Institut za sociolo{ki i politi~ko-pravni istra`uvawa – Skopje

Rezultati od istra`uvaweto

“Programski potrebi na publikata vo Republika Makedonija”

Glavni zaklu~oci na istra`uvaweto

• Vremeto vo koe vo Republika Makedonija televiziskite programi

mo`at da go privle~at vnimanieto na okolu nad 50% od gleda~ite e periodot od 18.00 pa se do 22.00 ~asot.

• Brojot na licata koi voop{to ne gledaat televizija e nezna~itelen

(0,5%). • Najmladata kategorija od 18-25 godini i studentite po~esto gledaat

televizija po polno}, dodeka najvozrasnata kategorija (vsu{nost penzionerite i doma}inkite) po~esto ja gledaat i utrinskata programa, od pri~ina {to i vo tie ~asovi od denot se nao|aat doma.

• "Vtoroto" naj~esto vreme na gledawe televizija se pomestuva za dva

~asa podocna od prethodno navedeniot priod, bidej}i sega okolu polovina od gleda~ite e pred ekranite od 20.00 do 24.00 ~asot.

• Dol`inata na gledanost na TV programata e zna~itelna, bidej}i sekoj

~etvrt gleda~ go ima vklu~eno televiozorot cel den, 1/3 od 3-5 ~asa a druga 1/3 od 1-3 ~asa.

• Povozrasnite gleda~i, kako i penzionerite i doma}inkite ja sledat

programata podolgo od drugite kategorii. • Vo princip najmnogu se gledaat vesti i filmovi, a potoa sledat

zabavna programa, sport i TV serii. • Ma`ite po~esto gledaat sport, a `enite TV serii i zabavna programa.

2

• Doma}inkite se najgolemi fanovi za TV serii. • Vestite se najpreferirani kaj povozrasnite kategorii naselenie i

penzionerite. • Filmskata programa e preferirana od pomladite kategorii

ispitanici i studentite, kako i sportot. • "Vtoriot" programski izbor prvenstveno se filmovite i zabavnata

programa. • Sekoj desetti gleda~ gleda bukvalno se od TV programata. • Pomladata kategorija ispitanici (odnosno studentite) i kako vtor

izbor ja pretpo~ita filmskata programa. • Doma}inkite kako “vtor” izbor ja naveduvaat zabavnata programa. • Povozrasnite i penzionerite pak kako "vtor" izbor ja pretpo~itaat

informativnata programa. • Onie koi naj~esto gledaat zabavna programa podednakvo gledaat

narodna muzika, spotovi i kontaktni emisii so gosti od estradata. • Edna tretina od anketiranite ne ~uvstvuvaat nedostatok od nieden

vid na programa • Na onie koi im nedostasuva opredelena programa, naveduvaat deka

toa se: filmovi, zabavna programa, obrazovno-dokumentarna programa, informativni emisii za aktuelni nastani i sport.

• Zna~itelen del od ispitanicite (42%) gledaat sekakva programa. • Ma`ite ne gledaat TV serii dodeka `enite ne gledaat sportska

programa. • Najgledani filmski `anrovi redosledno se: akcionite ili

kriminalisti~ki filmovi, komedii, istoriski filmovi/biografii i qubovni drama.

• Pomladite kategorii ispitanici po~esto gledaat akcioni filmovi,

horor i komedi. • Najstarata kategorija ispitanici i visokoobrazovanite prepo~itaat

istoriski filmovi ili biografii.

3

• Doma}inkite po~esto gledaat qubovni filmovi i socijalni drami. • Edna ~etvrtina od anketiranite ne gleda TV serii, a druga edna

~etvrtina gleda komedii. • Vtororangirani po gledanost TV serii se sapunici i policiski ili

kriminalisti~ki serii. • Edna tretina od ispitanicite posakuva serii so pomal broj epizodi

(do pet). • Televiziskite gleda~i od sportovite najmnogu gledaat fudbal

(36%), a najmalku plivawe - 2%. • Ispitanicite koi ne gi interesira sport se najbrojni me|u `enite

(40%) i Albancite (34%). • Ispitanicite preferiraat stranski (55%) pred doma{en sport (21%). • Najgolemi qubiteli na stranskiot sport se pomladite generacii (18-

30 godini) i visokoobrazovanite ispitanici. • Od ispitanicite: 36% bi preferirale klubski, a 40%

reprezentativen sport. • @enite, Makedoncite i postarite ispitanici pove}e sakaat

reprezentativen sport. • 31% ispitanici ne gledaat nitu edna serija. • Najgledana serija e "Vila Marija" na Kanal 5 TV. • 18,9% se izjasnile deka ne gledaat debatni emisii. • Najgledana debatna emisija e "^umu" na A1 TV. • Samo 9% ispitanici ne gledaat zabavni emisii. • Najgledana zabavna emisija e K-15. • Polovina od ispitanicite podednakvo gledaat nacionalni i lokalni

televizii. Samo 19% preferiraat lokalni televizii.

4

• Lokalnite televizii pove}e se gledaat vo selata i kaj poniskoobrazovanite ispitanici.

• Najmnogu na lokalnata televizija se gledaat filmovi i vesti. • Okolu polovina od ispitanicite (48%) lokalnata televizija ja

gledaat sekoj den. • Romite i Albancite, postarite generacii, ispitanicite so osnovno

obrazovanie, doma}inkite i penzionerite vo pogolem broj gledaat lokalna televizija sekoj den.

• 57% se priklu~eni na kablovska televizija a 12% razmisluvaat da se

priklu~at vo idnina. • Kablovska televizija najmnogu ima vo Jugoisto~niot (87%), a najmalku

priklu~eni se vo Polo{kiot region – 35%. • Generalno gledano na rang listata na najgledani nacionalni

televizii se nao|aat A1 televizija so 96% gledanost i televizijata Kanal 5 so 91%. Posledna po gledanost me|u nacionalnite televizii e televizijata ALSAT- 24%.

• Etni~kata pripadnost na anketiranite se javuva kako klu~na

determinanta vo rangiraweto na najgledanite nacionalni televizii. Taka za ispitanicite Makedonci najgledani (nad 90%) se nacionalnite televizii: A1, Kanal 5 i Sitel, a najmalku ALSAT so 4% gledanost. Kaj ispitanicite Albanci namesto Sitel, tretoto mesto na ovaa rang lista, e rezervirano za televizijata ALSAT so 84% gledanost.

• Na ~etiri nacionalni televizii MTV, A1, Kanal 5 i ALSAT od vkupno

{est, vestite se rangirani kako najkvaliteten vid programa, odnosno vtori po rang na televiziite Sitel i Telma. Kaj ovie dve nacionalni televizii, kako programi koi publikata gi do`ivuva kako najkvalitetni, se percepiraat zabavnata programa (TV- Sitel), odnosno sportot i filmskata programa (Telma).

• Sekoj deseti ispitanik obrazovnite, odnosno informativnite emisii

na MTV, gi izdvojuva kako “najdobroto” po kvalitet od programite na ovaa televizija. Identi~na percepcija za vakviot vid programa, emituvana na nekoja od frekvenciite na drugite nacionalni televizii, imaat samo nezna~itelen broj anketirani.

• Sekoj peti ispitanik programata na svojot kabelski operator ja

ocenuvat kako “mnogu dobra”. Za najslabite ocenki (edinici i dvojka)

5

se opredeluvat samo 7% od anketiranite koi sledat nekoja od programite na kabelskite operatori.

• Naj~esto gledana programa na kabelskata televizija e programata na

TV Hrvatska. Ispitanicite Makedonci vo povisok procent sledat programa na TV Hrvatska, odnosno na TV Srbija i Crna Gora vo odnos na anketiranite Albanci koi po~esto od generalno utvrdeniot prosek na frekventnost gi gledat kanalite na Albanija i Kosovo.

• Dve tretini od ispitanicite najmnogu bi sakale da gledaat vesti i

informativna programa vo vremenskata ramka od 16 do 22 ~asot. • Za qubitelite na filmskata umetnost ve~ernite ~asovi se

najposakuvaniot del od denot za gledawe filmska programa. Poto~no vremenskite intervali od 20:00 do 22:00 ~asot i od 22:00 do 24:00 ~asot se naj~estata preferencija za respondentite.

• Ispitanicite `eni i doma}inkite manifestiraat pointenziven

interes za vakov `anr na programa, pa ottamu se pobrojno prisutni vo dadenite odgovori za konkretnite vremenski intervali. “Najdobro” vreme za sledewe TV serii se intervalite od 18:00 do 20:00 ~asot i od 20:00 do 22:00 ~asot.

• Zabavna ili muzi~ka programa najmnogu gleda~i }e ima vo period od

20:00 do 22:00, odnosno od 22:00 do 24:00 ~asot.

• Obrazovnata programa bi bila najgledana vo pretpladnevnite ~asovi od 10:00 do 13:00, i vo ranite pretpladnevni ~asovi od 16:00 do 18:00.

• Sportskite programi, najmnogu publika }e imaat vo period od 20:00 do 22:00 ~asot.

• Najgolem del od anketiranite, re~isi polovina, i vo rabotnite denovi i vo denovite na vikendot isto vreme pominuvaat pred TV ekranite. Sekoj vtor ispitanik za vreme na vikendot saka da gleda razli~na TV programa, od onaa vo rabotnite denovi. Vo denovite na vikendot najposakuvana TV programa se filmovite i zabavnite emisii.

• Od specijaliziranite TV stanici najgledani bi bile onie koi bi emituvale filmovi. Ma vtoro mesto se stanicite so zabavna programa, a na treto mesto se “sportskite TV stanici”.

• Pove}e od polovina ispitanici ne gi gledaat “bezvrednite” emisii od tipot na “realiti {ou”.

• Decata naj~esto gledaat detski serii i crtani filmovi, a roditelite najmnnogu bi sakale decata da gledaat detski serii i dokumentarno-obrazovna programa.

6

• Naj~esti ocenki se deka decata pred TV ekranite dnevno ne treba da pominat pove}e od dva, odnosno pove}e od tri ~asa.

• Nacionalnite TV stanici i nekoj od kanalite na kabelskite operatori se najgledani koga se raboti za detskata TV publika. Lokalnite TV stanici se na treto mesto.

• Tri ~etvrtini od ispitanicite se soglasni deka e potrebno TV stanicite da emituvaat programa koja e vo direktna vrska so nastavniot materijal i deka takvite emisii }e bidat od pomo{ vo u~eweto.

• Za mnozinstvoto od blizu 80 procenti od ispitanicite {to slu{aat radio, najslu{an period se vremenskite termini od 06:00 do 18:00 ~asot, pri {to ubedlivo najslu{an termin e vremeto od 10:00 do 13:00 ~asot (kako prv izbor 23%, kako vtor izbor 14%).

• Kako vtor najslu{an period e terminot od 13:00 do 16:00 ~asot (kako

prv izbor 14%, kako vtor izbor 14%). • Naj~esto slu{ana programa na radioto, kako prv izbor, e ubedlivo

muzi~kata programa so 43 procenti. ^esto slu{ani programi se i zabavnata (10%) i vestite (7%).

• Kako vtor izbor za programa {to naj~esto se slu{a se rangirani

zabavnata i muzi~kata programa (so po 18%) i vestite (so 14%). • Naj~esto slu{ana muzika e pop-muzikata so 21 procent, potoa,

narodnata, izvorna, starogradska so 15 procenti i narodnata novosozdadena so 13 procenti.

• Muzika koja mnogu pomalku e slu{ana na radioto e rokot (7%) a re~isi

voop{to ne se slu{aat serioznata, xezot, tehnoto i alternativnata muzika.

• Naj~esto slu{ani programi se emisiite na lokalnite radio stanici so

blizu 30 procenti, potoa, podednakvo programite na nacionalnite i lokalnite radio stanici so 27 procenti i nacionalnite radio stanici so samo 18 procenti.

• Isto taka i kaj lokalnite radio stanici naj~esto slu{ana programa e

muzi~kata so ubedlivi 47 procenti. • Na pra{aweto kakov vid programa najmnogu vi nedostasuva na radio,

naj~est odgovor be{e deka ne im nedostasuva nikakov vid radio programa so 31 procent.

7

• Naj~est odgovor na pra{aweto koja programa nikoga{ ne bi ja slu{ale na redio e deka ispitanicite slu{aat se (so 23%).

• Ispitanicite kako radio programa nikoga{ ne bi slu{ale sport (so

17%), obrazovna i dokumentarna programa (so 14%) i no}na programa (10%).

• O~igledno publikata e zadovolna od ponudenite radio programi na

doma{nite radio stanici. Toa se gleda i od ocenkite: so 3-ka programite gi ocenija 26%, so 4-ka 26% i so 5-ka 15% od ispitanicite.

8

Izve{taj za op{tite frekvencii i vkrstenite tabeli Vreme na gledanost na televiziskata programa

Spored odgovorite dobieni na pra{aweto “Vo koj del od denot naj~esto

gledate televizija”, najgolemiot del od ispitanicite gi navele

ve~ernite ~asovi i toa po~nuvaj}i od 16.00-18.00 ~asot (12,5%), od 18.00-

20.00 ~asot (27%), od 20.00-22.00 (26%) i od 22.00-24.00 ~asot (10%).

Prakti~no, vremeto vo koe vo Republika Makedonija televiziskite

programi mo`at da go privle~at vnimanieto na okolu nad 50% od

gleda~ite e periodot od 18.00 pa se do 22.00 ~asot. Periodot od

utrinskite ~asovi pa se do 16.00 ~asot privlekuvaat malku pove}e

gleda~i vo odnos na onie koi ostanuvaat da gledaat televizija po

polno}. Samo 0,5% od anketiranite izjavile deka ne gledaat voop{to

televizija. (Vidi: Op{ta distribucija pra{awe br.1)

Evidentno deka vozrasta na ispitanicite direktno vlijae vrz

vremenskiot period koga naj~esto se gleda televiziskata programa.

