Republika e Kosovës Qeveria – Vlada – · PDF fileFiskalna politika ... TAR Telekomunikacioni Regularni Autoritet KPA Kosovska Poreska Administracija AHV Agencija za Hranu i Veterinu

Republika e KosovësRepublika Kosovo – Republic of Kosovo

Qeveria – Vlada – Government

Akcioni Plan za pregovaranje Sporazuma

o Stabilizaciji i Pridruživanju

Decembar 2012, Priština

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

2

Uvodna re Premijera U toku jedne decenije, Republika KosovAse suo ila sa mnogim kompleksnim izazovima.

Proizilaze i iz ratno razorene zemlje, i rastu i u funkcionalnoj demokratiji, sa stabilnim institucijama i slobodnom tržišnom ekonomijom, gde sloboda govora, veroispovesti i drugih osnovnih prava su garantovane nije bio lak zadatak. Uprkos tome, uspeli smo.

Dana 17. februara 2008 god., Skupština Kosovo je proglasila Republiku Kosovo nezavisnu i suverenu državu. Do sada, nezavisnost Kosova je priznalo ukupno 95 zemalja, od kojih su 22 lanice EU. Republika Kosovo je lan u klju nim me unarodnim institucijama, kao što su Svetska Banka, Me unarodni Monetarni Fond, Evropska Banka za Obnovu i Razvoj, itd.

Danas smo ispred nove zore za Republiku Kosovo. Nova era. Era Evropskih Integracija. Kosovo snažno veruje da je Evropeizacija najbolji put napred da se poboljša životni standard i podstakne ekonomski razvoj za sve gra ane. Perspektiva lanstva u EU je od velikog strateškog zna aja za Kosovo.

Proces Evropeizacije je više nego samo usvajanje pravnih tekovina EU i ispunjavanje normi i standarda EU. U razli itim zemljama kao u Poljskoj, Ma arskoj i Estoniji, sa razli itim istorijskim i ekonomskim nasle em i politi kom tradicijom, proces pristupanja EU doneo je brzu transformaciju državno-gra anskih odnosa, održive reforme javne uprave i virtuelnog ciklusa ekonomskog razvoja, stranih direktnih investicija i smanjenju siromaštva dostižu i tako do najugroženijih grupa i u udaljenim podru jima. Ista transformativna snaga procesa Evropske Integracije podjednako je dovela do pozitivnih promena u našem neposrednom okruženju.

Savet Evropske unije, 11. decembra 2012 god., potvrdio je da e Kosovo zapo eti pregovore o SSP, im se uvodni pokazatelji budu ispunili. Ovo e ozna iti veliki korak napred prema odnosima

Kosovo - EU.

Vlada kontinuirano je izrazila najve u posve enost za EU agendu - u delima, toliko koliko i u re ima. Jezgro naše posve enosti leži u ogromnoj podršci naših gra ana za reforme koje e transformisati našu zemlju u ponosnog lana Evropske porodice.

Postoji dug put pred nama. Vladavina prava je klju ni prioritet. Mi smo odlu ni da pokažemo svoju odlu nu posve enost za vladavinu prava kroz uspostavljanje kredibilnih evidencija u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Javne usluge i efikasno funkcionisanje države po iva na profesionalnu, efikasnu i transparentnu javnu upravu. Mi smo uspostavili robustan i moderan zakon da bi obezbedili poštovanje prava manjina i osnovnih prava. Strukturne ekonomske reforme e smanjiti neefikasnu ulogu države i stvoriti poslovno-prijateljski ambijent za ekonomske subjekte.

Mi sprovodimo infrastrukturne projekte koji e biti od suštinskog zna aja za naš ekonomski razvoj.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

3

Na završnoj re i, želeo bih da uputim zahvalnost svim kolegama koji su teško radili na pripremi Akcionog plana za pregovore o Sporazumu Stabilizacije i Pridruživanja. Akcioni plan SSP predstavlja Vladin odgovor na viziji zemlje za pristupanje Evropskoj Uniji.

Napredak duž linija koje smo naveli u ovom dokumentu e doneti naše gra ane bliže EU i obezbedi e da Kosovo bude bolje mesto, vrsto usidreno na svom putu ka lanstvu u EU.

HHashim Thaçi Premijer Republike Kosova

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

4

SPISAK SKRA ENICA ........................................................................................................................... 6 UVOD ........................................................................................................................................................ 10 1. POLITI KI KRITERIJUMI ............................................................................................................... 15

1.1 Demokratija i vladavina prava. .................................................................................................. 15

1.1.1. Zakonodavstvo ................................................................................................................ 15 1.1.2 Izvršni organi i Predsedništvo ..................................................................................... 16 1.1.3 Javna uprava ..................................................................................................................... 17 1.1.4 Sektorbezbednosti .......................................................................................................... 19 1.1.5. Pravosudni sistem ........................................................................................................... 20 1.1.6. Borba protiv korupcije ................................................................................................... 21 1.1.7. Odnosi sa me unarodnom zajednicom ...................................................................... 23

1.2. Ljudska prava i zaštita manjina ................................................................................................ 24

1.2.1. Gra anska, politi ka, ekonomska i socijalna prava .......................................................... 24 1.2.2. Poštovanje i zaštita manjina i kulturnih prava .................................................................. 26

2. EKONOMSKI KRITERIJUMI .......................................................................................................... 27 2.1. Situacija i ekonomska stabilnost .............................................................................................. 27

2.1.1. Ekonomska situacija .............................................................................................................. 27 2.1.2. Fiskalna politika ..................................................................................................................... 29

2.2. Liberalizacija tržišta i cena ......................................................................................................... 31

2.3. Privatizacija, razvoj privatnog sektora i finansijska reforma .............................................. 31

2.3.1. Privatizacija i razvoj privatnog sektora .............................................................................. 31 2.3.2. Reforma finansijskog sektora ............................................................................................... 33

3. SPOSOBNOST DA SE SAVLADAJU OBAVEZE KOJE PROIZILAZE IZ SSP ..................... 34 3.1. Politi ki dijalog ............................................................................................................................ 34

3.2 Regionalna saradnja. .................................................................................................................... 35

3.3. Slobodno kretanje robe............................................................................................................... 36

3.4 Slobodno kretanje radnika, usluga i pravo osnivanja. .......................................................... 41

3.4.1. Slobodno kretanje radnika .................................................................................................... 41 3.4.2. Pravo osnivanja (establišment) ............................................................................................ 42 3.4.3. Trgovina uslugama ................................................................................................................ 43 3.4.4. Teku e isplate i slobodno kretanje kapitala ....................................................................... 44

3.5 Uskla ivanje, implementacija i ja anje zakonodavstva ....................................................... 45

3.5.1. Konkurencija ........................................................................................................................... 45 3.5.2. Prava intelektualne svojine ................................................................................................... 47 3.5.3. Javne nabavke ......................................................................................................................... 49 3.5.4. Standardizacija, akreditacija, ocenjivanje usaglašenosti, metrologije i tržišni nadzor . 50

3.6. Pravda i unutrašnji poslovi ........................................................................................................ 53

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

3.6.1. Ja anje institucija i vladavine prava .................................................................................... 53 3.6.2. Azil, migracija, vizna politika, kontrola granica ............................................................... 54 3.6.3. Pranje novca ............................................................................................................................ 55 3.6.4. Spre avanje i borba protiv organizovanog kriminala i drugih kriminalnih aktivnosti, uklju uju i terorizam ....................................................................................................................... 56

3.7. Politika saradnje ........................................................................................................................... 58

3.7.1. Ekonomska, monetarna, statisti ka saradnja i zaštita finansijskog interesa EU-a ........ 58 Statistike ........................................................................................................................................ 58

3.7.2. Promovisanje i zaštita investicija, industrijska saradnja, SSP i turizam ........................ 59 3.7.3. Poljoprivreda .......................................................................................................................... 61 3.7.4. Carina , Porezi i finansijska kontrola .................................................................................. 64 3.7.4.1. Carina .................................................................................................................................... 64 3.7.4.2. Porezi. .................................................................................................................................... 65 3.7.4.3. Finansijska kontrola ............................................................................................................... 66 3.7.5. Zapošljavanje, socijalna politika, politika javnog zdravlja, obrazovanje i obuka i istraživanje i razvoj tehnologija ..................................................................................................... 68 3.7.5.1. Zapošljavanje, socijalna politika i politika javnog zdravlja. ......................................... 68 3.7.5.2. Obrazovanje, obuka, istraživanje i inovacije ........................................................................ 71 3.7.6. Kulturne, audio vizuelne, telekomunikacione i poštanske usluge, i informaciono društvo............................................................................................................................................... 73 3.7.7. Transport ................................................................................................................................. 75 3.7.8. Energija, uklju uju i nuklearanu bezbednost .................................................................... 77 3.7.9. Životna sredina ...................................................................................................................... 79

3.8. Finansijska saradnja .................................................................................................................... 80

4. AKCIONI PLAN ZA PREGOVARANJE SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU .................................................................................................................................. 82

5

6

SPISAK SKRA ENICA OPO Obrazovanje i Profesionalna Obuka ARP Agencija za Ravnopravnost Polova UNNK Udruženje Nezavisnih Novinara Kosova KBA Kosovski Biznis Alijansa APK Agencija Protiv Korupcije NAK Nacionalni Autoritet za Kvalifikacije KAP Kosovska Agencija za Privatizaciju KAS Kosovska Agencija za Standardi AMPM Antemortum – Postmortum MAP Me unarodni Aerodrom Prištine ASMP Agencija za Srednjih i Malih Preduze a APIK Agencija za Promociju Investicija na Kosovu KAŠ Kosovska Agencija za Šume AJN Agencija za Javne Nabavke ARBK Agencija za Registrovanje Biznisa na Kosovu TAR Telekomunikacioni Regularni Autoritet KPA Kosovska Poreska Administracija AHV Agencija za Hranu i Veterinu SB Svetska Banka EU Evropska Unija BDP Bruto doma i Proizvod CBK Centralna Banka Kosove CEFTA Sporazum o slobodnoj Trgovini u Centralnoj Evropi (Central European Free Trade

Agreement) KUA Kosovska Uprava za Akreditaciju OACS Odeljenje za Administraciju Civilne Službe OMPS Odeljenje za Me unarodnu Pravnu Saradnju CK Carina Kosova DZPŽ Divizija za Zaštitu i Pomo Žrtvama OMRJA Odeljenje za Menadžment Reforme za Javne Administracije OIS Odeljenje za Intelektualnu Svojinu ECAA Evropski zajedni ki prostor vazduhoplovstva (European Common Aviation Area) KZS Kosovski Zavod za Statistiku EULEX Misija Vladavine Prava Evropske Unije na Kosovo FADN Mreža Podataka Ra unovodstva Farma (Farm Accountancy Data Network) EFO Evropska Fondacija za Obuke MMF Me unarodni Monetarni Fond GDDS General Data Dissemintation Standard MMGD Me u Ministarska Grupa za Decentralizaciju RG Radna Grupa IPC Indeks Potroša kih Cena

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

7

MFI Me unarodne Financijske Institucije SIK Sudski Institut Kosova IHH Indeksi Herfindalh - Hirchman KIJA Kosovski Institut za Javnu Administraciju IOM Me unarodna Organizacija Migracije(International Organization for Migration) IPPP Instrument za Pred Pristupnu Podršku IGP Institut za Gra evinske Proizvode EK Evropska Komisija EKK Energetska Korporacija Kosova SSK Sudski Savet Kosova SO Skupština/e Opština/e KKDSS Kosovska Kompanija za Distribuciju i Snabdevanje Strujom OKK Okvir kurikuluma Kosova MMKRJA Me u Ministarski Komitet za Reformu Javne Administracije OSPTSK Operator Sistema, Prenosa i Tržište Struja Kosove NSTK Nezavisna Sudska i Tužila ka Komisija NSTS Nezavisni Sudski i Tužila ki Savet TKK Tužila ka Komisija Kosove NKRM Nezavisna Komisija za Rudnike i Minerale VKP Vladina Komisija za Privatizaciju CKNL Centralna Komisija za Nestala Lica CIK Centralna Izborna Komisija RKJN Regulativna Komisija za Javne Nabavke MJA Ministarstvo Javne Administracije MLS Ministarstvo za Lokalnu Samoupravu MONT Ministarstvo Obrazovanje Nauke i Tehnologije MPŠRR Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralni Razvoj MP Ministarstvo Pravde MFK Menadžment Financije Kontrola MF Ministarstvo Financija MSS Ministarstvo Snage i Sigurnosti MI Ministarstvo Infrastrukture MIE Ministarstvo Evropske Integracije IUG Integrisano Upravljanje Granica MZP Ministarstvo za Zajednice i Povratak MKOS Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta RM Resorna Ministarstva MR Memorandum Razumevanja MSPP Ministarstvo Sredine i ProstornogPlaniranja MUP Ministarstvo Unutrašnjih Poslova NRD Nadzor Rada Dece MSP Ministarstvo Spoljnih Poslova MRSS Ministarstvo Rada i Socijalnog Staranja

8

MZ Ministarstvo Zdravlje MTI Ministarstvo Trgovine i Industrije MER Ministarstvo Ekonomskog Razvoja JLPO Jedinica Ljudskih Prava u Opštini FOJ Financijska Obaveštajna Jedinica JP Javne Preduze e DP Društvene Preduze e SMP Srednja i Mala Preduze a AKK Amerikanska Komora Kosove EKK Ekonomska Komora Kosove NO Nevladine Organizacije OEBS Organizacija za Evropsku Bezbednost i Saradnju TRN Telo za Razmatranje Nabavki PPPO Po etni Program za Pravno Obrazovanje KP Kosovska Policija GP Grani ni Prelaz RAE Projekat za Rome, Aškalije i Egip ani SPOK Strateški Plan za Obrazovanje u Kosovu DT Državno Tužilaštvo SOP Standardne Operativne Procedure PTB Projekat Tam/Bas PTK Pošta i Telekomunikacije Kosova NPPO Nastavljaju i Program Pravnog Obrazovanja APEP Akcioni Plan za Evropsko Partnerstvo GPRVK Godišnji Plan Rada Vlade Kosova IRL Interno Raseljena Lica CPO Centar za Profesionalnu Obuku RJA Reforme Javne Administracije RTK Radio Televizija Kosove SEECEL South East European Center for Enterpreneurial Learning ESMFZ Elektronski Sistem za Menadžiranje Farmaceutskih Zaliha USRRK Udruženje Sertifikovanih Ra unovo a i Revizora Kosova KSK Korektivna Služba Kosove KPS Kosovska Policijska Služba ZIS Zdravstveni Informacioni Sistem SCIK Sekretarijat Centralne Izborne Komisije SNK Sistem Nadzora Kvaliteta SIMS Sistem Informativnog Menadžiranja Slu aja SMP Staff Monitored Program SAPPK Strategija i Akcioni Plan Protiv- Korupcije TAIEX Tekni ka Podrška i Razmena Informacija (Technical Assistance and Information

Exchange) TOS Telo za Ocenjivanje Standarda

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

9

PDV Porez na Dodatnu Vrednost AU Administrativno Uputstvo UNDP Razvoj Programa Ujedinjene Nacije (United Nations Development Programme) UNHCR Kancelarija Visokog Komesarijata Ujedinjenih Nacija za Izbeglice(Office of the United

Nations High Commissioner for Refugees) USAID United States Agency for International Development KGR Kancelarija Generalnog Revizora KPZ Kancelarija za Pitanja Zajednice ZPZ Kancelarija za Povratak i Zajednice KP Kancelarija Premijera KIS Kancelarija za Industrijsku Svojinu KDV Kancelarija za Dobro Vladanje KER Kancelarija Energetskog Regulatora KRVO Kancelarija Regulatora za Vodu i Otpade

10

UVOD Odnosi Republike Kosova sa Evropskom Unijom U 1999 god,Evropska Unija je predložila uspostavljanje Procesa Stabilizacije i Pridruživanja za zemlje Zapadnog Balkana, kao okvir za usmeravanje napora pristupanja. U novembru 2000 god, samit Zagreba zvani no je pokrenuo Proces Stabilizacije i Pridruživanja. U Zagrebu, EU je istakla da e evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana biti odre ena na osnovu njihovog napretka ka stabilnoj demokratiji, vladavini prava, tržišnoj ekonomiji i regionalnoj saradnji. Evropski savet u Solunu, održan u junu 2003 god, potvrdio je da budu nost zemlje zapadnog Balkana leži u EU. Od Soluna, Kosovo je uklju eno u okviru Procesa Stabilizacije i Pridruživanja. U aprilu 2005 god, Evropska komisija je usvojila komunikaciju "Evropska budu nost za Kosovo". U 2006 god,Savet je usvojio prvo Evropsko partnerstvo. Drugo Evropsko partnerstvo za Kosovo usvojeno je 2008 god. Kao odgovor na prioritete Evropskog partnerstva, Vlada je usvojila Akcioni plan za Evropsko partnerstvo u 2008 god, i revidirala ga je na godišnjem nivou, nakon objavljivanja Izveštaja o napretku. Dana 17 februara 2008 god, Parlament Republike Kosovo je proglasio Kosovo kao nezavisnu državu. Do 16. decembra 2012 god, devedeset pet (95) zemalja su priznale Republiku Kosovo. U oktobru 2009 god, EK je objavila komunikaciju "Kosovo - Ispunjavanje evropske perspektive", u kojoj Evropska komisija je predložila da se produbi i oja a evropska perspektiva Kosova. Glavne vode e inicijative tog predloga bile su: (1) unapre enje politi kog i tehni kog dijaloga u Procesu Dijaloga Stabilizacije i Pridruživanja, (2) Viza dijalog sa perspektivom eventualne liberalizacije viznog režima; (3) Proširenje samostalnih trgovinskih mera i potencijalnog trgovinskog sporazuma sa Evropskom Unijom, (4) Okvirni sporazum sa Kosovom o opštim principima u eš a u programima Zajednice, (5) Aktiviranjekomponente IPA za prekograni nu saradnju (komponenta II). Me utim, Kosovo još uvek nema ugovorne odnose sa EU. Uslovi za osnivanje ugovornih odnosa sa zemljama Zapadnog Balkana su postavljeni u Zaklju cima Saveta od aprila 1997 god. Glavni elementi uklju uju uverljivi angažman preduzimanja demokratske reforme, poštovanje i zaštitu ljudskih prava, manjina i slobode izražavanja, kao i slobodnih i redovnih izbora. U zamenu za skladnost sa relevantnim uslovima,EU nudi zemljama ugovorne odnose skrojene po meri: Sporazum Stabilizacije i Pridruživanja. U tom svetlu, u oktobru 2012 god. Evropska komisija objavila je studiju izvodljivosti za Sporazum Stabilizacije i Pridruživanja izme u Evropske unije i Kosova. Dokument opisuje napredak koji je Kosovo postignulo u protekle tri godine i razmatra da li je Kosovo spremno da po ne pregovore o SSP. Studija je potvrdila da Kosovo "... je u velikoj meri spremno da otvori pregovore o Sporazumu Stabilizacije i Pridruživanja." Me utim, da bi po eli pregovore o SSP, Kosovo treba da nastavi sprovo enje u dobroj meri sve sporazume postignute izme u Beograda i Prištine da se vremsnki i konstruktivno angažuje na itav niz pitanja sa olakšicama u EU. Na ovom shvatanju,Komisija e predložiti direktive pregovaranja za takavsporazum, kada Kosovo bude ispunilo kratkoro ne prioritete u oblasti vladavine prava, javne administracije, zaštite manjina i trgovine.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

11

U tom svetlu, 12. decembra 2012 god, Savet za opšte poslove je primio k znanju beleške Studije izvodljivosti za Sporazum Stabilizacije i Pridruživanja (SSP) izme u EU i Kosova i namere Komisije da predloži pregovara ke direktive za SSP kada Kosovo ispuni kratkoro ne prioritete, koji su identifikovani u Studiji izvodljivosti. Savet je zaklju io da e odlu iti da otvori pregovore o SSP sa Kosovom, na osnovu izveštaja koji e biti predstavljeni od strane Komisije i HR/VP u prole e 2013 god. Savet e proceniti izveštaj tokom slede eg Predsedništva. Pod uslovom daocena bude pozitivna, Savet e usvojiti pregovara ke direktive. U januaru 2012 god, Evropska komisija je pokrenula dijalog o liberalizaciji viza sa Kosovom. Dana 14. juna 2012 god, EK je predao smernice za liberalizaciju viza. Vratiti se unazadkod ove manifestacije, prvi visoki zvani ni sastanak je održan. Dana 1. septembra 2012 god, Kosovo je podnelo svoj prvi izveštaj spremnosti EK. O ekuje se da e EK isporu iti prvu procenu sprovo enja smernica liberalizacije viza u januaru 2013 god. Kao rezultat iskustva prethodnih pregovora o pristupanju, EU je uvela novi pristup pregovorima o pravosu u i osnovnim pravima i pravde, slobode i bezbednosti, i vrsto je stavila pitanja vladavine prava, uklju uju i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, u centar politike proširenja EU. Novi pristup obezbe uje gore navedena pitanja koja treba rešavati rano u procesu proširenja. U tom svetlu, EK i Kosovo su pokrenuli struktuirani dijalog o vladavini prava 30. maja 2012 god. Strukturni Dijalog e obezbediti visok nivo foruma sa dvostrukim ciljem: (1) da odrede prioritete za reforme u oblasti vladavine prava, i (2) redovno prati i ocenjuje napredak Kosova ka ispunjavanju prioriteta. Rad DPSP pododbora pravde i unutrašnjih poslova, kao i redovnisastanci Koordinacionog Zajedni kog odbora za vladavinu prava e služiti kao prate i forumi o dvostrukom cilju strukturnog dijaloga. Slede i sastanak strukturnog dijaloga e se održati u februaru 2013 god. Dana 16 decembra 2012 god, Upravni odbor Evropske banke za obnovu i razvoj je odlu io da dozvoli Kosovu da postane lan EBRD. Ovo nije samonajnoviji primer napretka Kosova da postane potpuno integrisano u me unarodnu zajednicu, ali e tako e omogu iti Kosovu da ima koristi od ve ih finansiranja i da e doprineti promovisanju Kosovskog društveno-ekonomskog razvoja. Decembar 2009 god. Savet za opšte poslove pozdravio je Komunikaciju Komisije za oktobar 2009 god "Kosovo – ispunjavanju svoje evropske perspektive" i , izme u ostalog, pozvao je Komisiju da otvori za Kosovo u eš e u programima Unije. U decembru 2012 god. Savet inostranih poslova ovlastio je komisiju da otvori pregovore o okvirnom sporazumu u ime Unije sa Kosovom i da je vrati u Savetu u prvoj polovini 2013 god. Od 2010 god,Komisija i Kosovo su završili tri ciklusa Dijaloga Stabilizacije i Pridruživanja. SastanciDPSP Potkomiteta se održavaju u sedam tematskih oblasti i njihovi nalazi su sumirani na godišnjem DPSP plenarnom sastanku. DPSP je pokazao kao efikasni mehanizmi za pra enje i savetovanje Kosova o merama koje mora da preduzme da sprovede svoju evropsku agendu reformi. EU ostaje najve i donator na Kosovu, pružaju i više sredstava po glavi stanovnika na Kosovu nego u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. EU podržava Kosovo kroz nekoliko razli itih instrumenata finansiranja:Pomo Zajednice za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju (CARDS),Instrument za stabilnost (IFS), i Instrument za Pretpristupnu Pomo (IPA). Od 1999 do 2011 god,EU je

12

obezbediloviše od 2,3 milijarde € finansijske pomo i i blizu 1 milijardu € za podršku me unarodnog prisustva na Kosovu. Na donatorskoj konferenciji2008 god za Kosovo,Komisija je obe ala više od 500 miliona €. U Finansijskom Okviru 2007-2013,EU je omogu ila preko € 630 miliona dostupnih za Kosovo u okviru IPA. Trenutna IPA pomo je uglavnom usmerena na vladavini prava, ekonomiju, trgovinu i industriju, kao i reformu javne uprave. U skladu sa komunikacijom Komisije u oktobru 2009 god 'Kosovo - ispunjavanje svoje evropske perspektive", i u decembru 2009 godzaklju ak Saveta za opšte poslove IPA komponenta prekograni ne saradnje ( komponenta II je aktivirana za Kosovo u 2010 god. Da bi se poboljšalo angažovanje civilnog društva u kosovskom politi kom dijalogu i razvoju, 3.3 miliona€ je bilo dostupno u okviru civilnog društvo 2011-2013 god.

Grafikon 1: EU finansijska pomo za Kosovo (planirana i izdvojena za period 2007 - 2012 god, u milionima €) Kosovo ima dug i težak put na svojojputanji ka uklju enju u EU. Ipak, reforme su kao prvo i pre svega u interesu Kosova i njegovih gra ana. Kosovske evropske ambicije uživaju snažnu podršku javnosti na Kosovu.

Studija izvodljivosti Evropske Komisije 2012 god i Zaklju ci Saveta decembra 2012 god. su postavili jasan put za Kosovsko pristupanje za EU. Na osnovu procesa proširenja Zapadnog Balkana postojiniz formalnih koraka koji e obeležiti Kosovski put u pravcu EU integracija:

1. Evropska Komisija je procenila da Kosovo je ispunilo uvodne pokazatelje pregovora za SSP 2. Savet je dao mandat EK da po ne pregovore o SSP sa Kosovom; 3. Pregovori o SSP su finalizirani, a SSP je potpisan (privremeni deo stupa na snagu); 4. SSP je zadovoljavaju i na in primenjen i aplikacija za status kandidata; 5. Odgovaranje na upitnik i EK mišljenje o aplikaciji (avis); 6. Savet odlu uje o davanju statusa kandidata i mandata EK za po etak pregovora o

pristupanju; 7. Skrining i pregovori pojedinih poglavlja kroz me uvladine konferencije; 8. Zaklju ak o pregovorima i EK mišljenje o spremnosti Kosova da pristupi EU; 9. Potpis Sporazuma o pristupanju i statusu pristupanja zemlje; 10. lan EU.

Komponenta 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Prelazna pomo i faza izgradnje institucije

68,3 184,7 106,1 66,1 66,9 68,2

Prekograni na saradnja 0 0 0 1,2 1,8 1,8

UKUPNO 68,3 184,7 106,1 67,3 68,7 70,0

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

13

Metodologija i struktura akcionog plana SSP Akcioni plan za pregovore o Sporazumu Stabilizacije i Pridruživanja (SSP Akcioni plan) predstavlja klju nu strategiju Vlade na njenom putu ka pristupanju u EU. U ovoj ulozi SSP Akcioni plan jenaslednik Akcionog plana Evropskog partnerstva (APEP) i gradi na znanju kao i na inu i institucionalne i politi ke strukture osnovanetokom godina. SSP Akcioni Plan predstavlja set programa i blagovremenske podešene199 mere, ija primena e se sastajati od dva klju na cilja: (1) ispunjenosti uvodnih pokazatelja za SSP pregovore; i (2) implementaciju obaveza koje e biti preuzete od SSP. Fond za pripremu SSP Akcionog Plana je:

- Studija Izvodljivosti za Sporazum Stabilizaciji i Pridruživanju izme u Evropske unije i Kosova i prate iRadni Dokument Osoblja;

- Prioriteti Evropskog partnerstva 2008; - Izvještaj o napretku 2011; - Zaklju ci Dijalog ProcesaStabilizacije i Pridruživanja 2012 zaklju ci ; - Zaklju ci Strukturnog Dijalogao vladavini prava; - Smernice za Liberalizaciju Viza.

Tokom pripreme SSP Akcionog plana inpute su obezbe ene od strane svih državnih institucija, uz koordinaciju Ministarstva za Evropske Integracije. U tesnoj saradnji sa Kancelarijom Premijera i Ministarstvom Finansija, SSP Akcioni plan je usaglašen sa Zakonom o budžetu 2013 god, Vladin Godišnji plan rada 2013 god. i Vladinom Zakonodavnom Strategijom 2013 god. SSP Akcioni plan je podeljen na dva glavna dela: (1) narativnih i (2) tabela akcija. Narativni deo SSP Akcionog plana ima tri dela: (1) politi ki kriterijumi, (2) Ekonomski kriterijumi i (3) Sposobnost preuzimanje obaveza koje proizilaze iz SSP-a. Svaki narativni deo, osim ekonomskih kriterijuma, nudi (4) vrste informacija:

1. Napredak ostvaren u odgovaraju em poglavlju pravnih, institucionalnih i politi kim uslovima sprovo enja;

2. Klju ni izazovi sa kojimase suo ava odgovaraju epoglavlje pravnim, institucionalnim i politi kim uslovima sprovo enja;

3. Uvodni pokazatelji za po etak pregovora SSP i kratak pregled mera koje treba preduzeti (ako uvodni pokazatelji su identifikovani u odgovaraju em poglavlju)

4. Cilj da se ispunikako bise preuzele obaveze iz SSP i kratko pregledale i izložile mera koje treba preduzeti

U prilogu ovog dokumenta jedetaljna tabela akcija koja jasno identifikuje ciljeve koje treba ispuniti, mere koje treba preduzeti, odgovorne institucije, rok sprovo enjai finansijske troškove. SSP Akcioni plan ima ukupno 199 mera, od kojih 47 su pod politi kim kriterijumima poglavlja, 19 u ekonomskom poglavlju kriterijumi i133 prema sposobnostima za preuzimanje obaveza koje proizilaze iz SSP- poglavlja. Ukupni troškovi SSP Akcionog plana procenjuje se da je 1,284,092,652.57 €, od ega je 919,389,065.81 € planirano da budu pokriveni iz nacionalnog budžeta; 82,977,585.09 € od donatora , sa finansijskog jaza 281,726,001.67 €.

14

U skladu sa SMART principima, merljivi indikatori na nivou aktivnosti su postavljeni. Ukupni troškovi SSP Akcionog plana procenjuje se da su 740,746,749.15 €; od ega 583,996,308.65 € je planirano da budu pokriveni iz nacionalnog budžeta; 76,390,410.00 € od donatora; sa finansijskim jazom 80,360,030.50 €. SSP Akcioni plan e služiti kao klju na strategija Vlade na njenom putu ka pristupanju u EU; kao takav on e služiti kao referentna ta ka za državne institucije prilikom odlu ivanja o godišnjim prioritetima, planu regrutovanja, strateških investicionih planova, IT i ljudskih planova za izgradnju kapaciteta, donatorska pomo , kao i komunikacione i informacione aktivnosti. Ovakav pristup e obezbediti da su mere preduzete oživeljene do obaveza preuzetih u okviru ovog dokumenta. Monitoring i revidiranje SSP akcionog plana Nakon usvajanja SSP Akcionog plana od strane Vlade Republike Kosova, on e biti dostavljen za komentare od strane Evropske Komisije. Kada budu primljeni EK komentari, oni e biti sastavni deo dokumenta. Monitoring SSP Akcionog plana e se vršiti putem elektronskog nadzora i sistema izveštavanja koji je zajedni ki razvijen od strane Vlade Kosova i Evropske Komisije. Od 2010 god, Ministarstvo za Evropske Integracije je koristilo sistematsku M & R bazu podataka za pripremu zvani nih izveštaja za Evropsku Komisiju. Osim toga, pošto 2012 god, MEI je zapo eo sa proizvodnjom kvartalnih statisti kih izveštajaa koji se redovno razmatraju na sednicama Vlade. U skladu sa ustaljenom praksom, sveprate e aktivnosti koje e proiza i iz ciklusa DPSP 2013 god e biti integrisane u okviru sistema monitoringa i izveštavanja SSP Akcionog plana. Koordinacione strukture Evropskih integracija– Ministarski savet, Radni odbor i 7 Izvršnih komisije – posluži e kao temelj institucionalnog mehanizma koji e nadgledati sprovo enje SSP Akcionog plana. Da bi se obezbedilo da SP Akcioni plan ostaježivi dokument on e biti redovno revidiran. Pozivaju i se na važnost dokumenta,SSP Akcioni plan e biti dostavljen Skupštini Republike Kosova za informacije.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

15

1. POLITI KI KRITERIJUMI 1.1 Demokratija i vladavina prava 1.1.1. Zakonodavstvo Ustav Kosova je oli enje najviših na ela i vrednosti demokratije,uspostavljanjem parlamentarnog ustavnog poretka u kome Skupština igra klju nu zakonodavnu ulogu i vrši nadzornu ulogu nad izvršnom vlaš u. Institucionalni okvir za zakonodavstvo i kontrolaizvršne vlasti je na mestu i funkcionalna je . Funkcije zakonodavnih procesa kao i kontrola izvršne vlasti se vrši putem parlamentarnih odbora, od kojih su 4 stalne komisije, 9 su funkcionalne komisije, 1 ad hok komisija i 1 podkomisija utvr ena za mandate, imunitete i poslovnike. Važnu ulogu u izgradnji i funkcionisanju demokratskog poretka je imao Ustavni sud, ije su odluke poštovane i precizno su se sprovodile od strane Skupštine i drugih institucija. Nakon odluke Ustavnog suda, u jesen 2010, Predsednik Kosova je podneo ostavku. Sud je odigrao važnu ulogu i u procesu ponovnog izbora predsednika Republike Kosovo, koji je ponovo izabran u skladu sa Ustavom. Skupštinska legislatura se bira putem slobodnog glasa gra ana, to je pravo koje je garantovano Ustavom Republike Kosova i drugim važe im zakonima. Skupština Kosova usvojila je Zakon o opštim izborima (br. 03/L-073) i Zakon o lokalnim izborima (br. 03L-072), koji definišu procedure izbora za izbor centralnih i lokalnih vlasti, kao i pravo bira a da glasaju. Još u 2008 godini su održani opšti izbori, a i u dva maha opštinski izbor. Ustav Kosova garantuje etni ku zastupljenost i zastupljenost polova u Skupštini. Od 120 mesta u Skupštini, 20 je garantovano za manjine. Trenutni broj etni ke zastupljenosti iznosi 26 poslanika, ili 21,6%. Dok je 40 lanica žena koji ine 33,3% od ukupnog broja narodnih poslanika. Skupština je znatno oja ala svoj administrativni kapacitet i znatno je poboljšana priprema zakona kao i nadzor parlamenta. Skupština je od 2008 do danas usvojila 352 zakona. Me utim, ostaju izazovi koji i dalje da otežavaju pravilno funkcionisanje Skupštine. Ustavne i izborne reforme su me usobno povezane i zaostaci u tom pogledu prouzrokuju kašnjenja u demokratskim reformama, u funkcionisanju ustavnog poretka kao i u reformama izbornog sistema na Kosovu Strateški plan Skupštine 2013-2018, kao inovi pravilnik Skupštine još uvek nisu usvojeni. Kapaciteti Skupština za pra enje i istraživanje ostaju siromašni, posebno Departman skupštine za pravne i proceduralne poslove. Zakonodavne procedure se trebaju oja ati da bi se obezbedila me usektorska stru nost i usaglašenost sa pravnim tekovinama EU.(acquis) Koordinacija izme u Skupštine i Vlade treba da se poboljša, i istovremeno Skupština treba da pove a nadzor i kontrolu budžetskih troškova izvršne vlasti. Nedostaje pravni osnov za status civilnih službenika, koji e u velikoj meri obezbediti nezavisnost civilnih službenika, i regulisa e funkcije i mandat civilnih službenika Skupštine. Mere za ispunjavanje obaveza prema SSP Kosovo e se zalagatiza daljeja ane demokratskih principa njenog upravljanja. Poštovanje principa me unarodnog prava i vladavine prava uopšte, e predstavljati osnovu internih i eksternih politika stranaka u jednom SSP.

16

Da bi se zadovoljile potrebe koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Skupština e poja ati svoje napore za zaklju ivanje ustavne reforme i izborni proces. U cilju pove anja kapaciteta, Skupština e usvojiti nacrt zakona o statusu civilnih službenika Skupštine, Strateški plan skupštine 2013-2018, Novi Pravilnik u skladu sa mandatom Skupštine, i usvoji e strateški plan za upravljanje ljudskim resursima. Da bi se poboljšala koordinacija izme u Skupštine i izvršne vlasti, parlament e imenovati jednog višeg službenika koji e u saradnji sa koordinatorom koga je imenovala vlada da koordinira zakonodavni proces i plan rada Skupštine i Izvršnih organa. Skupština e preduzeti mere u skladu sa svojim mandatom da podigne kapacitete za uskla ivanje doma egzakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis), kao i pra enje sprovo enja politike. 1.1.2 Izvršni organi i Predsedništvo Ustav Republike Kosovo predstavlja pravni osnov za strukturu i funkcionisanje Vlade, šta više struktura i funkcije Vlade su regulisane Zakonom o državnoj administraciji Republike Kosovokao i Poslovnikomo radu Vlade Republike Kosovo i Pravilnikom o izmeni i dopuni Pravilnika o delokrugu delovanja i administrativnim odgovornostima Kancelarije premijera. Klju ne institucije odgovorne za koordinaciju strateškog planiranja, , koordinacijupolitike kao i zakonodavne strategije Vlade, su na mestu i funkcionalne. Kancelarija za strateško planiranje (KSP) ima za cilj da izgradi kapacitete za strateško planiranje i monitoring. Koordinacioni sekretarijat Vlade (KSV), je odgovoran za koordinaciju aktivnosti izme u Kancelarije premijera i ostalog dela uprave. Sekretarijat Vlade, zajedno sa KSP je odgovoran za koordinaciju izrade godišnjeg plana rada, na osnovu inputa svih ministarstava i drugih izvršnih organa Godišnji plan rada se sastoji iz plana rada Vlade i plana rada ministarstava,. Kancelarija premijera priprema godišnji zakonodavni program vlade, koji je izveden iz Godišnjeg plana rada Vlade. Ovaj program je pripremljen od strane Pravne kancelarije premijera, u tesnoj saradnji sa Sekretarijatom Vlade, Ministarstvom finansija, ZSP i MEI. Program, koji navodi predloženi zakon za narednu godinu, postavlja rok za izradu zakona i odgovorne /ih institucija. Vlada ima dobre kapacitete za izradu zakona i ima potencijal da poboljša uskla ivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis) u kratkom vremenskom periodu i tako e je me uministarska koordinacija politika poboljšana u poslednje tri godine. Što se ti e Predsedništva, predsednica aktivno sprovodi svoje ustavne dužnosti i preduzima korake da ne prihvati zakonodavstvo, ako to nije u skladu sa evropskim standardima i praksom. Kosovo je postiglo zna ajan napredak u procesu decentralizacije, dok je Ministarstvo za administraciju lokalne samouprave (MALS) preduzelo korake,da bi obezbedilo efikasnije pra enje struktura lokalneuprave . Generalno, Kosovo je uspostavilo odgovaraju e institucije izvršne vlasti, i imali su i dovoljnu politi ku stabilnost koja je omogu ila napredak u reformskom procesu. Ipak Kosovo i dalje treba da poboljša svoju upravu sa posebnim osvrtom na primenu ambiciozne agende reforme EU-e. Vlada treba da obezbedi da njen zakonodavni program bolje odgovara, kapacitetima pojedinih ministarstava i raspoloživog budžeta. Koordinacija izme u vlade i parlamenta, tako e treba dalje ja anje. Zalaganje za sprovo enje decentralizacije treba da se nastavi, uklju uju i i ja anje administracije na opštinskom nivou

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

17

Mere za ispunjavanje obavezau okviru SSP Prema SSP-u, Kosovo e morati da poštuje i sprovodi demokratske principe upravljanja. Štaviše, Vlada Kosova e trebati da se obezbedi kroz pogodnu i efikasnu izvršnu vlast na svim nivoima uprave. Da bi se ispunili zahtevi koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada e obezbediti izgradnju kapaciteta za razvoj i koordinaciju politika i strateškog planiranja i obezbedi e da zakonodavni plan odgovara individualnim kapacitetima ministarstava i trenutnog budžeta. Da bi se ovo postiglo, Vlada e izvršiti uskla ivanje zakonodavne strategije sa godišnjim planom rada i budžetom, kao i uskla ivanje SOR i godišnjeg budžeta sa deklaracijom prioriteta Vlade, tako e e obezbediti da godišnji plan rada koji se zasniva na dekleracijaprioriteta Vlade i prioritetima ministarstva. Da bi se poboljšalo uskla ivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis), koordinacija politika i apsorpcija pomo i , vlada e odobriti nacrt zakona o normativnim aktima, pravilima postupka o pravnim aktima , i izradi e standarde za izradu nacrta zakona. U kontekstu izgradnje kapaciteta, u kratkom roku, Vlada planira da razvije procenu u inka pravnih kancelarija i departmana za evropske integracije i koordinaciju politika u cilju poboljšanja efikasnosti ispunjavanjadržavnih obaveza u okviru SSP-a. Kroz ovaj mehanizam, Vlada ima za cilj da poboljša kvalitet i brzinu približavanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, a istovremeno poboljša koordinacije i upravljanja politikama, uklju uju i uspostavljanje apsorpcije pomo i EU. U cilju ja anja administrativnih kapaciteta na lokalnom nivou, Vlada e usvojiti Pravilnik o u inku (performansi) opština, i usvoji e paket profesionalnih dokumenata za razvoj kapaciteta u opštinama. Tako e, ucilju završetka procesa decentralizacije Vlada e pove ati napore da uspostavi opštinu Severna Mitrovica. 1.1.3 Javna uprava

Javna uprava na Kosovu se karakteriše naprednim primarnim i sekundarnim zakonodavstvom kao i konsolidovani dugoro ni strateški okvir. Tri osnovna zakona, Zakonom o civilnoj službi, Zakon o platama civilnih službenika i Zakona o državnoj upravi ine pravni osnov za status civilnih službenika, odnosno za definisanje sistema i strukture plata, dodataka i ostalih naknade za civilne službenike, kao i za regulisanje i unutrašnje institucionalnog upravljanje izvršne vlasti. Srednjoro ni strateški okvir, sadrži u sebi ambiciozan plan za preduzimanje sveobuhvatne reforme na horizontalnom nivou. Strategija kroz 12 ciljeva namerava da preduzme klju ne reforme, posebno u vezi sa prioritetnim oblastima kao što su planiranje i upravljanja politikama, veza izme u planiranja budžeta i prioriteta Vlade , reorganizacija sistema civilne službe, poboljšanje revizije kao i pove anje kvaliteta nabavke. Klju ne institucije odgovorne za upravljanje i koordinaciju reforme javne uprave su uspostavljene i funkcionalne. Glavna struktura odgovorna za obezbe ivanje sprovo enja Strategije i AP za reformu javne uprave je Me uministarska komisija za reformu javne uprave. A, na tehni kim nivoa strukture zakoordinaciju, rukovo enje i strateško planiranje se sastoji od institucionalnog trougla, Ministarstva za javnu upravu, Kancelarije premijera i Ministarstva finansija.

18

U cilju koordinacije rada na implementaciji Akcionog plana za reformu javne uprave formirana jeradna grupa sa svojim radnim podgrupama, što odgovara 12 klju nih ciljeva strategije. Za svaki cilj su odre eni koordinatoriodgovorni za pra enje realizacije strateških ciljeva. Departman za upravljanje RJU u okviru MAP-a, služi kao sekretarijat KNRAP-a i glavni nosioc za koordinaciju i pra enje sprovo enja politike u kontekstu reforme javne uprave . Uprkos velikim dostignu ima u oblasti administrativne reforme, ostaju izazovi koji ometaju efikasno sprovo enje reformi, koje su u vezi sa kompletiranjem pravnog okvira kao i sa unapre enjem kapaciteta za pra enje i sprovo enje reformi. Uprkos usvajanju gore pomenutog osnovnog zakona ostaje da se kompletira pravni osnov sa usvajanjem nacrta zakona o upravnom postupku i Nacrta zakona o Vladi. Ova dva zakona su osnov za odlaganje opštih reformi. Dok kratkoro ni izazovi ostaju usvajanje kao i sprovo enje 3 podzakonska aktakoja se direktno odnose na sprovo enje zakona o civilnoj službi i zakona o platama civilnih službenika. Njihovo usvajanje je preduslov za otvaranje pregovora o SSP. U smislu ispunjavanja kratkoro nih izazova Studije izvodljivosti, koja spada direktno u delokrug odgovornosti RJU, je i trajno rešenje za prostorije institucije ombudsmana, kao i održiva finansijska sigurnost. U širem kontekstu izazovi vezani sa IJUsu u vezi sa izmenama i dopunama Zakona o ombudsmanu, koji treba biti u skladu sa Venecijanskim preporukama. Kao i kroz usvajanje Zakona o platama visokih javnih zvani nika. Kroz ovo poslednje bi bilo rešeno , izme u ostalog, pitanje nivoa plata, koja bi morala da bude na nivou ministara i sudija Izme u ostalog, kao izazov i dalje ostaje prelaz na novi platni sistem, kao i priprema pravnog okvira koji se odnosi na usvajanje novih internih propisa izvršne vlasti u skladu sa zakonom o državnoj upravi. Od suštinskog zna aja za sprovo enje reformi je dovoljna alokacija potrebnih finansijskih sredstava kao i ljudskih resursa za sprovo enje politike. Sa institucionalnog aspekta izazov ostaju ograni eni kapaciteti javne uprave koji se zasnivaju na nizu istorijskih, društvenih i politi kih faktora kao što su nedostatak institucionalnog i administrativnog iskustva, u razvoju obrazovni sistem u razvoju i nedostatak politi ke volje za suštinske reforme u javnoj administraciji. Postojanje efektivnih administrativnih kapaciteta za sprovo enje obaveza koje donosi lanstvo u EU je jedan od klju nih kriterijuma procesu integracija - poznat kao Madridski kriterijum. Mere za ispunjavanje obaveze u okviru SSP U cilju zapo injanja pregovora o stabilizaciji i pridruživanju , Studija o izvodljivosti je identifikovala slede e kratkoro ne kriterijume koji se treba ispuniti za po etak pregovora o SSP: 1. Usvajanje neophodnog sekundarnog zakonodavstva , zakona o civilnoj službi i platama za civilnu službu . 2. Izdvojiti prostor za instituciju Ombudsmana i obezbediti budžetsku nezavisnost kroz obavezu Vlade da obuhvati predlog budžeta IJA bez ikakvih promena u ukupnom predlogu budžeta koji se podnosi od strane Vlade u Parlamentu U cilju ispunjavanja kriterijuma za pokretanje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Kosova e usvojiti 3 propisa (podzakonska akta) za sprovo enje zakona o civilnoj službi i zakonuo platama civilnih službenika, odnosno nacrt pravilnika o uslovima za ograni enje prava na štrajk u specifi nim uslugama u civilnoj službi, nacrt pravilnika o procedurama za brigu o javnim službenicima zbog fizi ke ili mentalne nesposobnosti ili zdravstvenih problema,

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

19

kao i nacrt pravilnika o dodacima na platu i druge naknade civilnih službenika. Tako e, e se dugoro no obezbediti prostorije za ombudsmana. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo bi trebalo da dodatno oja a posve enost za poboljšanje profesionalizma, efikasnosti i efektivnosti javne administracije na svim nivoima, što je od fundamentalnog zna aja za uspešno sprovo enje neophodnih reformi u budu nosti. Krajnji cilj ovih reformi bi omogu io pravilno funkcionisanje državnih institucija u opštom interesu gra ana Da bi se zadovoljili zahtevi koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije e usvojiti Nacrt zakona o upravnom postupku; Nacrt zakona o Vladi, Nacrt zakona visokim politi kim zvani nicima , Nacrt zakona o KIJA, i izvrši e se dopuna/izmena Zakona o ombudsmanu , da bude u skladu sa Venecijanskim preporukama. Izme u ostalog, Vlada e preduzeti mere da ubrza sprovo enje zakona o platama civilnih službenika, izvršivisistematizaciju radnih mesta, kao i prelaz na novi platni sistem. Vlada e preduzeti mere, da se ubrza usvajanje internih propisa u skladu sa zakonom o državnoj upravi. 1.1.4 Sektorbezbednosti

Ustav Republike Kosovo i zakonom, kao i relevantni zakoni o Ministarstvu kosovskih bezbednosnih snage i zakon o Kosovskim snagama bezbednosti, kojim se ure uju sektor bezbednosti prema najvišim demokratskim standardima. Pravni okvirobezbe uje i omogu ava civilnu i demokratsku kontrolu nad snagama reda i bezbednosti koje se obavljaju od strane najvišeg institucionalnog tela, Skupština Republike Kosovo, odnosno preko skupštinskog Odbora za unutrašnje poslove, bezbednost i nadzor bezbednosne snage i Komisije za nadzor Kosovske obaveštajne agencija . Politikom i strateškim pravcem bezbednosnog sektora rukovodi Savet bezbednosti Kosova, kojim predsedava premijer zemlje i pod nadzorom je parlamenta. Kosovo je trenutno u fazi preispitivanjabezbednosnog sektora, koji se o ekuje da proceni bezbednosno okruženje na Kosovu i stoga da proizvode budu u stratešku strukturu bezbednosnog sektora. Ovo preispitivanje je planirano da bude završeno u leto 2013 godine. Izazov u sektoru bezbednosti ostaje pove anje nadzora bezbednosnog sektora, kao i ja anje kapaciteta odbrane. Mere za ispunjavanje obaveze u okviruSSP-u Kosova e trebati dodatno da oja a demokratsku kontrolu sektora bezbednosti. Da bi ispunila zahteve koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo e preduzeti mere da se pove a nadzor nad sektorom bezbednosti. Kosovske institucije e sprovesti reviziju sektora bezbednosti prema predvi enom planu, i usvoji e Nacionalnu strategiju za bezbednost.

20

1.1.5. Pravosudni sistem U pravosudnom sistemu Kosova u poslednjih nekoliko godina je evidentiran napredak. Usvojen je reformski pravn okvir, Zakon o sudovima, Zakon o Sudskom savjetu, Zakon o državnom tužilaštvu i tužila kom savet, postizanjem zna ajnog napretka u reformi i restrukturiranju novog sudskog sistema, nezavisnog, efikasnog i nepristrasnog u skladu sa zakonom, koji vrši velike sudske i tužila ke reforme. Uspostavljene su klju ne institucije za izradu , nadzor i sprovo enje važe ihzakona, ponovnim funkcionalizovanjem Sudskog saveta Kosova i uspostavljanjem i funkcionisanjem Tužila kog saveta Kosova. Tako e je uspostavljen Ustavni sud, kao kona ni autoritet za tuma enje Ustava i nezavisan u obavljanju svojih dužnosti,donošenjem niza odluka politi kog karaktera poštovanih od strane svih organa i politi kih lidera. Od 2011 godine sa stupanjem na snagu Zakona o sudovima i državnom tužiocu je ostvaren napredak u poboljšanju plata, njihovim povišavanjem na zadovoljavaju i nivo, kako bi se pove ala efikasnost i performanse sudija i tužilaca na radu. Tako e je zabeležen napredak u pravcu smanjenja broja zaostalih predmeta, SVK je usvojilo Državnu strategiju za smanjenje broja starih predmeta, tretiraju i 55% od 160 000 slu ajeva zabeleženih od 2008 godine do danas. Uprkos napretku u pravosudnog sistemu, ostaje izazov revizija zakonskog okvira pravosudnog paketa koji treba da obezbedipotpunu usaglašenost sa Venecijanskim preporukama. Razmatranje Strategija za smanjenje broja starih predmeta treba da obezbedi efikasne mehanizme za smanjenje prikupljenih i nerešenih predmeta, u pravcu poboljšanja upravljanja predmetima. Ostaje izazov razvoj elektronskog sistema za upravljanje predmetima, kao i izgradnja kapaciteta za upravljanje sistemompodataka . U tom smislu, izazov i dalje ostajepovezivanje i unifikacija podataka svih kosovskih sudova kao i interkonekcija sa TSK. Sa institucionalnog aspekta ostaje izazov reforma pravosudnog sistema i ja anje kapaciteta administrativnog osoblja. Izazov, tako e ostaje , raspodela budžetskih sredstava kao i pove anje broja sudija i tužilaca, uklju uju i i manjinske zajednice , za koje pravni okvir zadržava veliki broj pozicija. Nedostaje proaktivan pristup institucija u pokretanju istragaza slu ajeve me unarodne pravne saradnje. Ostaje suštinski pristup pravdi u severnom delu Kosova, kosovski pravosudni sistem ima potrebu da poboljša svoju upravu sa posebnim fokusom na pristup nacionalnih sudija Okružnom sudu na severu, pošto do sada ovaj sud poseduje samo 6 sudija i 2me unarodna tužioca EULEX-a, kao i stvaranje mehanizama za sprovo enje zakona u istrazi i su enju krivi nih slu ajeva. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Da bi zapo eli pregovori o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje Studije izvodljivosti je identifikovala ovaj kratkoro ni kriterijum koje treba ispuniti za po etak pregovora o SSP: • Tokom izmene i dopune paketa zakona za reformu pravosu a, treba se obezbediti da ovlaš enja specijalnog tužilaštva Republike Kosovo ostanuneprimenjiva. U cilju ispunjavanja kriterijuma za pokretanje pregovora o sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje, kosovske institucije e obezbediti da tokom faze dopune izmene paketapravosudnih zakona, se ne uti e na ovlaš enja specijalnog tužilaštva Republike Kosovo.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

21

Skupština e usvojiti paket zakona o pravosu u, tako što e obezbediti da STRK bude u skladu sa preporukama Evropske komisije. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo bi trebalo da dodatno oja a posve enost za poboljšanje profesionalizma, efikasnosti i efektivnosti javne administracije na svim nivoima, što je od fundamentalnog zna aja za uspešno sprovo enje neophodnih reformi u budu nosti. Krajnji cilj ovih reformi e omogu iti pravilno funkcionisanje državnih institucija u opštem interesu gra ana. Da bi se ispunili zahtevi koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije e nastaviti napore da završe pravni okvir u skladu sa standardima EU, stvaranjemnezavisnog sistema, efikasnog i pravi nog radi primene i sprovo enja zakona i sudskih odluka, uporedo sa izvršenjem slu ajeva. Reformatorski pravosudni paket e se promeniti, izbegavanjem slabljenja pravosudnog sistema, pored restrukturiranja sudova. Pravni okvir za izbor lanova SSK e se promeniti. Sve procedure za izbor lanova e se izvršiti u skladu sa evropskim standardima i preporukama Venecijanske komisije, vode i ra una da ve ina izabranih bude od strane pravosu a. Sa ciljem smanjenja slu ajeva prikupljenih u SVK e usvojiti Strategiju za smanjenje zaostalih slu ajeva koji su se prikupili u SVK, i istovremeno e se pove ati broj sudija i pomo nog osoblja. U srednjoro nimperiodu SSK e operacionalizovati sistem za upravljanje predmetima i tako e e razviti plan obuke za upravljanje bazom podataka. Kosovo tako e mora da obezbedi zaštitne mere za sudije, tužioce, svedoke i sudsko osoblje, protiv pretnji i zastrašivanja, ometanja prava na pravi no su enje, kao i pružanje odgovaraju eg prostora u skladu sa sudskim postupcima , na osnovu zakona o sudovima i tužilaštvu . U tom smislu, SSK e potpisati SOP sa kosovskom policijom da obezbedi blisku zaštitu za sudije i razvi e SOP za odre ivanje mera bezbednosti za pristup sudskim objektima. SSK i TSK e se sa prioritetima baviti slu ajevinma disciplinskih ili krivi ni prekršaja sudija i tužilaca , o kojima su podneti izveštaji disciplinskimkomisijama , kao i tretiranje osetljivih slu ajeva politi ke prirode kako bi se poboljšao ugled pravosudnog sistema. Kosovske institucije e obezbediti proaktivnost u istrazi za pokretanje slu ajeva o pitanjima za me unarodnu pravnu saradnju. U tom smislu, Vlada e dopuniti / izmeniti Zakon o me unarodnoj pravnoj saradnji u krivi nim predmetima. 1.1.6. Borba protiv korupcije

U oblasti borbe protiv korupcije, Vlada je utvrdila potreban okvir politika i zakona za borbu protiv korupcije i uspostavila je klju ne institucije u cilju sprovo enja zakona i politike protiv korupcije. Usvojen je antikorupcijski pravni okvir, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o zaštiti informatora, Zakon o spre avanju sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, Zakon o deklaraciji i kontroli porekla imovine visokih javnih zvani nika, i zakon o deklarisanju porekla i kontrole poklona svih službenih lica Klju ne institucije odgovorne za upravljanje i koordinaciju borbe protiv korupcije su osnovane i funkcionalne. Agencija za borbu protiv korupcije je nezavisno telo odgovorno za sprovo enje državne politike za spre avanje i borbu protiv korupcije, naro ito u oblasti izveštavanja,

22

otkrivanja i istrage korupcije, kao iza sprovo enje Strategije i Akcionog plana protiv korupcije. A na tehni kom nivou su uspostavljene strukture za koordinaciju politike za sprovo enje antikorupcijskih propisa i spre avanje i istragu akata korupcije. Formirana je antikorupcijska radna grupa u okviru specijalnog tužilaštva i Nacionalnog saveta kao koordinacionog tela pod vo stvom predsednika, koja ima za ciljda koordinira rad i aktivnosti institucija i agencija u okviru njihove nadležnosti i delokruga delovanja. Kosovska Policija je osnovaladepartman za borbu protiv privrednog kriminala i korupcije, a stvorene su zajedni ke strukture izme u policijskih istražitelja i tužilaca , uspostavljanjem task force za borbu protiv korupcije u cilju spre avanja i istrage dela korupcije, privrednog i finansijskog kriminala. Ipak u antikorupcijskoj oblasti, izazov ostaje poboljšanje zakonskog okvira u borbi protiv korupcije, kao i uskla ivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis) . Posebno, zakon za spre avanje sukoba interesa i zakon o deklaraciji i kontroli imovine visokih zvani nika treba da razjasni mandat izveštavanja, kao i sprovo enje ubedljiviji i proporcionalnih sankcija. Izazov ostaje i dopuna / izmena zakona o finansiranju politi kih stranaka, tako da donacije budu obra ene u transparentnom obliku od strane pravnih lica koja obezbe uju robu i usluge za javnu upravu, kao i obavezu politi kih partija da otvore jedan bankovni ra un i utvrderokovi za objavljivanje finansijskih izveštaja. Dok kratkoro ni izazov ostaje usvajanje strategije za borbu protiv korupcije od strane Skupštine Kosova. Sa institucionalnog aspekta ostaje izazov nedostatak proaktivnog delovanja od strane APK, jer nedostaje poseban mehanizam istrage me u institucijama za sprovo enje zakona. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Da bi se zapo eli pregovori o Sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje Studija izvodljivosti je identifikovala slede e kratkoro ne kriterijume koje treba ispuniti za po etak pregovora o SSP: • pokazati posve enost u ostvarivanju rezultata u borbi protiv korupcije, uklju uju i i pokretanje istrage, u tesnoj koordinaciji sa EULEX-om • Usvajanje Strategije i Akcionog plana za borbu protiv korupcije. Da bi se ispunili kriterijumi za otvaranje pregovora za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije e obezbediti u bliskoj saradnji i koordinaciji sa EULEX-om , uspostavljanje mehanizma koordinacije za pokretanje istrage slu ajeva korupcije, i preduze e mere za pove anje rezultata u sprovo enju antikorupcijskih politika. Skupština Kosova e usvojiti Strategiju za borbu protiv korupcije. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo treba da dodatno oja a posve enost za poboljšanje profesionalizma, efikasnosti i efektivnosti javne administracije na svim nivoima, što je od fundamentalnog zna aja za uspešnu implementaciju reformi potrebnih u budu nosti. Krajnji cilj ovih reformi e omogu iti pravilno funkcionisanje državnih institucija u opštem interesu gra ana.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

23

Da bi se ispunili zahtevi koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije e preduzeti konkretne korake za kompletiranje pravnog okvira u skladu sa standardima EU. Zakon o spre avanju sukoba interesa e se promenitiadresiranjem relevantne obaveze izveštavanja. Tako e e se ispuniti / izmeniti Zakon o Deklarisanju imovine i sukoba interesa, predvi aju i izvršenje ubedljiviji i proporcionalnih sankcija. Skupština e se dopuniti / izmeniti Zakon za finansiranje politi kih partija adresiranjem transparentnosti donacija pravnih lica kojiobezbe uju robu i usluge za javnu upravu kao i obavezu politi kih stranaka da otvore jedan jedini bankovni ra un i definisanje rokova u publikaciji finansijskih izveštaja. Tako e e se preduzeti mere za uspostavljanje jednog posebnog mehanizmaistrage izme u APK i institucija za sprovo enje zakona koje e pomo i da se oja a me uinstitucionalna saradnja u istragama i krivi nom gonjenju slu ajeva korupcije. 1.1.7. Odnosi sa me unarodnom zajednicom

Kosovo je u velikoj meri ispunilo sve uslove koji proisti u iz Sveobuhvatnog predloga Ahtisarijevog paketa, a kao rezultat toga, 10. septembra 2012 je Me unarodna upravlja ka grupa proglasila završenomfazu nadzora nezavisnosti, i mandataKancelarije me unarodnogcivilnog predstavnika. Me utim, Kosovo je postiglo usaglašenost sa Evropskom unijom da se produži mandat EULEX-a do juna 2014 godine. U tom smislu, Skupština je usvojila Zakon o ratifikovanju me unarodnog ugovora izme u Republike Kosovo i EU omisiji EULEX-a za vladavinu prava na Kosovu. U novembru 2012 godine, Vlada Kosova i misijaEULEX-a su na redovnom sastanku Zajedni kog koordinacionog odbora za vladavinu prava potpisali'Kompakt ugovor za vladavinu prava "i usvojeni su " ažuriraniopisi poslova"kojipostavljaju zajedni ke ciljeve u oblasti vladavina prava i uspostavljanja jasnog mandata za podelu zadataka. Kosovski je znatnoj meri poja alo napore za pove anje priznanje Kosova kao nezavisne države, i kao rezultat je dostignute 95 priznanja . Institucije supove ale aktivnosti za lanstvo Kosova u me unarodnim mehanizmima i stoga je Kosovo sada lan nekoliko regionalnih organizacija i drugih me unarodnih mehanizama. Kosovo je lan Me unarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, sa kojima ima sporazum za podršku. U novembru 2012 godine, Kosovo je postiglo zna ajan napredak ulaskom u Evropsku banku za obnovu i razvoj, koji je omogu io Kosovu pristup fondovima za finansiranje projekata u cilju ekonomskog razvoja. Kosovo u 2012 godini, je uspešno predsedavalo redovnim sastancima CEFTA-e, i nastavlja da daje doprinos na ravnopravnom nivou sa ostalim zemljama u regionu. Uprkos dostignu ima u oblasti me unarodnih odnosa, i dalje ostaju izazovi koji otežavaju položaj Kosova na me unarodnoj areni. Ne priznavanje od 5 država lanica EU predstavlja izazov na putu Kosova ka evropskim integracijama. Tako e, nedostatak dovoljnih priznanja spre ava lanstvo Kosova u drugim me unarodnim mehanizmima, kao što su OUN, OEBS-a i Saveta Evrope, kao posledica Kosovo nije u mogu nosti da u potpunosti ima koristi od mehanizama evaluacije relevantnih konvencija. Ipak da odgovori na ove izazove Vladu Kosova e pove ati diplomatske aktivnosti za pove anje priznanje i lanstvo u relevantnim me unarodnim mehanizmima. Vlada e usvojiti Strategiju

24

p j p j j p j p jme unarodnim mehanizmima.

