Branko Pavlovi Delta Generali osiguranje a.d.o. Beograd

ADEKVATNOST REZERVACIJE OBAVEZA ZA TETE (RUN OFF ANALIZA)

ABSTRACT

One of the biggest problems in the business of insurance companies during present financial crisis is investing of technical reserves to provide coverage with an adequate form of assets in accordance with the regulations. An important prerequisite for solving this problem is certainly an adequate assessment of technical reserves, especially reservation for claims, which directly affects the size of technical reserves that depends on the achievement of mentioned coverage.

This paper will be devoted to check the adequacy of liability for claims through the analysis of sufficiency of claims provisions (known as run off analysis).

At the beginning incurred claims will be defined in general terms and then will be explained detail analysis of provisions sufficiency for reported but not settled claims and incurred but not reported claims.

In addition to testing the adequacy of the reservation provided by this analysis, it will be explained the impact it could have on the financial statements through the example of Hungarian sub-law act regulates run off analysis, the only legislation known to the author, which deals with this issue in Central and Eastern Europe.

Disclosing the results of claims liabilities adequacy test analysis will be based on Standard No. 9 of International Association of Insurance Supervisors.

At the end of the paper, IBNR adequacy of motor third party liability in Serbia will be presented.

The paper would help actuaries to better understand run off analysis and usability of its result. Publics would also have benefit from disclosure of claims liability adequacy in insurance companies financial reports, which run off analysis provides.

UVOD

Jedan od najveih problema u poslovanju osiguravajuih kompanija u uslovima krize je ulaganje sredstava tehnikih rezervi takvo da se obezbedi pokrivenost sredstava tehnikih rezervi adekvatnim oblicima aktive u skladu sa propisima. Vaan preduslov za reavanje ovog problema je svakako i adekvatna procena tehnikih rezervi, a naroito

rezervacija za tete, koje direktno utiu na veliinu tehnike rezerve, od ega zavisi i ostvarenje navedene pokrivenosti.

Rad e biti posveen proveravanju adekvatnosti rezervisanja obaveza za tete kroz analizu dovoljnosti rezervisanih iznosa (engl. run off analiysis).

Prvo e biti definisani opti pojmovi vezani za nastale tete, a zatim detaljno objanjene analize dovoljnosti rezervacija za nastale prijavljene (engl. RBNS = Reported But Not Settled) i za nastale neprijavljenje (engl. IBNR = Incurred But Not Reported) tete.

Pored proveravanja adekvatnosti rezervacije koju ova analiza obezbeuje, bie objanjen i uticaj koji ona moe imati na finansijske izvetaje kroz primera maarskog podzkonskog akta koji ureuje run off analizu, kao jedina zakonska regulativa poznata autoru, koja se bavi ovom temom u centralnoj i istonoj Evropi.

Obelodanjivanje rezultata analize adekvatnosti rezervacije teta e biti bazirano na Standardu broj 91 Meunarodnog udruenja organizacija koje vre nadzor nad delatnou osiguranja (engl. International Association of Insurance Supervisors).

Na kraju rada e biti prikazana i adekvatnost rezervacije teta u osiguranju od autoodgovornosti u Srbiji.

1. DEFINICIJA NASTALIH TETA

Iznos nastalih teta moe se definisati kao zbir plaenih teta i rezervisanih prijavljenih teta. Opta formula je:

iC = pC + kV

Pojedinani sluajevi posmatraju se po godini nastanka tete (a) i godini razvoja teta (d):

iCa(d) = pCa(d) + kVa(d) gde su: iC = nastale tete (engl. incurred claims), pC = plaene tete (engl. paid claims) i kV = rezervisane prijavljene tete za odgovarajue vrste osiguranja.

To je hibridna funkcija. Bila ona hibridna ili ne, daje jasno definisane podatke o tome kako su se tete razvijale za odgovarajuu vrstu osiguranja. Sadri deo koji pokriva plaene (reene) tete i onaj deo koji jo uvek nije plaen (rezervisane tete). Sam naziv nastale tete govori u prilog tome da je procena konanih iznosa teta izvrena.

Postoji nekoliko jasnih razloga zato nastale tete u mnogim sluajevima ne mogu biti prihvaene kao procena konanih iznosa gubitaka po tetama. Ovo se odnosi na neadekvatnost rezervi koje direktno treba da pokriju ostatak obaveza prema

1 Supervisory Standard No. 9: Standard on Disclosures Concerning Technical Performance and Risks for

Non-life Insurers and Reinsurers

osiguranicima za tete i mogu se javiti u sledeim sluajevima, kao to je prikazano na Slici br. 1:

a) Ponovo otvorene reene tete. tete koje su ve reene mogu biti ponovo otvorene posle nekog vremena zbog novih okolnosti i tako proizvesti dodatne gubitke;

b) Nedovoljno rezervisane prijavljene tete (engl. IBNER = Incurred But Not Enough Reported). Za RBNS tete se vre pojedinana rezervisanja, ali njihov razvoj izmeu trenutka rezervisanja i isplate moe ii u oba smera u odnosu na prvobitno rezervisani iznos;

c) Nastale neprijavljene tete (IBNR). Po definiciji, to su tete koje na dan rezervisanja jo nisu prijavljene. One ne mogu da budu pojedinano procenjene, i ne moe se pouzdano znati kolike e biti na kraju, ali sigurno imaju znaajan efekat.