Pokonkretno, najmladata kategorija ispitanici od 18-25 godini ne{to

poizrazeno e sklona da gleda programa po polno} (9%), dodeka

vozrasnite kategorii od 26-30 godini i od 31-40, poka`uvaat malku

po~esta tendencija da ja sledat programata od 20.00-22.00 ~asot (obete

okolu 30% sekoja). Nasproti toa, najvozrasnata kategorija na ispitanici

od 50-65 godini naglaseno ja sledi utrinskata programa od 6-10.00 ~asot

(15%) no i onaa vo ranove~ernite ~asovi od 18.00-20.00 (32%). Isto taka,

i licata so ponisko obrazovno nivo isto taka poizrazeno ja sledat

televiziskata programa vo utrinskite ~asovi: so nezavr{eno osnovno

obrazovanie od 6.00-10.00 (14%) i od 10.00-13.00 (12,5%), a onie so

9

zavr{eno osnovno obrazovanie od 6.00-10.00 (12%) i od 1.00-13.00 (11%).

Visokoobrazovanite poka`uvaat blag rast na gledanost vo odnos na

prosekot vo periodot od 18.00-20.00 ~asot (31,5%). Romite kako grupa

po~esto gledaat televizija vo periodot od 10.00-13.00 ~asot (16%).

Vkrsteni po zanimawe, podatocite prika`uvaat razliki vo gledanosta i

po zanimawe, i toa: zemjodelcite po~esto gledaat televizija od 6.00-

10.00 (13%) i od 18.00-20.00 (39%), doma}inkite od 6.00-10.00 (12%) i od

13.00-16.00 (12%) i penzionerite od 6.00-10.00 (18%). Za razlika od ovie

kategorii koi poizrazeno ja sledat programata vo utrinskite ~asovi,

studentite po~esto gledaat televizija po polno} (12%), a onie lica koi

se vraboteni vo privatniot sektor od 20.00-22.00 (37%). Aspektirano po

regioni, mo`e da se zabele`i deka vo utrinskite ~asovi TV programata e

poizrazeno gledana vo Severoisto~niot (od 6.00-10.00 12%) i

Jugozapadniot (od 6.00-10.00 15% i od 10.00-13.00 15%) region. Ranite

popladnevni ~asovi se sre}avaat kako po~est odgovor vo Vardarskiot

(16.00-18.00 20%), vo Pelagoniskiot (18.00-20.00 33%) i Jugoisto~niot

(18.00-20.00 33% i 20.00-22.00 33%) region. Anketiranite vo Polo{kiot

region pove}e preferiraat da gledaat televizija vo ve~ernite ~asovi

(22.00-24.00 17,5% i po 24.00 10%). (Vidi: Vkrsteni tabeli pra{awe br.1

so vozrast, obrazovanie, etni~ka pripadnost, zanimawe, region)

Kako “vtoro” vreme vo koe respondentite naj~esto gledaat televizija e

naveden periodot od 20.00-22.00 ~asot (32%), a potoa sledat 22.00-24.00

(22%), od 18.00-20.00 (15%), od 16.00-18.00 (7%) i po 24.00 ~asot (7%).

Utrinskite ~asovi vo odgovorite se dvi`at od 3-6%. (Vidi: Op{ta

distribucija pra{awe br.2)

Vtoroto vreme na preferirana gledanost kaj ispitanicite prika`a

pomali diskrepanci vo odgovorite nasprema prvoto pra{awe. Licata so

vozrast od 50-65 godini po~esto go navele kako vtoro udarno vreme

periodot od 20.00-22.00 (41%), dodeka onie so nezavr{eno osnovno (od

10

18.00-20.00 31%) i so zavr{eno osnovno obrazovanie (od 20.00-22.00 41%).

Doma}inkite i penzionerite poizrazeno sledat televizija od 20.00-22.00

~asot (sekoj po 41%) za razlika od studentite koi vo 15% od slu~aite ja

sledat programata po 24.00 ~asot. Regionalno gledano, Jugozapadniot

region kako vtor izbor poizrazeno gi naveduva utrinskite i ranite

popladnevni ~asovi (6.00-10.00 10%, od 10.00-13.00 12%, i od 13.00-16.00

13%). Vremeto od 16.00-18.00 e poizrazeno sledeno vo Severoisto~niot

(12%) i Vardarskiot (15%) region, dodeka Jugoisto~niot region

nadvladuva terminot od 20.00-22.00 (39,5%) i vo Pelagoniskiot od 22.00-

24.00 (30%). (Vidi: Vkrsteni tabeli pra{awe br.2 so vozrast,

obrazovanie, zanimawe, region)

Broj na ~asovi za vreme na koi se sledi programata

Vo odnos na toa kolku ~asa dnevno ispitanicite gledaat televizija,

okolu edna tretina izjavile deka gledaat od 3-5 ~asa (35%), druga

tretina (33%) od 1-3 ~asa, dodeka i edna ~etvrtina od ispitanicite

(24%) televizorot im e vklu~en cel den. Do eden ~as televizija gledaat

okolu 7% od anketiranite, a samo 0,50% voop{to ne gledaat TV. (Vidi:

Op{ta distribucija pra{awe br.3)

Romite kako grupa po~esto izjavuvaat deka gledaat televizija od 3-5 ~asa

(42%) ili pak televizorot e vklu~en vo tekot na celiot den (33%).

Vozrasnata grupa od 50-65 godini poizrazeno gledat televizija od 3-5

~asa (42%), sli~no kako i Vardarskiot (44%), Jugoisto~niot (44%),

Pelagoniskiot (40%) i Isto~niot (40%) region. Ponaglaseno sledewe na

televiziskata programa od 1-3 ~asa naveduvaat licata koi se vraboteni

(40%), studentite (38%) i licata koi `iveat vo Jugozapadniot region na

dr`avata (45%). Gra|anite koi `iveat vo Severoisto~niot region

poizrazeno gledaat televizija do 1 ~as (13%), dodeka naprotiv,

kategoriite koi po~esto naveduvaat deka televizorot im e vklu~en cel

den se doma}inkite (38%), penzionerite (30%) i `itelite na Polo{kiot

11

region (34%). (Vidi: Vkrsteni tabeli pra{awe br.3 so vozrast,

nacionalna pripadnost, zanimawe, region)

Koja e najpreferirana programa?

No kakva programa gleda~ite naj~esto preferiraat da gledaat? Pred se,

toa se vesti (22%) i filmovi (19%), a potoa sledat zabavna programa

(muzika, kvizovi, kontaktni emisii) (16%), sport (13%), TV serii (10,5%),

informativni emisii za aktuelni nastani (5%) i obrazovno-

dokumentarna programa (3%), no sepak okolu 10% od ispitanicite

naveduvaat deka gledaat se (10%). (Vidi: Op{ta distribucija pra{awe

br.4)

Razlikite vo odnos na gledanosta na nekoj vid na programa o~ekuvano se

indikativni koga se raboti za toa dali gleda~ot e ma` ili `ena.

Konkretno, ma`ite po~esto gledaat sport (23%), a `enite TV serii (18%)

i zabavna programa (22%). Anketiranite Albanci poizrazeno sledat TV

serii (17%), kako i doma}inkite (35,5%) i licata so zavr{eno osnovno

obrazovanie (21%). Vestite se najpreferirani vo kategoriite od 41-50

godini (32%), od 50-65 godini (43%), od vrabotenite (29%), penzionerite

(50%), zemjodelcite (32%) i licata koi `iveat vo Pelagoniskiot region

(33%). Filmskata programa e preferirana od pomladite kategorii

ispitanici- od 18-25 godini (24%) i od 26-30 godini (25%), od

nevrabotenite (25%) i studentite (26%), no i od onie koi `iveat vo

Jugoisto~niot region na zemjata (28%). Sportskata programa e poomilena

kaj licata od 26-30 godini (19%), studentite (24%) i od licata koi

`iveat vo Vardarskiot region (23%). Informativnite emisii ne{to

pove}e se javuvaat kako preferencija kaj licata od 50-65 godini (9%), a

zabavnata programa kaj licata koi `iveat vo Severoisto~niot region

(25%). (Vidi: Vkrsteni tabeli pra{awe br.4 so pol, vozrast, nacionalna

pripadnost, obrazovanie, zanimawe, region)

12

Na pra{aweto “koja druga programa naj~esto ja gledate kako vtor izbor”,

ispitanicite prvenstveno gi navele filmovite i zabavnata programa

(muzika, kvizovi, kontaktni emisii) (sekoj po 21%), a potoa sledat

vestite (13%), sportot (11%), informativnite emisii za aktuelni

nastani (10%) TV seriite (8%) i obrazovno-dokumentarna programa (6%).

Povtorno okolu 10% od ispitanicite naveduvaat deka gledaat se. (Vidi:

Op{ta distribucija pra{awe br.5)

Vo ovoj slu~aj, koga e vo pra{awe vtoriot izbor na preferirani emisii

od strana na gleda~ite, se voo~uva trend na odgovori koj ne prika`uva

tolku golemi diskrepanci po kategorii kako {to se sre}ava na

prethodnoto pra{awe. Sepak se zabele`uva deka pomladata kategorija

ispitanici od 18-25 godini po~esto ja preferira filmskata programa

(29%), sli~no kako i studentite (30%). Za doma}inkite “vtor” izbor e

prete`no zabavnata programa (33%), dodeka informativnite emisii se

sre}avaat kako pofrekventen odgovor kaj kategoriite lica od 50-65

godini (21%), penzionerite (25%) i onie koi `iveat vo Jugozapadniot del

na dr`avata (18%). (Vidi: Vkrsteni tabeli pra{awe br.5 so vozrast,

zanimawe, region)

Na slednoto pra{awe odgovarale samo licata koi na prethodnite dve

pra{awa navele kako odgovor deka naj~esto gledaat zabavna programa

(bilo kako prv ili vtor izbor). Zapra{ani kakva zabavna programa

naj~esto gledaat, navele deka preferiraat muzi~ka programa (narodna

muzika) 9%, muzi~ka programa (spotovi) 9% i kontaktni emisii so gosti

od estradata 9%. Ostanatite navele deka gledaat kvizovi (6%), realiti

{ou (1%), muzi~ka programa (seriozna muzika) 0,3% no i se {to mo`e da

se vbroi vo `anrot „zabavno“ (4%). (Vidi: Op{ta distribucija pra{awe

br.6)

13

I na ova pra{awe nezavisnite varijabli prika`ale razlika vo

odgovorite vo odnos na prosekot. Ma`ite vo princip po~esto ne gledaat

zabavna programa (72%), no zatoa `enite pretpo~otaat narodna muzika

(11%) i kontakt emisii so gosti od estradata (14%). Grupata anketirani

Romi isto taka pretpo~ita narodna muzika (14%), kako i vozrasnite grupi

od 41-50 godini i od 50-65 godini (obete po 12%), doma}inkite (22%),

zemjodelcite (19%) i ispitanicite so nezavr{eno (28%) i zavr{eno (18%)

osnovno u~ili{te. Od druga strana, najmladata grupa od 18-25 godini

(20%) i studentite (21%) naj~esto preferiraat da gledaat spotovi.

Vosokoobrazovanite ispitanici ne{to poizrazeno pretpo~itaat da

sledat kvizovi (7%) i da slu{aat seriozna muzika (1%), sli~no kako i

studentite (2%). Za nijansa poevidenten interes za realiti {oy

poka`uva grupata na lica so nezavr{eno osnovno obrazovanie (3%).

Gledano po regioni, narodnata muzika poizrazeno se sledi vo Isto~niot

region (15%), no i kvizovite (10%) i realiti {ou (3,5%). Vo Jugoisto~niot

region 16% preferiraat da gledaat spotovi, a vo Vardarskiot

anketiranite po~esto ne sledat zabavna programa (70%). Vo

Severoisto~niot region gledani se spotovite (14%), no i emisii so gosti

od estradata (12%). (Vidi: Vkrsteni tabeli pra{awe br.6 so pol, vozrast,

nacionalna pripadnost, obrazovanie, zanimawe, region)

Kakva programa nedostasuva?

Vo odnos na pra{aweto “kakov vid na programa najmnogu im nedostasuva”,

ispitanicite pred se vo najgolem procent odgovorile deka ne

~uvstvuvaat nedostatok od nieden vid na programa (32%). Ostanatite,

koi navele deka im nedostasuva odredena programa, naj~esto gi

spomenuvale filmovite (17%), pa zabavnata programa (16%), obrazovno-

dokumentarnata programa (12%), informativnite emisii za aktuelni

nastani (10%), i sportot (8%). Pomalku bea spomenuvani TV serii (3%) i

vesti (1%). (Vidi: Op{ta distribucija pra{awe br.7)

14

I vo ovoj slu~aj opredeleni kategorii ispitanici iska`uvaat `elba za

specifi~ni programi koi smetaat deka nedostasuvaat. Ma{kata

populacija poizrazeno posakuva pove}e sport (14%). Vozrasnata

kategorija od 26-30 godini isto taka posakuva pove}e sport (14%) no i

filmovi (21%). Vo ovoj trend se pridru`uva i kategorijata studenti, so

osoben naglasok na tri tipa programi: film (22%), sport (14%) i

obrazovno-dokumentarna programa (18%). Filmskata programa e po~esto

spomenuvana i kaj `itelite od Jugoisto~niot (23%) i Severoisto~niot

(25%) region, dodeka zabavnata programa vo Jugozapadniot (21%).