1.2. Ljudska prava i zaštita manjina

1.2.1. Gra anska, politi ka, ekonomska i socijalna prava Osnovna prava i slobode ve imaju solidnu pravnu osnovu i regulišu se na osnovu principa utvr enih u Ustavu, odnosno II poglavlje - osnovnaprava slobode i drugi relevantni zakoni. Ustav imauba ene glavne me unarodne sporazume i direktne instrumente primenjive na Kosovu, uklju uju i i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njene protokole. Ustav predvi a prednost ovih sporazuma u slu aju sukoba sa nacionalnim zakonodavstvom. Ustav tako e predvi a pravo pojedinaca da podnesu pred ustavnim sudom , kršenja njihovih prava od strane javnih organa a i Ombudsman može da uputi predmete Ustavnom sudu. Osnovni pravni okvir se proširuje Zakonom protiv diskriminacije, Zakonom protiv nasilja u porodici, zakonom o ravnopravnosti polova, Zakonom o socijalnojpomo i, Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom sa invaliditetom, Zakonom o penzijama za lica sa invaliditetom zakonom ostru nom osposobljavanju i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, Zakonom o radu , kao i Pravnim kodeksom za maloletnike koji jeu potpunosti u skladu sa standardima EU. Što se ti e strateških dokumenata, do sada je Vlada usvojila Strategiju za ljudska prava (sada u procesu razmatranja), Strategiju za osobe sa invaliditetom, Strategiju o de jim pravima , kao i program Kosova protiv nasilja u porodici. Svi oni imaju za cilj pružanja zaštite, pra enje i unapre enje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Institucije odgovorne za pra enje sprovo enja zakonodavstva za ljudska prava su uspostavljene i funkcionalne . Na centralnom nivou je Kancelarija za dobro upravljanje u okviru kancelarija premijera, sa mandatom da sa uva i promoviše principe ljudskih prava i osnovnih sloboda. Dalje, su osnivane jedinice za ljudska prava u okviru drugih institucija, na centralnom i lokalnom nivou. Što se ti e rodne ravnopravnosti, na centralnomnivou, mandat ima Agencija za ravnopravnost polova - Kancelarija premijera i odre eni su zvani nici iz ove oblasti u svim institucijama na centralnom i lokalnom nivou. Za pitanje nestalih lica odgovorna je vladina komisija za nestala lica a i Skupština Kosova ima specijalizovani odbor za ljudska prava, ravnopravnost polova, za nestala lica i peticije , i u mandatu ima razmatranje nacrta zakona i obezbe ivanje usaglašenosti sa evropskim i me unarodnim zakonodavstvom. Uprkos dostignu ima u oblasti osnovnih prava, ostaju izazovi koji ometaju efikasnu primenu zakonskog okvira u vezi sa zaštitom, promocijom i pra enjem ljudskih prava. Raznovrsnost struktura jasno komplikuje podelu nadležnosti me u ovim institucijama i zna ajno otežava efikasnost u sprovo enju zakonskog okvira. Više treba da se uradi u oblasti slobode izražavanja, da bi se obezbedilo poštovanje u praksi. Slu ajevi fizi kih napada na novinare se trebaju istražiti i krivi no goniti. Dok, u vezi sa imovinskim pravima treba se raditi na njihovoj primeni i poštovanju, smanjenju broja zaostalih sakupljenih predmeta, i dalje sprovo enje sudskih i administrativnih odluka

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

25

Ministarstvo pravde treba da kompletira sekundarno zakonodavstvo za sprovo enje Zakona o izvršenju krivi nih sankcija, i treba da nastavi sa svojim zalaganjima za pove anje profesionalnosti popravnog osoblja. Istovremeno, se treba nastaviti sa rešavanjem ostalih pitanja, kao što su dalji napori oko nekažnjavanja i pristupa pravdi, posebno za najugroženije grupe društva, uklju uju i i žrtve trgovine ljudima. Štaviše, postoji humanitarna briga o sudbinilica nestalih tokom sukoba u 1990-im godinama (1770 slu ajevima do avgusta 2012). Primena zakona o zaštiti od nasilja u porodici treba da se poboljša , a i sprovo enje antidiskriminacionog zakonodavstva ostaje izazov. Lica sa invaliditetom se suo avaju sa teško ama u smislu pristupa zaposlenju, robama i uslugama, transportu i obrazovanju. Primena sindikalnog i trgova kog prava treba se dodatno poboljšati. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo treba da poštuje i sprovodi demokratske principe i ljudska prava kao što je definisano u glavnim me unarodnim dokumentima kao što su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Evropska konvencija o ljudskim pravima. Poštovanje principa me unarodnog prava i vladavine prava uopšte, e formirati osnovu internih i eksternih politika stranaka u SSP-u. Kosovo bi trebalo da obezbedi daosnovna prava i slobode, budu garantovana i njihova primena da se na postepeno poboljšava. Da bi se ispunili zahtevi koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Kosova e preduzeti korake za kompletiranje pravnog okvira sa ukazom o proglašenjunovog Krivi nog zakonika. Da bi se obezbedio pristup zapošljavanju za osobe sa invaliditetom, Vlada e izvršiti izmenu i dopunu Zakona o profesionalnom osposobljavanju i ponovnom osposobljavanju, i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kako bi se obezbedilo uklju ivanje posebnih potreba pri dizajniranju politike zapošljavanja. Osim toga, izradi e se pravilnik koji e se baviti pitanjem pojednostavljivanja struktura odgovornih u oblasti ljudskih prava. Što se ti e regionalne saradnje za nestala lica, posti i e se memorandum o razumevanju sa EULEX-om i obezbedi ese aktivno u eš e u izradi / završavanju regionalnog spiska nestalih lica. Što se ti e usmeravanja sindikalnih i trgovinskih prava, Vlada e se fokusirati na ja anje kapaciteta inspektora rada sa izradom strategije za razvoj Inspektorata rada, uklju uju i i plan obuke U vezi sa poboljšanjem implementacije zakona za borbu protiv diskriminacije, izradi e se akcioni plan koji e pokritivremenski period od 2013-2015. Ministarstvo pravde e završiti usvajanje sekundarnog zakonodavstva za sprovo enje Zakona o izvršenju krivi nih sankcija. U popravnim službama, Vlada e nastaviti sa poboljšavanjem uslova za zatvorenike u popravnim centrima i u pritvoru, i izradi e i plan obuke za nastavak unapre enja profesionalnih kapaciteta popravnog osoblja. Štaviše, izvrši e se statisti ko pra enje izbliza i na redovnoj osnovi, u smislu izvršavanja administrativnih i sudskih odluka koje uti u na imovinska prava, izvršenje sudskih odluka koje se bave slu ajevima koji uklju uju ranjive grupe i pružaju pristup pravdi, kao i u slu ajevima porodi nog nasilja. U tom smislu, predvi a se reforma sistema izvršenja, koja e biti realizovana usvajanjem Nacrta zakona o izvršnom postupku. Ovaj zakon e reformisati sistem izvršenja u skladu sa zahtevima za potpisivanje SSP-u. Sa ovim zakonom na Kosovu e se ostvariti više efikasno sprovo enje

26

važe eg zakonodavstva i sprovo enje sudskih odluka gra anskog i administrativnog karaktera.

1.2.2. Poštovanje i zaštita manjina i kulturnih prava Poštovanje i zaštita manjina i kulturnih prava na Kosovu je regulisano ne samo Ustavom Republike Kosovo (poglavlje III). Me unarodne konvencije koje se direktno primenjuju u Republici Kosova, u skladu sa Ustavom, su Konvencija Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina i Me unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije. Pored toga, postoje i drugi obavezuju i me unarodni ugovori u Republici Kosovo, kao Aneks o ustavnim pravima, prava zajednica, decentralizacija i aneks o kulturnom nasle u. Postoji i napredno osnovno i sekundarno zakonodavstvo koji je u vezi sa ovim pravima. Osnovni zakoni uklju uju Zakon o zaštiti i promovisanju prava zajednica i njihovih pripadnika u republici Kosovo, Zakon o upotrebi jezika,zakon o kulturnom nasle u, Zakon o zaštiti posebnih podru ja, Zakon o istorijskom centru Prizrena, Zakon o Velikoj Ho i, Zakon o javnom emteru, Zakon o slobodi veroispovesti na Kosovu i Zakon protiv diskriminacije. Pored toga, ova prava su regulisana podzakonskim aktima (sekundarnim zakonodavstvom) , kao što jePravilnik o opštinskim kancelarijama za zajednice i povratak i Pravilnik o Kancelariji poverenika za jezike. Tako e je usvojena Strategija i Akcioni plan za zajednice RAE i strategija za zajednice i povratak za 2009-2013 godinu, iji ciljevi su stvaranje održive zajednice, održivog povratka i reintegracije raseljenih lica u zemlji, kao i ekonomska reintegracije zajednica. Za pra enje Strategije i Nacionalnog akcionog plana za zajednicuRAE, uspostavljena je tehni ka radna grupa, koja je zadužena za pra enje ove strategije, koja se sastaje etiri puta godišnje, i Me uinstitucionalni Upravni odbor, koji se sastaje dva puta godišnje. Tako e je osnovala radna grupa za reformu Kancelarije poverenika za jezike, koji održava niz sastanaka kojima predsedava KPZ. Klju ne institucije odgovorne za sprovo enje zakona, kao što su one na centralnom i lokalnom nivou, su osnovane i postale funkcionalne . Na centralnom nivou je Ministarstvo za zajednice i povratak (MZP), Kancelarija za pitanja zajednica u okviru Kancelarije premijera, Konsultativni savet za zajednice (Predsedništvo), Parlamentarni odbor za ljudska prava, interese zajednica i za povratak kao i Odbor za zajednice . Uprkos napretku u kompletiranja pravnog i politi kog okvira, izazov ostaje njihovo efikasno sprovo enje. Izazov, posebno, ostaje primena zakona o zaštiti kulturnog nasle a i Srpske pravoslavne crkve, posebno zakona o istorijskom centru Prizrena i onaj o Velikoj Ho i. Tako e je potreban dalji napredak u implementaciji Strategije i Akcionog plana za zajednice RAE, uklju uju i raspodelu potrebnih sredstava u vezi sa " etrdeset akcija" za integraciju RAE zajednice. Kratkoro ni izazov ostaje osnivanje konsultativnog tela za zaštitu kulturnog i verskog nasle a. Dalje, se treba raditina pove anju zastupljenosti manjinskih zajednica u javnoj administraciji i na poboljšanju primene zakona o upotrebi službenih jezika na institucionalnom i društvenom nivou širom Kosova. Trebaju se stvoriti usloviza Srbe i za povratak lica koja žele da se vrate. Za kancelarijupoverenika za jezike se treba izdvojiti budžet, osoblje i prostor. Treba se obezbediti

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

27

emitovanje na srpskom jeziku od strane javnog emitera. Fizi ki napadi motivisani etni kim ili verskim osnovama se trebaju istražiti, a po inioci treba da budu privedeni pravdi. Pristup obrazovanju, borba protiv napuštanja školovanja, kao i kvalitativni rezultati u obrazovanju, treba da zadovolje najnoviji plan i program romske zajednice i važno je da incidenti koji ugrožavaju bezbednost lokacija i vra anje imovine, budu temeljno istraženi i poslati na sud. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a U cilju po etka pregovora za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala slede e kratkoro ne kriterijume koji moraju biti ispunjeni za po etak pregovora o SSP: Usvajanje i operacionalizacija konsultativnog tela za promociju i zaštitu kulturnog i verskog nasle a, odnosno Srpske pravoslavne crkve. U cilju ispunjavanja kriterijuma za po etak pregovoraza sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada i Skupština Kosova e usvojiti administrativno uputstvoo Savetu za implementacija i monitoring, kao i da se obezbedi njegova funkcionalnost. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo treba da poštuje i sprovodi prava lica koja pripadaju manjinama u skladu sa me unarodnim i evropskim standardima. Kosovo tako e treba da pruži mogu nost za povratak raseljenih lica koja žele da se vrate. Da bi se ispunili zahtevi koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije e staviti u funkciju Kancelariju poverenika za jezike, kojom prilikom e se izdvojiti budžet, prostor i ljudski resursi. Što se ti e zaštite Istorijskog centra Prizrena i sela Velike Ho e, formira e se lokalni odbori za sprovo enje relevantnih zakona, i izdvoji e se budžet za njihovo sprovo enje. Dalje e se uspostaviti televizijski kanal na srpskom jeziku u okviru javnog servisa. U pogledu integracije RAE zajednice na centralnom i lokalnom nivou, izvrši e se budžetiranje za realizaciju programa " etrdeset akciji", a i pove a e se broj zaposlenih iz redova manjina. U nastojanju da se obezbede mogu nosti za povratak raseljenih lica, nastavi e se sa izgradnjom i rekonstrukcijom ku a, a i prati e se broj vra enih lica, projekata i podržanih u funkciji povratka. Dalja e se izvršiti istraga, krivi no gonjenje i su enje slu ajeva vezanih za fizi ke napade etni ki i verski motivisanih. 2. EKONOMSKI KRITERIJUMI 2.1. Situacija i ekonomska stabilnost 2.1.1.Ekonomska situacija Razvojne i ekonomske politike u poslednjih nekoliko godina su zasnovane na održavanju makroekonomske, finansijska stabilnosti i fiskalne konsolidacije. To je tako e odraženoi u prioritetima Vlade uklju enim u Srednjoro niokvir troškova za 2013-2015 godinu. Ovi prioriteti se fokusiraju na ekonomski i održivi rast irazvoj, ja anje dobrog upravljanja i vladavine prava, razvoj ljudskih i fizi kih resursa, kao i pove anjesocijalne zaštite u celini. Finansiranje ovih prioriteta je uklju enoi u budžetski okvir.

28

U kontekstu fiskalne konsolidacije, nastavilo se sa potpunom implementacijom sporazuma SBA sa MMF-om. Kosovo je postalo lan Me unarodne banke za obnovu i razvoj (EBRD) i primljeno je u programima Evropske investicione banke (EIB). lanstvo u ovim me unarodnim finansijskim mehanizmima e imati pozitivan uticaj na ekonomski razvoj zemlje tako što e omogu iti pristup kreditima sa povoljnim uslovima za privredu Kosova. Ekonomski rast u poslednje tri godine je u proseku iznosio oko 4%. Približno sli an ekonomski rast se o ekuje u 2012 godini, uzimaju i u obzir i uticaj ekonomskih kretanja iz evrozone. Za period od 2013-2015 godine se procenjuje porast od oko 5% u proseku. Ukupna potrošnja i dalje nastavlja da bude glavna komponenta BDP-a, koji se o ekuje da u tri naredne godine poraste po realnoj godišnjoj stopi od oko 4.4%. Drugi važan inilac u BDP-u su opšte investicije, zahvaljuju i pove anom u eš u javnih investicija u ukupnim investicijama (oko 12% ve i u 2012 godini u odnosu na 2011). U eš e ukupnih investicija u BDP se o ekuje da e dosti i oko 34.1% na kraju perioda 2013-2015, od 33.4% koliko je iznosilo u 2011 godini. Izvoz roba i usluga se o ekuje da e rasti po prose noj realnoj stopi od 7.6%. I uvoz se o ekuje da nastavi da raste u srednjero nom periodu. Doprinos uvozau realnom rastu BDP-a predvi a se da, u srednjero nom periodu, prose no iznosi oko -2.5%. Inflacija u 2012 godini se o ekuje da e biti oko 1.2%, podstaknuta i od promena cena u zemljama regiona a što se odražava kroz uvoz iz tih zemalja. Na osnovu predvi anja MMF –a i predvi anjima o kretanjima u lokalnoj privredi, nivo cena se o ekuje da e rasti sporije u naredne tri godine u odnosu na prethodni period. Finansijski sektor e i dalje biti stabilan. Iako pod dominacijom banaka u stranom vlasništvu, bankarski sektor je bio likvidan, jer su bankarskeoperacije finansirane prevashodno od strane lokalnih depozita. Centralna banka, zajedno sa Ministarstvom finansija su stvorili fond za hitnu pomo likvidnosti, iako, još od stvaranje ovog fonda nije bilo potrebe da se koristi ovaj dodatni mehanizam likvidnosti. U septembru 2012 godine, aktiva bankarskog sektora je imala godišnji rast od 5.1% (14.7% u septembru 2011 godine.) Odnos krediti - depoziti u septembru 2012 godine je bio 79.7%, jedno poboljšanje u odnosu na prošlu godinu (78.9% u septembru 2011.) Trgovinski bilans je karakterisan sa prose nim trgovinskih deficitom od oko 40% BDP-a u poslednje tri godine. Trgovinski bilans se o ekuje da e imati tendenciju za blagim padom u periodu od 2012-2015 godine, kao rezultat brzog rasta izvoza roba i trgovinskih usluga. Uvoz roba se o ekuje da nastavi svojuuzlazni trend tokom ovog perioda, uprkos pretpostavkama za laku zamenu sa lokalnim proizvodima. Deficit teku eg ra una je još u poslednjih nekoliko godina imaoporast, projektovan da ostane na nivou od oko 20% BDP-a. Neto transferi se o ekuje da nastave pozitivan trend. Me utim, taj rast se o ekuje da e se usporiti u 2012 godini, zbog uticaja dešavanja u evrozoni na nivou doznaka. Od strane kapitalnog i finansijskog ra una, prihodi iz direktnih investicija se o ekuje da e rasti, dok se o ekuje usporavanje kod portfolio investicija, ako lokalne finansijske institucije prenose ulaganja u trezorske zapise( vrednosni papiri) Vlade Kosova. Osnovne institucije za formulisanje i pra enje sprovo enja politike na nivou države su stvorene. Kancelarija premijera za strateško planiranje vrši formulisanje srednjero nih razvojnih prioriteta vlade na osnovu vladinih strateških dokumenata, kao što je Program Vlade za 2011-2014 godinu, i vizija i prioriteti za ekonomski razvoj usvojeni u 2011 godini. Ova kancelarija tako e

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

29

koordiniše pra enje realizacije ovih prioriteta. Ministarstvo finansija, u okviru svojih nadležnosti ima obavezu da pokrenesa planiranjem i godišnji budžet Vlade i makrofiskalne projekcije. Nadležna ministarstvazatim vrše operacionalizaciju prioritetaubudžetskim projektima i aktivnostima kroz godišnji budžet budžetskih organizacija. Nacionalni savet za ekonomski razvoj , tako e, igra aktivnu ulogu kao forum za diskusiju inicijative o kreiranju politike i konsultacije sa poslovnim udruženjima i drugim zainteresovanim stranama. Savet je tako e odgovoran za pra enje implementacije Akcionog plana za ekonomski razvoj 2011-2014. Socijalni partneri su uklju eni u kreiranje politika, preko Ekonomsko - socijalnog saveta, gde se vodi socijalni dijalog izme u poslodavaca i onih koji traže posao o ekonomskim i socijalnim pitanjima. Uprkos dostignu ima izvršenim na o uvanju ekonomske stabilnosti i sprovo enja reformi na osnovu principa tržišne ekonomije, mnogi izazovi ostaju za privredu Koosva. Visoke stope nezaposlenosti, visok spoljni deficit, ja anje vladavine prava, i bolje usmeravanje politike ostaju primarni izazov za ekonomski razvoj Kosova. Sa institucionalnog aspekta ostaje izazov razvoj kapaciteta za predvi anja i bolji kostim prioriteta i troškova. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Dizajniranje i implementacija ekonomskih politika zasnovanih na tržišnoj privredi, daljem razvoju kapaciteta za makroekonomske procene i projekcije koje ja aju makroekonomsku i institucionalnu stabilnost Za zadovoljavanje zahteva koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju,Kosovske institucije e nastaviti da održavaju ekonomsku i makro-fiskalne stabilnost. Za ovu svrhu, Vlada e nastaviti sa ispunjavanjem kvantitativnih i strukturnih kriterijuma predvi enih sporazumom SBA sa MMF-om, uklju uju i tu i nivo bankarskog bilansa i teku ih rashoda. Vlada e preduzeti neke korake da unapredi SOT kao instrument politike koja je planirana da uklju i i dodatne projekcije, podatke o poreskim rashodima,podatke o javnom dugu i deficituprema nivou upravljanja i sektorskih prioriteta. U okviru razvoja kapaciteta, vlada planira aktivnosti za obuku i napredovanje zaposlenih ubudžetskim organizacijama za procenu novih inicijativa i nacrta zakona, kao i poboljšanje inputa budžetskih organizacija za SOR.

2.1.2. Fiskalna politika U protekle tri godine, fiskalne politike su razvijene u skladu sa ciljem o uvanja fiskalne održivosti, pove anjem raspoloživihprihoda i stvaranjem povoljnijeg ambijenta za investicije i poslovanje. U ovu svrhu su se još od 2009 godine, izvršile reformu poreskog sistema smanjenjem stope poreza na li ni dohodak i korporacije, menjanjem stope PDV-a i pove anjem akcize na neke proizvode Budžetski deficit je porastao sa -1,1% u 2009, na -2.5 BDP u 2010 godini prvenstveno zbog pove anog ulaganja kapitala. Ali u 2011 godini je ovaj deficit smanjen na -1.7% BDP-a. Ukupni prihodi porasli su na godišnjem proseku od 14% u periodu od 2007-2011 godine. Samo tokom

30

2011 godine, prihod je porastao za 18% u pore enju sa 2010 godinom. Dok su u prvih devet meseci 2012 godine, budžetski prihodi su 21% viši u odnosu na isti period 2011 godini. Lokalni prihodi su porasli za godišnji prosek od 10.3% u periodu od 2007 do 2011 godine, odnosno 47.1% u odnosu na 2007 godinu. U 2011 godini oni su pove ani za oko 18% više nego u prethodnoj godini. Dok su u prvih devet meseci 2012 godine, lokalni poreski prihodi porasti za oko 5%. Ukupni rashodi budžeta su se pove ali sa 19.5% BDP u 2007 godini na 29.9% u 2011godini. U prvih devet meseci 2012 godine, ukupni rashodi su pove ani za 10% u odnosu na isti period 2011 godine. Kapitalni izdaci u periodu 2007-2011 su porasli za 4.6% na 11.5% BDP-a, dok su u prvih devet meseci 2012 godineoni porasli za 14% u odnosu na isti period 2011 godine. Zakonodavstvo o javnom dugu se sastoji od zakona o javnom dugu i Administrativnog uputstva za izdavanje i upravljanje duga i državnih garancija. Iako je Kosovo ostvarilo pozitivne korake uzakonodavstvu za tržište vrednosnih hartija sa usvajanjempravilnika o primarnom i sekundarnom tržištu hartija od vrednosti Vlade. Javni dug na kraju prvog polugo a 2012 godine je iznosio oko 6% BDP-a. Na tržištuhartija od vrednosti, Vlada je izdala neke trezorske zapise na nekoliko aukcija održanih u 2012 godini, od kojih je dobijeno 70 miliona evra do septembra 2012 godine. Klju na institucija za izradu fiskalne politike je Ministarstvo finansija. Aglavne izvršne institucije fiskalne politike suporeska uprava Kosova i carina Kosova. Radi pravilnog upravljanja i pra enja javnog duga, Ministarstvo finansija ima pod svojim okriljem diviziju za upravljanje dugom. Za efikasno funkcionisanje tržišta hartija od vrednosti je stavljena u funkciju elektronska platformatrgovine vrednosnim hartijama, pripremljen je Centralni depozitarni sistem u Centralnoj bancii kreiran je veb interfejs izme u CBK i departmana trezora koji omogu ava Trezoru da odobri rezultate aukcije. Iako je izvršen zna ajan napredak u pogledu upravljanja javnim finansijama u ovoj oblasti ostaju nekoliko izazova koja su u vezi sa pove anjem u eš a doma ih prihoda u ukupnim prihodima i sa daljom reformom fiskalnog sistema. Uzimaju i u obzir potrebe za finansiranje, u narednom periodu u nekim sektorima, ostaje izazov upravljanje i pažljivo pra enje javnog duga. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Sprovo enju fiskalne politike koja doprinosi ekonomskom razvoju i obezbe uje dugoro nu održivost javnih finansija Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije e nastaviti sa reformama fiskalnog sistema u skladu sa principima Evropske unije. U tom smislu, planirano je da se nastavi sa daljim uskla ivanje fiskalnog zakonodavstva na Kosovu i sa pra enjem i inspekcijom u funkciji pravilnog sprovo enja zakona. Vlada planira da sprovede preporuke tehni ke pomo i MMF-a o poreskom sistemu, da proširi poresku osnovicu i da postepeno pove ava lokalne prihode u ukupnim prihodima.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

31

Tako e e se nastaviti širenje elektronskog sistema registracije poreskih pla anja. Da bi se pove ala održivost javnih finansija i da bi se podržala stabilna fiskalna politika, Vlada tokom 2013 godine e osmisliti obavezuju e fiskalno pravilo koje e po eti da se realizuje u 2014 godini. Institucije tako e imaju u planu da preduzmu neke mere koje doprinose efikasnom upravljanju i pra enju javnog duga, uklju uju i i usvajanje srednjoro ne Strategije javnog duga za 2014-2017 godinu i unapre enje kapaciteta kroz obuku kadrova o tržištu unutrašnjeg kapitala duga.

2.2. Liberalizacija tržišta i cena Kosovo kao lanica CEFTE ima režima slobodne trgovine sa ostalim zemljama lanicama ovog mehanizma. Kosovo je nedavno pokrenulo pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Turskom. Tako e je uspostavljen i funkcioniše, me uministarski Komitet za trgovinske politikei relevantne radne grupe i podgrupeza trgovinske politike, kao mehanizam koji omogu ava pored uklju ivanja relevantnih vladinih institucija i konsultacije sa poslovnim asocijacijama u raspravi o pitanjima oko trgovinske politike. Što se ti e liberalizacije cena mrežnih industrija, postavljanje cene za usluge od opšteg ekonomskog interesa se vrši od strane nezavisnih regulatornih tela. Regulatorna kancelarija za energetiku (RKE) prema datom joj mandatu po zakonu vrši utvr ivanje tarifa elektri ne i toplotne energije. RKE tako e vrši i postavljanje tarifa za centralno grejanje. Regulatorna kancelarija za vodu i otpad reguliše utvr ivanje tarifa vode i kanalizacije. Cene za telekomunikacione usluge, prema zakonu se odre uju od strane Regulatornog organa za telekomunikacije (ROT). U železni kom sektoru, javno preduze e TRAINKOS po zakonu ima mogu nost odre ivanja svoje tarife. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Postavljanje cena na osnovu tržišnih mehanizama i nezavisnih regulatornih tela i slobodne trgovine u skladu sa regionalnim i me unarodnim trgovinskim principima U cilju ispunjavanja obaveza koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, institucije su planirale da nastave sa mehanizmima za utvr ivanje najjeftiniji cene preko nezavisnih regulatora u sektoru energetike, centralnog grejanja , telekomunikacija i vode.

2.3. Privatizacija, razvoj privatnog sektora i finansijska reforma

2.3.1. Privatizacija i razvoj privatnog sektora Pravni okvir koji reguliše proces privatizacije je prili no napredan i adekvatan, nakon usvajanja zakonodavnog paketa za privatizaciju. Osnovni zakon u ovoj oblasti sastoji se od Zakona o Kosovskoj agenciji za privatizaciju, Zakon o Specijalnoj komori Vrhovnog suda Kosova o pitanjima vezanim za KIA, Zakonu o reorganizaciji odre enih preduze a i njihove imovine i Zakon o stranim investicijama . Putem ovih zakona se reguliše proces privatizacije društvenih preduze a, likvidacije i odgovornosti i funkcijeAgencije za privatizaciju.

32

Klju na institucija u procesu privatizacije je Kosovska Agencije za privatizaciju, koja kao nezavisna javna institucija ima sva zakonska ovlaš enja da sklapa ugovore, da drži i raspolaže imovinom. Ovlaš enja KIA su data Upravnom odboru ( Bordu direktora) koji se sastoji od 5 lokalnih direktora i 3 me unarodna direktora. A Posebna komora Vrhovnog suda ima jurisdikciju za sve tužbe protiv Agencije, uklju uju i tu potraživanja poverilaca u postupku likvidacije. Agencija je do sada privatizovala oko 330 društvenih preduze a, sa potpunom ili delimi nim prodajom oko 690 novih preduze a. Agencija je tako e zaklju ila interne procedure likvidacije za oko 70 preduze a, ija likvidacija sada zavisi od razmatranja potraživanja poverilaca u Specijalnoj komori Vrhovnog suda. Agencija je tako e distribuirala preko 50 milionaeura radnicima koji su kvalifikovani u skladu sa kriterijumima za 20% prihoda iz privatizacije. Tako e je privatizovano nekoliko velikih javnih preduze a. Me unarodni aerodrom u Prištini je dat sa koncesijom, a i privodi se kraju privatizacija distributivne mreže i napajanje sa elektri nom energijom(KEDS). Pošta i telekomunikacije u okviru restrukturiranja je podeljena na dva entiteta i telekom je trenutno u procesu privatizacije. Sli no tome, i železnica kao deo restrukturiranja i deregulacije je podeljenana dve kompanije: na TRAINKOS koji obuhvata poslovanje i Infrakos, koja upravlja železni kom infrastrukturom. U poslednje vreme se tako e vidi mogu nost za javno-privatno partnerstvo u javnim preduze ima. Što se ti e razvoja privatnog sektora, osnovna zakonska regulativa u ovoj oblasti sastoji se od Zakona o trgova kim društvima, Zakon o unutrašnjoj trgovini i Zakon o stranim investicijama. Sa ciljem identifikovanja glavnih izazova i prioriteta za razvoj privatnog sektora, institucije su usvojilei Strategiju za razvoj malih i srednjih preduze a od 2012-2016 godine sa vizijom2020 koja strategija uzima u obzir i principe Evropskog akta za mala preduze a. Za implementaciju strategije i ostvarivanje njenih ciljeva, Ministarstvo trgovine i industrije je izradila Akcioni plan za razvojnu strategijuSSPpreduze a. Klju ne institucije za razvoj politike i stvaranje preduslova i povoljnogregulativnog okruženja su uspostavljene. Ministarstvo industrije i trgovine, odnosno Agencije za SSP je klju na institucija u ovoj oblasti. Važnu ulogu u tom pravcu ima Nacionalni savet za ekonomski razvoj, gde svoj doprinos daju i poslovne asocijacije . Tako e je otvoreno 25 centara za registraciju preduze a u opštinama. U okviru reforme poslovanja, preduzete su neke mere koje olakšavaju administrativne procedure za poslovanje. Znatno je skra eno vreme i procedure za registraciju preduze a i dobijanje licence i radne dozvole. Sistem registracijepreduze a je integrisan sa sistemima PAK-a i carina, koji zajedno sa registracijom preduze a mogu dobiti i fiskalni broj, sertifikat za PDV i sertifikate za izvoz / uvoz. Eliminisan je po etni kapital za odre ene vrste kompanija i redukovan je za neke druge vrste, i eliminisane su neke licence. Sve ove mere su imale uticaj na poboljšanje ambijenta poslovanja, koji se tako e ogleda i u izveštaju Svetske Banke "vršiti poslovanje" gde se Kosovo popelo za nekoliko mesta u rangiranju. Uprkos zna ajnim dostignu ima u procesu privatizacije i razvoju privatnog sektora u ovoj oblasti, ostaju mnogi izazovi koji ometaju razvoj i rast ovog sektora. Što se ti e privatizacije, izazov ostaje ubrzanje likvidacije i restrukturiranje "velikih" preduze a. U privatnom sektoru,

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

33

ostaje izazov puna primena pravnog i regulatornog okvira za poboljšanje poslovnog okruženja. Ali najve i izazovi se odnose na otklanjanje prepreka za razvoj privatnog sektora: unapre enje vladavine prava, eliminisanje nelojalne konkurencije i neformalnosti, pristup i troškovi finansiranja, i nekvalifikovana radna snage. U dugoro nom periodu, fokus treba da bude na transformaciji ekonomske strukture i na modernizacijirestrukturiranja sektoraSSP. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Privatizacije, rast i razvoj privatnog sektora, uklju uju i ja anje vladavine prava, pravnog okvira i politike za promovisanje povoljnog ambijenta za poslovanje i investicije. Sa ciljem da se zadovolje zahteve koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u vezi sa privatizacijom, institucije su planirale ubrzanje likvidacije i nekoliko mera koje se odnose na razmatranje zahteva poverilaca, finansijsku procenu i imovinu Trep e, u okviru reorganizacije "velikih" preduze a. Tako e e se nastaviti sa daljim razdvajanjem energetskog sektora kroz izdvajanje proizvodnje uglja iz komponente proizvodnje elektri ne energije. Pored toga, u cilju poboljšanja finansijskog u inka energetskog sektora, planirane su mere za pove anje i obra unavanja i naplate energije. Sa ciljem razvijanja potencijala za javno-privatna partnerstva, institucije planiraju da razviju i harmonizuju zakonodavstvo zaJPP sa onim EU, kao i da poboljšaju institucionalne i ljudske kapacitete kroz dizajniranje priru nika za JPP, popunjavanje kapaciteta sa ljudskim resursima u Centralnom departmanu za JPP i specijalizovane obuke kadrova. U cilju poboljšanja sredine za poslovanje i borbu protiv neformalne privrede predvi ene su aktivnosti u opštinama za poboljšanje poslovnog okruženja aktivnosti za zaštitu i promociju investicija, terenske inspekcije od strane carine, mere u okviru implementacije Strateškog plana PAK –a, kao i aktivnosti Radne grupe za sprovo enje programa za spre avanje neformalne ekonomije. Što se ti e poboljšanja pristupa i troškova finansiranja u srednjoro nom planu institucije su prvo predvidela da sprovedu studiju o modalitetima uspostavljanja šeme kreditne garancije. Paralelno sa tim, je predvi enoi lanstvo u razvojne institucije EU (kao što su CIP i EU SME Week) i drugih donatora u cilju stvaranja finansijskih instrumenata da olakšaju pristup SSP-au finansijama (kao što je Investicioniokvir Ekonomskog razvoja-EDIF) i stvaranje fonda za subvencionisanje SSP-a.

2.3.2. Reforma finansijskog sektora Pravni okvir finansijskog sektora je napredan i u velikoj meri u skladu sa me unarodnim standardima i onim EU. Glavni zakoni koji regulišu funkcionisanje finansijskog sistema sastoji se od Centralne banke Kosova, Zakona o bankama, mikrofinansijskih institucija i nebankarskih finansijskih institucija, Zakona o obaveznom osiguranju prema Autoodgovornosti , zakon o penzijskom fondu i Zakona o utvr ivanju sistema bezbednosti depozita za finansijskih institucija na Kosovu. U kontekstu primene ovog zakona, postoje neka pravila i propisi koji regulišu licenciranje banaka, nadzor i izveštavanje bankarskog sistema i kao i sektore osiguranja i penzija. Centralna banka je centralna institucija koja reguliše funkcionisanje bankarskog sistema i osiguranje i upravlja platnim prometom u ime vlasti, finansijskih i javnih institucija uopšte.

34

CBK takodje i preko svojih posebnih departmana vrši nadzor bankarskog sistema , osiguranja i penzijskih fondova. Ukupna aktiva finansijskog sektora na kraju 2011 godine je iznosila 3.5 milijardi evra, što predstavlja godišnji rast od 9.3% u odnosu na prethodnu godinu. Finansijski sistem je pod dominacijom bankarskog sektora koji se sastoji od 8 komercijalnih banaka i dva penzijska fonda. Promenaima u sistemu osiguranja, gde još od kraja 2011 godine, tako e postoje dve nove kompanije, pove avaju i broja osiguravaju ih kompanija na 13. Strukturom aktive bankarskog sistema dominiraju krediti, gde je udeo kredita u ukupnoj aktivi približno 63.8% na kraju 2011 godine. U septembru 2012 godineu eš e kredita u ukupnoj aktivi je bilo približno 63.6%, što predstavlja pove anje u odnosu na isti period prethodne godine (62.9%). Nivo kapitalizacije nastavlja da bude visok, sa indeksom adekvatnosti kapitala u septembru 2012 godine je bio 17.7% (u pore enju sa 17.1% u septembru 2011 godine.) Pokazatelj adekvatnosti kapitala je preporu ljivo da bude najmanje 12%. Bankarski sistem nastavlja da se karakteriše zadovoljavaju im nivoom likvidnosti i da bude profitabilan. Me utim, neto profit bankarskog sistema u septembru 2012 godine je smanjen za oko 30% u odnosu na isti period 2011godine , što je odraženo u indikatorima prose nog prinosa na aktivu (1% u pore enju sa 1.5% u 2011 godini) i prose ni prinos na kapital (u septembru 10.7% u odnosu na 15.8% u septembru 2011 godine.) Odnos nekvalitetnih kredita prema ukupnim kreditima je pove an sa 6% u septembru 2011 godine na 7% u septembru 2012 godine. Ukupno izdatih krediti iz bankarskog sistema u septembru 2012 godinesu dostigli iznos od 1.76 milijardi, što predstavlja godišnji rast od 6.2%. Dok su depoziti bankarskog sistema do septembra 2012 godinesu dostigli iznos od 2.2 milijarde evra, što predstavlja godišnji rast od 5.2%. U septembru 2012, odnos kredita i depozita iznosio je 79.7%, dok je u septembru 2011 godine iznosio je 78.9%. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Vo enje i unapre enje stabilnog finansijskog sistema koji promoviše efikasnu alokaciju resursa. U cilju ispunjavanja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za dalju finansijsku harmonizaciju zakonodavstva sa onim EU, institucije su planirale usvajanje Opšteg zakona o osiguranju i Zakona o sistemu pla anja kao i izradu sekundarnog zakonodavstva neophodnog za zakon platnom sistemu.

3. SPOSOBNOST DA SE SAVLADAJU OBAVEZE KOJE PROIZILAZE IZ SSP

3.1. Politi ki dijalog Kosovo je u velikoj meri koordiniralo svoju spoljnu politiku sa onom u EU. Kosovo ima na mestu sve relevantne institucije, da razviju politi ki dijalog, kao i da preuzme na sebe obaveze, a i da sprovede me unarodne sporazuma. Politi ki dijalog u okviru procesa evropskih

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

35

integracija e obezbediti da Kosovo postepeno razvija politiku u skladu sa osnovnim principima spoljne politike EU. MSA e obezbediti okvir za politi ki dijalog koji se fokusira na integraciju, postepeno uskla ivanje, dalju pozitivnukonvergenciju o me unarodnim pitanjima, kao i regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose.

3.2 Regionalna saradnja. U kontekstu poboljšanja me u-susedskih odnosa kao i okviru regionalne saradnje Kosovo je preduzelo sve neophodne korake da osigura dobrosusedske odnose, regionalnu stabilnost kao i normalizaciju me udržavnih odnosa sa svim zemljama u regionu, a posebno sa Srbijom. Kosovo je pokazalo politi ku volju i rešenost da u e u dijalog sa Srbijom u cilju promovisanja saradnje, kao i poboljšanja života svojih gra ana. Ova spremnost i posve enost je visoko ocenjena od strane me unarodnih mehanizama kao i od EU. U kontekstu dijaloga postignuto je niz bilateralnih sporazuma sa Srbijom koji se odnose na slobodu kretanja gra ana, carinske pe ate, uzajamno priznavanje univerzitetskih diploma, katastarskog stanja za IBM, kao i regionalnu saradnju. Kosovo je nastavilo da sprovodi u poverenju sve sporazume postignute i angažovalo se na konstruktivanna in tokom celog procesa. Kosovo u estvuje u regionalnim inicijativama za saradnju a i lanica je Regionalnog saveta za saradnju još od 2008 godine. Kosova obavlja svoju dužnost prema Savetudoprinose i sa 4% na ukupan iznos budžeta isto noevropskih zemalja. Kosovo tokom 2011godineje uspešno vodilo sastankeCEFTA , uklju uju i ministarski sastanak održan u novembru 2011 godine. Kosovo u estvuje redovno na godišnjim sastancima;Sastancima Nacionalnog koordinacionog odbora i drugim sektorskim sastancima Saveta. Štaviše, Kosovo u estvuje u inicijativama (KBR): Elektronska jugoisto na inicijativai kablovska inicijativa jugoisto ne Evrope. Kosovo tako e u estvuje u projektu Evropske komisije za Centar za razvoj upravljanja i projekta za pra enje komunikacija i usluga informacionog društva. Ministarstvo za ekonomski razvoj je lan Traktata o energetskoj zajednici i redovno u estvuje na sastancima organizovanim od strane Sekretarijata Zajednice, kao što su: Ministarski savet, Stalni forum visokog nivoa foruma, Task Force EE, Radna grupa za zaštitu životne sredine, Radna grupa o regionalnoj energetskoj strategiji i drugim forumima u organizaciji sekretarijata. Tako e, u okviru druge komponente IPA, Kosovo u estvuje u zajedni koj realizaciji programa prekograni ne saradnje sa Albanijom, Crnom Gorom i Makedonijom. Ipak, ostaje izazov puna normalizacija odnosa sa Srbijom, kao i prevazilaženje konstantnog protivljenja Srbije za lanstvo Kosova u svim regionalnim mehanizmima. Mere za ispunjavanje obaveze u okviru SSP Prema SSP-u, Kosovo e se angažovati na aktivnu promociju regionalne saradnje u svim oblastima obuhva enim sporazumom. Da bi se ispunili zahtevi koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo e nastaviti da obezbe uje godišnji finansijski doprinos za funkcionisanje Saveta za regionalnu

36

saradnju, i radi e na ispunjavaju kriterijuma za primenu i lanstvo u regionalnim mehanizmima. Kosovo e raditi na implementaciji sporazuma protokola za IBM sa Srbijom, i angažova e se za postizanje sporazuma o slobodnom kretanju roba i ljudi.

3.3. Slobodno kretanje robe Trgovinske politike U cilju ja anja tržišne ekonomije, Ministarstvo trgovine i industrije je nastavilo sa pove anim intenzitetom u svom razvoju na unapre enju privrednih preduslova. Kosovski trenutni liberalni trgovinski režim zasnovan na važe emzakonu , za otvorenu ekonomiju plasira na in funkcionisanja Kosovskoga tržišta u skladu sa standardima EU. Klju ni zakoni, kao što su: Zakon o unutrašnjoj trgovini, Zakon o privrednim društvima kao i Zakon o spoljnoj trgovini, postavljaju uslove za obavljanje trgova ke delatnosti na doma em i spoljnjemtržištu , restriktivnih praksi i zaštitnihmera za obavljanje trgovinske delatnosti , procedure, kriterijume za uvoz, izvoz i tranzit robe, usluga i kapitala, nelojalne konkurencije, nadzornih mera, administrativnih mera, kaznenih odredbikao i završnih odredbi Okvirni zakon predstavlja glavni okrug mogu nosti slobodnog kretanja robe na Kosovu van njega, u skladu sa pravnim tekovinama EU (acquis EU), kao i ukidanje propisa koji nisu u skladu sa onima u EU. Savet za trgovinske politike je osnovan kao me uministarska platformaza koordinaciju trgovinskih politika. U okviru ovog saveta je formiranaRadna grupa za trgovinske politike na operativnom nivou ministarstava i biznisa, kako bi omogu ila dijalog izme u njih, koja se sastoji od pet pod-radnih grupa: Podgrupa za poljoprivredu, podgrupa za olakšavanje trgovine, podgrupa za usluga, podgrupa za industriju i podgrupaza trgovinske sporazume. Trgovinska politika je tako e deo Nacionalnog saveta za ekonomski razvoj kojim savetom predsedava Ministarstvo trgovine i industrije. Ministarstvo trgovine i industrije (MTI) se kao klju na institucija restruktuiralo u celosti ja anjem Departmenta trgovine u MTI, i kontinuirano radi na punoj funkcionalnosti nove organizacione strukture MTI. Implementacija pravnog okvira opšte trgovine, konkurencije i unutrašnjeg tržišta su klju ni faktori u postizanju poslovnih prioriteta Kosova. Kosovo je modernizovalo regulatorni okvir u pogledu trgovine sa ciljem uskla ivanja sa pravnim tekovinama EU (acquis EU)usvajanjem novog zakonodavstva u skladu sa evropskim standardima, ali slede e ostaje da odgovorne kosovske institucije sprovedu ovaj novi zakonski okvir. Kosovo treba da ima administrativne kapacitete da sprovede pregovore u oblasti trgovine i da bude u mogu nosti da u estvuju u pregovorima. U okviru obezbe enja kosovskog tržišta potrebno je osnivanje zaštitnih mera prema potrebama protiv nelojalne trgovinske prakse (damping i subvencionisanje uvoza). Intenziviranje reforme i pove ane koncentracije u U njihovoj realizaciji e dovesti kosovo do plodnih rezultata u trgovini zemlje.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

37

Mere za ispunjavanje kratkoro nih obaveze u okviruSSP-u U cilju ispunjenja kriterijuma za po etak pregovora za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, , Studija izvodljivosti je identifikovala slede e kratkoro ne ciljeve koji moraju biti zadovoljeni da bi se zapo eli pregovori o SSP: Implementacija odluke Vlade da restrukturira Ministarstvo trgovine i industrije, postavljanje mehanizma za usmeravanje i koordinaciju pregovora u okviru Kosova, kao i priprema analize o uticaju trgovinskih aspekata sporazuma stabilizacije i pridruživanja. Da bi se ispunili kriterijumi za otvaranje pregovora o sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje, Ministarstvo trgovine i industrije je preduzelo konkretne korake u restrukturiranju Ministarstva i departmana u celini, gde je poseban naglasak posve en Departmanu za trgovinu, s obzirom na zna aj koji ima tokom pregovoraSSP-u (za trgovinske sporazume) Osim toga, u toku ostvarivanja ciljeva, neophodno je da se uspostavi pregovara ka strukturu koja e postati funkcionalna kroz saradnju izme u Ministarstva za evropske integracije, kao rukovodioca tih pregovora i MTI za trgova ki deo.Radi se na uspostavljanju funkcionisanjaMinistarskog saveta za trgovinsku politiku i organizaciju redovnih sastanaka radnih grupa za trgovinsku politiku koje se sastoji od relevantnih podgrupa za usluge, industriju, poljoprivredu, koje imaju za cilj uspostavljanje novih politika u pogledu trgovinskih sporazuma i omogu avanje trgovine sa razli itim zemljama i koje su usmerene na saradnju sa svim relevantnim institucijama zapostizanje ciljeva postavljenih od strane Vlade Kosova.U toku ispunjavanja trgovinskih kriterijuma izvrši e se priprema analize uticaja trgovinskih aspekata koji e proizilazati iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je gotovo završen. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, obezbe ivanje slobodnog kretanja roba mora da bude jedan od glavnih ciljeva. Strane treba postepeno da uspostave jednu zonu slobodne trgovine u okviru prelaznog perioda koji e biti odre en tokom pregovora. Ova zona slobodne trgovine bi trebala da bude u skladu sa relevantnim odredbama STO.(OBT) Kosovo e se angažovati da ne uspostavi kvantitativna ograni enja ili mere koje imaju isto dejstvo, kako bi na progresivan na in raspustili relevantne njene carinske obaveze i ekvivalentne mere u gotovo celokupnoj trgovini sa EU. Angažova e se da spre i diskriminatorne prakse koje uti u direktno ili indirektno na proizvo a e EU-e.. Autonomne trgovinske mere EU sada ve sadrže jednu klauzulu sa stavom kojiuslovljava korisnika koji ne uvede nove uvozne dažbine i mere koje imaju isto dejstvo u trgovini sa EU-om. Ovo e biti ugovorna obaveza na osnovu SSP-u. Carinske vlasti na Kosovu e morati da budu u stanju da primene i zaštite ove tražene trgovinske režime. Da bi se ispunilizahtevi koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, obezbe ivanje slobodnog kretanja robe je konstantni deo prioritetnih ciljeva kosovske trgovine. U isto vreme, to usmerava trgovinske puteve Kosova ka postepenom stvaranju slobodne trgovinske zone u skladu sa relevantnim odredbama STO preko progresivnog raspada relevantnih carinskihdažbina u vezi sa trgovinom EU, kao i zabranom stvaranja kvantitativnih mere i onih sa istim efektom. To e se posti i kroz redovno pra enje implementacije Sporazuma

38

o zoni Centralne Evrope za slobodnu trgovinu (CEFTA) i aktivnostima u okviru CEFTA, kao što su: podaci prikupljeni od preduze a na terenu sa obrascima o carinskimi necarinskim barijerama, u eš e podgrupe na sastancima CEFTA-s, kao i organizovanje informativnih sastanaka održanih za lokalna preduze a. Nerazdvojni faktor je tako e unapre enje administrativnih kapaciteta za sprovo enje pregovora u trgovinskim oblastima. To se o ekuje da sepostigne kroz uspostavljanje odgovaraju e strukture pregovora koja e istovremeno služiti kao mehanizam za konsultacije sa zainteresovanim stranama. Isti e biti u mogu nosti da pruži dokaze da potrebne reforme koje su nastale kao rezultat celog pregovara kog procesa se mogu na progresivan na in sprovoditi nakon potpisivanja SSP-a. Dodatni doprinos u ekonomiji zemlje e dati podsticajepreduze aza izvoz industrijskih proizvoda u zemljama EU kroz koristi zajednica od autonomnih preferencijalnih mera (ATM) u zemlji do 2015 godine, bez kvantitativnih ograni enja ili taksi, sve ovo realizovano kroz pod-grupe za trgovinske politike. Dalji razvojni deo je infrastruktura kvaliteta kap i dalje približavanju pravnog okvira sa pravnim tekovinama EU (acquis EU) . Izgradnja kapaciteta osoblja etako e izvršiti kroz odgovaraju u obuku i podizanja svesti. MTI e u initi identifikikaciju prednosti i cenu promena u trgovinskim režimima koji proisti u iz pregovora sa EU za preduzimanje zna ajnih obaveza koje onda mogu biti primenjeni. Trgovina industrijskim proizvodima Zakonodavni okvir trgovine robom je zasnovan na infrastrukturi implementacije trgovine industrijskom robom. U isto vreme, su relevantni podzakonskim akti usvojeni iu okviru toga su izvedena slede aadministrativna uputstva : AUbr. 2005/29 "O znaka usaglašenosti i njenog grafi kog predstavljanja." Ovo Administrativno Uputstvo je izra eno u skladu sa direktivom Evropske unije 93/68/EEC Evropske Unije, i treba se primenjivati od strane proizvo a a. AU br. 2005/28 "Tehni ki propisi za elektri nu opremu dizajnirani za upotrebu u odre enim granicama pritiska", koji je uskla en sa Direktivom Evropske unije br.73/23/EEC (LVD). Na osnovu ovog AUse vrši inspekcijaniskonapanske elektri ne opreme, uglavnom aparata za doma instvo na tržištu i u proizvodnji. Klju na institucija o upravljanju i sprovo enju politike trgovine industrijskom robom je Departman industrije u okviru Ministarstva trgovine i industrije, sastavljen od divizije za razvoj industrijske proizvodnje, koja nadgleda trgovinu industrijskom robomputem izrade strategija i sektorskih i pod sektorskih politika i glavnih programa podrške, kao i Kancelarija za tehni ke propise koja pratiimplementaciju tehni kih propisa kod industrijskih proizvoda, u skladu sa EU standardima. Ipak, malo koriš enje preferencijalnog trgovinskog režima EU-e od strane preduze a koja se bave kretanjem industrijske robe je ostavilo rezultate zna ajnog trgovinskog deficita na Kosovu. Shodno tome, ukupni u inak izvoza zemlje ostaje osetljiv prema kretanjima u eksternoj potražnji. Glavne komponente kosovskog izvoza (61%) su primarni proizvodi, takvi kao što su sirovine ili robe na niskom nivou obrade i relativno niske dodate vrednosti, u suštini osnovni metali. Mineralni proizvodi zauzimaju drugo mesto u izvozu Kosova (preko 12%) od ukupnog izvoza Industrijski izvoz sastoje se uglavnom od plasti nih mašina i kože. Dok je uvoz Kosova, s druge strane, premašio 2.1 milijardi €, sa godišnjim rastom od gotovo 15%. U celini struktura

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

39

uvoza na Kosovu je stabilna. Najve a kategorija jeste kategorija mineralnih proizvoda (uglavnom proizvodi goriva i od keramike). Industrijski proizvodi, mašine i oprema ine oko 11% od ukupnog uvoza, ili oko 28% od ukupnog uvoza iz EU. Deo neophodan za razvoj ostaju administrativne procedure kao i podizanje dodatne vrednosti robe iz izvoza koja direktno uti e na budžetske prihode zemlje. Mere za ispunjavanje obaveze u okviru SSP- u

U cilju po etka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni za po etak pregovora o SSP.

