин ту и тив ни свет Ран ка Мла­де но ви ћа, 2011. При ре ди ла и на пи са ла пред го вор (стр. 5–83): Ран ко Мла­де но вић, Дра ме, 2013.

ДРА ГАН ЈО ВА НО ВИЋ ДА НИ ЛОВ, ро ђен 1960. у По же ги. Пи ше по е зи ју, про зу, есе је, књи жев ну и ли ков ну кри ти ку. Књи ге пе са ма: Еу ха­ри сти ја, 1990; Ениг ме но ћи, 1991; Пен та грам ср ца, 1992; Ку ћа Ба хо ве му зи ке, 1993; Жи ви пер га мент, 1994; Евро па под сне гом, 1995; Ду бо ка ти ши на, 1996; Пан то кр(е)атор, 1997; Гла ва хар фе (ко а у тор Д. Вук са но­вић), 1998; Ал ко хо ли с ју га, 1999; У ру жи ном огле да лу, 2001; Кон церт за ни ког, 2001; Нај леп ше пе сме Дра га на Јо ва но ви ћа Да ни ло ва, 2002; Хо мер пред гра ђа, 2003; Гне здо над по но ром, 2005; Ме мо а ри пе ска, 2008; Ва тра ис под сне га, 2010; Мо ја тач на при ви ђе ња, 2010; Кад не ви не ду ше од ла зе, 2011; Ви но с вул ка на, 2012; Си ме три ја вр тло га, 2014. Ро ма ни: Ал ма нах пе шча них ди на, 1996; Ико но стас на кра ју све та, 1998; Отац ле де них бр­да, 2009; Та ла си бе о град ског мо ра, 2013. Књи га есе ја: Ср це оке а на, 1999.

ДИ МИ ТРИ ЈЕ М. КА ЛЕ ЗИЋ, ро ђен 1937. у Кли ко ва ча ма код Спу жа, Цр на Го ра. Пра во слав ни те о лог, фи ло зоф и лин гви ста, про то је реј­ста­вро фор Срп ске пра во слав не цр кве, про фе сор Уни вер зи те та у пен зи ји и

217

бив ши де кан Бо го слов ског фа кул те та у Бе о гра ду. Ре дов ни је члан Срп­ске кра љев ске асо ци ја ци је ака де ми ка ино ва то ра и на уч ни ка. Гл. де ла: Ети ка Гор ског ви јен ца, 1969; Дог мат ски сми сао бо го слу жбе ног пе сни­штва ве ли ке и све тле сед ми це, 1971; Ар хи е пи скоп Да ни ло II и ње го ви на ста вља чи, 1975; Ан тро по ло ги ја фи ло со фи је све је дин ства и Би бли ја, 1983; Исто ри ја ан тич ке фи ло зо фи је, 1985; Све ти Ва си ли је Остро шки (Јо ва но вић) у сво ме вре ме ну (ко а у тор Ду шан П. Бе рић), 1987; Кр сна сла ва у Ср ба, 1989; Све ти Са ва, 1996; Све ти Пе тар Са ра јев ски као књи жев­ни мо тив, 2001. и др. Об ја вље на су му Иза бра на де ла у три ко ла од по шест књи га. I ко ло (Упо знај мо ре ли ги ју; Исто ри ја ан тич ке фи ло зо фи је; Кр сна сла ва у Ср ба; Ети ка Гор ског ви јен ца; Све ти Ва си ли је Остро шки; Фи ло зо фи ја све је дин ства), 2005; II ко ло (Из цр кве не кул ту ре и про бле­ма ти ке; У свје тло сти дог ме; Из со ци јо ло ги је и ре ли ги је; Из цр кве ног школ ства; О Све том Са ви; Из ети ке), 2006; III ко ло (Из фи ло со фи је I; Из фи ло со фи је II; Из ру ске фи ло со фи је; Из књи жев но сти и је зи ка; Ње­го ше ве те ме; Спи си и би бли о гра фи ја), 2009.

ДА ВИД КЕЦ МАН ДА КО, ро ђен 1947. у Рај нов ци ма код Би ха ћа, БиХ. Пи ше по е зи ју, про зу, есе је, књи жев ну, ли ков ну и по зо ри шну кри­ти ку. Књи ге про зе: Леђ, 1982; Ка лем, 1992; Кад ду ња за ми ри ше (ро ман), 1995; Озар је, 1999; Там ни на, 2008; Ре ка за је дан дан, 2014. Књи ге пе са ма: Реч на ле ду, 1976; Прет по ноћ ни воз, 1980; Ноћ ни ри бо лов, 1980; Треп тај (ха и ку), 1988; Рас пад мо за и ка, 1989; Зи да ри све ти ли шта, 1991; Не бе ски гла сник, 1994; Са њам, са њам ча ро ли је (пе сме и при че за де цу), 1994; Хоћ ко и Нећ ко (за де цу), 1997; Mennyei hírnök (ха и ку на ма ђар ском), 1997; Сто­лет на во да, 2001; Да љи на ма пре ко све та (за де цу), 2003; Сам као су за (из бор), 2003; Не ко са мо те бе тра жи (за де цу), 2007; Хор сен ки, 2010.