Obrazovno-dokumentarnata programa se preferira vo Polo{kiot region

(17%) no i kaj vozrasnata kategorija od 50-65 godini (17%). Kategoriite

koi poizrazeno smetaat deka ne nedostiga nikakov vid na programa se:

penzionerite (41%), Romite (45%) i licata so zavr{eno osnovno

obrazovanie (41%). (Vidi: Vkrsteni tabeli pra{awe br.7 so pol, vozrast,

nacionalna pripadnost, obrazovanie, zanimawe, region)

Kakva programa nikoga{ ne e gledana?

Obrazecot na gledanost ili ne na nekakov vid televiziska programa se

ogleduva i vo pra{aweto “kakov vid televiziska programa nikoga{ ne

gledate na televizija?”. Spored odgovorite, 42% od anketiranite se

izjasnile deka gledaat sekakov vid programa, no zatoa i TV seriite ne se

pretpo~itaat od strana na 21% od ispitanicite, kako i sportot vo 16%

od slu~aite. Drugite vidovi na programa se pomalku spomenuvani:

obrazovno-dokumentarna programa 8%, vesti 7%, informativni emisii

3%, zabavna programa 2% i filmovi 2%. (Vidi: Op{ta distribucija

pra{awe br.8)

Kako {to e i o~ekuvano, ispitanicite od ma{ki pol poizrazeno ne

gledaat TV serii (30%), dodeka `enite po~esto ne gledaat sportska

programa (27%). Ovaa razlika vo polovite programski preferencii

radikalno e izrazena osobeno me|u ispitanicite od Albanska etni~ka

15

pripadnost, bidej}i obete ovie programski `anrovi se sre}avaat vo

negativna konotacija- TV seriite 29% i sportot 25%. Od druga strana,

anketiranite Romi po~esto izjavuvaat deka gledaat se (57%). Najmladata

kategorija od 18-25 godini, poizrazeno izjavuva deka nikoga{ ne gleda

vesti (14%), sli~no kako i studentite koi ne gledaat vesti (16%) i TV

serii (27%). Visokoobrazovanite ispitanici ne preferiraat TV serii

(28%), onie so zavr{eno osnovno obrazovanie ne sakaat sport (26%), a

onie nezavr{eno osnovno obrazovanie izjavuvaat deka po~esto gledaat

se (56%). Anketiranite penzioneri malku poslabo ja sledat filmskata

(5%) i zabavnata (5%) programa, a licata koi se vo raboten odnos ne gi

gledaat TV seriite (26%), za razlika od doma}inkite koi ne ja sledat

sportskata programa (44%). Regionalno gledano, ispitanicite od

Vardarskiot region po~esto ne sledat vesti (14%), dodeka `itelite na

Isto~niot (59%) i na Pelagoniskiot (52%) region izjavuvaat deka gledat

se {to televiziskata programa nudi. (Vidi: Vkrsteni tabeli pra{awe

br.8 so pol, vozrast, nacionalna pripadnost, obrazovanie, zanimawe,

region)

Sledi razgleduvaweto na odgovorite na onaa grupa na anketirani koi na

prethodnoto pra{awe odgovorile deka nikoga{ ne gledaat zabavna

programa i koja procentualno e dosta mala-2%. Spored distribucijata na

odgovori vo ovaa grupa, ako se zemat ovie 2% kako edna celina (ili

100%), rasporedot na zabavnata programa koja ovaa grupa ne ja gleda e

sledniot: 48% ne sakaat da gledaat realiti {ou, 26% ne pretpo~itaat

seriozna muzika, 11% ne ja sakaat narodnata muzika, dodeka kontaktnite

emisii so gosti od estradata i kvizovite ne se gledaat od po 7% za sekoj

`anr. (Vidi: Frekvencii)

Filmska programa-`anrovi

Vo odnos na filmskata programa, i toa pokonkretno kakvi filmovi

anketiranite najmnogu sakaat da gledaat, dobiena e slednata

16

distribucija: na prvo mesto se akcionite ili kriminalisti~ki filmovi

(25%), a potoa sledat komedii (17%), istoriski filmovi/biografii

(16%), qubovni drami (16%), socijalni drami (7%), nau~na fantastika

(6%), horor (6%) i mjuzikli (2%). Samo 5% od vkupniot broj na ispitanici

izjavile deka ne gledaat filmovi. (Vidi: Op{ta distribucija pra{awe

br.10)

Vkrstenite podatoci prika`uvaat golema raznolikost vo odnos na

razli~nite vkusovi na anketiranata populacija, {to se odnesuva na

preferiraniot filmski `anr. Po~nuvaj}i od polovite razliki,

voo~livo e deka `enite preferiraat qubovni drami (27%) a ma`ite

akcionite filmovi (25%). Najmladata vozrasna kategorija od 18-25

godini pove}e e sklona kon gledawe filmovi voop{to, pri {to

ponaglaseno vo odnos na prosekot preferira akcioni filmovi (28%),

horor (10%) i komedii (21%). Sli~no, i grupata od 26-30 godini po~esto

saka da gleda akcioni filmovi (29%) i komedii (20%), za razlika od

najvozrasnata kategorija od 50-65 godini koi preferiraat istoriski

filmovi (30%) ili voop{to ne gledaat filmovi (14%). Istoriskite

filmovi ili biografiite poizrazeno ja privlekuvaat i kategorijata

visokoobrazovani lica (20%), dodeka onie so zavr{eno osnovno

obrazovanie po~esto gi gledaat qubovnite (23%) ili socijalnite (11%)

drami. Anketiranite so nezavr{eno osnovno obrazovanie poizrazeno

izjavuvaat deka ne gledaat filmovi (20%). Aspektirano spored

zanimaweto, vrabotenite vo privatniot sektor (31%) i zemjodelcite

(36%) pretpo~itaat da gledaat akcioni filmovi, a studentite pove}e

sakaat horor filmovi (11%) i komedii (25%). Pernzionerite po~esto gi

privlekuvaat istoriskite filmovi (34%), a doma}inkite qubovnite

(38%) i socijalnite (14%) drami. Regionalno gledano, Jugoisto~niot

(41%) i Isto~niot (35%) region gi pretpo~itaat akcionite filmovi.

Severoisto~niot region poizrazeno gi gleda qubovnite drami (21%) i

komediite (24%). Pelagoniskiot region projavuva preferencija kon

17

istoriskite filmovi (23%) i komediite (21%), a Jugozapadniot kon

qubovnite drami (21%). Na kraj, Vardarskiot region poistaknato gi

naveduva akcionite filmovi (30%) i qubovnite drami (23%). (Vidi:

Vkrsteni tabeli pra{awe br.10 so pol, vozrast, obrazovanie, zanimawe,

region)

TV Serii-`anrovi

Slednoto pra{awe se odnesuva na toa kakvi serii gleda~ite najmnogu

sakaat da gledaat. Ako se isklu~i ¼ od ispitanicite koja rekla deka

voop{to ne gleda serii, ostanatite svojata preferencija ja

raspredelile na sledniot na~in: komedii (25%), sapunici (17%),

policiski ili kriminalisti~ki serii (12%), serii za istoriski nastani

i li~nosti (8%), socijalni drami (6%), serii za bolnici (4%) i nau~no-

fantasti~ni serii (4%). (Vidi: Op{ta distribucija pra{awe br.11)

Spored distribucijata na odgovorite, vpe~atok e deka ma`ite po~esto ne

gledaat serii vo princip (37%), dodeka `enite izjavile deka

pretpo~itaat sapunici (27%). Anketiranite Romi isto taka sakaat da

gledaat komedii (31%) i sapunici (24%). Najstarata vozrasna grupa

poizrazeno vo svoite odgovori navela deka ne gleda serii (32%), isto

kako i anketiranite Albanci (34%), visokoobrazovanite ispitanici

(30%), vrabotenite (30%), penzionerite (31%) i studentite (30%).

Komediite se sre}avaat po~esto vo odgovorite na najmladata anketirana

grupa od 18-25 godini (34%), kaj studentite (32%) i kaj nevrabotenite

(30%). Sapunicite se popularni kaj licata so zavr{eno osnovno

obrazovanie (28%) i kaj doma}inkite (48%). Presekot po regioni

poka`uva deka vo Pelagoniskiot region gledaat prete`no sapunici (20%)

ili ne gledaat serii voop{to (35%). Vo Severoisto~niot region se

pretpo!~itaat komediite (37%) dodeka vo Isto~niot

policiskite/kriminalisti~kite serii (19%). (Vidi: Vkrsteni tabeli

18

pra{awe br.11 so pol, etni~ka pripadnost, vozrast, obrazovanie,

zanimawe, region)

Vo odnos na brojot na epizodite na seriite, najgolem del od ispitanicite

(31%) navele deka bi sakale kratki serii, pomalku od pet epizodi, 19%

pretpo~itaat dolgi serii so pove}e od 50 epizodi, dodeka na ¼ od

ispitanicite brojot na epizodi ne e voop{to va`en. Ostanatiot del od

ispitanicite (okolu ¼) izjavile deka ne gledaat voop{to serii. (Vidi:

Op{ta distribucija pra{awe br.12)

Najvernite gleda~i na seriite-`enite, poizrazeno smetaat deka seriite

treba da bidat dolgi, nad 50 epizodi (29%). Kaj grupata anketirani

Makedonci po~esto se javuva preferencijata seriite da bidat kratki, so

pomalku od pet epizodi (37%), dodeka anketiranite Romi pove}e klonat

kon dogli serii (26%) ili pak brojot na epizodite voop{to ne im e va`en

(37%). Kategorijata ispitanici so zavr{eno osnovno obrazovanie

pretpo~ita dolgi serii (30%), za razlika od visokoobrazovanite koi

po~esto gi naveduvaat kratkite serii (38%). Aspektirano po regioni,

kratkite (do pet epizodi) serii se pretpo~itaat vo Jugoisto~niot (43%),

Isto~niot (40%) i Vardarskiot (40%) region. Dolgite serii se po~est

odgovor me|u `itelite na Jugozapadniot region (24%(, vo Skopskiot

region brojot na epizodite voop{to ne e va`en (29%), dodeka

Pelagoniskiot region vo prosek po~esto ne sledi serii (34%). (Vidi:

Vkrsteni tabeli pra{awe br.12 so pol, etni~ka pripadnost, obrazovanie,

region)

Sport

Spored istra`uvaweto, televiziskite gleda~i najmnogu od site sportovi

gledaat fudbal (36%); potoa rakomet (10%); ko{arka i zimski sportovi

po 6%; tenis, atletika, boks, avto trki po 4%; plivawe 2%, a 24% od

19

ispitanicite se izjasnile deka ne gi interesira sport. (Vidi: Op{ti

distribucii, pr.13)

Izvesni razliki postojat vo grupata koja odgovorila deka ne gi

interesira sport. Vakviot odgovor se javuva kaj `enite so 40%, dodeka

kaj ma`ite ovoj procent e samo 8,5%. Isto taka, kaj Albancite ima 34%

ispitanici koi ne gi interesira sport, dodeka Makedoncite dale vakov

odgovor samo vo 19% slu~ai. Interesno e {to ispitanicite so ponizok

stepen na obrazovanie (osnovno), vo pogolem broj (okolu 40%) ne se

zainteresirani za sportot, dodeka kaj ispitanicite so sredno i visoko

obrazovanie vakviot odgovor e pomal od edna pettina. Od aspekt na

vrabotenosta, najmalku gledaat sport doma}inkite (nad 60% ne se

zainteresirani). (Vidi: Vkrsteni tabeli, pr. 13)

Ispitanicite pove}e bi gledale stranski (55%) odo{to doma{en sport

(21%). (Vidi: Op{ti distribucii, pr.14)

Najgolemi qubiteli na stranskiot sport se pomladite generacii (18-30

godini) i visokoobrazovanite ispitanici. Vo Severoisto~niot i

Pelagoniskiot region ima okolu 10% pove}e od prosekot ispitanici, koi

bi gledale doma{en sport. (Vidi: Vkrsteni tabeli, pr. 14)

Mislewata na ispitanicite za klubskiot i reprezentativniot sport se

podeleni: 36% bi preferirale klubski, a 40% reprezentativen sport.

(Vidi: Op{ti distribucii, pr.15)

Vo odnos na polot, interesno e {to ma`ite vo pogolem procent sakaat

klubski sport (48%), a razlika od `enite kade ovoj broj e 23%. Isto taka,

kaj Albancite ima pomal broj ispitanici koj go sakaat reprezentativniot

sport (33%) nasproti 45% Makedonci koi go preferiraat istoto. Razliki

ima i od aspekt na vozrasta. Preferiraweto na klubskiot sport e

20

pokarakteristi~no kaj pomladite grupi. Ovoj sport pove}e sakaat da go

gledaat 45% gra|ani na vozrast od 18-30 godini; 33% od 31-40 godini, za

borojot da prodol`i da opa|a do 28% kaj ispitanicite na vozrast nad 41

godina. Klubskiot sport e najposakuvan vo Jugoisto~niot region – 41,5%,

a najmalku vo Skopskiot – 28,5%. Reprezentativniot pak e najgledan vo

Isto~niot – 53,5% a najmalku vo Polo{kiot region – 38%.(Vidi: Vkrsteni

tabeli, pr. 15)

Serii

Pra{aweto za serijata koja najmnogu se gleda vo momentov, na

ispitanicite im be{e postaveno kako otvorena opcija na koja mo`ea da

navedat bilo koja serija od bilo koja televizija koja ja sledat. Trieset i

eden procent od niv se izjasnile deka ne gledaat nitu edna serija.