1. Poboljšanje administrativnih procedura cilju olakšavanja trgovine robom;

2. Kosovo treba da preduzme strukturne promene u pravcu dodatne vrednosti robe iz izvoza, posebno u trgovini izme u industrijskih sektora sa kompanijama iz EU.

U cilju ispunjavanja kriterijuma za otvaranje pregovora za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo je do sada preduzelo konkretne korake za trgovinu industrijskom robom kroz pojednostavljenje administrativnih procedura, kao što je odre ivanje samo dva relevantna dokumenata za izvoz i tri za uvoz. Istovremeno e, Kosovo preduzeti strukturne promene u pravcu pove anja dodatne vrednosti izvezene robe, naro ito u trgovini izme u industrijskih sektora sa kompanijama iz EU.

Trgovina poljoprivrednim i ribljim proizvodima Poljoprivreda i ribarstvo, kao klju ni sektor na Kosovu imaju udeo od oko 17% od ukupnedodatne vrednosti u privredi, i to je glavni izvor prihoda za ve inu stanovništva. Trgovina poljoprivrednim i ribljim proizvodima se zasniva na važe im zakonima, što u sebi uklju uje zakonodavstvo o trgovini robom u celini, a istovremeno i klju no zakonodavstvo za poljoprivredu i ribarstvo, kao što su: Zakon o ribarstvu i Akukulturi 02/L-85, Zakon br. 04/L-08 za organsku poljoprivredu, Zakon br. 03/L-098 za poljoprivredu i ruralni razvoj. Što se ti e kretanja poljoprivrednih dobara (trgovinska razmena) , Kosovo, kao deo sporazuma CEFTA još od 2007 godine, sprovodi pravila o slobodnoj trgovini i sprovodi liberalnu trgovinsku politiku, bez kvantitativnih ograni enja (kvota) i zaštite. Ve ina poljoprivrednih proizvoda, odnosno poglavlja 1-24 Kombinovane nomenklature iz Harmonizovanog sistema (HS) su izuzeti od carinskih dažbina i PDV-a (Uredba br 2004/13., br 2004/35., 2006/4, 2007 / 12 i br 2007/31). Glavna struktura odgovorna za preduzimanje odgovaraju ih reformi uklju uje Ministarstvo trgovine i industrije, a posebno departman za trgovinu, koji nadzire i koordinira trgovinske politike poljoprivrednim i ribljim proizvodima, a centralna institucija za realizaciju trgovinskih kriterijuma koji proisti u iz trgovinske politike je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja. U okviru MPŠRR je departman za poljoprivrednu i sto arsku proizvodnju koji izra uje politiku podržavanja poljoprivredne i sto arske proizvodnje, donosi i vrši implementaciju zakona i propisa koji regulišu ovaj sektor. Ova organizaciona jedinica je odgovorna i strukturama IPARD-a za sprovo enje zajedni kih evropskih poljoprivrednih politika. Na osnovu plana za poljoprivredu i ruralni razvoj 2009-2013

40

sa etvrtom merom (poboljšanje prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda) je podržala poljoprivrednike i agro-prera iva e da budu ne samo konkurentni u zemlji, ve i da trguju u inostranstvu. Ovom merom, je poboljšan kvalitet marketinga prera enih prehrambenih proizvoda i svežih proizvoda prilago avaju i ih standardima EU. Uprkos blagom pove anju izvoza poljoprivrednih proizvoda, Kosovo se suo ava sa velikim poljoprivrednim, trgova kim deficitom gde je samo sa EU-om taj, deficit iznosio 138 miliona € u 2011 godini. Glavni poljoprivredni izvoz su sokovi, alkoholna pi a i sir e (vino, jestivo povr e i vo e i vo e za pripremu). S' druge strane, uvoz poljoprivrednih proizvoda (hrana i pi a, žive životinje i povr e) ide do skoro 22% od ukupnog uvoza, ali manje od 8% od ukupnog izvoza. Najvažniji uvoz poljoprivrednih proizvoda u smislu vrednosti su sokovi, alkoholna pi a i sir e, jestivo meso, mle ni proizvodi, makarone i mle ni proizvodi. Glavni trgovinski partneri Kosova su EU, Albanija, Srbija, bivša Jugoslovenska Republika Makedonija i Turska. Izazov za sve poljoprivredne i prehrambene kategorijeje da još uvek preovladava negativan trgovinski bilans. U pravcu potrebnog napretkatrgovine zemljeje organska proizvodnja koja je u ranoj fazi razvoja. Istovremeno je potrebno da se proizvodi overe u Albaniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Mere za ispunjavanje obaveze koje proizilaze iz SSP-u U cilju po etka pregovoraza sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni za po etak pregovora o SSP-u. 1. Poboljšati prikupljanje statisti kih podataka pošto ima velikih razlika u podacima o trgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda. 2. Izvršiti poljoprivredne strukturne reforme, ubrzavanje uskla ivanja veterinarskih, sanitarnih i fitosanitarnih propisasa standardima EU da bi se pomogao njen izvoz u ispunjavanju me unarodnih zahteva. 3.Izvršiti privatizaciju prerade biljaka, koja e poboljšati njihov nivo kako be se zadovoljio zahtevani kvalitet i bezbednosni standardi,za poboljšanje njihove komercijalne konkurentnosti. U cilju ispunjavanja kriterijuma za otvaranje pregovora o sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje, Kosovo e poboljšati prikupljanje statisti kih podataka, kako bi se izbegle velike razlike u podacima o trgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda (Poglavlja 1-24 Kombinovane nomenklature) izme u EU i Kosova. U kontekstu strukturne reforme poljoprivrede, u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, ima se za cilj da se postigne restrukturiranje kroz implementaciju plana za poljoprivredu i ruralni razvoj od 2009-2013 godine. Istovremeno se nastoji da se postigne ispunjenje jednog od šest ciljeva novog plana za poljoprivredni razvoj od 2014-2020 godine, u kome se predvi a ekonomski rast kroz usvajanje novih tehnologija i stvaranjem još povoljnijeg fiskalnog ambijenta, koja se namerava ostvariti putem smanjenjaporeza za inpute i poljoprivrednu opremu koja se trguje.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

41

Povoljna fiskalna politika, se predvi a i sa promenama u novom fiskalnom paketu koji e stupiti na snagu od prvog januara 2013 godine. Ovaj paket e tako e pomo i u poboljšanju trgovinskog bilansa izme u EU i Kosova, kao i u poboljšanju u inkovitosti izvoza svih poljoprivrednih proizvoda jer su neki poljoprivredni inputi koje naši proizvo a i uvoze izuzeti od PDV-a i carinskih tarifi . Na kraju, ali ne od manjeg zna aja, primena boljih politika privatizacijepreduze a agro prerade i njihovu podršku kroz donacije i subvencije koje su predvi ene sa PRRP od 2009-2012 godine e pove ati njihovu konkurentsku sposobnosti, produktivnost, efikasnost i kvalitet proizvoda, tako da sektor zna ajno doprinosi ekonomskom rastu i zapošljavanju, a i da istovremeno garantuje adekvatnu i stabilnu zaradu.

3.4 Slobodno kretanje radnika, usluga i pravo osnivanja.

3.4.1. Slobodno kretanje radnika Slobodnog kretanje radnika u cilju zapošljavanja i istovremeno pružanje mogu nosti zapošljavanja stranih državljana na Kosovu, se konstantno gradi, u skladu sa standardima EU. Klju no zakonodavstvo se sastoji od: Zakona o radu, Zakona o izdavanju dozvole za rad i zapošljavanje stranih državljana u Republici Kosovo, kao i sekundarnih akta (podzakonskih akata) predstavljaju pravnu nomenklaturu radni kog pokreta. Politiku zapošljavanja i stru ne obuke za lica koja traže posao, Ministarstvo rada i socijalnog staranja (MRSZ) ostvaruje preko Departmana za rad i zapošljavanje, koji za postizanje ciljeva u oblasti rada, zapošljavanja i stru ne obuke lica koja traže posao, je izradio jedan broj strateških dokumenata: Sektorsku Strategiju MRSZ od 2009-2013 godine; Akcioni plan sektorske strategije od 2011-2013 godine, Strategiju za zapošljavanje i obuku osoba sa invaliditetom; Akcioni Plan Evropskog Partnerstva u oblasti rada i zapošljavanja; Plan minimalnih standarda javne službe za zapošljavanje, kao i druga dokumenta važna u ovoj oblasti. Klju ne institucije odgovorne za upravljanje i koordinaciju ekonomskih i socijalnih politika stranih radnika su uspostavljene i operativne. Ministarstvo rada i socijalnog staranja (MRSZ) je glavna institucija koja preko svojih odgovornih jedinica kao što jeDepartman za rad i zapošljavanje, koji vrši izradu , upravljanje i koordinaciju politike zapošljavanja. Uprkos dostignu ima u oblasti stvaranja jednog mesta od interesa i pružanje mogu nosti za zapošljavanje stranaca, kao što su: o broju radnih dozvola za strance za narednu godinu se odlu uje na kraju svake kalendarske godine, Kosovo priznaje inostrane dozvole u oblasti gra evinarstva, što olakšava mogu nost stranim kompanijama da dovodesvoje radnike da rade na Kosovu. Tako e, advokati koji su stalni stanovnici mogu da pružaju svoje usluge na Kosovu. Me utim, Kosovo mora da ide dalje sa približavanjem Kosovskog zakonodavstva pravnim tekovinama EU, kao što je promena zakona sa kojim se dozvoljava rad i zapošljavanje stranih državljana u Republici Kosovo, Zakon o penzionim šemama finansiranim od države kao i sekundarna prate a akta jerpostoje e zakonodavstvo nije razvijeno na potrebnom nivou. Isto je u podre eno sektoru ili nema bezbednosni sistem, sistem taj, koji nije pogodan za koordinaciju. Tako e, je potrebno stvoriti platformu ograni ene koordinacije sistema socijalnogosiguranja u cilju zna ajnog pove anja administrativnih kapaciteta za uvo enje ograni ene koordinacije sistema socijalnogosiguranja, kao što je predvi eno SSP-u. Statistika za kratkoro ne i dugoro ne

42

potrebe stranih radnika na Kosovu se mora utvrditi. Pored toga, neophodno je utvrditi potreban broj zaposlenih za regrutovanje radnika tre ih zemalja na kosovskom tržištu rada . Ostaje izazovno pitanje pregovara bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju koje se pokazalo da je teško, i stvaranje nekoliko ogranakadruštvenog osiguranja koje još uvek ne postoji na Kosovu. Mere za ispunjavanje obaveze u okviruSSP-u Prema SSP, Kosovo e morati da obezbedi jednak tretman u pogledu uslova rada, naknade i otpuštanje zaposlenih koji su legalno zasnovani na njenoj teritoriji . Muž / žena i deca legalni rezidenti jednog radnika koji je legalno zaposlen na Kosovu e imati pristup tržištu rada tokom perioda ovlaš enog boravka zaposlenog / e. Kosovo e morati da poništi niz pravila za ogrni enu koordinaciju sistema socijalnogosiguranja stranih državljana EU legalno zaposlenih na Kosovu i lanovima njihovih porodica koji žive sa njima. Da bi se zadovoljilizahtevi koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije e odobriti izmene, dopune, i implementira e Zakon o radu i Zakon o izdavanju dozvole za rad i zapošljavanje stranih državljana u Republici Kosovo, Zakon o penzionim šemama finansiranim od države", kao i relevantna administrativna uputstva. U pravcu stvaranja administrativne platforme za ograni enu koordinaciju sistema socijalnogosiguranja, odredi e se broj radnih dozvola za strance za narednu godinu, izvrši e se utvr ivanje statisti kih podataka za kratkoro ne i dugoro ne potrebe za stranu radnu snagu na Kosovu, i izvrši e se i utvr ivanje potrebnog broja zaposlenih za regrutaciju radnika iz tre ih zemalja na kosovskom tržištu rada. Kosovska vlada e se i dalje fokusirati na ja anje institucionalnih kapaciteta za ograni enukoordinaciju sistema socijalnihosiguranja. Ta nije, Vlada e formirati koordinacionu komisiju za bilateralne sporazume u oblasti socijalnogosiguranja. Istovremeno, e se formirati Divizija za bilateralne sporazume u oblasti socijalnihosiguranja i zapošljavanja u okviru Ministarstva rada, odnosno Departmana za Evropske integracije i koordinaciju politika kao organ za vezu,u tu svrhu. U cilju proširenja tržišta radnika, vodi e se pregovori sa partnerskim zemljama radi zaklju enja bilateralnih sporazuma u oblasti socijalnogosiguranja. Kona no, u isto vreme e se odrediti broj obuka relevantnih kadrova za koordinaciju socijalnogosiguranja ija je svrha profesionalno upravljanje aktivnostima radni kog pokreta na Kosovu.

3.4.2. Pravo osnivanja (establišment) Pravo na osnivanje stranih firmi na Kosovu je pod uslovima jednakog i ravnopravnog tretmana sa lokalnim preduze ima, definisan kroz relevantni pravni okvir kao i njihovu registraciju u Agenciji za privredne registre na Kosovu (ARBK ). Klju nozakonodavstvo se sastoje od Zakona o trgovinskim društvima, Zakona o malim i srednjim preduze ima, Zakona o privrednim zonama, Zakona o stranim investicijama, kao i Zakona o finansijskom izvještavanju, ra unovodstvu i reviziji predstavljaju zakonsku infrastrukturu za osnivanje stranih firmi u Republici Kosovo. U prilog, izme u ostalog, za osnivanje i registraciju preduze a, 25 kancelarija za prijem je uspostavljeno u razli itim opštinama, gde e i biti izdata potvrda (sertifikat) o registraciji biznisa, fiskalni broj i sertifikat o PDV-u.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

43

Institucionalni okvir poslovnog sektora na Kosovu sastoji se od širokog spektra sastava javnog i privatnog sektora, polaze iod Ministarstva trgovine i industrije, a posebno Departmana za privredu, Centralnog inspektorata, Kosovske Agencije za privredne registre (ARBK), Kosovske poslovne alijanse (KBA), kao i zna ajnog broja sfera poslovanja. I uprkos dosadašnjim dostignu ima , od strane institucija predstavnica poslovnog sektora i poslovnog okruženja, potrebno je da poslovni sektor Kosova ide dalje u uskla ivanju svog zakonodavstva i standarda poslovanja sa onima u EU-i u pogledu priznavanja profesionalnih kvalifikacija, Zakona o trgovinskim društvima, uklju uju i ra unovodstvo, reviziju i korporativno upravljanje, koji su ograni eni. Mere za ispunjenje obaveza u okviru SSP-u Da bi zapo eli pregovori o sporazumu stabilizacije i pridruživanja, Studija izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni za po etak pregovora o SSP-u. Kosovo mora da nastavi sa progresivnom uskla ivanju odredbi EU-e. Uskla ivanje sa standardima EU za priznavanje profesionalnih kvalifikacija i zakona o preduze ima, uklju uju i ra unovodstvo, reviziju i korporativno upravljanje je ograni eno. Dalji napredak u ove dve oblasti e doprineti da Kosovo u ini više atraktivnim mestom za poslovanje. U cilju ispunjavanja kriterijuma za po etak pregovora za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Kosova e usvojiti tri klju na zakona koja uklju uju dalje uskla ivanje kosovskog zakonodavstva sa onim EU-e, , odnosno Zakon o malim i srednjim preduze ima, zakon o ekonomskim zonama, i Zakon o stranim ulaganjima. Prema SSP, Kosovo e morati da osigura da kompanije iz EU imaju pravo na osnivanje na Kosovu. Kompanijama iz EU osnovanim na Kosovu treba dati lokalni tretman ili tretman favorizovane nacije (MFN), koji je povoljniji. Tokom prelaznog perioda, pitanje širenja ovih prava gra ana EU ili Kosovara koji žele da uspostave sebe kao samozaposlene, nezavisne, e se razmatrati. Bez obzira na odredbe koje regulišu slobodno kretanje radnika pod ugovorom, posebne odredbe se mogu umetnuti za stvaranje "klju nih kadrova". Da bi se zadovoljil zahtevi koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije su pojednostavile proceduru za registraciju stranih preduze a, primenjenu uklanjanjem odredbe koja zahteva deponovanje minimalnog po etnog kapitala (5.000 €) za kompanije sa ograni enom odgovornoš u i smanjenjem osnovnog kapitala za akcionarska društva sa 25.000 € na 10.000 €. Ovi faktori e olakšati po etakpo etnog poslovanja na Kosovu i istovremeno e smanjiti vreme da se zapo ne sa poslovnom delatnoš u. Preko ovih indikatorakosovske institucije ekonstantno pratiti najnaprednijatehni ke i ekonomske kriterijume, u skladu sa standardima EU, kako bi u inili da Kosovo postane više atraktivno mesto za poslovanje.

3.4.3. Trgovina uslugama Na Kosovu, postoji sveobuhvatni zakonski okvir koji reguliše snabdevanje usluga, gde su osnovni zakoni: Zakon o poštanskim uslugama vezanim za oblast poštanskih usluga, i istovremeno i zakonodavstvo o taksama za licenciranje poštanskih operatera na teritoriji Kosovo je usvojen , Zakon o osiguranju depozita koji se odnosi na oblasti finansijskih usluga, Zakona o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, zakon koji reguliše osiguranje od

44

autoodgovornost za štetu pri injenu tre im licima u oblasti bezbednosti kao zakon o Javnim dugovim u oblasti hartija od vrednosti. Klju ne institucije odgovorne za sektor pružanja usluga su uspostavljene i operativne.Uspostavljen je poseban departman za poštanske usluge u okviru Regulatornog autoritetaza telekomunikacije, osnovan jeFond za osiguranje depozita Kosova, a i bord ovog fonda je imenovan u julu 2011 godine, uklju uju i i guvernera Centralne banke, predstavnika Ministarstva finansija, predstavnika SCAKK (Udruženje ovlaš enih ra unovo a), kao i jednog bankarskog stru njaka. Tako e je ustanovljen Nacionalni biro osiguranja, kao i fond gde treba da doprinosu osiguravaju a društva. Ovaj fond e obezbediti da nosioci zelenih kartona na Kosovu budu pla eni u slu aju povrede. U isto vreme, za izgradnju tržišta kapitala je formiranajedna jedinicaza operacije na otvorenom tržištu, prethode i tako budu im aukcijama državnih hartija od vrednosti, od kojih je jedinica deo direkcijeza upravljanje imovinom u Centralnoj banci. Klju ne institucije odgovorne za sektor pružanja usluga su Ministarstvo finansija i Centralna banka Kosova. I pored dostignu a, Kosovo se i dalje suo ava sa izazovima koje treba rešiti. U ovom slu aju, Kosovo treba da nastavi saprogresivnim uskla ivanjemsvoga zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti pristupa uslugama i da u ini više za poboljšanje statisti kih podataka o uslugama. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Prema SporazumuSSP, liberalni režim za pružanje usluga e biti obezbe en u skladu sa relevantnim pravilima STO, posebno s lanom V GATS-a. Kompanije koje nisu osnovane na teritoriji druge relevantne ugovorne strane e postepeno ste i pravo da pruže usluge u skladu sa odredbama GATS, uzimaju i u obzir, naro ito, napredovanje na usaglašavanju zakona u razli itim oblastima. Sporazum e uklju iti stand – still (stend-stati nu) klauzulu (zamrzavanje). Implementacija ove liberalizacije e biti izbliza pra ena na osnovu sporazuma.. Da bi se zadovoljilizahtevi koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za dalje približavanje zakonodavstva Kosova e se usvojiti Opšti zakon o uslugama, kao i da usvoji administrativno uputstvo u cilju uskla ivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis). A za poboljšanje statisti kih podatakabi e kreirana baza podataka u vezi sa uslugama na Kosovu, i TIS baze podataka 1 (statistika), TIS baze podataka 2 (Pravna regulativa), TIS baze podataka 3 (vode i akteri).

3.4.4. Teku e isplate i slobodno kretanje kapitala U finansijskom sektoru Kosova nema ograni enja na strana ulaganja (strano) ili na ulazak stranog kapitala u ovom sektoru u skladu sa zakonima na snazi. Tako e, nema ograni enja u pogledu stranih direktnih investicija i kapitalnih obra una uopšte. Platni sistem na Kosovu, uklju uju i i kliring i saldiranje hartija od vrednosti, upravlja se i nadzire od Centralne banke. Ova institucija po zakonu treba da promoviše siguran održiv i efikasan platni sistem. Za ovu svrhu, CBK je implementirala sistem individualnog poravnanja isplata u realnom vremenu, je stvorila elektronsku trgova ku platformu za hartije od vrednosti, usvojila je dokument o politici nadzora pla anja, usvojila je pravila i operativne procedure elektronskog

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

45

kliring sistema i usluge poravnanju, i razvila je sistem za direktno zaduživanje i standardni dokument Kos GIRO. CBK tako e ini stalan nadzor i pra enje bankarskog sistema i sistema osiguranja zasnovanog na 'osnovnim principima za efikasan nadzor' odre en od strane Bazelskog komiteta za superviziju banaka. Nadzor se vrši na osnovu pristupa zasnovanog na riziku i obuhvata ispitivanje on-site i off-site. U cilju ja anja nadzora zasnovanog na riziku, je projektovan i implementiran softver za finansijski nadzor (banke, penzije i osiguranje) i pripremljeno je i usvojeno niz pravila i relevantnih priru nika za nadzor banaka, sistema osiguranja i platnog sistema. Iako je izvršeno veliko napredovanje u ovom sektoru, i dalje ostaju izazov reforme za unapre enje finansijskog nadzora, konkretnije zahtevi Bazel II o riziku i direktivama EU i unapre enju pravnog okvira u skladu sa standardima EU-e. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo e se obavezati da obezbedi liberalan i nediskriminatorni režim za kretanje kapitala, posebno za direktne investicije. Zaštita investitora u vezi sa likvidacijom i repatrijacijom ulaganja i profita treba da bude uklju ena u tu obavezu. U cilju ispunjavanja zahteva koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, institucije su planirale da preduzmu mere u cilju promovisanja finansijskog nadzora, u skladu sa standardima Bazel (banka), IAIS (osiguranje) i IOPs-a (penzije) i direktivama EU. Ta nije, e se preispitati primarno i sekundarno zakonodavstva o osiguranju u skladu sa EU direktivama i principima IAIS (International Asocijacija osiguravaju ih supervizora) i izradi e se podzakonska akta za Zakon o bankama, u skladu sa standardima Bazel II U kontekstu unapre enja nadzora, izvrši e se preispitivanje postoje ih priru nika za bankarsku superviziju da bi se izvršilo uskla ivanje sa standardima i smernicama EU-e, izvrši e seuskla ivanje propisa penzijskog nadzora priru nika o nadzoru penzija u skladu sa EIOPA (European Insurance and Occupational Pensions Authority), direktive EU i IOPS-a (Me unarodna organizacija penzijskih supervizora), i izradi e se propisi o nadzoru tržišta hartija od vrednosti.

3.5 Uskla ivanje, implementacija i ja anje zakonodavstva

3.5.1. Konkurencija Sektor konkurencija je od suštinskog zna aja za efikasno funkcionisanje tržišta i kao takav igra klju nu ulogu u privredi Kosova. Zaštita konkurencije i stvaranje istinskog tržišta su obaveze koje Vlada Kosova ima prema Evropskoj uniji. Ove obaveze su u procesu ispunjavanja imaju i u vidu nedavna zakonska dešavanja u ovom sektoru. Osnovni pravni okvir ine Zakon o zaštiti konkurencije i Zakon o državnoj pomo i. Osnovni cilj aktualnih zakona je ja anje i stimulacija ekonomskog i društvenog razvoja na Kosovu. Ta nije, Zakon o zaštiti konkurencije vrši zaustavljanje akcijakoje ograni avaju, suzbiju ili narušavaju konkurenciju

46

Navedeni zakon se zasniva na tri klju na stuba, uklju uju i, zloupotrebe dominantnog položaja, zabranjene sporazume u vidu kartela i spajanja ili koncentracijepreduze a. Iako Zakon o državnoj pomo i postavlja principe i procedure prema kojima se odobrava i kontroliše državna pomo . Vredi napomenuti da je ovo poslednjepoja ano po etkom 2012 godine. Kada je re o razvoju institucija, nadležni organ koji se bavi sprovo enjem zakonodavnog okvira u oblasti zaštite konkurencije je Kosovski Autoritet za Konkurenciju. Pored sprovo enja zakonodavstva, ova institucija je tako e odgovorna za promovisanje konkurencije me u preduze ima i za zaštitu potroša a na Kosovu. Ostale institucije za podršku i saradnju sektora Konkurencije su Ministarstvo finansija, Ministarstvo trgovine i industrije, kao i Skupština Republike Kosovo. Iako je izvršen neki napredak sa pravnog i institucionalnog aspekta u sektoru konkurencije, potrebno je više posve enosti i truda da bi se zadovoljili standardi EU. U okviru sektora, oblasti koje i dalje ometaju vitalni razvoj ovog sektora obuhvatajukompletiranje i sprovo enje zakonodavnog okvira kao i institucionalnih kapaciteta. Uprkos injenici da je osnovno zakonodavstvo kao celina prili no napredovalo, specifi ne stavke koje se bave dominantnim položajem i koncentracijom na tržište zahtevaju dalje uskla ivanje sa pravnim tekovinama EU. Još jedan važan izazov koji se odnosi na Zakon o zaštiti potroša a je usvajanje podzakonskih akata, bez kojih se ograni ava efikasno obavljanje aktivnosti APK. U zakonodavnom okviru, aktivno angažovanje zahteva i pra enje i sprovo enje zakona o državnoj pomo i, za koji je, izme u ostalog, potrebno da ima usvojeno sekundarno zakonodavstvo. Sa institucionalnog aspekta pojavljuje se kao izazov osnivanje klju nog organa koji e biti odgovoran za aktivnosti državne pomo i. Pored toga, uspostavljanje i operacionalizacija kancelarije prethodnog tela i kompletiranje obu enog osoblja su izazovi koji treba da budu ispunjeni. Dalje, je izazov uspostavljanje Komisije za kontrolu državne pomo i. Rešavanje gore pomenutih izazovapodstica esektor konkurencije korak napred u primeni odredaba traženih od EU-e. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Da bi se zapo eli pregovori za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni za po etak pregovora o SSP-u. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo se trebaangažovati za : 1. zabranu i uspostavljanje politika za:

a) Sve sporazume izme u preduze a i usaglašene prakse koje spre avaju, ograni avaju ili narušavaju konkurenciju .

b) Zloupotrebu dominantnog položajajednog ili više preduze a c) Svaku državnu pomo (javna) koja narušava ili preti da naruši konkurenciju davanjem prednosti

odre enim preduze ima ili odre enim proizvodima 2. Primena ovih pravila za javna preduze a i preduze a sa posebnim pravima 3. Prilagoditi državne monopole komercijalnog karaktera, tako da ne postoji nikakva diskriminacija u

pogledu uslova pod kojima je roba obezbe ena ili trgovana.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

47

4. Obezbediti transparentnost u oblasti državne pomo i (javne), stvaranjem kompletnih inventara zašemu pomo i i podnose i svake godine izveštaje Evropskoj komisiji.

Da bi ispunila zahteve koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju , Kosovski autoritet za konkurenciju, u saradnji sa saradni kim ministarstvima e izvršiti kompletiranje pravnog okvira izmenom i dopunom Zakona o zaštiti konkurencije. Prema ovom zakonu, posebna pažnja e se posvetiti definisanju dominantnog položaja, zloupotrebom ovog položaja, koncentracijompreduze a na tržište, i grupnim izuzecima. Uporedo se planira da se izvrši usvajanje sekundarnog zakonodavstva (podzakonskih akata) za sprovo enje Zakona o zaštiti konkurencije. Dalje, KAK e preduzeti konkretne korake za usvajanje podzakonska akta za sprovo enje Zakona o državnoj pomo i. Periodi ne aktivnosti koje pokazuju sprovo enje navedenog zakona e biti sprovedena, uklju uju i vo enje evidencije o sprovo enju zakona, kontroli sredstava izdvojenih za pomo , donošenje odluke o vra anju sredstva i pripremu izveštaja o proceni pomo i. Kada je u pitanju izgradnja institucionalnih kapaciteta, planira se osnivanje i operacionalizacija nezavisne kancelarije za državne pomo i. Tako e, to e biti ispunjen u broju službenikapredvi enih zakonom. U tom kontekstu, e se izvršiti i adekvatna obuka službenika odgovornih za državnu pomo , koja e omogu iti efikasno obavljanje dužnosti koje nasu predvi ene. Izme u ostalog, se planira i uspostavljanje Komisije za državnu pomo .

3.5.2. Prava intelektualne svojine Sektor intelektualne svojine funkcioniše na osnovu zakona, politika i relevantnih institucija. U cilju usaglašavanja zakonodavstva sa me unarodnim i evropskim standardima, kosovske institucije su preduzele konkretne korake u pravcu reforme zakonodavstva o intelektualnoj svojini. Kao rezultat toga, u injen je napredaku Zakonu o autorskom pravu i srodnim pravima, patentima i trgova kim markama koji su usvojeni i na široko uskla eni sa odredbama EU-e. Ostali zakoni koji su od klju nog zna aja za ovaj sektor obuhvataju Zakon o industrijskom dizajnu, zakon o zaštiti biljnih sorti i Zakon o carinskim merama za zaštitu prava intelektualne svojine. Gore pomenuti zakoni poseduju odre ene funkcije, ali u celini gledano, njihov zajedni ki cilj je da se reguliše oblast intelektualne svojine na Kosovu. Pored važe ihzakona , ovaj sektor je izradio strategiju za intelektualnu svojinu za period od etiri godine (2010-2014). Navedena strategija ima za cilj uspostavljanje efikasnog i stabilnog sistema zaštite intelektualne svojine u funkciji ekonomskog razvoja zemlje. Pravilna primena ove strategije e ispuniti jedan od kriterijuma odredaba EU-e. Institucionalna infrastruktura za ovaj sektor se sastoji od nekoliko nadležnih organa: Ministarstvo trgovine i industrije (MTI), u okviru kojeg je osnovana Kancelarija za industrijsku svojinu (KIS), koji ima zazadatak sprovo enje zakona u oblasti patenata, trgova kih marki i industrijskog dizajna. U isto vreme, ovaj organ ima obavezu da izvrši unapre enje javne svesti o pravima intelektualne svojine. Kancelarija za autorska prava osnovana u okviru Ministarstva kulture, omladine i sporta je klju ni organ za sektor intelektualne svojine.

48

j g j j g j j p j pdruge stranke aktivne u pitanjimaintelektualne svojine. Drugi važni mehanizmi koji su odgovorni za sprovo enje prava intelektualne svojine obuhvataju, pravosudni sistem, tužila ki savet Kosova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija i carine Kosova. Najzad, Vlada Kosova je osnovala Nacionalni savet za intelektualnu svojinu, koji ima za cilj da pove a nivo saradnje i me uinstitucionalne koordinacije . Kao celina, svaka od gore navedenih institucija sadrži u sebi odre ene obaveze koje doprinose vitalnom razvoju sektora DIS. Uprkos napretku postignutom u sektoru intelektualne svojine, i dalje postoji potreba za dalje unapre enje zakonodavne osnove, institucionalnih kapaciteta i drugih tehni kih akcija . Jedan od glavnih izazova ovog sektora je kompletiranje pravnog okvira koji podrazumeva usvajanje Zakona o geografskim oznakama i jedan broj administrativnih uputstava koja su relevantna sa zakonima koji su na snazi. Sa institucionalnog aspekta , dosadašnja dostignu a se karakterišu pozitivno i progresivno, ali kašnjenja u ovom segmentu su i dalje vidljiva, i kao takva zahtevaju dalju posve enost. Potpisivanje Memoranduma o ujedinjenju sa institucijama intelektualne svojine je još jedan izazov , ije ispunjenje bi pove alo me uinstitucionalnu saradnju i koordinaciju, što e dovesti do efikasnijeg rada u sektoru Pored toga, smatra se izazovnim i nastavak borbe protiv falsifikovane robe koja praksa nastavlja da ometa razvoj pravog tržišta u zemlji. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP'u Da bi da se zapo eli pregovori o stabilizaciji i pridruživanju Studija o izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni za po etak pregovora o SSP. U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo treba da: Razvija aktivnu politiku u oblasti zaštite potroša a, u skladu sa pravnim tekovinama EU, da bi se obezbedila zastupljenost potroša a, informisanje i obrazovanje. Pove anje kapaciteta administrativnih struktura odgovornih za zaštitu potroša a da bi se pružilo osnovno zdravstvo i sigurnosni uslovi i zaštita ekonomskih interesa potroša a Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ministarstvo trgovine i industrije e preduzeti konkretne korake na kompletiranje pravnog okvira donošenjem Zakona o geografskim pokazateljima, (oznakama) , AUo procedurama za registracije geografskih oznaka i oznaka o porekla i AUo predstavnicimaKIS. Kada je re o institucionalnom kapacitetu, MTI e dopuniti kadrom ( radnim osobljem) koji je predvi en zakonom. Pored toga, krenu e sa funkcionisanjem baza podataka sa podacima za efikasno koriš enje , u vezi sa e se organizovati odgovaraju e obuke za odgovorne službenike. Pored toga, obuka e biti usmerena na unapre enje znanja zaposlenih o primeni zakonodavstva sektora PS. Da bi se tretirao slede i izazov, Ministarstvo kulture, omladine i sporta e potpisati memorandum o razumevanju sa kancelarijom za intelektualnu svojinu, Tržišnom inspekcijom i Kosovskom policijom. Dalje, aktivnosti koje e biti preduzete u borbi protiv falsifikovane robe uklju uju, izveštavanje kontrole komercijalnih tereta, što e omogu iti identifikaciju falsifikovane robe. Pored toga, kreira e se profili rizikaza falsifikovanu robu, prijavi e se broj otkrivenih slu ajeva po službenoj dužnosti, i precizno e se podnositi izveštaj o pove anju broja slu ajeva Ex Officio. Sa

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

49

ispunjavanjem navedenih izazova, Vlada Kosova ima za cilj da stvori pravi sektor, gde su prava intelektualne svojine priznata i poštovana od strane institucionalnih aktera i šire javnosti.

3.5.3. Javne nabavke Sektor javne nabavke, jedan od najosetljiviji i najvažnijih na Kosovu, koji je zabeležio zna ajan napredak u izradi zakonodavnog i institucionalnog okvira. Osnovni zakonodavni okvir je Zakon o javnim nabavkama, koji je posle nekoliko izmena u cilju uskla ivanja sa pravnim tekovinama EU je stupio na snagu krajem 2011 godine.Navedeni zakon donosi nove zakonske odredbe koje neguju i omogu avaju efikasan sistem javnih nabavki. Njegova svrha je da obezbedi koriš enje javnih sredstava na transparentan, proporcionalan i efikasan na in. Pored ostalog, sadašnji zakon dozvoljava finansiranje projekata na efikasniji na in i koncizno i kao rezultat toga nastoji da poboljša kvalitet života gra ana u celini. Zna ajan napredak je ostvarilo i sekundarno zakonodavstvo, koji je u potpunosti poboljšan i pojednostavljen radi potpunog delovanja pravnog i regulatornog okvira Što se ti e institucionalnog okvira, organizacione strukture su uspostavljene i operativne. Nezavisna regulatorna agencija odgovorna za razvoj, funkcionisanje nadzor sistema javnih nabavki je Regulatorna komisija za javne nabavke (RKJN). Drugi klju ni organ ovog sektora je Centralna Agencija za javne nabavke (CAJN) koja se sada nalazi u Ministarstvu finansija, akoje je odgovorna za razvoj zajedni kih nabavki za ugovorne organe ( naru ioce). Tako e kao drugo važno telo je Organ za razmatranje javne nabavke (OPJN ), koja se bavi administrativnim razmatranjem koje se odnosi na žalbe. Izme u ostalog, od posebnog je zna aja je i Kosovski institut za javnu upravu (INAP) koji omogu ava obuku službenika za javne nabavke. Treba napomenuti da se gore navedene institucije trenutno pridržavaju novih pravila procedura i smernica za vršenje njihovih aktivnosti. Uprkos dosadašnjim dostignu ima u institucionalnom i zakonodavnom okviru, jedan broj izazova koji spre avaju dalji razvoj ovog sektora tek treba rešiti i ispitati nadležni državni organi . Izazovno se smatra pove anje transparentnosti procesa nabavke, uklju uju i tretiranje , pra enje i sankcionisanje u slu ajevima javnih nabavki. Sa institucionalnog aspekta ja anje kapaciteta zaposlenih raspore enih za obavljanje postupaka javnih nabavki je veoma važan izazov, uklju uju i esto cirkulisanje službenika javne nabavke Tako e se kao izazov ocenjuje imenovanje direktora CAJN. Adekvatno rešavanje navedenog izazova e omogu iti jednostavnu primenu evropskih standarda. Pored toga, izazov koji zahteva tehni ku posve enost Vlade, jeste i usvajanje spiska usluga za centralnu obaveznu kupovinu. Rešavanje tog poslednjeg , izme u ostalog, bi oja alo sposobnost Agencije za Centralnu nabavku da efikasnije sprovedi svoje aktivnosti. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo treba da: Obezbedi da kompanijama iz EU se garantuje pristup procedurama za dodelu ugovora pod uslovima ne manje povoljnim od uslova za doma a preduze a, u skladu sa prelaznim periodompregovaranim za kompanije iz EU koje nisu uspostavljene na

50

Kosovu. Obezbedi da zakonodavstvo za javne nabavke je u skladu sa onim u EU-i. Ja a relevantne institucije i sudstvo, kako bi se procedure javne nabavke primenile kako treba. Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, RKJN e pratiti primenu Zakona o javnim nabavkama sa kompletnom preciznoš u. Tako da ceo proces sektora bude transparentan i u skladu sa važe im zakonom ta ni podaci e biti redovno izveštavani u vezisa pregovara kim postupkom, tim da se obaveštenje o ugovoru ne u ini javnim . Sa istom preciznoš u e biti predstavljen i broj zahtevanih tuma enja od strane organa nadležnog za krivi no gonjenje osumnji enih slu ajeva. Izme u ostalog, RKJN e sa punom odgovornoš u izvršiti nadgledanje upravljanja javnim ugovorom Transparentnosti procesa e doprineti i aktivnosti Javnog organa za razmatranje nabavke, koja e neprestano vršiti prezentaciju broja žalbi, broja izre enih nov anih kazni za ugovorne

autoritete (naru ioce) i broja prijema potvrdao profesionalizmu za javne nabavke. Na institucionalnom aspektu, RKJN e preduzeti konkretne mere za rešavanje izgradnje ljudskih kapaciteta , prvobitno kompletiranjem radnog osoblja kao i u saradnji sa IKAP-om e planiratii organizovati obuku za osoblje javne nabavke. Za kompletiranje osoblja e se angažovati Ministarstvo finansija, koje e izvršiti imenovanje CAN. Dalje e, Vlada Kosova izvršitiusvajanje liste za upotrebu artikala za obaveznu centralnu kupovinu koje e dodatno oja ati kapacitete CAN da bi izvršavali efikasnije svoje obaveze.

3.5.4. Standardizacija, akreditacija, ocenjivanje usaglašenosti, metrologije i tržišni nadzor Infrastrukture kvaliteta na Kosovu je izgra ena na osnovu zakona o standardizaciji, opštoj bezbednosti proizvoda, tehni kim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, kao i za akreditaciju odobrenu na progresivan na in. Pravni okvir se sastoji od klju nih zakona, kao što su: Zakon o zaštiti potroša a, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o metrologiji, zakon o akreditaciju, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakon o tržišnoj inspekciji. Kao klju ne institucije za upravljanje i koordinaciju politika relevantnih aktera u kontekstu infrastrukture kvaliteta u okviru Ministarstva Trgovine i industrije su: Stru ni savet za standardizaciju, Stru ni savet za akreditaciju, Departman za metrologiju, i onaj za tržišni nadzor. Uprkos zna ajnim dostignu ima u sektoru infrastrukture kvaliteta, sve ovo je izgra enoiz osnovnog zakona o standardizaciji, zakona opštoj bezbednosti proizvoda, tehni kih uslova za proizvode i ocenjivanja usaglašenosti, kao i akreditacije koji se prisvaja na progresivan na in. U me uvremenu je , zakonodavstvo za tržišni nadzor djelimi no uskla eno sa pravnim tekovinama EU. Istovremeno, profesionalni savet za standardizaciju, koordinaciju i izradu politika telu za standardizaciju, je operativan i sastoji se od pripadnika javnog i privatnog sektora. Me utim, Vlada Kosova je još uvek u fazi funkcionalizacije institucija kao i implementacije novog važe egzakonodavstva. Deo izazova odgovornih institucija ostaju dostignu a ciljeva za punu funkcionalnost sa administrativnog, proceduralnog, institucionalnog i tehni kog aspekta potpuno u skladu sa me unarodnim standardima, tako da Kosovo bude mesto poslovanja od interesa za zainteresovane strane.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

51

Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Prema SSP, Kosovo e se angažovati da na progresivan na in uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, i da usvoji evropske standarde (EN) i da pove a institucionalne kapacitete da obezbedi primenu zakona. Konkretno, Kosovo e biti potrebno ali e trebati da:

i) promoviše upotrebu tehni kih propisa EU, evropskih standarda i procedura ocenjivanja usaglašenosti,

ii) završe , kada bude prikladno, sporazum o ocenjivanju usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda,

iii) podsti e razvoj kvaliteta infrastrukture: standardizaciju, metrologiju, akreditaciju i ocenjivanje usaglašenosti i tržišni nadzor.

Da bi se zadovoljili zahtevi koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Kosova konstantno radi na uskla enju doma egzakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao što je usvajanje i sprovo enje zakona o tržišnom nadzoru, kao i sprovo enje tehni kih propisa za uskla enost EU. Deo unapre enja je i priprema završene studije o sprovo enju propisa. Deo elaboriranja napretka e biti u periodi nom izveštaju pripremljen od strane inspektorata kao i nadzor Organa za ocenjivanje usaglašenosti (TVK) na konstantan na in. U svetlu funkcionalne implementacije zakonodavstva i relevantne politike je unapre enje svesti za implementaciju standarda, kojima je cilj da se postigne organizovanjem Svetskog dana standarda u zemlji, kao i organizovanje šest stolova sa ciljem podizanja svesti o preduze ima za implementaciju standarda, sve ovo je deo sektorske strategije MTI. U oblasti metrologije , u pravcu poslova Agencije za metrologiju, deo razvoja su postoje e metrološke laboratorije u skladu sa me unarodnim standardima, iji deo su neki kalibrisani standardi, u isto vreme stvaranje novih laboratorija (dužine, pritiska, vremena i frekvencija). Pored toga, sertifikaciju osoblja za pojedine oblasti metrologije je deo razvojnog plana za dalju implementaciju. Najzad, ali ne manje važno je ja anje kapaciteta u relevantnim agencijamakao i me uinstitucionalna saradnja. To uklju uje obuku tržišnih inspektora i carinika za sprovo enje direktiva / tehni kih propisa za industrijske neprehrambene proizvode, stvaranje baze podataka za razmenu informacija u skladu sa RAPEKS-om, popunjavanje relevantnih sektora institucije kroz regrutovanje dodatnih kancelarija, i osiguranje obuke za stavljanje u funkciju baze podataka za standarde. Zaštita potroša a je važna oblast i problematika specifi nog zna aja i težine, i kao takva ima veliki uticaj na trendove i pravce društvenog i ekonomskog razvoja zemlje. Znaju i zna aj ovog polja Vlade Kosova je snažno posve ena unapre enju stanja u sektoru zaštite potroša a. U pravnom smislu, treba napomenuti da Zakon o zaštiti potroša a je posle preduzetih promenastupio na snagu krajem oktobra 2012 godine. Ovaj zakon reguliše i štiti osnovna prava potroša a pri kupovini roba, usluga i druge oblika slobodnog tržišta kao i obaveze trgovaca, proizvo a a i dobavlja a. Drugi zakon koji je usmeren na zaštitu i promociju prava potroša a jeste Zakon o tehni kim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti. Pored toga, operativan je i Zakon o opštoj

52

bezbednosti proizvoda koji ima za cilj da obezbedi viši kvalitet proizvoda u zemlji. Dalje, program zaštite potroša a od 2010-2014 godine je jedan dinami an projekat, sa posebnom težinom i zna ajem za Vladu Kosova, koji postavlja odgovaraju e politike zaštite potroša a u navedenom periodu. Preciznije, projekat ima za cilj da unapredi zaštitu potroša a, transformišu i ga u kvalitetnu zaštitu, kontinuiranu i sveobuhvatnu u odnosu na javno zdravlje, životnu sredinu, održivo tržište i stvaranje povoljnih uslova za poslovanje. Institucije odgovorne za kreiranje i sprovo enje politika zaštite potroša a, uklju uju i i izradu, usvajanje i sprovo enje nacionalnog programa za zaštitu potroša a su osnovane i u obavljanju relevantnih aktivnosti. Ministarstvo trgovine i industrije (MTI), preko Kancelarije za zaštitu potroša a je odgovorno za izradu i sprovo enje politika u ovom sektoru. Savetodavno telo sastavljeno od predstavnika MTI, udruženja za zaštitu potroša a, poslovnih predstavnika i nezavisnih eksperata u oblasti zaštite potroša a je Savet za zaštitu potroša a. Uprkos zabeleženom napretku, sektor za zaštitu potroša a nastavlja da se suo ava sa izazovima koji ograni avaju razvoj i pravilno funkcionisanje sektora kao celine. Kompletiranje sekundarnog zakonodavstva sa relevantnim administrativnim uputstvima je jedan od klju nih izazova, koji zahteva potpunu posve enost institucija. Kao izazov se smatra i izrada akcionog plana za sprovo enje programa za zaštitu potroša a. Podjednako izazovno je i unapre enje institucionalnih kapaciteta, iji nedostatak izaziva vidljivo zaostajanje u sektoru jer predvi eni zadaci ne mogu biti efikasno sprovedeni. Osim toga, u tehni kom smislu je neophodno unaprediti sistem rešavanja žalbi na diviziji za zaštitu potroša a. Izme u ostalog, jedan pravi sistem ovog sektora bi izneo na videlo probleme i nedoumice sa kojima se suo avaju potroša i na Kosovu. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Da bi se zapo eli pregovore o Sporazumu stabilizacijupridruživanja, Studija izvodljivosti je identifikovala ciljeve koji moraju biti ispunjeni kako bi zapo eli pregovori o SSP-u U okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo bi trebalo da: 1.Razvoj aktivnih politika za zaštitu potroša a, u skladu sa pravnim tekovinama EU, kako bi se obezbedilo predstavljanje potroša a, informisanje i obrazovanje 2. Izgradnja kapaciteta administrativnih struktura odgovornih za zaštitu potroša a da bi se pružilo osnovno zdravstvo i zahtevi za sigurnost kao i održavanje ekonomskih interesa potroša a

Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ministarstvo trgovine i industrije (MTI), e u kontekstu kompletiranjasekundarnog zakonodavstva usvojiti u na elu tri administrativna uputstva, uklju uju i i ono za neispravne robe, akcionu prodaju i robe po sniženim cenama. Dalje, MTI e u saradnji sa Agencijom za hranu i veterinu (AHV) izraditi plan za implementaciju programa za zaštitu potroša a. Pored toga, bi e usvojen pravilnik za bezbednost hrane i i bi e organizovana kampanja u cilju podizanja svesti gra ana na polju zaštite potroša a. Kada je re o izgradnji ljudskih kapaciteta i poboljšanju sistema za rešavanje žalbi, MTI e u po etku popuniti potreban broj zaposlenih i tako e e organizovati obuku za odgovorne službenike. Oblasti predvi ene za obuku uklju ujusposobnost istraživanje negativnih pojava na tržištu, kao i sposobnost da se identifikuju problemati na pitanja sa kojima se suo avaju kupci ili se mogu

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

53

suo iti i, da bi se procesirale i rešile žalbe na vreme. U tom kontekstu, se planira da se definiše uloga izme u inspektorata i divizije potroša a. Tako e, e bitiorganizovani okrugli stolovi za diskusiju sa zainteresovanim stranama. Realizacija izazova koji se odnose na zaštitu potroša a bi bila nepotpuna ako potroša i nisu upoznati sa svojim pravima i tako kroz odgovaraju a sredstva za publikaciju e se izvršiti animiranje potroša a o njihovim pravima.

3.6. Pravda i unutrašnji poslovi

3.6.1. Ja anje institucija i vladavine prava Prema Ustavu zemlje, vladavina zakona predstavlja jedan od osnovnih principa i vrednosti na kojima funkcioniše država Kosovo. U tom kontekstu, Kosovo je usvojilo niz zakona, po ev od Krivi nog zakonika, Zakonika o krivi nom postupku, zakonika o maloletnicima i druge zakone koji regulišu rad policije, tužilaštva, sudova, zaštitu svedoka, zaštitu li nih podataka i drugih oblasti, deo vladavine reda i zakona. Pored zakonodavnog okvira, postoji niz strategija kroz koje se kanališu zadaci i aktivnosti agencija za sprovo enje zakona i sudstva. Poslednjih tri godina, je tako e povezano sa stvaranjem i izgradnjom kapaciteta u kontekstu institucija vladavine prava. U ovom slu aju, je usvojena nova organizaciona struktura Kosovske policije, a i uspostavljeni su ovi mehanizmi u okviru ove organizacije. Najnovije policijske operacije su dokazale da njihova efikasnost neprekidno raste. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Uprkos dostignu ima u oblasti vladavine prava, izazovi nastavljaju da prate ovaj sektor. Kosovska policija i dalje ima deficita u kapacitetima, za mogu nosti istraživanja složenih kriminalnih aktivnosti, dok je u pogledu zaštite li nih podataka, primena važe ih zakona i dalje usporena. Da bi s e postigao progres u konsolidaciji vladavine zakona i reda, saradnja sa EULEX-om, uklju uju i Specijalnu Task forcu ( specijalnu radnu grupu ) za istrage EULEX-a je neophodna i zahteva hitan postupak U cilju po etka pregovora o sporazumu za stabilizaciju i pridruživanje, Studija o izvodljivosti je ustanovila da Kosovo treba da: Podrži rad Posebne Task Force za istrage EULEX-a. Kako bi se ispunio kriterijume za otvaranje pregovora o SSP-uodgovorne Kosovske institucije su se obratile pismom šefu misije EULEX-a kojim se potvr uje zalaganje organa uprave zemlje da blisko sara uju sa Specijalnom task forcom (Radnom grupom) za istrage proširuju i tužila ka ovlaš enja prema potrebi. Me utim, aktivnost ove Radne grupe je u po etnoj fazi istrage i još nijeprimila zahteve za saradnju. U okviru SSP-u , posebna pažnja se posve uje vladavini prava i ja anju relevantnih institucija uprave, sprovo enju zakona i posebno sudstva. Jedan efikasan SSP-u e zavisitiod bezbednog, efikasnog i pravno predvidljivog prostora. Vlast i nezavisno sudstvo koji rade u skladu sa demokratskim i profesionalnim standardima nisu samo neophodni za uspostavljanje vladavine prava, nego i za me unarodnu saradnju i samim tim i ekonomski razvoj, uklju uju i

54

privla enje stranih investitora. Ugovorne strane e sara ivati u zakonodavstvu o zaštiti li nih podataka pružaju i dovoljno sredstava za nezavisni nadzorni organ i sprovo enje zakona. U cilju stvaranja sistema u kojem je vladavina zakona u potpunosti funkcionalna, institucije zemlje e biti posve eneunapre enju nezavisnosti i ja anju kapaciteta u okviru agencija za sprovo enje zakona, pravosu a i uprave u celini. Serija specijalizovanih obuka su planirane u tom pravcu. S druge strane, kako bi se obezbedila pravna uskla enost u pogledu zaštite li nih podataka, nacionalne institucije su predvidele procenu potencijalnih sukoba zakona u oblasti zaštite li nih podataka. Štaviše, Državna agencija za zaštitu li nih podataka e kontinuirano pratiti implementaciju zakona u ovoj oblasti vrše i inspekciju i kontrolu u razli itim lokalnim institucijama.

3.6.2. Azil, migracija, vizna politika, kontrola granica Zakon o azilu, o državljanstvu, onaj o strancima i zakon o readmisiji su osnovni zakona koji pokrivaju oblasti azila, migracija i viza na Kosovu, dok je pitanje kontrole granica regulisano Zakonom o nadzoru i kontroli granice. Ovi zakoni uklju uju u sebi glavna pravila i principe o gore navedenim oblastima. Srednjoro ni strateški okvir za pitanja migracija, ono o oblasti readmisije i integrisanog upravljanja granicom je usvojeno i redovno se preispituje. S druge strane, vizna politika sadrži u sebi odluku o sprovo enju ove politike, uputstva i druga relevantna dokumenata o na inu njegovog sprovo enja. Na institucionalnom nivou, uglavnom je Ministarstvo unutrašnjih poslova ono koje izra uje politike u oblasti azila, migracija, stranaca kao i koordinira njihovu primenu u praksi. Dok integrisano upravljanje granicom se koordiniše na osnovu koordinacione strukture kao i u skladu sa Strategijom za integrisano upravljanje granicom, kojomupravlja Nacionalni koordinator i uklju uje blisku saradnju izme u Kosovske policije, Carine Kosova i Agencije za hranu i veterinarstvo. Upravljanje spoljnih granica zemlje se zasniva na principu "otvorenih, ali sigurnih granica." Što se ti e bezbednosti dokumenata, Kosovo ima pravni okvir u oblasti gra anskog stanja i usvojiloje mere za spre avanje mogu ih zloupotreba od strane odgovornih lica u ovoj oblasti. Uprkos napretku koji je postignut u oblasti reintegracije, azila, migracija i kontrole granica, Kosovo još uvek ima pred sobom veliki broj izazova koji se moraju rešiti, me u kojima spada izmena i dopuna Zakona o azilu , kao i uskla ivanje sa pravnim tekovinama EU,kosovske politike za vize. U tom smislu, postoji potreba da se izvrši izgradnja kapacitete za rad u ovim oblastima. Izazovi koji su obuhvatili oblasti readmisije se odnose uglavnom na saradnji sa zemljama koje podnose zahteve, kao i postizanje sporazuma o readmisiji sa zemljama porekla ili tranzita, a jedan od izazova u oblasti reintegracije jeste da se uspostavi sistem za upravljanje predmetima. Što se ti e bezbednosti dokumenata, postoje još uvek sumnje da li su postignuti svi uslovi da su dokumenti koji se izdaju u potpunosti pouzdani. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a U okviru sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Kosovo e morati da obezbedi okvir za saradnju, uklju uju i regionalni nivo, u oblasti viza, kontrole granica / grani ne linije, azila i migracija (redovne i vanredne). Centralni element saradnje u oblasti prevencije i kontrole ilegalne migracije e biti

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

55

implementacija odredbi za ponovni prijem i koncentracija na razmeni statisti kih podataka i pove anje efikasnosti i kapaciteta. Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije e izvršiti izmenu i dopunu Zakona o azilu ,kojom prilikom e se obezbediti punu uskla enost sa relevantnim zakonodavstvom EU, i uklju i e se preporuke UNHCR –a u vezi sa uslovima za prijem azilanata. Što se ti e uspostavljanja saradnje izme u institucija u zemlji, konkretni koraci su predvi eni u ovom pravcu tako što se po inje sa uvo enjem sistema za upravljanje predmetima i integracijom baze podataka. Repatrijacija e nastaviti da bude u fokusu kosovskih institucija, gde u tom pogledu, Ministarstvo unutrašnjih poslova, u saradnji sa ministarstvom spoljnih poslova pokre e / razvija pregovoreza postizanje sporazuma sa drugim zemljama Što se ti e kontrole granica, demarkacija granice sa Crnom Gorom je planirana da se izvrši do kraja 2012 godine, dok e u oblasti viza Kosovo uraditi preispitivanje odluke o viznoj politici i obezbedi e da ova odluka kao i Administrativna uputstva u ovoj oblasti budu u skladu sa SchengenAquis. Što se ti e pitanja li nih dokumenata, Kosovo je predvidelo niz mera, koje e pomo i da se pove a bezbednost dokumenata. Ove mere obuhvataju, izme u ostalog, bližu saradnju izme u institucija koje rade u oblasti sigurnosti dokumenata, uklju uju i ARC, policiju i sudovo.

