Revwv Eco Beskrajni Spiskovi

5/12/2018 Revwv Eco Beskrajni Spiskovi - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/revwv-eco-beskrajni-spiskovi 1/3

UNIVERZUM, PONOVO VRAĆEN

Umberto Eko: Beskrajni spiskovi, Plato, Beograd 2011.

Silazak, na primer, iz kakvog ovdašnjeg solitera, pred eksterijerska čuda je i prolazak

kroz zbijeni hodnik kraj okačenih ili uzidanih kasetiranih, neretko i razvaljenih

poštanskih sandučića. Na njima vladaju maleni natpisi prezimena, katkad i imena ili čak i

društvenih zvanja, ali i neretko, što zavisi od stepena ruševnosti zgrade u stanju društvene

tranzicije, i potpunog odsustva, čak i stanarskog broja i bilo kakvih naznaka. Metafora tih

malih ostava za naciljanu pisanu reč i obaveštenje, pa i sada, u jeku sazrelih informatičkih

prenosa i odživljenih ekstaziranih komunikacija našeg doba, lako je primenljiva. Ona

važi za sve vidove mentalnih popisnih lista, za pružanja koja, doduše bez razvaljenih

vratnica poštanskih sandučića sačinjavaju i grobljanske rozarijume organskog praha izaimena, prezimena i kalendarski omedjenih raspona godina provedenih na zemlji.

Umberto Eko (r. 1932) se u svom poduhvatu hvatanja ukoštac sa tradicijama pravljenja

spiskova, popisa, bilansa i regulacijskih nabrajanja našao u drukčijem razmeštaju tema i

pokretanja od svojih, u saradnji izvedenih tekstualno - slikovnih celina kakvi su u

prevodu kod istog izdavača od ranije dostupni tomovi 'Istorija lepote' i 'Istorija ružnoće'.

Stvorena na principu obnovljenog prosvetiteljskog pravca, knjiga 'Beskrajni spiskovi' je

antologija, kompendijum i slikoviti atlas opsesivnosti i tematizacije nabrajanja, metoda itehnika, kao i dokaza o višepredmetnosti našeg sveta pri opažanju, u pamćenju i po

predanjima.

Nalikujući na proročki zadatak paradoksa, Eko se kao tumač znakova civilizacije i jedan

od najznačajnijih savremenih istraživača nasledja i savremene kulture okrenuo

razvrstavanju sabiranja. Zamisao je krunisana njegovim uredjivanjem javne izložbe o

listama i spiskovima iz grafičkog kabineta pariskog Luvra 2009, gde su uključena dela iz

muzejske zbirke pokazana kao kao merne jedinice ukupne kulture. spekulativno

organizovanih poglavlja knjige, postaje jasno da je bolonjski profesor, jedna od

najistaknutijih globalnih univerzitetskih figura zapravo na dugotrajnom preispitivanju

nalaza što čine i njegov literarni opus, od proslavljenog srednjevekovnog trilera 'Ime

ruže' do najnovijeg romana inventara 'Praško groblje', prevoda istovremeno s

'Beskrajnim spiskovima' objavljenog ove 2011 kod istog beogradskog izdavača.



Umberto Eko je školovan u Parizu, tako da se pristup muzejskim neočekivanostima

Luvra ukazuje kao produžetak mladalačke fascinacije i prepoznavanja, istančan po

prototipima enciklopedizma i raznolikih antičkih i srednjevekovnih izvora evropske

misli. Delo koje počinje sa drevnim osloncem u popisu morskih brodova i zapovednika

pre invazije Troje iz Homerove Ilijade ne završava se tipologijom tehničke opreme u

NATO lociranim ratovima, ali pruža čitaocima i gledaocima knjige potresajući raspon:

nužnost privatnih molitvenih 'sočinjenija' liste odaje se u vidu terapeutskog pribiranja

spram nereda svih saznajnih i emocionalnih iskušenja.

