. PITANjA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU ILI NA MATURSKIRADOVI.NET@GMAIL.COM

1.Navedite koja tri ključna faktora stimulišu potrebu za međunarodnom revizijom i obrazložite u kakvom okruženju su stvoreni svi neophodni uslovi da revizija finansijskih izveštaja postane zaista međunarodna

Potrebu internacionalizacije poslova revizije stimulišu tri faktora:poslovanje multinacionalnih kompanija i potreba izrade finansijskih izveštaja za te kompanije;proces globalizacije i dinamičan razvoj i velike disperzije svetskih tržišta kapitala;trend ubrzanog ukrupnjavanja međunarodnih revizorskih firmi i formiranje strateških alijansi s ciljem realizacije pozitivnih efekata ekonomije obima.Neposredno po okončanju II svetskog rata pojavili su se prvi očigledni znaci internacionalizacije poslova revizije,koja se ispoljavala kroz:međunarodnu harmonizaciju postupaka revizije;međunarodnu edukaciju revizora u oblastima računovodstvenog sistema i postupcima revizije;internacionalizaciju revizorske tehnologije koja podržava proces međunarodne revizije; donošenje međunarodnih direktiva i međunarodnih standarda revizije.

2.Objavljivanje i usvajanje međunarodnih finansijskih standarda rezultiralo je većim brojem pozitivnih efekata prema Stemp-u.Navedite ih,a zatim navedite i objasnite faze tehnologije internacionalne revizije.

Objavljivanje i usvajanje Međunarodnih standarda revizije rezultiralo je većim brojem pozitivnih efekata:pomenuti standardi pružaju korisnicima finansijskih izveštaja dodatnu uverljivost; međunarodni računovodstveni standardi pružaju čitaocima dodatnu sigurnost da se primenjuju računovodstveni standardi u saglasnosti sa njima;međunarodni standardi revizije pomažu korisnicima u vršenju međunarodnih finansijskih upoređivanja;daju dalji podstrek za unapređenje i širenje niza međunarodnih računovodstvenih standarda;njihovo postojanje pomaže investiranju kapitala,naročito u nerazvijena područja;nerazvijenim zemljama razvijanje niza standarda olakšava produkovanje domaćih standarda revizije;u svim slučajevima gde postoji sukob interesa između menadžmenta,koji produkuje finansijske izveštaje, i eksternih korisnika tih izveštaja neophodna je delotvorna i verodostojna revizija.Tehnologija internacionalizacije revizije se sastoji iz sledećih faza:

1) prihvatanje i definisanje uslova revizorskog angažmana 2) planiranje revizije3) prikupljanje revizorskih dokaza4) kompletiranje revizije i izveštavanje

3.Navedite razloge za donošenje nove VIII direktive.Obrazložite utemeljenost predloga za donošenje nove VIII direktive,a zatim objasnite razloge za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora

Glavni razlog je bio nedostatak usklađenog pristupa zakonskoj reviziji u EU.Saopštenja iz 1988.godine predlažu osnivanje Departmenta za reviziju EU,sa zadatkom razvijanja daljnih aktivnosti uz tesnu saradnju između računovodstvene struke i države članice EU.Cilj odbora za reviziju je bilo razmatranje mera za unapređenje kvaliteta revizije,a bitan predmet ovog pitanja bilo bi obezbeđivanje eksternog kvaliteta,standarda revizije i nezavisnost revizora.Department je u novembru 2000.godine,na osnovu pripremnih radova koje je objavio Odbor za reviziju EU, izdalo „Preporuku o obezbeđivanju kvaliteta za zakonske revizore u EU“ i „Preporuku o nezavisnosti zakonskih revizora u EU“.Revizija je važan faktor u obezbeđivanju kredibiliteta i pouzdanosti finansijskih izveštaja. Saopštenje Komisije „Ojačavanje zakonske revizije u EU“ razjašnjuje ulogu ovlašćenog revizora,njegovu nezavisnost te pitanje etike,uvođenje zahteva za obezbeđivanjem eksternog kvaliteta, obezbeđivanje značajnog javnog nadzora revizorske profesije i unapređivanje saradnje sa nadzornim telima u EU.Predlog obezbeđuje osnovicu za efikasnu i ujednačenu saradnju u međunarodnim odnosima po pitanju zakonske regulative sa nadzornim telima treće države.Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda,kao i da o tome podnose informacije menadžmentu privrednog društva.Za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije,povećane korupcije i erozije poslovnog morala.Strukturu sistema internog nadzora čine interna kontrola i interna revizija.

4.Definišite internu kontrolu prema međunarodnom standardu revizije 400

Prema ISA 400, sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke (interne kontrole) koje je usvojila uprava nekog preduzeća kako bi joj pomogli u postizanju cilja uprave vezanog za obezbeđenje redovnog i efikasnog obavljanja njenog poslovanja, uključujući poslovanje politike uprave, zaštitu sredstava, sprečavanje prevare i greške, tačnost i kompletnost računovodstvenih evidencija i blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih informacija.

5.Definišite internu kontrolu prema dr. Soviću i dr. Martiću,a zatim navedite i objasnite komponente iz kojih se sastoji interna kontrola

Dr Sović internu kontrolu definiše kao skup mera koje preduzima menadžment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva,i to:zaštita imovine od preteranog trošenja,neefikasne upotrebe i mogućih prevara;obezbeđenje pouzdanosti računovodstvenih

podataka;dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog društva;ocenjivanje rada sektora,zaposlenih i menadžmenta.Dr Martić navodi da se sistem interne kontrole sastoji od svih mera i metoda koje se primenjuju u preduzeću u cilju obezbeđenja njegovih sredstava od rasipanja, pronevera i neefikasnosti; unapređenja tačnosti i pouzdanosti knjigovodstvenih i operativnih podataka;pridržavanja poslovne politike preduzeća i ocene poslovne efikasnosti.Može se izvesti zaključak da interna kontrola obuhvata sve sektore i aktivnosti preduzeća. Ona uključuje metode pomoću kojih menadžment preduzeća delegira ovlašćenja i odgovornosti za obavljanje funkcije prodaje, nabavke , računovodstva i proizvodnje.Interna kontrola se sastoji iz sledećih komponenti:

1) kontrolno okruženje 2) procena rizika 3) kontrolne aktivnosti 4) informacija i komunikacija 5) nadgledanje i praćenje

Kontrolno okruženje podrazumeva ljude sa svojim individualnim osobinama, uključujući integritet, moralne vrednosti,kompetentnosti i okruženje u kome oni rade.Kod procene rizika kompanija mora da bude svesna rizika sa kojima se suočava i mora o njima da vodi računa. Kontrolne aktivnosti podrazumevaju odobrenja, ovlašćenja,verifikacije, usklađivanja, opšta ispitivanja, proveru aritmetičke tačnosti, kao i kontrolu primene i uslove rada kompjuterskih informacionih sistema.Na svim nivoima organizacije potrebne su informacije: finansijske, poslovne, informacije usklađenosti sa propisima, informacije o vanjskim događajima.Najvažniji informacioni sistem za internu kontrolu je računovodstveni sistem, koji se smatra serijom zadataka i knjiženja jednog preduzeća pomoću kojih se transakcije obrađuju radi vođenja finansijskih evidencija.Celokupan proces mora da bude praćen i po potrebi se mora modifikovati. To se i postiže konstantnim aktivnostima praćenja i nadgledanja, posebnim procenama ili kombinovanjem tih dvaju postupaka.