Slika br. 1. Struktura nastalih teta

Mogue je proceniti sve ove elemente pojedinano, i svi oni ine ukupni gubitak. Realna procena IBNR se mora uspostaviti, jer to i zakon zahteva, ali sveobuhvatni pristup najee zahteva procene konanih gubitaka umesto samo IBNR. To se moe uraditi trangulacijom plaenih teta ili nastalih teta (na osnovu dostupnih podataka).

Korisno je zapaziti da se funkcije plaenih teta (pC) i nastalih teta (iC) sa protokom vremena sve vie pribliavaju i na kraju spajaju u taki L-ult, koja predstavlja konani ukupni iznos teta. To je prikazano na Slici br. 2.

Slika br. 2. Funkcija nastalih teta iC(d)

reene tete RBNS

IBNR IBNER ponovo otvorene reene tete

d (godine)

tete

reene tete

rezervisane tete

Za kvalitetnu rezervaciju nastalih neprijavljenih teta potrebno je korienje statistikih metoda, kao i izvesno aktuarsko iskustvo. Nastale prijavljene tete se procenjuju individualno, od sluaja do sluaja, i za to je potrebno ekspertsko znanje iz odgovarajuih oblasti i veliko iskustvo. U praksi, iz objektivnih ili subjektivnih razloga, rezervacije se esto ne obraunavaju dovoljno adekvatno.

Strunjak koji rezervie mora dobro da razume praksu same kompanije vezanu za tete. Na primer, kojih se principa pridrava prilikom individulanih procena teta i kakvi su uticaji inflacije na to. Koji se nivo adekvatnosti procene oekuje, i koliko je ta procena ispunjena iz godine u godinu? Da li su u svemu dostignuta ta oekivanja? Moda se iznosi rezervacije tete znaajno mogu promeniti na osnovu subjektivnog faktora ili na osnovu smernica koje je dao likvidator koji je izvrio reviziju teta. Ovi faktori mogu biti razliito interpretirani i tako znaajno promeniti rezultat rezervisanja.

Druga vana stvar je procena koja moe da se razlikuje po vrstama osiguranja. Opte je poznato2 da rezervisane tete kod osiguranja od poara pretenduju da budu precenjene, a kod osiguranja od odgovornosti potcenjene. Zato bi trebalo da bude tako? Uzmimo prvo osiguranje od poara. teta na imovini moe biti relativno realno procenjena, ali e uvek postojati mogunost razmimoilaenja sa miljenjem osiguranika. Ako procenitelj postavi vrednosti procene na oprezni nivo, vrlo je verovatno da e osiguranik dobiti pravednu naknadu koja ima manji iznos od rezervisanog, ali e u meuvremenu oteeni biti zadovoljan procenom. Bolje je i za kompanijske bilanse uraditi smanjenje orginalne procene pri isplati tete, nego prilikom rezervisanja poi od niih vrednosti i pretrpeti njihovo poveanje tek onda kada treba da se pokriju. Ne moe se rei da je praksa uvek takva, ali postoji jasan motivacioni faktor da se tako radi.

U sluaju osiguranja od odgovornosti, radi se potpuno drugaije. Problem koji se javlja ovde je da se mnoge tete ne mogu proceniti kako treba, ak i nekoliko godina posle njihovog prijavljivanja. Ovo se naroito odnosi na profesionalne bolesti, kod kojih se simptomi javljaju posle protoka dueg vremenskog perioda, tako da, u ranijim godinama ne postoji dovoljno informacija. Dalje, ekonomske i socijalne prilike, npr. inflacija izmedju datuma rezervisanja i isplate tete, mogu imati veliki uticaj na provobitnu procenu i uiniti je prilino neadekvatnom. Ovaj problem je karakteristian pre svega za one vrste osiguranja kod kojih je dug period od nastanka tete do njenog likvidiranja.

Kao to se moe zakljuiti iz prethodnih razmatranja, realno procenjivanje konanih iznosa teta, odnosno adekvatno rezervisanje preostalog iznosa obaveze po tetama prema osiguranicima je veoma komplikovano. Dovoljnost procenjenih iznosa tih obaveza aktuari proveravaju sprovoenjem run off analize.

2. RUN OFF ANALIZA REZERVISANIH TETA

Rezultat run off analize za rezervisane tete odreene vrste osiguranje se dobija sabiranjem sledeih elemenata:

2 Faculty and Institute of Actuaries, Claims Reserving Manual

+ rezervisane tete na poetku obraunskog perioda reene tete u toku perioda rezervisane tete na kraju obraunskog perioda.

