www.dereta.rs

Biblioteka

XX vek

Urednik izdanja

Aleksandar Šurbatović

Na slov ori gi na la Jens Bjørneboe

FRIHETENS ØYEBLIKK

Copyright © Gyldendal Norsk Forlag AS 1966 Copyright © ovog izdanja dela DERETA doo

This translation has been published with the financial support of NORLA.

Jens BJerneBue

IstorIJa BestIJalnostI I:

TRENUTAK SLOBODE

HAJ LI GEN BERŠ KI RUKO PIS

Pre vod s norveškog Ratka Krsmanović Isailović

Beograd2017.

DERETA

• I •

SVET JE MOJ DORU ČAK ILI: SVET KAO VOLJA I BESTI JAL NOST

U posled njem sta di ju mu otu đe nja, kad čovek posta je samom sebi neva žan, nasta je slo bo da...

Jens BJer ne Bue

Gri go rij Čhar tiš vi li, ali jas Boris Aku njin, nije ga zabo ra­vio u nje go voj monu men tal noj stu di ji Pisac i samo u bi stvo. Iako mu posve ću je tek neko li ko redo va, pa još kri tič kih i iro nič kih, uzi ma ju ći smrt Ulri ke Maj nhof u nemač kom zatvo ru tek kao povod za Bjer ne bu e o vo samo u bi stvo i sma tra ju ći da bi ono sva ka ko usle di lo i bez toga, Čhar­tiš vi li se nije upuš tao u detalj ni ju tek stu al nu raz grad nju nje go vog opu sa, niti se bavio vred no va njem nje go vog knji žev nog pri su stva i nasle đa u nasta nji vim pro sto ri ma nor veš ke i evrop ske moder ni stič ke tra di ci je.

Danas, kada jed na takva stu di ja napro sto vapi za anek som, pre sve ga pisa ca poput Dej vi da Foste ra Vola sa, na pri mer, a i sra zmer no Bjer ne bu e o vom knji žev nom reak tu a li zo va nju i mno go opšir ni jem pozi ci o ni ra nju kao pisca, knji žev nog goro sta sa i pre te če jed nog od evrop­skih knji žev nih radi ka li za ma u sva kom smi slu, u tre nut ku

• II •

Miroljub Stojanović

poja vlji va nja prvog pre vo da nekog nje go vog dela na srp­ski jezik, nje go vo dosa daš nje odsu stvo se čini kao dra ma­ti čan izda vač ki pro pust.

* * *

Kada je 1976. okon čao svoj život samo u bi stvom, u pede­set šestoj godi ni živo ta, Jens Bjer ne bue već je bio uve li ko poznat, pri znat, pa i sla van pisac. On možda nije bio kano­ni zo van za živo ta i nije zau zi mao ono mesto koje mu danas s pra vom pri pa da, ali je u hije rar hi ji nor veš kih moder­ni sta sva ka ko bio među vode ći ma. Nje go va čisto knji­žev na repu ta ci ja nije, među tim, poči va la na ima nent no tek stu al nim sadr ža ji ma nje go vih pro znih tvo re vi na, ali im je sva ka ko dugo va la. Svo je vr sna eks ce siv nost koja se redov no vezi va la uz nje go vo ime, kon tro ver ze, skan da li i pro vo ka ci je u istoj su meri neo dvo ji vi deo nje go vog knji­žev nog imi dža, i tek u sko ri je vre me nje go va knji žev na zao stavš ti na poče la je da govo ri sama za sebe, a ne tek kao svo je vr sna pro te za, ispo moć u odgo ne ta nju nje go vih karak te ro loš kih svoj sta va.

Alko ho li čar još od dva na e ste godi ne, latent ni samo u­bi ca još od tri na e ste, kada čini prvi poku šaj samo u bi stva neus peš nim veša njem (a što će ipak uspeš no pono vi ti 1976), Bjer ne bue je već odra ni je akon ti ran kao „pro kle ti pesnik” i ovu će destruk tiv nu stra nu svo je lič no sti kapi­ta li zo va ti čak i kao veo ma plo do tvo ran pisac. Bjer ne bu e­o va „faj ter ska” pri ro da, nje gov radi kal ni kri tič ki i huma­ni stič ki anga žman, te ide o loš ki sal to u korist eks trem no levih ide o lo gi ja i viđe nja sve ta nije neš to što u nor veš­koj knji žev noj tra di ci ji tre ba da čudi. Kri tič ki anga žman ogrom ne veći ne nor veš kih naj e mi nent ni jih pisa ca, nji hov