3.6.3. Pranje novca Kosovo je u procesu usvajanja nacrta zakona za izmenu i dopunu postoje eg zakona za spre avanje pranja novca i finansiranje terorizma. Ove izmene i dopunesu izvršene na osnovu Studije izvodljivosti i smernica za liberalizaciju viznog režima sa ciljem da kosovsko zakonodavstvo u ovoj oblasti bude u skladu sa pravnim tekovinama EU. Kosovo je usvojilo petogodišnju(5) strategiju za spre avanje pranja novca i finansiranja terorizma. Klju ne institucije za borbu protiv pranja novca su na mestu i funkcionalne. U okviru Ministarstva finansija funkcioniše finansijska obaveštajna jedinica (FOJ), koja je odgovorna za spre avanje i borbu protiv pranja novca. Ova jedinica je preuzela odgovornosti iz obaveštajnog centra – EULEX-a. Tako e, u okviru Kosovske policijske funkcioniše Departman za istrage privrednog kriminala i korupcije koja sprovodi istragu za sumnjive slu ajeve pranja novca. U okviru carinske funkcioniše Departman za istrage koji ima mandat otkrivanja i spre avanja pranja novca. Ove institucije redovn koordinišu aktivnosti u borbi protiv pranja novca. Me utim, u oblasti spre avanja i suzbijanja pranja novca ostaje izazov usvajanje izmenjenog i dopunjenog zakona za spre avanje pranja novca i finansiranja terorizma, koji bi trebalo da bude u skladu sa pravnim tekovinama EU, i koji kao takav mora biti usvojen od strane Skupštine Kosova. Uprkos uspostavljanju JFI-nje i pomo i pruženoj od drugih institucija Kosovo mora da obezbedi jasnu podelu odgovornosti institucija koje se bave spre avanjem pranja novca, a i treba da se osigura da je kapacitet ovih ustanova predmet odgovaraju e obuke.

56

Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP-a Da bi da zapo eli pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala ovaj kratkoro ni kriterijum koji mora biti ispunjen da po nu pregovore o SSP-u: Izmena i dopuna zakona o spre avanju pranja novca i finansiranja terorizma. Da bi se ispunila kriterijume za otvaranje pregovora o sporazumu stabilizaciju pridruživanja, Vlada Kosova e poslati izmenjeni dopunjen Zakon o spre avanju pranja novca i finansiranje terorizma, Skupštini na usvajanje. Prema SSP Kosovo e morati da uspostavi okvir za saradnju u cilju spre avanja koriš enja finansijskih sistema za pranje novca i njihovog koriš enja u kriminalnim aktivnostima. Saradnja u ovoj oblasti e uklju ivati administrativnu i tehni ku pomo u cilju uspostavljanja odgovaraju ih standarda za suprotstavljanje pranju novca i koji su u skladu sa standardima koji su usvojeni od strane EU i drugih me unarodnih tela u ovoj oblasti, posebno u TFVF-a. Da bi se zadovoljili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, postavi e se Nacionalni koordinator za sporovo enje strategije za spre avanje pranja novca i finansiranja terorizma, koji e omogu iti bolju koordinaciju izme u svih institucija uklju enih u prevenciji i borbi protiv pranja novca. Osim toga, predvi ena je izrada SOP koji e uklju ivati Carine, policiju, PAK-a i JFI-u, i izradi e se priru nik o tipologijama pranja novca. U toku izveštavanja o statisti kim podacima u borbi protiv pranja novca, relevantne institucije e usklade svoje statisti ke podatke u cilju obezbe ivanja ta nih i pouzdanih podataka.

3.6.4. Spre avanje i borba protiv organizovanog kriminala i drugih kriminalnih aktivnosti, uklju uju i terorizam Zna ajan napredak je u injen u borbi protiv organizovanog kriminala i drugih kriminalnih aktivnosti. Osnovni Pravni okvir je konsolidovan, uklju uju i novi Krivi ni zakonik, zakonik o krivi nom postupku , ako i druge zakone koji pokrivaju ovu oblast. Strateški okvir obuhvata niz strategija, iji je odredjne broj perispitan i usvojen u septembru ove godine (strategija protiv organizovanog kriminala, protiv trgovine narkoticima, trgovine ljudima, protiv terorizma). Relevantne institucije za borbu protiv organizovanog kriminala su uspostavljene i tokom poslednje tri godine su poboljšale svoj kapacitet i efikasnost. Glavna struktura za borbu protiv organizovanog kriminala obuhvata lanac Policija-tužilaštvo-sudovi advokat - sud. U tom kontekstu, Kosovska policija je nastavila da proširi svoje kapacitete, uspostavljanjem novih struktura potrebnih za me unarodnu saradnju i zaštitu svedoka. U stalnim naporima u borbi protiv organizovanog kriminala, statistike dokazuju da je kosovska policija, i ove godine ostvarila bolje rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, posebno u borbi protiv trgovine narkoticima, gde statistike pokazuju pove anje rezultat za 100%. Akcioni plan policije za 2013 je spreman i predvidja znata porast rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala. Me utim, izazov ostaje pitanje usvajanja Zakona o proširenim ovlaš enja za konfisakciju imovine ste ene krivi nim djelom. Ovaj zakon treba da bude u skladu sa evropskim standardima i praksama u ovoj oblasti.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

57

I pored postignutih rezultata u otkrivanju i krivi nom gonjenju organizovanog kriminala, postoje izazovi koji se odnose na uskladjivanje statistike u ovoj oblasti. Statistika esto se predstavljaju na razli ite na ine od strane razli itih institucija, što stvara nesigurnost. Borba protiv trgovine ljudima, krijum arena migranata, trgovine narkoticima, oružjem, i dalje ostati izazov za institucije. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP U cilju zapo injanja pregovora o Sporazumu ostabilizaciji i pridruživanju, Studija izvodljivosti je identifikovala slede e kratkoro ne kriterijume: Usvajanje zakona u vezi sa proširenim ovlaš enja za konfiskaciju imovine ste ene krivi nim delom . Pokazivanje jasne volje za postizanje rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, uklju uju i pokretanje istrage. Bolja saradnja sa EULEX-om. U cilju ispunjavanja navedenih kriterijuma, Kosovo je ove godine usvojiti Zakon o oduzimanju imovine ste ene ilegalnim putem. Štaviše, Ministarstvo pravde je u procesu razmatranja pet (5) osnovnih zakona koji ure uju pravosudni sistem i institucije za sprovo enje zakona kao i sudstvo posve ene da postizanjem rezultata pokažu uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala.U pogledu saradnje sa EULEKS-om, nakon poziva koji je upu en od strane predsednice Kosova za produženje mandata ove misije, Skupština je ratifikovala sporazum izme u EU i Republike Kosova o misiji EU-a za vladavinu zakona na Kosovu. Na drugoj strani Tužila ki Savet Kosova (TSK), Sudski savet Kosova (SSK) i Ministarstvo pravde, uputili su poziv EULEKS –u kako bi se obezbedilo njihovo u eš e u procesu regrutacije tužilaca, sudija i visokih rukovodilaca u Kazneno-popravnu službu. Prema Sporazumu o stabilizaciji i približavanju, Kosovo treba da razvije okvir za saradnju u cilju spre avanja i suzbijanja kriminalnih aktivnosti, posebno organizovanog kriminala. Kosovo treba da posveti posebnu pažnju pitanjima kao što su: trgovina ljudima, ilegalne ekonomske aktivnosti (kao što su korupcija i ilegalne transakcije koje uklju uju robu i to: Falsifikovani proizvodi, industrijski otpad i radioaktivni materijal) zabranjena trgovina oružjem i terorizam. Kosovo tako e treba da budu spremno da se suo i sa zdravstvenim i socijalnim posledicama zloupotrebe droga, spre avanje diverzija u hemijskim postrojenjima i da oja a svoje strukture u borbi protiv trgovine drogom. U cilju ispunjavanja zahteva koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i drugih krivi nih dela, Kosovo treba da usvoji zakon o prisluškivanju koji treba da obezbe uje pravni okvir koji reguliše ovu oblast. Na sprovodjenja izvrši e se integracija baze podataka institucija za sprovo enje zakona, što e poboljšati kvalitet statistike za borbu protiv organizovanog kriminala. Zatim e se nastaviti dalja izgradnja kapaciteta u institucijama i agencijama koje se bore protiv organizovanog kriminala kroz pružanje specijalizovane obuke. Kosovo e pokrenuti me unarodne sporazume i lanstvo u relevantnim me unarodnim organizacijama u borbi protiv kriminala. Ovi napori za me unarodnu saradnje bi e u injeni u koordinaciji sa me unarodnim mehanizmima koje deluju na Kosovu.

58

3.7. Politika saradnje 3.7.1. Ekonomska, monetarna, statisti ka saradnja i zaštita finansijskog interesa EU-a Statistike Kosovo je zna ajno poboljšalo statisti ko zakonodavstvo koje je uglavnom u skladu sa acquis.Osnovno zakonodavstvo o Statistikama je Zakon o zvani noj statistici, gde zakon utvdrjuje standarde za razvoj, proizvodnju i objavljivanje podataka iz Statisti ke Agencije Kosova (SAK) u skladu sa standardima EU, tako e su izvršene izmene i dopune Zakon o Poreskim procedurama koje sada omogu avaju poresko upravi da obezbedi SAK-u potrebne administrativne podatke za statisti ki registar biznisa.Pored toga, Kosovo je pripremilo godišnji plan rada za 2013 godinu i Strateški plan za zvani ne statistike 2013-2017 u cilju razvoja i unapre enja kvaliteta statisti kih podataka u skladu sa me unarodnim standardima. Sastavni deo gore navedenih dokumenata je projekat o popisu poljoprivrede, gde je ve sprovo en probni popis i isto tako SAK je u toku priprema za popis poljoprivrede u novembru 2013 godine U cilju unapre enja i pove anja autoriteta SAK-a i smanjenja hijerarhijskih nivoa komunikacije Statisti ka Kosova, je premeštena iz Ministarstva za javnu upravu u Kancelariji premijera. Tako e, kao rezultat Zakona o zvani noj statistici osnovan je Statisti ki savet kao savetodavno telo, u vezi sa proizvodnjom raznih zvani nih statistika, koji Savet pruža preporuke, savete, monitoring, procenu, podršku i obezbe uje kvalitete statistika, a klju ne institucije odgovorne za proizvodnju i upravljanje statistikama s: Statisti ka Agencija Kosova (SAK), Ministarstvo finansija (MF) i Centralna banka Kosova (CBK), dok je SAK glavna odgovorna za nadzor i koordinaciju zvani nih statisti kih podataka Kosovo je usvojilo Zakon o zvani nim statistikama, osnovalo statisti ki savet i preselilo SAK u premijerovu kancelariju, ali za dalje poboljšanje statisti ke situacije na Kosovu moraju se prevazi i nekoliko izazova. Jedan od izazova je i da se poboljša kvalitet statistike u svim statisti kim oblastima, a posebno u oblasti biznisa i makroekonomskih statistika, kao i da postoji sklad izme u statisti kih podataka EU-a i statisti kih podataka na Kosovu. U tom kontekstu, Kosovo treba da proizvede kratkoro ne statistike na kvartalnoj osnovi (kratkoro ni indikator), posebno za makroekonomska pitanja, kao što su trgovina i zapošljavanje. Izme u ostalog,kao izazov, je neophodno da se oja a upravljanje agencijom za razvoj institucija i kosovskog statisti kog sistema i i da pove a svoje kapacitete u oblasti proizvodnih i administrativnih statistika. Dok su neki izazovi ekonomske saradnje pripremanje za u eš e u ekonomskom i fiskalnom programu pretpristupanja i pove anje analiti kih kapaciteta za makroekonomske procene i projekcije Mere za ispunjavanje obaveza u okvir SSP-a Kosovo treba da razvije statisti ke sisteme sposobne za pružanje pouzdanih , objektivnih, ta nih i pravovremenih podataka koji su potrebni za planiranje i pra enje procesa tranzicije i reforme. Da bi se ispunilizahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju za institucionalni razvoj SAK-a izvrši e se uskladjivanje zakonodavstva, sprovo enje Administrativnog uputstva (AU) o reorganizaciju SAK-a koje predvi a stvaranje odeljenja

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

59

politike, planiranja , koordinacije i komunikacije, štva više oja a e se Odeljenja za informati ku tehnologiju (IT) i bi e aktivnog u eš e u seminarima, studijskim putovanjima, radionice ija je funkcija stru no osobosobljavanje osoblja SAK-a. Da bise poboljšale biznis statistike i makroekonomske statistike sprovodi e se preporuke Eurostata, kao što su prelaz iz NACE Rev.1 na platformi NACE Rev.2, bi e uklju ivanja lokalnih jedinica u Statisti ki Registar biznisa i uspostavi e se registar za grupe preduze e;dok u oblasti društvenih statistika bi e proizvedeni statisti ki indikatori tržišta rada (zaposlenost i nezaposlenost), kao i dodatak nekoliko varibaila za merenje dohotka doma instava (preko variabile SILC) u Anketi o budžetu doma instva (ABD). Što se ti e ekonomske saradnje obavi e se pripreme za u estvovanje u ekonomskom i fiskalnom programu pretpristupanja i pove a e se analiti ki kapaciteti za makroekonomske procene i projekcije kroz održanih obuka za makroekonomike procene i prognoze. 3.7.2. Promovisanje i zaštita investicija, industrijska saradnja, SSP i turizam Pravni okvir državnih institucija Kosova kr i put promocije i zaštite investicija, koji se zasniva na Zakona o strancima, koji predvi a nediskriminatorski tretman stranih investitora na Kosovu. U sklopu stvaranja što povoljnijih uslova za strane investicije odgovorne institucije na Kosovu tokom poslednje tri godine usvojile se nekoliko amandmana, kao što je ukidanje osniva kog kapitala i smanjenje broja potrebnih dozvola. Štaviše, pripremljen je Nacrt strategije podrške koji sadrži preporuke Sektora investicionih i operativnih akcija za poboljšanje poslovne i investicione klime. Ova Strategija identifikuje glavne sektore ciljane promotivnim aktivnostima , kao što su: poslovni proces stranog prekla, automobilske komponente, usluge proizvodnih ugovora za elektronske komunikacije i agrobiznisa. Delatnot i podrška malim i srednjim preduze ima (SSP) su zasnovani na zakonu o trgova kim društvima, kao i na Zakona o podršku malim i srednjim preduze ima (SSP). Zakon o podršci malim i srednjim preduze ima je dopunjen u 2007 godini uskla ivanjem sa direktivama Evropske Unije za mala i srednja preduze a. Sa njenim zakonima, kao na ela Agencija za podršku malih i srednjih preduze a (APSMP) kao klju na institucija ima veliki broj sredstava i aktivnosti koji se koriste za podršku i podsticaja konkurentnosti u privatnom sektoru, po ev od mikro porodi nih biznisa do srednjih preduze a.Strategija razvoja SSP-a na Kosovu 2012-2016 sa vizijom 2020 je usvojena od strane Vlade Kosova sa ciljem da snažno podrži SSP-e, jer više od 99% preduze a na Kosovu su mala i srednja preduze a i to ima znatan u inak na ekonomski razvoj Kosova.Uopšte, sektor malih preduze a na Kosovu dominira sa oko 90% preduze a koja zapošljavaju manje od etiri lica . Strategija razvoj SSP se zasniva na dva glavna stuba "Evropski akt malih biznisa” (AMB) koji Kosovo se zalaže da primeni i programima EU-a za konkurentnost i inovacije (CIP), u koji Kosovo teži da u estvuje u bliskoj budu nosti. Osim toga, Radna grupa za Strategije SSP-a analizirala je i uzela u obzir viziju i prioritete Vlade za ekonomski razvoj Glavne komponente ove strategije su usmerene na unapre enje poslovnog ambijenta, uspostavljanje javno-privatnog dijaloga i donatorske koordinacije, unapre enje konkurentnosti malih i srednjih preduze a na Kosovu, kao i javne informativne kampanje. Tako e, Agencija za SSP je glavna institucija odgovorna za usvajanje strategije fondova od € 1,3 miliona i 30 miliona € iz donatorske zajednice.

60

Kosovska Agencija za promociju investicija (KAPI) u okviru MTI je centralna institucija koja se fokusira na napore za privla enje stranih direktnih investicija (SDI). Glavni ciljevi ove agencije su napori da se privuku strane direktne investicije daljom liberalizacijom režima ulazaka, kao i promocijom malih i srednjih preduze a u konkurenciji . SDI neto prilivi procenjuje se da su dostigli 394,6 miliona € (8,6% BDP-a) u 2011 neznatno iznad 365.8 miliona €. Agencija za podršku malim i srednjim preduze ima(APSSP) je agencija u okviru MTI, koja kao primarni fokus ima razvoj privatnog sektora na Kosovu kroz stvaranje boljih uslova za mala i srednja preduze a. APSSP osnovana je u decembru 2006 godine, nakon donošenja administrativne naredbe br.2006/28. Zakon o podršci malim i srednjim preduze ima je dopunjen u 2007 godini uskla ivanjem sa direktivama Evropske Unije za mala i srednja preduze a. Sa svojim zakonim, kao na ela APSSP tako e ima veliki broj sredstava i aktivnosti koji se koriste za podršku o podsticanje konkurentnosti u privatnom sektoru, po ev od mikro porodi nih biznisa do srednjih preduze a. Istovremeno Kosovska Agencija za privredne registre je odgovorna za nove poslovne registracije i ponovne registracije. Treba napomenuti da je posve enje kosovskih institucija sprovo enju klju nih principa dokumenta EU-a za mali biznis bio deo implementiranih prioriteta. I pored dosadašnjih dostignu a u pogledu zakonitosti i podizanja institucija, deo daljeg razvoja je oja anje sprovo enja politika i strategija u odgovaraju im sektorima sa kojima Vlada Kosova treba da se bavi u nastavku. Neophodni delovi za promenu su pojednostavljenje i preispitivanja zakonodavstva politike o preduze ima. Potrebno je takodje procena regulatornog uticaja kroz odgovaraju u analizu. Troškovi za usaglašenost ostaju visoki. Deo razmene podataka, nedostatak potpunih informacija, nelak pristup i redovno ažuriranje informacija o važnim pitanjima je deo važne barijere za mala i srednja preduze a koja posluju na Kosovu Štaviše, etiri postoje i inkubatori su još uvek u pilot fazi, a šema "vau er" je prekinuta u 2011 godini Kosovo treba da stavi svoju podršku SSP-ima na istoj liniji sa Evropskom deklaracijom o malom biznisu i da poboljša klasifikaciju preduze a. Neophodno je da se obezbedi lak pristup finansijama od strane SSP-a . U celini, industrija i razvoj malih i srednjih preduze a i dalje imaju poteško a u zakonskom sprovo enju ugovora, nepouzdanom snabdevanju energijom i u ograni enom i skupom pristupu finansijama. I nakon poboljšanja komunikacije izme u obrazovnih institucija i SSP, stalno treba da se pove a koordinacija i saradnju izme u njih, posebno u oblasti preduzetništva i industrijske politike (javne vlasti, privredne komore, bankarska udružen, sudovi. regionalne agencije za razvoj itd.) Ostaje de se usvoji u celini plan implementacije za SSP i industrijske strategije. Stvaranje adekvatnog budžeta za odgovorne vlasti e oja ati dalje aktivnosti nadležnih institucija.Istovremeno izazovni deo ostaje neformalni sektor Kosova sa Manama u poreskim i troškovnim politikama kao i u i sprovo enju zakona, uklju uju i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. To direktno uti e na neformalnu ekonomiju, smanjenjem poreske osnovice i na efikasnost ekonomskih politika. Tako e, turizam, koji u sebe sadrži zna ajan potencijal za doprinos ekonomskom rast zemlje tako da je potrebno uložiti u njegovu infrastrukturu. Kona no, vredi napomenuti da najve i izazov ostaje u ekonomskih institucija zemlje ostaje privla enje SDI na Kosovu.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

61

Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Saradnja prema SSP ima e za cilj podršku Kosova u stvaranju povoljne klime za private investicija, kako doma ih, tako i stranih radi promovisanja ekonomske i industrijske revitalizacije. Kosovu e posebno biti potrebno da nastavi i stvaranje zakonskog okvira uz povoljne mogu nosti za investicije i njihovo podsticanje Da bi se ispunilizahtevikoji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije e preduzeti neophodne mere za poboljšanje uslova poslovanja. Ovo e se posti i kroz organizovanje konferencija sa opštinama za razmenu, razradu i podizanje svesti na opštem nivou da se poboljšaju administrativni i tehni kih uslovi poslovanja. To podrazumeva stvaranje sistema utvr ivanja jedinstvenog registracionog broj preduze a. Usavrši e se na in registrovanja preduze a kroz pružanje ove usluge u elektronskoj formi.Kosovo kontinuirano nastoji i radi e na pove anju investicione broja sporazume o zaštiti investicija.Stalno e se organizovati konferencije za promociju investicija i izvoza. U isto vreme, indeks politika EU-a za mali biznis e se zasnivati na redovno izveštavanje. Deo razvoja je uvo enjekategorizacije preduze a što podrazumeva stvaranje baze podataka i studija o postoje im preduze ima, klasifikacijom i kategorizacijom na sektorskom nivou.Da bi se olakšao pristup finansijama SSP, bi e prou avane mogu nosti i modaliteti za osnivanje i funkcionisanje šeme kreditnih garancija, aplikacija za lanstvo u razvojnim institucijama EU (CIP, EU SME Veek) i kod ostalih donatora u cilju stvaranja finansijskih instrumenata radi olakšavanj pristupa SSP finansijama. Pored toga, Vlada Kosova ima za cilj da se pridruži CIP i EU SME Veek. Stvaranje fonda za funkcionalizaciju šeme kreditnih garancija e dodatno podržati sektor SSP-a.Istovremeno deo ciljeva je stvaranje fonda za subvencionisanje SSP/a. Na kraju, ali ne manje važno je uspostavljanje saradnje izme u obrazovnih institucija i SSP za preduzetništvo industrijske politike, kojenastoje da postignu institucije zemlje kroz implementaciju programa "Intership Biznis" za 200 studenata, funkcionisanje savetodavnog odbora SSP-a , kao i dodavanjem predmeta za preduzetništvo u nižem obrazovnom programu (MONT). 3.7.3. Poljoprivreda Poljoprivreda je važan ekonomski sektor koji obezbe uje ve inu zapošljavanja na Kosovu. Kosovsku poljoprivredu karakterišu male farme, niska produktivnost i nedostatak naprednih savetodavnih usluga, ali uprkos tome ona doprinosi oko 12% BDP-a (bruto doma eg proizvoda) Kosova, zapošljava izme u 25% do 30% ukupne zaposlenost, uglavnom u neformalnom sektoru i ini oko 16% od ukupne vrednosti izvoza. Oko 60% stanovništva Kosova živi u ruralnim oblastima.Sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja se odlikuju naprednim zakonodavstvom, gde je do sada usvojeno niz nacrta zakona koji su stvorili povoljne uslove za razvoj ovog sektora u oblasti proizvodnje vina, proizvodnji i preradi duvana, organske poljoprivrede, regulacije zemljišta, savetodavnih usluga, zaštite bilja i ruralni razvoja. S druge strane, bezbednost hrane, odlikuju se naprednim primarnim i sekundarnim zakonodavstvo. Tri osnovna zakona, Zakon o veterinarstvu,Zakon o dobrobiti životinja i Zakonom o hrani, predstavljaju pravni osnov za stvaranje uslova za poboljšanje i ispunjavanje standarda EU. KAHV je usvojila niz podzakonskih akata koji su u skladu sa Poglavljem 12 acquis o bezbednosti hrane i veterinarskim pitanjima.

62

MPŠRR je u procesu izrade nove Strategije i Akcionog plana za poljoprivredu i ruralni razvoj 2014-2020, predvi eni su šest prioriteta, koji e biti ostvareni sa osam mera, gde su pored ruralnih mera razvoja, tako e dodate direktne mere podrške daju i jasniju sliku o aktivnostima koje se sprovode i planiraju u poljoprivrednom sektoru. Strategija je zasnovana na Uredbi Saveta za promociju ruralnog razvoja 2007-13 (Uredba Saveta 1698/2005) i Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (EFARD). Radi razvoja poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Kosovo je usvojilo Strategiju razvoja šumarstva 2010-2020, iji je cilj održivi razvoj i zaštita šuma.Strategija savetodavnih usluga za poljoprivredu i ruralni razvoj 2012-2016, koja je toku realizacije, ima za cilju obuku kadrova i usluge koje se pružaju poljoprivrednicima, u cilju pove anja poljoprivredne proizvodnje. Pored toga, Kosovo je u toku sprovo enja Strategije o konsolidaciji zemljišta i akcionog plana 2010-20120 za sprovo enje ove strategije. Cilj strategije je da se stvori dugoro nu viziju za sprovo enje regulacije zemljišta na Kosovu. Stvoren je i funkcioniše jednostavan sistem identifikacije zemljišnih parcela (sLIPS) i dizajniran je master plan za implementiranje sistema (LPIS-a). Pored toga, Kosovo je usvojilo strategiju za unapredjenje poljoprivredno-prehrambenih preduze a, iji je cilj da se pove a ukupan kvalitet hrane operatera higijene , proizvodnog prostora, vršenja dobrih proizvo a kih i higijenskih praksi, laboratorijskog ispitivanja i kontrole proizvoda od strane poslovnih subjekata. KAHV prošle godine, podizala je ljudske kapacitete za 20 novih pozicija, dobilo dodatni budžet za izgradnju postrojenja za reciklažu i postigla je napredak u obezbe ivanju prostora za funkcionisanje regionalnih kancelarija. Tokom poslednjih godina, Vlada Kosova je dala prioritet poljoprivrednom sektoru, izdvojivši znatna sredstva, gde je kroz deset šeme podrške obuhvatila oko 15 hiljada farmera u potpornu strukturu kroz investicione i direktna pla anja za podršku razli itim projektima i lokalnim akcionim grupam (LAG). Za realizaciju projekata i akcionih planova, Nacionalnim programom za poljoprivredu i ruralni razvoj 2007-2013 izvršene su direktne isplate i subvencije za poljoprivrednike, koji odgovaraju merama Stuba I i II Zajedni ke poljoprivredne politike EU. Dakle, ta podrška je imala pozitivan uticaj na orijentaciju poljoprivrednika u smislu pove anja kvaliteta proizvoda, primene proizvo a kih praksiprema evropskim standardima EU-a i pove anjaumešnosti održivog upravljanja farmama.S druge strane, šumarstvo na Kosovu obezbe uje uslove za razvoj i podizanje prera iva kih objekata, fokusiraju i se na upotrebi novih tehnologija i napredne upotrebe malih pre nika prerade drveta. Na Kosovu, svake godine se pošumljuje oko 500 hektara. Vode a institucija za sprovo enje poljoprivrednih politika je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, koje je tako e odgovorno za kreiranje i sprovo enje nacionalne politike, zakonodavstva i podzakonskih akata. U cilju sprovo enja politike i zakonodavstva su osnovane nekoliko novih institucija. Glavne strukture koje su odgovorne za sprovo enje PRZP 2007-213 koje korespondiraju sa Zajedni kom poljoprivrednom politikom su: Upravni organ (UO), koji upravlja program ruralnog razvoja; Komitet za monitoring (KM), koji prati PRZP 2009-2013; Bord za gazdovanje šumama, koja upravlja i nadgleda šumarske politike i implementaciju Strategije o šumama.Odeljenje za ekonomske analize koje je odgovorno za sektorsku analizu i druge analize troškova proizvodnje i investicija.Tako e je osnovano Odeljenje za savetodavne usluge, koje je odgovorno za izradu politika i savetodavne usluge i Odeljenje za isplate koje vršidirektne

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

63

isplati grantove za investicije. Me utim, nadležni autoritet za izradu i sprovo enje zakonodavstva u oblasti bezbednosti hrane i veterinarske je KAHV. Uprkos pove anju budžeta i drugih dostignu a, sektor poljoprivrede i ruralne oblasti na Kosovu suo avaju se sa velikim izazovima koji su stvorili nesigurnost u pogledu održivog ekonomskog razvoja, stvaranja novih radnih mesta i stvaranjadobrobiti za stanovnike ovih uprkos injenici da su ove oblasti poseduju povoljne ekološke poljoprivredne uslove koji su predvi eni za ruralni i poljoprivredni razvoj. Da bi restrukturiranje poljoprivrednog sektorebio u skladu sa onom u EU i da bi se poboljšao životni standard ruralnog stanovništva na Kosovu, treba da poboljšajunjene konkurentske sposobnosti, produktivnost i kvalitet poljoprivrednih proizvoda. Tako e, izazov ostaje uspostavljanje novih struktura i ve e pove anje kapaciteta u projektovanju, implementaciji i monitoringu poljoprivredne politike. Tako e, kao izazov je se a šuma i njihovo koriš enje kao ekonomske resurse. I pored pošumljavanja svake godine i silvikultirnih mera, Kosovo se suo ava nelegalnom se om od srane fizi kih lica. Ovoj pojavi ide u prilog i nemarnost sudova (odugovla enjem slu ajeva), veoma niske nov ane kazne i nedostatak alternative za grejanje. Šumski požari i bolesti, tako e su oblasti gde je potrebna ve a mobilizacija. Dok za bezbednost hrane i sto nu zdravstvenu zaštitu, izazov ostaje potpunopremeštanje opštinskih inspektora KAHV kao i sprovo enje agro-prehrambene strategije. U pogledu politike, izazov ostaje razvoj strategija za spre avanje ilegalnih klanja životinja i kontrole tržišta stoke. Štaviše, akreditacija laboratorije za hranu prema standardu ISO 17025, podizanje ljudskih kapaciteta i sistematsko unošenje podataka u bazi podataka za identifikaciju, kretanje, klanje životinja, ostaju me u glavnim izazovima u sektoru bezbednosti hrane i zdravstvene zaštite životinja. Saradnja u okviru SSP e imati za cilj da pomogne Kosovu u modernizaciju i restruktuiranje poljoprivrede i agro-industrijskog sektora. Posebno, ovo e uklju iti saradnju sa proizvo a ima i regulatornihogranim da im pomogne u ispunjavanju kriterijuma bezbednosti i kvaliteta hrane prema standardima EU i standardima EU za zdravlje životinja i biljaka u vidu pomo i, obuke i organizovanja u cilju postepenog uskla ivanja sa standardima EU; pove ani razvoj privatnih farmi i distributivnih kanala, metode skladištenja i plasmana, modernizacija seoske infrastrukture (saobra aj, telekomunikacije, snabdevanje vodom, dobro upravljanje šumama na balansiranju o uvanja šuma uz koriš enje privrednih resursa, poboljšanje produktivnosti i kvaliteta pomo u odgovaraju ih metoda i proizvoda, obuke i nadzora u koriš enju metoda protiv zagadjivanj u vezi sa podacima o razvoju održivih poljoprivrednih metoda (uklju uju i i organske proizvode, razvoj i modernizacija prera iva kih firmi i njihovih marketinških metoda, promocija industrijske saradnje u oblasti poljoprivrede i razmene iskustva. U cilju ispunjavanja zahteva koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u zakonskom smislu, usvoji e se: nacrt zakona o sto arstvu, semenu, sanom materijalu,GMO-ima, hrani i nacrt zakona o popisu stanovništva. Kosovske institucije, merama predvi enim Planom za poljoprivredni i ruralni razvoj 2007-2013 e nastaviti sa sprovodjenjem mera (1, 2, 3, 4, 5 i 8). Sa Merom 1 e se pove ati administrativni i

profesionalni kapaciteti u svim oblastima, sa merom 2 e nastaviti sa restrukturiranje fizi kog potencijala farmi u cilju pove anja konkurentnosti. Investira e se u obnovu sistema za navodnjavanje,primarni, sekundarni i tercijarni sistemi za navodnjavanje (mera 3); Što se ti e poboljšanja prerade i poljoprivrednog marketinga, Mera 4 ima za cilj ispunjavanje standarda EU u pogledu kvaliteta hrana, gde e proizvo a i i prera iva i bitu podržani u svim šemama

64

kvaliteta uz promovisanje kvaliteta i bezbednost prehrambenih proizvoda. Predvi ene su konkretne akcije, gde e biti izgra ena skladišta za prikupljanje, uvanje i sortiranje poljoprivrednih proizvoda. Što se ti e Mere 8, ona ima za cilj da nastavi podršku za projekte ruralnih lokalnih akcionih grupa (LAG). U me uvremenu, preko mere 5, u sektoru šumarstva e se nastaviti sa implementacijom Strategije za šumarstvo, pošumljavanjem golih površina,

primenom šumskog uzgoja, popisom šuma i planovima gazdovanja šumama (10 godina). U sektoru bezbednosti hrane, KAHV e približiti sekundarno zakonodavstvo u oblasti bezbednosti hrane, zdravlja životinja i dobrobiti usvajanjem propisa koji proisti u iz higijenskog paketa. Kosovska vlada e premestiti inspektore iz opština u KAHVda bi s se utvrdilo ja anje kontrole tržišta stoke, spre avalo nelegalna trgovina i ilegalno klanje životinja i poboljšala fitosanitarna kontrola. Ovo ne samo da e poboljšati fitosanitarne kontrole na granicama, nego i u celoj teritoriji Kosova. KAHV e nastaviti sa podizanjem institucionalnih i administrativnih kapaciteta u cilju rešavanja izazova sa kojima se suo ava sigurnost hrane. 3.7.4. Carina , Porezii finansijska kontrola

3.7.4.1. Carina Carinu Kosova karakteriše napredno zakonodavstvo i koje je naširoko u skladu sa carinskim kodom EU-a. Me u osnovnim zakonima koji se primenu u Carini Kosova su: Zakon o carinskom kodu i akcizama, Zakon o carinskim merama za zaštitu prava intelektualne svojine, Zakon o akcizam na duvanske proizvode i Zakon o porezu na dodatu vrednost. Carina Kosova je nedavno usvojila izmene administrativnog uputstva o disciplinskim postupcima koji se bave navodima o nestru nim ponašanjem carinskih kadrova. Carina Kosova se karakteriše i okvirnom operativnom Strategijo 2012-2014 (SOF). Okvir Operativne Strategije 2012-2014 (SOF) pokazuje šta Carina Kosova nudi u odnosu na ulaganje javnog novca iz budžeta Kosova, SOF tako e postavlja ciljeve i zadatke koji se realizuju preko operativnih jedinica, odnosno odeljenja koje ine Carinu Kosova. Kosovska carina je odgovorna za obezbe ivanje pravilnu jednoobraznu primenu u skladu sa carinskim propisima i drugim odredbama koje važe za robu. Tako e, Carinska služba je odgovorna za prikupljanje carine, osim toga, Carina je klju na institucija za ubiranje PDV i akcize koja se ubiraju na granici. Pored prikupljanja prihoda, Carina Kosova je odgovorna za zaštitu društva od krijum arenja droge i druge zabranjene robe sa štetno dejstvom privrednog kriminala, kao i utaje poreskih prihoda. Kosovo je preduzelo niz operacija protiv krijum arenja i organizovanog kriminala u okviru Carine. U cilju ja anja me unarodne carinske saradnje, Kosovo je potpisalo devet bilateralnih sporazuma i drugi sporazumi su pod pregovorima. Carinska služba je uložila zna ajne napore za modernizaciju, stalan napredak je vidljiv u oblasti administrativnih i operativnih kapaciteta. Važno je da od po etka septembra meseca 2012 sistem za obradu zacarinskih deklaracije (ASICUDA) koji olakšava carinjenje bez papira, postao operativan. Tako e, sertifikati o poreklu izvesne robe su overeni od strane carine za robu poreklom sa severa i ostatka Kosova.. Uprkos velikim dostignu ima u carini, i dalje ostaju neki izazovi koji se odnose na poboljšanje situacije na severu, u smislu pristupa severne teritorije za poštovanje pravila o poreklu robe na toj teritoriji. Izme u ostalog, izazazov i dalje ostaje reforma i modernizacija Carine Kosova, uklju uju i i poboljšanje objekata na nekim grani nim prelazima (GP). Tako e postoji potreba

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

65

da se preduzme dalja obuka kadrova za podizanja kapaciteta u olakšavanju trgovine, carine, carinske saradnje, procene i sprovo enja prava intelektualne svojine. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Kosovo treba da obezbedi da njen carinski autoritet i dalje pove ava efikasnosti u ispunjavanju zahteva koji proizilaze iz liberalizovane trgovine, privilegovane trgovine pod SSP, naro ito u vezi sa pravilnom sertifikacijom porekla i metode istrage i izvršenja. Carinske formalnosti ne bi trebalo da bude prepreka za trgovinu. Da bi se ispunili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, za borbu protiv neformalne ekonomije carina e unaprediti saradnju sa drugim agencijama za sprovo enje zakona i pove a e antikrijum arskaangažovanja, posebno u severnom delu Kosova, pove a e kontrolu za sertifikaciju proizvoda i verifikaciju uverenja o poreklu iz severne teritorije. Tako e, poboljša e se postoje a infrastruktura i izgradi e se novi objekti na GP(Kula, Vrmica, Elez Han, Ku ište). Carina e sprovesti obuku u zemlji i inostranstvu, na osnovu saradnje sa drugim relevantnim agencijama za izgradnju kapaciteta i profesionalni razvoj osoblja.

3.7.4.2. Porezi Kosovo se karakteriše naprednim zakonodavstvom i uglavnom kompletiranim u vezi poreza. Glavni poreski zakoni su: Zakon o Poreskoj upravi i postupcima, gde se mogu kreirati nove procedure za žalbe protiv odluka poreskih organa, Zakon o porezu na dohodak gra ana, Zakona o porezu na dobit korporacija,Zakon o porezu na dodatu vrednost, i Zakon o penzijskim fondovima na Kosovu. Usvojeno je AU, da razjasni nadležnosti jedinica ko što su jedinica za poreske istrage, kao i jedinica koja se bavi žalbama. Poreska uprava je po ela da sprovodi strategiju za 2010 za ispunjenje poreskih obaveza, kao i plan strateškog upravljanja 2010-15. Strategija je stvorila kra e procedure za bavljenje poreskim obveznicima koji ne prijavljuju porez, zahtevima za povra aj i žalbama. Poreska uprava je izvršni organ nadležan za porez, odgovorna za sprovo enje zakona koji se odnose na poreze. ATK je sastavljen od generalne uprave, Direkcije internog revizora, i višeg menadžera (izvršna kancelarija). Jedinica za poreske istrage u okviru Poreske uprave je osnivana da se bavi utajom poreza. Broj elektronskih poreskih prijava je znatno pove an, tako e, napredak za pohvalu je u injen osnivanjem zajedni ke kancelarije za registraciju preduze a i vozila. Uprkos velikim dostignu ima u Poreskoj upravi i dalje postoje izazovi u vezi sa razvojem PUK-a, stoga Kosovo treba da pripremi zakone za integraciju apelacionih odluka u redovnom sudskom sistemu, stvaraju i fiskalnu podelu u administrativni sud za Nezavisni bordza Žalbe i prispitivanja poslovanja i poreskih obveznika, da se pove a efikasnost ovog borda oja aju njegovi kapaciteti. Istovremeno PUK treba biti u stanju da prilagodi politiku i da identifikuje na ine za poboljšanje efikasnosti naplate poreza i pove anje saradnje izme u Poreske uprave, policije i sudova. U cilju pove anja efikasnosti, IT sistem (SIGTAS) treba zameniti sa modernom infrastrukturom i poreska struktura treba da bude u skladu sa EU.

66

p j jSaradnja sa Evropskom Unijom u okviru SSP olakšala bi reformu fiskalnog sistema na Kosovu i podsticao bi dalji razvoj poreske uprave da obezbedi efikasnoprikupljanje poreza i suzbijanje utaje poreza. Saradnja bi imala za cilj da se izbegne štetna konkurencije poreza. Da bi se ispunili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, da bi se oja ao Nezavisni bord za preispitivanje žalbi preduze a i poreskih obveznika usvoji e se administrativno uputstvo za isplatu lanova borda i kompletira e se Nezavisni bord sa lanovima iz Skupštine Kosova pružanjem administrativne podrške za bord i od strane PUK-a

što e rezultirati smanjenjem broja nerešenih predmeta. Da bi se pove ala saradnju sa drugim institucijama bi e održani zajedni ki sastanci sa Kosovskom policijom i sudom i potpisa e se sporazum o saradnji sa policijom i sudovima. Za borbu protiv utaje poreza e se organizovati medijske kampanje za informisanje poreskih obveznika o poreskim obavezama , posete i kontrole u cilju spre avanja neuspeha ispunjavanju poreskih obaveza, kao i posmatra ke posete prema slu aju. Pove anje u eš a prihoda od direktnih poreza u odnosu na indirektne prihode o ekuje se da e biti od 11% u 2012 na oko 14% u 2013. PUK namerava da online sistem usluga bude funkcionalan, kao i sistem da bude povezan sa informacione sistemima drugih vladini institucija preko fiskalne kase. PUK-u tako e je potrebna donatorska tehni ku pomo kako bi se obezbedilo snabdevanje osnovnim informacionim sistemom i finansijska i tehni ka pomo u daljoj izgradnji/ razvoju i integraciju postoje im podsistemima informacija o PUK-u.

3.7.4.3. Finansijska kontrola Na Kosovu postoji sveobuhvatni zakonski okvir koji reguliše javne interne finansijske kontrole, gde su osnovni zakoni u ovoj oblasti: Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti. Godišnji zakon o budžetu Republike Kosovo, drugi zakonim koji regulišu i utvr uju potrošnju i naplatu javnog novca, Trezor Finansijsko Pravilo 01 - Finansijsko upravljanje i kontrola, Trezor Finansijsko Pravilo 02 - Trošenje javnog novca Finansijskog pravila 03 Tezora - Prihodi. Tako e je usvojeni Dokument opolitici javne interne finansijske kontrole koji je revidiran u aprilu 2011. Uporedo sa ovim dokumentom je pripremljeni Priru nik o procedurama finansijskog upravljanja kontrole, i usvajene su neke procedure o financijskim upravljanju i kontroli koje se odnose na decentralizaciju troškova, upravljanje rizikom, imovinu, budžet, troškove i isplate Što se ti e unutrašnje revizije (UR), stvorena je solidnazakonska osnova za funkcionisanje sistema UR, kao što su Zakon o unutrašnjoj reviziji, i sekundarno zakonodavstvo za funkcionisanje jedinica interne revizije i revizorskih odbora i za licenciranje unutrašnjih revizora.Tako e su ažurirani i uskla eni standardi i Priru nik o internoj reviziji u skladu sa najboljim profesionalnim praksama EU-a. Centralna jedinica za uskla ivanje interne revizijeje pri kraju završetka Administrativnog uputstvao licenciranju ovlaš enih revizora. Takodje postoji Strategija za funkcionisanje sistema unutrašnje revizije na Kosovu 2008-2012, koja je izra ena u saradnji sa me unarodnim ekspertima. Zakonodavstvo o Kancelariji generalnog revizora (KGR) je napredno. Glavni zakoni za rad KGR-a su: Zakon o upravljanju javnim finansijama i Zakona o javnim nabavkama. KGR je ažurirala svoju strategiju o zajedni kom razvoju iji jeglavni cilj da se odredi put i instrukcije za stvaranje Nacionalne kancelarije za reviziju na Kosovu do kraja 2013.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

67

U institucionalnom aspektu, koncept javne interne finansijske kontrole (PIFC PIFC) je razvijen od strane Evropske komisije da bi pomogao poboljšanju unutrašnje kontrole u javnom sektoru. Prema važe im zakonima, UKJF na Kosovu sastoji se od dva glavna elementa: Finansijsko upravljanje i kontrola (FUK) i interna revizija (IR). Njih podržavaju , razvijaju i održavaju dva organa:

a. Centralna jedinica za uskla ivanje finansijskog upravljanja i kontrole (CJUFUK) - nalazi se u okviru Trezora i odgovorna je ministru finansija preko generalnog direktora Trezora,

b. Centralna jedinica za uskla ivanje interne revizije (CJUIR) –za njendelokrug direktno odgovora ministru finansija.

CJUFUK koordinira sprovo enje daljeg razvoja principa FUK u svim budžetskim organizacijama (BO); kreira politike (Referentne vodi e i Priru nike za upotrebu); promoviše FUK preko sajta i mrežne razmene za korisnike FUK-a , poboljšava kvalitet prakse FUK-a kroz program obuke za glavne administrativne službenike (odgovorne službenike) i menadžere (nosioce budžeta), prati sprovo enje FUK-a kroz samoprocenu kontrolne liste dobre prakse FUK-a za rukovodioce budžetskih organizacija;, i izveštava na redovnoj osnovi ministra o sprovo enjuFUK-a. Formirano 67 jedinica interne revizije i certifkovano je 32 internih revizora. Kancelarija generalnog revizora (KGR) je nezavisna institucija koja direktno Skuptini Kosova , iji je zadatak da doprinese boljem finansijskom upravljanju u javnim institucijama.

Uprkos mnogim pozitivnim kretanjima u oblasti finansijske kontrole, i dalje postoje izazovi u ovom sektoru, uklju uju i potrebu da se poboljšaju stalne dnevne prakse interne kontrole, kao i stvaranje i sprovo enje internih procedura za upravljanje rizicima. Drugi veoma važan izazov je da institucije obrate posebnu pažnju na nezavisnost interne revizije na centralnom i posebno lokalnom nivou. Na lokalnom nivou, ostaje izazovstvaranje jedinica revizije u svim opštinama. Tako e postoji potreba za ve im razumevanjem i preuzimanjem odgovornosti unutar budžetskih organizacija za stvaranje kultureprenošenja odgovornosti i vlasti. S druge strane, KGR ima potrebu da oja a svoje kapacitete za pružanje revizije performanse . Štaviše, KGR je deo civilne službe, sprovo enje zakonodavstva o civilnoj službi zakonodavstva je vrlo naložnoi ograni ava u praksi funkcionalnu nezavisnosti KGR-a. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Saradnja sa EU u okviru SSP treba da se usredsredi na javne interne finansijske kontrole i i na spoljnu revizije. Cilj saradnju e biti da razvije i sprovede kontrolu i unutrašnju reviziju u javnom sektoru i ja anje uloge spoljne revizije u skladu sa me unarodnim okvirima standardima. Da bi se ispunili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, bi e usvojen i implementiran novi zakon koji e obezbediti organizacionu, funkcionalnu i finansijsku nezavisnost Kancelarije generalnog revizora (KGR) i bi e usvojena podzakonska akta. Da bi se obezbedila institucionalna održivost KGR-a, planira se da se usvoji Zajedni ka strategiju razvoja za period septembar 2013 - septembar 2015. Kvalitet i ljudski kapaciteti KGR-a e rasti kroz nove certifikacije kompatibilno sa ISSAI regularnosti revizora u javnom sektoru u funkciju, kao i šema certifkovanja i revizora performanse. Kako dobro upravljanje ima veoma važnu ulogu, KGR e obavezati revizije regularnosti za sve budžetske potroša e (uklju uju i

68

sve opštine), i pove ati broj revizija performanse, donatorskih fondova i raznih projekata. S druge strane, da bi se razvila praksa unutrašnje kontroli na bazi rizika održa e se stru ne obuke u skladu sa me unarodnim praksama.Razvoju interne revizije i finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) u javnom sektoru u skladu sa me unarodnim standardima i praksom tako e e doprineti sertifikacije revizora u me unarodnih sertifikacionih programa obuke, obuke i radionice sa u esnicima iz projektnih modula IPA 2011, i promovisa e se profesionalne šeme obuke na nivou diplome.

3.7.5. Zapošljavanje, socijalna politika, politika javnog zdravlja, obrazovanje i obuka i istraživanje i razvoj tehnologija

3.7.5.1. Zapošljavanje, socijalna politika i politika javnog zdravlja. U oblasti zapošljavanja i socijalne politike, Kosovo je stvorilo osnovni pravni okvir kroz koji regulišepitanja rada i zapošljavanje, pitanja zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, inspekciju rada, sindikalne organizacije, socijalni dijalog, obuhvatanje i socijalnu zaštitu. Tako e, glavno važe ezakonodavstvo koje reguliše pitanja penzija, socijalnih usluga i porodi nog staranja, kao i šema za osobe sa posebnim potrebama i starije osobe. Zakon o radu je osnova za regulisanje radnih odnosa i zapošljavanja. Usvajanje Zakona o radu je regulisalo je pitanja zapošljavanja u izvesnoj meri, me utim, njegov visok trošak predstavlja se kao dalji izazov. Revidirani Zakon o Šemi socijalne pomo i i Zakon o socijalnim i porodi nim uslugama su usvojni. Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu je pripremljen, o ekuje se da bude usvojen od strane Vlade. Kosovo ima nacionalnu strategiju zapošljavanja i sektorsku strategiju. MRSZ sprovodi strategiju zapošljavanja 2010-2012, tako e sprovodi akcioni plan 2011-13, koji osnažuje i podržava 2009-2013 sektorske strategije. Zakon o Ekonomsko-socijalnom savetu je usvojen i poboljšao proces o socijalnom dijalog koji je smatran kao izazov. Decentralizacija socijalnih usluga se poboljšava, ali ovaj proces zahteva dalju finansijsku podršku, posebno u profesionalnom razvoju ljudskih resursa nosilacaovog procesa. Institucije nosioci procesa na centralnom i lokalnom nivou su umesne i funkcionalne. Za rešavanje pitanja u vezi sa zapošljavanjem, glavne odgovornosti im MRSZ, koje sprovodi svoje aktivnosti kroz sedam regionalnih kancelarija za zapošljavanje i dvadeset i tri opštinskih kancelarija, dok za pitanja stru nog osposobljavana MRSZ deluke kroz osam centara za stru nu obuku. Za socijalne politika direktno je odgovorno MRSZ-u, odnosno, Odeljenje za socijalnu zaštitu i penzijsku administraciju. Da nadzire sprovo enje zakona o radu, da reguliše radni odnos i zapošljavanje, odgovarana je Inspektorat za rad koji direktno odgovora MRSZ-u. Nakon usvajanja Zakona o Ekonomskom i socijalnom savetu (ESS), Ekonomski i socijalni savet je operativan. Ovaj savet je osnovan sa ciljem uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u Republici Kosovo za zaposlene i poslodavce o pitanjima od posebnog zna aja, koji se odnose na realizaciju njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih prava, koja se ostvaruju kroz rešavanje sporova bilateralnim ili trilateralnim sporazumima. Ovaj savet ima me uinstitucionalni sastav, uklju uju i predstavnike sindikata, organizacija poslodavaca, predstavnike PKK i KBA. Za implementiranje decentralizacije socijalnih usluga, odgovorne su MRSZ, MALUi institucije lokalnog nivoa.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

69

U celini, glavni izazov u sektoru zapošljavanja ostaje reforma aktivne politike zapošljavanja, nezaposlenost, naro ito dugoro na nezaposlenost koja ostaje najve i problem, tako e, ostaje kao izazov da se obezbedi kvalitet obuke koji odgovara potrebama tržišta rada. Štaviše sektor zapošljavanja i dalje se suo ava sa izazovima, kako u smislu stvaranja i unapre enja zakonskog i institucionalnog okvira, kao i ljudskih kapaciteta. Uprkos napretku koji je do sada ostvaren u regulisanju zapošljavanja i zaštite radnika na radnom mestu, još uvek postoji mnogo toga da se uradi u tom pogledu. Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu se o ekuje da bude usvojen od strane vlade. Zbog nedostatka kapaciteta inspekcije rada i drugih institucija koje se odnose na sprovo enje zakona treba da se razmatraju mehanizmi za izveštavanje i kontrolu sprovo enja zakona zaštite na radu koji treba da budu oja ana i potrebno je pokazati politi ku podršku prema njima . Ljudski kapaciteti treba da se pove avaju, posebno u okviru Inspektorata rada, koji je glavno odgovoran za sprovo enje Zakona o zaštiti na radu, zdravlju i radnoj sredini na radu, ali i drugih zakona u njegovoj nadležnosti. Što se ti e Zakona o radu, kao osnovnog zakona koji reguliše radne odnose i zapošljavanje pojavljen su zna ajne prepreke u njegovoj primeni, a to e biti potrebno razmotriti njegovim preispitivanjem . Aspekti koje treba rešiti tokom ponovnog razmatranja zakona su: troškovi, porodiljsko odsustvo, kao i podrška radu Inspektorata. Još jedno pitanje koje treba rešiti jeste suzbijanje neformalnosti na tržištu rada, koja nastavlja da bude prisutno prili no u visokom procentu. I dalje nedostaje posebna strategija za bezbednost i zdravlje na radu, ali takva strategija se procenjuje da je veoma potrebna i treba preduzeti mere da se reguliše ovo pitanje. U svakom slu aju , MRSZ treba da stvori bazu podataka o zdravlju i bezbednosti na radu. U okviru decentralizacije socijalnih službi, ka glavna prepreka su mali ljudsi stru ni kapaciteti, koje bi snosile odgovornosti koje su im garantovane iz centralnog nivoa i definisanje formule za finansiranje socijalnih usluga. Da bi se se tretirali izazovi ovog procesa, MRSZ je razvilo Strategiju decentralizacije socijalnih usluga2013-2017, koja se o ekuje da bude usvojena od strane Vlade. Da bi se pristupilo poboljšanju i reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, MRSZ epreispitati Strategiju zapošljavanja i sektorsku Strategiju i objednji e ih u jedan

dokument.Nastavi e se reformisanjem i modernizacijom javnih službi za zapošljavanje, proširivanjem aktivnih programa tržišta rada, unapre enjem Databaze, zaokruživanjem zakonske infrastrukture u oblasti zapošljavanja, kao i podsticanjem razvojna saradnje unutar i van Kosova, sa ciljem pove anja stope zaposlenosti. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Kosovo treba da u ini više da se promoviše socijalni dijalog .... Saradnja u ovoj oblasti u okviru SSP e imati za cilj da podrži Kosovo u reformi politike zapošljavanja. Ona e tako e promovisati socijalni dijalog kao klju nesnagu u podsticanju ekonomske i socijalne reforme i pravnom približavanjuZakona o radu, zdravlju i bezbednosti na radu. Prema Sporazumu, cilj e biti saradnju prilagodjavnju kosovskog sistema socijalne sigurnosti prema ekonomsko situaciji i novim društvenim potrebama. Kosovo e tako e biti podsticano da usvoji politiku za puno socijalnoobuhvatanje kao i za borbu protiv diskriminacije sa merama za poboljšanje situacije najugroženijih društvenih grupa.