Ukoliko je rezultat run off analize: >0 rezervisane tete na poetku perioda su bile precenjene,

Slika br. 3. Run-off analiza za RBNS na hipotetikom primeru kompanije ABC

Run-off rezultatRBNSRSD = RBNSX,0 PaidX, RBNSX,t = = 1.886 549 1.229 = = 108

Ili u procentima:

Run-off rezultatRBNS% = Run-off rezultatRBNSRSD / RBNSX,0 = 108 / 1.886 = = 6%

2.2. IBNR

Sada se analizira grupa teta X, koje su nastale, ali nisu prijavljene do poetnog trenutka 0. Koriste se sledee oznake: IBNRX,0 rezerve za nastale neprijavljene tete na poetku obraunskog perioda PaidX, reene tete tokom perioda 0-t koje su nastale pre poetnog perioda

a nisu bile prijavljene na poetku perioda RBNSX,t rezerve za tete koje su nastale pre poetnog perioda, prijavljene su

u toku perioda 0-t a nisu reene na kraju obraunskog perioda IBNRX,t rezerve na kraju obraunskog perioda za tete koje su nastale pre poetka

perioda a nisu prijavljene ni na kraju perioda

Rezultat run off analize za IBNR izraen u novcu se dobija po sledeoj formuli:

Run-off rezultatIBNRRSD = IBNRX,0 PaidX, RBNSX,t IBNRX,t

Dok se rezultat run off analize za IBNR izraen u % dobija po sledeoj formuli:

Run-off rezultatIBNR% = Run-off rezultatIBNRRSD / IBNRX,0

Na Slici br. 4. je dat hipotetiki primer ove analize koji vizuelno prikazuje pojedine komponente run off rezultata.

Slika br. 4. Run-off analiza za IBNR na hipotetikom primeru kompanije ABC

Run-off rezultatIBNRRSD = IBNRX,0 PaidX, RBNSX,t IBNRX,t = = 1.005 165 202 395 = = 243

Ili u procentima:

Run-off rezultatIBNR% = Run-off rezultatIBNRRSD / RBNSX,0 = = 243 / 1.005 = = 24%

2.3. RBNS + IBNR

Sada se analizira grupa teta X, koje su nastale do poetnog trenutka 0. Koriste se sledee oznake: IBNRX,0 rezerve za nastale neprijavljene tete na poetku obraunskog perioda RBNSX,0 rezerve za nastale prijavljene tete na poetku obraunskog perioda PaidX, reene tete tokom perioda 0-t koje su nastale pre poetnog perioda RBNSX,t rezerve za tete koje su nastale pre poetnog perioda, prijavljene su,

a nisu reene na kraju obraunskog perioda IBNRX,t rezerve na kraju obraunskog perioda za tete koje su nastale pre poetka

perioda a nisu prijavljene ni na kraju perioda

Rezultat run off analize za IBNR izraen u novcu se dobija po sledeoj formuli:

Run-off rezultatRSD = RBNSX,0 + IBNRX,0 PaidX, RBNSX,t IBNRX,t

Dok se rezultat run off analize za IBNR izraen u % dobija po sledeoj formuli:

Run-off rezultat% = Run-off rezultatRSD / (RBNSX,0 + IBNRX,0)

Na Slici br. 5. je dat hipotetiki primer ove analize koji vizuelno prikazuje pojedine komponente run off rezultata.

Slika br. 5. Run-off analiza za RBNS + IBNR na istom hipotetikom primeru kao i za prethodna dva grafika, kompanije ABC

Run-off rezultatRSD = RBNSX,0 + IBNRX,0 PaidX, RBNSX,t IBNRX,t = = 1.886 + 1005 714 1.431 395 =

= 351 Ili u procentima:

Run-off rezultat% = Run-off rezultatRSD / (RBNSX,0 + IBNRX,0) = = 351 / (1.886 + 1.005) = = 12%

Moe se primetiti da je ukupni run off rezultat izraen u novanim jedinicama jednak zbiru run off rezultata za RBNS i IBNR, dok je run off rezultat izraen u procentima potpuno novi broj. U praksi se esto sree i situacija da je run off rezultat izraen u novcu za RBNS pozitivan, a za IBNR negativan ili obrnuto, to se deava kada je jedna rezervacija precenjena, a druga potcenjena. I u tom sluaju ukupni run off rezultat je zbir pozitivnog i negativnog broja.

2.4. DODATNI ASPEKTI RUN OFF ANALIZE

Nivo agregacije

Moda najvanije pitanje run off analize je izbor grupe teta koja se analizira. To moe biti ceo portfelj, vrsta osiguranja, tarifa, itd. U zavisnosti od izbora grupe, adekvatnost moe biti znaajno razliita, naroito ako se sledi opte pravilo da se potcenjene rezervacije jedne ne mogu prebijati precenjenim rezervacijama druge grupe. Najee se koristi grupisanje kao i pri obraunu rezervacije npr. kako se grupiu tete u trouglove kod metode ulanane lestvice, te grupe se koriste i pri analizi, to se obino svodi na grupisanje po vrstama osiguranja.