6.Objasnite zbog čega je radna grupa za uputstva specijalnog komiteta instituta internih revizora razvila okvir profesionalne prakse interne revizije,zatim navedite šta se njime omogućava i iz koje tri kategorije uputstava se on sastoji

Radna grupa za uputstva specijalnog komiteta Instituta internih revizora je došla do zaključka da su između postignutih uputstava i aktuelne prakse u 21.veku prisutne bitne razlike,te da je za potrebe profesije neophodno razviti novi Okvir profesionalne prakse.Januara 2003.godine,Institut internih revizora je razvio Okvir profesionalne prakse interne revizije, koji utemeljuje internu reviziju na globalnom nivou,da bi se na adekvatan način organizovao niz postojećih praktičnih uputstava za profesiju interne revizije,kao i uputstva koja su u fazi razvoja.Njime se omogućava dosledan razvoj,tumačenje i primena koncepta,metoda i tehnika korisnih za usklađenost i profesiju.Tri kategorije uputstava čine Okvir profesionalne prakse:Etički kodeks i Standardi;Praktični saveti;Pomoćni dokumenti u vezi razvoja i prakse.

7.Definišite internu reviziju prema Allenu i Tommasiju,zatim objasnite zbog čega je važno poznavati embrionalni nastanak i razvojni put interne revizije,odnosno obrazložite ko su bili „logisti“ i objasnite tragove interne revizije u antičkoj Grčkoj i Rimu

Prema Allenu i Tommasiju,interna revizija se definiše kao nezavisna,nepristrasna,zaštitna i savetodavna aktivnost,dizajnirana da dodatno poboljša aktivnost organizacije.Ona pomaže organizaciji u postizanju njenih ciljeva noseći sistematični,disciplinovani pristup vrednovanju i poboljšanju efektivnosti u upravljanju rizikom,kontrole i upravljačkih procesa.Ulogu interne revizije u poslovnom sistemu i njen doprinos povećanju efektivnosti upravljanja i poslovanja teško je shvatiti bez poznavanja njenog embrionalnog nastanka i razvojnog puta,kao i stanja tog oblika internog nadzora u razvijenim zemljama tržišne ekonomije.Kontrola finansijskih transakcija u državnim i drugim rizičnim institucijama u antičkoj Grčkoj indicira na istorijske izvore razvoja interne revizije.Poslovanje računopolagača u vezi sa rukovanjem finansijskim sredstvima preispitivali su tzv. „logisti“,u određenim vremenskim intervalima tokom godine i obavezno na kraju godine.Logisti se smatraju prvim revizorskim činovnicima,polazeći od činjenice da je tekuću,prethodnu kontrolu vršio naredbodavac u toku godine.Logisti su bili poznati i u rimskoj republici u kojoj se uspostavio složen sistem kontrole nad kontrolama.

8.Navedite faktore putem kojih se opravdava uvođenje savremene interne revizije,a zatim objasnite prve organizacione jedinice za internu reviziju u SAD-u i nastanak interne revizije u Nemačkoj,Francuskoj,Japanu i bivšem SSSR-u

Faktori koji opravdavaju uvođenje savremene interne revizije u tržišnu privredu su:konstantan rast tržišno orjentisanih preduzeća;diversifikovanje poslovanja;decentralizacija u zemlji i inostranstvu;povećanje složenosti procesa upravljanja;problemi koordinacije i istinitog informisanja;uvođenje i razvijanje informacione tehnologije i dr.Prve organizacione jedinice za internu reviziju počele su da se formiraju u SAD oko 1864.godine.Osnivanjem Instituta internih revizora 1941.godine interna revizija je dobila poseban razvojni trend.Prema Hofmanu početkom organizovanja interne revizije u Evropi se smatra donošenje Odluke o formiranju prvog odeljenja interne revizije od strane odbora prokurista firme Kompp 1875.godine.Nemački institut internih revizora je osnovan 1958.godine po ugledu na SAD.

Razvoj interne i eksterne revizije u Francuskoj bio je usporen prisustvom tzv. komesara vlade i državnih kontrolora u francuskim preduzećima.1965.godine je osnovano Francusko udruženje internih revizora,koje je preraslo u Francuski institut internih revizora 1973.godine.Za poslednjih 30 godina u Japanu je znatno unapređena interna revizija i to poboljšanjem metoda rada,tehnika i kvalifikacija internih revizora,a ispitivanje je sa finansija i računovodstva pomereno na celokupno poslovanje,uz obilato korišćenje računarske tehnologije pri sprovođenju revizije.U bivšem SSSR-u interna revizija je uvedena 1936.godine odlukom nadležnih zakonodavnih organa,kojom je vladama saveznih i autonomnih republika naloženo uvođenje finansijske kontrole,uz obavezu da minimalno jednom godišnje izvrše reviziju dokumenata u svim podređenim ustanovama i preduzećima.1968.godine je specijalna komisija po nalogu Saveta ministara SSSR-a usvojila Pravilnik o sprovođenju interne revizije u proizvodno-finansijskoj delatnosti privrednih preduzeća.

9.Obrazložite dva nivoa organizovanja interne revizije u velikim poslovnim sistemima,zatim objasnite specifične slučajeve organizovanja interne revizije i navedite osobine koje karakterišu internu reviziju

Interna revizija se u velikim poslovnim sistemima organizuje na dva nivoa,i to:1. prvi nivo je matično preduzeće koje ima vlastitu reviziju sa zadatkom da ispituje i ocenjuje efikasnost internih kontrola

i interne revizije u nižim organizacionim delovima;2. drugi nivo interne revizije je kada su interni revizori zaposleni kod dislociranih organizacionih jedinica,ali u svemu

podređeni rukovodstvu interne revizije matičnog preduzeća.U mnogim evropskim zemljama je prihvaćena varijanta organizovanja interne revizije u sklopu računovodstvene funkcije,pri čemu je rukovodilac interne revizije direktno podređen rukovodiocu računovodstva,ne negirajući zakonske i statutarne ingerencije nadzornog odbora. Ovaj model organizacije interne revizije se postepeno zamenjuje adekvatnijim rešenjima zbog negativnih osobenosti koje se ogledaju u činjenici da računovodstvena funkcija treba da ispituje i ocenjuje na koji način funkcioniše njena interna kontrola i zbog činjenice da je nezavisnost interne revizije u odnosu na računovodstvenu funkciju umanjena.Po drugom modelu interna revizija je organizovana kao posebna organizaciona jedinica u sklopu sektora računovodstva ili sektora za računovodstveno-finansijske poslove,pri čemu je rukovodilac interne revizije podređen direktoru sektora za računovodstveno-finansijske poslove,a ovaj direktoru preduzeća.Interna revizija je na znatno višem nivou nezavisnosti.Najsavremeniji model organizacije interne revizije je onaj po kome je ona neposredno vezana za najviše rukovodstvo.Ovim modelom se ostvaruje viši nivo nezavisnosti interne revizije u odnosu na prethodne dve koncepcije i načelo da interna revizija treba da bude u funkciji najvišeg rukovodstva.Osobine koje karakterišu internu reviziju su:

1. interna revizija je funkcija poslovodnog organa;2. interni revizori su zaposleni kod pravnog lica i obavljaju usluge revizije za račun svog poslodavca;3. interna revizija,u zavisnosti od zadataka dobijenih od rukovodstva,obavlja reviziju računovodstva i finansija ili reviziju

poslovanja;4. nezavisno od delova koji su predmet revizije,sprovodi internu reviziju po planu i nalogu rukovodstva;5. polazeći od veličine rizika i koristeći obrađenu dokumentaciju,sprovodi reviziju kontinuirano i selektivno;6. otkriva i sprečava kriminalne radnje i greške,u okviru svojih zadataka u meri koja je neophodna;7. potrebno osoblje koje se povremeno obučava za uspešan rad;8. održavanje dobrih međuljudskih odnosa sa okruženjem i unutar organizacije;9. postupanje u radu uz dužnu pažnju;10. planiranje aktivnosti,kontrole i evidencije;11. sprovođenje kontrole sistema u kom je osnovana;12. potkrepljivanje nalaza adekvatnim dokazima;13. izveštavanje rukovodstva i drugih korisnika izveštaja o reviziji.