70

U cilju zadovoljenja zahteva koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije e usvojiti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu, novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i usvajanje novog Zakona o obezbe enju radne dozvole i zapošljavanju stranih državljana u Republici Kosovo. Bavi e e se klju nim izazovima u oblasti regulasinja radnih odnosa putem zakonodavstva uskla enog sa zakonodavstvom Evropske Unijokoje se odnosi na neophodne zakonski promene i pove anje efikasnosti sprovo enja. To treba da se uradi kroz ja anje inspekcije rada za sprovo enje zakona pove anjem broja zaposlenih i njihovim profesionalnim razvojem. U tom smislu, mere e biti preduzete u borbi protiv neformalnosti na tržištu rada, za poboljšanje statistike o zapošljavanju i elektronskim sistemom njihovg vo enja. Pra enje sprovo enja zakona u praksi i ubrzavanje procedure u Privrednom sudu, koji je odgovoran za povrede Zakona o radu U okviru socijalnog dijaloga, Vlada e voditi ra una da se pove a nivo funkcionisanja Ekonomskog i socijalnog saveta (ESS), da se pove a dijalog izme u sindikata, vlade i socijalnih partnera,ašto se ti e javnog zdravstvenog sektora može se re i da je on od velikog zna aja, uzimaju i u obzir da je direktno povezan sa ljudskim blagostanjem i zdravljem.Zakonodavni okvir je poboljšan u zadovoljavaju oj mjeri, mada je bilo potrebno preispitivanje ili amandiranje zakona u cilju približavanja sa Acquis Osnovni zakoni koji regulišu ovu oblast su: Zakon o zdravlju i Zakon o zdravstvenom osiguranju koji ima za cilj da reguliše kompletnu reorganizaciju sistema i poboljšanje zdravstvenih usluge za sve gra ane i bi e realizovan u dve faze: Reforma organizacije zdravstvenog sistema i faza reforme finansiranjazdravstva.Takodje, Zakon o zdravstvenom osiguranju ima za cilj da obezbedi stabilno finansiranje. U toku je velika reforma u sektoru javnog zdravstva sektora gde kroz Radni plan MZ za 2013 i sektorsku strategiju zdravstva 2010-2014 nastoji reformisanje koje se odnosi na restrukturiranje finansiranja zdravstvenog sektora, kao i na decentralizaciju upravljanja ljudskim resursima i poboljšanje kvaliteta usluga koje tako e uklju uje i smanjenje morbiditeta i mortaliteta stanovništva. U institucionalnom pogledu najviši organ zdravstva Republike Kosova je Ministarstvo zdravlja. Organizaciona struktura zdravstvenog sistema sastoji se od tri nivoa: primarni, sekundarni i terciarni.Ministarstvo zdravlja je vode i nosilac politika i njihovog sprovo enja, dok su pružaoci zdravstvenih usluga (javnih) su oni koji brinu o zdravlju gra ana.Infrastrukturu zdravstveni usluga na Kosovu ini kombinovani trojni sistem koji finansira centralni i privatni nivo. Javni zdravstveni sektor ima još mnogo posla da uradi što se ti e obaveze koje proizilaze iz studije izvodljivosti sa ciljem ispunjenja tih obaveza prema SSP. Iako postoji napredak u sprovo enju zakonskog okvira, ovaj segment i dalje zahteva posve enost i kao takav ostaje izazov. U tom smislu je potreban dalji razvoj zdravstvenih politika, kao i i podizanje ljudskih i infrastrukturnih kapaciteta. Drugi izazov je usvajanje ili amandiranje zakonodavnog okvira i to : Zakona o duvanu, Zakona o krvi, tkivima, elijma, Zakona o donacije i transplantaciji organa,

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

71

kao i Zakona i zaraznim bolesti, Nacrtazakona o privrednim profesionalcima koji zakoni popunjavaju i upotpunjuju Zakonodavni u sektoru javnog zdravstva. Kao drugi izazov se tako e smatra zdravstveni informacioni sistem s obzirom da je njegovo funkcionisanje treba da se uradi u svim zdravstvenim ustanovama na Kosovu. Me utim, statistike o zdravstvenim informacija treba da se poboljšaju. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Da bi ispunilo svoje obaveze iz SSP, Kosovo treba da u ini više da se promoviše socijalni dijalog, da dalje razvija politiku zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonima EU da bi poboljšalo zdravlje i da spre i bolest njenog stanovništva, da razvija nezavisne i efikasne administrativne strukture sa nadležnostima za sprovo enje da bi obezbedilo osnovne zdravstvene i sigurnosne uslove i zaštitu prava pacijenata, kao i da bi zaštitilo gra ane od opasnosti po zdravlje i bolesti, promoviše zdrav život i da sara uje sa EU o zdravstvenim problemima Što se ti e poboljšanja situacije javnog zdravlja na Kosovu, Ministarstvo zdravlja se još uvek suo ava sa izazovima u kompletiranju osnovnog i sekundarno zakonodavstva sa svim relevantnim propisima u cilju rešavanja izazova koji su se pojavili iz Studije izvodljivosti. Da bi se ispunili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zakonodavni okvira treba da bude na snazi i da se izmeni tako što e poboljšati gore navedene zakone. Konkretnije, bi e usvojeni: Zakon o zdravstvu, koji je ve donet, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o duvanu, Zakon o transplantaciji organa i tkiva, Zakon o zaraznim bolestima i Zakon o privrednim profesionalcima. Zakon o zdravstvu omogu ava smanjenje smrtnosti stanovništva, ja anje finansiranja, kao i njegovu održivost. Uporedo sa ovim, po e e da funkcioniše Zdravstveni informacioni sistem, koji ima veliki zna aj u smislu prikupljanja podataka o malignim i retkim bolestima.Takodje glavnu ulogu u implementaciji ovog sistema ima Kosovski Nacionalni institut za javno zdravlje (NIJZ). Tako e, potrebno je ja anje nadgledanja, implementacije, izveštavanja i inspekcije relevantnih dokumenata, obzirom da postoji nekoordinacija izme u zdravstvenih institucija odgovornih za funkcionisanje ovog sektora u pogledu ovih pitanja.

3.7.5.2. Obrazovanje, obuka, istraživanje i inovacije Sektor obrazovanja se odlikuje prili no sveobuhvatnim zakonskim okvirom za sve nivoe obrazovanja, kao što su pred univerzitetsko, stru no i visoko obrazovanje. Zakon o Preduniverzitetskom obrazovanju Zakon je izmenjen i usvojen u 2011 godini, koji je usaglašen sa Zakonom o obrazovanju u opštinama. Zakonski okvir u oblasti stru nog obrazovanja i osposobljavanja obuhvata Zakon o stru nom obrazovanju i osposobljavanju usvojen u 2006 godini , a revidiran je u 2012, kako bi se uklonile praznine u oblasti stru no obrazovanja i osposobljavanja. Takodje su revidirani Zakon o nau noistraživa koj delatnosti, Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija i Zakon o obrazovanju odraslih. Visoko obrazovanje u Republici Kosovo je regulisano Zakonom o visokom obrazovanju, koji je usvojen 2002 godine, i revidiran i usvojen u 2011 u cilju uskla ivanja sa aktuelnim reformama u sektoru obrazovanja.

72

Obrazovanje je jedan od retkih sektora koji su izradili sveobuhvatni strateški okvir obrazovnog sektora koji pokriva sve podsektore obrazovanja (2011-2016 KESP). KESP postavlja okvir politike u smislu ispunjavanja standarda EU. Institucionalni okvir u sektoru zdravstva je prili no napredovao, gde osim MONT-a kao glavnog nosioca za sprovo enje obrazovnih politika, su javni univerziteti (Priština, Prizren i Pe ), Albanološki institut i Institut za istoriju, Nacionalni autoritet za kvalifikacije, Agencija za akreditaciju, Nacionalna i univerzitetska biblioteka, itd. MONT je tako e osnovalo Radnu grupu za finansijsku analizu, definisanje, predlaganje i balansiranje mogu ih finansijskih resursa za sprovo enje strategije. Tako e, uskoro e biti osnovan Upravni komitet KESP-a koja e biti odgovorna za nadgledanje njegovog sprovo enja.

Uprkos velikim dostignu ima u obrazovnom sektoru, i dalje postoje izazovi koji otežavaju efikasniju implementaciju KESP-a i drugih reformi iniciranih od strane MONT-a. I Pored usvajanja primarnog zakonodavstva, ipak bi trebalo izraditi podzakonska akta zakona koji su preispitani i ekaju usvajanje do kraja ove godine i koji bi kompletirali zakonsku infrastrukturu u ovom sektoru. I dalje je potrebno poboljšanje adekvatnih uslova za obrazovanje manjina, uklju uju i pristup obrazovanju na njihovom maternjem jeziku. Što se ti e ljudskih resursa izazov ostaje osnivanje fonda za podršku istraživa a i istraživa kih kapaciteta institucija i nedostatak visoko kvalifikovanih nau nih kadrova i mali brojem studenata doktorature. Na Kosovu još nema adekvatne laboratorijske opreme to je pra eno neadekvatnim tehni kim prakti nim znanjem. Integracija Kosova u evropski istraživa ki prostor ostaje dugoro ni cilj Vlade Kosov. Ulaganja u obrazovanje i istraživanja su i dalje na niskom nivou. Na Kosovu, nau na zajednica ostaje izolovanu odnosu na me unarodnu nau nu zajednicu. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Obrazovni sektor ima klju nu ulogu za održivi ekonomski i društveni razvoj zemlje. To se ogleda u obavezama koje Kosovo ima u ispunjavanju kriterijuma u okviruSSP. U po etku, Kosovo treba da pove a i oja a investicije u obrazovanje i istraživanja. Jedan od glavnih izazova za ovaj sektor nastavlja da bude nedostatak kvalifikovanog osoblja, mali broj studenata na doktorskim studijama sa relativno izolovanom nau nom zajednicom u odnosu na me unarodnu nau nu zajednicu. Kosovska vlada e se baviti ovim izazovima kroz konkretne akcije u cilju promovisanja akademskog kosovskog društva. Usvajanje Zakona o nau no-istraživa kim delatnostima , inovacijama i tehnologiji obezbe uje ve u finansijsku podršku za nau na istraživanja, pove anje doktorskih i post-doktorskih studija, kao i podizanje kapaciteta univerziteta za izradu i akreditaciju postoje ih i novih doktorskih programa. Izradi e se Nacionalna strategija za inovacije, za koju svrhu su ve formirane radne grupe. Osnivanjem nacionalne kontakt ta ke sistema, Kosovo treba da preduzme konkretne korake da se integriše u evropski istraživa ki prostor. Druge prioritetne oblasti ostaju obuka i stru no usavršavanje nastavnika, stru no obrazovanje i osposobljavanje, kao i poboljšanje uslova za obrazovanje manjina.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

73

Vladanastoji da kontinuirano pove ava kapacitete u oblasti energetske efikasnosti, životne sredine, bezbednosti hrane, zdravlja i socijalnih nauka, koje su identifikovane kao prioritetni sektori. 3.7.6. Kulturne, audio vizuelne, telekomunikacione i poštanske usluge, i informaciono društvo Što se ti e zbivanja u oblasti zakonodavstva, sektor telekomunikacija i audiovizuelnih politika je ostvario zna ajan napredak usvajanjem zna ajnog broja zakona, kao što su: Zakon o elektronskim komunikacijama, Zakon o uslugama informacionog društva, Zakon o spre avanju i borbi protiv kibernetskog kriminala, Zakon o poštanskim uslugama Zakon o RTK i Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije (NKM). Štaviše, ovazbivanja su pra ena pozitivnim ritmom u smislu usvajanja podzakonskih akata.U cilju sprovo enja efikasnih politika u oblasti informacionog društva i medija, niz strateških dokumenata je u toku sprovo enja. U tom smislu, u oblasti telekomunikacija sprovode se politike sektora telekomunikacija, dokument koji definiše viziju, prioritete i ciljeve za regulisanje razli itih oblasti društvenog života i proširenje mogu nosti za prezentaciju inovativnih alternativa. A u kontekstu pozitivnih kretanja u informacionom društvu usvojena je Nacionalnu strategija za informaciono društvo koja je proizvod multi-sektorskog partnerstva i ima za cilj održivog ljudski razvoj zasnovanog na socijalnoj pravdi, jednakim šansa, slobodi, poštovanju kulturnih razlike, gra anskom u eš u i nau nom napredku kroz koriš enje informacionih i komunikacionih tehnologija. Štaviše, u okviru regionalne saradnje, Vlada Kosova je potpisala dokument " SEE Agenda + Razvoj informacionog društva u Jugoisto noj Evropi 2007-2012" gde izražava odlu nost pune implementacije prioriteta i ciljeva iz ovog dokumenta, kao pozitivan korak prema zajedni kim naporima za izgradnju i unapre enje informacionog društva u zemljama Jugoisto ne Evrope. Što se ti e poboljšanja u pružanju elektronskih usluga gra anima sprovodi se Strategija elektronskog upravljanja iji je strateški cilj pružanje vladinih institucija putem informacionih i komunikacionih tehnologija (VAN, Internet, mobilna mreža) gra anima, preduze ima i drugim kategorijama U kontekstu organizacije institucionalnih nadležnosti na nivou sektora su osnovane postale funkcionalne klju ne institucije za izradu zakona, strateških dokumenata i sprovo enje politike. Klju ne institucije za audio vizuelne i telekomunikacione politike su MER i MJU, kao strukture odgovorne za pripremu zakonodavstva i strategija u oblasti elektronskih komunikacija, informacionog društva i e-uprave. Me utim, za sprovo enje i pra enje navedenih dokumenata brinu Regulatornog telo za Elektronske komunikacije (RTEK) - bivše Regulatornog telo za elektronske i poštanske komunikacije (RTEPK) i TMC.Štaviše, RTEKP je institucija odgovorna za regulisanje tržišta elektronskih i poštanskih komunikacija i sprovo enje politike i strategije izsektora elektronskih i poštanskih komunikacija utvr enih od strane Vlada. Tako e, RTEKP je odgovorno za upravljanje frekvencijskim spektrom. S druge strane, NKM je telo odgovorno za regulisanje, upravljanje i nadzor frekvencijskog spektra za radio-difuzne prenos, kojim se ure uju prava, obaveze i odgovornosti fizi kih i pravnih lica koji pružaju audio i audiovizuelne medijske usluge. Me utim, uprkos zna ajnom napretku u sektoru elektronskih komunikacija, informacionog društva i audiovizuelne politike, nizkompleksnih izazova sa kojima se suo avaju odgovorne

74

institucija otežavaju efikasnu implementaciju standarda EU, uklju uju i i kompletiranje zakonodavnog okvira kao i podizanje profesionalnih kapaciteta za pra enje i sprovo enje reformi. U tom smislu, Kosovo treba da nastavi napore na približavanju i uskla ivanjuzakonskog i politi kog okvira sa EU. U ovom sklopu angažovanja, kao srednjoro ni izazov je kompletiranje zakonskog okvira usvajanjem Zakona o informacionom društvu i organima vlasti informacionog društva i Zakona o digitalizacijizemaljsko radio difuznog emitovanja. Me utim, u operativnom smislu audiovizuelnih politika, izazov ostaje donošenje strategije za prelazak sa analognog na digitalni sistem emitovanja.Tako e, uprkos usvajanju Zakona o RTK-u, klju ni izazov ostaje dugoro na održivost za jedini javni servis. Štaviše, u smislu sektorskih veza sa institucionalnim zbivanjima kao izazovi su održavanje nezavisnosti i podizanje profesionalnih kapaciteta u RTEPK i IMC. S druge strane, nemogu nost lanstva kosovskih institucija u me unarodnim organizacijama iz politi kih razloga, nastavlja da stavlja u iskušenje sektor telekomunikacija i audiovizuelna politika izazivavaju i probleme na pitanjima kao što su dobijanje državnogkoda za telefon, internet i nedovoljnu dodelu frekvencijskog spektra, uklju uju i digitalne prenose. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP U kontekstu potpisivanja SSP, Kosovo kroz približavanje zakonodavnog okvira u sektoru telekomunikacija i poštanskih usluga sa acquis communitauare obuhvati e naro ito: i) dalji razvoj zakonskih i regulatornih aspekata telekomunikacija i poštanskih usluga ;), ii) brzu liberalizaciju sektora), iii) podtianje povoljnog okruženja za investitora modernizacijom telekomunikacione mreže na Kosovu i integracijom u evropske i svetske mreže, iv (institucionalne reforme pogodne za liberalizovano okruženje. Što se ti e audiovizuelnih politika, SSP e podsticati kulturnu saradnju sa ciljem da se oja a kapacitet kulturnih politika na Kosovu, ja anjem kapaciteta kulturnih aktivnosti i pove anjem uzajamnog razumevanja izme u pojedinaca, manjina i ljudi.Štaviše, Kosovo e politiku i zakonodavstvo uskladitu sa politikom i zakonodavstvom EU-a, uklju uju i i prekograni ne prenose i prava intelektualne svojine i satelitsko ili kablovsko emitovanje programa. Me utim, njene institucionalne reforme treba da promoviše kulturnu raznolikost, slobodu izražavanja, slobodu govora, javni progresivni emiter prikladan za liberalizovano okruženju, o uvanje nezavisnosti i kapaciteta regulatornih tela. SSP e tako e uklju ivati odredbe za uspostavljanje opštih principa za u eš e u programima EU, kao što je Evropski programkreativnosti.

Me utim, da bi ispunilo obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz SSP-a, Kosovo treba da intenzivira napore u Agendi za približavanje zakonodavstva, efikasno sprovo enje politike i produbljivanje reformi. U kontekstu unapre enja i uskla ivanja zakonodavnog okvira, Kosovo e usvojiti Zakon o državnim organima informacionog društva i Zakon o digitalizaciji

zemaljskog radio-difuzivnog emitovanja. Pored toga, u cilju efikasnog sprovo enja politike, Vlada e razvijati i usvojiti sektorske strategije. Izme u ostalog, Vlada e usvojiti dokument o politikama elektronskih komunikacija radi utvr ivanja prioriteta, ciljeva i zadatke razvoja informacionog društva maksimalnim pove anjem socijalnih i ekonomskih prednosti koje pruža informaciona i komunikaciona tehnologija. Vlada e takodje usvojiti strategiju digitalizacije, kao osnovni dokument za prelazak sa analognog na digitalni sistem prenosa. Me utim, osim usvajanja zakonodavstva i sektorskih strategija kao primarnih uslova, Vlada e biti posve ena održavanju nezavisnosti, ja anju institucionalnih i stru nih kapaciteta regulator, kao što su RTEKP i IMC. Štaviše, u ovim teku im obavezama, MER e oja ati stru ne kapacitete u smislu koordinacije politika i pitanja informacionog društva koje proisti u iz Digitalne agende Evrope. Dakle, kroz institucionalne reforme, ja anje profesionalnih kapaciteta i intenziviranja

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

75

me unarodne saradnje kako bi se osigurao državni kod za telefoniju, državni domen na Internetu, kao i lanstvo u Me unarodnoj Uniji za telekomunikacije (ITU), Kosovo nastoji da modernizuje telekomunikacionu mrežu, integracije u evropske mreže i aktivno u eš e u programima EU za doti ne sektore. 3.7.7. Transport U sektoru transporta usvojen je zna ajan deo sektorskog zakonodavstva ime je obeležen suštinski napredak u pogledu približavanja zakonodavnog okvira sa acquis communitaure. U tom kontekstu, neki od suštinskih zakona usvojenih u oblasti transporta su: Zakon o putevima, Zakon o bezbednosti saobra aja na putevima, Zakon o civilnom vazduhoplovstvo i Zakon o železnici. Dalje, u cilju sprovo enja zakonodavnog okvira, usvojen je niz podzakonskih akata. Tako e, u funkcijiizrade efikasne politike u oblasti saobra aja, Ministarstvo za infrastrukturu (MI) ažurira i sprovodi paralelno Strategiju multimodalnog transporta. Ova strategija ima za cilj da stvori pogodnu sredinu za siguran, kvalitetan i funkcionalan razvojtransportnih sistema i ljudskih kapaciteta. Tako e, sredivši evropske modela razvoja železnica ,ostvaren je pozitivan napredak u podelom Kosovske Železnice u dva javna preduze a, odnosno u Infrakos i TrainKos. Štaviše, MI u bliskim konsultacijama sa Regulatornim telom za železnice (RTŽ), TrainKos-om i Infrakos-om usvojilo je Ekspoze železni ke mreže za 2013 godinu. U tom kontekstu, kao rezultat pozitivnih institucionalnih zbivanja sprovodi se zakonski okvir za postepeno otvaranje tržišta železni kog saobra aja S druge strane, kroz aktivno u eš e u Sporazumu o zajedni kom evropskom vazdušnom prostoru (ECAA), Kosovo je zna ajno napredovalo u usvajanju standarda EU-a u pogledu civilnog vazduhoplovstva. U tom kontekstu, MI i Uprava za civilnu avijaciju (CAA) u inili su progresivne korake u donošenju ekonomskih i bezbednosnih propisa i kao direktnih zahtevima iz prve faze ECAA Sporazuma. Me utim, u cilju poboljšanja bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) je usvojilo tri nacionalna programa za bezbednost civilnog vazduhoplovstva, iizradilo Priru nik o bezbednosti civilnog vazduhoplovstva kao prakti an dokument, koji omogu ava inspektorima upoznavanje sa savremenim tehnikama istrage. Kao rezultat koherentnih angažovanja, Kosovo je kompletiralo izradu zakonodavstva iz prve faze ECAA sporazuma, i da je spremno na prelazak u drugu fazu ovog sporazuma. Što se ti e organizacije i institucionalnih sektorskih odgovornosti, klju na institucija u sektoru transporta je MI, koja kroz kreiranje politike i sprovo enje zakona nastoji da doprinese ekonomskom rastu omogu avanjem kvalitetnih i održivih usluga i održivog ekološkog okruženja i me unarodne integracije. U cilju smanjenja broja saobra ajnih nesre a, Vlada je osnovala Savet za bezbednost saobra aja na putevima, kao i me u-institucionalno telo kojim upravlja MI, i ima za cilj da kroz zajedni ke i sveobuhvatne aktivnosti poboljša bezbednost i smanji stopu nesre a u drumskom saobra aju U železni kom sektoru MI utvr uje politiku i izra uje zakonodavstvo obezbe uju i strateške dugoro ne smernice za izazove sa kojima se suo avaju železnice, a RTŽ je telo odgovorno za regulisanje, nadzor, organizaciju železni kog sektora, odnosno RTŽ posluje kao licenciranje

76

telo, telo odgovorno za pitanja interoperabilnosti, regulisanje tržišta i telo za železni ku bezbednosti. U oblasti civilnog vazduhoplovstva su odgovorni MI, MUP i AAC i Komisija za istragevazduhoplovnih nesre a i incidenata (KIVNI). MI je odgovorno za razvoj nacionalnih politika o vazdušnoSSPobra aju, kao i donošenje propisa u vezi sa ekonomijom vazdušnog saobra aja. U me uvremenu, Ministarstvo unutrašnjih poslova je odgovorno za uspostavljanje i održavanje avijacijske bezbednosti. U tom svrhi, osnovana je Nacionalna komisija za bezbednost civilnog vazduhoplovstva kao me uinstitucionalna struktura kojom rukovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova i dužna je da prati sprovo enje zakonodavstva EU-a u oblasti bezbednosti civilnog vazduhoplovstva. Dok AAC je nezavisna regulatorna agencija koja je odgovorna za regulisanje bezbednosti civilnog vazduhoplovstva, ekonomsku regulaciju aerodroma i usluga vazdušne plovidbe na Kosovu, odnosno da primeni zakone o civilnom vazduhoplovstvu daju i efekat politikama koje su usvojene od strane Vlade u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Tako e, KIVNI je odgovorna za istragu nesre a i incidenata u železni kom i vazdušnom saobra aju. Me utim, uprkos zna ajnim dostignu ima, sektor transporta se i dalje suo ava sa multidimenzionalnim izazovima u procesu evropskih integracija. U tom kontekstu, srednjoro ni izazov u smislu unapre enja zakonodavstva je amandiranje tri zakona (Izmene i dopune Zakona br 02/L-70 o bezbednosti u drumskom saobra aju;. Izmene i dopune Zakona br 02/L-127 o drumskom saobra aju;Izmene i dopune Zakon br. 2004/06 o prevozu opasnih materija) i dalje uskla ivanje sa acquis communautair. U širem kontekstu, problem bezbednosti saobra aja na putevima, odnosno visoka stopa saobra ajnih nesre a nastavlja da stavi na iskušenje MI i druge relevantne institucije u ovom sektorskom segmentu. Štaviše, ograni eni kapacitet inspekcije, stara vozila i loš kvalitet putne infrastrukture su neki od izazova koje spre avaju punu primenu zakonodavstva MI-a. U železni kom sektoru, neki od glavnih izazova su nedostatak investicija, dalje uskla ivanje finansijskih pitanja izme u Infrakos-a i TrainKos-a, kao i ja anje budžeta RTŽ i obuka osoblja. Uprkos nizu dostignu a u oblasti avijacije, poboljšanje kapacitete za bezbednost civilnog vazduhoplovstva kojim upravlja Ministarstvo unutrašnjih poslova nastavlja da bude medju glavnim izazovima. Istovremeno, politi ke prepreke za u eš e i zastupanje Kosova u razli itim me unarodnim institucijama su glavni izazovi u smislu unapre enja me unarodne saradnje u sektoru saobra aja koje ujednouti u negativno na sprovo enje zakonodavstva EU i ispunjavanje standarda. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP U kontekstu unapre enja odnosa sa EU, odnosno potpisivanja SSP, Kosovo e doprineti restrukturiranju i modernizaciji transportnih sistema i poboljšanju prate e infrastrukture, poboljšanjem slobodnog kretanja putnika i roba, kao i dostizanjem standarda uporedivih sa onima koji vladaju u EU, prilago avanjem zakonodavstva o transportu sa EU, kao i omogu avanjem naprednog i recipro nog pristupa transportnom tržišta izme u EU i Kosova. S druge strane, da bi ispunilo obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz SSP, Kosovo treba da intenzivira napore na kompletiranju zakonodavnog okvira u skladu sa acquis communautaire, balansiraju i ulaganja sa strateškim prioritetima i ja aju i profesionalne kapacitete. U tom

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

77

smislu, Kosovo e usvojiti Zakon o Agenciji za vazdušnu plovidbu (AVP), kojim e zakonom garantovati profesionalno upravljanje i potpunu nezavisnost AVP-a. Me utim, u cilju poboljšanja opšteg stanja u sektoru transporta, institucije e preduzeti konkretne mjere u pravcu pune primene usvojenih zakona. Na operativnom nivou, kako bi se smanjio broj nesre a i poboljšala u drumskom saobra aju, Vlada e usvojiti strategiju za bezbednost saobra aja na putevima. Me utim, u pogledu strateških politika kroz realizaciju projekta R7 i po etka realizacije projekta R6, Vlada e nastaviti da poboljša putnu infrastrukturu, kao determinante daljeg podsticanja održivog ekonomskog razvoja. S druge strane, u cilju da se uspostavi ravnoteža investicija u transportnom sektoru, Vlada e intenzivirati napore da aktuelnu strategiju ulaganja u izgradnju novih puteva dopuni sa adekvatnim investicijama u drugim sektorima, a posebno ve e u eš e e imati sektor železnica. Shodno tome, posebna pažnja e biti posve ena dugoro nim prioritetima u oblasti transporta, kao što su restrukturiranje i modernizacija transportnih sistema, kao i punaintegraciju Kosova u regionalne i evropske mreže drumskog, železni kog i vazdušnog saobra aja. Što se ti e institucionalnih zbivanja u transportnom sektoru, odnosno u oblasti civilnog vazduhoplovstva, o ekuje se da e u što kra em roku AAC certifikovati pružaoce usluga vazdušne plovidbe (PUVP). Osim toga, Vlada e kontinuirano ja ati i razvijati administrativne i stru ne kapacitete kroz produbljivanje institucionalnih reformikako bi institucije bile spremne da upravljaju i koordiniraju na najuspešniji na in izazove i proces integrisanja u EU. 3.7.8. Energija, uklju uju i nuklearanu bezbednost Sektor energetike je ure en prema odgovaraju im zakonima, politikama i institucijama. Kosovo ima postoje i zakonodavni okvir o energetici koji je u skladu sa drugim paketom zakona EU i obavezama prema Energetskoj zajednici (EZ). Ovaj okvir sadrži šest klju nih zakona, a to su: Zakon o energetici, Zakon o elektri noj energiji, Zakon o ROE, Zakon o energetskoj efikasnosti, Zakon o prirodnom gasu i Zakon o centralnom grejanju. Ovi zakoni imaju za cilj regulisanje sektora, odnosno definišu principe i pravila svih aktivnosti u okviru sektora. Pored energije,napredaka ka približavanja energije je ostvaren u oblasti nuklearne bezbednosti usvajanjem zakona koji je na snazi za zaštitu od zra enja i nuklearnu bezbednost, koji ima za cilj da sprovode me unarodne norme i konvencije o ovoj oblasti i stvaranje zdrave životne sredine. Kosovska vlada ostaje posve ena razvoju ovog sektora od vitalnog zna aja za ukupan razvoj zemlje, uzimaju i istovremeno u obzir zna aj zaštite životne sredine. Dakle, uzimaju i to obzir, osim zakonskog okvira , usvojena je Energetska strategija Republike Kosovo 2009-2018, i Strategija grejanja Republike Kosovo 2011-2018, koje definiše politiku koja se odnose na razvoj energetskog sektora. Energetska strategija usmerava razvoj odgovaraju ih politika kako bi ovaj sektor postao što pre održivsektor i sa sopstvenim finansiranjem koji nudi kvalitetne energetske usluge, ekonomski povoljne za kupce. Tako e, identifikuje klju ne politike i mere koje treba preduzeti za unapre enje reformi u sektoru da bi se omogu ilo privla enje privatnih investicija i što kompletna i brža integraciju energetskih sistema Kosova sa onima regionalnim i evropskim. Strategija grejanja ima za cilj da doprinese održivom razvoju sektora grejanja na osnovu

78

racionalnih i efikasnih energetskih resursa, posebno prirodnih energetskih resursa u cilju postizanja održivog i kvalitetnog snabdevanja grejanjem prostorija i sanitarne vode za potroša e, u isto vreme zaštitivši životnu sredinu. Pored strategija, Kosovo ima i dva klju na nacionalna plana, onaj o energetskoj efikasnosti i o obnovljivoj energiji. S obzirom da je ovaj sektor sa kompleksnim pitanjima, potrebna je struktura institucija, kako vladinih, tako i regulatornih izradu, pra enje i sprovo enje zakona i politike. Ova struktura je uspostavljena i funkcioniše, a vodi je Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER), zatim od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja (SSPP), Ministarstva trgovine i industrije (MTI), Regulatorne kancelarije za energetiku (RKE). Ka razvoju sektora, posebno u oblasti energetske efikasnosti i nuklearnoj bezbednosti su ve osnovane Kosovska agencija za energetsku efikasnost (KEEA) i Kosovska agencija za zaštitu od zra enja i nuklearnu sigurnost (KAZNZB). Pored ovih, u sektorima deluju preduze a, i to Operater sistema, prenosa i tržišta (KOPST), Kosovska energetska korporacija (KEK), distribucija i snabdijevanje elektri nom energijom (KEDS), kao i opretivne kompanije za centralno grejanje, Termokos- Priština, Gradska toplana akovica, Termomit u Mitrovici i Toplana u Zve anu. Kosovo, i pored nedavnog napretka koji je obeležilo, treba još da u ini u pravcu ispunjavanja obaveza prema SSP, na prvom mestu je priprema za realizaciju tre e paketa zakonodavstva o unutrašnjem energetskom tržištu do 2015godinei dalje. Dalja Transpozicija acquis-a ostaje da se uradi u oblasti nuklearne bezbednosti izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od zra enja i nuklearnoj bezbednosti, uklju uju i i podzakonska akta. Ostale obaveze treba ispuniti u primeni pravila EU o obaveznoj rezervi nafte i o integraciji u energetskim mrežama. Ipak, pored izazova zakonodavnog okvira, izazov ostaje ja anje i funkcionisanje institucija u sektoru, ili ta nije ja anje KREi kompletiranje KAZZNsa službenicima i kompletiranje osoblja KEEA. Pored toga, Kosovo treba da ispuni obaveze prema ECT, kao što je nastavak razvoja i restrukturiranja sektora, odnosno razvoj novih proizvodnih kapaciteta koji omogu avaju zatvaranje Termoelektrane Kosovo A, kao i razdvajanje i dalja privatizacija prema pravilima Energetske zajednice. Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP SSP saradnja izme u Kosova i EU u energetskom sektoru treba da uvažava principe tržišne ekonomije i Ugovora o energetskoj zajednici. Saradnja bi trebala da se posebno fokusom na formulisanju i planiranju energetske politike, poboljšanju interkonekcije i modernizaciju infrastrukture, stvaranje konkurentnog tržišta elektri ne energije, poboljšanje i obezbe enje raznovrsnosti u snabdevanju energijom, bolje upravljanje elektri nim uslugama, ja anje uloge regulatora, poboljšanje upravljanja tražnjom, razvoj energetskih resursa i obnovljivih izvora energije, promovisanje o uvanja i efikasnosti i energije, promovisanje nuklearne bezbednosti i upravljanje nuklearnim otpadom. Da bi se ispunili zahtevi koji proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, važe i zakonski i regulatorni okvir, odnosno pet pomenuti zakoni e biti dopunjeni u skladu sa tre em energetskim paketom EU, koji treba po eti sprovoditi od 2015 godine; bi e dopunjen i izmenjen Zakon o zaštiti od zra enja i nuklearnojbezbednosti, a tako e i sektor goriva e biti regulisan usvajanjem novog Zakona o trgovini naftom i naftnim derivatima koji e omogu iti po etak primene pravila EU o obaveznoj rezervi. Dalje, Vlada Kosova e usvojiti podzakonske akte za dalju transpoziciju ove tri oblasti. Da bi ovi poslovi bili obavljenistriktno, institucije

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

79

sektora e biti osnovane, oja ane i funkcionalne podizanjem njihovih stru nih sposobnosti i resursa. Ta nije re eno, osnivanje operatora za upravljanje nuklearnim otpadom, kao i osnivanje Odjeljenja za obavezne rezerve nafte u okviru MTI. Regulatorna kancelarija za energetiku, Nuklearna agencija za bezbednost i agencija za energetsku efikasnost e biti kompletirane sa novim službenicima i podizanjem kapaciteta i resursa. Restrukturiranje sektora e se nastaviti, uklju uju i nastavak projekta TE„Kosova e Re“ i razvoja kapaciteta OIE u dobijanju elektri ne energije. Da bi se ostvarilo snabdevanje iz ovih izvora i integrisanje u mrežu EU-a, nastavi e se da se poboljša infrastruktura prenosa pove anjem prenosnih kapaciteta na sva tri nivoa. 3.7.9. Životna sredina U sektoru zaštite životne sredine usvojen je zna ajan deo sektorskog zakonodavstva ime je obeležen zna ajan napredak u pogledu približavanja horizontalnog zakonodavnog okvira sa acquis communautaire. U tom kontekstu, neki od osnovnih zakona usvojenih u oblasti zaštite životne sredine su: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na sredinu, Zakon o strateškoj proceni životne sredine, Zakon o upravljanju otpadom. Dalje, uspostavljen je zakonski okvir za implementaciju evropskih standarda o kvalitetu vazduha. Tako e, u funkciji izrade efikasne politike u oblasti životne sredine, SSPP ažurira i sprovodi paralelno Strategiju i Akcioni plan za zaštitu životne sredine. Sa ovom strategijom ima se nastoji poboljšanje stanja životne sredine u skladu sa principom održivog razvoja, da bi se doprinelo poboljšanju blagostanja stanovništva. Pored napretka u zakonodavstvu, moramo ista i injenicu da su institucije odgovorne za sprovo enje politike uspelo da zaustavljau ilegalnu operaciju kamenoloma i spre avanje eksploatacije inertnih materijala iz reka,rehabilitacijom i poboljšanjem njihovog položaja. Što se ti e sektorske institucionalne organizacije i odgovornosti, institucije odgovorne za izradu, nadgledanje i sprovo enje važe eg zakonodavstva i ekološke politike su osnovane i operativne. Klju na institucija za ekološke politike je SSPP kojupodržavaKANP odgovorna za nadgledanje životne sredine, zaštite životne sredine i prikupljanje podataka i izveštavanje koje njihovim administrativnim kapacitetima, kao deo mnogih drugih aktivnosti pripremaju godišnje izveštaje o stanju životne sredine, prirode i druge sektorske izveštaje na teritoriji Kosova. Poslednjih godina SSPP je tako e pove alo broj inspektora u cilju rešavanja izazova u primeni ekoloških politika, a kao nezavisno tela za regulisanje usluga vodovoda i kanalizacije je Regulatorna kancelarija za vodovod i kanalizacije (RKVK). Uprkos zna ajnim dostignu ima, sektor životne sredine i dalje suo ava sa multidimenzionalni izazovima u procesu evropskih integracija. U tom kontekstu, iako budžet za ovaj sektor je pove an tokom protekle dve godine, još uvek je nizak i nedovoljan za sprovo enje politika zaštite životne sredine. Štaviše, nizak budžet za ovaj sektor, otežava proces usvajanja sektorskih strategija. Uprkos injenici da je horizontalno zakonodavstvo skoro u potpunosti transpozirano, kao izazov ostaje primena važe eg zakonodavstva, kao u slu aju primene Zakona o proceni uticaja na sredinu, gde kvalitet izveštaja je i dalje slab i zahteva poboljšanje.Podizanje Institucionalnih, administrativnih i ljudskihkapaciteta je jedan od najvažnijih izazova da bi se omogu ilo sprovo enje evropskih standarda. Još jedan važan izazov u ovoj oblasti je uklju ivanje i uskla ivanje politike zaštite životne sredine i klimatskih politika u sektoru energetike, transporta, industrije, poljoprivrede i sektoru obrazovanja (ekološko obrazovanje).

80

Mere za ispunjavanje obaveza u okviru SSP Izme u ostalog, kao izazov ostaje transpozicija zakona o klimatskim promenama, kao i izrada nacionalnih dokumenata kao što su: Strategija o klimatskim promenama, nacionalni plan za ublažavanje klimatskih promena, kompletiranje inventara sa podacima o efektu gasova staklenika iz svih sektora, koji e izazov oduzeti dosta vremena za rešavanje. Prema SSP, Kosovo treba da oja a njenu saradnju sa EU u borbi protiv propadanja životne sredine sa akcentom na kvalitet vazduha i vode, upravljanje otpadom, zaštitu prirode, nadgledanje i smanjenje industrijske emisije, promovisanje energetske efikasnosti i bezbednosti u svim industrijskim objektima, zaštitu zemljišta, klasifikaciju i bezbedno rukovanje hemikalijama i urbano planiranje Saradnja u okviru SSP-a e tako e biti koriš ena za razvoj klimatske politike Kosova i da bi se pomoglo Kosovu da u estvujeu globalnim naporima da se ublaži i da se prilagodi klimatskim promenama. Bliska saradnja e pomo i Kosovu u usvajanju neophodnih zakona i stvaranje odgovaraju eg upravne organizacije. Ovo e pomo i Kosovu da se uklju i u tokove energetike, saobra aja, industrije, poljoprivrede i u politikama obrazovanja S druge strane, da bi ispunilo obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz SSP-a, Kosovo treba da intenzivira napore da komletirazakonski okvir u skladu sa acquis communautaire.U tom pravcu, Kosovo e usvojiti niz zakona, me u najvažnije su: Nacrt zakona o pružaocima vodovodnih usluga, o otpadnim vodama, i o snabdeva ima vode na veliko, Nacrt zakona o Eko-fondu, koji e omogu iti kapitalne investicije za sprovo enje politike zaštite životne sredine; Nacrt o vodama na Kosovu; Nacrt zakona o inspektoratu životne sredine, voda , prostornog planiranja i izgradnje, sa ciljem ja anja inspekciju koja e pratiti sprovo enje politike zaštite životne sredine; Nacrt zakona o prostornom planiranju, idr. Tako e, oblast uskla ivanja zakonodavstva sa EU bi e dopunjena usvajanjem Strategije za približavanje zakonodavstva o životnoj sredini i plana investicija u ovom sektoru. U cilju poboljšanja sektorskih politika, Vlada e usvojiti strategije i akcione planove koji regulišu oblast vazduha, upravljanje otpadom, voda,

re nih slivova i urbanisti kih i prostornih planova Na operativnom nivou, u cilju poboljšanja stanja životne sredine na Kosovu, odgovorne institucije e potpuno funkcionalizirati mrežu za pra enje kvaliteta vazduha, uskla ivanjempodataka i pove anjem kvaliteta izveštavanja podataka o životnoj sredini, kao i da operacionalizuju sedam postrojenja za sterilizaciju infektivnog otpada bolnice. Pored toga, Vlada e stvoriti strukture koje donose odluke i programe neophodne za zaštitu vode za pi e, kao i monitoring površinskih i podzemnih voda sprovo enjem studija izvodljivosti u nekoliko centara na Kosovu za tretiranje otpadnih voda. Osim toga, Vlada e kontinuirano ja ati i razvijati administrativne i stru ne kapacitete na centralnom i lokalnom nivou, ine i da institucije budu spremne da upravljaju i koordiniraju na najuspešnijih na in izazove u procesu integracije EU.

3.8. Finansijska saradnja Kosovo je zna ajno poboljšalo strukture za finansijsku saradnju i pove ani su kapaciteti kosovskih institucija za koordinaciju strane pomo i. U 2011 godini, usvojena je uredba o koordinaciji donatora, koja definiše nadležnosti institucija u ovom procesu. Ministarstvo za evropske integracije je glavna institucija za horizontalnu koordinaciju, i osnovane su neophodne strukture za koordinaciju donatora na tri nivoa: Forum na visokom

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

81

nivou, gde je uklju en najviši politi kom nivo, sektorske radne grupe pod-grupe za koordinaciju donatora koji održavaju redovne sastanke. Tokom programiranja IPA 2012 i IPA 2013, je poboljšan kvalitet i nivo programa i pove an je fokus finansijske pomo i na odre enim sektorima. Ministarstvo za evropske integracije je pove alo njene kapacitete za izbor programa i projekata finansiranih pomo ju od strane EU i od drugih donatora. Što se ti e IPA komponente za prekograni nu saradnju (CBC), Kosovo u estvuje u tri programa prekograni ne saradnje sa Albanijom, Makedonijom i Crnom Gorom. Sa sve tri zemlje su potpisani bilateralnifinansijski sporazumi za sprovo enje prekograni nog programa 2011. Operativne zajedni ke strukture su uspostavljene za programe sa Albanijom i Makedonijom, a nalazi se u završnoj fazi njihovo stvaranja sa Crnom Gorom. Program sa Albanijom po eo je da se primenjuje. Klju na institucija za realizaciju ovih programa je Ministarstvo za lokalnu samoupravu, koje tako e ima klju nu ulogu u radu zajedni kih operativnih struktura od strane Kosova za ove programe. Izdvojen iznos od strane EU za Kosovo, u okviru date finansijske pomo i u okviru IPA za programe 2007-2013, dostiže preko 630 miliona evra. Iako je bili stalnog poboljšanja u smislu finansijske saradnje, glavni izazov ostaje nedovoljne planiranje politike i povezivanje finansijske pomo i sa državnim politikama. Glavna teško a stoji u nedostatku opšteg usmeravanjaokvira državnim politikama koji bi se integrisao pojedina ne sektorske politike i prioritete finansiranih od strane pomo i. Mere za ispunjavanje obaveza u okviruSSP Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom predvi a stalnu finansijsku podršku od EU da pomogne Kosovu u postizanju ciljeva ovog Sporazuma. Takva pomo mogla bi da se dalje fokusira na razli ite oblasti uskla ivanja zakonodavstva i politike saradnje koje pokriva SSP. Da bi se ispunili zahtevi koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kosovske institucije treba da nastave da poboljšaju kapacitete za planiranje i programiranje pomo i EU kroz održavanje obuka za odgovorno osoblje. Za efikasno sprovo enje programa prekograni ne saradnje predvi ene su aktivnosti neophodne za realizaciju programskih projekata, aktivnosti vezane za pra enje sprovo enja programa, kao i operacionalizacija relevantnih struktura za tu svrhu (sa Crnom Gorom i Makedonijom). Tako e, potrebno je da se intenziviraju napore za efikasnu koordinaciju donatora, održavanjem sastanakastruktura za koordinaciju donatora i obuhvatanje prioriteta koje finansiraju donatori u državnim strateškim dokumentima i budžetskim procesima. Kosovske institucije posebno treba da pove aju povezivanje spoljne pomo i sa prioritetima koji proisti u iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

4. A

KC

ION

I PLA

N Z

A P

REG

OV

AR

AN

JE S

POR

AZU

MA

O S

TABI

LIZA

CIJ

I I P

RID

RU

ŽIV

AN

JU

A

ktiv

nost

Iz

lazn

i in

dika

tori

(Pok

aza

telji

Pro

izvo

da)

Rok

N

adl

ežna

In

stit

ucija

Podr

žav

aju

a Inst

ituc

ija

Ref

eren

tni

Dok

umen

at

Uku

pno

KBK

D

onat

ori

Praz

nine

1.

PO

LITI

KE

KRI

TERI

JUM

E

1.

1. D

emok

ratij

a i

Vla

davi

na Z

akon

a

1.

1.1.

Zak

onod

avst

vo

O

jaat

i dem

okra

tske

pri

ncip

e vl

asti.

Ispo

štov

ati p

rinc

ipe

me

unar

odni

h za

kona

i vl

adav

ine

zako

na u

ce

lini.

1Za

vrši

ti iz

born

e re

form

e im

aju

i u

obzi

r pr

epor

uke

Evro

pske

K

omis

ije i

najb

olje

pra

kse

iz E

U

1. Iz

men

a i

Dop

una

Ust

ava,

U

svoj

ena

2. Iz

men

a-do

puna

Za

kona

o

Izbo

rim

a u

skla

du

sa p

repo

ruka

ma

EK-a

3.

Zak

on o

fin

anci

ranj

u po

liti

kih

part

ija,

razm

otre

n

K4-

2013

Sk

upšt

ina

CIK

2O

jaat

i adm

inis

trat

ivne

ka

paci

tete

i za

kono

davn

e Sk

upšt

ine,

pos

ebno

O

delje

nja

za P

ravn

a i

proc

edur

alna

pita

nja,

kao

i p

obol

jšati

zako

noda

vne

proc

edur

e da

se

obez

bedi

za

kono

davn

a ek

sper

tiza

i

1. N

acrt

zak

ona

o st

atus

u dr

žavn

ih

služ

beni

ka

adm

inis

trac

ije

Skup

štin

e, u

svoj

en

2. S

trat

eški

pla

n za

up

ravl

janj

e lju

dski

m

K4-

2013

Sk

upšt

ina

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

82

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

uskl

aen

ost s

a A

cqui

s re

surs

ima,

od

obre

n 3.

Nov

a U

redb

a Sk

upšt

ine,

us

voje

na

4. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

u s

klad

u sa

Pr

aviln

ikom

o

Odg

ovor

nost

ima

i O

rgan

izov

anju

A

dmin

istr

acije

Sk

upšt

ine

u O

delje

nju

za

Prav

na i

Proc

edur

alna

Pi

tanj

a 5.

Bro

j obu

ke

3

Pobo

ljšat

i koo

rdin

aciju

i za

jedn

iko

pla

nira

nje

izm

eu

Skup

štin

e i V

lade

1. K

oord

inat

ori z

a us

kla

ivan

je

zako

noda

vnog

dn

evno

g re

da o

d st

rane

Sku

pštin

e i

Vla

de, i

men

ovan

i 2.

Har

mon

izov

ani

zako

noda

vni p

lan

izm

eu

Vla

de i

Parl

amen

ta

K1-

2013

Sk

upšt

ina

KP

4 Sk

upšt

ina

da o

jaa

nadz

orne

funk

cije

pre

ma

izvr

sne

služ

be

1, B

roj

izve

štav

anja

u

pism

enoj

form

i od

izvr

šne

Služ

be

2. B

roj

inte

rpel

acije

3.

Bro

j izv

ešta

ja

K4-

2013

Sk

upšt

ina

KP

83

Skup

štin

e, o

pr

ocen

i pri

men

e za

kono

davs

tva

4. B

roj i

zveš

taja

sa

mos

taln

ih

inst

ituci

ja

razm

atra

nih

i us

voje

nih

od

Skup

štin

e 5

Obe

zbed

iti o

dgov

orno

st i

preg

led

rash

oda

budž

eta

Skup

štin

e to

kom

fisk

alne

go

dine

1. B

roj i

zveš

taja

za

izda

tak

budž

eta

Skup

štin

e,

razm

otre

nih

na

Parl

amen

tarn

oj

Kom

isiji

za

Budž

et

i Fin

ansi

je

K4-

2013

Sk

upšt

ina

6K

onsu

ltira

ti Sk

upšt

inu

u pr

oces

u iz

men

e na

crt

budž

eta

pre

nego

što

je

posl

at n

a us

vaja

nje

u Sk

upšt

ini

1. P

redl

og b

udže

ta

za 2

013-

2014

. u

sagl

asno

sti s

a za

kono

m o

up

ravl

janj

u ja

vnih

fin

ansi

ja

K4-

2012

Sk

upšt

ina

KP

MF

1.

1.2.

Izvr

šna

Služ

ba i

Pred

sedn

ik

Is

pošt

ovat

i i p

rim

eniti

dem

okra

tske

pri

ncip

e vl

asti.

Obe

zbed

iti e

fikas

niju

i po

godn

iju Iz

vršn

u Sl

užbu

u sv

im n

ivoi

ma

adm

inis

trac

ije.

1Po

boljš

ati k

oord

inac

iju i

zaje

dni

ko p

lani

ranj

e iz

me

u Sk

upšt

ine

i Vla

de

Vid

i pos

tupa

k 1.

1.1

(3)

K1-

2013

K

P

Skup

štin

a

2Iz

grad

nja

kapa

cite

ta z

a ra

zvoj

i ko

ordi

naci

ju

polit

ika

stra

tesk

og

plan

iran

ja, k

ao i

obez

bedi

ti da

za

kono

davn

a ag

enda

(pro

gram

)

1. Z

akon

odav

na

stra

tegi

ja, g

odiš

nji

radn

i pla

n i

budž

et, u

sagl

ašen

i 2.

KRO

i G

odiš

nji

budž

et u

sagl

ašen

i iz

javo

m V

ladi

nih

K4-

2013

K

P

MF

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

84

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

odgo

vara

sa

indi

vidu

alni

m

kapa

cite

tima

min

ista

rstv

a i a

ktue

lnom

bud

žeto

m

prio

rite

ta

3. G

odiš

nji r

adni

pl

an s

asta

vlje

n na

os

novu

izja

ve

Vla

dini

h pr

iori

teta

i p

rior

iteta

M

inis

tars

tva

4. P

roce

na

usag

laše

nost

i sa

adm

inis

trat

ivni

m

uput

stvo

m

02/2

012

za sv

aki

stra

tesk

i do

kum

enat

, sa

stav

ljen

5. T

rošk

ovi z

a st

rate

ske

doku

men

te,

proc

enje

ni

6. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

u

Kan

cela

riji

za

Stra

tesk

o Pl

anir

anje

7.

Bro

j obu

ke K

SP-

a 3

Izgr

adnj

a st

rukt

ure

za

koor

dina

ciju

pro

cesa

St

abili

zaci

je i

Prid

ruži

vanj

a, k

ao i

izgr

aditi

Vla

dini

h ka

paci

teti

u ci

lju

pobo

ljšan

ja u

skla

ivan

ja

dom

aeg

zak

onod

avst

va

sa A

qcui

s, k

oord

inac

iju

polit

ike

i aps

orpc

iju

1. S

truk

ture

za

koor

dina

ciju

SSP

-a,

usp

osta

vlje

ne

2. P

lan

Del

ovan

ja

za p

rego

vore

o

SSP,

usv

ojen

1.

Nac

rtza

kona

o

norm

ativ

nim

ak

tima(

uklju

uju

i ta

bele

K4-

2013

K

PM

JUM

EI

30,0

00

30,0

00

0 0

85

asis

tenc

ije

usag

laše

nost

i, iz

javu

i m

išlje

nje

o us

agla

šeno

sti)

usvo

jen

2.

Pra

vila

Pr

oced

ure

za

prav

ne s

lužb

e,

usvo

jene

3.

Pra

viln

ik o

radu

V

lade

, usv

ojen

4.

Sta

ndar

di z

a za

kons

ko

sast

avlja

nje,

us

voje

ni

5. P

roce

na

Vla

dini

h ka

paci

teta

sa

uskl

aiv

anje

do

ma

eg

zako

noda

vstv

a sa

A

cqui

s, ko

ordi

naci

ju

polit

ika

i ap

sorp

ciju

as

iste

ncije

, za

vrše

na

6. P

lano

vi

izgr

adnj

e ka

paci

teta

i re

grut

ovan

ja,

izra

eni

7.Br

oj

regr

utov

anih

ob

uen

ih

služ

beni

ka u

ob

last

i acq

uis,

asis

tenc

ije i

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

86

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

koor

dina

cije

po

litik

a

4 O

jaat

i adm

inis

trat

ivne

ka

paci

tete

adm

inis

trac

ije

na o

pštin

skom

niv

ou,

uklju

uju

i nov

o fo

rmir

ane

opšt

ine,

pr

uže

i upu

tstv

a iz

lo

kaln

om n

ivou

iz

cent

raln

og n

ivoa

1.N

acrt

-Pr

aviln

ika

o O

pštin

skoj

pe

rfor

man

si,

usvo

jen

2.

Nac

rt -

Prav

ilnik

a o

odre

ivan

ju

proc

edur

e za

iz

dava

nje

opšt

insk

e ne

pokr

etne

im

ovin

e na

ko

rišc

enju

, ra

zmen

u im

ovin

e,

kao

i vra

anju

im

ovin

e, u

svoj

en

3. Z

akon

ski a

kti i

z ob

last

i lok

alne

sa

mou

prav

e ko

je

treb

a us

klad

iti s

a A

cqui

s, id

entif

ikov

ani

4.

Kon

cept

–

doku

men

at o

kv

alite

tu

opšt

insk

ih a

kata

, ka

o i

tehn

ike

sast

avlja

nja

K4-

2013

M

AL

S

21

8,38

9.20

€ 0.

00 €

0.

00 €

21

8,38

9.2

0 €

87

opšt

insk

ih a

kata

, us

voje

n

5. P

aket

str

uni

h do

kum

enat

a za

ra

zvoj

opš

tinsk

ih

kapa

cite

ta,

usvo

jen

6. S

iste

m z

a ra

zvoj

ka

paci

teta

, fu

nksi

onal

an

7. E

lekt

rons

ka

baza

pod

atak

a za

iz

grad

nju

opšt

insk

ih

kapa

cite

ta,

funk

sion

alna

8.

Ana

liza

o fu

nksi

onis

anju

op

štin

skih

org

ana

novi

h op

štin

a,

izra

ena

5

Nas

tavi

ti pr

oces

de

cent

raliz

acije

za

Opš

tine

Seve

rne

Mitr

ovic

e

1. O

pštin

a Se

vern

e M

itrov

ice,

fo

rmir

ana

2. D

okum

enta

cija

iz

Adm

inis

trat

ivne

K

ance

lari

je

Seve

rne

Mitr

ovic

e u

novo

j opš

tini

Seve

rne

Mitr

ovic

e,

pren

et

K4-

2013

M

AL

S K

P

2,78

9,49

9.0

0 €

0.00

€0.

00 €

2,78

9,4

99.0

0 €

1.

1.3.

Javn

a A

dmin

istra

cija

Usv

ojiti

sek

unda

rno

zako

noda

vstv

o ko

je p

roiz

ilazi

iz Z

akon

a o

civi

lnoj

slu

žbi i

Zak

ona

o pl

atam

a ci

viln

ih s

lužb

enik

a.

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

88

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

1Za

vrši

ti pr

avni

okv

ir z

a sp

rovo

enje

zak

ona

o ci

viln

oj s

lužb

i kao

i za

kona

o p

lata

ma

drža

vnih

slu

žben

ika

1. N

acrt

pra

viln

ik

o us

lovi

ma

za

ogra

nien

je š

traj

ka

na p

oseb

ne s

lužb

e u

Civ

ilnoj

Slu

žbi,

usvo

jen

2.

Nac

rt p

ravi

lnik

o

doda

cim

a na

os

novn

oj p

lati

i dr

ugih

nak

nada

za

civi

lne

služ

beni

ke,

usvo

jen

3. N

acrt

pra

viln

ik

o po

stup

cim

a za

ne

gova

nje

civi

lnih

sl

užbe

nika

zbo

g fiz

ike

ili

men

taln

e ne

spos

obno

sti i

li zd

ravs

tven

ih

prob

lem

a, u

svoj

en

K4-

2012

M

JA

1,

200,

000.

00

€1,

200,

000.

00

€

D

odel

iti p

rost

orije

inst

ituci

je O

mbu

dsm

ana

i obe

zbed

iti

budž

etsk

u sa

mos

taln

ost.

1D

odel

iti p

rost

orije

in

stitu

cije

Om

buds

man

a i

obez

bedi

ti bu

džet

sku

sam

osta

lnos

t

1. Iz

men

a-do

puna

Za

kona

o

Om

buds

man

a im

aju

i u o

bzir

pr

epor

uku

Ven

ecija

nske

K

omis

ije

2. P

redl

og b

udže

ta

za 2

013

za

Om

buds

man

a u

skla

du s

a za

kono

m o

O

mbu

dsm

anu

i za

konu

za

K2-

2013

M

JU

Sk

upšt

ina

MF

IAP

1,05

3,42

0.0

0 €

1,05

3,42

0.0

0 €

0.00

€

0.00

€

89

upra

vlja

nje

javn

ih

finan

sija

3.