Zahvati ličnosti koje su u literaturi i umetnostima načinile liste očekivanih i zapanjujućih

redosleda i proisticanja predate su naučnim kriterijumima bez nagomilanih opterećenja.

Poglavlja i odeljci pronose i naslov izložbe u Luvru koja dopire iz odrednice 'vrtoglavice'

usled neobuzdanih vrsta spiskova. Koliko god se ideološka okrilja racionalno trasiranih popisa i pravaca, i civilizacijski prtljag akumulacije poimaju u svetu nesagledivih i

istrajno otpočetih definisanja, stvaranje zbirki dragocenosti kao preteče muzejskih

kolekcija retkih dela istorije prirode ili riznica i čuda postaće detektivsko pronicanje ka

odredljivim, ali i fantazmagoričnim ishodima.

U civilizacijskom otvaranju tema i jezičkih i materijalnih deonica, Eko je i kormilar

ukusa što odredjuje doslovne pojmovne detonacije tereta ili ukrštenih i naslojenih

mogućnosti odnosa, hijerarhija i medjuzavisnosti. Likovni svet popisne prošlosti čine injegovi afiniteti ekstremnih rešenja: mozaičke predstave masovnih andjela,

kataklizmični padovi i Miltonovske nebeske borbe na slici strmoglavljujuće apokalipse u

Rubensovoj slici, ali i spomenarske kutije afektivnih nalaza s predmetnim opsesijama

Džozefa Kornela tog njujorškog doprinosa evropskim nadrealistima u rasejanju.

U poglavljima prevoda s italijanskog Aleksandra V. Stefanovića odata su uživalačka

pribežišta u više od 400 stranica dokaza i pozivanja likovnih primera iz svih epoha i

podneblja. Kontrastni pokušaji numeričkih odredjenja su predvorje za mogući

beskonačni redosled gde su se i njihovi stvaraoci prepustili otvorenosti navodjenja i

daljim dopunama, bilo da se radi o literarnoj imaginaciji neodredljivih lista elemenata i

pojmova, kao i postavljene željene sistematizacije. Izmedju aritmetičkih progresija i

humanističkih bibliotečkih povezivanja, sada se u jeku informatičkih gomilanja nameće i

virtuelna pretpostavka. Upitan o tome povodom izdanja knjige za nemački 'Špigl' o



osloncu njegove višedecenijwki stvarane biblioteke od preko pedeset hiljada tomova, Eko

je sumnjičav: 'Kultura znači da nešto mogu da pronadjem za dva minuta. Danas naravno,

informacija na internetu dostupna je za tili čas. Ali, ipak, vi nikad ne znate s internetom.'

Interakcija s pojmovima i stvarima i sa našim odnosima odaje i začudjujuća, zabavna i

nimalo spokojna pribežišta, tako da i čuvena opevana lista Don Djovanijevog sluge

Leporela o gazdinim uspesima, po Mocartovom libretisti Lorencu Da Ponteu, i Ekovim

čitanjima nabraja precizno čak i 2063 zavedene žene. I kako katalogizovanje postaje

ogledalo običaja, poniranje u principe zapadne civilizacije ove zbirke uzdaha i uživanja,

istovremen je pravni, relikvijski, intimni i metafizički spektakl programske putanje gde se

uz svete i profane, mistične, slučajne i mahnite spiskove i glasove Homera, Viktora Igoa,

Džojsa, Borhesa ili Žorža Pereka uz grafike, crteže, uljane slike Brojgela, Kranaha,

Arčimbolda ali i Bekmana, Dalija, Ernsta, Raušenberga kao i Armana ili Boltanskog izstranice u stranicu pretresaju kriterijumi preteranosti, doslednosti i neizbežnosti naših

uočavanja. Spisak ili popis možda i uteha, u skladu s Ekovim ranijim teorijskim

domašajem postaje polje značenja i, za svaki slučaj za sebe, postavka 'otvorenog dela' s

kojim moramo da računamo.

Nikola Šuica

Documents

Revwv Eco Beskrajni Spiskovi