10.Navedite slučajeve nepravilnosti koje su učinili zaposleni,zatim navedite tipične slučajeve u kojima je neophodno povećati opreznost od neprvilnosti i na kraju obrazložite termin „vezivanje vernosti“ i navedite prevare koje može učiniti nepošteni menadžment preduzeća

Nečasne radnje koji su učinili zaposleni koja se tretiraju delom prevare uključuju:potkradanje imovine preduzeća;svojevoljno zaračunavanje manjih prodajnih cena nekim „svojim“ povlašćenim kupcima;primanje nedozvoljene provizije od dobavljača; lažno prikazivanje ( precenjivanje) sati rada;neistinito korigovanje računa rashoda;utaja imovine prikrivena falsifikovanom računovodstvenom evidencijom.Opreznost od nepravilnosti se povećava u sledećim tipičnim slučajevima:ako isto lice obavlja sve aspekte transakcije;ukoliko isto lice ima pristup ukupnoj imovini preduzeća ne vodeći računa o nespojivosti ovlašćenja;ukoliko isto lice nema kontrolu nad celokupnom transakcijom već su ovlašćenja raspoređena na više osoba.Terminom „vezivanje vernosti“ označava se vrsta ugovora kojim se osiguravajuća firma obavezuje da isplati poslodavca za štetu nastalu prevarom ili utajom od zaposlenih osoba vezanih vernošću.

Prevare koje može učiniti nepošteni menadžment preduzeća obuhvataju:pogrešno interpretirane poslovne transakcije;pogrešne procene;izdavanje „friziranih“ finansijskih izveštaja;precenjivanje vrednosti imovine koju koristi kao osiguranje za podizanje velikh iznosa kredita.

11.Objasnite nameru standarda za profesionalnu praksu interne revizije,navedite tri niza standarda koje je razvila radna grupa za uputstva i objasnite na šta se oni odnose

Namera standarda je da se njima istaknu osnovni principi koji predstavljaju najbolju praksu interne revizije,da obezbede okvir sprovođenja i promovisanja širokog spektra aktivnosti interne revizije kojima se kreira dodatna vrednost,da ustanove osnovu za ocenjivanje sprovođenja interne revizije i da pospešuju unapređenje procesa i poslovanja organizacije.Radna grupa za uputstva je razvila tri niza standarda:

1. standarde karakteristika,koji se odnose na karakteristike organizacija i pojedinaca koji vrše usluge interne revizije;2. standarde izvođenja,koji opisuju prirodu aktivnosti interne revizije i obezbeđuju kriterijume prema kojima se odmerava

učinak ovih aktivnosti;3. standarde implementacije,koji se odnose na dalju razradu standarda karakteristika i učinka i obezbeđuju uputstva koja

se primenjuju na određene vrste angažovanja.

12.Najbolju praksu primene standarda čine praktični saveti.Objasnite,a zatim navedite strukturu standarda karakteristika i standarda izvođenja,kao i norme ponašanja koje se očekuju od interne revizije

Najbolju praksu primene Standarda,odobrenu od strane Instituta internih revizora predstavljaju Praktični saveti,koji su od pomoći pri tumačenju Standarda ili u njihovoj primeni u specifičnim okruženjima interne revizije.Većina Praktičnih saveta su primenjivi na sve interne revizore,dok su drugi razvijeni u cilju zadovoljenja potreba internih revizora u određenoj privrednoj grani,specifičnoj revizorskoj aktivnosti ili geografskoj oblasti.Strukturu Standarda karakteristika čine:

1. Standard 1000 – Svrha,nadležnost i odgovornost;2. Standard 1100 – Nezavisnost i objektivnost;3. Standard 1200 – Stručnost i dužna profesionalna pažnja;4. Standard 1300 – Program obezbeđenja i unapređenja kvaliteta.

Strukturu Standarda izvođenja čine:1. Standard 2000 – Upravljanje aktivnošću interne revizije;2. Standard 2100 – Priroda posla;3. Standard 2200 – Planiranje angažovanja;4. Standard 2300 – Sprovođenje angažovanja;5. Standard 2400 – Saopštavanje rezultata;6. Standard 2500 – Praćenje napretka;7. Standard 2600 – Odluka rukovodstva o prihvatanju rizika.

Norme ponašanja koje se očekuju od internih revizora za najviši nivo profesionalne objektivnosti su sledeće:ne bi trebalo da učestvuje u bilo kojim aktivnostima ili odnosima koje bi mogle ili se pretpostavlja da bi mogle ugroziti nepristrasnost ocene,uključujući i aktivnosti ili odnose koji mogu biti u sukobu sa interesima organizacije;ništa što bi moglo ili se pretpostavlja da bi moglo ugroziti profesionalno rasuđivanje interni revizori ne bi trebalo da prihvate;interni revizori objavljuju sve njima poznate materijalno značajne činjenice koji bi mogle izveštaje o aktivnostima,čiji se pregled vrši,prikazati u krivom svetlu,ukoliko se one ne bi obelodanile.

13.Navedite osnovne ciljeve i delokrug etičkog kodeksa,zatim ko je oblikovao novu definiciju interne revizije za 21.vek i prezentirajte definiciju

Promovisanje etičke kulture u okviru profesije interne revizije se smatra osnovnom svrhom Etičkog kodeksa.Delokrug Etičkog kodeksa obuhvata dve suštinske komponente:principe relevantne za profesiju i praksu interne revizije i pravila ponašanja koja opisuju načine ponašanja koji se očekuju od internog revizora.Prema pravilima ponašanja od internih revizora se očekuje da obavljaju svoj posao pošteno, predano i odgovorno; poštuju zakon i vrše obelodanjivanje u skladu sa zahtevima zakona;ne učestvuju svesno u nezakonitim radnjama,niti u delima kojima se ruši ugled profesije interne revizije ili profesionalne organizacije;poštuje i doprinosi pravno i etički ispravnim ciljevima organizacije.Međunarodna grupa specijalista,koja deluje unutar američkog Instituta internih revizora,je oblikovala novu definiciju interne revizije za 21.vek u koju su implementirana najnovija očekivanja od interne revizije kojima je u perspektivi potrebno udovoljiti.Prema pomenutoj definiciji,interna revizija predstavlja nezavisnu i objektivnu garanciju i savetničku aktivnost koja se rukovodi filozofijom dodate vrednosti s namerom poboljšanja poslovanja organizacije,kojoj ona pomaže u ispunjavanju njenih ciljeva donošenjem sistematizovanih i na disciplini zasnovanih pristupa za ocenu i poboljšanje efektivnosti upravljanja rizicima organizacije,kontrolom i upravljanjem procesima.