СВЕ ТО ЗАР КО ЉЕ ВИЋ, ро ђен 1930. у Ба ња лу ци, БиХ. Ан гли ста, пи ше сту ди је, есе је, кри ти ку и огле де из књи жев но сти, пре во ди с ен гле­ског, ака де мик. Об ја вље не књи ге: Три јумф ин те ли ген ци је, 1963; Ху мор и мит, 1968; Наш ју нач ки еп, 1974; Пу те ви ре чи, 1978; The Epic in the Ma king, 1980; При по вет ке Иве Ан дри ћа, 1983; Ен гле ска књи жев ност 3 (гру па ау то ра), 1984; Ви ђе ња и сно ви ђе ња, 1986; Хи ро ви ро ма на, 1988; При по вет ка 1945–1980, 1991; По бе лом све ту – за пи си и се ћа ња, 1997; По ста ње епа, 1998; Ен гле ско­срп ски реч ник (ко а у тор И. Ђу рић Па у но­вић), 1999; Ен гле ски пе сни ци два де се тог ве ка (1914–1980) – од Вил фре­да Ове на до Фи ли па Лар ки на, 2002; Ен гле ски ро ман си је ри два де се тог ве ка (1914–1960) – од Џеј мса Џој са до Ви ли ја ма Гол дин га, 2003; Вјеч на зу бља – од је ци усме не у пи са ној књи жев но сти, 2005; Ва ви лон ски иза­зо ви – о су сре ти ма раз ли чи тих кул ту ра у књи жев но сти, 2007; Од је ци ре чи, 2009; Из ме ђу за ви ча ја и ту ђи не – су сре ти раз ли чи тих кул ту ра у срп ској књи жев но сти, 2015.

218

ЗЛА ТА КО ЦИЋ, ро ђе на 1950. у Же ље ву код Свр љи га. Пи ше по е­зи ју, есе је и огле де, пре во ди с ру ског. Књи га огле да: Ртањ ска све ти ла – о по е зи ји Ми о дра га Па вло ви ћа, 1996. Књи ге пе са ма: Клоп ка за сен ку, 1982; Оро око гро тла, 1990; Ре бро, 1993; Гне здо и ку по ла, 1995; По лог, 1999; Ва зду шне фре ске, 1999; Ла за ре ве ле стве, 2003; Ме лод на во ди, 2008; Бе ло пу ле, 2014; Би бер че, 2014; Le piéton au lar ge / Пе шак на пу чи­ни (фран цу ско­срп ско из да ње), 2014; Си ри но ва ска ла / Ска ла Си ри на (срп ско­ру ско из да ње), 2014. При ре ди ла ви ше књи га.

ЈЕ ЛЕ НА МА РИ ЋЕ ВИЋ, ро ђе на 1988. го ди не у Кла до ву. Фи ло лог ср би ста, ба ви се срп ском књи жев но шћу, пи ше по е зи ју, про зу, есе је и кри ти ку, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

ЖАР КО МИ ЛЕН КО ВИЋ, ро ђен 1988. у При шти ни. Пи ше по е зи ју, про зу, есе је и књи жев ну кри ти ку. Књи га пе са ма: Ке но таф, 2011.

ВИ О ЛЕ ТА МИ ТРО ВИЋ, ро ђе на 1989. у Но вом Са ду. Основ не и ма стер сту ди је срп ске књи жев но сти за вр ши ла на Фи ло зоф ском фа кул­те ту у Но вом Са ду. Пи ше сту ди је, есе је и књи жев ну кри ти ку, пре во ди с ен гле ског, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