• III •

PREDGOVOR

rigo ri stič ki, bes kom pro mi sni i dubo ko etič ki dija log sa nor veš kim druš tvom star je, bez ma lo, koli ko i sama nor­veš ka knji žev nost i posve joj kono ti ra. Još i danas je on lako uoč ljiv kod kla si ci ste Bjern so na, kori fe ja Ibze na, veli ka na Jona sa Lija, refor ma to ra Ham su na, ali i sled be­ni ka kakav je Jan Ćer stad. Na tom pla nu Bjer ne bue nije nika kav izu ze tak i tek ga ste pen radi ka li za ci je, zapra vo mili ta ri za ci je nje go ve ide o lo gi je i kri tič ke kon fron ta ci je sa vla sti tim druš tvom čini ano ma li jom.

Rođen 1920. u poro di ci nemač kog pore kla (poro di ca je imi gri ra la iz Nemač ke u Nor veš ku još u sedam na e stom veku), Bjer ne bue se u nor veš ki knji žev ni život uklju čio 1951. pesnič kom zbir kom Dikt. Ta rana fasci na ci ja reli gi­o znim moti vi ma i teo loš kim pre o ku pa ci ja ma već nared ne godi ne ustu pa mesto soci jal nim sadr ža ji ma koje on poči nje da negu je u seri ji roma na (Før Hanen Galer, 1952, Jonas, 1955. i Den Onde Hyrde, 1960). Kri tič ki ras pon te pro ze kre će se od neprav di škol skog i zatvor skog siste ma do regu la tor nih pre vi da u sank ci o ni sa nju kri va ca iz Dru gog svet skog rata, u čemu Bjer ne bue vidi far sič nu neprav du.

No nakon četvo ro go diš nje ćut nje, 1964. poja vlju je se sa Drømen og hju let (San na toč ko vi ma), nepra ved no zapo­sta vlje nim doku men ta ri stič kim roma nom. Taj roman je posve ćen Rag nhild Teo do ri Jel sen (1875–1908), poma lo zabo ra vlje noj iko ni nor veš ke knji žev no sti s kra ja devet­na e stog i počet ka dva de se tog veka, u kojoj je Bjer ne bue video veli ki poten ci jal, ali i veli ku pre te ču nor veš kih lite­rar nih moder nis ta. Goto vo pone sen nje nom eks ce snom pri ro dom, kon tro ver za ma veza nim za sek su al ni život, ali i za jed nu vrstu namet nu te knji žev ne izo la ci je, tokom koje ona stva ra svo je roma ne zain te re so va na za stal no

• IV •

Miroljub Stojanović

pri su tan kon flikt izme đu sta rog rural nog druš tva i moder­nog indu strij skog eks pan zi o ni zma, Bjer ne bue, možda zato što Rag nhild Jel sen tako đe zavr ša va život samo u bi­stvom, vidi u ovoj uni kat noj knji žev noj poja vi moguć nost iden ti fi ka ci je. Pri vla čan mu je, tako đe, knji žev ni ras pon nje nih for mal nih pre o ku pa ci ja, od nego va nja roma nesk­nog sti la u mani ru art nou ve a ua do poma lo egzi bi ci o ni­stič ke fata li stič ke deka den ci je…

Ali tek 1966, obja vlji va njem roma na Tre nu tak slo bo de, prvog dela tri lo gi je Isto ri ja besti jal no sti, koju okon ča va 1973. Tiši nom, završ nim roma nom tri lo gi je, Bjer ne bue posta je pisac veli kog for ma ta i iko nič ka poja va na nor­veš kom ali i evrop skom knji žev nom nebu.

Nakon ove tri lo gi je usle di le su samo još tri knji ge, u Nor veš koj zabra nje ni roman Uten en tråd 1967, te ro­man Hai e ne 1974. i dra ma Blue Jeans 1976. Uten en tråd, iako i nije repre zen ta ti van u smi slu da otkri va knji žev nu bri ljant nost prvog reda, nakon sud ske zabra ne i afe re oko zaple ne knji ge i suđe nja u Nor veš koj, postiže veli ki komer ci jal ni uspeh u ino stran stvu.

* * *

O čemu govo ri Tre nu tak slo bo de, prvi deo tri lo gi je Isto­ri ja besti jal no sti?