14.Definišite revizorski odbor,navedite uslove u kojima njihova uloga postaje sve značajnija,a zatim objasnite anglo-američki model korporativnog upravljanja u kontekstu revizorskog odbora

Revizorski odbori su jedan od ključnih internih mehanizama korporativnog upravljanja,putem kojeg akcionari utiču na ponašanje menadžera kako bi obezbedili da oni upravljaju poslovanjem preduzeća u njihovom interesu.Uloga revizorskih odbora u uslovima globalizacije tržišta roba,rada i kapitala,povećane upotrebe informacionih tehnologija,sve veće složenosti poslovnih transakcija,računovodstvenih sistema i regulatornih zahteva,naglašenog interesa i brige javnosti za etičko ponašanje preduzeća,te sve veće odgovornosti menadžmenta za potpuno i istinito obelodanjivanje informacija,postaje sve značajnija,a obim odgovornosti i zadataka koje revizorski odbori obavljaju je sve širi.Revizorski odbor je,u angloameričkom modelu korporativnog upravljanja,specijalizovani pododbor u okviru odbora direktora.Čine ga nezavisni članovi odbora direktora,a odgovoran je za nadziranje procesa izveštavanja eksternih korisnika,posebno godišnjih finansijskih izveštaja za nadziranje rizika i kontrolnih postupaka i procedura te funkcije eksterne i interne revizije.Revizorski odbor deluje kao nezavisna provera menadžmenta i kao zastupnik za eksterne korisnike u obezbeđenju da finansijski izveštaji tačno prezentiraju ekonomske aktivnosti preduzeća.

15.Navedite šta je to kontinentalni sistem korporativnog upravljanja, obrazložite nove uloge i zadatke revizorskog odbora prema Sarbanes-Oxley zakonu i navedite o čemu revizorske firme periodično treba da izveštavaju revizorski odbor prema pravilima Njujorške berze

Kontinentalni model korporativnog upravljanja,nazvan i modelom dva nivoa,temelji se na uspostavljanju dve vrste odbora u upravljačkoj strukturi korporacije nadzornog odbora i uprave ili upravnog odbora.Po Sarbanes-Oxley-vom zakonu revizorski odbor predstavlja specijalizovani pododbor u sklopu odbora direktora,ima odgovornost u području imenovanja eksternog revizora,ugovaranja naknade s eksternim revizorom,provere nezavisnosti i praćenja rada eksternog revizora.Takođe,zakon predviđa da revizor treba direktno da izveštava revizorski odbor,zatim zahteva da sve revizorske,ali i nerevizorske usluge koje pruža revizorska firma klijentu koji ima revizorski odbor,budu unapred odobrene od strane toga odbora,potom ne sme pružati uslugu revizije finansijskih izveštaja u slučaju kada eksterni revizor klijentu pruža revizorske,uglavnom savetničke usluge,u toj poslovnoj godini.Revizorska firma revizorski odbor treba periodično da izveštava o:

1. svim značajnijim računovodstvenim politikama i postupcima njihove primene;2. svim alternativnim postupcima u vezi s finansijskim informacijama unutar opšteprihvaćenih računovodstvenih načela

koji su bili raspravljeni sa menadžmentom,te o svim posledicama takvih alternativa,objavljivanja i postupanja,uključujući i postupak kojeg preferira revizor;

3. ostalim oblicima pisane komunikacije između ovlašćene revizijske firme i menadžmenta o svim značajnijim pitanjima,kao na primer pismo menadžmentu ili pregled neusaglašenih razlika i sl.

16.Navedite prednosti i nedostatke postojanja i delovanja revizorskog odbora,a zatim navedite zadatke revizorskog odbora prema VIII direktivi EU

U prednosti postojanja i delovanja revizorskih odbora ubrajaju se:1) pomaže direktorima u izvršavanju njihovih uloga i zadataka;2) poboljšava komunikaciju;3) promoviše objektivnost;4) promoviše revizorsku profesiju dajući visok status relevantnim revizijskim pitanjima i temama;5) ojačava ulogu neizvršnih direktora.

U važnije nedostatke postojanja i delovanja revizorskog odbora ubrajaju se:1) postoji mogućnost da revizijski odbor podeli odbor direktora;2) može zadirati u prava menadžmenta;3) postoji objektivno nedostatak neizvršnih direktora i relevantnih stručnjaka;4) delovanje revizijskog odbora zahteva vremenske i druge resurse;5) postoji opasnost da revizijski odbor bude najmanje efikasan u onim osetljivim područjima u organizaciji koja su

zapravo prioritetna.Zadaci revizijskog odbora,prema VIII direktivi EU, su da:

1) prati postupak finansijskog izveštavanja; 2) prati efikasnost internih kontrola preduzeća,internu reviziju tamo gde je to primenljivo i sisteme upravljanja rizicima;3) nadzire zakonsku reviziju godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja;4) provodi uvid i nadzor nezavisnosti ovlašćenih revizora ili revizorskih firmi i posebno odredbi o dodatnim uslugama

klijentu i dr.

17.Objasnite saradnju revizorskog odbora sa eksternom revizijom i internom revizijom,a zatim navedite koja specifična pitanja bi revizorski odbor trebao postaviti prilikom saradnje sa internom revizijom

Saradnja revizorskog odbora i eksternog revizora obuhvata sledeća četiri područja,i to:

1. karakteristike usluge revizije – formalne kvalifikacije i referentne projekte eksternog revizora,njegove revizorske resurse i kapacitete,poznavanje delatnosti preduzeća,sticanje uverenja o prihvatljivom nivou nezavisnosti i objektivnosti eksternog revizora,ugovaranje naknade za uslugu revizora i dr;

2. rizik i kontrole – o poslovnim rizicima sa kojima se suočava preduzeće i internim kontrolnim postupcima i procedurama koje deluju preventivno,revizorki odbor treba raspravljati na posebnim sastancima sa eksternim revizorima;

3. finansijsko izveštavanje – revizorski odbor,menadžment i eksterni revizor sastaju se radi pregledanja i ispitivanja finansijskih izveštaja i nalaza revizije finansijskih izveštaja;

4. ostala pitanja u vezi upravljanja – eksterni revizor oblikuje odgovarajuće zaključke i daje preporuke menadžmentu u vezi poboljšanja poslovnih aktivnosti.

Prilikom saradnje sa internom revizijom revizorski odbor bi trebao postaviti sledeća pitanja:1. Da li je angažman interne revizije prikladan?Da li održava korak sa aktivnostima preduzeća,informacionim sistemom i

sistemom kontrole?2. Ima li interna revizija primerene resurse,u smislu stručnih sposobnosti i finansiranja?3. Da li bi se ciljevi i zadaci interne revizije bolje ostvarivali ako bi se proveo „outsourcing“ interne revizije?4. Kako je definisan program interne revizije?5. Da li interna revizija istražuje područja značajnih finansijskih i operativnih rizika u poslovanju preduzeća?6. Da li preduzeće deluje prema preporukama interne revizije i da li prati promene?7. Da li interni revizori imaju prihvatljiv odnos s eksternim revizorima i osobama u preduzeću koji su uključeni u proces

upravljanja rizicima?

18.Definišite reviziju finansijskih izveštaja prema Arensu i Loebbecku, a zatim navedite i objasnite tri osnovna cilja finansijskog izveštavanja prema odboru za standarde finansijskog računovodstva

Prema Arensu i Loebbecku, revizija finansijskih izveštaja se može definisati kao proces u kome kompetentna, nezavisna osoba akumulira i vrednuje dokaze o informaciji koja se može kvantifikovati, koja je povezana sa određenim ekonomskim entitetom, u svrhu određivanja i izveštavanja o stepenu korespondiranja između informacije koja se može kvantifikovati i unapred zasnovanog kriterijuma. Odbor za standarde finansijskog računovodstva je 1976.godine doneo određena rešenja,a na osnovu kojih su identifikovana tri osnovna cilja finansijskog izveštavanja:

1) finansijsko izveštavanje mora da obezbedi upotrebljive informacije sadašnjim i potencijalnim kreditorima i in-vestitorima, kao i drugim korisnicima za donošenje racionalnih odluka o investiranju, kreditiranju i slično. Informacija mora biti razumljiva svim korisnicima.