Bruto ili neto pristup u vezi reosiguranja

Prilikom run off analize na neto principu mogu se javiti brojni problemi. Nakada je teko na vreme obezbediti sve potrebne podatke od reosiguravaa. Zatim, probleme mogu izazvati efekti velikih XL teta iz reosiguranja. Ukoliko se desi velika teta u osiguranju, ali jo nije isplaena od strane reosiguravaa, taj sluaj ima veliki uticaj na bruto run off rezultat, a nema uticaj na neto rezultat. Takoe, run off rezultat moe postati prilino neupotrebljiv u sluaju da se jave katastrofalne tete. Treba obratiti i panju na uticaj momenta kraja ugovora o reosiguranju na neto run off rezultat.

Zbog svega toga, po pravilu treba raditi analizu bruto rezultata, a odluku o eventualnom obraunu na neto principu treba doneti na osnovu situacije u konkretnom portfelju pre poetka analize.

Slika br. 6. Idealan razvoj teta kroz vreme

Paid RBNS IBNR

Period analize

Bitna odluka koja utie na verodostojnost rezultata analize je period posle koga se prvobitne rezerve analiziraju. Ukoliko se uzme previe kratak period, npr. jedan kvartal dobijeni rezultat e biti suvie osetljiv na razne faktore, tako da se ne moe smatrati dovoljno verodostojnim. S druge strane ako se uzme previe dugaak period, npr. 5 godina, najvei deo teta e do tada biti reen i rezultat e biti potpuno verodostojan, ali najverovatnije beskoristan, jer se mnogo toga promenilo u tih 5 godina. Zbog toga se najee run off analize vre posle 1 ili najvie 2 godine od trenutka rezervisanja.

Odgovarajui period treba izabrati i na osnovu karakteristika grupe teta koja se analizira tete koje se prijavljuju posle dueg vremena od nastanka tete (engl. long tail) moraju imati i dui period u run off analizi.

Idealan i prihvatljiv run off rezultat

Pri interpretaciji rezultata run off analize esto se postavlja pitanja koji je najpoeljniji nivo run off rezultata. Na Slici br. 6. je prikazan idealni razvoj ukupnih rezervisanih

teta kroz vreme, dok sve ne budu reene run off rezultat je sve vreme 0% u odnosu na poetni trenutak rezervisana.

Rezervisanje podrazumeva predvianje razvoja situacije sa tetama u budunosti na osnovu iskustva iz prolosti. Budunost nikad nije potpuno predvidiva tako da ovaj idealni sluaj u praksi nije mogu.

Najpoeljniji razvoj rezervisanih teta je prikazan na Slici br. 7. ukupne rezerve za tete su u poetnom trenutku postavljene tako da je run off rezultat na kraju perioda razvoja teta oko +5%3, odnosno tete se rezerviu samo malo opreznije. Na taj nain se obezbeuje sigurnost u isplati teta iz rezervi i izbegavaju se neprijatna iznenaenja u finansijskim izvetajima do kojih dolazi ako su rezervacije potcenjene.

Slika br. 7. Najpoeljniji razvoj teta kroz vreme

Paid RBNS IBNR

U praksi se smatra prihvatljivim run off rezultat koji je u opsegu od 10% do +10%, ali pod uslovom da fluktuira u razliitim trenucima rezervacije, odnosno da nije stalno negativan u nekoliko poslednjih godina posmatranja.

3. PRIZNAVANJE RUN OFF REZULTATA U FINANSIJSKIM IZVETAJIMA

U Srbiji, kao i u veini zemalja centralne i istone Evrope nije detaljno propisano sprovoenje run off analize niti priznavanje njenih rezultata u finansijskim izvetajima. Ukljuivanje run off rezultata u bilanse bi moglo biti sporno i iz ugla poreskog tretmana. Koliko je autoru poznato, samo su u Maarskoj izvesni detalji run off analize regulisani podzakonskim aktom.

Maarsko Ministarstvo finansija je donelo Uredbu o sadrini podataka koji se odnose na izvetaje aktuara kod osiguravajuih drutva (ma. PM rendelet a biztostintzetek akturiusi jelentsnek tartalmi kvetelmnyeirl), koja blie regulie pitanje run off analize. lan 5. glasi:

3 T. Falukzy, Annual Autumn Actuarial Meeting: Run off and IFICC, Generali PPF Holding

(1) Izvetaj u tekstualnoj formi ocenjuje iskorienje rezervi iz prethodne dve godine, ukazujui na eventualne neoekivane tokove, probleme i na eventualne predloge oblike reavanja istih.

(2) Izvetaj za poslednje dve godine treba da sadri podatke razvrstane po vrstama osiguranja, a posebno uvaavajui i podatke u vezi reosiguranja, a moe se i bez toga dati sledee: a) rezervisana sredstva za osiguranja od nesrenog sluaja b) rezervisana sredstva za osiguranja od odgovornosti iz delatnosti c) sredstva rezervi za indirektne trokove po vrstama teta d) IBNR rezerve Gore navedene rezultate treba uraditi po uputstvima tabelarnog pregleda broj 2.1. i 2.2.