U pita nju je roman u prvom licu koji nam „pri ča” nara tor sa bora viš tem u Haj li gen ber gu, malom alp skom kal vi ni stič­kom gra di ću u doli ni… Još na prvim stra na ma autor sebe naziva apo ka lip ti ča rem, što je dobra ini ci ja ci ja u vla sti ti iskaz s obzi rom na depri ment nu narav pred sto je ćeg sadr­ža ja. U život noj fazi koja već vapi za reka pi tu la ci jom izve­snih život nih deša va nja, pa iako bio loš ki ne baš na pra gu

• V •

PREDGOVOR

smr ti (auto ru je tek četr de set šest godi na!), sud ski poslu ži­telj (to je, nai me, zani ma nje nara to ra) opser vi ra svet i poja­ve u nje mu, ali u još većoj meri ten den ci o zno sli ka nje go ve nastra no sti… Od prvih redo va ima mo posla sa zaje dlji vim i cinič nim juna kom, koji je to naj pre pre ma sebi. Sebe sma­tra „bezna čaj nim i naj bed ni jim od svih”, a samo neko li ko redo va kasni je sig na li zi ra čita o cu vla sti tu zavist i zlo bu.

Smer ni ce svog roma na, ide o loš ko uput stvo za pra vil no tek stu al no uči ta va nje, Bjer ne bue nam daje još od prvih stra ni ca. Sil ne nasla ge mizan tro pi je, te pri lič no ubo ji ta cinič na per spek ti va uka zu ju se u erup tiv nim slo je vi ma ovog jezi ka kao svo je vr sno pra vi lo... Uzi ma ju ći neprav du za srž pra va, tra ve sti ra ju ći ustroj stvo, ali i desta bi li zu ju ći nor mi ra ni etič ki sistem, Bjer ne bue se veo ma bes kom pro­mi sno uka zu je kao nihi li stič ki pesnik u svom naj tran spa­rent ni jem izda nju („svet je pun zve zda i izme ta”!).

Počev ši od pre mi se da je „slo bo da jedi no na sve tu još uža sni ja od isti ne”, Bjer ne bue, sup til no, sa lič nog pre la zi na opšti plan. U tom vred no va nju, ili bolje reći rede fi ni­sa nju opštih huma nih vred no sti, otkri va mo gole mu puko­ti nu, ali puko ti nu koja nije ni u čijem vla sniš tvu, već je nede fi ni sa ni geo graf ski posed svih, posed koji svi nasta­nju ju svo jim gro tesk nim nasi ljem i stra te gi ja ma raza ra­nja. Rusi, Ame ri kan ci, Nem ci pre svih… Nije dan etni ci tet nije amne sti ran.

Otud valj da kod nara to ra (auto ra) toli ko potre be za cini zmom, koji posta je ne samo nara tiv ni manir nego su nje go ve popri ma ju će for me inven ci je takve da one na momen te posta ju vir tu o zne. Tako se „rat, muče nje, poli ti ka i tome slič no” uka zu ju kao „umi ru ju će stva ri”, ali upra vo je to suš tin ski domen pro ze Jen sa Bjer ne bu ea, kad ona

• VI •

Miroljub Stojanović

iz agre siv ne apo ka lip ti ke pre la zi u humor. Ina če se crni­lo nje go ve vizi je ne bi moglo pod ne ti. Ovaj humor, sup­ti lan i kamu fli ran („nakon smr ti Nem ci idu u Nemač ku Demo krat sku Repu bli ku”!), goto vo histe rič nom logo re ič­noš ću, ima naj pre knji žev nu i dra ma tu rš ku funk ci ju uspo­ sta vlja nja dis tan ce, ali stre mi i mae stral nom kon ver to va nju knji žev nih kodo va koje dopuš ta uči ta va nja raznih vrsta i vodi dere gu la ci ji nara ci je.

Upra vo zato pita nje knji žev ne kon tek stu a li za ci je Jen­sa Bjer ne bu ea name će se kao veo ma bit no. Kad to kaže­mo, ima mo naj pre u vidu potre bu ili moguć nost da ga obu hva ti mo onim regi strom knji žev ne vizi je koji nam se u evrop skom knji žev nom pro sto ru čini suvi slim. Ako je Luj Fer di nand Selin mogu će ana log no polje, onda je on to pre sve ga po apo ka lip tič no sti svo je knji žev ne ide o lo gi­je, a manje po knji žev nom postup ku.