Od ostanatite odgovori, dobiena e lista od 33 serii, {to poka`uva

voo~livi razliki vo vkusovite. Sepak, {ampion vo gledanost e serijata

Vila Marija, za koja se izjasnile 13,5%, po koja sledi Prijateli so 6,9% i

Ma|epsani so 6,1%. So ogled na toa {to listata e dolga, slednava tabela

gi prika`uva procentite na gledanost na sekoja od spomenatite serii:

%

1 Vila Marija (kanal 5) 13.5

2 Prijateli (A1) 6.9

3 Ma|epsani (A1) 6.1

4 Ciganki (A1) 5.1

5

Istraga na mestoto na

zlostorot(A1) 4.5

6 O~ajni doma}inki(A1) 3.4

7 JAG (SITEL) 3.1

8 Sre}ni lu|e 2.8

9 Komesarot Reks 2.6

10 Nasledni~ka 2.5

11 Neskrotlivi srca 2.2

21

12 Nau~i me da sakam 1.9

13 Policiski prikazni 1.8

14 Vqubeni `eni 1.7

15 Vil i Grejs 1.5

16 Mojata Valentina 1.5

17 Sedmo nebo 1

18 Medicinska istraga 0.9

19 Urgenten centar 0.9

20 Posilna od sudbinata 0.8

21 Las Vegas 0.7

22 P.S.I. faktor 0.6

23 Baldini i Simoni 0.5

24 Super {pionki 0.5

25 Pacifik drajv 0.5

26 Taka ti e toa 0.4

27 Angel ~uvar 0.3

28 18 trkala na pravdata 0.3

29 Golemiot is~ekor 0.2

30 Intimna Qubov 0.2

31 Itno poletuvawe 0.1

32 Hajlender 0.1

33 Banditskiot Peterburg 0.1

Ne gleda serii / Ne gleda nitu

edna vo momentov 30.9

Vkupno 100

22

Debatni emisii

Isto takvo otvoreno pra{awe be{e postaveno vo vrska so debatnite

emisii. Interesno e {to samo 18,9% se izjasnile deka ne gledaat

debatni emisii, ({to poka`uva deka gleda~ite pomalku gledaat serii

odo{to debatni emisii). Rang listata na vakvite emisii e sledna:

%

1 ^umu... - lajf magazin 28.1

2 Svetla to~ka 15

3 Bumbar 10.9

4 Vo centar 8

5 Suze- kontaktna programa 5.1

6 Zebra 3.4

7 H.O. - politi~ko intervju 2.9

8 Evrozum 2.2

9 Ekonomski klub 1.3

10 Nie... – magazine 1.2

11 Justicija 0.9

12 Jadi burek 0.8

13 Evromak 0.7

14 Magazin 120 0.6

Ne gleda debatni emisii / Ne

gleda TV 18.9

Vkupno 100

[to se odnesuva do zabavnata programa, brojot na ispitanici koi ne

sledat vakva programa e najmal – 8,8%. Ostanatite ispitanici se

izjasnile za slednava rang lista:

%

1 K-15 Sitel 26.9

2 Koj saka da bide milioner A1 15.8

3 Vrtele{ka Kanal 5 6.8

23

4 Hrana i vino Kanal 5 6.8

5 Yvezdena planeta Sitel 5.1

6 [ok {ou Kanal 5 3.7

7 Izborot na Donald Tramp Telma 3.2

8 Iseleni~ki xuboks 2.9

9 Daj pobrzaj 2.2

10 Toa sum jas 2.1

11 Dom i dizajn 2.1

12 Topki 2

13 Ne zaspivaj sega 1.6

14 Starite dobri vremiwa 1.5

15 Vo belo 1.2

16 13-ka 1.1

17 Ti vendus 1.1

18 Grajfer - {oubiz 1

19 Era me ju 0.9

20 Vrti su~i 0.8

21 Koka kola Saund Vejv 0.7

22 Nedela vo 11 0.6

23 Urban {ik 0.5

24 Polna ku}a 0.4

25 Urban 0.2

26 Sfera 0.2

27 Muzi~ka scena 0.1

Ne sledi nitu edna / Ne gleda

TV 8.8

Vkupno 100

Nacionalni i lokalni televizii

Kaj pogolemiot procent na ispitanicite (47%) e podednakva

zainteresiranosta za nacionalnite i lokalnite televizii. Ostanatite:

24

okolu 34% od anketiranite pove}e gledaat nacionalna televizija,

dodeka 19% pove}e gi sledat lokalnite televizii. Nezna~aen e

procentot (0.6%) koj voop{to ne gleda televizija. (Vidi: Op{ti

distribucii, pr. 19)

Vo pogled na etni~kata pripadnost, postoi razlika pome|u Makedoncite

i Albancite. Nacionalnite televizii se pointeresni za 36% Makedonci

i 27% Albanci. Podednakvo gi sledat lokalnite i nacionalnite

televizii 43% Makedonci i mnogu pove}e- 58% od albanskite anketirani

gleda~i. Me|u starosnite grupi ne postojat zna~itelni razliki.

Lokalnite televizii se pogledani kaj naselenieto so zavr{eno osnovno

obrazovanie (25%), dodeka ovoj odgovor kaj visokoobrazovanite e 17%.

Izvesna razlika postoi me|u anketiranite so zavr{eno osnovno

obrazovanie od koi 24% pove}e gledaat nacionalni televizii, dodeka

istiot odgovor kaj ispitanicite so visoko obrazovanie e 39%.

Nacionalnite televizii se pogledani vo gradovite (36%) otkolku vo

selata (29%). Povtorno, lokalnite televizii se pozastapeni vo

gradovite (21%) za razlika od 16% vo selata. Kaj 55% od selskoto

naselenie podednakvo se gledaat nacionalnite i lokalnite televizii,

{to e mnogu pove}e od gradskoto naselenie kaj koe 42% go delat istoto

mislewe. (Vidi: Vkrsteni tabeli, pr. 19)

Lokalna televizija

Na pra{aweto {to najmnogu gledaat na lokalnata televizija,

ispitanicite naj~esto se izjasnile za: filmovi (22%) i vesti (18%), po

{to sleduva zabavnata programa so 15%. TV seriite, informativnite

emisii za aktuelni nastani i sportot se spomenati od okolu 9%

ispitanici kaj sekoj, a najslabo gledana e obrazovnata i dokumentarna

programa (2%). Devet procenti od anketiranite gledaat se. (Vidi: Op{ti

distribucii, pr. 20)

25

@enite na lokalnite TV stanici gledaat pove}e serii (17%) od ma`ite

(3%). Ma`ite pak vo pogolem procent gledaat sport (14%) od `enite (4%)

i za okolu 8% pove}e od `enite - Vesti. Vestite se najgledani kaj

Makedoncite (21%), za razlika od Albancite i Romite kaj koi ovoj broj e

12%. Romite najmnogu gledaat filmovi i serii (po 17%) a najmalku sport

- 4%. Albancite kako i Makedoncite najmnogu gledaat filmovi (po 23%).

Na lokalnite televizii, najmladite najmnogu gledaat filmovi - 33%, a

najstarite – vesti (33%). Visokoobrazovanite ispitanici najmnogu

gledaat filmovi i vesti a najmalku serii, dodeka najniskoobrazovanite

zabavna programa i serii. Vestite najmnogu se gledaat vo pelagoniskiot

region - 32%, a najmalku vo jugozapadniot – 10%.(Vidi: Vkrsteni tabeli,

pr. 20)

Okolu polovina od ispitanicite (48%) lokalnata televizija ja gledaat

sekoj den, a po 24% ja gledaat 3-4 dena, odnosno 1-2 dena vo nedelata.

^etiri procenti izjavile deka ne gledaat lokalna tv. (Vidi: Op{ti

distribucii, pr. 21)

Romite (54%) i Albancite (53%) vo ne{to pogolem broj gledaat lokalna

televizija sekoj den, za razlika od Makedoncite (46%). Grupata koja

lokalna televizija gleda sekoj den e najzastapena me|u: postarite

generacii (nad 55); ispitanicite so osnovno obrazovanie, a od aspekt na

rabotniot status, me|u doma}inkite i penzionerite. Lokalna tv se gleda

sejkoj den najmnogu vo Vardarskiot (59%); Pelagoniskiot (56%) i

Skopskiot region (55%), a najmalku vo Isto~niot (16%) i Jugozapadniot

(31%).(Vidi: Vkrsteni tabeli, pr. 21)

Kablovska televizija

Okolu polovina ispitanici (57%) se priklu~eni na kablovska

televizija; 33% ne se, a 12% razmisluvaat da se priklu~at vo idnina.

(Vidi: Op{ti distribucii, pr.22)

26

Najmalku gleda~i na kablovska TV ima me|u Romite (28%), potoa doa|aat

Albancite so 37%, a najmnogu korisnici ima me|u Makedoncite (69%). Vo

selata ima samo 35,5% koi se priklu~eni na kablovska, nasproti

gradskoto naselenie, kade vakvi korisnici ima 69%. Vo selata ima i

pogolem broj koi nemaat kablovska i ne planiraat da se priklu~at (50%).

Ogromni razliki se javuvaat me|u regionite. Kablovska televizija

najmnogu ima vo Jugoisto~niot (87%); po 70% vo: Vardarskiot,

Pelagoniskiot i Jugozapadniot region. Vo Isto~niot region ima 66%, vo

Skopskiot - 50%; vo Severoisto~niot 45%, a najmalku priklu~eni se vo

Polo{kiot region – 35%. (Vidi: Vkrsteni tabeli, pr. 22)

Javnosta za nacionalnite televizii

Elektronskite mediumi nudat razli~na programa koja po pravilo ne

podrazbira ednakvi standardi, nitu pak podednakvo gi zadovoluva

afinitetite na sekogo pred maliot ekran. Tokmu i zatoa na u~esnicite

vo anketata im be{e dadena mo`nost, za sekoja od nacionalnite

televizii da go navedat vidot na programata koj go ocenuvaat kako

najkvaliteten. Vidi: Op{ta distribucija pr.23, pr.24, pr.25, pr.26, pr.27 i

pr.28

1. Najgledani nacionalni televizii

Voedno odgovorite na ova pra{awe, preku odre~niot modalitet “ne gleda

odredena nacionalna televizija” ovozmo`uvat da se kreira i rang

listata na uslovno re~eno “najgledanite” nacionalni televizii. (Vidi:

Tabela1) O~igledno najgolema gledanost ima programata na televizija

A1- 96%, a vedna{ po nea e programata na Kanal 5 so 91% gledanost. Na

tretoto mesto e televizijata Sitel- 86%, a MTV so 76% e na ~etvrtoto

mesto. Pretposledna e televizijata Telma, koja ja gledaat 70% od

27

ispitanicite, dodeka so 24% potvrdni odgovori posledna na ovaa rang

lista e nacionalnata televizija ALSAT.

Tabela 1: Rang lista na nacionalni televizii po gledanost

Reden broj po

gledanost

Nacionalni programi Procent na gledanost

1 A1 96%

2 KANAL 5 91%

3 SITEL 86%

4 MTV 76%

5 TELMA 70%

6 ALSAT 24%

Sekako analizata na nezavisnite varijabli od ovoj aspekt voo~uva

indikativni pregrupirawa vo odgovorite na ispitanicite. Taka vo odnos

na onie koi odgovorile deka ne ja gledaat MTV, mo`e da se zabele`i

deka gradskoto (27%), vo sporedba so selskoto naselenie (18%) vo

pogolem procent e prisutno me|u onie koi ne ja sledat programata na

ovaa televizija. Takov trend e prisuten i kaj anketiranite Makedonci-

26% i Romi- 26% vo odnos na ispitanicite Albanci- 17%, respodentite

so najvisokiot stepen na obrazovanie- 31%, onie na vozrast od 26 do 30

godini- 30%, vrabotenite vo javniot (29%) i privatniot sektor (27%),

studentite (29%), kako i ispitanicite od Severoisto~niot region (33%),

Vardarskiot (29%), Skopskiot (28%) i Pelagoniskiot (29%)1. Vidi:

Vkrsteni tabeli pr.23

Faktot {to A1 televizija ima visok procent na gledanost, nekoi

pospecifi~ni razliki vo odgovorite determinirani so nekoi od

belezite na ispitanicite ne se registriraat. Izvesni pomali oscilacii

se zabele`uvat kaj respondentite koi `iveat na selo, odnosno 1 Koga se komentiraat odgovorite za gledanosta na MTV kako nacionalna televizija, od aspekt na etni~kata pripadnost na ispitanicite, neophodno e da se napomene deka stanuva zbor za dve zasebni programi (sodr`inski i jazi~no) koi se emituvaat istovremeno kako redovna programa na dvata kanali na MTV.

28

doma}inkite koi za dva do tri procenti, vo odnos na op{tata

distribucija se pobrojni me|u onie koi deka ne ja sledat programata na

A1 televizija. Edinstveniot isklu~ok se voo~uva kaj anketiranite od

Polo{kiot region koi za 8% pove}e od prose~no go izbiraat negativniot

modalitet “ne ja gledam ovaa TV stanica”. Vidi: Vkrsteni tabeli pr.24

Spored odgovorite za gledanosta na televiziskata ku}a Kanal 5, kako

vtoro rangirana, vo odnos na oddelni nezavisni varijabli se zabele`uva

izvesen ras~ekor od op{tata distribucija. Najvpe~atliva i vo ovoj slu~aj

e razlikata vo odgovorite od aspekt na regionot vo koj `iveat

ispitanicite. Taka sekoj ~etvrti ispitanik od Polo{kiot region e me|u

onie koi ne ja sledat ovaa programa. Za razlika od programata na A1,

koja podednakvo ja gledaat ispitanicite, nezavisno od nivniot etni~ki

beleg, vo ovoj slu~aj respodentite Albanci za tri procenti pove}e od

prosekot, se me|u onie koi ne ja preferiraat ovaa programa. Imeno taka

odgovorile 12% od u~esnicite od ovaa etrni~ka grupa, vo odnos na

prosekot od 7% registriran kaj ispitanicite Makedonci, odnosno Romi.