(3) Kod onih rezervi, kod kojih kolona za bar jednu posmatranu godinu, u tabelama 2.1. i 2.2. priloga, daje run off rezultat u apsolutnom iznosu vei za 20% od iznosa rezervisanih sredstava iz poetnog stanja, onda na to treba ukazati, prikazati razloge nastanka istih i predloiti adekvatne mere. (Tabela 2.1. prikazuje bruto run off rezultat po vrstama osiguranja za tete rezervisane pre jedne i pre dve godine, a tabela 2.2. isto to samo u samopridraju.)

(4) Izvetaj treba da sadri podatke u vezi sredstava rezervi za povraaj i podatke u vezi namena korienja istih, posebno ukazajui na uveanje neke vrsta dodatnih usluga, predlog za povraaj matematikih rezervi tj. iznose koji se baziraju na oceni i na sume rezultata koje u mnogome zavise od uspenosti sredstava povraaja, kako je to predvieno u tabeli 2.3. u prilogu 2.

Ova Uredba definie prihvatljiv limit za run off rezultat za poslednje jednu ili dve godine od +/20%. U praksi se primenjuje tako to u sluaju da je odstupanje reenih teta u odnosu na rezervisane u poslednje jednu ili dve godine vee ili manje od 20% ta potcenjenost ili precenjenost rezerve se priznaje u finansijskim izvetajima za tekuu godinu. Oigledno se ne vri grupisanje po pojedinim vrstama osiguranja, nego se posmatra run off rezultat na nivou celog portfelja za jednu odnosno dve godine.

Nije jasno zato je taj limit postavljen ba na +/20%, s obzirom da je to dosta komotan opseg, ali je regulator morao da se odlui za neku vrednost preko koje se neadekvatnost mora prikazati u bilansima. Iako je izabran dosta veliki opseg, deava se u praksi na maarskom tritu da osiguravajue kompanije priznaju u finansijskim izvetajima neodgovarajuu procenu rezervacija teta.

4. OBELODANJIVANJE

Meunarodno udruenje organizacija koje vre nadzor nad delatnou osiguranja je u svom Standardu broj 9 detaljnije uredilo obelodanjivanje podataka vezanih za tehnike performanse i rizike u neivotnim osiguranjima, pa samim tim i podataka o adekvatnosti rezevacije teta.

4.1. Opti zahtevi za obelodanjivanje

Osiguravai bi trebalo da omugue uvid javnosti u kvalitativne i kvantitativne informacije o tehnikim performansama i rizicima koji su:

- relevantni za donoenje odluka od strane uesnika na tritu (ugovarai, cedenti, investitori itd),

- blagovremeni i bitni za donoenje odluka, - dostupni u svakom trenutku i bez dodatnih trokova od strane uesnika na

tritu, - sveobuhvatni i sadrajni, - pouzdani za donoenje odluka, - uporedivi izmeu razliitih osiguravaa i - konzistentni tokom vremena kako bi se omoguilo praenje relevantnih

trendova.

Poreenja performansi razliitih osiguravaa na tritu se mogu praviti samo ako postoje adekvatna objanjena kako su pripremljene informacije koje su obelodanjene.

Uloga organizacije koja vri nadzor nad delatnou osiguranja je da obezbedi obelodanjivanje koje zadovoljava prethodne zahteve.

4.2. Analiza tehnikih performansi

Osiguravai bi trebalo da prue uvid u informacije o sopstvenim politikama za preuzimanje rizika kao i kako se upravlja tim rizicima (ukljuujui informacije o modelima i tehnikama koje se koriste za upravljanje tim rizicima).

Osiguravai bi trebalo da obezbede kvalitativne i kvanititativne informacije o tehnikim performansama koje se tiu adekvatnosti premije, adekvatnosti rezervi, statistikama teta, koncentracije rizika, reosiguranja i kapitala. Pokazatelji tih analiza performansi su zasnovani na iskustvu iz prolosti tj. istorijski podaci su glavni izvor na kome se bazira procena buduih rizika.

Adekvatnost premije

Da bi mogli da procenimo koliko dobro premija osiguranja pokriva osnovni rizik ugovora o osiguranju i administrativne trokove osiguravaa, osigurava treba da prikae sledee podatke: - racio teta, - racio trokova, - kombinovani racio i - operativni racio.

Ovi pokazatelji bi trebalo da se raunaju iz bilansa uspeha za izvetajni period i to na brtuo principu po pitanju reosiguranja, da bi se izbegao uticaj dobiti iz reosiguranja na performanse direktnog osiguranja. Ako je ostvarena dobit iz reosiguranja u prethodnih nekoliko godina ne moe se oekivati nastavak takve prakse u budunosti bez korekcije cena reosiguravaa. Ako se neto racio znaajno razlikuje od bruto racija, onda oba racia

treba obelodaniti. Racia bi trebalo utvrditi i po godini nastanka tete i po godini kada je sam rizik preuzet.