I u mrač nom, dehu ma ni zo va nom Seli no vom sve tu, sva ko snu je smrt svo me bli žnjem, i nje gov junak je kao i Bjer ne bu e ov anar ho in di vi du a li sta, kojeg uz sebe ne vezu­je nije dan posto je ći sistem, ali ne zbog svo je manj ka vo sti, nego jed no stav no što nika kvog siste ma i nema. „Teh nič ka lepo ta”, izraz koji goto vo u paro dij skom klju ču Bjer ne bue kori sti za istre blje nje (s napo me nom da „kon cen tra ci o ni logo ri nisu pote kli od Ničea nego od Vag ne ra”), bli zak je Seli no voj ide ji desta bi li za ci je fik tiv nih pro sto ra evrop skog huma ni zma, koja je svo ju kul tu ru, svo je iden ti fi ka ci o ne vrhun ce izvr gla eks po nen ci jal nom rastu nov ca i mate ri­jal nih sadr ža ja, te kata stro fal noj infla ci ji moral nih pod­ba ča ja. Po tome obo ji ca pri pa da ju istoj krv noj gru pi, ali sa raz li či tim, dis pa rat nim knji žev nim pred zna ci ma: Selin je bio anti se mi ta i desni čar pro hi tle rov ske pro ve ni jen ci je, a

• VII •

PREDGOVOR

Bjer ne bue moder ni hipi koji tra ga za kore ni ma alter na tiv­nog druš tva (nije li skri ve ni pro te stant ski gra dić više nego uoč ljiv oblik jed nog takvog bek stva?). Svet koji ovi pisci sli­ka ju kod obo ji ce ima pri met ne tragove, ako ne i inspiracije Bošo vim i Broj ge lo vim fan ta stič nim sli ka ma zemalj skog pakla u prvom redu, i možda je kva li ta tiv no pore đe nje ovih pisa ca mini mal no na šte tu Bjer ne bu ea samo u jed­nom smi slu. Selin se, za raz li ku od nje ga, klo ni sen ten­ci o zno sti, koja kod Bjer ne bu ea posta je goto vo opse siv na potre ba za jed nom vrstom isku stve nog rezi mea, ali i filo­zof ske bes po go vor no sti.

Tre ni ran kao akro ba ta da izbe ga va stvar nost, Bjer ne­bue je maj stor seg men ti za ci je i par ci ja li za ci je. Nje go va pro za goto vo da nije nara tiv na, ona to sva ka ko nije u smi­slu line ar ne nara ci je, a nje na sekven ci jal nost umno ža va ove situ a ci je sve do lan ča nog niza koji ih zapra vo obje di­nju je u reflek siv ni sistem.

Nazva ti nje go vu bes poš ted nu kri ti ku zapad nog sve­ta mizan tro pič nom bilo bi veo ma pogreš no jer su nje ni meha ni zmi denun ci ja ci je zapra vo meha ni zmi sa dubo ko huma nim povo di ma. Ako je Bjer ne bu ea mogu će dove sti u vezu sa Toma som Ber nhar dom, a jeste, on je to u prvom redu upra vo zbog oštri ce koju je upe rio u sistem, ali se on od Ber nhar da raz li ku je po širi ni opse ga svo je kri ti ke. Ber­nhard se (ipak!) obra ču na vao sa malo gra đan skim, pro­vin ci jal nim sve tom austrij ske moral ne bede i žabo kre či ne kojoj su ton dava li malo gra đan ski talog i deri vi ra ni osta ci naci stič kog pol tron stva. Ber nhar do vo kate go rič no „ne” austrij skom druš tvu u prin ci pu nema ana lo gi je u evrop­skom knji žev nom pro sto ru novi jeg doba, ali je Ber nhard jedin stven, pa i pre po zna tljiv ne samo po radi kal no sti

• VIII •

Miroljub Stojanović

svo je kri ti ke nego pre sve ga po radi kal no sti i nepo no vlji­vo sti svog knji žev nog sti la, koji pola zi od pre mi se da je stil zapra vo vrhu nac spo zna je o moguć no sti ma upo tre be jezi ka. Bjer ne bue i po tome pri pa da istom brat stvu, i ako kao vrstan sti li sta on za sada nije pore div sa Ber nhar dom, to nije zato što bi takvo jed no pore đe nje bilo nemo gu će, nego zato što je, za raz li ku od Ber nhar da, koji je u među­vre me nu postao pojam, znat no manje pri su tan i poznat u knji žev nim pro sto ri ma kako srp ske, tako i nekih dru gih sre di na u koji ma je Ber nhard nedo dir ljiv.