Vakva frekventnost vo odgovorite, me|u onie koi ne ja pretpo~itat

programata na Kanal 5, se voo~uva i kaj grupata respodenti na vozrast od

50 do 65 godini (12%), onie so zavr{eno osnovno obrazovanie (12%),

selskoto naselenie (15%) i doma}inkite (12%). Vidi: Vkrsteni tabeli

pr.25

[to se odnesuva do glednosta na programata na televizija Sitel, od

vkrtenite tabeli, se zabele`uva deka ovaa televizija za respodentite

Makedonci e vo ist procent gledana, kako i televizijata Kanal 5,

odnosno samo 7% odgovorile negativno. Me|u ispitanicite koi ne se

“isprovocirani” da ja sledat programata na TV Sitel, pobrojni od

registriranata prose~na distribucija (14%) se respodentite Albanci-

33%, studentite- 23% i doma}inkite- 21%, selskoto naselenie- 23%,

kako i onie od Polo{kiot region- 47%. Vidi: Vkrsteni tabeli pr.26

29

Vo odnos na gledanosta na televizijata Telma, sporedeno so drugite

nacionalni televizii, nekoi od kategoriite na ispitanicite projavuvat

izvesni specifiki. Imeno nasproti trendot varijablata pol da ne se

reflektira vo odgovorite za (ne)gledanosta na prethodno spomenatite

televizii, vo ovoj slu~aj se registrira poinakva distribucija. Poto~no

za programata na ovaa televiziska ku}a, nezainteresirani se 33% od

ispitanicite `eni, odnosno 5% pove}e od anketiranite ma`i. Isto taka

za vakvata programa pomala zainteresiranost poka`uvaat i

ispitanicite Albanci- 42%, vo odnos na u~esnicite Makedonci- 25% i

Romi- 15%. Povisok trend na “ne-gledanost” na ovaa programa se

zabele`uva i kaj grupite: selsko naselenie- 39%, studentite- 36%,

najmladite- 34%, kako i kaj anketiranite od regionite Polo{ki (64%),

Isto~en (37%), Jugozapaden (36%) i Pelagoniski (37%). Vidi: Vkrsteni

tabeli pr.27

Vo interpretacijata na podatocite za televizijata ALSAT upatno e

uka`uvaweto deka programata na ovaa televizija zaradi jazikot na koj se

emituva komunicira so pomalubrojna publika, {to sekako vlijae i na

nejzinata pozicija na rang listata na najgledani televizii. Vo taa

smisla, vo kolku, se sporedat odgovorite od aspekt na etni~kite belezi

na ispitanicite }e se zabele`i deka kaj ispitanicite Albanci rang

listata na najgledani televizi izgleda malku poinaku. (Vidi; Tabela 2 i

Tabela 3) Kako prvo i vtoro rangirani se i ponatamu televiziite na A1 i

Kanal 5, dodeka na tretoto mesto po gledanost, namesto Sitel

respodentite Albanci ja rangiraat programata na ALSAT. ^etvrtoto

mesto e za MTV, dodeka pettoto i {estoto mesto se rezervirani za

televizijata Sitel, odnosno Telma.

30

Tabela 2: Gledanost na nacionalnite televizii spored odgovorite na ispitanicite

Makedonci

Reden broj po

gledanost

Nacionalni programi Procent na gledanost

1 A1 97%

2 KANAL 5 93%

3 SITEL 93%

4 TELMA 75%

5 MTV 74%

6 ALSAT 4%

Tabela 3: Gledanost na nacionalnite televizii spored odgovorite na ispitanicite

Albanci

Reden broj po

gledanost

Nacionalni programi Procent na gledanost

1 A1 97%

2 KANAL 5 88%

3 ALSAT 84%

4 MTV 83%

5 SITEL 67%

6 TELMA 58%

Sporedbenite podatoci voo~uvat deka me|u gleda~ite na televizijata

ALSAT pove}e od prosekot e zastapeno anketiranoto selsko naselenie,

doma}inkite, kako i `itelite od Jugozapadniot i Polo{kiot region.

Vidi: Vkrsteni tabeli pr.28

2. Publikata za kvalitetot na oddelni programi

na nacionalnite televizii

Iako, vo odgovorot na ova pra{awe kriteriumite za kvalitet, se vo

golem stepen subjektivno detrerminirani, {to se reflektira i na

distribucijata na odgovorite, sepak najgolemiot broj od ispitanicite

kako najkvalitetna programa gi izdvojuvat vestite. Poto~no na ~etiri

31

nacionalni televizii MTV, A1, Kanal 5 i ALSAT od vkupno {est, vestite

se rangirani kako najkvalitetni, odnosno vtori po rang na televiziite

Sitel i Telma. (Vidi: Tabela 4) Kaj ovie dve nacionalni televizii kako

najkvalitetna programa e poso~eni zabavnata programa (TV- Sitel),

odnosno sportot i filmskata programa (Telma).

Tabela 4: Rangirana programa spored nejziniot kvalitet:

Programa

MTV A1 KANAL 5 SITEL TELMA ALSAT

Vesti

27%

(1)

32%

(1)

27%

(1)

18%

(2)

13%

(2)

12%

(1)

Filmovi

6%

(4)

14%

(3)

12%

(5)

16%

(3)

15%

(1)

1%

(4)

TV serii

5%

(5)

17%

(2)

14%

(3)

11%

(4)

8%

(3)

Zabavna programa

(muzika, kvizovi,

kontaktni emisii)

9%

(3)

13%

(4)

15%

(2)

19%

(1)

8%

(3)

Informativni emisii za

aktuelni nastani

10%

(2)

9%

(6)

13%

(4)

9%

(5)

4%

(5)

6%

(2)

Sport

9%

(3)

10%

(5)

7%

(6)

11%

(4)

15%

(1)

1%

(4)

Obrazovna,dokumentarna

programa

10%

(2)

1%

(7)

2%

(7)

2%

(6)

6%

(4)

3%

(3)

Ne ja gledam ovaa

programa

24% 4% 9% 14% 30% 76%

32

Inaku, sporedbeno gledano, najbrojni me|u ispitanicite koi smetaat

deka vestite se najkvalitetnata programa na nacionalnite televizii, se

gleda~ite na A1 televizija, odnosno taka odgovoril sekoj tret respodent.

Nasproti sovpa|aweto na ocenkite dadeni za vestite kako programa, ve}e

vo odnos na drugiot vid programa se zable`uva disperziranost vo

odgovorite. Taka na primer za sekoj deseti ispitanik najkvalitetni se

obrazovnite, odnosno informativnite emisii na MTV, dodeka kaj

drugite nacionalni televizii, vakviot vid programi kako najkvalitetni

gi percepiraat nezna~itelni eden do tri procenti od ispitanicite.

Izvesen isklu~ok od vakviot trend e obrazovnata i informativnata

programa na TV Telma, za koja 6% od anketiranitete, smetaat deka go

zaslu`uva atributot najkvalitetna.

Vo odnos na nezavisnite varijabli evidentni se izvesni otstapuvawa od

op{tata distribucija na odgovori, no sepak ne tolku relavantni. Vo ovaa

smisla vo ramkite na oddelnite kategorii ispitanici, mo`e da se

izdvojat anketiranite `eni, koi vo pogolem procent od respodentite

ma`i gi poso~uvat tv seriite i filmovite, kako najkvalitetni programi

emituvani na navedenite nacionalni televizii. Isklu~ok od ovoj trtend

e televizijata ALSAT, kade {to e nezna~itelen brojot na ma`i ili `eni

ispitanici koi gi izdvojuvat ovie `anrovi kako najkvalitetni (pomalku

od eden procent). Isto taka, respodentite od ma{kiot pol vo pogolem

procent se zastapeni me|u onie koi ocenuvaat deka vestite se

najkvalitetnata programa na nekoja od nacionalnite televizii.

“Posilniot” pol vo pogolem procent e prisuten i me|u onie koi smetaat

deka sportot e tokmu najkvalitetnata programa na nekoja od ovie

televizii. Vidi: Vkrsteni tabeli pr.23-28

33

Publikata za programata na kabelskiot operator

Na pra{aweto kako ja ocenuvat programata koja ja nudat nivnite kabelski

operatori, najgolemiot broj od odgovorite na ispitanicite koi gledaat

kabelska trelevizija, se fokusirani na povisokite ocenki.

Imeno koga od ispitanicite se izzemat onie koi nemaat kabelski

priklu~ok, a toa e re~isi sekoj vtor u~esnik vo anketata (45%),

ostanatite vo najgolem procent (19%) programata na svojot operator ja

ocenuvat kako “mnogu dobra”. Za ocenkata “dobra” se opredelile 16% od

respodentite, dodeka kako “odli~na” ja ocenuvat 14% od anketiranite.

Za najslabite ocenki (edinica i dvojka) se opredelile samo 7% od onie

koi sledat nekoja od programite na kabelskite operatori. Vidi: Op{ta

distribucija pr. 29

Sporedbenata analiza, vo zavisnost od belezite na ispitanicite, ne

voo~uva otstapuvawa od registriranata op{ta distribucija na ocenki na

programata na kabelskite operatori. Glavno kaj site anketirani, koi

sledat vakva programa, odgovorite se naj~esto koncentrirani na

povisokite ocenki. Vidi: Vkrsteni tabeli pr.29

Naj~esto gledan TV kanal na kabelskata televizija

Za najgolemiot broj ispitanici naj~esto gledan kanal ponuden od nivniot

kabelski operator e programata na TV Hrvatska- 18%. Potoa sledat so

11% TV kanalite na Srbija i Crna Gora, so 6% kanalite so sportska

programa, so 5% TV kanalite na Albanija i Kosovo, kako i nekoi od

muzi~kite TV kanali. Filmskiot TV kanal i TV kanalot so obrazovna ili

dokumentarna programa gi sledat 4% od ispitanicite, dodeka TV kanalot

na Turcija ima gledanost samo kaj 2% od respodentite. Najmalku, spored

odgovorite, ispitanicite go sledat erotskiot kanal (pomalku od eden

procent). Vidi: Op{ta distribucija pr. 30

34

Vo ovoj slu~aj vkrstenite tabeli vo odnos na ova pra{awe voo~uvat

izvesni otstapuvawa od generalno utvrdeniot trend na odgovori. Mo`e

da se zabele`i, sudej}i spored odgovorite, anketiranite `eni (21%) vo

odnos na u~esnicite od “sprotivniot” pol- 16%, po~esto se prisutni me|u

onie koi pretpo~itaat da gledat programa na TV Hrvatska. Za razlika

od niv, pak, ma{kite ispitanici vo pogolem procent (10%) ja sledat

programata na eden od sportskite kanali.

Isto taka i etni~kata pripadnost na ispitanicite determinira

divergntnost vo odgovorite. Taka ako respodentite Makedonci vo

povisok procent sledat programa na TV Hrvatska -27%, odnosno na TV

Srbija i Crna Gora- 17%, toga{ anketiranite Albanci po~esto od

generalno utvrdeniot prosek na frekventnost (5%) gi gledat kanalite na

Albanija i Kosovo- 19%, odnosno kanalot na Turskata televizija 4%. Ova

go determinira i pogolemiot procent na gleda~i, vo odnos na prose~niot,

na TV Albanija i Kosovo vo Polo{kiot- 9% i Jugozapadniot region-. 16%.

Poinakvata distribucija vo odgovorite na ispitanicite Romi, odnosno

poniskiot procent na nivna zastapenost vo modatitetite po ova

pra{awe, sekako se dol`i na faktot {to re~isi 71% od niv ne se vo

mo`nost da ja sledat programata na kabelskite operatori, no i na

faktot {to me|u kanalite koi gi sledat nema programa koja se emituva na

romski jazik. Izvesen trend na po~esta gledanost, od prose~nata, se

registrira kaj kanalot na Turskata televizija (eden procent pove}e od

prosekot), kako i kaj muzi~kiot kanal.

Me|u onie koi ja sledat programata na TV Hrvatska se voo~uva deka vo

pogolem procent od prosekot se zastapeni ispitanicite so povisokite

stepeni na obrazovanie, kako i gradskoto naselenie, vrabotenite vo

javniot i privatniot sektor, dodeka kategorijata studenti najmnogu gi

sledat sportskite i muzi~kite kanali. Vidi: Vkrsteni tabeli pr.30

35

Vo koj del od denot javnosta najmnogu bi sakala

da gleda odredena programa

So cel da go identifikuvame delot od denot koj za najgolemiot broj

ispitanici e najpogoden za gledawe odredena programa, vo anketata be{e

postavena i posebna baterija pra{awa.