Racio teta predstavlja odnos teta koji su nastale i zaraene premije i pokazuje da li premije pokrivaju rizik preuzet po osnovu ugovora o osiguranju

Racio trokova je odnos trokova i zaraene premije, gde trokove ine provizije, administrativni trokovi i ostali trokovi sprovoenja osiguranja. Koristi se radi procene koliko su trokovi pokriveni premijom.

Kombinovani racio ili zbir racia teta i racia trokova daje grubu procenu o profitabilnosti poslovanja u oblasti osiguranja. Ne uzima se u obraun investicioni prinos. Kako prihod od investiranja premije doprinosi tehnikim perfomansama, posao moe da bude profitabilan ak i ako kombinovani racio prelazi 100%. Kombinovani racio, izmeu ostalih faktora zavisi od vremenskog perioda na koji je premija investirana i prinosa od investiranja.

Operativni racio je kombinovani racio korigovan za prinos od investicija. Ovaj racio omoguava procenu poslovanja posle ukljuivanja alociranih investicionih prinosa.

Ako se koristi diskontovanje, onda treba prikazati i diskontnu stopu koja je koriena i metod diskontovanja. Diskontna stopa treba da bude obelodanjena na odgovarajuem nivou grupisanja i to:

- za svakih narednih pet godina i - kao prosena stopa teta za koje se oekuje da budu plaene posle pet godina.

Osiguravai bi trebalo da obelodane navedena racia, zajedno sa kometarima, za nekoliko godina kako bi omoguili uesnicima na tritu da to bolje procene dugoroene trendove. Racia za prethodne godinu ne bi trebalo ponovo preraunavati uzimajui u obzir sadanje raunovodstvene informacije.

Adekvatnosti rezervi

Kako bi uesnici na tritu mogli da procene trendove, osiguravai treba da objavljuju pored istorijskih podataka o zaraenoj premiji i podatke o tehnikim rezervama po vrstama osiguranja, kako bi se te dve kategorije mogle porediti.

Osiguravai treba da objavljuju podatke o: - run off analizi i - razvoju teta,

na osnovu kojih je mogue proceniti adekvatnosti tehnikih rezervi.

Osiguravai bi trebalo da objavljuju podatke o rezultatima run off analize prethodnih perioda, kako bi se javnosti olakala procena sposobnosti osiguravaa da izvri adekvatna rezervisanja za pokrie teta po osnovu postojeih ugovora o osiguranju.

Tehnike rezerve mogu biti da podeljene na dva dela: 1. deo koji pokriva tete koje su ve uraunate u bilanse na dan izvetavanja - to su

rezervisanja za prijavljene tete (RBNS), rezervisanja za tete koje su se desile,

ali nisu bile prijavljene na dan izrade bilansa (IBNR) i rezervisanja za tete koje su se desile, ali nisu dovoljno rezervisane (IBNER) i

2. deo koji treba da pokrije gubitke iz poslovanja osiguranja zbog dogaaja koji e se desiti u budunosti to su rezerve za prenosnu premiju i rezerve za neistekle rizike (engl. Unexpired Risk Reserves).

Osiguravai treba da obelodane rezultate analize adekvatnosti za oba dela tehnikih rezervi.

Run off rezultat u vezi sa rezervisanjem za nastale tete je razlika izmeu: - rezervisanih teta na poetku finansijske godine i - sume plaenih teta tokom tekue finansijske godine koje su nastale u

prethodnim godinama i rezervisanih teta na kraju finansijske godine, koje su takoe nastale u prethodnim godinama.

Run off rezultat u vezi sa rezervisanjem za budue gubitke je razlika izmeu: - sume rezerve za prenosne premije i rezerve za neistekle rizike na poetku godine

i - sume isplata tokom godine i rezervi na kraju godine, u oba sluaja u vezi sa

osiguranim sluajevima pokrivenih prenosnom premijom na poetku godine.

Osim u novanom iznosu, rezultat run off analize takoe moe biti prikazan i kao racio i tada je to odnos rezultata run off analize i inicijalnog rezervisanja za tete. Kada se koristi metod diskontovanja, efekti diskontovanja se prikazuju odvojeno.

Osiguravai treba da prikau rezultate run off analiza tokom nekoliko godina koji bi omoguili uesnicima na tritu da procene dugorone pokazatelje, npr. koliko dobro osigurava moe da proceni tehnike rezerve. Duina vremenskog perioda se odreuje na osnovu toga koliko je vremena potrebno da se prijave nastale tete po vrstama osiguranja.

Osim u sluajevima kada se oekuje da sve tete budu reene ne due od godinu dana nakon godine nastanka tete, osigurava treba da prikae razvoj teta u trouglovima razvoja teta. Trougao razvoja teta pokazuje procenu trokova za teta osiguravaa (rezervisane tete i plaene tete) na kraju svake godine i kako se ta procena razvijala tokom perioda. U Tabeli br. 1. je prikazan mogui format prikaza trougla razvoja teta. Ove informacije bi trebalo da budu prikazane konzistetntno i po godini nastanka tete tako i po godini preuzimanja rizika i ti iznosi bi trebalo da budu usklaeni sa bilansom uspeha.