РАН КО МЛА ДЕ НО ВИЋ (Кли су ра, 28. јун 1892 – Бе о град, 6. ја ну ар 1943), исто ри чар по стру ци, био је пе сник, есе ји ста, драм ски пи сац, тео­ре ти чар дра ме, уред ник ча со пи са Ми сао и XX век, по зо ри шни и књи­жев ни кри ти чар, али и ге не рал ни се кре тар и ди рек тор Дра ме На род ног по зо ри шта у Бе о гра ду, а за тим и управ ник Хр ват ског на род ног ка за ли­шта у Оси је ку. Сво ју по зо ри шну ак тив ност на ста вио је и у Нир нбер гу, у не мач ком за ро бље ни штву, где је био је дан од осни ва ча и пр ви управ­ник Ло гор ског на род ног по зо ри шта (1941–1942). Мла де но ви ће вим уред­нич ким ан га жма ном у ча со пи су Ми сао по чи ње и пе ри од об ли ко ва ња ин ту и ци о ни зма (са гле да ва ње пу тем ду хов ног до жи вља ја, ис ка за ти оно нај ду бље, су штин ско и по кре тач ко, а не про сту ре ал ност) спе ци фич ног умет нич ког про гра ма ко ји су за го ва ра ли књи жев ни ци оку пље ни око ли те рар не за јед ни це „Ал фа” (С. Сте фа но вић, С. Ви на вер, Р. Пе тро вић, Т. Ма ној ло вић, М. Цр њан ски, Т. Ује вић, С. Ми ли чић, Ј. Ко сор, С. Кра­ков, М. Де ди нац, Б. То кин). Об ја вио је збир ку пе са ма Звуч не елип се, 1928. Ау тор је и де сет дра ма – три су му штам па не за жи во та: Син џи ри, Да ћа, Грив на (Драм ске гат ке). У ру ко пи су су оста ле: Страх од вер но сти, Чо­век по но сан што не ма сре ће, Те ста мент за две же не, а у за ро бље ни штву у Нир нбер гу (1941–1942) на ста ле су: Кад до го ри до но ка та, Си ла зак с пре сто ла, И зи до ви има ју уши (оста ла је без за вр шног 3. чи на) и Љу ди у ту ђем џе пу (са чу ван је са мо 1. чин). (И. И. П.)

219

НА ТА ША ПО ЛО ВИ НА, ро ђе на 1980. у Но вом Са ду. Ба ви се сред­њо ве ков ном књи жев но шћу, пи ше сту ди је, есе је и књи жев ну кри ти ку, док то ри ра ла („Ау то би о граф ски фраг мен ти у срп ским спи си ма XIV ве ка”) 2014. на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду. Об ја вље не књи ге: То пос пу то ва ња у срп ским би о гра фи ја ма XI II ве ка – До мен ти јан и Те о до си је, 2010; Без очи ју ка но и с очи ма – на род не пе сме сле пих же на (гру па ау то­ра), 2014.

ЖИ ВО ЈИН РА КО ЧЕ ВИЋ, ро ђен 1973. у Се ли ма у Мо ра чи, Цр на Го ра. Пи ше по е зи ју, сту ди је и књи жев ну кри ти ку, ба ви се но ви нар ством. Књи ге пе са ма: Бо гу ду шу, 1993; Жи ти је ка ме на, 1995; Че ка ју ћи ме та­ста зу, 1996; По вра так у ка та ком бе, 1998; Глад, 2010. Мо но гра фи ја: Про­на ђе но по зо ри ште, 2010. При ре дио: Умет ност жи во та – раз го во ри на Ко со ву и Ме то хи ји с по чет ка 21. ве ка, 2014.

БО ЖИ ЦА СА ВИЋ УЗЕ ЛАЦ, ро ђе на 1976. у Но вом Са ду. Ди пло­ми ра ла срп ску књи жев ност и је зик на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду. Пи ше књи жев ну кри ти ку, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

ОЛИ ВЕР СУ БО ТИЋ, ро ђен 1977. у Но вој Ва ро ши. За вр шио Фа кул­тет ор га ни за ци о них на у ка – од сек за ин фор ма ци о не тех но ло ги је (ди­пло ми рао 2004) и Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет (ди пло ми рао 2005, ма ги стри рао 2008). Док то ри рао на ка те дри за со ци о ло ги ју на Фи ло зоф­ском фа кул те ту у Бе о гра ду (2011). У чин ђа ко на је ру ко по ло жен 2008. го ди не, у Па три јар ши ји у Бе о гра ду и по ста вљен на слу жбу у храм Ваз­не се ња Го спод њег у Жар ко ву. У чин пре зви те ра ру ко по ло жен 2011. у Бе о гра ду и по ста вљен за пе тог па ро ха жар ко вач ког. По ред па ро хиј ске слу жбе, уже по ље ин те ре со ва ња и де лат но сти му је ми си ја цр кве у са­вре ме ном све ту. Об ја вље не књи ге: 3D Stu dio MAX3 – Teh ni ke modelingа, при руч ник за тр о ди мен зи о нал но мо де ло ва ње и ви зу е ли за ци ју, 2000; Чо век и ин фор ма ци о не тех но ло ги је: по глед из пра во слав не пер спек ти­ве, 2006; Би о ме триј ски си сте ми иден ти фи ка ци је: кри тич ка сту ди ја, 2007; Цр ква и гло ба ли за ци ја: струк ту ра, од нос и по сле ди це, 2009; Ин­фор ма ци о но кон тро ли са но дру штво, 2011; Ди ги тал ни иза зов: пу те ви хри шћан ства у ци ви ли за ци ји би нар ног ко да, 2012; Не дељ не бе се де, 2014; Пра знич не бе се де, 2014; Ми си о нар ске цр ти це, 2015.