1.Vesti i informativna programa

Na pra{aweto vo koj del od denot najmnogu bi sakale da gledaat vesti i

informativna programa, ispitanicite glavno (70%), odgovorite na

preferiranoto vreme, glavno se fokusirani na vremenskata ramka od 16

do 22 ~asot. Imeno na sekoj tret respodent (36%) najmnogu mu odgovara

ovoj vid programa da go gleda me|u 18:00 i 20:00, potoa od 20:00- 22:00

~asot- (21%) i od 16:00- 18:00 ~asot- (13%). Za najgolem broj od ostanatite

anketirani, koga }e se izzemat onie- 4%, koi ne odgovorile na ova

pra{awe- ili ne gledat televizija, najprifatlivo vreme za vakov vid

programa e intervalot od 10:00 do 13 ~asot- 9%, odnosno od 06:00 ~asot

do 10:00 ~asot- 7%. Samo 4% od ispitanicite najmnogu bi sakale da

gledat vesti ili informativna programa od 13:00- 16:00, odnosno od

22:00 do 24:00 ~asot. Sledeweto na ovaa programa vo ranite utrinski

~asovi po 24:00 ~asot najmnogu im odgovara samo na 1% anketirani. Vidi:

Op{ta distribucija pr.31

Izvesna razlika vo preferiranoto vreme projavuva varijablata etni~ka

pripadnost. Vo taa smisla anketiranite Romi i Albanci ne{to pove}e od

prosekot se prisutni vo utrinskite vremenski intervali, a respodentite

Albanci se najbrojni i me|u onie koi nemaat stav po ova pra{awe 10%.

Spored podatocite opredelena redistribucija vo odgovorite za

najprifatliva vremenska ramka za emituvawe na ovaa programa

determiniraat i belezite vozrast, obrazovanie, rabotniot status i

regionot. Mo`e da se zabele`i pogolema frekventnost (+9% od

36

prosekot) vo preferiraweto na intervalot od 18:00 do 20:00 kaj

najvozrasnite ispitanici (od 50 do 65 godini), onie so nezavr{eno

osnovno obrazovanie (+6%), penzionerite (+9%), kako i kaj respodentite

od Jugoisto~niot region (+ 7%). Vidi: Vkrsteni tabeli pr.31

2. Filmovi

Za qubitelite na filmskata umetnost ve~ernite ~asovi se

najposakuvaniot del od denot za gledawe filmska programa, odnosno

67% od ispitanicite gi preferiraat vremenskite ramki od 20:00 do

22:00 ~asot- (35%) i od 22:00 do 24:00 ~asot- (32%). Za sekoj deseti

ispitanik najprifatlivo vreme za vakov vid programa e 18:00 do 20:00

~asot, dodeka kako ~etvrto vreme po frekventnost {to go poso~uvat

respodentite se docnite ve~erni ~asovi po 24:00 ~asot. Izborot na

vremeto za ostanatite deset procenti od anketiranite e disperziran

me|u intervalite od 16:00 do18:00 ~asot- ( 5%), od 13:00 do 16:00 ~asot –

(3%), od 10:00 do 13:00- (2%) i od 06:00 do 10:00 ~asot- (1%). Vidi: Op{ta

distribucija pr. 32

Od sociodemografskite belezi izvesen ras~ekor vo odgovorite

determinira i polot na ispitanicite. Poto~no anketiranite ma`i vo

sporedba so `enite, vo pogolem procent pretpo~itat filmovite da gi

gledaat vo docnite ve~erni ~asovi, odnosno sekoj vtor ma{ki ispitanik

najmnogu bi sakal ovaa programa da ja gleda od 22:00 do 24:00 ~asot i po

24:00. Identi~na fekventnost vo preferiraweto na vremenskata {ema

se voo~uva i kaj najmladite ispitanici- 53%, {to e dva pati pove}e vo

odnos na preferenciite na najvozrasnata grupa- 26% Vakviot trend se

sovpa|a i so rabotniot status na respodentite. Taka studentite se

najbrojni me|u onie koi bi sakale ovaa programa da ja sledat vo docnite

ve~erni ~asovi po 24:00 ~asot- 18%. Vidi: Vkrsteni tabeli pr.32

37

3. TV serii

Vo odnos na pra{aweto vo koj del od denot najmnogu bi sakale da gledaat

TV serii, ispitanicite izrazuvat interes za poinakva vremenska

dinamika vo odnos na filmskata ili informativnata programa. Za

najgolemiot broj anketirani najdobro vreme za sledewe vakov vid

programa se intervalite od 18:00 do 20:00 ~asot ( 23%) i od 20:00 do 22:00

~asot (22%). Kako tret tajming koj go naveduva publikata e vremeto od

16:00 do 18:00 ~asot- 11%. Kon drugite vremenski ramki ispitanicite

izrazuvat pomal interes. Taka od 22:00 do 24:00 ~asot i od 13:00 do 16:00

~asot TV serii bi sakale da gledaat vkupno 12% od anketiranite, od

10:00 do 13:00 ~asot bi gledale 5% od respodentite, a po 2% gi

preferiraat utrinskite ~asovi od 06:00 do 10:00, odnosno docnite

ve~erni ~asovi po 24:00. Isto taka interesno e {to sekoj petti ispitanik

vo odnos na ova pr{awe nema stav. Vidi: Op{ta distribucija pr.33

Afinitetot na `enskata publika kon TV seriite sekako implicira

opredeleni oscilirawa vo op{tata distribucija na odgovorite. Posebno

faktot {to re~isi sekoj tret ma{ki ispitanik manifestira

indiferentnost, odnosno odgovoril deka nema stav po ova pra{awe, e

pri~inata {to respodentite `eni (+21%), kako i doma}inkite se pobrojno

prisutni vo dadenite odgovori za konkretnite vremenski intervali. Ovoj

trend na odgovori, {to go projavuvat `enskite u~esnici vo anketata e

prisuten i kaj ispitanicite Romi i Makedonci, dodeka anketiranite

Albanci (+17%), kako i onie koi `iveat na selo (+4%), vo pogolem

procent se zastapeni me|u onie koi nemaat stav po ova pra{awe. Isto

taka od ovoj aspekt i belegot region voo~uva opredeleni pregrupirawa,

implicirani so pogolemata koncentriranost vo odgovorite “ne znam,

namam stav”, odnosno taka odgovoril sekoj tret ispitanik od

Severoisto~niot i Vardarskiot region. Vidi: Vkrsteni tabeli pr.33

38

Zabavna i/ili muzi~ka programa?

Edna tretina (31%) od ispitanicite, zabavna ili muzi~ka programa

najmnogu bi sakale da gledaat vo ve~ernite ~asovi: od 20:00 do 22:00,

a sekoj peti ispitanik (21%) vakva programa saka da gleda vo periodot

od 22:00 do 24:00. Vo periodite me|u 16:00 i 18:00 ~asot, odnosno me|u

18:00 i 20:00, 12% odnosno 14% od anektiranite bi gledale vakva

programa. (vidi: Op{ta distribucija pr. 34)

Vakvata struktura na vremeto koga najmnogu bi se gledala muzi~ka ili

zabavna programa se zadr`uva dosta stabilno i od aspekt na razli~ni

sociodemografski osobini na ispitanicite. Oddelni otstapuvawa ima

kaj anketiranite zemjodelci: dva pati poretko (10%) vo sporedba so

op{tiot prosek sakaat da gledaat vakva programa vo docnite ve~erni

~asovi od 22:00 do 24:00; a voedno doma}inkite se grupa koja nadprose~no

~esto (12%). (Vkrsteni tabeli: pr. 34 /Raboten status)

Obrazovno – dokumentarna

Ovoj vid programa ima poinakvo “najgledano vreme”, vo sporedba so

prethodniot vid programa. Imano, anketiranite naj~esto odgovaraat deka

vakov vid programa bi sakale da gledaat od 10:00 do 13:00 i od 16:00

do 18:00 - vo dvata termina 20% od anketiranite. Treto vreme za vakva

programa se ranite popladnevni ~asovi, od 13:00 do 16:00 – 16%. Vo

voobi~aenoto najgledano TV vreme, od 18:00 do 20:00, odnosno od 20:00 do

22:00, `elbata za vakva programa e pomal: 13%, odnosno 10% od

anketiranite. (vidi: Op{ta distribucija pr. 35)

Odnosot i kon ovoj vid programa, poka`uva najbele`iti otstapuvawa od

aspekt na rabotniot staus na ispitanicite: doma}inkite ( 26%) i

penzionerite (29%) natprose~no ~esto vakva programa bi gledale od

10:00 do 13:00; a studentite, (28%), odnosno vrabotenite vo javniot

39

sektor (23%) istiot vid programa bi sakale da go goledaat od 16:00 do

18:00. (Vkrsteni tabeli: pr. 35 / Raboten status)

Sport

Edna tretina od anketiranite (31%) sport najmnogu bi sakale da

gledaat od 20:00 do 22:00 ~asot; 15% od ispitanicite odgovorile od

18:00 do 20:00 ~asot; a 14% od 16:00 do 18:00 ~asot. (vidi: Op{ta

distribucija pr. 36)

Sosema o~ekuvano, polovata pripadnost na anketirnaite bele`ito

vlijae vrz odgovorite: 43% od ma`ite, a 20% od `enite sport bi gledale

me|u 20:00 i 22:00 ~asot; odnosno 6% od ma`ite, a 27% od `enite

odgorile deka “ne znaat” koga najmnogu bi sakale da gledaat sport.

(Vkrsteni tabeli: pr. 36 / Pol) Voedno i nadprose~en broj anketirani

Albanci (36%) ne znaat koga najmnogu bi sakale da gledaat vakva

programa, odnosno onie so zavr{eno osnovno (32%). (Vkrsteni tabeli: pr.

36/ Etni~ka pripadnost i pr. 36 / Obrazovanie). Anketiranite zemjodelci

se razlikuvaat od drugite anketirani: podednakov e brojot (26%) koi

vakva sport najmnogu bi gledale od 18:00 do 20:00, odnosno od 20:00 do

22:00 ~asot. (Vkrsteni tabeli: pr. 36/Raboten status).

Televizija vo rabotni i vo vikend denovi

Re~isi polovina od anketiranite (49%) odgovorile deka i vo

rabotnite denovi i vo denovite na vikendot pred TV ekranite

pominuvaat isto vreme. Ne{to pove}e od edna tretina ispitanici

(35%) vo denovite na vikendot pominuvaat podolgo vreme pred TV

ekranite, a ostanatite 15% pomalku gledaat televizija za vreme na

vikendot. (vidi: Op{ta distribucija pr. 37)

40

Spored oddelni osobini na ispitanicite onie koi za vreme na vikendot

pove}e gledaat televizija naj~esto se: na vozrast od 31 do 40 godini

(42%); odnosno so vi{o i visoko obrazovanie (43%); vraboteni se vo

javen, odnosno privaten sektor (48%); i se od Vardarski region (44%). Od

druga strana najvozrasnite ispitanici: od 50 do 65 godini (65%); onie so

nezavr{eno osnovno (72%); nevrabotenite (58%), doma}inkite (60%) i

penzionerite (74%); kao i ispitanicite od Pelagoniskiot region (59%) se

anketirani koi naj~esto podednakvo gledaat televizija i vo rabotni i vo

nerabotni denovi. televizija. (Vkrsteni tabeli: pr. 37/ Vozrast;

Obrazovanie; Raboten status; Region).

Od aspekt na vidot na vidot na programata sekoj vtor ispitanik (54%)

odgovoril deka za vreme na vikend-denovite saka da gleda razli~na

programa od onaa vo rabotnite denovi. Na edna tretina od

ispitanicite (33%) im e seedno kakva programa; a 12% sakaat da gledaat

ista programa i vo rabotni i vo nerabotni denovi. (vidi: Op{ta

distribucija pr. 38)

Anketiranite Makedonci (62%); onie so vi{o i visoko obrazovanie

(63%); kako i vrabotenite vo javniot sektor (63%) i studentite (61%);

anketiranite od Vardarskiot (68%) i od Pelagoniskiot (65%) region se

javuvaat kako najprebirliva TV publika: sakaat da gledaat razli~na TV

programa vo vikendite; a na anketiranite Albanci (46%) na onie so

nezavr{eno osnovno obrazovanie (45%); i na doma}inkite (48%) naj~esto

i im e seedno dali programata }e bide razli~na ili ne vo rabotnite i

vikend denovite. (Vkrsteni tabeli: pr. 38 / Etni~ka pripadnost;

Obrazovanie; Raboten status; Region).

Najbarana programa za vreme na vikendot se: filmovite (18%);

zabavnata programa (17%) i sport (11%). Ostanatite vidovi programa,

kako: TV serii, informativni emisii za aktuelni nastani, obrazovna ili

41

dokumentarna programa se `elba na naglaseno mal broj ispitanici.

(vidi: Op{ta distribucija pr. 39)

Bi se reklo sosema o~ekuvano, ma`ite za vreme na vikendot naj~esto

(18%) sakaat da gledaat sport; a `enite zabavna programa (21%). Voedno,

nadprose~en broj “vikend filmofili” ima vo Vardarskiot region (27%);

a najmalku vo Jugozapadniot region (8%). Vo Severoisto~niot region za

vreme na vikendite sekoj ~etvrti ispitanik (25%) saka da gleda pove}e

zabavna programa. (Vkrsteni tabeli: pr. 39 / Pol; Region).