2) finansijsko izveštavanje treba da osigura informacije koje će pomoći sadašnjim i potencijalnim investitorima i kreditorima i ostalim korisnicima, u procenjivanju iznosa, vremena i neizvesnosti budućih primanja od dividendi, ka-mata, prodaje i sl. Drugim rečima, moraju se obezbediti informacije o novčanim tokovima.

3) finansijsko izveštavanje treba da obezbedi informacije o ekonomskim resursima preduzeća, funkciji tih resursa i načina upotrebe, efektima transakcija i promeni resursa, o potrebama za dodatnim resursima i sl.

19.Navedite koje nadležnosti i odgovornosti pripadaju top menadžmentu,zatim koju dvojaku ulogu ima top menadžment preduzeća i zašto ni jednu od tih uloga ne realizuje na pravi način i takođe objasnite pojam gepa informacionih očekivanja ,a zatim objasnite njegove izvore

Top menadžmentu preduzeća pripadaju sledeće nadležnosti i odgovornosti,i to:1. polaganje računa o stanju,uspehu i promenama u finansijskom položaju preduzeća,pa samim tim i vođenje poslovnih

knjiga,čijim se zaključivanjem i dolazi do finansijsko-računovodstvenih izveštaja;2. donošenje pojedinačnih poslovno-finansijskih odluka;3. planiranje i kontrola ostvarenja preduzeća u domenu stanja (imovinsko-finansijski položaj), uspeha (dobitnosti) i

promenama (tokova) finansijskog položaja preduzeća (uobičajeno tokova gotovine i gotovinskih ekvivalenata),ili drugačije rečeno,sistematsko-upravljačka kontrola poslovno-finansijskih procesa u preduzeću.

Top menadžment ima dvojaku ulogu,i to:1. u prvom redu,on je kreator eksternih finansijsko-računovodstvenih informacija,pri čemu koristi samo ekspertske usluge

računovođa i revizora;2. u vezi sa svojom drugom nadležnošću i odgovornošću,top menadžment se javlja u funkciji korisnika finansijsko-

računovodstvenih informacija o preduzeću koje vodi,o drugim preduzećima i na tome zasnovanim informacijama društvenog računovodstva,tj. statistike nacionalnog dohotka,kao dela tog računovodstva.

Međutim,ni jednu od tih uloga uprave naših preduzeća ne realizuju na zadovoljavajući način.Tri su glavna razloga za konstatovano stanje,i to:

1. nedopustivo niska računovodstvena obrazovanost članova top menadžmenta;2. neadekvatan stepen poslovne etike,pa samim tim i finansijsko-ionformacione etike,u krugovima uprave;3. odsustvo sankcija za slučaj emitovanja nedovoljno relevantnih,pouzdanih i uporedivih finansijsko-računovodstvenih

informacija.

Sve izraženijom ekonomskom globalizacijom i ubrzanim tehnološkim razvojem,kao i sve oštrijom konkurencijom ,neophodno je zatvarati izveštajni gep,odnosno jaz između očekivanja od finansijsko-računovodstvenog izveštavanja i onoga što ono objektivno pruža brojnim korisnicima.Izvor gepa informacionih očekivanja (nesklad između onoga što finansijski izveštaji nude i javnog interesa u vezi sa tim),nalazi se u glavnom cilju finansijskog izveštavanja, obezbeđenju informacija za ekonomska rasuđivanja i ekonomske odluke.

20.Objasnite cilj revizije potraživanja od kupaca,zatim zašto se prodajne transakcije i potraživanja od kupaca moraju razmatrati zajedno,a zatim obrazložite „crvene zastavice“ prema Tayloru i Williamu

Cilj revizije potraživanja od kupaca jeste izražavanje nezavisnog mišljenja o njihovoj istinitosti i objektivnosti, u smislu usaglašenosti sa Opšteprihvaćenim računovodstvenim principima,kao globalnim polaznim okvirom za finansijsko izveštavanje.Da bi se ostvario pomenuti cilj,revizor mora da ispita postupke interne kontrole koji pokrivaju operacije počev od izdavanja prodajnih faktura,dokumenata o isporuci i drugih dokaza o potraživanju od kupaca.Potraživanja predstavljaju prelazni oblik robe ili prelazni oblik novca i kao takva čine sastavni deo tekućih sredstava preduzeća.Potraživanja od kupaca nastaju kao posledica prodaje na „otvoreni račun“,tj kredita na otvoreni račun koji preduzeće odobrava kupcima njegovih proizvoda i usluga.Prema navedenom,očigledno je da su prodajne transakcije i potraživanja od kupaca tako tesno međusobno povezani,da sa gledišta ciljeva i postupaka revizije moraju razmatrati zajedno.Prema Tayloru i Willamu, tzv. „crvene zastavice", koje mogu brzo usmeriti revizorsku pažnju na rizična područja, obuhvataju porast broja otpisanih potraživanja;opšte usporavanje naplate potraživanja; povećanje broja računa koji se sporo naplaćuju;povećanje pritužbi kupaca u vezi sa njihovim računima;povećanje kamata i troškova vezanih za zakašnjenje u plaćanju, koji se propisuju računima kupaca i nakon njihovog naknadnog otpisa.

21.Navedite razloge zbog kojih je zalihama poklanjano mnogo više pažnje i prostora prilikom revizije nego bilo kojoj drugoj poziciji iz bilansa stanja,a zatim navedite i objasnite razloge zbog kojih vreme koje se utroši za reviziju stalnih sredstava čini relativno malo učešće u ukupnom vremenu utrošenom za njihovu reviziju

U stručnoj literaturi iz oblasti revizije, zalihama je poklonjeno više pažnje i prostora nego bilo kojoj drugoj poziciji iz bilansa stanja, uglavnom zbog sledećih razloga:

1. zalihe obično čine pretežni deo tekućih sredstava preduzeća i podložnije su raznim nepravilnostima i manipulisanju, u poređenju sa drugim kategorijama sredstava;

2. za obračunavanje vrednosti zaliha se koristi više alternativnih metoda koje su sankcionisane kako od strane računovodstvene profesije, tako i zakonskim propisima;

3. procenjivanje zaliha direktno deluje na visinu cene koštanja realizovanih zaliha, zbog čega ima glavni uticaj na periodični rezultat:

4. verifikacija količine zaliha, stanja i vrednosti je kompleksniji i teži posao nego proveravanje realnosti iznosa drugih pozicija bilansa stanja.

Razlozi zbog kojih vreme koje se utroši na reviziju stalnih sredstava čini relativno malo učešće u ukupnom vremenu utrošenom za njihovu reviziju su:

1. promene na računima stalnih sredstava su relativno retke u poređenju sa promenama na tekućim sredstvima;2. početni saldo na računima nekretnina,postrojenja i opreme je već proveren tokom revizije u prethodnim godinama,tako

da su predmet revizije samo promene u tekućoj godini;3. nekretnine,postrojenja i oprema su relativno manje podložni nezakonitom prisvajanju ili kriminalnim radnjama nego

što je to slučaj sa tekućim sredstvima;4. pitanje razgraničenja transakcija („cut off“) je od manjeg značaja u reviziji stalnih sredstava nego što je to slučaj sa,na

primer,kupovinom i prodajom zaliha;5. revizor prilikom revizije stalnih sredstava ne suočava se sa problemom utvrđivanja njihove tekuće;dnevne ili tržišne

vrednosti,kao što je to slučaj prilikom revizije tekućih sredstava (kupci,zalihe i dr.).