Kao i racio adekvatnosti premije i racio adekvatnosti rezerve ne bi trebalo da uzima u obzir i efekte reosiguranja.

Statistike teta

Za veliki obim, homogene vrste osiguranja, osiguravai bi trebalo da objave statistike informacije o tetama. Trebali bi da opiu trend u brojevima teta i prosenoj veliini tete. Da bi bile relevantne, ove informacije treba da budu povezane sa nivoom poslovanja: brojem polisa, zaraenima premijama, itd.

Idealno, trend u tetama treba da reflektuje razvoj rizika u osiguranju. Teko je odabrati dobar metod za merenje rizika osiguranja. Osiguravai bi minimalno trebalo da prikau istorijske podatke zajedno sa komentarima o:

- prosenim trokovima nastalih teta npr. kao odnos ukupnih trokova nastalih teta i broja teta u obraunskom periodu po vrstama osiguranja i

- uestalosti teta npr. kao odnos broja nastalih teta u izvetajnom periodu u odnosu na prosean broj ugovora u osiguranju koji postoji u tom istom periodu.

Za nehomogene grupe, obelodanjivanje kvalitativnih informacija je dovoljno.

Tabela4 br. 1. Primer formata obelodanjivanja razvoja teta

Godina nastanka tete 2005 2006 2007 2008 2009

Rezevisane i plaene tete na kraju godine nastanka tete 680 790 823 920 968

Rezevisane i plaene tete godinu dana kasnije 673 785 840 903 Rezevisane i plaene tete dve godine kasnije 692 776 845 Rezevisane i plaene tete tri godine kasnije 697 771 Rezevisane i plaene tete etiri godine kasnije 702

Ukupno Procena kumulativnih teta 702 771 845 903 968 Kumulativne isplate -650 -689 -570 -350 -217 Rezervisane tete 52 82 275 553 751 1.713

Zaraene premije 822 933 1.052 1.123 1.215

Kada se upotrebljava diskontovanje: Efekti diskontovanja -5 -14 -68 -175 -285 -547 Sadanja vrednost priznata u bilansu stanja 47 68 207 378 466

1.166

5. ADEKVATNOST REZERVACIJE TETA U OSIGURANJU OD AUTOODGOVORNOSTI U SRBIJI

Do pre samo nekoliko godina rezervacije za tete na srpskom tritu osiguranja su bile veoma potcenjene. Naroito su bile neadekvatne rezervacije za nastale neprijavljene tete. Pre desetak godina, u situaciji kada svi podaci o tetama u kompanijama nisu bili sistematizovani ni dostupni aktuarima i kada je trite osiguranja bilo nedovoljno regulisano, esto se za IBNR koristila procena od samo 5% reenih i RBNS teta neyavisno od vrste osiguranja. Procena Narodne banke Srbije je da je u 2004. godini run

4 Faculty and Institute of Actuaries, Claims Reserving Manual

off rezultat svih vrsta osiguranja bio oko 1,3 milijardi dinara5, na ukupnu rezervaciju teta od oko 4,8 milijardi dinara, to znai da nije bilo rezervisano preko 27% teta koje su se pojavile kasnije.

Donoenjem Zakona o osiguranju, podzakonskih akata i preuzimanjem nadzora nad sektorom osiguranja od strane Narodne banke Srbije, 2004. godine, situacija se znaajno popravila. Doneta je Odluka o bliim kriterijumima i nainu obraunavanja rezervisanih teta koja je uredila obraun IBNR-a na jedinstven nain, metodom koeficijenta zakasnelih teta.

Tabela6 br. 2. Podaci o tetama u osiguranju od autoodgovornosti u Srbiji

(u milijardama RSD) Godina Reene tete (R)

RBNS bez trokova

IBNR bez trokova

Koef. zakasnelih teta at = IBNR / (RBNS + R)

2005 3,3 3,3 0,8 12% 2006 4,2 4,3 1,4 16% 2007 5,7 5,5 2,9 26% 2008 6,9 6,6 4,6 34% 2009 7,9 6,9 6,3 43%

U 2005. i 2006. godini koeficijent zakasnelih teta at, u osiguranju od autoodgovornosti za celo trite osiguranja u Srbiji, imao je male vrednosti: 12% i 16%. Tadanji run off rezultat, kao i iskustvo sa drugih trita osiguranja, ukazivali su da su rezervacije za nastale neprijavljenje tete i dalje nedovoljno adekvatne.