Specijalizirana TV stanica

Koga se raboti za specijalizirana TV stanica, koja bi emituvala samo

odreden tip programa, anketiranite naj~esto bi odbrale TV stanica

koja bi emituvala: filmovi (24%) i zabavna programa (22%). Na treto

mesto (15%) se ispitanicite koi bi obrale "sportska TV stanica", a

14% odgovrile deka ne bi gledale specijlizirana TV stanica. Vesti i

informativna programa, obrazovno-dokumentarna programa i TV serii, se

vidovi programa, koja sekoja oddelno bi privlekla ne pove}e od deset

odsto od publikata. (vidi: Op{ta distribucija pr. 40)

Preferenciite kon programski specijalizirana TV stanica se razli~ni

od aspekt na polot: ma`ite (25%) naj~esto bi odbrale sportska TV

stanica, a `enite (29%) TV stanica so zabavna programa; vo ramki na

grupata najvozrasni ispitanici duri 23% ne sakaat da gledaat vakva

specijalizirana TV stanica, a sekoj petti ispitanik od ovaa grupa bi

odbral specijalizirana TV stanica, ako na nea se emituvaat vesti i

informativni emisii; od aspekt na obrazovanieto najgolemi

otstapuvawa od prosekot ima kaj onie so nezavr{eno osnovno -duri 30%

ne bi gledale kakva i da e specijalizirana TV stanica, a bele`ito e i

vlijanieto na obrazovniot stepen vrz afinitetot kon TV stanica

specijalizirana za obrazovno-dokumentarna programa; od aspekt na

42

rabotniot status najgolem broj apstinenti kon specijalizirani TV

stanici ima kaj zemjodelcite (23%) i kaj penzionerite (26%), a vo vtorata

grupa najgolem broj bi gledale TV stanica specijalizirana za vesti i

informativna programa; vo Jugoisto~niot (33%) i Isto~niot (34%) region

ima naglasen interes za TV stanica specijalizirana za zabavna programa,

a vo Vardarskiot region (24%) za sportska TV stanica. (Vkrsteni tabeli:

pr. 40 / Pol; Vozrast; Obrazovanie; Raboten status; Region).

Programa od tipot "realiti {ou"

Za najgolem broj ispitanici, ne{to pove}e od polovina, (52%) vakviot

vid programa e bezvreden, odnosno tie ne gledaat programa od ovoj

tip. Re~isi sekoj treti ispitanik (32%) poka`uva indiferenten

odnos kon ovoj vid programa, a samo 15% od ispitanicite odgovorile

"so zadovolstvo gi gledam" vakvite emisii. (vidi: Op{ta distribucija

pr. 41)

Za programata od tipot "realiti {ou" najgolem interes poka`uvaat

anketiranite Turci (26%); ispitanicite na vozrast od 18 - 25 godini

(25%); i anketiranite od Isto~niot region (28%). Najgolema kriti~nost

kon "realiti {ou" poka`uvaat najvozrasnite ispitanici od 50 do 65

godini (64%); anketiranite so nezavr{eno osnovno obrazovanie (62%), no

i onie so visoko ili vi{o obrazovanie (63%); vrabotenite vo javniot

sektor (62%) i penzionerite (66%); kako i ispitanicite od Polo{kiot

region (66%). Voedno, najnezainteresirani kon vakvite prgrami se

anketiranite Romi - 43% odgovorile deka im e seedno. (Vkrsteni tabeli:

pr. 41 / Etni~ka pripadnost; Vozrast; Obrazovanie; Raboten status;

Region).

43

DETSKATA TV PUBLIKA

Re~isi od samata pojava na televizijata, a osobeno od omasovuvaweto na

ovoj medium, postojana tema e decata2 i televizijata. Ovaa problematika

pokrenuva redica su{tinski pra{awa za socijalizacijata na decata, za

izvr{uvaweto na funkciite {to mediumite - TV stanicite gi imaat vo

op{testvoto, voop{to za komunikaciskata, odnosno radiodifuznata

politika.

[to naj~esto gledaat decata?

Programi {to naj~esto gi sednuvaat decata pred TV ekranite se

detskite serii (24%) i crtanite filmovi (22%). Podednakvo zastapeni

se i odgovorite deka decata naj~esto sakaat da gledaat filmovi (10%);

muzi~ki emisii (11%); "gledaat se, nemaat omilen vid programa" (10%) i

sekako sport (9%). Vo ovaa smisla treba da se ima na um, deka sepak samo

7% od anketiranite roditeli izjavile deka nivnite deca naj~esto sakaat

da gledaat dokumentarno-obrazovna programa. (vidi: Op{ta distribucija

pr. 42)3

Oddelni specifi~nosti se zabele`uvaat od aspekt na etni~kata

pripadnost: decata na anketiranite Albanci nadprose~no ~esto sakaat

da gledaat crtnai filmovi i dokumentarno obrazovna programa; a decata

na ispitanicite Romi, serii za deca, a re~isi voop{to ne gledaat

dokumentarno-obrazovna programa. Indikativno e {to anketiranite

zemjodelci odgovarale natprose~no ~esto (16%) deka decata naj~esto

2 Za potrebite na ova istra`uvawe vozrasta na decata e odredena od 11 do 15 godini. Pra{awata im se postavuvani na eden od roditelite vo semejstvata kade imalo deca na vozrast od 11 do 15 godini. 3 Vo navedenata tabela za ova pra{awe i za site drugi pra{awa od ovaa grupa, dodatno se obraboteni podatocite pri {to kako 100% se zemeni samo onie ispitanici (roditeli) vo ~ii semejstva ima deca na vozrast od 11 do 15 godini. Sepak, pri vkrstuvaweto na podatocite koristena e bazata na podatoci od celiot primerok, odnosno 100% ispitanici e ednakvo na site anketirani.

44

gledaat serii za nivna vozrast, nitu eden ne odgovoril deka decata

najmnogu sakaat da gledaat deokumentarno-obrazovna programa. (Vkrsteni

tabeli: pr. 42 / Etni~ka pripadnost; Vozrast; Raboten status).

[to treba decata da gledaat?

Paralelno na prethodnoto pra{awe, ispitanicite, roditeli na deca od

11 do 15 godini, bea pra{ani {to tie mislat deka nivnite deca treba

naj~esto da gledaat na televizija. Taka, samo koga stanuva zbor za “serii

za deca” odgovorite se poklopuvaat: ova e programa {to roditelite

naj~esto bi ja prepora~ale na svoite deca da ja gledaat. (13%, odnosno

40%). No, ve}e vo odnos na vtoriot naj~est odgovor se poka`uva deka

postoi bele`ita razlika me|u ona {to roditelite go mislat i ona {to

decata kako TV publika go pravat. Sekoj deseti, odnosno sekoj treti

ispitanik, roditel na dete od 11 do 15 godini, misli deka decata

treba naj~esto da gledaat dokumentarno-obrazovna programa. 7%

odgovorile “neka gledaat se”; a samo 2% mislat deka decata treba

naj~esto da gledaat filmovi. (vidi: Op{ta distribucija pr. 44)

Vakvata hierarhija na naj~esti odgovori e dosta stabilna, osven od

aspekt na rabotniot status i toa samo kaj anketiranite vraboteni vo

javniot sektor, kade kade ima pove}e odgovori “decata naj~esto treba da

gledaat dokumentarno-obrazovna programa” (16%), vo sporedba so “serii

za deca” (14%); i od aspekt na oddelni regioni: rekordni 20% od

anketiranite vo Jugozapadniot region mislat deka decata naj~esto treba

da gledaat “dokumentarno-obrazovni programi”, a najmalku vakvi odgovri

ima vo Isto~niot region 5%. (Vkrsteni tabeli: pr. 44 / Raboten status;

Region;).

45

Kolku ~asa pred TV ekran?

Vremeto pominato pred TV ekranite e pove}ekraten podatok za

mediumskata kultura na publikata. Brojot na ~asovi e osobeno va`en za

detskata publika. Re~isi podednakov e brojot na anketiranite koi

ocenuvaat deka decata ne treba da pominat pove}e od dva ~asa (38%),

odnosno ne pove}e od tri ~asa (37%). Najmalubrojni se onie koi na

decata ne bi im dozvolile da gledaat pove}e od eden ~as; odnosno koi bi

im dozvolile da gledaat pove}e od tri ~asa (7%). Voedno, sekoj desetti

ispitanik “ne znae” kolku vreme decata na vozrast od 11 do 15 treba da

gleda televizija. (vidi: Op{ta distribucija pr. 43)

Od aspekt na etni~kata pripadnost indikativno e {to kaj anketiranite

Albanci (21%) i Turci (17%) ponaglaseno se prisutni onie koi koi

ocenuvaat deka decata ne treeba da gledaat pove}e od dva ~asa; za

razlika od anketiranite Romi koi najesto (15%) odgovaraat “ne pove}e od

tri ~asa”. Voedno kaj anketiranite Makedonci i Albanci, samo 3%, a kaj

Romite 9% odgovorile “ne znam” kolku ~asa decat treba da pominat pred

televizorot. Od aspekt na rabotniot status, ispitanicite vo javniot

sektor poka`uvaat pogolema strogost: najbrojni (17%) se onie koi

ocenuvaat “ne pove}e od dva ~asa”; a kaj vrabotenite vo privatniot

sektor naj~est (18%) odgovor e “ne ove}e od tri ~asa”. U{te po~esto vaka

odgovarale zemjodelcite i doma}inkite (23%). (Vkrsteni tabeli: pr. 43 /

Etni~ka pripadnost; Raboten status).

Koja TV stanica ja gledaat decata?

Detskata TV publika, na vozrast od 11 do 15 godini, spored ispitanicite

e prili~no uramnote`eno raspredelena vo odnos na razli~nite TV

stanici. Re~isi podednakvo se ocenuva deka decata naj~esto sakaat da

gledaat nacionalna TV stanica (36%); odnosno TV stanica koja ja

46

nudi kabelskiot operator (34%); a na treto mesto e lokalna TV

stanica (29%). (vidi: Op{ta distribucija pr. 45)

Indikativno e {to kaj anketiranite Makedonci (13%) i Turci (20%),

decata naj~esto sakaat da gledaat TV stanica koja ja nudi nekoj kabelski

operator (13%), a kaj anketiranite Albanci (20% / 17%) i Romi (19% /

18%) decata naj~esto gledaat nacionalna, odnosno lokalna TV stanica.

Kaj anketiranite so vi{o i visoko obrazovanie podenakov broj odgovori

upatuvaat na TV stanica od kabelski operator, odnosno nacionalna TV

stanica; a vakva izedna~ena situacija kaj onie so nezavr{eno osnovno

ima koga se raboti za lokalna i nacionalna TV stanica. Voedno

anketiranite zemjodelci se edinstvena grupa ~ii deca naj~esto gledaat

lokalna TV stanica (23%). (Vkrsteni tabeli: pr. 45 / Etni~ka pripadnost;

Raboten status).

Programata na TV stanicite i nastavniot materijal:

Poslednoto pra{awe od ovaa grupa, se odnesuva{e na vrskaat me|u

televizijata i u~ili{teto, odnosno na koordiniranosta me|u ovie dve

institucii, koga se raboti za obrazuvaweto na decata. Tri od ~etiri

ispitanika (75%) se soglasni deka e potrebno TV stanicite da

emituvaat programa koja e vo direktna vrska so nastavniot materijal

koj se izu~uva vo u~ili{tata, i deka takvite emisii }e bidat od

pomo{ vo u~eweto. 14% od anketiranite koi imaat deca od 11 do 15

godini ocenile deka ova ne e potrebno, odnosno za decata e dovolno ona

{to go u~at na u~ili{te, a 11% “ne znaat” dali e potrebna vakva potkrepa

od televizijata. (vidi: Op{ta distribucija pr. 46)

Razbirlivo, najgolem procent “ne znam” odgovori (12%) ima kaj

ispitanicite so nezavr{eno osnovno obrazovanie; a namalku (2%) kaj

onie so vi{o i visoko obrazovanie. Vonredna soglasnost deka vakvata TV

47

pod{ka na nastavniot materijal pokauvaat anketiranite zemjodleci

(39%), odnosno doma}inkite (49%); kako i anketiranite od Jugozapadniot

region (35%). (Vkrsteni tabeli: pr. 46 / Raboten status; Region).