Jens Bjer ne bue je, neo spor no, veli ki pisac. O tome govo­ri ne samo nje go vo knji žev no ume će nego pre sve ga širi na nje go ve vizi je. Isku stvo emi nent nog evrop skog inte lek tu­al ca kojeg nisu korum pi ra li knji žev nom sla vom i bla zi ra li limi ti ma malo gra đan ske usko gru do sti, zna lač ki je pre to­čio u svo je knji žev no delo, koje je po mno gim zna čenj­skim aspek ti ma danas knji žev ni sve ti o nik.

Moral ne hri di savre me nog sve ta, gde se sve tlo tog sve­ti o ni ka pri met no uka zu je, poka zu ju da nam spa so no sne oba le još uvek izmi ču i da je Bjer ne bue važna kari ka u ovom spo znaj nom pro ce su.

Ako je život i zavr šio na pozi ci ji sim pa ti ze ra tero ri sta, sma tra ju ći Bader –Maj nhof gru pom libe ra li stič kih per for­man si, i ako je smrt Ulri ke Maj nhof samo poli tič ka far­sa koja je nepo sred no pret ho di la nje go vom samo u bi stvu, Bjer ne bue je ipak sti gao, možda u posled njem času, da posta vi naj va žni je od svih pita nja: „Šta je to u okrut no sti što pozi va na smeh?”

Miro ljub Sto ja no vić

Doch in dir ist schon begon nen was die Son nen über steht1

1 Ali u tebi se već zače la lepo ta / koja će i Sun ca nadži ve ti – R. M. Ril ke, Bud dha in der glo rie (Buda u svom sja ju). (Sve napo me ne u tek stu su redak cij ske.)

• 7 •

GRA DO VI

Tokom mog sad već više go diš njeg slu žbo va nja na mestu sud skog poslu ži te lja nisam mogao da ne stek nem izve­stan pogled na život. Ski ta lač ki i razno vr stan život koji sam vodio, godi ne koje sam doče kao i mnoš tvo razno li kih lju di koje sam upo znao, ukrat ko: sil na isku stva koja sam tokom vre me na pri ku pio posled njih godi na su se isfil tri­ra la i raz ja sni la u sva ko dnev nom borav ku na sudu.

Odu vek sam pose do vao neo bič nu spo sob nost da se pri­la go dim naj ra zli či tijm sre di na ma, bez obzi ra na siro maš­tvo, bogat stvo, jezik, narod nost, rasu ili reli gi ju – širom sve ta, od Afri ke do Kana de, u Nju jor ku, Moskvi, Lenjin­gra du, Lon do nu, Pari zu i Napu lju. Svu da sam sre tao lju­de, od oba le Sever nog lede nog do ekva to ra, od Mon tre a la do sibir skih ste pa: to je moj svet. Često mi se čini lo neve­ro vat nim koli ko toga par ljud skih oči ju može da vidi, jer sam dugo mislio da sam već kao mla dić upio više uti sa ka i video dale ko više nego što ljud ska svest može da obra di. Sve je u meni bilo haos i tama – nasil ni i divlji, pre ja ki čul ni opa ža ji bez poj mo va. Bez poj mo va, narav no, naši opa ža ji osta ju „siro va isku stva”, nisu pod re đe ni jasno ći, redu i disci pli ni misli. Moj život je godi na ma bio dugo puto va nje kroz Zemlju hao sa.

Jens BJerneBue

• 8 •

To se pro me ni lo tek kad sam dobio posao sud skog poslu ži te lja, kad sam život mogao da posma tram ras­pro strt kao logič nu šahov sku tablu, u veli kim, slo že nim mustra ma i sli ka ma. Moje pri su stvo na sudu, u sva ko­dnev noj prav di – ili tač ni je, u sva ko dnev noj neprav di – postup no je u meni budi lo sna gu koja je uve la red i smi­sao u Zemlju hao sa.

Moje str plji vo pri su stvo u spro vo đe nju neprav de, moje ćuta nje pred neprav dom, moja spo sob nost da tole ri šem neprav du – ne samo sop stve nu nego i tuđu – pre tvo ri li su se tokom svih tih godi na u veli ku sna gu. Narav no, to se dogo di lo jer ni na tre nu tak nisam izgu bio spo sob nost da patim pred svim tim sve pro ži ma ju ćim neprav da ma. Sva ko dnev no dugo go diš nje posma tra nje neprav de kao život nog prin ci pa postup no je menja lo moj celo kup ni stav pre ma živo tu. Od luta nja Zemljom hao sa, dakle po dnu nepre gled nog pej za ža, gde nisam video dalje od naj­bli žeg brda, pola ko sam se uzdi zao neka kvom duhov nom levi ta ci jom, sve dok pod sobom nisam ugle dao kra jo lik – geo graf sku kar tu, kar tu sve ta, pode lje nu na kon ti nen te, zemlje, pla ni ne, doli ne i rav ni ce, na mora i reke.