МАР КО ТО ШО ВИЋ, ро ђен 1989. у Са ра је ву, БиХ. Ба ви се мо дер­ном, ме ђу рат ном и са вре ме ном срп ском књи жев но шћу, по себ но Пе ки ћем и Ан дри ћем, пи ше кри тич ке при ка зе, есе је и ху мо ри стич ну про зу и по е зи ју, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

220

НИ КО ЛИ НА ТУ ТУШ, ро ђе на 1991. у Ру ми. Тре нут но је на док тор­ским сту ди ја ма срп ске књи жев но сти и је зи ка на Фи ло зоф ском фа кул­те ту у Но вом Са ду. Пи ше сту ди је и књи жев ну кри ти ку, об ја вљу је у пе ри о ди ци.

ПРЕ ДРАГ ЧИ ЧО ВАЧ КИ, ро ђен 1960. у Бе о гра ду. Фи ло зоф, фи ло­зоф ски пи сац, про фе сор фи ло зо фи је. Ди пло ми рао фи ло зо фи ју 1984. на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду, од 1986. сту ди рао (по себ но Кан то ву фи ло зо фи ју) на Уни вер зи те ту у Ро че сте ру, где је 1991. док то ри рао. Од та да пре да је фи ло зо фи ју на ко ле џу Хо ли Крос у Ву сте ру у Ма са чу сет су, САД (Col le ge of the Holy Cross, Wor ce ster, Mass., USA), на ком је 2000–2003. био ди рек тор Сту ди ја за мир и уред ник фи ло зоф ског ча со пи са Di o ti ma. Об ја вље не књи ге: Ana morp ho sis: Kant on Know led ge and Ig no ran ce (срп­ски пре вод Ана мор фо за: Кант о зна њу и не зна њу, 2005), 1997; Свет у ком за јед но жи ви мо: Фи ло зоф ска укр ште ни ца, 2002; Bet we en Truth and Il lu sion: Kant and the Cros sro ads of Mo der nity (срп ски пре вод Из ме ђу исти не и илу зи је: Кант на рас кр сни ци мо дер не, 2010), 2002; Зве зда но не бо и мо рал ни за кон: Есе ји о Кан то вој фи ло зо фи ји, 2005; Do sto evsky and the Af fir ma tion of Li fe (срп ски пре вод До сто јев ски и све тост жи во та, 2014), 2012. При ре дио ви ше књи га.

При ре диоБра ни слав КА РА НО ВИЋ

ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ НА

ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ

најстарији живи књижевни часопис у Европи покренут 1824

Летопис Матице српске излази 12 пута годишње у месечним свескама – шест свезака чини једну књигу.

Неопозиво наручујем:

1. 12 бројева (претплата за целу годину) по цени од 2.000 ди на ра. Трошкови поштарине су урачунати у цену.

2. 6 бројева (претплата за пола године) по цени од 1.000 динара. Трошкови поштарине су урачунати у цену.

3. Претплата на два примерка целе године. Укључи­вањем у акцију СПАСИМО ЛЕТОПИС – ОДБРО­ЈАВАЊЕ ЈЕ ПОЧЕЛО по цени од 3.000 динара. Трошкови поштарине су урачунати у цену.

4. Претплата за иностранство за целу годину (доби­ће те 12 свезака Летописа Матице српске) по цени од 100 €. Трошкови поштарине урачунати су у цену.

Име и презиме, назив установе или предузећа

———————————————————————————————————

———————————————————————————————————

Адреса: _________________________________________________

Телефон: ____________________

Претплата се може уплатити на рачуне: 205­204373­09 (Комерцијална банка) или 355­1056656­23 (Војвођанска банка), са назнаком „за Летопис”. Оваквом уплатом обезбедићете да, чим нам доставите ову наруџбеницу и потврду о уплати, читаве го дине добијате Летопис на адресу коју нам пошаљете.

Информације на телефоне: (021) 6613­864; 420­199/лок. 112, или на адресу: Летопис Матице српске, 21000 Нови Сад, ул. Ма тице српске 1, e­mail: letopis@maticasrpska.org.rs

CIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад82(05)

ЛЕтОПИС матице српске / главни и одговорни уред-ник Слободан Владушић. – Год. 48, књ. 115, св. 1 (1873)– . – Нови Сад : Матица српска, 1873–. – 24 cm

Годишње излазе две књиге са по шест свезака. – Покре- нут 1824. год. као Сýрбске Летописи. – Наставак публика-ције: Српски летописISSN 0025-5939COBISS.SR-ID 7053570