Radio programi

Od vkupniot broj ispitanici samo okolu 20 procenti voop{to ne slu{aat

radio. Mnozinstvoto {to slu{a radio, toa naj~esto go pravi, kako prv

izbor, vo periodot od 10:00 – 13:00 ~asot so okolu 23 procenti. Dosta

slu{ani se i terminite od 06:00 – 10:00 (17%) i od 13:00 – 16:00 (14%)

~asot. Vkupno zemeno, radio programite glavno se konsumiraat vo eden

soliden period od 10 ~asa (od 06:00 do 16:00 ~asot). Potoa, ima rapidno

opa|awe na slu{anosta na radioto, verojatno poradi orientiranosta kon

televiziskite programi. Ispitanicite, kako vtor izbor na vreme na

slu{anost se opredelile, vo najgolem del za periodot od 10:00 do

18:00 ~asot. Kaj ovoj izbor podednakvo se rasporedeni frekvenciite na

slu{anost vo tri termini i toa od 10:00 – 13:00 (14%), od 13:00 – 16:00

(14%) kako i od 16:00 – 18:00 ~asot (12%). Sumarno, ova zna~i deka

vkupnata populacija radio naj~esto slu{a od 06:00 do 18:00 ~asot, so toa

{to ubedlivo najslu{an termin e vremeto od 10:00 do 13:00 ~asot. (Vidi:

Op{ti distribucii, pr. 54 i 55)

Od nezavisnite varijabli, mali otstapuvawa ima vo odnos na nekolku

odgovori. Spored frekvenciite od odgovorite na onie {to voop{to ne

slu{aat radio otstapuvaat Romite (13%), mladite od 18-25 godini (13%),

studentite (12%) i `itelite na Isto~niot region (5%), {to zna~i deka

ovie kategorii slu{ateli slu{aat radio malku pove}e od prose~niot

ispitanik. Istovremeno, malku pove}e od prose~niot ispitanik ne

slu{aat radio Albancite (25%), populacijata od 41-50 i od 50-65 godini

(24% i 27%), onie so nezavr{eno osnovno (27%), so zavr{eno osnovno

(27%), zemjodelcite (32%), penzionerite (30%) i `itelite na

48

Vardarskiot region (27%). Od drugite odgovori za vremeto vo koe

najsigurno slu{aat radio, kako prv izbor, otstapuvaat Albancite koi

imaat malku pogolema slu{anost vo vreme po 22:00 ~asot (po 24:00 ~asot

13%), mladite od 18-25 godini (po 24:00 ~asot 17%) i studentite (po 24:00

~asot duri 27%). Utrinskata radio programa ja sledat ne{to pove}e od

prosekot ispitanicite od 50-65 godini (25%), zemjodelcite (32%) i

penzionerite (25%). Najslu{an termin na Romite e vremeto od 10:00 do

13:00 ~asot (25%), no vremeto od 13:00 do 16:00 ~asot za niv e poslu{an

termin od prose~niot ispitanik (23% nasproti prosekot od 14%). (Vidi:

Vkrsteni tabeli, pr. 54 i 55)

Naj~esto slu{ana programa na radioto, kako prv izbor, e ubedlivo

muzi~kata programa so 43 procenti. Isto taka, ~esto slu{ani programi

se i zabavnata (10%) i vestite (7%). Site drugi navedeni programi se pod

5 procenti slu{anost. Kako vtor izbor za programa {to naj~esto se slu{a

se rangirani zabavnata i muzi~kata programa (so po 18%) i vestite (so

14%). Vo dvata izbora dominiraat programite za relaksirawe (muzi~ka,

zabavna) a mnogu mala slu{anost imaat informativnite emisii, sportot,

obrazovnata i dokumentarna programa kako i no}nata programa. Iako

vestite se javuvaat kako izbor zad muzi~kite i zabavnite programi,

spored procentite na slu{anost radioto ne e glaven medium od koj

ispitanicite se informiraat za vestite i aktuelnite nastani, ~ij

primat verojatno go dr`at televiziite i pe~atenite mediumi. (Vidi:

Op{ti distribucii, pr. 47 i 48)

Od nezavisnite varijabli, ima samo mali otstapuvawa. Ako se zadr`ime

samo na najslu{anata programa, muzi~kata, po~esto od drugite ovaa

programa ja sledat Turcite (54%), Romite (51%), populacijata od 18-25

godini (56%), studentite (55%) i `itelite na Jugoisto~niot region na

zemjata (55%). Poretko od drugite muzi~kata programa ja sledat

Albancite (37%), populacijata od 50-65 godini (27%), penzionerite (18%),

49

i `itelite na Vardarskiot region (32%). Interesni se otstapuvawata kaj

penzionerite koi vestite gi sledat so golemi 22 procentna slu{anost

dodeka muzi~kata programa ja slu{aat samo so 18 procenti. Populacijata

od 50-65 godini ima 18 procentna slu{anost na vestite dodeka muzi~kata

programa ja sledat so 27 procenti. Ovie kategorii slu{ateli, spored

pra{awata broj 54 i 55, vestite gi sledat vo utrinskite radio programi

(od 06:00 do 10:00 ~asot). Mora da se zeme vo predvid deka

penzionerskata populacija vo vkupnoto naselenie e zastapena so nad 250

000 gra|ani a na niv mo`e da se dodadat i postarite gra|ani koi ne se

penzioneri, so {to se raboti za navistina golema socijalna grupa. (Vidi:

Vkrsteni tabeli, pr. 47 i 48)

Ispitanicite koi na pra{awata broj 47 i 48 ja izbrale muzi~kata

programa kako naj~esto slu{ana programa odgovaraa i na pra{aweto za

toa kakva muzika naj~esto slu{aat. Naj~esto slu{ana muzika e pop-

muzikata so 21 procent, potoa, narodnata, izvorna, starogradska so

15 procenti i narodnata novosozdadena so 13 procenti. Muzika koja

mnogu malku e slu{ana na radioto e rokot (7%) a re~isi voop{to ne se

slu{aat serioznata, xezot, tehnoto i alternativnata muzika, ~ija

~estota na slu{anost e me|u eden i dva procenta. Deka voop{to ne

slu{aat muzika se izjasnile 17 procenti od ispitanicite. (Vidi: Op{ti

distribucii, pr. 49)

Otstapuvawa od prose~nite pokazateli se javuvaat kaj nekolku grupi

spored nezavisnite varijabli. Tie otstapuvawa se odnesuvaat na

kategoriite pop-muzika i narodnata muzika vo dvete varijanti,

starogradska i novosozdadena. Pop-muzika po~esto od prose~no slu{a

populacijata od 18-25 godini so 34 procenti (so slu{anost na rokot od

17%) kako i studentite so 33 procenti (rok slu{aat 20%). Kaj Romite e

malku povisok procentot na slu{anost na narodnata novosozdadena

(23%) i narodnata izvorna muzika (21%), potoa, narodnata izvorna

50

muzika po~esto od prosekot ja slu{aat populaciite od 41-50 (21%) i 50-

65 godini (27%), narodna novosozdadena slu{aat ispitanicite so

nezavr{eno osnovno (22%), dvata vida narodna muzika po~esto gi

slu{aat onie so zavr{eno osnovno (izvorna so 21% i novosozdadena so

20%) kako i doma}inkite (novozodadena so 28% i izvorna so 24%).

Regionalno pove}e od prose~no narodna muzika slu{a Isto~niot region

(izvorna so 24% i novosozdadena so 25%), dodeka pop-muzika po~esto od

prosekot slu{aat Pelagoniskiot (31%) i Vardarskiot region (27%).

(Vidi: Vkrsteni tabeli, pr. 49)

Naj~esto slu{ani programi spored op{tata distribucija se

programite na lokalnite radio stanici so blizu 30 procenti, potoa,

podednakvo programite na nacionalnite i lokalnite radio stanici so 27

procenti i nacionalnite radio stanici so 18 procenti. Od podatocite se

gleda deka slu{anosta na lokalnite radio stanici e dosta povisoka od

slu{anosta na nacionalnite radio stanici. Pove}eto od ispitanicite

znaat koi se nacionalni a koi lokalni radio stanici, dodeka ne znaat

samo 8 procenti. (Vidi: Op{ti distribucii, pr. 52)

Otstapuvawa od slu{anosta na lokalnite i nacionalnite radio stanici

poka`uvaat Romite (slu{anost na lokalnite radio stanici so 42%, na

nacionalnite samo so 8%) dodeka Albancite po~esto od posebnite izbori

gi slu{aat podednakvo i nacionalnite i lokalnite, iako ovoj podatok e

vo ramkite na prosekot (25%), Natprose~no podednakva slu{anost na

lokalnite i nacionalnite radio stanici poka`uvaat vrabotenite vo

privatniot sektor (31%) i studentite (31%), dodeka potprose~na

podednakva slu{anost imaat zemjodelcite (16%), doma}inkite (19%) i

penzionerite (19%). Regionalno, isto taka, ima dosta otstapuvawa.

Lokalnite radio stanici po~esto od drugite gi slu{aat Severoisto~niot

(45%) i Pelagoniskiot region (35%). Podednakvo dvete radio stanici

kako po~est izbor od prose~niot se javuvaat kaj Jugoisto~niot (39%),

51

Jugozapadniot (39%) i Vardarskiot region (30%), {to poka`uva deka na

jugot na zemjata podednakvo se slu{aat i nacionalnite i lokalnite

radio stanici. (Vidi: Vkrsteni tabeli, pr. 52)

Kako i kaj op{tiot izbor na slu{ana programa (muzi~kata so slu{anost

od 43%) i kaj lokalnite radio stanici naj~esto slu{ana programa e

muzi~kata so ubedlivi 47 procenti. Vtora programa po slu{anost e

zabavnata so 8 procenti, vestite so 6 procenti i informativnite emisii

so 5 procenti. (Vidi: Op{ti distribucii, pr. 53)

Od nezavisnite varijabli, ima samo mali otstapuvawa. Ako se zadr`ime

samo na najslu{anata programa, muzi~kata, po~esto od drugite ovaa

programa ja sledat Turcite (53%), Romite (52%), populacijata od 18-25

godini (64%), ispitanicite od 26-30 godini (51%), studentite (63%),

`itelite na Isto~niot region na zemjata (56%), Jugoisto~niot (54%),

Pelagoniskiot (53%) i Jugozapadniot (51%). Poretko od drugite

muzi~kata programa ja sledat populacijata od 50-65 godini (29%),

penzionerite (26%), zemjodelcite (32%) i `itelite na Vardarskiot

region (32%). Vestite po~esto od drugite gi sledat penzionerite (15%),

populacijata od 50-65 godini (14%), i `itelite na Vardarskiot (11%) i

Severoisto~niot region (isto taka so 11%). Sepak i kaj penzionerite

kako naj~est se javuva izborot muzi~ka programa (muzi~ka programa so

26% dodeka vesti slu{aat15%). Pove}e od prosekot (koj e 5%) `itelite

na vardarskiot region slu{aat se (so 14%). (Vidi: Vkrsteni tabeli, pr.

53)

Na pra{aweto kakov vid programa najmnogu vi nedostasuva na radio,

naj~est odgovor ispitanicite dadoa za ne mi nedostasuva nikakov vid

radio programa so 31 procent. O~igledno publikata e zadovolna od

ponudenite radio programi na doma{nite radio stanici. Ako dodademe

deka 19 procenti vo op{tata distribucija se izjasnile deka ne slu{aat

52

radio a 11 procenti slu{aat se, toga{ stepenot na zadovolsatvoto od

ponudenite radio programi e u{te pogolem. Site drugi odgovori, za

programi {to nedostasuvaat, se pod 10 procenti. (Vidi: Op{ti

distribucii, pr. 50)

Ima mali otstapuvawa i kaj kategorijata ne mi nedostasuva nikakov vid

radio programa, pritoa, za povisok procent na zadovolstvo od

ponudenata programa (odnosno deka nikakov vid programa ne im

nedostasuva) se izjasnile Romite (44%), populacijata od 18-25 godini

(38%), onie so visoko obrazovanie (36%), vrabotenite vo privatniot

sektor (35%), nevrabotenite (35%) i `itelite na Isto~niot (45%) i

Skopskiot region (36%). (Vidi: Vkrsteni tabeli, pr. 50)

Interesen odgovor kaj op{tata distribucija se pojavi na pra{aweto koja

programa nikoga{ ne bi ja slu{ale na radio. Naj~est odgovor e deka

ispitanicite slu{aat se (so 23%). Ovoj odgovor e verojatno logi~en

sled na eksluzivnosta na pra{aweto slu{a/ne slu{a radio.

Ispitanicite na prethodnite pra{awa poka`aa deka vo golem del

slu{aat radio programa a ovoj odgovor go potvrduva toa. Narednite tri

odgovori se isto taka zna~ajni pokazateli za ova pra{awe, pri {to,

ispitanicite ne bi slu{ale nikoga{ sport (so 17%), obrazovna i

dokumentarna programa (so 14%) i no}na programa (10%). Ova se sepak

programi so dominantna televiziska publika poradi spektakularnosta

na slikata i voop{to atraktivnosta na televiziskiot medium. Na ova

pra{awe ne se zabele`uvaat pozna~ajni statisti~ki razliki kaj

nezavisnite varijabli, osven mali razliki kaj vozrasta {to e i

razbirlivo. (Vidi: Op{ti distribucii, pr. 51)

Kako ja ocenuvate radio programata proizvedena od doma{nite radio

stanici, be{e malku porazli~no pra{awe od drugite bidej}i izborot

be{e so ocenki od 1 – 5 (1 e najslaba a 5 e najvisoka ocenka). Glavno

53

ispitanicite se izjasnija za povisokite ocenki: za 3-ka so 26%, za 4-

ka isto so 26% i za 5-ka so 15%. Imaj}i ja predvid preciznosta na

skalata od 1 do 5, ovoj rezultat e pove}e od dobar. Makedonskata

publika so visoka ocenka gi oceni redio programite proizvedena od

doma{nite radio stanici. Ova se gleda i od izjasnuvaweto za 2-ka so 5 %

i za 1-ca samo so 1 %. (Vidi: Op{ti distribucii, pr. 56)

Ima mali otstapuvawa spored nezavisnite varijabli. Po~esto od

prosekot (26%) trojki davale populacijata od 31-40 godini (30%), onie so

vi{o/visoko obrazovanie (30%) i ispitanicite od Jugozapadniot region

(45%). Otstapuvawa nad prose~niot rezultat za ocenkata ~etiri (26%)

dade populacijata od 18-25 godini (33%), onie so nezavr{eno osnovno

obrazovanie (33%), studentite (35%) i ispitanicite od Jugoisto~niot

(35%), Severoisto~niot (30%) i Isto~niot region (30%). Za ocenkata pet

pogolemi otstapuvawa od preose~nite (15%) se zabele`ani kaj Romite

(24%), onie so zavr{eno osnovno obrazovanie (22%), doma}inkite (26%) i

ispitanicite od Isto~niot region (21%). Sevkupno, kako prose~ni ocenki

za tri, ~etiri i pet, najvisoka ocenka dadoa `itelite na Jugoisto~niot

region na zemjata, no i Romite, populacijata na vozrast od 18-25 i 31-40

godini, studentite i ispitanicite od Isto~niot, Severoisto~niot i

Jugozapadnioit region. (Vidi: Vkrsteni tabeli, pr. 56)