Ta izu zet no skrom na slu žba u sud ni ci, ne kao član poro­te, ne kao nao ru ža ni čuvar, ne kao advo kat ni sudi ja, čak ni kao bra ni lac, repor ter ili sve dok – čak ni kao naj ni ži, naj­bed ni ji od svih: čak ni kao optu že ni! – već kao jedan sasvim bezna ča jan poje di nac, kao sud ski poslu ži telj, čovek koji nosi zapi sni ke, čisti podo ve, oba vlja zadat ke i puni masti o­ni ce, sta vlja pra zne papi re i doda je plašt i peri ku sudi ja ma, nikad se ni o čemu ne izjaš nja va, nego je pro sto­napro sto onde – na tom poslu su u meni pola ko, s godi na ma, poče le da se obli ku ju veli ke i među sob no pove za ne sli ke.

TRENUTAK SLOBODE

• 9 •

Ja sam rođe ni sud ski poslu ži telj.Smi sao mog živo ta je da budem u sud ni ci dok postu pak

tra je. I ovde unu tra, u toj maloj, polu mrač noj i sumor noj, sta rin skoj sud ni ci, ovde se život stal no izno va raz mo ta va pre da mnom, Zemlja hao sa se veči to izno va rađa: masti­lo, zapi sni ci, sud bi ne. Sve stra sti, sve oso bi ne, i one naj­ni že i one naj ple me ni ti je, ovde unu tra su sve pot či nje ne istoj, veči toj, hlad no krv noj i sve toj neprav di.

*

Ja sam sud ski poslu ži telj u Haj li gen ber gu, u ovom alp skom gra di ću, u ovoj maloj kne že vi ni. Viso ke pla ni ne okru žu ju doli nu u kojoj gra dić leži i u celom kra ju sve kuće i sve ogra de izgra đe ne su od istog sivog kame na. Ceo grad je takav. Ni pala ta prav de, u kojoj sva ko dnev no slu žim, nije izu ze tak: i ona je od istog kame na.

Za lju de koji žive u doli ni teš ko se može reći da ih ispu­nja va Sve ti duh. Za raz li ku od moć nih pla nin skih vrho­va i več nih gle če ra, oni nisu izra sli u veli či ne. Ne misle širo ke i jasne misli. Lju di ovde, u pro vin ci jal nim gra di ći­ma, u doli ni ili dole u krč mi čiji sam stal ni gost i u kojoj redov no ispi jam čaši ce zabo ra va, lju di su bez pesme, bez fol klo ra, muzi ke, ple sa. Ima ju kape li ce, ali ne i reli gi ju. U isti mah oni su na svoj način bistri, goto vo inte li gent ni. Luka vi su. Žive u svo joj doli ni i ima ju pla ni ne i več nost oko sebe. Pone kad raz miš lja ju. Vidi im se to u oči ma. Tada raču na ju. Sabi ra ju ili odu zi ma ju u gla vi. Naj lu ka vi­ji mno že ili čak dele. Lju di su ovde, isti nu govo re ći – da, isti nu: na izve stan način i do odre đe ne mere – popri lič no nalik na lemu re.

Jens BJerneBue

• 10 •

Kad čita ju, oni ne pro u ča va ju Kaba lu, Vede ili Psal me. Oni čita ju svo je šted ne knji ži ce. Ili kad zatre ba, zako ne – da sazna ju kako mogu da naude komšiji. Svi su u suko bu sa svi ma, ali se ipak na čud no vat način drže zajed no. To je jedan lemur ski odnos. Pro iz ve li su sudi je i čak leka re, inže nje re da i ne spo mi nje mo. Ali ne odma ra ju se tako što čita ju Dan tea.

Kao što rekoh, nema ju fol klor.Ipak, oni čine sve da odr že rav no te žu i broj ča no sta nje

u sve tu. Oni su krdo malih, ruta vih medve da.U nji ma nema ni trun ke nevi no sti. Sprem ni su da ura­

de bilo šta na šte tu dru gih. Isto vre me no, oni su izvr sni ski ja ši i zimi se na kablo vi ma penju uz obron ke pla ni na, viso ko gore – zatim se spuš ta ju sve do dna doli ne. I tako bez pre stan ka. To tra je nede lja ma i mese ci ma – gore pa dole. I to im pri či nja va radost, ali oni nisu rado sni.