22.Navedite snagu i slabost završne revizije,objasnite pojam finansijske revizije,a zatim definišite i objasnite reviziju poslovanja

Ocena revizora o tome da li je bilans sačinjen u skladu sa propisima o bilansiranju i računovodstvenim standardima ima značaj za vlasnike preduzeća,poverioce,poreske organe, širu javnost i sl. U praksi zapadnih zemalja revizor se imenuje najkasnije na početku tekuće godine za reviziju finansijskih izveštaja za tu godinu.To znači da se revizija finansijskih izveštaja završava neposredno nakon sačinjavanja završnog računa,revizor je u stanju da stekne potpuniji uvid u ispravnost računovodstvenih isprava i ispravnost vođenja poslovnih knjiga i revizor deluje preventivno stvarajući uslove da završni račun bude istinito i pošteno sačinjen i time prihvaćen od strane ovlašćenog revizora.Imenovanje revizora i vršenje revizije nakon isteka godine za koju se vrši revizija prouzrokuje čitav niz negativnih posledica,kao što su:onemogućuje svestraniji uvid u računovodstvene isprave i neposredan uvid u način procenjivanja pojedinih bilansnih stavkli;vršenje revizije sa prethodnu godinu negativno se odražava na ažurnost računovođa u tekućoj godini;vlasnici preduzeća i njegovi poverioci su lišeni informacije o valjanosti završnog računa sedam meseci nakon sačinjenog završnog računa,čime se

umanjuje korisnost revizije;oprezan vlasnik će odgoditi odluku o raspodeli neto dobiti sve dok ne dobije izveštaj ovlašćenog revizora o valjanosti završnog računa.Revizija se tradicionalno razmatra u kontekstu realnosti i objektivnosti finansijskih izveštaja i za takvu reviziju vrlo često se koristi izraz finansijska revizija (eng. „financial audit“).Međutim,za proces racionalnog upravljanja potrebne su, osim računovodstvenih informacija,i različite neračunovodstvene informacije,zbog čega se sve intenzivnije razvija revizija poslovanja. Revizija poslovanja se definiše kao sistemski pregled aktivnosti organizacije ili jednog njenog dela u odnosu na specifične ciljeve u svrhu procene uspešnosti,identifikovanja mogućnosti za poboljšanja i razvijanja preporuka za poboljšanje ili daljnje akcije.

23.Objasnite razliku između INTOSAI i ISSAI standarda,obrazložite šta je to državna revizorska institucija,šta se ubraja u njenu nadležnost i kojim tipovima revizije se služi

INTOSAI standardi revizije su nadogradnja IFAC standarda,koja se odnosi na specifičnosti državne revizije koje podrazumevaju nadležnost vrhovne institucije za reviziju za provođenje finansijske revizije i revizije uspešnosti,kao i na specifične probleme vezane za nezavisnost državnih revizora.INTOSAI dokumenti formiraju četiri hijerarhijska nivoa:Nivo 1: Limska deklaracija;Nivo 2: INTOSAI Etički kodeks;Nivo 3: INTOSAI standardi revizije;Nivo 4: INTOSAI smernice za implementaciju.Komitet za profesionalne standarde je spojio sve dokumente,postojeće i nove standarde i direktive,u jedan zajednički okvir,tj. dokument pod novim imenom Međunarodni standardi vrhovnih institucija za reviziju – ISSAI,koji je usvojen na XIX Međunarodnom kongresu vrhovnih institucija za reviziju održanom u Meksiko Sitiju u novembru 2007.godine.Novi ISSAI okvir sa četiri nivoa će se razvijati u okviru sledećih grupa:Nivo 1: Fundamentalni principi;Nivo 2: Preduslovi za funkcionisanje vrhovnih institucija za reviziju;Nivo 3: Fundamentalni principi revizije;Nivo 4: Revizijske smernice.Državna revizorska institucija se osniva kao samostalan i nezavisan državni organ sa svojstvom ptavnog lica,koji za obavljanje poslova iz svojih nadležnosti odgovara isključivo zakonodavnoj vlasti,odnosno Skupštini,pri čemu je i ta odgovornost precizno uređena i ostavlja instituciji visok stepen samostalnosti u radu.U najvažnije poslove i zadatke državne revizorske institucije ubrajaju se:obavljanje revizione nadležnosti institucije;donošenje podzakonskih i drugih akata radi sprovođenja ovog zakona;sastavljanje i podnošenje izveštaja o obavljenoj reviziji u skladu sa odredbama ovog zakona;savetodavna funkcija;utvrđivanje i objavljivanje standarda poslovanja korisnika javnih sredstava,izdavanje priručnika za reviziju i druge stručne literature,saradnja sa međunarodnim revizorskim i računovodstvenim organizacijama za oblast javnog sektora;utvrđivanje plana i programa za polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja,sprovođenje ispita,izdavanje profesionalnih sertifikata i vođenje registra lica koja su stekla revizorska zvanja u skladu sa ovim zakonom;ostali poslovi utvrđeni zakonom.Državnoj revizorskoj instituciji je data mogućnost da,po ugledu na moderne institucije eksterne revozije obavlja reviziju korišćenja javnih sredstava u punom obimu,što pruža okvir da se koriste različiti tipovi revizije,i to:revizija računovodstvenih izveštaja;revizija usaglašenosti poslovanja sa zakonskim propisima;revizija svrsishodnosti poslovanja.

24.Definišite standarde,objasnite šta znači da je pri donošenju standarda revizije javnih rashoda preuzeta analogija komercijalne revizije,a zatim navedite kojih deset principa subjekti javnih rashoda moraju uvažavati u procesu trošenja sredstava

Standardi se mogu definisati kao autoritativna saopštenja kojima se daju uputstva o osnovnim principima profesionalnog i ličnog ponašanja koje revizor treba da primeni pri planiranju, izvršenju i izveštavanju.Za revizorske standarde se može reći da predstavljaju meru kvaliteta i adekvatnosti obavljenog posla.Ovi standardi imaju više ciljeva:stalno poboljšanje i održavanje kvaliteta revizije;obezbeđenje kvaliteta i konzistentnosti revizije;pružanje uverenja da je revizija obavljena u skldu sa važećim standardima;obezbeđenje i održavanje potrebnog nivoa kredibiliteta revizorskih firmi;objedinjavanje najboljih teorijskih i praktičnih načela.Prilikom donošenja standarda revizije javnih rashoda preuzeta je analogija komercijalne revizije ( koja je nastala znatno pre revizije javnog sektora),upravo zato da proces obavljanja revizije javnih rashoda ne bi poprimio karakter različitih individualnih pristupa i improvizovanih postupaka.Principi koje subjekti javnih rashoda moraju uvažavati u procesu trošenja sredstava su: verodostojnost; usaglašenost; upravljanje; potpunost; razumljivost; kompetentnost; dokumentovanost; koherentnost;konzistentnost;poverljivost.

25.Navedite nadležnosti nadzornog odbora,a zatim šta obuhvata javni sektor kao celina

Nadzorni odbor je nadležan da:

1. nadzire rad uprave;2. donese poslovnik o radu;3. predloži statut,etički kodeks i druge akte skupštini;4. predlaže imenovanje i razrešenje članova odbora za reviziju;5. imenuje i razrešava članove uprave u skladu sa postupcima utvrđenim statutom i zakonom;6. donosi smernice o nabavci i vrši nadzor nad njihovim sprovođenjem;7. odobrava preporuke odbora za reviziju o raspodeli dobiti,te drugim pitanjima;8. daje uputstva direktoru za sprovođenje istrage u vezi sa učinjenim nepravilnostima,9. donosi odluke o investiranju u skldu sa zakonom i statutom;10. obavlja i druge poslove utvrđene zakonom,statutom i aktima preduzeća.