Spi

sak

evid

entir

anih

pr

osto

rija

do

stav

ljen

Om

buds

man

u

Po

boljš

ati p

rofe

sion

aliz

am, o

dgov

orno

st, e

fikas

nost

javn

e ad

min

istr

acije

na

svi

m n

ivoi

ma.

1Pr

imen

iti p

oliti

ke z

a re

form

u ja

vne

adm

inis

trac

ije o

bezb

ede

i bu

džet

kao

i do

voljn

e ka

paci

tete

1. N

acrt

zako

na o

V

ladi

, usv

ojen

2.

Nac

rtza

kona

o

Adm

inis

trat

ivni

m

Post

upci

ma,

us

voje

n 3.

Nac

rtza

kona

za

IKA

P, u

svoj

en

4. N

acrt

zako

na z

a pl

ate

Vis

okih

Ja

vnih

Zva

nini

ka,

usvo

jen

5. K

once

pt

doku

men

at z

a A

dmin

istr

ativ

nu

insp

ekci

ju,

usvo

jen

6. K

once

pt

doku

men

at z

a Sa

mos

taln

e O

rgan

e D

ržav

ne

Upr

ave,

usv

ojen

7.

Pra

viln

ici o

U

nutr

ašnj

em

Org

aniz

ovan

ju i

Sist

emat

izac

iji

Radn

ih M

esta

,

K4-

2013

M

JU

M

F Sk

upšt

ina

10,5

34,0

20.

00 €

10

,534

,020

.00

€0.

00 €

0.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

90

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

svih

Vla

dini

h in

stitu

cija

, us

voje

ni

8. K

odek

s po

naša

nja

za

drža

vne

služ

beni

ke

9. N

ovi p

latn

i si

stem

u s

klad

u sa

U

redb

om o

ra

zvrs

tanj

u ra

dnih

m

esta

, us

post

avlje

n 10

. Ana

liza

finan

sijsk

og

utic

aja

klju

nih

refo

rmi s

trat

egije

RA

P, k

ao i

osno

va

za p

obol

jšanj

e ob

raun

a tr

oško

va, i

zra

ena

11. B

udže

t za

spro

voen

je

Stra

tegi

je i

Plan

a D

elov

anja

RA

P,

dode

ljen.

12

. Raz

vojn

i i

stra

tšsk

i pan

ovi

svih

inst

ituci

ja

Vla

de, u

svoj

eni

13. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

u D

MRA

P 14

. Bro

j obu

ke

2 O

bezb

editi

usk

laen

ost

sa o

dluk

ama

Sam

osta

lnog

N

adzo

rnog

Bor

da

1. B

roj i

zdat

ih

odlu

ka i

prep

oruk

a

K4-

2013

K

PMM

JUSk

upšt

ina

91

2. B

roj

razm

atra

nih

izve

štaj

a od

str

ane

Skup

štin

e

1.1.

4. R

e form

a se

ktor

a be

zbed

nost

i

O

jaat

i dem

okra

tsku

kon

trol

u be

zbed

nosn

og

sekt

ora

1 Iz

grad

iti n

adzo

r be

zbed

nosn

og se

ktor

a od

st

rane

par

lam

enta

rnih

ko

mis

ija

1, B

roj p

ism

enih

iz

vešt

aja

2.

Bro

j in

terp

elac

ije

3. B

roj i

zveš

taja

Sk

upšt

ine,

o

proc

eni p

rim

ene

zako

noda

vstv

a 4.

Raz

mat

ranj

e Se

ktor

a Be

zbed

nost

i na

Kos

ovu,

zav

ršen

o 5.

Str

ateg

ija

Bezb

edno

sti

Kos

ova,

zav

ršen

a

K4-

2013

Sk

upst

ina

MK

SB

1.

1.5.

Pra

vosu

dni S

istem

1 O

bezb

editi

da

nadl

ežno

sti S

peci

jaln

og

Tuži

lašt

va n

adle

žne

za

slu

ajev

e or

gani

zova

nog

krim

inal

a, ra

tnih

zlo

ina

i ko

rupc

ije o

staj

u ne

iz

men

jeni

.

1. N

acrt

zako

n o

Spec

ijaln

om

Tuži

lašt

vu,

usvo

jen.

2.

Odr

eiv

anje

5

spec

ijaliz

ovan

ih

tuži

laca

u

Spec

ijaln

om

Tuži

lašt

vu

K4-

2012

M

P ST

K20

0,10

0.60

€0.

00 €

0.

00 €

98,5

50.

30 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

92

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

1Po

boljs

ati n

ezav

inso

st,

efik

asno

st, o

dgov

orno

st

nepr

istr

astn

ost

prav

osu

a, o

bezb

ede

i iz

dvaj

anje

dov

oljn

ih

budž

etsk

ih s

reds

tava

i lju

dski

h re

surs

i, za

os

tvar

ivan

je p

ravo

sudn

e re

form

e.

1. Iz

men

a i

dopu

na U

stav

a,

da b

i pro

cedu

re

glas

anja

za

izbo

r la

nova

KPS

bili

sh

odno

pr

epor

ukam

a V

enec

ijans

ke

Kom

isije

, usv

ojen

i 2.

Org

aniz

acio

na

Stru

ktur

a Pr

avos

ua,

us

voje

na

3. P

robn

i per

iod

izab

rani

h su

dija

i tu

žila

ca u

skl

adu

sa p

repo

ruka

ma

Ven

ecija

nske

K

omis

ije, u

svoj

en

4. D

ržav

na

Stra

tegi

ja z

a sm

anje

nje

star

ih

pred

met

a,

razm

otre

na

5. P

roce

na

Perf

orm

anse

(uin

ka) z

a su

dije

i tu

žioc

e,

real

izov

ana

6. B

roj p

omo

nog

osob

lja z

a su

dove

i tu

žila

štva

, re

grut

ovan

7.

Bro

j odr

žani

h ob

uka

K4-

2013

SS

K

Skup

štin

a ST

K

MP

KP

59,4

12.9

9 €

59,4

12.9

9 €

0.00

€0.

00 €

93

2Pr

užiti

bez

bedn

osne

mer

e ka

o i z

aštit

u iz

bliz

ine

za

sudi

je, t

užio

ce i

pom

ono

os

oblje

kao

i sp

rovo

diti

stri

ktne

sig

urno

sne

mer

e ko

ntro

lisan

ja p

rilik

om

pris

tupa

nja

u su

dski

m

obje

ktim

a.

1. P

SO s

a Po

licijo

m z

a za

stitu

iz b

lizin

e za

sud

ije i

tuži

oce,

po

tpis

an

2. P

SO z

a od

reiv

anje

be

zbed

onos

nih

mer

a za

pri

stup

u

suds

kim

ob

jekt

ima,

ra

zra

en

K2-

2013

SS

K

ST

K

MU

P

3In

tenz

ivir

ati

me

unar

odnu

pra

vnu

sara

dnju

, rez

ultir

aju

i na

istr

agu

slu

ajev

a

1.Iz

men

a-do

puna

Za

kona

za

Me

unar

odno

Pr

avno

Sa

raiv

anje

o

kriv

ini

m

pita

njim

a,

usvo

jena

2

Broj

pot

pisa

nih

Spor

azum

a u

obla

sti M

PS-a

3.

Broj

pro

sle

enih

i t

retir

anih

sl

uaj

eva

po

pita

nju

MPS

-a

4.Ba

za p

odat

aka,

fu

nksi

onal

na

5.Br

oj o

buke

K4-

2013

M

P M

VP

MU

P ST

K

21,0

00,5

00.

00 €

4Za

vrši

ti iz

born

i pro

ces

za

sudi

je i

tuži

oce

kao

i po

puni

ti br

oj s

lobo

dnih

ra

dnih

mes

ta z

a m

anjin

ske

zaje

dnic

e,

1. K

rite

riju

me

za

izbo

r sud

ija i

tuži

laca

man

jinsk

e za

jedn

ice,

ola

kšan

i 2.

Slo

bodn

a ra

dna

K2

-20

13

STK

STK

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

94

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

pred

vien

im z

akon

om

mes

ta z

a m

anjin

ske

zaje

dnic

e,

popu

njen

e

5A

dres

irat

i na

stri

ktni

na

in d

isci

plin

skih

i kr

ivi

nih

krše

nja

PSK

-a i

TSK

-a

1. B

roj

disc

iplin

skih

i kr

ivi

nih

slu

ajev

a,

tret

iran

ih

K4-

2013

SS

K

ST

K

6O

bezb

editi

pri

men

u gr

aan

skih

i kr

ivi

nih

odlu

ka k

ao i

obez

bedi

ti m

ehan

izm

e za

sp

orov

oen

je z

akon

a i

odlu

ke p

ravo

sua.

1.Iz

men

a-do

puna

Za

kona

Br.

03/L

-00

8 za

Pro

cedu

re

Izvr

šenj

a,

usvo

jene

2.

Broj

izvr

šeni

h od

luka

3.

Broj

lice

ncir

anih

no

tara

4.

Broj

reše

nih

slu

ajev

a pu

tem

po

sred

ovan

ja

K4-

2013

M

P

SSK

M

UP

4,00

0.00

€

7Po

boljš

ati s

iste

m

regi

stra

cije

pre

dmet

a 1.

Sis

tem

ad

min

istr

iran

je

pred

met

a (S

MIL

2)

funk

cion

alan

2.

Bro

j obu

ka z

a up

otre

bu S

MIL

2

K4-

2013

SS

K

STK

1.

1.6.

Bor

ba p

rotiv

kor

upci

je

Usv

ojiti

nov

u St

rate

giju

pro

tiv K

orup

cije

1U

svoj

iti S

trat

egiju

i Pl

an o

D

elov

anju

pro

tiv

Kor

upci

je

1.St

rate

gija

i Pl

an

Del

ovan

ja z

a Bo

rbu

prot

iv -

koru

pcije

, usv

ojen

i 2.

Bro

j obj

avlje

nih

i raz

mot

reni

h

K4-

2012

K

uve

ndi

KPM

A

KK

0.

00 €

0.00

€0.

00 €

0.00

€

95

izve

staj

a u

Skup

ztin

i

1Iz

grad

iti s

arad

nju

prav

osud

nih

inst

ituci

ja i

onih

za

spro

voen

je

zako

na k

ao i

pobo

ljsat

i ta

cnos

ti i u

sagl

asen

osti

stat

istik

a u

borb

i pro

tiv

koru

pcije

1. S

trat

egija

i Pl

an

Del

ovan

ja z

a m

eu-

inst

ituci

onal

nu

sara

dnju

u b

orbi

pr

otiv

or

gani

zova

nog

krim

inal

a i

koru

pcije

, usv

ojen

i 2.

Bro

j Spo

razu

ma

za S

arad

nju

izm

eu

Drz

avno

g Tu

zila

ca i

agen

cija

za

pri

men

u za

kona

, po

tpis

anih

3.

Gru

pe/k

omis

ije

za p

roce

nu i

mon

itori

sanj

e sp

rovo

enja

st

rate

gije

, os

niva

ne

4. Z

ajed

nick

a ba

za

poda

taka

izm

eu

inst

ituci

ja z

a sp

rovo

enje

za

kona

, za

sluc

ajev

e or

gani

zova

nog

krim

inal

a i

koru

pcije

, fu

nksi

onal

na

5. Z

ajed

nick

i

K4-

2013

K

PK

AK

K

KG

JK

MF

MPB

0.00

€

0.00

€0.

00 €

0.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

96

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

godi

snji

izve

staj

m

eu

inst

ituci

ja

za s

prov

oen

je

zako

na, o

bjav

ljen

6. B

roj

spec

ijaliz

ovan

ih

obuk

a za

sud

ije i

tuzi

oce

u ob

last

i pr

otiv

kor

upci

je

2 St

vori

ti m

ehan

izm

e za

ob

avez

no iz

vest

avan

je u

ve

zi s

ukob

inte

resa

kao

i za

ostr

iti s

ankc

ije u

vez

i ne

-izja

vljiv

anja

imov

ine

i su

koba

inte

resa

.

1Izm

ena-

dopu

na

Zako

na b

r. 04

/l-

051

za s

prec

avan

je

suko

b in

tere

sa u

vr

senj

u ja

vne

funk

cije

, ra

zmot

ren

2.

Zako

n br

. 04/

L-05

0 za

Iz

javl

jivan

je,

pore

klo

i Kon

trol

u Im

ovin

e Ja

vnih

V

isih

Slu

zben

ika

i Iz

javl

jivan

je,

Pore

klo

i Kon

trol

u Po

klon

a za

sve

Zv

anic

ne O

sobe

, ra

zmot

ren

3.

Broj

izve

sten

ih i

rese

nih

sluc

ajev

a u

vezi

suk

ob

inte

resa

4.

Broj

inic

iran

ih

sluc

ajev

a za

pr

ekrs

aj i

kric

inih

po

stup

aka

K4-

2013

M

D

AK

K

KG

JK

KPK

6,00

0.00

€

3 O

bezb

editi

tr

ansp

aren

tnos

ti o

1.Za

kon

o Fi

nanc

iran

ju

K2-

2013

K

QZ

Skup

stin

a

97

finan

sira

nju

polit

icki

h st

rana

ka

Polit

icki

h St

rana

ka,

proc

enje

n u

skla

du s

a ko

nsta

taci

jam

a Su

dije

o

Spro

vodl

jivos

ti

1.

1.7.

Odn

osi s

a m

eun

arod

nom

za j

edni

com

O

bezb

editi

koo

rdin

isan

je i

podr

sku

Spec

ijaln

e O

pera

tivne

Gru

pe (T

ask

Forc

e) z

a Is

trag

u (S

OG

I)

1 O

bezb

editi

koo

rdin

isan

je

i pod

rsku

Spe

cija

lne

Ope

rativ

ne G

rupe

(Tas

k Fo

rce)

za

Istr

agu

1. P

ism

o-po

tvr

ivan

je o

sa

radn

ji sa

SO

GI,

dost

avlje

no

K4-

2012

M

D

1.

2. L

juds

ka p

rava

i za

stita

man

jinsk

ih

zaje

dnic

a

1.

2.1.

Gra

ansk

a, p

oliti

cka,

ekon

omsk

a i s

ocija

lna

prav

a

1.

2.1.

Pos

tova

nje i

zas

tita

man

jinsk

ih z

ajed

nica

i ku

lturn

a pr

ava

1 O

sniv

ati t

elo/

inst

ituci

ju

koja

om

oguc

ava

dire

ktne

ko

nsul

taci

je s

a ve

rski

m

zaje

dnic

ama

za

prom

ovis

anje

i za

stitu

ku

lturn

og i

relig

isjk

og

nasl

ea,

pos

ebno

sa

Srps

kom

Pra

vosl

avno

m

Crk

vom

.

1.

Adm

inis

trat

ivno

U

pust

vo z

a os

niva

nje

Save

ta

za S

prov

oen

je,

Mon

itori

sanj

e,

usvo

jeno

2.

Sav

et z

a Sp

rovo

enje

, M

onito

risa

nje,

fo

rmir

an

K4-

2012

M

SPP

MK

OS

3,50

0.00

€0.

00 €

0.

00 €

3,50

0.0

0 €

1 Pr

egle

dati

i po

jedn

osta

viti

stru

ktur

e 1,

Pra

viln

ik z

a po

jedn

osta

vlje

nje

K2-

2013

K

PM

20,0

00.0

0 €

20,0

00.0

0 €

0.00

€0.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

98

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

koje

se b

ave

ljuds

kim

pr

avim

a.

stru

ktur

e ko

je s

e ba

ve lj

udsk

im

prav

ima,

usv

ojen

. 2

Zavr

šiti

prav

ni o

kvir

za

imov

insk

a pr

ava

i sm

anjit

i zao

stat

ak

pred

met

a i p

obol

jšati

izvr

šenj

e su

dski

h i

adm

inis

trat

ivni

h od

luka

u

obla

sti i

mov

insk

ih

prav

a.

1. N

acrt

zako

n za

K

osov

sku

Age

nciju

za

Imov

inu,

usv

ojen

2.

Str

ateg

ija

imov

insk

ih p

rava

, us

voje

na

3. P

rost

tori

je,

ljuds

ki re

surs

i i

budž

et z

a K

ance

lari

ju

Nac

iona

lnog

ko

ordi

nato

ra z

a im

ovin

ska

prav

a,

izdv

ojen

e 4.

Bro

j reš

enih

su

dski

h i

adm

inis

trat

ivni

h od

luka

5.

Bro

j izv

ršen

ih

suds

kih

i ad

min

istr

ativ

nih

odlu

ka

K4-

2013

K

PM

A

KPr

on

KG

JK,

MPB

Zako

n 03

/L07

9 za

iz

men

u-do

punu

U

redb

e U

NM

IK-a

20

06/5

0.

3,55

6,41

1.0

0 €

1,77

6,77

1.0

0 €

1,77

9,64

0.0

0 €

0.00

€

3N

asta

viti

prof

esio

naln

om

izgr

adnj

om o

sobl

ja

popr

avne

slu

zbe

1. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

za

spro

voen

je

Zako

na z

a Iz

vrse

nje

Kri

vicn

ih S

ankc

ija,

usvo

jeno

2.

Pla

n ob

uke,

iz

raen

3.

Pr

eduz

ete/

Izre

cen

K4-

2013

M

D

35

,000

.00

€

99

e di

scip

linsk

e m

ere

4. B

roj o

buke

4

Pobo

ljšal

i pri

stup

u

prav

di, p

raks

i, el

imin

išu

i spo

re p

roce

se

i izv

ršen

ja o

dluk

a,

pose

bno

kada

ukl

juiv

aju

naju

grož

eniji

deo

dru

štva

1. B

roj s

udsk

ih

odlu

ka z

a ug

rože

ne g

rupe

, iz

vrse

nih

K4-

2013

K

GJ

K

KPK

5O

bezb

editi

dod

atna

sr

edst

va i

aktiv

nu

regi

onal

nu s

arad

nju

u ve

zi id

entif

ikov

anja

ne

stal

ih o

soba

1. M

emor

andu

m o

ra

zum

evan

ju

izm

eu

KP

i EU

LEK

S za

ra

zmen

u in

form

acija

o

nest

alim

lici

ma,

po

tpis

an.

2. R

egio

naln

a sp

isak

nes

talih

lic

a, z

avrš

en.

3.M

emor

andu

m o

Ra

zum

evan

ju sa

D

ržav

nom

A

genc

ijom

Arh

ive

u ve

zi p

regl

ed i

obra

du p

rim

ljeni

h za

htev

a iz

Be

ogra

da,

potp

isan

.

K3-

2013

K

PM

30,0

00.0

0 €

6Po

boljš

ati p

rim

enu

zako

na p

rotiv

nas

ilja

u po

rodi

ci i

zako

na p

rotiv

di

skri

min

acije

1. A

kcio

ni P

lan

za

spro

voen

je

antid

iskr

imin

acio

nog

zako

na,

usvo

jen

2. B

roj s

luaj

eva

istr

age,

gon

jenj

a,

suen

ja i

izvr

šeni

h

K4-

2013

K

PK

M

PB

KG

JK

KPM

7,00

0.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

100

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

odlu

ka

3. S

tand

ardn

e O

pera

tivne

Pr

oced

ure

za

post

upan

je u

sl

uaj

evim

a na

silja

u

poro

dici

su

razv

ijeni

7 U

klju

iti p

oseb

ne p

otre

be

osob

a sa

ogr

anic

enim

sp

osob

nost

ima

toko

m

izra

de ra

znih

pol

itika

za

zapo

šlja

vanj

e

1. Iz

men

a-do

puna

Za

kona

br.

03/L

-01

9 za

pr

ofes

iona

lno

ospo

sobl

java

nje,

re

habi

litac

iju i

zapo

šlja

vanj

e os

oba

sa

ogra

nice

nim

sp

osob

nost

ima,

us

voje

ne

K4-

2013

M

RSS

1,00

0,00

0.0

0 €

1,00

0,00

0.0

0 €

8 D

a se

izgr

adi k

apac

iteti

i kv

alite

t rad

a in

spek

tora

za

rad

1.St

rate

gija

i A

kcio

ni P

lan

za

Razv

oj In

spek

ciji

Rada

, usv

ojen

i 2.

Kon

cept

pap

ir

za re

orga

niza

ciju

i fu

nkci

onis

anje

in

spek

cije

rada

us

voje

n 3.

Sis

tem

U

prav

ljanj

e u

inko

m

uspo

stav

ljen

4.

Info

rmac

ioni

si

stem

Insp

ekci

je

rada

pro

jekt

ovan

K4-

2013

M

RSS

1,11

6,00

0.0

0 €

116,

000.

00 €

1,00

0,00

0.0

0 €

101

5. S

iste

m o

buke

za

insp

ekto

re ra

da

inst

alir

anih

6.

Bro

j obu

ke

9Za

vrši

te p

arla

men

tarn

i pr

oces

za

izm

enu

Kri

vino

g Za

koni

ka,

odno

sno

u po

gled

u kr

ivi

ne o

dgov

orno

sti

med

ija i

zašt

itu

novi

nars

kih

izvo

ra

1. K

rivi

ni

Zako

nik,

usv

ojen

K

4-20

12

Pres

iden

ca

1Sp

rovo

diti

zako

noda

vstv

o ko

jo s

e od

nosi

na

zašt

itu

kultu

rnog

nas

lea,

od

nosn

o Za

kon

o is

tori

jskom

cen

tru

Priz

rena

i Za

kon

za

Vel

iku

Hoc

u

1. L

okal

ni s

avet

i za

pri

men

u Za

kona

o

isto

rijsk

om c

entr

u Pr

izre

na i

Zako

na

o V

elik

oj H

oci

uspo

stav

ljeni

2,

Bud

žet z

a re

aliz

aciju

ovi

h za

kona

, izd

voje

n

K1-

2013

M

MP

H

MA

PL

2Fu

nkci

onal

izir

ati k

anal

na

srps

kom

jezi

ku o

d ja

vnog

em

itera

1. T

V k

anal

na

Srps

kom

jezi

ku ,

osno

van

K1-

2013

K

uve

ndi

KPM

3Is

traž

iti s

luaj

eve

fizi

kog

napa

da e

tni

ki

mot

ivis

anih

ili p

o ve

rsko

j os

novi

i po

inio

ce ta

kvih

de

la b

udu

priv

eden

i pre

d lic

e pr

avde

1. B

roj s

luaj

eva

istr

age,

gon

jenj

a,

suen

ja i

izvr

šeni

h od

luka

K4-

2013

K

PK

MPB

K

GJK

4O

bezb

editi

bud

žet z

a sp

rovo

enje

str

ateg

ije i

akci

onog

pla

na z

a RA

E za

jedn

ice

1. 4

0 ak

cije

za

inte

grac

iju R

AE

zaje

dnic

a na

ce

ntra

lnom

i

K4-

2013

K

PM

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

102

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

loka

lnom

niv

ou,

budž

etir

ane

5 Po

veat

i bro

j pri

padn

ika

man

jinsk

ih z

ajed

nica

, za

posl

eni u

javn

oj u

prav

i

1. B

roj z

apos

leni

h pr

ipad

nika

m

anjin

skih

za

jedn

ica

K4-

2013

M

AP

KPM

6 N

asta

viti

real

izac

iju

prog

ram

a na

rom

skom

je

ziku

, da

se o

bezb

edi

pris

tup

obra

zova

nju

i da

se b

ori p

rotiv

obu

stav

e šk

olov

anja

1.U

pisa

nih

Broj

ro

msk

ih u

enik

a

2. B

roj p

onov

no

vrac

enih

uen

ika

u šk

olu

(pos

le

obus

tave

)

K4-

2013

M

AS

HT

MA

PL

7 Pr

uziti

mog

uno

st z

a po

vrat

ak ra

selje

nih

lica

1. B

roj i

zgra

enih

, ob

novl

jeni

h ku

a 2.

Bro

j vra

ceni

h ra

selje

nih

lica

3. P

roce

nu p

otre

ba

za p

oten

cija

lne

kori

snik

e u

proc

esu

dobr

ovol

jnog

po

vrat

ka n

a os

novu

pos

toje

ih

zaht

eva,

razv

ijena

4.

Bro

j pod

ržan

ih

proj

ekat

a u

cilj

u po

vrat

ka,

rein

tegr

acije

i st

abili

zaci

je

zaje

dnic

a,

ostv

aren

K4-

2013

M

KK

10

,100

,000

.00

€

6,10

0,00

0.0

0 €

4,00

0,00

0.0

0 €

8 O

pera

cion

aliz

ovat

i K

ance

lari

ju P

over

enik

a za

Je

zike

1. K

omis

ione

ri p

er

gjuh

et i

emer

uar

2. H

apes

irat

, bu

rim

et n

jere

zore

dh

e bu

xhet

i, te

al

okua

ra

K2-

2013

K

PM

15

,000

.00

€

103

3. N

umri

itr

ajni

mev

e

2. E

KO

NO

MSK

I K

RITE

RIJU

MI

2.

1. S

ituac

ija i

Ekon

omsk

a St

abiln

ost

2.

1.1.

Eko

nom

ska

Situ

acija

1St

alno

Odr

žava

nje

mak

rofis

kaln

e st

abiln

osti

1. O

drža

vanj

e ba

nkar

skog

bi

lans

a u

oko

4%

brut

o do

ma

eg

proi

zvod

a (B

DP)

. 2.

Odr

žava

nje

teku

ih tr

oško

va u

ok

o 60

% u

kupn

ih

izda

taka

. 3.

Pri

hodi

pr

ikup

ljeni

na

nivo

u od

pre

ko

25%

BD

P-a

K4

-20

13

MF

Sp

oraz

um

SBA

sa

MM

F-om

, LM

FPP

Zako

n o

Budž

etu

96,0

00.0

0 €

2D

alji

razv

oj S

OT

kao

sred

stvo

pol

itike

i iz

vešt

avan

ja

1. P

ore

enje

po

reen

ja sa

pr

ojek

cija

ma

drug

ih in

stitu

cija

i sa

pre

thod

nim

pr

edvi

anjim

a M

F 2.

Ukl

juiv

anje

po

data

ka o

po

resk

im

rash

odim

a,,

3. Ja

vni d

ug i

defic

it po

delje

n po

ni

voim

a vl

asti

4.U

klju

eno

u SO

T vl

adin

ih p

rior

iteta

,

K4

-20

13

MF

ML

Prog

ram

V

lade

, Iz

java

Sr

ednj

oro

nih

Prio

rite

ta,

SOT

25,9

40.0

0 €

25,9

40.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

104

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

uklju

uju

i se

ktor

ske

prio

rite

te

3 Po

vean

je k

apac

iteta

bu

džet

skih

org

aniz

acija

za

pri

prem

u po

etni

h pr

ocje

na tr

oško

va

1. O

draz

ne o

buke

sa

zva

nini

cim

a bu

džet

skih

or

gani

zaci

ja u

ob

last

i pro

cene

i tr

osko

va z

a no

ve

inic

ijativ

e i

nacr

tzak

one

2.Po

boljs

anje

kv

alite

ta

dopr

inos

a od

bu

džet

ski

orga

niza

cija

za

OST

K4

- 20

13

MF

ML

Prir

uni

k o

tros

kovi

ma

novi

h in

icija

tiva

polit

ika

0.00

€

2.

1.2.

Fis

kaln

a Po

litik

a

Spro

voen

je fi

skal

nih

polit

ika

koje

dop

rino

se e

kono

msk

om ra

zvoj

u i o

bezb

euj

u du

goro

nu o

drži

vost

javn

ih

finan

sija

1 Re

form

e fis

kaln

og

sist

ema

u sk

ladu

sa

prin

cipi

ma

EU-a

.

1. D

alje

us

kla

ivan

je

fiska

lnog

za

kono

davs

tva

Koa

ova

sa o

nim

iz

EU.

2. E

fikas

no

Mon

itori

sanj

e im

plem

enta

cije

za

kona

3.

Bro

j kon

trol

e i

insp

ekci

je

4. N

ivo

prik

uplja

nja

taks

e i p

ore

enje

sa

istim

per

iodo

m

K4

-20

13

MF

ATK

, K

uven

di

Prep

oruk

e Te

hni

ke

asis

tenc

ije

MM

F-a

za

fiska

lnu

Refo

rmu

98,0

00.0

0 €

105

proš

le g

odin

e 5.

Ele

ktro

nski

si

stem

regi

stra

cije

pl

aan

ja p

orez

a pr

oduž

en

2D

izaj

nira

nje

i sp

rovo

enje

fisk

alno

g pr

avila

1. F

iska

lna

prav

ila

uklju

ena

u Za

konu

o

Upr

avlja

nju

Javn

im

Fina

nsija

ma

i O

dgov

orno

sti

2. B

udže

tski

de

ficit

u m

aksi

mal

nom

ni

vou

od 2

% B

DP-

a za

sva

ku

fiska

lnu

godi

nu

omog

uav

a pr

enos

pod

-tr

osko

va i

jedn

okra

tnih

pr

ihod

a za

ka

pita

lne

izda

tke

K1

-20

14

MF

Sp

oraz

um

SBA

sa

MM

F-om

73,4

00.0

0 €

3U

prav

ljanj

e i

Mon

itori

sanj

e ja

vnog

du

ga

1.D

okum

ent

"Sre

dnjo

rona

St

rate

gija

Javn

og

Dug

a 20

14-2

017"

, od

obre

n u

skla

du

sa S

OR-

om i

fiska

lnim

pr

avilo

m

2. B

roj z

vani

cnik

a ob

uen

ih z

a tr

žišt

e ka

pita

la i

dom

aeg

du

ga

K4

-20

13

MF

BQK

Zako

n o

Javn

im

Dug

ovim

a Br

03/

L-17

5

30,8

40.3

6 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

106

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

3. Ja

vni d

ug n

a ni

vou

do 4

0% B

DP

4 St

alni

rast

ueš

a lo

kaln

ih

prih

oda

u uk

upni

m

prih

odim

a

1. P

oste

peno

po

vean

je n

ivoa

lo

kaln

ih p

riho

da

kao

deo

ukup

nih

prih

oda

u na

redn

im

godi

nam

a: 2

013,

od

25%

; 201

4 od

26

%, i

201

5 od

27%

2.

uvan

je

jedn

osta

vano

g po

resk

og s

iste

ma,

sa

cilj

em š

iren

ja

pore

ske

osno

vice

3. Im

plem

enta

cija

pr

epor

uka

iz

tehn

iko

g po

mo

a M

MF-

a o

pore

skom

sist

emu

(K1

- 201

4)

K4

-20

15

MF

O

kvir

Sr

ednj

oroc

nih

Rash

oda

17,6

84,4

74.

00 €

2.

2. L

iber

aliz

acija

Trž

išta

i C

ene

1 N

asta

viti

sa

meh

aniz

mom

za

tari

fne

prop

ise

vode

i ot

pada

1. D

onos

enje

Ta

rifn

og N

alog

a za

mal

opro

dajn

e i

vele

prod

ajne

us

luge

za

vode

,

K4

-20

13

ZRR

UM

M

ZhE

Zako

n Br

. 03

/L-0

86

1,00

0.00

€

2 N

epre

kidn

o O

dre

ivan

je

tari

fe e

nerg

ije i

grej

anja

iz

regu

lato

ra

1. P

odst

icaj

na

tari

fa u

skl

adu

sa

odre

enim

ci

ljevi

ma

OIE

-a

2. P

ravi

lo C

ene

za

Cen

tral

no

K4

-20

13

ZRR

E M

ZhE

10

,000

.00

€

107

Gre

janj

e,

usvo

jieno

3.

Met

odol

ogija

Ta

rife

za

Cen

tral

no

Gre

janj

e, u

svoj

ena

3 Za

RA

K, p

ogle

dajte

cilj

3.7

.6 c

ilja,

Pos

tupa

k 2,

In

dika

tor b

r 3

2.

3. P

riva

tizac

ija, R

azvo

j Pri

vatn

og S

ekto

ra i

Fina

ncijs

ka R

efor

ma

2.

3.1.

Pri

vatiz

acija

i Ra

zvoj

Pri

vatn

og S

ekto

ra

1

Razv

oj i

dalje

us

agla

sava

nje

zako

noda

vstv

a PP

P-a

sa

Acq

uis-

om

1. Z

akon

o P

PP

izm

enje

n 2.

Sek

unda

rno

zako

noda

vstv

o pr

ipre

mlje

no i

usvo

jeno

od

Kom

iteta

za

PPP

(Dir

ektiv

a za

ut

vriv

anje

di

skon

tne

stop

e;

Dir

ektiv

a za

pr

oced

ure

preg

ovar

anje

ug

ovor

a PP

P;

Dir

ektiv

a o

pote

ncija

lnim

ob

avez

ima)

K4

- 20

14

MF

Skup

stin

a Za

kon

o PP

P 59

,250

.00

€

2 Iz

grad

nja

Ljud

skih

i in

stitu

cion

alni

h ka

paci

teta

za

spro

voen

je

i kor

išen

je p

oten

cija

la

PPP

1. P

riru

cnik

PPP

-a

I mat

erija

li za

ob

uku,

pr

ipre

mlje

ni

2. O

snov

ne o

buke

o

PPP

3. S

peci

jaliz

ovan

e ob

uke

za P

PP

K4

- 20

14

MF

Za

kon

o PP

P 75

,000

.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

108

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

4. P

opun

java

nje

Cen

tral

nog

Ode

ljenj

a za

PPP

lju

dski

m

kapa

cite

tom

5.

Bro

j ini

cira

nih

proj

ekat

a m

a ce

ntra

lnom

i lo

kaln

om n

ivou

3

Likv

idac

ija d

rušt

veni

h pr

eduz

ea

i re

stru

ktur

iran

je/p

riva

tiza

cija

'vel

ikih

' DP-

ova

1. O

bjav

ljiva

nje

rezu

ltata

is

pitiv

anja

zah

teva

(K

2 - 2

013)

2.

Pos

tupc

i lik

vida

cije

za

vrse

ne o

d st

rane

A

utor

iteta

za

Likv

idac

iju

3. Ž

albe

reše

no n

a su

du

4. B

r. lik

vidi

rani

h D

P od

uku

pno

DP-

ova

u lik

vida

ciji

Trep

a 1.

Pre

gled

zah

teva

po

veri

laca

2.

Pro

cena

m

iner

alni

h re

zerv

i 3.

Reg

istr

acija

u

knjig

ovod

stvu

im

ovin

e i o

bave

za

od F

inan

sijsk

og

Tim

a 4.

Adr

esir

anje

ek

ološ

kih

i so

cija

lnih

asp

ekat

a

K4

- 20

13

AK

P

4,

912.

04 €

109

4 N

asta

viti

dalje

sa

razd

vaja

njem

i pr

ivat

izac

ijom

sek

tora

el

ektr

oene

rget

skog

na

paja

nja

1. O

blik

ra

zdva

janj

a D

iviz

ije, o

dre

en

2. O

dluk

e o

dalje

m

razd

vaja

nju,

do

nete

3.

Div

izija

Pr

oizv

odnj

e ug

lja

razu

zdan

4.

Div

izija

Pr

oizv

odnj

e, n

e-or

gani

zova

na

K4

- 20

15

MZh

E

26

,300

,000

.00

€

5 P

ovec

anje

fakt

uris

anja

i na

plat

e el

ektr

icne

en

ergi

je

1. F

aktu

risa

na

Ener

gija

kao

pr

ocen

at %

en

ergi

je n

a ra

spol

agan

ju z

a pr

odaj

u 2.

Pri

kupl

jeni

Evr

o ka

o %

Fa

ktur

isan

ih E

vro

3. P

riku

plja

nje

kao

% v

redn

osti

Ener

gije

na

rasp

olag

anju

za

prod

ajue

K4

- 20

13

KEK

M

ZhE

14

,400

,000

.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

110

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

6 A

ktiv

nost

i za

borb

u pr

otiv

org

aniz

ovan

og

krim

inal

a ne

form

alno

sti,

kao

i im

plem

enta

cija

pr

ogra

ma

Vla

de z

a su

zbija

nje

sive

eko

nom

ije

1. Im

plem

enta

cija

St

rate

skog

Pla

na

PAK

-a 2

010

– 20

15

2. K

ontin

uira

no

opre

mlja

nje

fiska

lnih

kas

a sv

ih

pred

uze

a 3.

Ses

tom

esec

ji iz

vest

aj

Ope

rativ

ne G

rupe

za

spr

ovo

enje

pr

ogra

ma

za

spre

cava

nje

sive

ek

onom

ije. C

arin

a:

1. P

ove

ana

razm

ena

poda

taka

sa

suse

dnim

ze

mlja

ma

i u

regi

onu.

1. D

istr

ibuc

ija

rizi

ka p

omer

anje

m

zapo

slen

ih u

viš

e u

esta

lih

roko

vim

a kr

oz

funk

cion

isan

je

sist

ema

mob

ilnos

ti.

3.

Bro

j ins

pekc

ija

na te

renu

. 4.

Iden

tifik

ovat

i po

treb

e i

proc

edur

e za

po

boljš

anje

i br

oj

zavr

šeni

h pr

edm

eta

sa

kriv

ini

m

prija

vam

a..

K4

-20

13

MF

V

lade

ni P

rogr

am z

a Sp

reca

vanj

e Si

ve

Ekon

omije

na

Kos

ovu,

St

rate

ski P

lan

2010

-201

5 PA

K,

Stra

tegi

ja o

DK

, Pl

an D

elov

anja

Dir

ekci

je

za s

prov

oen

je z

akon

a

150,

000.

00 €

111

7U

napr

een

je a

mbi

jent

a za

po

slov

anje

1.

Kon

fere

ncije

ko

ju s

e or

gani

zova

ne s

a op

štin

ama

za

unap

reiv

anje

po

slov

nog

okru

ženj

a

2. S

tvor

en S

iste

m

za je

dins

tven

i bro

j re

gist

raci

je

3.

Onl

ine

regi

stro

vani

bi

znis

i

4

. Pov

ecan

bro

j sp

oraz

uma

za

zast

itu in

vest

icija

5. O

rgan

izov

ane

Kon

fere

ncije

za

prom

ovis

anje

in

vest

icija

i iz

voza

6. In

deks

pol

itika

EU

-a z

a m

ali

bizn

is re

dovn

o iz

vest

avan

K4

- 20

15

MTI

A

RBK

, AZH

R

1. Iz

vest

aj

Doi

ng

Busi

ness

Sv

etsk

e Ba

nke

8,00

0.00

€

8,00

0.00

€0.

00 €

8Po

boljš

anje

pri

stup

a fin

ansi

jam

a za

pre

duze

a 1.

Istr

aživ

anje

m

ogu

nost

i i

naci

ne s

tvar

anja

i fu

nkci

onis

anja

še

me

kred

itne

gara

ncije

za

vrše

no.

2. A

plik

acija

za

lans

tvo

u EU

ra

zvoj

nih

inst

ituci

ja (C

IP E

U

SME

Wee

k) i

drug

ih d

onat

ora

u

K2

-20

15

MTI

M

F,

CBK

, U

druž

enje

Ba

nak

a

ABV

, St

rate

gija

za

Raz

voj

MSP

-a

100,

000.

00 €

20,0

00.0

0 €

80,0

00.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

112

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

cilju

stv

aran

ja

finan

sijsk

ih

inst

rum

enat

a ka

ko

bi s

e ol

akša

o pr

istu

p M

SP u

fin

ansi

je ,

obav

ljena

(I

nves

ticio

ni O

kvir

za

Pri

vred

ni

Razv

oj -

EDIF

) 3.

Cla

nstv

o u

CIP

i EU

SM

E W

eek

post

ignu

t.

4.

Stv

oren

i fon

d za

fu

nksi

onis

anje

še

me

za k

redi

tne

gara

ncije

5.

Fon

d st

vore

n da

su

bven

cion

iše

Mal

a i S

redn

ja

Pred

uze

a (M

SP)

2.3.

2. R

efor

ma

finan

sijsk

og se

ktor

a

O

drža

vanj

e i u

napr

een

je st

abiln

og i

efik

asno

g fin

ansi

jskog

sis

tem

a ko

ji pr

omov

iše

efik

asnu

alo

kaci

ju

resu

rsa

1 U

skla

ivan

je

zako

noda

vstv

a fin

ansi

jskog

sekt

oru

sa

zako

noda

vstv

om E

U-a

1. O

pšti

Zako

n o

Osi

gura

nju,

us

voje

n (K

2-

2013

) 2.

Zak

on o

Pl

atno

m S

iste

mu,

us

voje

n (K

1- 2

013)

3.

Sek

unda

rno

zako

noda

vstv

o za

Za

kon

o Pl

atno

m

Sist

emu,

usv

ojen

K3

-20

13

CBK

10,0

00.0

0 €

0.00

€

0.00

€

10,0

00.

00 €

113

(K3-

201

3)

3.

SPO

SOBN

OST

ZA

SU

OC

AV

AN

JE S

A O

BAV

EZA

MA

KO

JE

PRO

IZIL

AZE

IZ S

SP-a

3.

1. P

oliti

cki D

ijalo

g

U

sred

sred

ite se

na

inte

grac

iju, u

skla

ivan

je st

avov

a o

me

unar

odni

m p

itanj

ima,

kao

i re

gion

alna

sar

adnj

a i d

obro

susje

dski

od

nosi

. 1

Obe

zbed

iti d

a K

osov

ska

Polit

ika

Spol

jnih

Pos

lova

na

stav

lja d

a bu

de

uskl

aen

a sa

Spo

ljnom

Po

litik

om E

U-a

Vid

i pos

tupa

k 3.

2.1

i 3.2

.2

K4-

2013

M

VP

2

3

4

5

3.

2. R

e gio

naln

a Sa

radn

ja

Akt

ivno

pro

mov

isat

i reg

iona

lnu

sara

dnju

u s

vim

obl

astim

a ob

uhva

enim

sp

oraz

umom

..

1O

bezb

editi

akt

ivnu

i ko

nstr

uktiv

nu s

arad

nju

sa s

vim

regi

onal

nim

pa

rtne

rim

a

1. B

roj S

asta

nka

Odb

ora

na o

snov

u St

atut

a SR

S-a

(Sav

eta

za

Regi

onal

nu

Sara

dnju

).

2. G

odiš

nja

finan

sijsk

a ob

avez

a u

KBR

, is

punj

ena

3. Is

punj

enje

kr

iteri

jum

a i

prija

vljiv

anje

za

clan

stvo

u

Regi

onal

nim

m

ehan

izm

ima,

za

vrse

no

K4-

2013

K

PM

MSP

60,0

00.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

114

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

2N

asta

viti

real

izac

iju s

vih

post

ignu

tih d

ogov

ora

izm

eu

Beog

rada

i Pr

ištin

e, i

kons

truk

tivno

an

gažo

vati

u sv

im

pita

njim

a uz

po

sred

ovan

je E

u-a

1. N

acrt

-zak

on z

a K

osov

sku

Age

nciju

za

Pore

enje

i V

erifi

kaci

ju

Imov

ine,

usv

ojen

2.

Spo

razu

m o

IU

G i

tehn

icko

m

prot

okol

u,

spro

vede

n 3.

Spo

razu

m o

Sl

obod

nom

K

reta

nju

Ljud

i i

Robe

, spr

oved

en

4. 1

2036

mat

ine

kn

jige,

sken

iran

e i

over

ene

od s

tran

e EU

LEX-

a, v

race

ni

na K

osov

o 5.

Pro

blem

vis

okih

ta

rifa

pol

isa

za

osig

uran

je

auto

mob

ila p

o ev

rops

kom

m

odel

u, re

šeno

6.

12

mili

ona

stra

nica

ka

tast

arsk

ih

doku

men

ata

vrac

ene

na

Kos

ovu

posr

edst

vom

EU

-a.

7.

Bro

j un

iver

zite

tski

h di

plom

a se

rtifi

kova

nih

i

K4-

2013

K

PM

M

UP

M

SP

MPN

T M

TI

MSP

P

150,

000.

00 €

150,

000.

00 €

0.00

€

0.00

€

115

me

usob

ni

prije

mni

izm

eu

stra

naka

..

3.

3. S

lobo

dno

kret

anje

roba

1

Res

truk

turi

ranj

e O

delje

nja

MTI

. 1.

Ode

ljenj

e Tr

govi

ne

stru

ktur

iran

o i

funk

sion

alna

st

rukt

ura

2.

Ode

ljenj

e za

Za

štitu

Pot

roša

a fu

nksi

onal

izov

ano

3.

Ode

ljenj

e za

Re

gulis

anje

St

rate

ške

Robe

i Tr

žišt

a N

afte

fu

nkci

onal

izov

ano

4. Je

dini

ca z

a na

bavk

e i f

inan

sije

us

post

avlje

ni

5. D

iviz

ija

Infr

astr

uktu

re

Kva

litet

a,

funk

sion

aliz

ovan

a 6.

Age

ncija

za

Regi

stra

ciju

Bi

znis

a,

funk

cion

aliz

ovan

a pr

ema

novo

j st

rukt

uri

7 A

genc

ija z

a Pr

omov

isan

je

K1

2013

M

TI

70,0

00.0

0 €

60,0

00.0

0 €

10,0

00.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

116

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Inve

stic

ija i

ona

za

Podr

sku

Mal

ih i

Sred

njih

Pr

eduz

eca,

sp

ojen

ih u

A

genc

iji z

a Ra

zvoj

Pr

ivat

nog

Sekt

ora

8. O

delje

nje

Met

rolo

gije

, K

ance

lari

ja z

a in

dust

rijsk

u sv

ojin

u i

Kan

cela

rije

Tr

žišn

e in

spek

cije

, ko

ja s

u na

stal

a na

ni

vou

Age

ncija

.

2 U

spos

tavi

ti st

rukt

uru

preg

ovar

a i m

ehan

izam

za

kon

sulta

cije

sa

zain

tere

sova

nim

st

rana

ma.

.

1. M

eu-

Min

ista

rski

Sav

et

za tr

govi

nske

po

litik

e fu

nkci

onal

an i

redo

vno

se s

asta

ti

2. G

rupa

za

Trgo

vins

ke

Polit

ike,

fu

nsio

naln

a i

sast

aje

se re

dovn

o

3. P

od-g

rupe

kao

on

a za

Usl

uge,

In

dust

riju

, Po

ljopr

ivre

du,

Trgo

vins

ke

Spor

azum

e i

Ola

ksav

anje

Tr

govi

ne,

funk

sion

alne

i

K1-

2013

M

TI

2,00

0.00

€

1,00

0.00

€

1,00

0.00

€

117

sast

aju

se

redo

vno,

i ot

vore

ni z

a in

tere

sne

stra

ne

4. O

dgov

araj

uce

Izvr

sne

Kom

isije

, fu

nksi

onal

ne i

rede

vno

sa s

asta

ju

3

Prip

rem

iti a

naliz

u ut

icaj

a tr

govi

nski

h as

peka

ta

Spor

azum

a o

Stab

iliza

ciji

i Pri

druž

ivan

ju.

1.A

naliz

a ut

icaj

a tr

govi

nski

h as

peka

ta, z

avrs

ena

K1-

2013

M

TI

4Iz

radi

ti de

klar

aciju

sa

prio

rite

tom

Kos

ova

u tr

govi

nski

m

preg

ovor

ima.

Iden

tifik

ovan

i pr

iori

teti

i izj

ava

prio

rite

ta iz

raen

a

K2

2013

M

TI

4,00

0.00

€3,

000.

00 €

1,

000.

00 €

1 R

edov

no m

onito

risa

nje

spro

voen

ja S

pora

zum

a o

Evro

psko

j zon

i Slo

bodn

e Tr

govi

ne (C

EFTA

) i

aktiv

nost

ima

u ok

viru

C

EFTA

1. P

riku

plje

ni

poda

ci n

a te

renu

od

biz

nisa

sa

obra

scim

a za

ta

rifn

e i n

e-ta

rifn

e ba

rier

e

2. U

cesc

e po

d-gr

upe

na

sast

anci

ma

CEF

TA,

3. S

asta

nci

info

rmis

anja

od

rzan

ih z

a do

mac

e bi

znis

e

K4

-20

13

MTI

20

,000

.00

€20

,000

.00

€

3.

4. S

lobo

dno

kret

anje

radn

ika,

uslu

ga i

prav

o na

os

niva

nje

3.

4.1.

Slo

bodn

o kr

etan

je ra

dnik

a

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

118

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

1 Po

puna

pra

vnog

okv

ira

za o

gran

icen

u ko

ordi

naci

ju s

iste

ma

soci

jaln

e si

gurn

osti

i za

pošl

java

nje

stra

naca

na

Kos

ovu.

.

1. N

ovi Z

akon

o

zapo

šlja

vanj

u st

rani

h dr

žavl

jana

od

obre

n ( K

4/20

13

). 2. A

.U z

a Za

pošl

java

nje

stra

nih

drža

vlja

na

odob

reno

(K

2/20

14 ).

3.

Zak

on o

pe

nzijs

kim

še

mam

a fin

anci

rani

h od

st

rane

drž

ave

(K1/

2014

).

4. U

.A. D

ržav

a fin

ansi

ra p

enzi

jski

plan

, odo

bren

( K

4/20

14 ).

K4

-20

14

MRS

S M

UP,

MV

P,

Sekt

orsk

a St

rate

gija

20

09-2

013,

A

kcio

ni

Plan

201

1-20

13,

157,

068,

952

.00

€ 15

7,06

8,95

2.00

€

2 St

vara

nje

adm

inis

trat

ivne

pl

atfo

rme

za o

gran

icen

u K

oord

inac

iju S

iste

ma

Soci

jaln

e Si

gurn

osti.

1. B

roj r

adni

h do

zvol

a za

str

ance

za

nar

ednu

go

dinu

, odr

een

(K

3/20

13).

2. S

tatis

tike

o kr

atko

roni

m i

dugo

roni

m

spol

jne

potr

ebam

a sp

oljn

e ra

dne

snag

e na

Kos

ovu,

od

reen

e (K

3/20

13).

3. N

eoph

odan

bro

j za

posl

enih

za

K3

- 20

13

MRS

S,

MU

P,A

SK,

Sekt

orsk

a St

rate

gija

20

09-2

013,

A

kcio

ni

Plan

201

1-20

13,

60,0

00.0

0 €

60,0

00.0

0 €

119

prije

m ra

dnik

a iz

tr

eih

zem

alja

na

trži

štu

rada

na

Kos

ovu,

def

inis

an

(K3/

2013

). 3

Izgr

adnj

a In

stitu

cion

alni

h

kapa

cite

ta z

a og

rani

cenu

ko

ordi

naci

ju S

iste

ma

Soci

jaln

e Si

gurn

osti.

1. K

omis

ija z

a K

oord

inac

iju z

a Bi

late

raln

e Sp

oraz

ume

u ob

last

i Soc

ijaln

e Za

štite

, fu

nksi

onal

na

(K1/

2013

)..

2. D

iviz

ija z

a Bi

late

raln

e Sp

oraz

ume

u ob

last

i Soc

ijaln

e Si

gurn

osti

i Za

pošl

java

nja,

stvo

rena

(K1/

2013

) 3.

Preg

ovor

i sa

part

ners

kim

ze

mlja

ma

u ci

lju

zakl

juen

ja

Bila

tera

lnih

Sp

oraz

uma

u ob

last

i Soc

ijaln

e Si

gurn

osti,

od

rzan

i (K

4/20

13)..

4.

Bro

j obu

ke

rele

vant

nog

osob

lja z

a K

oord

inac

iju

Soci

jaln

e Si

gurn

osti,

de

finis

an

K4

-20

13

MRS

S,

MU

P,

MV

P,

MEI

, M

F,

KPM

M

Z

Sekt

orsk

a St

rate

gija

20

09-2

013,

A

kcio

ni

Plan

201

1-20

13,

80,0

00.0

0 €

65,0

00.0

0 €

15,0

00.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

120

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

(K4/

2013

)..

3.

4.2.

Pra

vo o

sniv

anja

(O

sniv

anje)

1 U

skla

ivan

je

zako

noda

vstv

a K

osov

a sa

za

kono

davs

tvom

EU

-a

1. Z

akon

o M

alim

I

Sred

njim

PR

eduz

ecim

a,

usvo

jen.

2.

Zak

on o

Ek

omsk

im

Zoni

ma,

je n

a pa

rlam

enta

rnoj

ko

mis

iji z

a Tr

govi

nu,

Ekon

omiju

, Tr

ansp

ort i

En

erge

tici,

usvo

jen.

(K1

3. Z

akon

o

Stra

nim

In

vest

icija

ma,

us

voje

n.

K2

2014

M

TI

18,0

00.0

0 €

9,00

0.00

€

6,00

0.00

€

3,00

0.0

0 €

3.

4.3.

Trg

ovin

a us

luga

ma

1

Dal

je u

skla

ivan

je

zako

noda

vstv

a 1.

Opš

ti za

kon

o us

luga

ma,

od

obre

n.

2.

Adm

inis

trat

ivna

U

pust

va,

usvo

jene

.

K2

- 20

14

MTI

Re

sor

na

Min

ist

arst

va

Izve

staj

o

Nap

retk

u 20

13

3,50

0.00

€

2,00

0.00

€

1,50

0.00

€

121

2 Po

boljš

ani s

tatis

tiki

h po

data

ka

1. S

tvor

ena

baza

po

data

ka u

vez

i us

luge

na

Kos

ovu.

2.

TIS

Baz

a po

data

ka 1

–

Stat

istik

e

3. T

IS B

aza

poda

taka

2 -

Pr

avna

regu

lativ

a 4.

TIS

Baz

a po

data

ka 3

–

Gla

vni A

kter

i 5.

Una

pre

enje

ba

ze p

odat

aka

posl

ovno

g re

gist

ra

koji

omog

uav

a pr

elaz

sa

NA

CE

Rev.

1 u

NA

CE

Rev.

2.

K2

- 20

13

MTI

, A

gen

cija

za

St

atis

tike

MTI

i IP

A

proj

ekat

Dok

umen

t Iz

vešt

avan

je

IPA

pr

ojek

ta

160,

000.

00

€ 10

,000

.00

€ 15

0,00

0.00

€

3.

4.4.

Tek

ua

pla

anja

i kr

etan

je ka

pita

la

1 1.

Una

pre

enje

Fi

nans

ijsko

g N

adzo

ra u

sk

ladu

sa

stan

dard

ima

Base

ll-a

(Ban

ka),

IAIS

(o

sigu

ranj

e) i

IOPS

-ga

(pen

zije

) i d

irek

tivam

a EU

-a

1. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

usvo

jeno

u s

klad

u sa

Zak

onom

o

Bank

ama

i MM

F N

BFI,

stan

dard

ima

i pr

inci

pim

a Ba

sell

i di

rekt

ivam

a EU

-a

(K2

2013

) 2.

Pos

toje

i pr

iru

nici

Ba

nkar

skog

N

adgl

edan

ja,

MM

F i N

BFI

revi

dira

ni u

K4

- 20

14

CBK

20

,000

.00

€0.

00 €

0.

00 €

20,0

00.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

122

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

skla

du s

a za

kono

davs

tvom

na

sna

zi i

EU

dire

ktiv

ama

(K3

2013

) 3.

Prim

arno

i se

kund

arno

za

kono

davs

tva

o os

igur

anju

re

vidi

rano

u

skla

du s

a di

rekt

ivam

a EU

i pr

inci

pim

a IA

IS-a

(M

eun

arod

na

Aso

cija

cija

N

adgl

edao

ca

Osi

gura

nja)

(K3

2013

) 4.

Pos

toje

i pr

iru

nici

N

adgl

edan

ja

Osi

gura

nja

revi

dira

ne u

sk

ladu

sa

važe

im

zako

noda

vstv

om i

dire

ktiv

ama

EU

(K3

2013

) 5.

Reg

ulat

iva

o Pe

nzijs

kom

N

adzo

ru

usag

lase

na u

sk

ladu

sa

EIO

PA-

om (E

vrop

skog

A

utor

iteta

za

Osi

gura

nje

i St

rucn

ih P

enzi

ja i

IOPS

-om

123

(Me

unar

odna

O

rgan

izac

ija

Penz

ijski

h Su

perv

izor

a) (K

4 20

13)

6. P

riru

nici

za

nadg

leda

nje

penz

ija

prip

rem

ljeni

h u

skla

du s

a st

anda

rdim

a i

prin

cipi

ma

EIO

PA, I

OPS

i EU

di

rekt

ivam

a (K

4 20

13)

7. D

onos

enje

re

gula

tive

o na

dzor

u tr

žišt

a ha

rtija

od

vred

nost

i Re

publ

ike

Kos

ovo

(K4

- 201

4)

3.

5. U

skla

ivan

je, im

plem

enta

cija

i pr

imen

a za

kono

davs

tva

3.

5.1.

Kon

kure

ncija

1

Kom

plet

iran

je P

ravn

og

Okv

ira

za K

onku

renc

iju..

1. Iz

men

e i

dopu

ne Z

akon

a o

Zašt

iti

Kon

kure

ncije

u

skla

du s

a za

kono

davs

tvom

EU

, a p

oseb

no:

a). D

efin

isan

je

dom

inan

tnog

po

loža

ja i

zlou

potr

eba

ovog

K3-

2013

A

KK

M

TI,

MF

Posl

ednj

i iz

vešt

aj o

na

pret

ku

(201

1)

Evro

pske

K

omis

ija o

K

osov

u.