Ja sam, narav no, pot pu no pod re đen nji ma i, kad ih ogo va ram ova ko podlo, to je jed nim delom zbog zavi sti i zlo be. Spo sob ni su za svo ju korist, ali meni napla ću ju pre vi so ku sta na ri nu. Uvek mi na pre va ru uzmu pre vi še od moje bed ne pla te. Svi žele deo onog što zara dim. I ja pla ćam. Vara ju me gde stignu, na vinu, na mesu, siru, na raču nu za stru ju. Pore ska upra va dva put pro ve ra va moje pri ho de kako bi mi napla ti li što više pore za. Sta­vlja ju tuđe pri ho de na moje ime jer svi sma tra ju svo jim neprikosnovenim pra vom da se boga te na račun dru gih. Deša va se da lju de ubi ja ju na luka ve i bol ne nači ne samo da bi se zaba vi li i skra ti li vre me. No nji ho vi sudo vi ih oslo ba đa ju.

Narav no da ima izu ze ta ka, ali uglav nom je tako.

TRENUTAK SLOBODE

• 11 •

I ovde, u ovoj alp skoj doli ni sam ja, pomo rac i skit ni ca, pevač, vesnik apo ka lip se i muzi kant – ja, od svih lju di! – postao sud ski poslu ži telj.

Ako uspem da se setim, usko ro ću vam reći kako se zovem. Nije lako, ali s vre me na na vre me mi pomalo nedo sta je da se setim svog ime na, a onda mi opet ispa ri. Ali imam ime. A to što ne mogu da ga se setim posle di ca je dugo go diš njeg luta nja. Ina če pam tim mno go toga.

Prvo ću pri po ve da ti o dugom puto va nju kroz Zemlju hao sa.

Tra ja lo je četr de set godi na, kao luta nje Izra e la ca u pusti nji.

Ovih dana ću napu ni ti četr de set šest godi na, a bra da mi je ose de la.

Kuc nuo je čas isti ne. Mogu će je, narav no, da čovek mora da zađe u doba

kad mu bra da pose di da bi mogao da govo ri isti nu. A možda je i dru ga či je: možda čovek posta ne pre star da bi mogao da pro na la zi izgo vo re, pre star da bi se pre tva rao, pre star da bi više lagao. Ovde u ovoj alp skoj doli ni moje ime je pozna to, odno sno moj nadi mak, narav no ne moje pra vo ime, kog ne mogu da se setim – nadi mak dosta zlo­gla san i zlo ban sva ka ko, jer moje pra vo ime niko ne zna, iako se nala zi u zapi sni ci ma, na požu te lom i popri lič no krtom papi ru, napi sa no masti lom koje s vre me nom ble di, ali koje će ipak još izdr ža ti. Poen ta je u tome da je moje ime pozna to u doli ni i da sam zašao u odre đe no doba – i da je kuc nuo čas isti ne. Mislim da je ova ko i Sokrat izgra­dio svo ju dija lek ti ku za odbra nu kad su ga, nakon što je osu đen, a pre pogu blje nja, pri ja te lji nago va ra li da laže ili pobeg ne. On se izja snio ova ko neka ko:

Jens BJerneBue

• 12 •

„Ne”, rekao je, „ne mogu. Još u ovim godi na ma i s tako pozna tim ime nom!”

Čove ku je potreb na dija lek tič ka nad grad nja da bi govo rio isti nu, i on je to znao. Ona je čove ku potreb na i da bi umro, jer su ove dve stva ri pove za ne: uz sva ku isti­nu visi neka kav vonj smr ti, neš to od besram no sti smr ti. Uosta lom, i laž ima svoj odnos pre ma smr ti. Niko to ne zna bolje od mene koji sam toli ko lagao. No to je već dru­ga pri ča. Nije to toli ka kata stro fa jer se laž može ispra vi ti, može se kori go va ti novom laži, ona nije konač na i apso­lut na. Ali zato isti na – jed nom kad iza đe na vide lo, neiz­be žna je – ona je brat smr ti.