Javni sektor,kao celina obuhvata:1. državnu administraciju;2. javne službe (zdravstvo,obrazovanje,odbrana,bezbednost,socijalna mreža,kultura,sportska javna mreža,...);3. socijalne fondove (zdravstvo,penzioni fondovi,...);4. korprativni sektor (javna državna i komunalna preduzeća);5. regulatorrna tela;6. lokalnu upravu i administraciju;7. državnu imovinu i sistem upravljanja državnom imovinom,kao i sistem upravljanja gradskim građevinskim zemljištem

i gradskom rentom.

26.Navedite ovlašćenja vrhovne revizorske institucije za reviziju javnog sektora,a zatim i kako se sve izražava nezavisnost državne revizorske institucije i njenih revizora

Vrhovna revizorska institucija ovlašćena je da vrši reviziju:Narodne skupštine RS;Predsednika RS;Vlade, ministarstava i drugih republičkih organa;svih drugih budžetskih institucija koje se finansiraju iz budžeta;fondova i drugih vanbudžetskih institucija osnovanih zakonom.Vrhovna revizorska institucija je ovlašćena za reviziju javnih i drugih preduzeća u kojoj država ima direktno ili indirektno vlasničko učešće.U okviru finansijske revizije Vrhovna revizorska institucija će u skladu sa usvojenim revizorskim standardima, pregledati finansijske izveštaje i pripadajuće račune institucija kod kojih se vrši revizija, sa ciljem procene da li su izveštaji pouzdani i da li bilansi daju tačne i istinite pokazatelje. Vrhovna revizorska institucija će proceniti da li se ispravno primenjuju propisi, da li se sredstva koriste za odgovarajuće namene i oceniti finansijsko upravljanje, funkciju interne revizije i sistema interne kontrole.

27.Objasnite kako počinje,kako se provodi i kako završava revizijski ciklus državne revizije,a zatim navedite funkcionalno-logične skupine u koje bi trebalo grupisati subjekte revizije

Osnovni procesi u postupku revizije su:1. predrevizorska faza – prikupljanje i sistematizovanje podataka za izradu godišnjeg programa rada kao i nadležnosti i

odgovornosti revizorskih službi, vrhovnih revizora i drugih činilaca u ovom procesu. Priprema revizije odnosi se na početak revizije kada se proučavaju spisi i obavljaju razgovori sa odgovornom osobom u subjektu revidiranja, zatim se sastavlja plan revizije, određuju područja revizije, metode i standardi revizije kao i vreme potrebno za njeno obavljanje.

2. revizija – obuhvata proučavanje dokumentacije, prikupljanje podataka, uzoraka koji bi omogućili da revizor dobije realan i celovit uvid u poslovanje subjekta revidiranja. Državna revizorska institucija nakon obavljenje faze revizije sastavlja nacrt izveštaja o izvršenoj reviziji;

3. postrevizorska faza – nastaje od momenta odgovora Saveta gde revidirani subjekat u roku od 30 – 90 dana od momenta uručenja izveštaja mora dostaviti instituciji izveštaj gde će navesti mere koje će preduzeti za otklanjanje nepravilnosti.

Funkcionalno-logične skupine u koje bi trebalo grupisati subjekate revizije su:1. državna uprava, buđet Republike2. pravosuđe, prosveta, nauka, ekologija, kultura3. organizacije obaveznog socijalnog osiguranja4. javna preduzeća i privredna društva5. teritorijalna autonomija i lokalna samouprava6. NBS, komercijalne banke i štedionice, osiguravajuća društva7. sektor bezbednosti

28.Navedite posledice nefunkcionisanja sistema interne kontrole kod revidiranih javnih preduzeća

Posledice nefunkcionisanja sistema internih kontrola kod revidiranih javnih preduzeća su:1. postavljeni ciljevi i planirani zadaci utvrđeni u planu poslovanja preduzeća nisu ostvareni;2. izuzetno visoki otpisi potraživanja i ispravke vrednosti potraživanja;3. postojeći računovodstveni sistem nije pouzdana osnova za sačinjavanje izveštaja o poslovanju i finansijskih izveštaja;

4. aktivnosti na planu nabavke roba,usluga i ustupanja radova ne provode se prema pravilima utvrđenih odredbama Zakona o nabavkama;

5. manjkavi i nepotpuni ugovori i nepraćenje realizacije ugovora imaju za posledicu da se ugovoreni poslovi ne realizuju na način i u rokovima koji su ugovoreni;

6. investicije se realizuju,a da prethodno nisu planirane u planu poslovanja;7. neosnovane,nedokumentovane i nepravilne transakcije po osnovu kompenzacija,cesija i asignacija;8. prisutne su pojave neredovnog i nepravilnog obračuna i uplata poreza,doprinosa i naknada u korist budžeta RS i

budžeta opština.

29.Navedite tri prioritetna cilja kompleksne reforme javnog sektora,a zatim navedite i objasnite dva modela privatizacije koje su uglavnom primenjivale tranzicione zemlje,a takođe obrazložite „ad-hoc“ model privatizacije u našim uslovima

Tri prioritetna cilja kompleksne reforme javnog sektora Republike Srbije čine:struktura portfolia javnih preduzeća treba da optimizira korporativizacija i privatizacija državnih i komunalnih preduzeća; reforma zemljišne politike koja je moguća putem formiranja fondova gradskog zemljišta koji bi funkcionisali kao akcionarska društva ili investicioni fondovi;reforma državnog fonda PIO koja je moguća u smeru njegove kapitalizacije i ograničene funkcije investicionog fonda.Tranzicione zemlje su primenjivale uglavnom dva modela privatizacije,pri čemu su oba podrazumevala da javna preduzeća ostanu otvorene korporacije prisutne na domaćim inostranim berzama.Prvi koncept se svodi na međunarodne tendere za prodaju (većinskog ili manjinskog) paketa akcija strateškom investitoru,uz podelu jednog dela kapitala zaposlenim i građanima primenom posebnih tehnika.Drugi model se odnosi na inicijalnu javnu ponudu akcija.Trenutno stanje u Republici Srbiji govori da se ni jedan od ova dva modela ne razrađuje već je posebno omiljen model privatizacije na osnovu „ad-hoc“ pravila (po kojima se svako preduzeće prodaje na poseban način),nastao kao oblik odstupanja od napred pomenuta dva modela.Privatizacijom jednog broja većih i značajnijih preduzeća „ad-hoc“ modelom došlo je do čitavog niza afera koje su narušile ugled i kredibilitet zemlje u poslovnom svetu.

30.Navedite osnovne karakteristike novog javnog menadžmenta,kao i koje ciljeve podržava i koje reformske procese uključuje koncept novog javnog menadžmenta

Osnovna je karakteristika Novog javnog menadžmenta je stimulisanje efikasnijeg upravljanja sa ciljem postizanja boljih rezultata u poslovanju javnog sektora.Novi javni menadžment je proces koji podržava sledeće ciljeve:

1. poboljšanje delotvornosti i efektivnosti u javnom sektoru;2. jačanje odgovornosti budžetskih korinisnika i budžetskih korisnika prema korisnicima odnosno kupcima usluga ili

programa;3. povećanje koristi uz smanjenje javnih izdataka;4. jačanje menadžmenta državnih jedinica uz povećanje odgovornosti naspram korisnika.

Koncept Novog javnog menadžmenta uključuje sledeće reformske procese:1. repozicioniranje države i modifikovanje njene uloge u sistemu – država se tretira kao poslovni subjekt koji

kontinuirano i učinkovito posluje;2. usklađivanje poslovanja opšte države s tržišnim kriterijumima ponašanja,tj primenu „prakse dobrog

ekonomisanja“,korištenje „outsourcing“-a za usluge u javnom sektoru,privatizaciju trgovačkih društava u državnom vlasništvu,te ulaganja u modelima javno – privatnog partnerstva;

3. poticanje efikasnijeg upravljanja na osnovu procene učinaka,profesionalizacijom poslova kroz institucionalnu podršku,tj osnivanjem novih,nezavisnih specijalizovanih agencija;

4. reformisanje državnog računovodstvenog informacionog sistema u skladu sa praksom u preduzetničkom računovodstvu.