Zako

n o

Zast

iti

Kon

kure

nci

je 0

3/L-

10,0

00.0

0 €

10,0

00.0

0 €

0.00

€10

,000

.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

124

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

polo

žaja

b). K

once

ntra

cija

pr

eduz

ea

na

trzi

stu

i gru

pne

izuz

etke

. 2.

Usv

ajan

je

seku

ndar

nog

zako

noda

vstv

a za

sp

rovo

enje

Za

kona

o z

aštit

i ko

nkur

enci

je.

299.

201

0

2 M

onito

risa

nje

prim

ene

Zako

na o

Drž

avno

j Po

mo

i

1. U

svaj

anje

se

kund

arno

g za

kono

davs

tva

za

spro

voen

je

Zako

na o

D

ržav

noj p

omo

i 2.

Izd

avan

je

sagl

asno

sti i

vo

enje

evi

denc

ije

o pr

imen

i Zak

ona

o D

ržav

noj

Pom

oi

3.K

ontr

ola

izdv

ojen

ih

sred

stav

a za

po

mo

4.

Don

ošen

je

odlu

ke z

a vr

acan

je

sred

stav

a 5.

Pri

prem

iti

izve

štaj

eva

luac

ije

na p

omo

i

K4-

14

AK

K

Po

sled

nji

izve

štaj

o

napr

etku

(2

011)

Ev

rops

ke

Kom

isije

o

Kos

ovu.

Za

kon

za

Drz

avnu

Po

mo

, ja

nuar

20

12.

10,0

00.0

0 €

10,0

00.0

0 €

0.00

€

125

3Iz

grad

nja

adm

inis

trat

ivni

h ka

paci

teta

Aut

orite

ta

konk

uren

cije

.

1. O

sniv

anje

N

ezav

isne

K

ance

lari

je z

a D

ržav

ne P

omo

i 2.

Zap

ošlja

vanj

e 5

sluz

beni

ka

3. F

unkc

ioni

sanj

e ka

ncel

arije

4.

Oso

blje

za

Drž

avnu

pom

o

obu

eno

K3-

2013

A

KK

Posl

ednj

i iz

vešt

aj o

na

pret

ku

(201

1)

Evro

pske

K

omis

ije o

K

osov

u.

Zako

n za

D

rzav

nu

Pom

o,

janu

ar

2012

.

10,0

00.0

0 €

10,0

00.0

0 €

0.00

€

4O

sniv

anje

Kom

isije

o

Drž

avno

j Pom

oi

1.K

omis

ija

Drž

avne

Pom

oi

je o

sniv

ana

K4-

2012

M

F

1,

500.

00 €

3.

5.2.

Të d

rejta

t e p

rone

sisë I

ntele

ktua

le

D

a se

gar

antu

je is

ti ni

vo z

aštit

e pr

eduz

ea

EU s

a on

im d

oma

im, k

ao i

obez

beiv

anje

zaš

titni

h m

era

po

stan

dard

ima

EU.

1K

ompl

etir

anje

za

kono

davn

og o

kvir

a

1. Z

akon

o

geog

rafs

kom

po

kaza

telju

je

usvo

jen

2.

A

dmin

istr

ativ

no

Upu

tstv

o o

proc

edur

ama

regi

stra

cije

ge

ogra

fski

h po

kaza

telja

i im

enov

anje

po

rekl

a je

us

voje

no

3.

Adm

inis

trat

ivno

U

puts

tvo

o pr

edst

avni

cim

a

K4-

2013

M

TI

4,00

0.00

€

3,00

0.00

€1,

000.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

126

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

unut

ar K

IS (

u sk

ladu

sa

novi

m

Zako

nim

a) je

us

voje

no

2

Izgr

adnj

a ka

paci

teta

u

obla

sti P

rava

na

Indu

stri

jsku

i In

tele

ktua

lnu

Svoj

inu

.

1. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

2.

Fu

nkci

onal

izov

ana

baza

pod

atak

a

3. O

buka

oso

blja

K

IS z

a sp

rovo

enje

za

kono

davs

tva

i fu

nkci

onal

izac

ije

baze

pod

atak

a 4.

Spo

razu

m

Sara

dnje

pot

pisa

n sa

Kan

cela

rijo

m z

a A

utor

ska

Prav

a un

utar

MK

OS

5. B

roj

orga

nizo

vani

h ka

mpa

nja

u ci

lju

pove

anja

sve

sti

stan

ovni

štva

o

Prav

u na

In

dust

rijsk

u i

Inte

lekt

ualn

u Sv

ojin

u.

K 4

-20

13

MTI

84,2

18.0

0 €

30,0

00.0

0 €

54,2

18.0

0 €

3Po

tpis

ivan

je

mem

oran

dum

a sa

radn

je

sa in

stitu

cija

ma

inte

lekt

ualn

e sv

ojin

e i

izra

de p

odza

kons

kih

1. P

otpi

siva

nje

mem

oran

dum

a ra

zum

evan

ja sa

K

ance

lari

jom

In

tele

ktua

lne

K4-

2012

M

KO

S 50

0.00

€0.

00 €

0.00

€50

0.00

€

127

akat

a u

skla

du s

a Za

kon

o A

utor

skim

Pra

vim

a i

Srod

nim

pra

vim

a

Svoj

ine

2. P

otpi

siva

nje

mem

oran

dum

a ra

zum

evan

ja sa

Tr

žišn

im

Insp

ekto

rom

3.

Pot

pisi

vanj

e m

emor

andu

ma

razu

mev

anja

sa

Kos

ovsk

om

Polic

ijom

4.

Usv

ajan

je

Ure

dbe

za

posr

edov

anje

su

koba

u o

blas

ti au

tors

kih

prav

a 4

Nas

tava

k bo

rbe

prot

iv

fals

ifiko

vane

robe

1.

Bro

j kon

trol

a ko

mer

cija

lnih

te

reta

u c

ilju

iden

tifik

ovan

ja

fals

ifiko

vani

h ro

ba2.

Stv

aran

je p

rofil

a ri

zika

za

fals

ifiko

vane

robe

3.

Bro

j otk

rive

nih

slu

ajev

a Ex

of

ficio

4.

Pov

ean

je b

roja

sl

uaj

eva

Ex

offic

io

K4

- 20

13

OK

20

,000

.00

€20

,000

.00

€ 0.

00 €

3.

5.3.

Pro

kurim

i Pub

lik

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

128

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

1 Po

vean

je tr

ansp

aren

cije

pr

oces

a ja

vne

naba

vke

kao

i tre

tiran

je, p

raen

je i

sank

cion

isan

je s

luaj

eva

javn

e na

bavk

e

1. M

onito

ring

i sp

rovo

enje

Za

kona

o ja

vnoj

na

bavc

i 2.

Bro

j pog

aan

ih

post

upak

a be

z ob

javl

jivan

ja

obav

ešte

nja

za

ugov

or

3. B

roj

razm

otre

nih

žalb

i (T

RN)

4. M

onito

ring

i up

ravl

janj

e Ja

vnog

U

govo

ra

5. B

roj i

zre

enih

ka

zni z

a U

V

(TRN

) 6.

Bro

j in

terp

reta

cije

za

htev

a od

stra

ne

odgo

vorn

ih

orga

na z

a go

njen

je

osum

nji

enih

sl

uaj

eva

7. B

roj d

obije

n ce

rtifi

kata

za

prof

esio

naliz

am

za ja

vnu

naba

vku

K4-

2013

RK

JN

14

0,00

0.00

€

2 Po

vean

je lj

udsk

ih

kapa

cite

ta k

ao i

održ

ivos

t sl

užbe

nika

javn

e na

bavk

e

1. B

roj o

drža

nih

tren

inga

i os

poso

blje

nog

osob

lja

2. B

roj z

apos

leno

g os

oblja

3.

Bro

j odg

ovor

nih

služ

beni

ka z

a

K4-

2013

RK

JN

IK

JA

35

,000

.00

€

129

javn

u na

bavk

u ko

ji su

pro

men

ili

radn

o m

esto

4.

Dir

ekto

r CA

N

imen

ovan

(MF)

3O

dobr

avan

je li

ste

uslu

ga,

snab

deva

nja,

ce

ntra

lizov

anih

u

cent

raln

om i

opšt

insk

om

nivo

u.

1. P

ripr

emlje

na

lista

art

ikal

a za

jedn

iko

g ko

riš

enja

2.

Usv

ojen

a lis

ta

artik

ala

zaje

dni

kog

kori

šen

ja

3. B

roj

cent

raliz

ovan

ih

tend

era

K2-

2013

M

F C

AN

10,0

00.0

0 €

3.

5.4.

Sta

ndar

diza

cija

, akr

edita

cija,

oce

njiv

anje

sagl

asno

sti,

met

rolo

gije

i na

dgled

anje

trži

šta.

1K

ompl

etir

anje

zak

onsk

og

okvi

ra i

njeg

ovo

spro

voen

je

1. Z

akon

o

nadg

leda

nju

trži

šta,

usv

ojen

2.

Spr

ovo

enje

te

hni

kih

ured

bi

uskl

aen

osti

sa

EU

3. Iz

vrše

na st

udija

o

spro

voen

ju

ured

bi

K4

-

2013

M

TI

27

,000

.00

€13

,000

.00

€ 14

,000

.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

130

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

4. P

erio

diki

iz

vešt

aji

prip

rem

ljeni

od

stra

ne

insp

ekto

rata

O

cenj

iva

ka T

ela

Usk

laen

osti

(OU

T) n

adgl

edan

a

2

Pove

anje

sves

ti za

sp

rovo

enje

sta

ndar

da

1. S

vets

ki D

an

stan

dard

a,

orga

nizo

van

2. Š

est

orga

nizo

vani

h st

olov

a za

po

vean

je s

vest

i bi

znis

a za

sp

rovo

enje

st

anda

rda

K3

- 20

13

MTI

Sekt

orsk

a st

rate

gija

9,

000.

00 €

5,

000.

00 €

4,

000.

00 €

3 D

alji

razv

oj la

bora

tori

ja

za m

etro

logi

ju u

skl

adu

sa m

eun

arod

nim

st

anda

rdim

a

1. K

alib

risa

ni

etal

oni

2. N

ove

labo

rato

rije

m

etro

logi

je,

uspo

stav

ljene

(d

užin

e, p

ritis

ka,

vrem

ena

i fr

ekve

ncije

) 3.

Ser

tifik

ovan

je

njih

ovog

oso

blja

za

odr

een

e ob

last

i met

rolo

gije

K3

- 20

13

MTI

45

0,00

0.00

€ 25

0,00

0.00

€ 20

0,00

0.00

€

4 Iz

grad

nja

kapa

cite

ta u

re

leva

ntni

m a

genc

ijam

a ka

o i p

obol

jšanj

e m

eui

nstit

ucio

naln

e sa

radn

je

1. T

ržiš

ni

insp

ekto

ri i

cari

nski

slu

žben

ici

obu

eni z

a sp

rovo

enje

K3

- 20

13

MTI

65

,600

.00

€ 65

,600

.00

€

131

tehn

iki

h di

rekc

ija/u

redn

i in

dust

rijsk

o ne

preh

ram

beni

pr

oizv

oda

2. B

aza

poda

taka

za

razm

enu

info

rmac

ija

proi

zved

enih

u

skla

du s

a RA

PEX-

om.

3. R

egru

tova

nje

doda

tnih

sl

užbe

nika

. 4.

Tre

tiran

je u

cilj

u fu

nkci

onal

izac

ije

baze

pod

atak

a za

st

anda

rde.

3.

5.5.

Zaš

tita

potr

oša

a

1

Da

se k

ompl

etir

ani

seku

ndar

no

zako

noda

vstv

o

1.

Adm

inis

trat

ivno

U

puts

tvo

za ro

be

sa d

efek

tom

, us

voje

no

2.

Adm

inis

trat

ivno

U

puts

tvo

o ak

cion

oj p

roda

ji,

usvo

jeno

3.

A

dmin

istr

ativ

no

Upu

tstv

o o

roba

ma

na

sniž

enje

, usv

ojen

o

K4-

2013

M

TIZK

/M TI

Stud

ija

Izvo

dljiv

osti

2012

1,00

0.00

€

1,00

0.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

132

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

2 Iz

rada

akc

iono

g pl

ana

za

spro

voen

je p

rogr

ama

za

zašt

itu p

otro

šaa

1. P

lan

za

spro

voen

je

prog

ram

a za

za

štitu

pot

roša

a je

izra

en

2. U

redb

a za

be

zbed

nost

hra

ne

je u

svoj

ena

3. B

roj

real

izov

anih

ka

mpa

nja

za

podi

zanj

e sv

esti

K2-

2013

M

TI

KA

VH

St

udija

Iz

vodl

jivos

ti 20

12,

Prog

ram

za

zašt

itu

potr

oša

a 20

10-2

014

1,00

0.00

€

1,00

0.00

€

3 Iz

grad

nja

kapa

cite

ta i

pobo

ljšan

je s

iste

ma

za

adre

sira

nje

žalb

i u d

iviz

iji

za z

aštit

u po

troš

aa.

1. U

loga

me

u in

spek

tora

ta i

divi

zije

pot

roša

a je

def

inis

ana

2. D

isku

sion

i sto

sa

stra

nam

a od

in

tere

sa je

or

gani

zova

n 3.

Sen

zibi

lizov

ani

potr

oša

i o

njih

ovim

pra

vim

a pu

tem

bilb

orda

i dr

ugih

rele

vant

nih

sred

stav

a 4.

Jeda

n do

data

n sl

užbe

nik

regr

utov

an

5. O

buen

i sl

užbe

nici

za

obla

sti u

nas

tavk

u:a)

O v

eštin

ama

istr

aživ

anja

ne

gativ

nih

feno

men

a na

tr

žišt

u

K4-

2013

M

TI

AV

H/

RUV

K/R

UE

/

Stud

ija

Izvo

dljiv

osti

2012

9,91

0.00

€

5,41

0.00

€

133

b) V

eštin

e id

entif

ikov

anja

naj

pr

oble

mat

ini

h pi

tanj

a sa

koj

ima

se su

oav

aju

ili s

e m

ogu

suo

iti

potr

oša

i, ka

ko b

i se

pro

cesi

rale

i ad

resi

rale

žal

be n

a vr

eme

3.

6. P

ravd

a i u

nutr

ašn j

a pi

tanj

a

3.

6.1.

Jaan

je in

stitu

cija

i vl

adav

ine p

rava

Da

se o

jaaj

u re

leva

ntne

inst

ituci

je u

adm

inis

trac

iji u

opš

te i

poje

dina

no in

stitu

cija

za

spro

voen

je z

akon

a i

suds

tva

1D

a se

izgr

adi k

apac

iteti

Kos

ovsk

e po

licije

što

se

tie

istr

age

slu

ajev

a zl

oin

a

1. S

iste

m p

odat

aka

Polic

ije, i

nteg

risa

n 2.

Mod

erne

op

rem

e za

istr

agu

zlo

ina,

ob

ezbe

ene

3. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

4.

Bro

j obu

ka

K4-

2013

M

UP

4,18

9,40

0.0

0 €

2,18

9,40

0.0

0 €

2,00

0,00

0.0

0 €

0.00

€

2D

a se

oja

a sp

rovo

enje

za

kona

, izr

ada

seku

ndar

nog

zako

noda

vstv

a i j

aan

ja

kapa

cite

ta u

obl

asti

zašt

ite li

nih

poda

taka

1. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo,

us

voje

no

2. Iz

vešt

aj p

roce

ne

veza

no s

a us

kla

enos

ti do

ma

eg

zako

noda

vstv

a sa

za

kono

m o

zaš

titi

lini

h po

data

ka,

izra

en

3. B

roj

K4-

2013

D

AZ

LP

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

134

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

regr

utov

anog

os

oblja

4.

Bro

j izd

atih

pr

epor

uka

od

stra

ne D

AZL

P

3.

6.2.

Azi

l, m

igra

cija

, viz

ne p

oliti

ke, k

ontr

ola

gran

ica

1D

a se

nas

tavi

sa

uskl

aiv

anje

m

zako

noda

vstv

a sa

pr

avni

m te

kovi

nam

a i

izgr

adnj

om k

apac

iteta

od

govo

rnih

inst

ituci

ja u

ob

last

i azi

la

1. Iz

men

a i

dopu

na Z

akon

a o

azilu

2.

AU

za

traž

ioce

az

ila s

a po

sebn

im

potr

ebam

a,

usvo

jen

3. S

trat

egija

za

mig

raci

ju 2

012

– 20

17, u

svoj

ena

4. K

odek

s et

ike

za

obuh

vaen

e sl

užbe

nike

u

polit

ikam

a za

azi

l i m

igra

ciju

, iz

raen

5.

Dod

atno

oso

blje

za

Kan

cela

riju

Tr

ažio

ca A

zila

, re

grut

ovan

6.

Cen

tar z

a st

ranc

e,

uspo

stav

ljen

i fu

nkci

onal

an

7. B

roj o

drža

nih

obuk

a za

sl

užbe

nike

D

iviz

ije z

a A

zil i

K4-

2015

M

UP

1,12

2,29

0.0

0 €

1,12

2,29

0.0

0 €

0.00

€0.

00 €

135

Cen

tra

za tr

ažio

ce

azila

2 D

a se

usv

oje

SOP

za

otkl

anja

nje

odbi

jeni

h tr

ažio

ca a

zila

kao

i da

se

razv

ije p

rofil

mig

raci

je.

1. A

U z

a pr

oced

ure

prot

eriv

anja

i ot

klan

janj

a dr

žavl

jana

tre

ih

zem

alja

sa

neis

prav

nim

bo

ravk

om,

usvo

jeno

2.

Pro

fil is

prav

ne i

neis

prav

ne

mig

raci

je z

a K

osov

o, ra

zvije

n 3.

Bro

j tra

žioc

a az

ila s

a st

atus

om

odbi

jeno

g az

ila i

prot

eran

ih s

a K

osov

a 4.

Kam

panj

a za

po

diza

nje

sves

ti u

vezi

nei

spra

vne

mig

raci

je,

lans

iran

a

K4-

2013

M

UP

SSK

M

IP

MEI

3 D

a se

elim

iniš

u ko

nflik

ti iz

me

u za

kono

davs

tva

Kos

ova

u ob

last

i m

igra

cije

i on

ih z

a ra

dne

dozv

ole

1. Iz

men

a i

dopu

na Z

akon

a i

izda

vanj

u ra

dne

dozv

ole

i za

pošl

java

nja

stra

nih

drža

vlja

na

RK

2. Iz

men

a i

dopu

na Z

akon

a o

K4-

2013

M

UP

MRS

S15

,000

.00

€0.

00 €

0.

00 €

15,0

00.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

136

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

stra

ncim

aSe

kund

arno

za

kono

davs

tvo

Zako

na o

st

ranc

ima

i ono

g za

izda

vanj

e ra

dne

dozv

ole

i za

pošl

java

nja

stra

nih

drža

vlja

na,

usvo

jeno

4

Da

se p

obol

jša m

eu-

inst

ituci

onal

na

koor

dina

cija

i da

se

izgr

ade

adm

inis

trat

ivni

ka

paci

teti

u ob

last

i m

igra

cije

.

1. B

aza

poda

taka

, in

tegr

isan

a 2.

Bro

j obu

ka

Broj

regr

utov

anog

os

oblja

K4-

2013

M

UP

5D

a se

pob

oljša

sar

adnj

a iz

me

u re

leva

ntni

h in

stitu

cija

u o

blas

ti po

novn

og p

rihv

atan

ja

kao

i da

se p

rim

ene

pred

vien

i vre

men

ski

roko

vi s

a za

kono

m i

sa

spor

azum

ima

read

mis

ije.

1. B

roj S

pora

zum

a re

adm

isije

sa

zem

ljam

a la

nica

ma

EU i

tre

im z

emlja

ma

(por

ekla

traž

ioca

az

ila)

2. Iz

vešt

aj b

roja

za

htev

a za

re

adm

isiju

i br

oj

lica

u re

adm

isiji

, iz

raen

i 3.

Izve

štaj

i ne

reše

nih

slu

ajev

a re

adm

isije

, iz

raen

i 4.

Pro

cedu

re

sara

dnje

sa

Evro

psko

m

Kan

cela

rijo

m z

a

K4-

2013

M

UP

MIP

40

,000

.00

€40

,000

.00

€0.

00 €

0.00

€

137

Podr

šku

Azi

la

(EA

SO),

inic

iran

e 5.

la

nstv

o u

MA

RRI,

real

izov

ano

6D

a se

nas

tavi

sa

dece

ntra

lizac

ija fo

nda

za

rein

tegr

aciju

, da

se

podj

edno

stav

e pr

oced

ure

prim

ene

za o

vaj f

ond

i da

se p

obol

jša s

arad

nja

izm

eu

cent

raln

og i

loka

lnog

niv

oa.

1. S

trat

egija

za

rein

tegr

aciju

, po

novo

ra

zmot

rena

2.

Ure

dna

za

kori

st o

d fo

nda

za

rein

tegr

aciju

je

pono

vno

razm

otre

na u

sk

ladu

sa

prom

enam

a St

rate

gije

3.

ToR

i or

gani

zaci

ona

stru

ktur

a D

epar

tman

a za

re

inte

grac

iju,

izra

ene

4. O

pštin

ske

kom

isije

za

rein

tegr

aciju

, os

nova

ne

5. D

onoš

enje

od

luka

na

opšt

insk

om n

ivou

o

zaht

evim

a fo

nda

za re

inte

grac

iju,

dece

ntra

lizov

ano

6. B

roj

spro

vede

nih

odlu

ka u

pra

ksi,

u ve

zi s

a bi

znis

ima

i

K4-

2013

M

UP

MA

LS

27,5

00.0

0 €

27,5

00.0

0 €

0.00

€

0.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

138

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

izgr

adnj

om/p

ono

vnom

izgr

adnj

om

kua

7. S

tatis

tiki

iz

vešt

aj u

vez

i tr

oško

va fo

nda,

ob

javl

jen

8. R

edov

ni

sast

anci

sa

civi

lnim

dr

uštv

om,

me

unar

odni

m

orga

niza

cija

ma,

at

ašei

ma

mig

raci

je

kao

i sa

loka

lnim

ni

voom

, or

gani

zova

ni

9. E

lekt

rons

ki

sist

em z

a up

ravl

janj

e sl

uaj

eva,

fu

nkci

onal

an

10. I

zveš

taj o

re

inte

grac

iji R

AE

zaje

dnic

e, iz

raen

. 7

Da

se in

tenz

ifiku

ju

posl

ovi r

esor

nih

min

ista

rsta

va u

pro

cesu

re

inte

grac

ije

1. P

erio

dini

iz

vešt

aji o

ak

tivno

stim

a u

obla

sti

rein

tegr

acije

, iz

raen

i

K4-

2013

M

UP

MRS

S M

ON

T M

Z M

ALS

8 D

a se

pob

oljša

ju i

kom

plet

iraj

u vi

zne

polit

ike

i izg

rade

ka

paci

teti

Cen

tra

za A

zil

1. Iz

men

a i

dopu

na Z

akon

a o

stra

ncim

a 2.

A

dmin

istr

ativ

no

Upu

tstv

o 07

/201

2

K4-

2013

M

UP

MU

P

14,4

00,0

0 14

,400

,00

139

i 08/

2012

, ra

zmot

reni

3.

Odl

uka

o po

litik

ama

za v

ize,

ra

zmot

rena

4.

Cen

tar z

a V

ize,

osno

van

5. B

aza

poda

taka

C

entr

a za

viz

e us

post

avlje

na i

pove

zana

sa

rele

vant

nim

ba

zam

a po

data

ka

6. K

odek

s et

ike

za

služ

beni

ke

obuh

vata

jui

izda

vanj

e vi

za,

izra

en

7. P

roto

koli

za

prim

enu

unut

ar

spor

azum

a za

ko

nzul

arne

usl

uge

sa R

epub

likom

A

lban

ijom

, za

vrše

ne

8. B

roj

regr

utov

anog

os

oblja

9.

Bro

j obu

ka

9 D

a se

pov

ea

bezb

edno

st

doku

men

ata

1. D

irek

tna

linija

ob

aveš

tenj

a od

KP

kod

AC

R y

vezu

sa

slu

ajev

ima

izgu

blje

nih/

ukra

den

ih d

okum

enta

, us

post

avlje

na

2. B

aza

poda

taka

K4-

2013

M

UP

SSK

40

0,00

0.00

€20

0,00

0.00

€ 80

,000

.00

€12

0,00

0.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

140

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

civi

lnog

regi

stra

i ci

viln

og s

tanj

a,

inte

gris

ana

3. K

rite

riju

mi z

a pr

omen

u li

nih

poda

taka

u

civi

lnom

sta

nju,

st

roži

ji 4.

Ske

nira

nje

civi

lnih

regi

stra

vr

aen

ih iz

Srb

ije,

zavr

šeno

5.

Dig

italiz

acija

re

gist

ra,

obuh

vata

jui i

vr

aen

e re

gist

re,

zavr

šena

6.

Opi

s reg

istr

a,

obuh

vata

jui

vra

ene

regi

stre

, za

vrše

no

7. B

roj i

nspe

kcija

na

tere

nu

zavr

šeni

h sa

sa

moi

nici

jativ

om

od st

rane

in

spek

tora

ta A

CR

8. B

roj o

buka

u

obla

sti

bezb

edno

sti

doku

men

ata

na

cent

raln

om i

loka

lnom

niv

ou

141

1 0D

a se

pov

ea

regi

onal

na i

me

unar

odna

sar

adnj

a ka

o i i

zgra

de

inst

ituci

onal

ni i

tehn

iki

ka

paci

teti

za p

rim

enu

polit

ika

o gr

ani

nim

pi

tanj

ima.

1. D

emar

kaci

ja

gran

ice

sa C

rnom

G

orom

, zav

ršen

a 2.

Spo

razu

mi z

a IU

G, s

a su

sedn

im

drža

vam

a,

potp

isan

i 3.

Bro

j nov

ih

gran

ini

h pr

elaz

a,

uspo

stav

ljen

4. C

enta

r za

koor

dina

ciju

sa

Repu

blik

om

Mak

edon

ije,

funk

cion

aliz

ovan

a 5.

Spo

razu

mi

sara

dnje

sa

FRO

NTE

X-om

, po

tpis

an

6. M

oder

ne

opre

me

za

nadg

leda

nje

i ko

ntro

lu g

rani

ce,

obez

been

e 7.

Re

novi

rani

/izg

raen

i gra

nini

pr

elaz

i 8.

Jedi

nica

K9

za

Gra

ninu

Pol

iciju

, us

post

avlje

na i

funk

cion

alna

K4-

2013

M

UP

KPM

M

IP

MF

AH

V

3,25

9,45

6.0

0 €

1,75

9,45

6.0

0 €

1,50

0,00

0.0

0 €

0.00

€

3.

6.3.

Bor

ba p

rotiv

pra

nja

novc

a

D

a se

razm

otri

zak

on o

spr

eav

anju

pra

nja

novc

a i f

inan

sira

nje

tero

rizm

a, o

buhv

ataj

ui u

skla

enos

t ovo

g za

kona

sa p

ravn

im

teko

vina

ma/

acqu

is

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

142

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

1D

a se

razm

otri

zak

on o

sp

reav

anju

pra

nja

novc

a i f

inan

sira

nja

tero

rizm

a,

obuh

vata

jui u

skla

enos

t ov

og z

akon

a sa

pra

vnim

te

kovi

nam

a/ac

quis

1. P

lote

sim

-nd

rysh

imi i

ligj

it pë

r par

anda

limin

e

shpë

larje

s së

pa

rasë

dhe

fin

anci

min

e

terr

oriz

mit,

i m

irat

uar

K4-

2012

M

F

4,00

0.00

€

1

Da

se iz

radi

str

ateg

ija

prot

iv p

ranj

a no

vca

1. S

trat

egija

pro

tiv

pran

ja n

ovca

, us

voje

na

K4-

2012

M

F

1,00

0.00

€

2D

a se

pob

oljša

in

stitu

cion

alna

ko

ordi

naci

ja z

a ef

ikas

niju

bo

rbu

prot

iv p

ranj

a no

vca

1. N

acio

naln

i ko

ordi

nato

r za

spro

voen

je

Stra

tegi

je z

a sp

reav

anje

pra

nja

novc

a i

finan

sira

nja

tero

rizm

a,

odre

en

K1-

2013

M

F

3D

a se

izgr

ade

kapa

cite

ti po

licijs

kih

zvan

ini

ka,

sudi

ja, t

užio

ca i

FOJ u

ob

last

i bor

be p

rotiv

pr

anja

nov

ca k

ao i

da s

e po

boljš

a ta

nost

i da

se

vrši

har

mon

izac

ija

stat

istik

a

1. S

OP

o sa

radn

ji iz

me

u K

P, F

OJ,

PAK

i C

arin

a,

izra

en

2. P

riru

nik

o tip

olog

iji p

ranj

a no

vca

i fin

ansi

ranj

a te

rori

zma,

izra

en

3. S

tatis

tike

u ob

last

i bor

be

prot

iv p

ranj

a no

vca,

ha

rmon

izov

ane

4. S

tatis

tike

o in

spek

ciji

K4-

2013

M

F

MU

P SS

K

KK

K

KIP

20,8

40.0

0 €

0.00

€

0.00

€84

0.00

€

143

inve

stic

ija u

ne

kret

nina

ma

i in

spek

ciji

kazi

na

5. B

roj i

zveš

tajn

ih

entit

eta,

pre

gled

an6.

Bro

j obu

ka z

a po

licijs

ke

služ

beni

ke,

služ

beni

ke F

OJ,

tuži

oca,

sud

ija u

ob

last

i za

borb

u pr

otiv

pra

nja

novc

a 4

Da

se u

napr

edi

me

unar

odna

sar

adnj

a u

obla

sti b

orbe

pro

tiv

pran

ja n

ovca

1.

lans

tvo

FOJ u

FA

TF, r

ealiz

ovan

o 2.

Mem

oran

dum

i sa

radn

je s

a os

talim

zem

ljam

a u

obla

sti

spre

avan

ja i

borb

e pr

otiv

pr

anja

no

vca,

potp

isan

i

K4-

2013

M

F M

IP

8,

000.

00 €

3.

6.4.

Spr

eav

anje

i bor

ba p

rotiv

org

aniz

ovan

og k

rimin

ala

i dru

gih

krim

inal

nih

aktiv

nost

i, uk

ljuuj

ui i

te

roriz

am

D

a se

pok

aže

jasn

a op

rede

ljeno

st z

a po

stiz

anje

rezu

ltata

u b

orbi

pro

tiv o

rgan

izov

anog

kri

min

ala

i kor

upci

je, o

buhv

ataj

ui i

po

etak

istr

aga

1D

a se

pok

aže

jasn

a op

rede

ljeno

st z

a po

stiz

anje

rezu

ltata

u

borb

i pro

tiv

orga

nizo

vano

g kr

imin

ala

i kor

upci

je, o

buhv

ataj

ui i

po

etak

istr

aga

1. S

trat

egija

o

upra

vlja

nju

polic

ijsko

g ra

da

od st

rane

ob

aveš

tajn

im

sazn

anjim

a,

usvo

jena

2.

Str

ateg

ija z

a sp

reav

anje

zl

oin

a, u

svoj

ena

K1-

2013

M

UP

KK

K

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

144

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

3. B

roj

real

izov

anih

is

trag

a i o

pera

cija

Da

se o

bezb

edi n

asta

vak

uske

sara

dnje

sa

EULE

X-om

1 D

a se

obe

zbed

i nas

tava

k us

ke s

arad

nje

sa E

ULE

X-om

1. K

ompa

ktni

sp

oraz

umi z

a vl

adav

inu

prav

a,

potp

isan

i 2.

Bro

j slu

ajev

a vi

soko

-im

enov

anih

sa

ueš

em E

ULE

X-a

(sud

ije, t

užio

ci,

polic

ija, p

opra

vne

služ

be)

3. B

roj s

asta

naka

K

oord

inac

iono

g O

dbor

a za

V

lada

vinu

Pra

va

K4-

2012

M

P M

UP

SSK

K

KK

U

svaj

anje

zak

onod

avst

va u

vez

i sa

zapl

enom

im

ovin

e

1 U

svaj

anje

zak

onod

avst

va

u ve

zi sa

zap

leno

m

imov

ine

1. P

redl

og z

akon

za

o k

onfis

kaci

ji im

ovin

e st

een

e ne

zako

nito

K4-

2012

M

P

3,

000.

00 €

1 D

a se

pob

oljša

tano

st i

da s

e vr

ši h

arm

oniz

acija

st

atis

tika

u ob

last

i bor

be

prot

iv o

rgan

izov

anog

kr

imin

ala

1. Z

ajed

nika

baz

a po

data

ka iz

me

u in

stitu

cija

pri

men

e za

kona

, za

slu

ajve

or

gani

zova

nog

krim

inal

a i

koru

pcije

, je

funk

cion

alna

K4-

2013

M

UP

KK

K

SSK

M

F

145

2. Z

ajed

niki

go

dišn

ji iz

vešt

aj

izm

eu

inst

ituci

ja

za p

rim

enu

zako

na, o

bjav

ljen

2D

a se

spe

cija

lizuj

u su

dije

i t

užio

ci u

obl

asti

trgo

vine

sa

ljud

ima,

da

se p

ove

a du

goro

nost

kaz

ne k

ao i

da s

e ob

ezbe

di

neop

hoda

n bu

džet

za

sklo

ništ

a i r

eint

egra

cija

žr

tava

trgo

vine

ljud

ima.

1. B

roj

spec

ijaliz

ovan

ih

obuk

a za

sud

ije i

tuži

oce

2. B

roj d

ones

enih

su

dnih

odl

uka

3. B

udže

t za

sklo

ništ

a i

rein

tegr

aciju

žr

tava

trgo

vine

lju

dim

a, a

loci

ran

4. B

roj l

icen

cira

nih

sklo

ništ

a za

sl

uaj

eve

trgo

vine

lju

dim

a

K4-

2013

SS

K

KIP

KK

K

MF

MU

P

34,7

00.0

0 €

4,78

6.00

€29

,914

.00

€ 0.

00 €

3D

a se

usk

ladi

za

kono

davn

i i s

trat

eški

ok

vir s

a on

im E

U, u

ob

last

i ter

oriz

ma

i da

se

nast

avi p

raen

je s

tanj

a u

obla

sti t

eror

izm

a

1. B

roj i

stra

ženi

h i

suen

ih s

luaj

eva

prot

iv te

rori

zma

2. R

edov

ni

mes

eni

izve

štaj

i o

spro

voen

ji St

rate

gije

pro

tiv

tero

rizm

a 20

12 –

20

17, i

zra

eni

3. E

kspe

rti z

a fin

ansi

jske

istr

age

u od

gova

raju

im

jedi

nica

ma

KP,

od

reen

i

K4-

2013

M

UP

MF

KK

K

SSK

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

146

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

4 D

a se

inte

nzifi

kuje

m

eun

arod

na s

arad

nja

u ob

last

i bor

be p

rotiv

or

gani

zova

nog

krim

inal

a

1. B

roj p

otpi

sani

h m

eun

arod

nim

sp

oraz

uma

za

sara

dnju

i bo

rbu

prot

iv

orga

nizo

vano

g kr

imin

ala

2. B

roj p

olic

ijski

h at

ašea

imen

ovan

ih

u di

plom

atsk

im

pred

stav

ništ

vim

a 3.

Bro

j sp

rove

deni

h za

jedn

iki

h is

trag

a i o

pera

cija

pro

tiv

orga

nizo

vano

g kr

imin

ala

4. B

roj p

otpi

sani

h sp

oraz

uma

o m

eun

arod

noj

prav

osud

noj

sara

dnji

u kr

ivi

nim

st

vari

ma

K4-

2013

M

UP

MIP

M

P K

KK

SS

K

442,

058.

00 €

0.00

€

0.00

€

442,

058

.00

€

5 D

a se

usv

oji s

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

o za

štiti

sv

edok

a, d

a se

izgr

ade

kapa

cite

ti Je

dini

ce z

a za

štitu

sved

oka

i da

se

obez

bedi

bud

žets

ka

auto

nom

ija

1. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

u ob

last

i zaš

tite

sved

oka,

usv

ojen

o 2.

Odv

ojen

e pr

osto

rije

za

zašt

ien

e sv

edok

e na

sud

u,

obez

been

e 3.

Pos

ebni

pr

ogra

mi z

a za

štitu

sved

oka,

iz

raen

i

K4-

2013

M

UP

M

PSS

K

KK

K

KIP

869.

00 €

86

9.00

€

0.00

€

0.00

€

147

4. B

roj p

otpi

sani

h re

gion

alni

h sp

oraz

uma

o sa

radn

ji sa

ra

zli

itim

ze

mlja

ma

u sp

rovo

enju

pr

ogra

ma

zašt

ite

sved

oka

5. B

udže

t za

Jedi

nicu

za

zašt

itu

sved

oka,

alo

cira

n 6.

Bro

j re

grut

ovan

og

osob

lja

7. B

roj t

reni

nga

6D

a se

obe

zbed

i jed

na

valja

na z

akon

ska

baza

po

data

ka u

obl

asti

pris

lušk

ivan

ja

tele

kom

unik

acije

pr

užaj

ui k

ontr

olne

m

ehan

izm

e ko

ji om

ogu

avaj

u ra

zlik

ovan

je s

udsk

e in

terv

enci

je i

one

za

obav

ešta

jne

svrh

e

1. P

redl

og z

akon

o

pris

lušk

ivan

ju

2. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

u ob

last

i pr

islu

škiv

anja

, us

voje

no

K4-

2013

K

PM

MU

P

18,0

00.0

0 €

18,0

00.0

0 €

0.00

€

0.00

€

7D

a se

inte

nzifi

kuje

ek

splo

atac

ija o

dred

aba

koje

se o

dnos

e na

ko

nfis

kaci

ju im

ovin

e od

st

rane

pra

vosu

a

1. V

redn

ost

zapl

enje

ne

imov

ine

2.

Bro

j izv

ršen

ih

odlu

ka

3. B

roj o

buka

za

sudi

je i

tuži

oce

u ve

zi s

a ko

nfis

kaci

jom

im

ovin

e

K4-

2013

SS

K

MU

P K

KK

K

IP

1,68

3.00

€

1,68

3.00

€0.

00 €

0.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

148

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

8 Iz

grad

nja

i una

pre

enje

in

stitu

cion

alni

h ka

paci

teta

u v

ezi s

a sp

reav

anje

m i

borb

om

trgo

vine

i zl

oupo

treb

e na

rkot

ika,

trgo

vine

or

užje

m i

priv

redn

og

krim

inal

a

1. Iz

vešt

aj o

pr

ocen

i pre

tnji

orga

nizo

vano

g kr

imin

ala,

uk

ljuuj

ui i

tr

govi

nu o

ružj

em

(SO

CTA

), sa

stav

ljen

2. B

roj

razm

enje

nih

info

rmac

ija o

sl

uaj

evim

a tr

govi

ne

nark

otic

ima,

tr

govi

ne o

ružj

em i

ekon

omsk

ih

zlo

ina

3. B

roj i

stra

ga i

zaje

dni

kih

oper

acija

pro

tiv

trgo

vine

dro

gom

, tr

govi

ne o

ružj

em i

ekon

omsk

ih

zlo

ina

4. O

prem

e za

is

trag

u tr

govi

ne

drog

om i

trgo

vino

, oru

žjem

, ob

ezbe

ene

5. B

roj o

buke

za

polic

ajce

6.

Ops

erva

tor z

a le

kove

, osn

ovan

K4-

2013

M

UP

MZ

3.

7. P

oliti

ka sa

radn

je

3.7.

1. E

kono

msk

a, m

onet

arna

i st

atist

ika

sar

adnj

a i z

aštit

a

149

finan

sijsk

ih in

tere

sa E

U

1 In

stitu

cion

alni

razv

oj i

izgr

adnj

a ka

paci

teta

. 1.

Usk

laiv

anje

se

kund

arno

g za

kono

davs

tva.

2.

AU

za

reor

gani

zova

nje.

3.

Apr

oksi

mac

ija

stat

isti

kih

poda

taka

ug

lavn

om z

a po

ljopr

ivre

dne

proi

zvod

e iz

me

u EU

i K

osov

a.

4. S

prov

oen

je

prep

oruk

e Eu

rost

ata

5. P

obol

jšan

izvo

r po

data

ka .

6. o

delje

nje

za

plan

iran

je IT

ko

mpl

etir

ano.

7.

Bro

j odr

žani

h tr

enin

ga i

broj

u

esni

ka n

a tr

enin

gu.

Broj

regr

utov

anog

os

oblja

.

K4

- 20

13

ASK

K

PM

CBK

M

F C

arin

e, K

ARB

. MPŠ

RR

Zako

n o

zvan

ini

m

stat

istik

ama U

A o

re

orga

niza

ciji

M

eun

aro

dni

doku

men

ti Iz

vešt

aj o

iz

vodl

jivos

ti 2

012

184,

000.

00 €

20,0

00.0

0 €

70,0

00.0

0 €

94,0

00.

00 €

2 Pr

ipre

ma

za p

opis

po

ljopr

ivre

de.

1. U

pitn

ici i

up

utst

va

prip

rem

ljeni

. 2.

Pre

dlog

pro

jeka

t pr

ipre

mlje

n.

3. P

riku

plja

nje

poda

taka

sa

tere

na.

K4

- 20

13

ASK

K

PM

Opš

tins

ke

skup

štin

e M

PŠR

R

God

išnj

i pl

an ra

da

2013

, P5

VSZ

Iz

vešt

aj o

iz

vodl

jivos

ti

2,38

5,18

0.0

0 €

715,

554.

00 €

1,66

9,62

6.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

150

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

4. P

riku

plje

ni

poda

ci s

iste

mir

ani.

3 Po

boljš

anje

pos

lovn

e st

atis

tike

i m

akro

ekon

omsk

e st

atis

tike.

1. P

obol

jšan

kval

itet p

oslo

vne

stat

istik

e .

2. S

prov

eden

e pr

ipre

me

o N

AC

E Re

v.2

. 3.

Osn

ovan

re

gist

ar z

a gr

upe

pred

uze

a.

4. K

rPA

Kor

one

st

atis

tike

(gra

evin

ske

i in

dust

rijsk

e)

5. P

okaz

atel

ji za

m

eren

je p

riho

da

dom

ain

stav

a (S

ILC

).

K4

- 20

13

ASK

K

PM

MF

PAK

M

TI

(KA

RB)

Izve

štaj

o

izvo

dljiv

ost

i 201

1 i

2012

Pl

an ra

da

2013

P5

VSZ

726,

040.

00 €

226,

040.

00 €

500,

000.

00 €

4 Pr

ipre

ma

za u

eše

u ek

onom

skom

i fis

kaln

om

pret

-pri

stup

nom

pr

ogra

mu

1. Iz

vešt

aj IP

A

2012

pro

jekt

a za

EF

P

K4

- 20

15

MF

Pr

ojek

at I

IPA

201

2 "S

uppo

rt to

Pub

lic

Adm

inis

trat

ion

Refo

rm (P

ublic

Fi

nanc

e an

d St

atis

tics)

"

1,00

0,00

0.0

0 €

5 Iz

grad

nja

anal

itiki

h ka

paci

teta

za

mak

roek

onom

ske

proc

ene

i pro

gnoz

e

1. O

drža

ni tr

enin

zi

za

mak

roek

onom

ske

proc

ene

i pr

ogno

ze

2. B

roj o

buen

ih

služ

beni

ka

K4

-20

13

MF

Pl

an

Obu

ka M

F 20

13

0.00

€

3.

7.2.

Pro

moc

ija i

zašt

ita in

vest

icija

, in

dust

rijsk

a sa

radn

ja,

MSP

i tu

rizm

a

151

1U

napr

een

je ž

ivot

ne

sred

ine

za p

oslo

vanj

ea

1. O

rgan

izov

ane

konf

eren

cije

sa

opšt

inam

a za

po

boljš

anje

po

slov

nog

okru

ženj

a 2.

Sis

tem

stv

oren

za

jedi

nstv

eni

mat

ini

bro

j 3.

Reg

istr

ovan

i bi

znis

i onl

ajn

4. P

ove

anje

bro

ja

ugov

ora

o za

štiti

in

vest

icija

5.

Org

aniz

ovan

e ko

nfer

enci

je z

a pr

omoc

iju

inve

stic

ija i

izvo

za

6. In

deks

pol

itika

EU

za

mal

a pr

eduz

ea,

re

dovn

o iz

vešt

avan

K 4

-20

15

MTI

KA

RB, A

RR

1. R

apor

ti D

oing

Bu

sine

ss

Svet

ske

Bank

e

8,00

0.00

€

8,00

0.00

€0.

00 €

2Ra

zvija

nje

sist

ema

kate

gori

zaci

je p

redu

zea

1. K

reir

anje

baz

e po

data

ka

2. S

tudi

ja o

po

stoj

eim

pr

eduz

eim

a,

klas

ifiku

jui i

ka

tego

rišu

i na

sekt

orsk

im

osno

vam

a

K 2

- 20

14

MTI

20

,000

.00

€ 3,

000.

00 €

17,0

00.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

152

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

3 Po

boljš

anje

pri

stup

a fin

ansi

jam

a za

pre

duze

a 1.

Izvr

šena

stud

ija

za m

ogu

nost

i i

mod

alite

te

stva

ranj

a i

funk

cion

isan

ja

šem

a kr

editn

e ga

ranc

ije

2. A

plik

acija

za

lans

tvo

u EU

ra

zvoj

nim

in

stitu

cija

ma

(CIP

, EU

SM

E W

eek

) i

drug

ih d

onat

ora

u ci

lju s

tvar

anja

fin

ansi

jskih

in

stru

men

te k

ako

bi s

e ol

akša

o pr

istu

p M

SP u

fin

ansi

jam

a,

izvr

šena

. 3.

la

nstv

o u

CIP

i EU

SM

E W

eek

4. F

ond

stvo

ren

u ci

lju

funk

cion

aliz

acije

še

me

za g

aran

ciju

kr

edita

5.

Fon

d st

vore

n da

su

bven

cion

iše

MSP

K 2

- 20

15

MTI

M

EF,

CBK

, U

druž

enje

ba

nak

a

1. A

BV

2. S

trat

egija

za

razv

oj

MSP

100,

000.

00 €

20,0

00.0

0 €

80,0

00.0

0 €

4 U

spos

tavl

janj

e sa

radn

je

izm

eu

obra

zovn

ih

inst

ituci

ja i

MSP

za

pred

uze

a i i

ndus

trijs

ke

polit

ike

1. P

rogr

am "B

izni

s In

tern

ship

" za

200

st

uden

ata,

sp

rovo

den

2. S

avet

odav

ni

save

t MSP

K 4

- 20

13

MTI

U

nvie

rzite

t i

kole

dži

1. A

BV

2. S

trat

egija

za

razv

oj

MSP

50,0

00.0

0 €

50,0

00.0

0 €

0.00

€

153

funk

cion

aliz

ovan

3.

Pre

dmet

za

Pred

uzet

ništ

vo

uba

en u

kur

ikul

u ni

skog

ob

razo

vanj

a (M

ON

T)

3.7.

3. P

oljo

priv

reda

1D

alje

usk

laiv

anje

sa

EU

zako

nski

m o

kvir

om

1. N

acrt

zak

ona

za

zašt

itu b

ilja,

od

obre

n;

2. N

acrt

zak

ona

šum

a od

obre

n;

3. N

acrt

zak

ona

za

hran

u, o

dobr

en;

4. N

acrt

zak

ona

za

stok

e, o

dobr

ena;

5.

Nac

rt z

akon

a o

sem

enim

a,

odob

ren;

6.

Nac

rt z

akon

a o

sadn

om m

ater

ijalu

od

obre

n;

7. N

acrt

zak

ona

o po

pis

poljo

priv

rede

, od

obre

n;

8. N

acrt

zak

ona

o G

MO

, usv

ojen

; 9.

Adm

inis

trat

ivna

up

utst

va, i

zdat

a.

K4

-20

13

MPŠ

RR

Fak.

Po

ljop

rivr

ede

Zako

noda

vna

st

rate

gija

20

13

75,0

00.0

0 €

75,0

00.0

0 €

0.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

154

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

2 Iz

rada

pol

itika

, pla

nova

i pr

ogra

ma

za ra

zvoj

se

ktor

a po

ljopr

ivre

de i

rura

lnog

razv

oja

1. S

trat

egija

i pl

an

za p

oljo

priv

redu

i ru

raln

i raz

voj

2014

-202

0,

usvo

jen:

2.

God

išnj

i pr

ogra

m sa

te

hni

kim

m

eram

a, iz

raen

; 3.

God

išnj

i akc

ioni

pl

an z

a ra

zvoj

or

gans

ke

poljo

priv

rede

, pr

ipre

mlje

n i

odob

ren

od s

tran

e M

PŠRR

; 4.

Aut

orite

t K

ontr

ole

za

orga

nsku

po

ljopr

ivre

du,

osno

van;

5.

God

išnj

i pla

n za

up

ravl

janj

e ba

kter

ijski

h op

ekot

ina,

us

voje

n;

6. R

egis

tar

poljo

priv

redn

ika,

až

urir

an;

7. M

reža

pod

atak

a ra

unov

odst

va

poljo

priv

redn

ih

farm

i, ko

mpl

etir

an;

8. Z

ašti

eno

geog

rafs

ko

pore

klo

vina

i op

is

K4

-20

13

MPŠ

RR

Opš

tine

Za

kon

o po

ljopr

ivre

dnom

ze

mlji

štu,

St

rate

gija

za

ko

mas

aciju

po

ljopr

ivre

dnog

ze

mlji

šta

50,0

00.0

0 €

50,0

00.0

0 €

0.00

€

50,0

00.

00 €

155

loka

cija

sa

zašt

ien

im

geog

rafs

kim

in

dika

cija

ma,

za

vrše

no;

9. S

ertif

ikov

ana

i ka

tego

rizo

vana

vi

na;

10. P

ilot J

edin

ica

za d

emon

stra

ciju

za

utv

riv

anje

po

rekl

a ge

ogra

fske

sr

edin

e,

uspo

stav

ljena

; 11

. Pov

ršin

a ko

nsol

idov

anog

ze

mlji

šta

(u h

a)

Mer

e ko

je s

e pr

eduz

imaj

u za

za

štitu

po

ljopr

ivre

dnog

ze

mlji

šta

(bro

j po

dnet

ih p

rija

va,

dozv

ola,

izda

tih

licen

ci, i

nspe

kcija

, re

vizi

ja i

broj

iz

vrše

nih

prija

va)

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

156

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

3M

oder

niza

cija

po

ljopr

ivre

dnih

i ag

ro -

prer

aiv

aka

pre

duze

a kr

oz š

emu

gran

tova

i po

boljš

anje

usl

ova

za

mar

ketin

g.

1. B

udže

t (d

onac

ije i

subv

enci

je) z

a po

ljopr

ivre

dnik

e i

pred

uze

a ag

ro-

prer

ade

(4,5

m

ilion

a ev

ra

budž

eta

od s

tran

e K

B i 5

mili

ona

podr

ške

EK)

obez

been

; 2.

Ula

ganj

e u

pred

uze

a ag

ro –

pr

erad

e i r

azni

m

farm

ama

koje

is

punj

avaj

u EU

st

anda

rde

(bro

j pr

eduz

ea

agro

–

prer

ade,

farm

i, vr

sti i

nves

ticija

, itd

) obe

zbe

eno;

3.

Ta

ke

prik

uplja

nja

za

skla

dišt

enje

i pr

omet

po

ljopr

ivre

dnih

pr

oizv

od,

uspo

stav

ljene

; 4.

Sis

tem

(sof

tver

) tr

žišn

ih

info

rmac

ija o

ce

nam

a za

pr

imar

ne

poljo

priv

redn

e st

avke

, fu

nkci

onal

izov

an i

ažur

iran

K4

- 20

13

MPŠ

RR,

ASK

. KA

HV

, O

pštin

e 19

,350

,000

.00

€1,

435,

000.

00

€5,

000,

000.

00

€12

,915

,00

0.00

€

157

5. Iz

vešt

aj z

a ra

zmen

e tr

govi

ne

(uvo

z i i

zvoz

), na

os

novu

sta

tisti

kih

poda

taka

, pr

ipre

mlje

n;

6. P

oljo

priv

redn

i pr

oizv

odi

prom

ovis

ani

pute

m sa

jmov

a,

fest

ival

a u

zem

lji i

inos

tran

stvu

(p

otro

šen

budž

et,

broj

saj

mov

a,

tere

nski

dan

i, itd

.)

4 Po

boljš

anje

infr

astr

uktu

re

u ru

raln

im p

odru

jima

1. P

utev

i, el

ektr

ine

mre

že,

vodo

vod

i tr

ansp

ort u

ru

raln

im

podr

ujim

a po

boljš

an (b

roj

sela

ukl

juen

ih,

vrst

a re

gulis

ane

infr

astr

uktu

re,

duži

na u

met

rim

a ili

kilo

met

rim

a,

itd);

2. R

ehab

ilito

van

sist

em z

a na

vodn

java

nje

(reg

ulis

ane

bran

e,

kana

li, k

anal

i na

vodn

java

nja

regu

lisan

i,

K4

- 20

13

MPŠ

RR

MPŠ

RR/

Op

štin

e

Zako

n o

orga

nsko

j po

ljopr

ivre

di

4,87

4,17

8.0

0 €

0.00

€0.

00 €

4,87

4,1

78.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

158

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

navo

dnja

vana

po

vrši

na u

ha,

itd

.);

3. V

rsta

re

aliz

ovan

ih

proj

ekat

a u

rura

lnim

po

dru

jima

prek

o lo

kaln

ih a

kcio

nih

grup

a (L

AG

) sa

utic

ajem

na

rura

lne

obla

sti

5

Kor

išen

je i

održ

ivo

upra

vlja

nje

šum

ama

1. P

ošum

ljava

ne

povr

šine

u h

a;

2. P

lano

vi

upra

vlja

nja

šum

ama

(ha)

pr

ojek

tova

ni i

odob

reni

od

stra

ne

MPŠ

RR;

3. S

trat

egije

za

razv

oj lo

va

usvo

jena

od

stra

ne

Vla

de;

4. S

trat

egije

za

razv

oj e

kotu

rizm

a od

obre

na o

d st

rane

Vla

de;

5. N

acio

naln

a in

vent

ariz

acija

šu

ma

(Kon

ani

iz

vješ

taj)

izra

en;

6. S

trat

egija

za

održ

ivo

upra

vlja

nje

K4

-20

13

MPŠ

RR

pštin

e,

MSP

P

Zako

n o

poljo

priv

redn

om

zem

ljišt

u

529,

245.

00 €

60,0

00.0

0 €

245,

000.

00 €

224,

245

.00

€

159

nedr

vnih

šum

skih

pr

oizv

oda,

od

obre

na o

d st

rane

Vla

de;

7. M

ere

i akc

ije

pred

uzet

e od

st

rane

KA

Š za

za

štitu

šum

a (b

roj

prek

ršaj

a,

insp

ekci

ja, k

azni

za

pre

krša

je i

kriv

ina

del

a,

štet

oin

a ile

galn

ih

kori

snik

a šu

ma)

.

6 Iz

grad

nja

inst

ituci

onal

nih

kapa

cite

ta z

a ra

zne

obla

sti s

ekto

ra

poljo

priv

rede

i da

lje

jaan

je p

oljo

priv

rede

i ru

raln

ih s

avet

odav

nih

uslu

ga z

a po

ljopr

ivre

dnik

e, g

rupe

po

ljopr

ivre

dnik

a, N

VO

.

1. B

roj o

buen

ih

služ

beni

ka

min

ista

rstv

a za

ra

zli

ite s

ekto

re

poljo

priv

rede

(v

rsta

obu

ke,

stud

ijska

pu

tova

nja

, itd

.);

2. In

form

ativ

ni i

save

toda

vni c

entr

i su

rest

rukt

urir

ani i

fu

nkci

onal

izov

ani

(bro

j fu

nkci

onal

nih

info

rmac

ioni

h ce

ntar

a, n

jihov

a op

rem

a, it

d);

3. T

ehni

ke

save

toda

vne

uslu

ge k

oje

se

nude

(bro

j

K4

- 20

13

MPŠ

RR

Fak.

Po

ljop

rivr

ede,

,pšt

ine

, SH

PUK

Plan

rada

M

PŠRR

75

0,83

5.00

€0.

00 €

0.

00 €

750,

835

.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

160

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

farm

era,

vrst

a sa

veta

, bro

j pu

blik

acija

, br

ošur

a, le

taka

, itd

) ;

4. K

ampa

nje

podi

zanj

a sv

esti

gra

ana

o va

žnos

ti, z

aštit

i i

kori

šen

ju šu

ma

(bro

j sas

tana

ka,

ues

nici

, vrs

ta

info

rmac

ija –

št

ampa

ni i

elek

tron

ski m

ediji

, itd

) ;

5. T

AIE

X te

hni

ka

pom

o (v

rsta

tr

enin

ga, r

ezul

tati

i bro

j obu

enih

u

esni

ka, i

td .)