Sigur no jedva čeka te da sazna te kakav sam čovek i kako izgle dam. Ja sam, dakle, sud ski poslu ži telj, te je zato moje ime dobro zna no u ovoj alp skoj doli ni. Obič no za sud ske poslu ži te lje posta vlja ju lju de koje je lako pri me ti ti i koji ne mogu biti od koristi ni za šta dru go. Stvar je, nai me, u ovo me: za sud skog poslu ži te lja se bira čovek karak te ri­stič nog izgle da, koji je ina če bes ko ri stan. Naj češ će se iza­be re neki seo ski idi ot koji živi bli zu ili pak rad no nespo­sob ni kre ten iz gra da, po moguć no sti iz dobre poro di ce, jer on tre ba da ima samo jed nu oso bi nu – čvrst i poš ten karak ter, tako da ne pije masti lo i ne kra de toa let­papir i da se dobro stara o sudij skoj odo ri i za to da sapun bude na pra vom mestu u toa le tu. Tih, kakav jesam, dobro sam se uklo pio u tu sli ku.

Pro seč ne sam visi ne, ne pre vi še kru pan, ali sna žne gra đe. Crno ma njast sam, tač ni je sme đe puti i kose crne kao ugalj, iako je bra da, kao što rekoh, poče la vid no da sedi. Malo vučem jed nu nogu zbog sta re pro strel ne rane i dubo kog ubo da nožem (začu do) u istu nogu. Na trbu hu,

TRENUTAK SLOBODE

• 13 •

ispod pup ka, tako đe imam veli ki oži ljak. Tokom godi na su mi izbi li tri pred nja zuba i odav no imam dve pre lom­ne rane u šaka ma. Na desnoj šaci sam slo mio koš či cu u dla nu, a dru gom pri li kom na levoj prste njak (u slič noj situ a ci ji). Ta dva pre lo ma nisu tako opa sna jer su s vre­me nom zara sla, prem da oba malo ukri vo. Gore je sa slo­mlje nim zubi ma jer oni neće opet izra sti, nego ih zubar mora zame ni ti veš tač kim.

Prvi zub mi je izbio jedan pija nac pre mno go godi na, a dru gi se susreo sa svo jom sud bi nom u auto mo bil skoj nesre ći na nekoj cesti negde u Fran cu skoj. Tre ći zub sam izgu bio za vre me Među na rod nog susre ta sin di ka ta u Mar se lju jer je nas neko li ko napu sti lo sasta nak, otiš li smo u bor del i pili raki ju sve dok se nismo potu kli sa svod­ni ci ma, te na kra ju zavr ši li u pri tvo ru. U sta ni ci sam re­kao da sam sud ski poslu ži telj, na šta su mi poli caj ci izbi li zub i šutirali me kao fudbalsku loptu dok sam ja ležao na podu i citi rao Sokra ta: Zar ne zna te da čovek poput mene zna buduć nost da pro rek ne?

Pre nego što mi je bra da pose de la, ustru ča vao bih se o ovo me da govo rim, ali sad je došao tre nu tak isti ne i prsti mi se već ose ća ju na smrt – zato će me danas više biti sra mo ta što govo rim laž, nego što govo rim isti nu. Ali ne znam jeste li ste kli kakvu pred sta vu o meni. Dobio sam i trbuš čić otkad radim kao sud ski poslu ži telj – pone kad nosim poma lo odr pa nu ode ću, a ni zube još nisam sre dio jer sam postao rav no du šan pre ma takvim stva ri ma. Kad otvo rim usta, vidi te, dakle, da mi nedo sta je poko ji zub. To se pogo to vo vidi kad jedem kokoš ili kad se sme jem. Mada su i jed no i dru go sada ret kost.

Jens Bjernebue TRENUTAK SLOBODE

Za izdavača Dijana Dereta

Izvršni urednik Anja Marković

Lektura Aleksandra Šašović

Korektura Dijana Stojanović

Likovno-grafička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-148-7

Tiraž 1000 primeraka

Beograd 2017.

Izdavač / Štampa / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižara DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град

821.113.5-31

821.113.5.09-31 Бјернебуе Ј.

БЈЕРНЕБУЕ, Јенс, 1920–1976

Trenutak slobode : hajligenberški rukopis / Jens Bjernebue ; prevod s norveškog Ratka Krsmanović Isailović. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2017 (Beograd : Dereta). – 235 str. ; 21 cm. – (Biblioteka XX vek / [Dereta])

Prevod dela: Frihetens øyeblikk / Jens Bjørneboe. – Str. I–VIII: Svet je moj doručak ili: Svet kao volja i bestijal-nost / Miroljub Stojanović. – Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-6457-148-7

a) Бјернебуе, Јенс (1920–1976) – „Тренутак слободе”

COBISS.SR-ID 245203468