31.Objasnite „non core“ kao jedno od vrlo značajnih područja uvođenja tržišnih principa u javnom sektoru

Jedno od vrlo značajnih područja uvođenja tržišnih principa u javni sektor je i isključivanje sporednih delatnosti iz poslovanja državnih jedinica.U kontekstu isključivanja „non core“ delatnosti sve je intenzivnija saradnja javnog i privatnog sektora,odnosno specijalizovanih preduzetnika.Njihovom specijalizacijom u „non core“ područjima osigurava se efikasnije i racionalnije obavljanje pojedinih „sporednih“ segmenata poslovanja.Ovaj proces je značajan jer implicira uvođenje tržišnih kriterijuma ponašanja i merenja učinkovitosti i u javni sektor.

32.Objasnite šta je to „outsourcing“,zašto se javljaju različite interpretacije ovog pojma i sa koja dva ključna aspekta se mogu sagledati ciljevi uvođenja „outsourcing“-a

Outsorcingom se u javnom sektoru može smatrati ugovaranje ili prepuštanje delova poslova ili celih poslova privatnim subjektima uz preuzimanje ovlašćenja državne ili lokalne uprave u određenom delokrugu,funkciji ili procesu.Drugim rečima javna administracija ostaje i dalje odgovorna za te poslove,ali ih više ne obavlja direktno.

Interpretacije outsourcinga su različite tako u SAD-u za većinu ispitanih zvaničnika outsourcing je prepuštanje vladinih poslova privatnom sektoru. S druge strane, ima tumačenja prema kojima outsourcing znači prepuštanje isključivo novih,budućih usluga privatnom sektoru,dok se postojeće usluge i podugovaranja ne smatraju pravim outsourcing – om.Sa dva krucijalna aspekta se mogu,širom sveta,sagledati ciljevi uvođenja outsorcinga: gledište povećanja efikasnosti u pojedinim sredinama,s jedne strane,te aspekte transformacije,s druge strane.

33.Objasnite osnovni cilj uvođenja „outsourcing“-a u lokalne uprave i kako se može posmatrati „outsourcing“ u javnom sektoru

Osnovni cilj uvođenja outsourcinga u lokalne uprave bio bi povećanje efikasnosti i produktivnosti birokratije,posebno kroz smanjenje troškova poslovanja,putem outsourcinga pomoćnih procesnih poslova,te kroz smanjivanje obima „nevažnih“ poslova čime se može poboljšati usluga do konačnog korisnika – građana.Outsourcing prema mišljenju rukovodećih osoba u svetskim lokalnim i državnim upravama,u najvećoj meri unapređuje brzinu i kvalitet pružanja usluga,omogućava bolji pristup ekspertskim znanjima i novim tehnologijama te upotrebi istih,omogućava centralizovanje i standardizaciju usluga i dr.U javnom sektoru outsourcing se može posmatrati kao eliminisanje sporednih poslova i time koncentrisanje na osnovne poslove i zadatke.

34.Navedite kada se počinje primenjivati javno privatno partnerstvo,šta ono podrazumeva i kako se može definisati u najširem i užem smislu

Saradnju između tela javnih vlasti sa privatnim sektorom, podrazumeva i javno-privatno partnerstvo,koje se počinje javljati 90 – tih godina 20.veka,zahvaljujući čitavom nizu okolnosti koje uključuje znnatno veću spremnost države da u svoje projekte uključi privatne preduzetnike.Prema Evropskoj Komisiji, javno-privatno partnerstvo podrazumeva različite oblike saradnje između subjekata javnog sektora i privatnog preduzetništva,čiji je cilj osigurati finansiranje,izgradnju,obnovu,upravljanje ili održavanje građevina ili pružanje usluga.U najširem smislu javno-privatno partnerstvo mogli bismo definisati kao „skupinu zajedničkih inicijativa javnog sektora te privatnog profitnog i neprofitnog sektora u kojima svaki subjekt doprinosi određene resurse i sudeluje u planiranju i odlučivanju“.Pod pojmom javno-privatno partnerstvo u užem smislu podrazumevaju se kooperativni poduhvati u sklopu kojih javni i privatni sektori udružuju resurse i stručna znanja kako bi,kroz prikladne alokacije resursa,rizika i nagrada,zadovoljili neku javnu potrebu.

35.Među izrazite prednosti javnog privatnog partnerstva naglašavaju se:

Generisanje novih izvora sredstava,nove infrastrukture i usluga,poticanje ekonomskog razvoja koji će rezultirati porastom fiskalnih prihoda,racionalnijem i boljem usmeravanju javnih sredstava.Kroz javno-privatno partnerstvo moguće je redefinisati i neposrednu ulogu države u ekonomskim procesima jer privatne specijalizovane firme mogu uspešnije ostvariti složene projekte.Pored toga, javno-privatno partnerstvo doprinosi povećanju produktivnosti javnih usluga i smanjuje veličinu države što je intencija savremenih kretanja.

36.Navedite prednosti saradnje javnog i privatnog sektora,a zatim objasnite pojmove inicijalna javna ponuda akcija i sekundarna javna ponuda

1. brža izgradnja infrastrukture,JPP često omogućava javnom sektoru da umesto jednokratnog kapitalnog izdvajanja plaća korištenje usluga za trajanja projekta,pa je moguće pristupiti izgradnji infrastrukturnih projekata koji bi inače bili izvan budžetskih ograničenja;

2. brža realizacija,budući da je za dizajn i izgradnju odgovoran privatni sektor,te da je plaćanje od strane javnog sektora vezano za raspoloživost usluge,postoje poticaji privatnom sektoru da radove izvede što brže kako bi se što pre počelo sa upotrebom;

3. manji ukupni troškovi,privatni sektor zainteresovan je za smanjivanje troškova u celom periodu operacionalizacije projekta,što je teško postići uz postojeće mehanizme upravljanja u javnom sektoru;

4. bolja alokacija rizika,osnovni je princip JPP alociranja pojedinog rizika partneru koji ga može preuzeti uz najmanji trošak;

5. kvalitetnija usluga,prethodno navedena raspodela rizika potiče privatni sektor na unapređenje kvaliteta pružene usluge jer u većini projekata plaćanje je vezano uz zadovoljavanje unapred predviđenih standarda usluge;

6. stvaranje dodatnih prihoda,privatni sektor mora biti u mogućnosti stvoriti dodatne prihode od trećih osoba,smanjujući na taj način izdvajanja (subvencije) javnog sektora;

7. efektivnije upravljanje,prenoseći odgovornost za pružanje javnih usluga država se javlja u ulozi regulatora i usmerava se na aktivnosti planiranja i kontrole umesto upravljanja svakodnevnim pružanjem usluga.

Inicijalna javna ponuda akcija (Initial Public Offering – IPO) se može definisti kao proces pri kojem preduzeće,koje je u vlasništvu određenog broja vlasnika,prodaje akcije preduzeća širokom krugu investitora (građanima i institucionalnim

investitorima),procenjujući da je za preduzeće bolje da potrebna sredstva za razvoj prikuplja na berzi,nego da uzima skupe bankarske kredite.Pojam „inicijalna“ koristi se samo u slučaju ukoliko se radi o prvom emitovanju akcija preduzeća.Međutim,u slučaju da preduzeće,koje je već izvršilo IPO i čije su akcije već uvrštene na berzu,ponovo emituje akcije putem javne ponude,imamo Sekundarnu javnu ponudu (Secondary Public Offering – SPO).