Krajem 2007. godine Odluka o bliim kriterijumima i nainu obraunavanja rezervisanih teta je izmenjena. Uvedene su nove metode za obraun IBNR koje se koriste i u najveem broju razvijenih zapadnih drava. U Srbiji se najvei broj kompanija odluio za metodu ulanane lestvice (engl. Chain Ladder), ali je samo izvestan broj kompanija uspeo da je implementira na kraju 2007. godine. Iako metoda ulanane lestvice ne koristi koeficijent zakasnelih teta, on se moe jednostavno preraunati. Bitno je napomenuti da u 2007. godini nije bilo nikakve znaajnije promene trendova u broju osiguranih vozila, statistici saobraajnih nezgoda ni zakonskoj regulativi. Preraunati at koeficijent na kraju 2007. godine za celo trite iznosio je oko 26%, a na kraju 2008. godine, kada su sve kompanije implentirale neku od savremenih aktuarskih metoda za rezervaciju nastalih neprijavljenih teta at je dostigao vrednost od 34%.

Sticanjem iskustva aktuara u Srbiji u korienju savremenih metoda i prouavanjem rezultata run off analize, dolo je do novog rasta preraunatog koeficijenta zakasnelih teta u osiguranju od autoodgovornosti, at na 43%. Ova vrednost koeficijenta zakasnelih teta bi trebalo bude prilino adekvatna, to moemo potvrditi i poreenjem sa odgovarajuim koeficijentom u Hrvatskoj, koji je u 2008. godini iznosio 44%7.

5 J. Doganji, Efekti uvoenja naprednih modela rezervisanih teta i analiza rizika kao preduslov adekva-

tnosti rezervisanih teta 6 Narodna banka Srbije: Podaci o poslovanju drutava za osiguranje

7 http://www.hanfa.hr, Statistika osiguranja za 2008. godinu

Svakako je zanimljivo pitanje ta e se deavati sa ovim koeficijentom u 2010. godini kada budu poznati efekti primene novih zakona o bezbednosti saobraaja i obaveznom osiguranju u saobraaju, koji su stupili na snagu u Srbiji krajem 2009. godine i doneli mnogo novih reenja u svojim oblastima.

ZAKLJUAK

Cilj ovog rada je bio da sveobuhvatno opie jednu vanu temu za aktuare, ali i za iru javnost koja prati rad osiguravajuih kompanija - proveravanje adekvatnosti rezervacije obaveza za tete kroz analizu dovoljnosti rezervisanih iznosa.

Na kraju godine kada se zavri obraun rezervacije za nastale neprijavljene tete veina aktuara suoava se sa izvesnim pitanjima. Uprava osiguravajue kompanije najee pita zato je rezervacija za IBNR toliko velika, s obzirom da ta rezervacija direktno smanjuje finansijski rezultat. Eksterni revizor obino pita aktuara zato je rezervacija za IBNR tako mala, polazei od toga da je u interesu kompanije da prikae manje rezervacije i samim tim vei profit. Nadzor sektora osiguranja se najvie interesuje zato je za obraun IBNR-a koriena ba ta metodologijom, odnosno da li ta metodologija daje dovoljnu rezervaciju za ispunjenje buduih obaveza prema osiguranicima. Jedini pravi odgovor na sva ta pitanja daje rezultat run off analize. Ukoliko run off rezultat pokae da je rezervacija IBNR-a u poslednjih nekoliko obrauna bila adekvatna, moe se dosta pouzdano tvrditi da e i sadanja rezervacija biti dovoljna ako je obraunata istom metodologijom kao prethodne.

Rad bi trebalo da pomogne aktuarima da bolje razumeju run off analizu kao i upotrebnu vrednost njenog rezultata. Javnost bi takoe trebalo da ima koristi od obelodanjivanja adekvatnosti rezervacije obaveze za tete u finansisjkim izvetajima osiguravajuih kompanija, koju ova analiza obezbeuje.

LITERATURA

1. Ministarstvo finansija Maarske, Uredba o sadrini podataka koji se odnose na izvetaje aktuara kod osiguravajuih drutva broj 7/2001 (ma. PM rendelet a biztostintzetek akturiusi jelentsnek tartalmi kvetelmnyeirl), Budimpeta, 2001.

2. International Association of Insurance Supervisors, Supervisory Standard No. 9 -Standard on Disclosures Concerning Technical Performance and Risks for Non-life Insurers and Reinsurers, Amman, 2004.

3. T. Falukzy, Annual Autumn Actuarial Meeting: Run off and IFICC, Generali PPF Holding, Prague, 2009.

4. Z. Roubal, Non-life Actuarial Workshop: RUN - OFFS, Generali, Prague, 2007.

5. Hrvatska agencija za nadzor finanasijskih usluga: Statistika osiguranja za 2008. godinu, www.hanfa.hr

6. Faculty and Institute of Actuaries, Claims Reserving Manual, London, 1997.

7. J. Doganji, Efekti uvoenja naprednih modela rezervisanih teta i analiza rizika kao preduslov adekvatnosti rezervisanih teta, VII meunarodni simpozijum, Udruenje aktuara Srbije i Institut za osiguranje i aktuarstvo, Zlatibor, 2009.

8. Narodna banka Srbije: Podaci o poslovanju drutava za osiguranje, www.nbs.rs