1U

sagl

ašav

anje

po

dzak

onsk

ih p

ropi

sa u

ob

last

i bez

bedn

osti

hran

e,

zdra

vlja

živ

otin

ja i

bilja

ka

1. U

redb

a o

doda

cim

a u

hran

i, od

obre

na;

2. U

redn

a o

ribl

jim

bole

stim

a,

odob

rena

; 3.

Pra

vila

za

odob

renj

e i

regi

stra

ciju

po

slov

nih

subj

ekat

a (b

iljni

h i

živo

tinjsk

ih)

odob

rena

; 4.

Ure

dba

za

K4-

2013

A

HV

K

PM,M

PŠRR

,MF,

Poljo

priv

redn

i fak

ulte

t, po

slov

ni s

ubje

kti

KPM

,MPŠ

RR,M

F,SO

HP

KPM

,MPŠ

RR,M

F K

PM,M

PŠRR

,MF

KPM

,MPŠ

RR,M

F K

PM,M

SPP

63,0

00.0

0 €

63,0

00.0

0 €

0.00

€0.

00 €

161

fitos

anita

rne

kont

role

, od

obre

na;

5. U

redb

a za

uvo

z pr

ehra

mbe

nih

proi

zvod

a ži

votin

jskog

po

rekl

a, u

svoj

ena;

6.

Ure

dba

o ži

votin

jskih

pod

-pr

oizv

oda,

od

obre

na;

2U

spos

tavl

janj

e po

litik

a i

plan

ova

za p

rehr

ambe

nu

bezb

edno

st, z

drav

lja

živo

tinja

i zd

ravl

ja b

ilja

1. N

acio

naln

i pla

n sl

užbe

nih

kont

rola

, usv

ojen

; 2.

Str

ateg

ija z

a sp

reav

anje

ne

lega

lnog

kla

nja,

us

voje

na;

3. S

trat

egija

za

licen

cira

nje

i ko

ntro

lu

odob

reni

h ži

votin

jskih

tr

žišt

a;

4. P

lan

za

spro

voen

je

stra

tegi

je o

na

dgra

dnji

poljo

priv

redn

o –

preh

ram

beni

h pr

eduz

ea,

od

obre

n;

5. T

ake

gra

nine

ko

ntro

le (T

GK

) ka

tego

risa

ne;

6. S

tand

ardn

e

K4-

2013

A

HV

79

0,00

0.00

€ 79

0,00

0.00

€0.

00 €

0.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

162

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

oper

ativ

ne

proc

edur

e za

fit

osan

itarn

e ko

ntro

le,

odob

rene

; 7.

Sta

ndar

dne

oper

ativ

ne

proc

edur

e za

uz

orko

vanj

e,

usvo

jene

; 8.

Sis

tem

atsk

o uv

oen

je i

uskl

aiv

anje

po

data

ka u

baz

i po

data

ka o

id

entif

ikac

iji,

regi

stra

ciji,

po

kret

u, k

lanj

u,

smrt

i živ

otin

ja s

a te

rena

zav

ršen

o;

3Iz

grad

nja

inst

ituci

onal

nih

i pro

fesi

onal

nih

kapa

cite

ta A

HV

1. B

roj

uspo

stav

ljeni

h re

gion

alni

h ka

ncel

arija

; 2.

Pre

baaj

in

spek

tora

AH

V,

zavr

šen;

3.

Bro

j rad

nika

za:

pr

egle

d,

uzor

kova

nje,

la

bora

tori

ju,

prav

nu

kanc

elar

iju,

zapo

slen

ih;

4. B

roj r

enov

iran

a gr

ani

nih

obje

kata

za

vet

erin

arsk

u i

K4-

2014

A

HV

K

PM,M

ALS

,MF

KPM

,MA

LS,M

F K

PM,M

F M

F,EK

,MSP

P,M

ALS

3,28

2,00

0.0

0 €

1,28

2,00

0.0

0 €

2,00

0,00

0.0

0 €

0.00

€

163

fitos

anita

rnu

kont

rolu

uvo

za;

5. B

roj o

buen

ih

služ

beni

ka A

HV

; 6.

Izgr

adnj

a fa

brik

e za

pre

radu

sp

ored

nih

proi

zvod

a ži

votin

jskog

po

rekl

a za

vrše

na;

7. B

roj u

govo

reni

h ve

teri

nara

od

obu

enih

AH

V.

4O

drži

vost

akr

edito

vani

h m

etod

a i p

roši

renj

e ob

ima

akre

dita

cije

1. B

roj u

zora

ka

prem

a na

cion

alno

m

plan

u bo

lest

i pr

aen

ja i

kont

role

hr

ane

na K

osov

u (p

od p

lano

vim

a O

ZBŽ

i OJU

) je

test

iran

a;

2. B

roj o

buen

og

osob

lje la

bora

tori

je

za h

ranu

i ve

teri

nu -

LHV

; 3.

Bro

j ueš

a zv

ani

nika

LU

V u

te

stov

ima

stru

nost

i; 4.

Lab

orat

orija

za

hran

u i v

eter

inu

snab

deve

n sa

ad

ekva

tnom

op

rem

om z

a ra

zvoj

met

oda

radi

pro

šire

nja

K4-

2013

A

HV

K

PM, M

TI

600,

000.

00 €

600,

000.

00 €

0.00

€

0.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

164

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

obim

a ak

redi

taci

je;

5. L

UV

ak

redi

tova

na p

o IS

O 1

7025

; 6.

Bro

j pri

orite

ta

za a

kred

itova

ne

met

ode

prem

a IS

O

1702

5, d

efin

isan

i;

3.7.

4. C

arin

e, po

rezi

i fin

ansij

ska

kont

rola

3.

7.4.

1. C

arin

e

1 C

arin

ske

vlas

ti do

datn

o tr

eba

da u

napr

ede

svoj

u ef

ikas

nost

da

zado

volje

za

htev

e ko

ji pr

oist

iu

iz

liber

aliz

ovan

e tr

govi

ne i

pref

eren

cija

lne

trgo

vine

u

okvi

ru S

SP, n

aro

ito

cari

nske

vla

sti t

reba

da

pove

aju

efik

asno

st o

pr

aviln

oj se

rtifi

kaci

ji po

rekl

a ro

be, k

ao i

met

ode

ispi

tivan

ja i

impl

emen

taci

je.

1. R

adne

gru

pe n

a te

hni

kom

niv

ou,

osno

vane

. 2.

Nov

e pr

osto

rije

i z

ajed

nike

take

gr

ani

nog

prel

aza

izgr

aen

i da

obez

bedi

ne

opho

dnu

opre

mu

. 3.

Pos

lovi

zav

ršio

PK

K k

ao

orga

niza

cion

e st

rukt

ure,

4.

Fun

kcio

naln

ost

baze

pod

atak

a.

5. C

arin

jenj

e sv

e ko

mer

cija

lne

robe

pr

eko

dva

prel

aza.

6.

Bro

j car

inje

nih

tere

ta

K4-

2013

D

KM

F 1.

Sp

oraz

um

izm

eu

Kos

ova

i Sr

bije

. 2.

Akc

ioni

pl

an z

a im

plem

ent

aciju

Sp

oraz

uma

.

10,0

00,0

00.

00 €

165

2Po

boljš

anje

obj

ekat

a po

jedi

nih

gran

ini

h pr

elaz

a (G

P) i

refo

rmir

anje

(m

oder

niza

ciju

) Car

ine.

1. B

roj p

obol

jšani

h ob

jeka

ta.

2. U

napr

een

je

post

oje

e in

fras

truk

ture

i iz

grad

nja

novi

h ob

jeka

ta n

a G

P (K

ula,

Ver

mic

a,

Han

i i E

lezi

t, K

uciš

te).

3. B

roj i

zgra

enih

ob

jeka

ta.

4. Is

punj

eni

nedo

stac

i/po

treb

e ko

je p

rois

tiu

iz

Blue

prin

ta.

K3-

2013

D

KM

F 1.

M

arrë

vesh

ja

ndër

mje

t K

osov

ës

dhe

Serb

isë.

2.

Pla

ni I

Vep

rim

it pë

r Im

plem

enti

min

e

Mar

rëve

shj

es.

7,00

0,00

0.0

0 €

3Bo

rba

prot

iv n

efor

mal

ne

ekon

omije

, pos

ebno

na

seve

ru K

osov

a.

1. D

odav

anje

an

tikri

jum

arsk

ih

obav

eze

u ov

om

delu

Kos

ova.

2.

Pov

ean

je

sara

dnje

sa

drug

im

agen

cija

ma

za

spro

voen

je

zako

na.

3. B

roj

orga

nizo

vani

h op

erac

ija.

4. B

roj o

tkri

veni

h sl

uaj

eva.

5.

Kon

trol

e za

pr

over

u pr

oizv

oda

na

teri

tori

ji se

vera

. 6.

Ser

tifik

ati o

po

rekl

u iz

sev

erne

K4-

2013

D

K

PK,

PAK

,M

F

1.

Spor

azum

iz

me

u K

osov

a i

Srbi

je

2. A

kcio

ni

plan

za

spro

voen

je Sp

oraz

uma

3. K

C

Stra

tegi

ja

35,0

00.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

166

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

teri

tori

je,

potv

ren

i.

4 Iz

grad

nja

kapa

cite

ta ,

kao

i efik

asno

st C

arin

e 1.

Bro

j obu

enih

ca

rins

kih

služ

beni

ka.

2. O

buka

odr

žana

u

zem

lji i

inos

tran

stvu

, na

osno

vu s

arad

nje

sa d

rugi

m

rele

vant

nim

ag

enci

jam

a za

iz

grad

nju

kapa

cite

ta i

prof

esio

naln

og

razv

oja

zapo

slen

ih.

3. S

kra

eno

vrem

e ca

rinj

enja

. 4.

Ter

min

"p

aper

less

", pr

aktik

ovan

. 5.

Sm

anje

nje

fizi

ke k

ontr

ole

robe

.

K4-

2013

D

K

MF

1. D

K

stra

tegi

ja.

2. O

kvir

sr

ednj

oro

nog

plan

a ob

uke

DK

.

110,

000.

00 €

3.

7.4.

2. P

orez

i

1 Pr

elaz

ak iz

tren

utno

g si

stem

a IT

( SI

GTA

S) n

a no

vi IT

sis

tem

u sk

ladu

sa

IT st

rate

gijo

m 2

012-

2015

i u

skla

du s

a st

anda

rdim

a

1. F

unkc

iona

lan

sist

em z

a on

lajn

us

luge

. 2.

Pro

glaš

eni

pore

zi o

nlaj

n.

K4-

2013

PA

K

MF

1. S

trat

eški

pl

an P

AK

20

10-2

015

2. S

trat

egija

in

form

acio

5,00

0,00

0.0

0 €

167

EU.

3. S

iste

m v

ezan

za

info

rmac

ione

si

stem

e i d

ruge

vl

adin

ih in

stitu

cija

pr

eko

fiska

lnih

ka

sa.

4. D

onat

orsk

a te

hni

ka p

omo

za

naba

vku

osno

vnog

in

form

acio

nog

sist

ema

i teh

niku

i f

inan

sijsk

u po

mo

u

izgr

adnj

i/da

ljem

ra

zvoj

u i

inte

grac

iji s

a po

stoj

eim

in

form

acio

nim

po

d si

stem

ima

PAK

.

ne

tehn

olog

ije

PAK

201

2-20

15

2Ja

anje

kap

acite

ta O

dbor

a za

pov

ean

je b

roja

re

šeni

h ža

lbi.

1.

Adm

inis

trat

ivno

up

utst

vo z

a is

plat

u la

nova

od

bora

odo

bren

o.

2. K

ompl

etir

an

odbo

r sa

lano

vim

a iz

Sk

upšt

ine

Kos

ova.

3.

Sm

anje

nje

broj

a ne

reše

nih

pred

met

a.

K4-

2013

M

F N

ezav

isni

od

bor

za

žalb

e,Sk

upš

tina

1. Z

akon

o

proc

edur

eum

a i

pore

sku

adm

inis

tra

ciju

.

200,

000.

00 €

3Iz

grad

nja

ljuds

kih

kapa

cite

ta P

AK

i po

vean

a sa

radn

ja s

a

1. B

roj t

reni

nga

po

obla

stim

a.

2. B

roj u

esni

ka.

K4-

2014

PA

K

PK,S

ud

1.

Str

ateš

ki

plan

PA

K

2010

-201

5

150,

000.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

168

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

drug

im in

stitu

cija

ma.

3.

Odr

žani

za

jedn

iki

sas

tanc

i sa

Kos

ovsk

om

polic

ijom

i su

dom

. 4.

Spo

razu

mi o

sa

radn

ji po

tpis

ani

sa K

P i S

udom

. 4

Impl

emen

taci

ja

„Str

ateg

ije u

skla

enos

ti 20

12-2

015"

, pr

elim

inar

nog

plan

a ri

zika

tret

man

a i

prog

ram

a za

oba

vezn

o pr

ikup

ljanj

e.

1. T

retir

anje

rizi

ka.

2. P

ove

anje

sve

sti

pore

skih

ob

vezn

ika

kroz

in

form

ativ

ne

kam

panj

e.

3. P

oset

e u

funk

cije

pr

ikup

ljanj

a du

ga

i spr

ovo

enja

pr

oced

ura

obav

ezne

nap

late

. 4.

Bro

j poz

iva

za

Cen

tra

za p

oziv

za

info

rmis

anje

po

resk

ih

obve

znik

a o

pore

skim

ob

avez

ama.

5.

Nas

umi

ne

prov

ere

6. A

utom

atsk

o iz

dava

nje

obav

ešte

nja

za

dugo

ve.

K4-

2013

PA

K

MF

1. S

trat

egija

za

U

skla

enos

t 201

2-20

15

PAK

2.

Pr

elim

inar

ni g

odiš

nji

plan

tr

etir

anja

ri

zika

3.

Akc

ioni

pl

an z

a pr

inud

nu

napl

atu

za

2012

2,15

0,00

0.0

0 €

169

5Bo

rba

prot

iv u

taje

por

eza

i pod

izan

je d

irek

tne

pore

ze.

1. M

edija

lne

kam

panj

e za

in

form

isan

je

pore

skih

ob

vezn

ika

u ve

zi

sa p

ores

kim

ob

avez

ama.

2.

Pos

ete

i kon

trol

e u

cilju

spr

eav

anja

ne

ispu

njav

anja

po

resk

ih o

bave

za.

3. K

ontr

ole

iden

tifik

ovan

ih

slu

ajev

a za

ne

ispu

njav

anje

ob

avez

a an

aliz

om

rizi

ka.

4. S

luaj

ne

mon

itori

ng p

oset

e.

5. B

roj o

tkri

veni

h sl

uaj

eva.

6.

Pov

ean

je u

dela

pr

ihod

a od

di

rekt

nih

pore

za u

od

nosu

na

indi

rekt

ne p

riho

de

(sa

11 %

u 2

012

na

oko

14 %

u 2

013

godi

ni).

K4-

2014

PA

KM

F 1.

Str

ateg

ija

za

Usk

laen

ost 2

012-

2015

PA

K

2.

Prel

imin

arni

god

išnj

i pl

an

tret

iran

ja

rizi

ka

1,30

0,00

0.0

0 €

3.

7.4.

3. F

inan

si jsk

a ko

ntro

la

1

Razv

ijanj

e pr

akse

inte

rne

revi

zije

zas

nova

ne n

a ri

zik

1.Br

oj o

drža

nih

tren

inga

i b

roj

ues

nika

K4

- 20

14

MF

Pr

iru

nik

za fi

nans

ijsko

upr

avlja

nje

i ko

ntro

lu -

Pro

cedu

ra b

r. 4

Upr

avlja

nje

rizi

cim

a

1,00

0,00

0.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

170

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

2 Ra

zvoj

inte

rne

revi

zije

i fin

ansi

jskog

upr

avlja

nja

i ko

ntro

le (F

UK

) u ja

vnom

se

ktor

u u

skla

du s

a m

eun

arod

nim

st

anda

rdim

a i p

raks

ama.

1. B

roj

sert

ifiko

vani

h in

tern

ih re

vizo

ra

Prog

ram

a za

m

eun

arod

nu

obuk

u i

sert

ifika

ciju

2.

Zah

tev

odob

ren

od st

rane

Ev

rops

ke k

omis

ije

za fi

nans

ijsku

i pr

ofes

iona

lnu

podr

šku

za

prog

ram

stru

nog

usav

ršav

anja

na

nivo

u di

plom

a/av

anzi

rani

m n

ivo

3. M

ater

ijal K

BFP

proi

zved

en i

dist

ribu

iran

4.

Tre

ninz

i i

sem

inar

i odr

žani

sa

ues

nici

ma

za

finan

sijsk

o up

ravl

janj

e i

kont

rolu

(FU

K) u

ok

viru

mod

ula

proj

ekta

IPA

201

1 5.

Rad

ioni

ce

održ

ane

BO

(min

ista

rstv

a,

opšt

ine,

age

ncije

) za

gla

vne

finan

sijsk

e sl

užbe

nike

u

odno

su n

a po

dele

K4

-20

13

MF

Reso

rna

m

inis

tar

stva

, op

štin

e,

agen

cije

Zako

n o

inte

rnoj

revi

ziji,

Str

ateg

ija z

a in

tern

u re

vizi

ju, P

riru

nik

Fina

nsijk

og

upra

vlja

nja

I kon

trol

e - p

ravi

lo 0

1 -

Fina

nsijs

ko U

prav

ljanj

e i K

ontr

ola

1,05

0,00

0.0

0 €

171

odgo

vorn

osti

i vl

asti

u sk

ladu

sa

prop

isim

a i

proc

edur

ama

FUK

6.

Sas

tanc

i odr

žani

sa

ruko

vods

tvom

bu

džet

skih

or

gani

zaci

ja

3D

a se

obe

zbed

i in

stitu

cion

alna

odr

živo

st

1. N

ovi z

akon

us

voje

n i

impl

emen

tiran

ob

ezbe

die

orga

niza

cion

u,

funk

cion

alnu

i fin

ansi

jsku

neza

visn

ost.

2. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

uspo

stav

ljeno

3.

Adm

inis

trat

ivni

pr

iru

nik

ažur

iran

. 4.

Zaj

edni

ka

stra

tegi

ja ra

zvoj

a za

per

iod

sept

emba

r 201

3 -

sept

emba

r 201

5 us

voje

na.

5. B

roj o

sobl

ja u

sk

ladu

sa

cilje

vim

a A

PEP

6. N

ova

šem

a se

rtifi

kaci

je u

sk

ladu

sa

ISSA

I Re

vizo

r Re

gula

rnos

ti u

javn

om s

ekto

ru, u

K3

-20

14

ZAP

Skup

štin

a M

eun

aro

dni

stan

dard

i re

vizi

je u

ja

vnom

se

ktor

u,

Nov

i zak

onZa

jedn

ika

st

rate

gija

ra

zvoj

a ,

Rezu

ltati

test

ova

Prir

uni

k za

up

ravl

janj

e kv

alite

tom

, M

emor

and

umi o

Sa

radn

ji

98,0

00.0

0 €

63,0

00.0

0 €

35,0

00.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

172

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

funk

ciji.

7.

Pro

cena

t re

vizo

ra k

oji

prol

aze

razl

iite

ni

voe

nove

šem

e za

ser

tifik

aciju

re

vizo

r re

gula

rnos

ti.

8. Š

ema

sert

ifika

cije

za

revi

zora

uin

ka

9. P

roce

nat

revi

zora

koj

i pr

olaz

e ra

zli

ite

nivo

e no

vog

prog

ram

a se

rtifi

kaci

je z

a re

vizo

ra u

inka

. 10

. Dal

je ra

zvoj

up

ravl

janj

a kv

alite

ta i

stru

ktur

e or

gani

zaci

je d

a bi

se

obe

zbed

ila

vlas

nika

pe

rspe

ktiv

a up

ravl

janj

a pr

omen

ama,

vl

asni

štva

i fo

kusa

na

rezu

ltate

. 11

. Upo

ran

i fle

ksib

ilan

pris

tup

u sa

radn

ji sa

m

eun

arod

nim

pa

rtne

rim

a (p

roje

kti

finan

sira

ni o

d

173

stra

ne E

U i

Svet

ske

bank

e i

bila

tera

lna

sara

dnji

sa

šved

skim

GSU

)

4D

opri

nos

jaan

ju d

obro

g up

ravl

janj

a

1. O

bave

zne

revi

zija

re

gula

rnos

ti sv

ih

budž

etsk

ih

potr

oša

a ob

avlje

nih

iz

kanc

elar

ija

(ukl

juuj

ui s

ve

opšt

ine)

. 2.

Rev

izije

uin

ka

(ukl

juuj

ui

revi

zije

up

ravl

janj

e)

post

epen

o po

stiž

u ve

i pro

cena

t uk

upni

h re

surs

a 3.

Rev

izija

do

nato

rski

h sr

edst

ava

i pr

ojek

ata,

kao

sa

stav

ni d

eo

aktiv

nost

i KG

R po

rtfe

lja.

4. G

odiš

nji I

zveš

taj

Revi

zije

dal

je

razv

ijena

da

K3

- 20

14

KG

R Sk

upš

tina

1. Iz

vešt

aji

revi

zije

re

gula

rnos

ti 2.

Izve

štaj

i re

vizi

je

uin

ka

3. Iz

vešt

aji

revi

zije

up

ravl

janj

a/m

enad

žmen

ta

4. G

odiš

nji

izve

štaj

re

vizi

je

5. G

odiš

nji

izve

štaj

u

inka

6.

Pro

jekt

i za

in

stitu

cion

aln

i raz

voj.

2,35

2,00

0.0

0 €

2,03

7,00

0.0

0 €

315,

000.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

174

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

obez

bedi

ula

z na

a)

dal

je

refo

rmir

anje

za

htev

a iz

vešt

avan

ja ,

b )

jasn

e gr

anic

e iz

me

u dr

uštv

enih

st

rukt

ura

(hor

izon

taln

o) i

odgo

vorn

osti

(ver

tikal

no) u

sv

im ja

vnim

in

stitu

cija

ma

i s)

foku

s na

rezu

ltate

i u

slug

e za

gr

aan

e.

5. G

odiš

nji i

zveš

taj

o u

inku

, raz

vije

n 6.

Kom

unik

acija

i sa

radn

ja s

a ak

teri

ma

razv

ijena

u

sara

dnji

gde

je

prim

enjiv

o.

7. B

roj d

atih

sa

veta

sk

upšt

inam

a i

vlad

i u p

roce

sim

a do

noše

nja

odlu

ka

se p

ove

ava.

K

ontin

uira

na

me

unar

odna

sa

radn

ja k

ao d

eo

ugra

enog

op

erat

ivno

g po

rtfe

lja

3.

7.5.

Zap

ošlja

vanj

e, so

cija

lna

polit

ika,

pol

itika

javn

og z

drav

stva

, obr

azov

anja

i ob

uke,

istra

živa

nja

tehn

olog

ije i

razv

oja

175

3.

7.5.

1. Z

apoš

ljava

nje,

soci

jaln

a po

litik

a i p

oliti

ka

javn

og z

drav

stva

,

1N

asta

viti

uskl

aiv

anje

za

kono

davn

og o

kvir

a

1. Z

akon

o

izm

enam

a i

dopu

nam

a Za

kona

br.

03/L

-21

2 za

pos

ao,

odob

ren

2. N

ovi Z

akon

o

bezb

edno

sti i

zd

ravl

ju n

a ra

du,

usvo

jen.

3.

Nov

i Zak

on o

za

pošl

java

nju

stra

nih

drža

vlja

na,

odob

reni

.

K4

2014

M

RSS

MU

PSe

ktor

ska

stra

tegi

ja

2009

-201

3,

Akc

ioni

Pl

an 2

011-

2013

,

15,0

00.0

0 €

15,0

00.0

0 €

2Po

boljš

anje

i un

apre

enje

so

cija

lnog

dija

loga

, ka

o i

stva

ranj

e po

data

ka z

a br

oj

lano

va s

indi

kata

1. K

ampa

nja

za

podi

zanj

e sv

esti

o so

cija

lnim

pa

rtne

rim

a,

real

izov

ana.

2.

Tre

ning

za

lider

e,

lano

ve

stru

nog

odbo

ra i

soci

jaln

ih p

artn

era

na n

acio

naln

om

zako

noda

vstv

u i

dire

ktiv

ama

EU,

spro

vede

n 3.

Bro

j odr

žani

h sa

stan

aka

Soci

jaln

o Ek

onom

skog

Sa

vet (

SES)

da

se

pove

a di

jalo

g

K4

-20

13

MRS

S,

Sind

ika

ti,

Priv

red

na

Kom

ora,

SE

S

Soci

jal

ni

part

neri

, N

VO

, C

iviln

o druš

tvo

Sekt

orsk

a st

rate

gija

20

09-2

013,

A

kcio

ni

Plan

201

1-20

13,

700,

000.

00 €

100,

000.

00 €

600,

000.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

176

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

izm

eu

sind

ikat

a i

vlad

e i s

ocija

lnih

pa

rtne

ra

4. B

aza

poda

taka

za

sin

dika

lno

lans

tvo

i la

nove

, us

post

avlje

na

3 Po

boljš

anje

i re

form

e po

litik

a za

pošl

java

nja

i so

cija

lnih

pol

itike

1. P

raen

je

spro

voen

ja

Zako

na o

obu

ci,

usav

ršav

anju

i za

pošl

java

nju

osob

a sa

in

valid

iteto

m

2. U

A z

a pr

enos

ko

risn

ika

soci

jaln

ih š

ema

na

trži

šte

rada

, us

voje

na.

3. S

trat

egija

za

pošl

java

nja

i se

ktor

ska

stra

tegi

ja

razm

otre

ne i

unifi

kova

ne u

je

dnom

do

kum

entu

. 4.

Kon

cept

do

kum

ent z

a ja

vne

služ

be

zapo

šlja

vanj

a,

usvo

jene

. 5.

javn

a sl

užba

za

zapo

šlja

vanj

e,

unap

reen

a.

Akt

ivne

mer

e tr

žišt

a ra

da z

a

K4/

2014

M

RSS

A

kcio

ni

plan

201

1-20

13,

Stra

tegi

ja

za s

tru

no

usav

ršav

anje

201

2-20

14,

Stra

tegi

ja

zapo

šlja

vanj

a 20

10-

2012

, St

rate

gija

de

cent

raliz

acija

so

cija

lnih

us

luga

20

13-2

017

"

9,72

8,00

0.0

0 €

1,10

0,00

0.0

0 €

8,62

8,00

0.0

0 €

177

prom

ovis

anje

za

pošl

java

nja

mla

dih

ljudi

, lju

di

sa in

valid

iteto

m,

žena

, dug

oro

no

neza

posl

eni

pove

anih

od

7.

8000

do

10.0

00 li

ca

koja

traž

e za

posl

enje

put

em

posr

edov

anja

za

zapo

šlja

vanj

e go

dišn

je

4

Usv

ajan

je p

oliti

ka

soci

jaln

e in

kluz

ije i

anti

- di

skri

min

acio

nih

polit

ika

kao

i mer

a za

pob

oljša

nje

situ

acije

soc

ijaln

o ug

rože

nih

grup

a

1.

Me

umin

ista

rska

ko

mis

ija

uklju

uju

i op

štin

e, s

tvor

ena

( K

1/20

13 )

2. In

tegr

acija

po

litik

a za

za

pošl

java

nje

i so

cija

lne

polit

ike

u op

štin

skim

st

rate

gija

ma

3. N

asta

vak

dece

ntra

lizac

ije

soci

jaln

ih u

slug

a 4.

Usp

osta

vlja

nje

i ja

anje

m

ehan

izam

a za

fin

ansi

ranj

e.

5. A

ngaž

ovan

je

nevl

adin

ih

orga

niza

cija

u

K4

- 20

15

MRS

S M

Z,

MO

NT,

M

EI,

KRP

, O

pšti

ne,

NV

O.

Akc

ioni

pl

an 2

011-

2013

, St

rate

gija

za

pošl

java

nja

2010

-20

12 ,

Stra

tegi

ja

dece

ntra

lizac

ija

soci

jaln

ih

uslu

ga

2013

-201

7 "

8,56

0,00

0.0

0 €

2,25

0,00

0.0

0 €

6,31

0,00

0.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

178

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

pruž

anju

usl

uga

soci

jaln

e za

štite

.

5 K

ompl

etir

anje

pra

vnog

ok

vira

1.

Usv

ajan

je

Zako

na o

zd

ravs

tvu

2. U

svaj

anje

Za

kona

o

zdra

vstv

enom

os

igur

anju

3.

Usv

ajan

je

Zako

na o

tr

ansp

lant

aciji

tk

iva

i cel

ija

4. U

svaj

anje

Za

kona

o

tran

spla

ntac

iji

orga

na

5. U

svaj

anje

Za

kona

o d

uvan

u 6.

Usv

ajan

je

zako

na o

m

edic

insk

im

proi

zvod

ima

i op

rem

i 7.

Usv

ajan

je

Zako

na o

ko

mor

ama

zdra

vstv

enih

ra

dnik

a 8.

Usv

ajan

je

Zako

na o

m

enta

lnom

zd

ravl

ju

9. U

svaj

anje

K3-

2013

M

Z

Sekt

orsk

a St

rate

gija

20

10 2

014

13,6

75.0

0 €

13,6

75.0

0 €

179

Zako

na o

hitn

im

slu

ajev

ima

10. U

svaj

anje

AU

za

cen

ovni

k m

edic

insk

ih

uslu

ga

11. U

svaj

anje

UA

za

osn

ovni

pak

et

zdra

vstv

enih

us

luga

12

. Usv

ajan

je U

A

za o

snov

ni p

aket

zd

ravs

tven

ih

uslu

ga

6Ra

zvoj

pol

itika

i iz

grad

nja

inst

ituci

onal

nih

kapa

cite

ta u

obl

asti

zdra

vstv

enih

usl

uga.

1. A

genc

ija z

a zd

ravs

tven

o os

igur

anje

/fon

d za

zdr

avst

veno

os

igur

anje

, us

post

avlje

na

2. U

svaj

anje

nov

e st

rukt

ure

Min

ista

rstv

a zd

ravl

ja

3. U

svaj

anje

pla

na

za p

reve

nciju

za

razn

ih b

oles

ti.

4. U

svaj

anje

dr

žavn

og p

lana

za

spre

avan

je

zlou

potr

ebe

psih

o-

aktiv

nih

sups

tanc

i i l

een

je b

oles

ti za

visn

osti

5. U

svaj

anje

St

rate

gije

za

prev

enci

ju i

rano

K3-

2014

M

Z

Stra

tegj

ia

Sekt

oria

le

2010

201

4

718,

400.

00 €

400,

000.

00 €

318,

400.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

180

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

otkr

ivan

je ra

ka

dojk

e, g

rli

a m

ater

ice

i deb

elog

cr

eva.

6.

Diz

ajni

ranj

e so

ftver

a (S

oftv

er

inte

gris

anog

zd

ravs

tven

og

info

rmac

iono

g si

stem

a, S

oftv

er z

a fa

rmac

euts

ki

lage

r, So

ftver

si

stem

a st

atis

ika

za id

entif

ikac

iju

zdra

vlje

). 7.

Pri

prem

a za

ug

ovar

anje

zd

ravs

tven

e us

luge

zas

nova

ne

na p

erfo

rman

sam

a i z

drav

stve

nih

inst

ituci

ja

(pilo

tiran

je

ugov

aran

ja

zdra

vstv

enih

us

tano

va i

izve

štav

anje

) 8.

Ren

ovir

anje

i op

rem

anje

po

treb

nom

in

fras

truk

turo

m

Ope

rativ

nog

cent

ra i

cent

ra z

a po

zive

(NO

C/C

all

cent

ar)

9. In

stal

acija

ha

rdve

ra u

84

181

zdra

vstv

enih

us

tano

va

10. B

roj o

drža

nih

tren

inga

na

men

jeni

h za

os

oblje

SZ

i zd

ravs

tven

og

osob

lja (4

041

zapo

slen

ih)

11. F

unkc

iona

lnos

t C

enta

ra z

a ob

uku

7Pr

užan

je z

drav

stve

nih

uslu

ga sv

im m

anjin

skim

za

jedn

icam

a, s

a pr

iori

teto

m z

ajed

nice

Ro

ma,

Ašk

alija

i Eg

ipan

a, k

ao i

spro

voen

je a

kcije

za

pobo

ljšan

je u

pisa

, sm

anje

nje

zaga

enja

ol

ovom

i po

vean

ja s

tope

va

kcin

acije

me

u RA

E za

jedn

ice;

izgr

adnj

a ka

paci

teta

Jedi

nice

za

tešk

e m

etal

u o

kvir

u M

Z .

1. K

ampa

nje

podi

zanj

a sv

esti

o zd

ravs

tven

om

rizi

ku

kont

amin

acije

go

tovi

h ol

ovom

2.

Izve

štaj

pro

cene

o

step

enu

zaga

enja

olo

vom

, iz

raen

a 3.

Bro

j oso

ba

leen

ih o

d ko

ntam

inac

ije

olov

om i

izle

enih

4.

Izve

štaj

o

ispo

ruci

spe

cifi

ne

tera

pije

(DM

SA)

za p

acije

nte

leen

e od

kon

tam

inac

ije

olov

om, i

zra

en

5. P

redu

zete

ak

tivno

sti u

cilj

u in

tegr

isan

ja

zdra

vstv

enog

K3-

2013

M

Z O

pšti

ne

Sekt

orsk

a St

rate

gija

20

10 2

014

80,0

00.0

0 €

80,0

00.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

182

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

sist

ema

6. Iz

vrše

nje

dela

tnos

ti za

po

boljš

anje

re

gist

ra, s

man

jenj

e za

gaen

ja o

lovo

m

i pov

ean

je s

tope

va

kcin

acije

kod

za

jedn

ice

RAE

7. O

prem

anje

Je

dini

ce z

a te

ške

met

ale

CPM

- M

itrov

ica

8. Iz

vešt

avan

je o

ni

vou

rast

u va

kcin

acije

za

vrše

na

9. B

roj

vakc

inis

anih

, pr

ijavl

jen

10. V

akci

naci

ja

kam

panj

e za

vrše

na.

8

Izgr

adnj

a in

stitu

cion

alni

h ka

paci

teta

u o

blas

ti zd

ravs

tven

ih u

slug

a

1. O

buka

str

uno

g os

oblja

(lek

ari i

se

stre

) za

kori

šen

je s

oftv

era

inte

gris

anog

zd

ravs

tven

og

info

rmac

iono

g si

stem

a .

2. R

enov

iran

je i

opre

man

je

potr

ebno

m

infr

astr

uktu

rom

za

Ope

rativ

ni

K4-

2013

M

Z

Sekt

orsk

a St

rate

gija

20

10 2

014

6,28

8,47

7.0

0 €

6,06

9,00

0.0

0 €

229,

470.

00 €

183

cent

ar i

cent

ar z

a po

zive

(NO

C/C

all

cent

ar)

3. Im

plem

enta

cija

ha

rdve

ra u

84

zdra

vstv

enih

us

tano

va

4. O

buka

klju

nih

grup

a tr

ener

a ZD

za

pre

govo

re,

ugov

aran

je je

po

ela

5. In

icija

lni

ugov

ori s

a ZI

po

tpis

ani

6. P

raen

je i

ocen

jivan

je

spro

voen

ja

ugov

ora

je p

oel

o 7.

Pra

enje

in

dika

tora

uin

ka

na Z

I 8.

Nak

nada

pe

rfor

man

se,

poel

a 9.

Bro

j PZN

ob

javl

jen

10.

Funk

cion

aliz

acija

ce

ntar

a za

obu

ku

11. o

buka

oso

blja

ZS

12

. Ugo

vara

nje

uslu

ga W

AN

13

. Mar

ketin

g,

javn

o sa

opšt

avan

je

9N

asta

vak

spro

voen

ja

1. B

roj l

een

ih

K3-

MZ

Se

ktor

ska

331,

992.

00

331,

992.

00

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

184

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

met

adon

ske

tera

pije

pa

cije

nata

2.

Spr

ovo

enje

pr

ogra

ma

prija

vlje

n

2013

St

rate

gija

20

10 2

014

€ €

3.

7.5.

2 . O

braz

ovan

je, o

buka

, ist

raži

vanj

e i in

ovac

ije

1 U

svaj

anje

Nac

iona

lne

stra

tegi

je z

a in

ovac

ije i

real

izac

iju a

ktiv

nost

i za

istr

aživ

anje

– n

auku

, In

ovac

ije i

tehn

olog

ija

1. O

dobr

ena

stra

tegi

ja

2. K

vant

itativ

no

pove

anje

dr

žavn

og

finan

sira

nje

za

nau

na

istr

aživ

anja

i in

ovac

ije (p

osle

20

15) ;

2.

Min

imum

35

kand

idat

a za

pos

t - d

okto

rske

st

udije

, pod

ržan

i. 3.

Pod

rška

vi

soko

obra

zovn

ih

inst

ituci

ja d

a de

finiš

u po

treb

e za

razv

oj

infr

astr

uktu

re

istr

aživ

anja

4.

Izgr

adnj

a ka

paci

tet

univ

erzi

teta

za

izra

du i

akre

dita

ciju

po

stoj

eih

i no

vih

dokt

orsk

ih

prog

ram

a;

K 4

20

15

MO

NT

Vla

de B

alka

na

435,

060.

00 €

435,

060.

00 €

0.00

€

185

2In

tegr

acija

Kos

ova

u ev

rops

kom

istr

aživ

ako

m

pros

toru

1. O

sniv

anje

si

stem

a na

cion

alne

ko

ntak

t ta

ka

imen

uju

i lju

de/t

ake

te

mat

skih

obl

asti;

2.

Obu

ka

osob

a/fo

kaln

ih

taki

oko

te

mat

skih

obl

asti

okvi

rnog

pr

ogra

ma.

3.

Org

aniz

ovan

je

info

rmat

ivni

h se

sija

za

nau

nu

zaje

dnic

u na

K

osov

u za

EU

O

kvir

nom

pr

ogra

mu.

4.

Kos

ovsk

i ueš

e u

me

unar

odni

m

meh

aniz

mim

a na

uke

i is

traž

ivan

ja

(ueš

e u

FP7

i H

oriz

on 2

020)

5.

Vis

okoš

kols

ke

inst

ituci

je z

a ko

ntro

lu k

valit

eta

kons

olid

ovan

e;

6. B

roj z

vani

nika

u

kval

itetu

vi

soko

škol

skih

in

stitu

cija

ob

uen

ih.

K 4

20

13

MO

NT

D

onat

ori

DV

O/K

CM

SMO

NT

21,1

50.0

0 €

21,1

50.0

0 €

0.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

186

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

3 O

buka

i st

runo

os

poso

blja

vanj

e 1.

Obu

ka

nast

avni

ka u

pr

ilago

dljiv

osti

na

prom

ene

u na

stav

nim

pl

anov

ima

i na

pred

ne

tehn

olog

ije

2. L

icen

cira

nje

pred

ava

a fu

nkci

onal

no.

3. M

ehan

izm

i za

upra

vlja

nje

obuk

e na

stav

nika

us

post

avlje

na.

K 4

20

15

MO

NT

AA

K, I

VO

89

7,74

5.00

€ 89

7,74

5.00

€ 0.

00 €

4 D

a se

pob

oljša

pri

stup

, kv

alite

t i re

leva

ntno

st

obra

zova

nja

1. P

ove

anje

bro

ja

obu

enih

tren

era

i na

stav

nika

na

napr

edni

jim

prog

ram

ima.

2.

Pre

gled

na

stav

nog

plan

a i

prog

ram

a pr

egle

d ob

razo

vanj

a i

stru

nog

usav

ršav

anja

u

kont

ekst

u is

punj

avaj

u za

htev

a tr

žišt

a ra

da.

3. N

ovi n

asta

vni

plan

i pr

ogra

m u

sk

ladu

sa

zaht

evim

a tr

žišt

a ra

da, r

azvi

jen.

4.

Stv

aran

je

adek

vatn

ih u

slov

a

K 4

20

13

MO

NT

MRS

S

4,31

8,00

0.0

0 €

1,11

8,00

0.0

0 €

3,20

0,00

0.0

0 €

187

škol

a i c

enta

ra z

a ob

uku

potr

ebno

za

razv

oj v

eštin

a.

5Po

boljš

anje

ade

kvat

nih

uslo

va z

a ob

razo

vanj

e m

anjin

a, u

klju

uju

i pr

istu

p ob

razo

vanj

a na

sv

om je

ziku

1.

lans

tvo

Kos

ova

za D

ekad

u Ro

ma

2. U

džbe

nici

na

rom

skom

jezi

ku

obez

been

i. 3.

Inte

grac

ija i

sara

dnja

sa

srps

kom

za

jedn

icom

po

veza

no s

a un

apre

enim

ob

razo

vnim

pr

oces

om.

4. n

asta

vnic

i ob

uen

e o

ESD

L

5. O

bezb

een

je

neki

h ud

žben

ika

naci

onal

nih

pred

met

a (je

zik,

is

tori

ja, u

met

nost

i m

uzik

a) n

a na

stav

i na

bosa

nsko

m i

turs

kom

jezi

ku.

6. P

odrš

ka z

a RA

E za

jedn

ice

cent

ara

za u

enje

i st

vara

nje

šem

e gr

anto

va z

a st

ipen

dije

.

K 4

20

15

MO

NT

E

U

3.

7.6.

Kul

turn

e uslu

ge ,

audi

o –v

izue

lne u

sluge

, tele

kom

unik

acije

i po

štan

ske u

sluge

i in

form

acio

no d

rušt

vo

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

188

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

1 D

alje

usk

laiv

anje

sa

EU

zako

nski

m o

kvir

om

1. Z

akon

o

vlad

inim

or

gani

ma

info

rmac

iono

g dr

uštv

a, o

dobr

en;

2. S

ekun

darn

o za

kono

davs

tvo

u ob

last

i el

ektr

onsk

ih

kom

unik

acija

us

kla

eno

sa

Dir

ektiv

ama

2002

/21/

EC i

2009

/140

/EC

; 3.

Reg

ulat

orni

ok

vir z

a un

iver

zaln

ih

uslu

ge,

uspo

stav

ljen;

4.

Cilj

evi

regu

lato

rnog

ok

vira

za

razv

oj

širo

kopo

jasn

og

pris

tupa

, pr

imen

jen;

5.

Ovl

ašen

je

gene

raln

o re

žim

a,

usvo

jeno

;

K4

-20

13

ART

M

ERM

JU

20,0

00.0

0 €

20,0

00.

00 €

189

2 K

reir

anje

i sp

rovo

enje

od

gova

raju

ih p

oliti

ka z

a ra

zvoj

info

rmac

iono

g dr

uštv

a i m

edija

, u c

ilju

pune

libe

raliz

acije

trži

šta

i pob

oljša

nja

kval

iteta

us

luga

1. P

oliti

ke z

a se

ktor

ele

ktro

nske

ko

mun

ikac

ije,

usvo

jene

; 2.

Str

ateg

ija z

a di

gita

lizac

iju,

usvo

jena

; 3.

Sis

tem

ski

polit

ika

cena

, sp

rove

den;

4.

Ek-

ante

re

gula

torn

e ob

avez

e na

pr

ovaj

dera

sa

oset

ljivo

g sn

agom

na

trži

štu,

sp

rove

dene

; 5.

Pra

vila

o p

lanu

za

kor

išen

je

frek

venc

ija,

izra

en;

6. P

ojas

evi z

a da

vanj

e u

kori

šen

je

tele

kom

unik

acio

nih

uslu

ga,

defin

isan

i; 7.

Pla

n za

na

dgle

danj

e i

pove

anje

ef

ikas

nost

i m

onito

ring

a za

ko

riš

enje

radi

o-fr

ekve

ncija

, iz

raen

; 8.

Fik

sna

stan

ica

za m

onito

ring

K4

- 20

13

ART

MER

RA

EPK

,KPM

1,

900,

000.

00

€ 10

0,00

0.00

€1,

800,

000

.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

190

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

spek

tra

kom

plet

iran

za

jedn

o sa

op

rem

om;

9. P

rogr

am z

a ko

riš

enje

te

lefo

nsko

g br

oja

za h

itne

slu

ajev

e "E

-112

", ra

zvije

n;

10. P

lan

za

vanr

edne

situ

acije

in

tegr

isan

i od

obre

n;

11. P

lan

za

kom

unik

acio

ne

uslu

ge ja

vne

bezb

edno

sti,

usvo

jen;

12

. Bro

j drž

avni

h ko

mpj

uter

skih

ce

ntar

a,

uspo

stav

ljen;

13

. Ure

dba

o ut

vriv

anju

un

iver

zaln

og

reži

ma

pris

tupa

i us

luga

, usv

ojen

a;

14. F

ond

za

univ

erza

lne

služ

ba, o

snov

an;

3 O

drža

vanj

e ne

zavi

snos

ti re

gula

tora

, odg

ovar

aju

e in

stitu

cion

alne

refo

rme

i iz

grad

nja

prof

esio

naln

ih

kapa

cite

ta u

sekt

or

info

rmac

iono

g dr

uštv

a i

med

ijim

a

1. B

roj z

avrš

enih

ob

uka

u RA

EPK

; 2.

Bro

j zav

ršen

ih

obuk

a u

KPM

; 3.

Aut

orite

t za

sert

ifika

ciju

RO

OT

osno

van;

K4

-20

13

MER

M

F,M

ER,R

AEP

K,M

JU

,KPM

13

7,00

0.00

€ 10

,000

.00

€

127,

000

.00

€

191

4. In

ovac

ioni

ce

ntar

Kos

ova,

us

post

avlje

n;

5. O

kvir

In

teop

erab

ilite

ta

za

inte

rope

rabi

lnos

t si

stem

a IK

T us

voje

n;

6. B

roj

prih

vaen

og

stru

nog

kadr

a u

IKT;

7.

Bro

j zav

ršen

e ob

uke

u ob

last

i IK

T.

4

Akt

ivno

ueš

e u

regi

onal

noj s

arad

nji,

uklju

uju

i la

nstv

o u

me

unar

odni

m

orga

niza

cija

ma

1. D

ržav

ni z

akon

za

tele

fon

i in

tern

et (C

CTL

D),

obez

been

; 2.

Pun

opra

vno

lans

tvo

u re

gion

alni

m,

evro

pski

m i

me

unar

odni

m

orga

niza

cija

, za

vrše

no;

3. B

roj b

ilate

raln

ih

spor

azum

a,

zakl

juen

ih.

K4

- 20

13

MER

RA

EPK

, MIP

19

5500

19

5500

3.

7.7.

Tra

nspo

rt

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

192

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

1 D

alje

usk

laiv

anje

sa

EU

zako

noda

vnim

okv

irom

1. Iz

men

e i

dopu

ne Z

akon

a br

. 02/

L-70

o

bezb

edno

sti u

dr

umsk

om

saob

raaj

u,

usvo

jene

; 2.

Izm

ene

i do

pune

Zak

ona

br. 0

2/L-

127

o dr

umsk

om

saob

raaj

u,

usvo

jene

; 3.

Izm

ene

i do

pune

Zak

ona

br. 2

004/

06 o

pr

evoz

u op

asni

h m

ater

ija, u

svoj

ene;

4.

Zak

on o

ob

ezbe

enju

va

zduš

ne

plov

idbe

, usv

ojen

; 5.

AU

o re

vizi

ji dr

umsk

e be

zbed

nost

i, us

voje

no;

6. M

etod

olog

ija

stat

isti

kih

poda

taka

o

saob

raaj

nim

ne

zgod

ama

u sk

ladu

sa

me

unar

odni

m

prak

sam

a,

usvo

jena

; 7.

Soc

ijaln

a po

litik

a i p

ravi

la o

K4,

20

13

MI

AC

V,M

UP,

PK

13

9,50

0.00

€ 18

,500

.00

€ 12

1,00

0.00

€

193

satim

a vo

žnje

da

se p

otvr

di i

ugra

di

u za

kon

o dr

umsk

om

saob

raaj

u;

8. P

reno

šenj

e D

irek

tive

2003

/59

o po

etno

j kv

alifi

kaci

ji i

peri

odi

noj o

buci

vo

zaa,

da

se

potv

rdi;

9. P

reno

šenj

e D

irek

tive

2008

/96

o pu

tevi

ma

upra

vlja

nje

infr

astr

uktu

rom

be

zbed

nost

i, da

se

potv

rdi;

2

Kre

iran

je i

spro

voen

je

odgo

vara

juih

pol

itika

za

razv

oj e

kono

msk

o od

rživ

og tr

ansp

orta

1. S

ekto

rska

i m

ultim

odal

na

stra

tegi

ja,

usvo

jena

(k

ontr

over

zno

imen

ovan

je);

2. U

slug

e m

ultim

odal

nog

tran

spor

t po

boljš

ane;

3.

Fin

ansi

jske

potr

ebe

infr

aKO

S sa

pla

tnim

m

ogu

nost

ima

koje

trai

nNK

OS

da s

e us

klad

e;

K4,

20

13

MI

MU

P, M

TI

MF

387,

000.

00 €

187,

000.

00 €

200,

000.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

194

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

4. S

tudi

ja

izvo

dljiv

osti

za

opci

je d

ugor

ono

g od

ržav

anja

opc

ija

R7 fi

naliz

iran

a;

5. S

avet

za

izda

vanj

e ka

rtic

a di

gita

lnih

ta

hogr

afa,

os

nova

n;

6. P

roce

dure

ko

ntro

la g

asa

odob

rene

; 7.

Ure

aji z

a ko

ntro

lu g

asa,

in

stal

iran

i; 8.

Bro

j izd

atih

do

zvol

a na

dr

umsk

om

saob

raaj

u;

9. B

roj i

zdat

ih

ovla

šen

ja z

a do

ma

i pre

voz

putn

ika;

3Re

stru

ktur

iran

je i

mod

erni

zaci

ja

tran

spor

tnih

sis

tem

a,

uklju

uju

i raz

voj i

od

ržav

anje

infr

astr

uktu

re

1. Im

plem

enta

cija

pr

ojek

ta R

7,

segm

enti

1 - 9

( V

erm

ica-

Pri

štin

a Se

ver)

zav

ršen

a;

2. Im

plem

enta

cija

pr

ojek

ta R

6,

segm

ent P

rišt

ina

– El

ez H

an p

oel

a;

K2,

20

14

MI

A

CV

,Kom

iteti

drej

tues

nd

ërm

inis

tror

,MF,

MER

.

301,

220,

000

.00

€30

1,02

0,00

0.00

€20

0,00

0.00

€0.

00 €

195

3. K

ilom

etri

od

ržav

anih

i re

habi

litov

anih

pu

teva

; 4.

Ser

tifik

ovan

i A

genc

ija

vazd

uhop

lovn

e na

viga

cije

; 5.

Pov

ean

niv

o ul

agan

ja u

že

lezn

icam

a;

6. O

dgov

araj

ua

sred

stva

za

održ

avan

je p

utne

in

fras

truk

ture

, pr

edvi

ena;

7.

Mre

ža p

onov

o ka

tego

risa

nih

pute

va;

8. B

aza

poda

taka

pu

teva

, ažu

rira

na

4

Pobo

ljšan

je b

ezbe

dnos

ti u

saob

raaj

u, k

ao i

uslo

ve

slob

odno

g kr

etan

ja

putn

ika

i rob

e.

1. S

trat

egija

za

bezb

edno

st

razv

oja

u sa

obra

aju,

us

voje

na;

2. B

roj r

edov

nih

sast

anak

a Sa

veta

be

zbed

nost

i sa

obra

aja

na

pute

vim

a;

3. O

prem

ljeni

pu

tevi

ho

rizo

ntal

ne i

K4,

20

13

MI

MF,

Sa

vet z

a dr

umsk

u be

zbde

nost

M

UP,

MER

.

6,13

0,00

0.0

0 €

3,95

0,00

0.0

0 €

2,18

0,0

00.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

196

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

vert

ikal

ne

sign

aliz

acije

; 4.

Kam

panj

e za

se

nzib

iliza

ciju

da

pove

anje

be

zbed

nost

i na

pute

vim

a,

spro

vede

no (B

roj

sast

anak

a sa

de

com

i vo

zaim

a ,b

roj d

istr

ibui

rani

h pr

ospe

kata

,bro

j TV

spo

tova

); 5.

Bro

j pot

pisa

nih

ugov

ora

za

subv

enci

je;

6. D

elat

nost

vo

zova

u s

vim

lin

ijam

a pl

anir

anih

za

subv

enci

je;

7. B

roj v

ozila

koj

i ne

pro

e te

st

tehn

ike

is

prav

nost

;

5 A

ktiv

no u

eše

u re

gion

alno

j sar

adnj

i i

dalje

m u

klju

uju

i la

nstv

o u

me

unar

odni

m

orga

niza

cija

ma.

1. B

roj

regi

onal

nih,

ev

rops

kih

i m

eun

arod

nih

sast

anak

a od

ržan

ih i

post

ignu

ti za

klju

ci;

2. P

unop

ravn

o la

nstv

o na

niv

ou

regi

onal

nih,

K4,

20

13

MI

MIP

, MF

430,

000.

00 €

280,

000.

00 €

15

0,00

0.0

0 €

197

evro

pski

h i

me

unar

odni

h or

gani

zaci

jam

a;

3. B

roj z

aklju

enih

bi

late

raln

ih

spor

azum

a,

6

Izgr

adnj

a pr

ofes

iona

lnih

i in

stitu

cion

alni

h ka

paci

teta

u se

ktor

u tr

ansp

orta

1. P

ove

anje

bu

džet

a i b

roj

osob

lja p

rizn

atih

u

RTŽ;

2.

Bro

j zav

ršen

ih

obuk

a u

RTŽ;

3.

Obe

zbe

enje

po

boljš

ana

civi

lnog

va

zduh

oplo

vstv

a ;

4. B

roj o

buen

ih

insp

ekto

ra z

a be

zbed

nost

ci

viln

og

vazd

uhop

lovs

tva

(cer

tifik

ovan

i);

5. B

roj s

tru

nog

osob

lja o

buen

og

u ob

last

i in

spek

cije

dr

umsk

og

saob

raaj

a ;

6. B

roj

saob

raaj

nih

men

adže

ra i

voza

a ob

uen

i i

sert

ifiko

vani

u

skla

du s

a st

anda

rdim

a In

tern

atio

nal R

oad

K4,

20

13

MI

M

EI,R

TŽ,M

UP

464,

866.

00 €

4148

6650

,000

.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

198

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

Uni

on (I

RU);

7. B

roj o

buen

ih

voza

a i

man

ipul

ator

a se

rtifi

kova

nih;

8.

Pet

(5)

kons

ulta

nata

be

zbed

nost

i u

obla

sti t

rans

port

a op

asni

h m

ater

ija;

9. O

buen

i tre

neri

za

Eko

- vo

žnje

(5

tren

era)

; 10

. Obu

eni

inst

rukt

ori v

ožnj

e (4

50 in

stru

ktor

a za

ob

uku)

; 11

. Obu

eni

insp

ekto

ri v

ozila

za

kon

trol

u ga

sa

(160

insp

ekto

ra) ;

12

. TA

IEX

podr

ška

za

digi

taln

i tah

ogra

f, ob

ezbe

ena;

13

. TA

IEX

podr

ška

za ra

zvoj

m

etod

olog

ija

nesr

ee

me

unar

odne

pr

akse

, ob

ezbe

ena;

14

. TA

IEX

podr

ške

za K

HIA

A

osig

uran

a;

15. T

AIE

X po

dršk

a za

199

insp

ekci

jske

posl

ove

MI

uslu

ga.

3.

7.8.

Ene

rget

ika,

ukl

juuj

uci i

nuk

learn

u be

zbed

nost

1Pë

rafr

imi i

kor

nizë

s le

gjis

lativ

e dh

e rr

egul

lativ

e të

sek

tori

t dh

e tr

egut

të b

rend

shëm

të

ene

rgjis

ë, p

ërfs

hirë

ed

he s

igur

inë

bërt

ham

ore.

1. Iz

men

e i

dopu

ne Z

akon

a o

ener

getic

i, us

voje

ne.

2. Iz

men

e i

dopu

ne Z

akon

a o

elek

tri

noj

ener

giji,

usv

ojen

e.

3. Iz

men

e i

dopu

ne Z

akon

a o

Regu

lato

rim

a en

erge

tike,

us

voje

ne.

4. N

ovi z

akon

o

trgo

vini

naf

tom

i na

ftnim

pr

oizv

odim

a,

usvo

jen.

5.

Izm

ene

i

K4-

2013

M

ER

MER

, RK

E A

KM

R,M

TI, K

AZZ

NS

8. 0

3/L-

184

Zako

n o

ener

getic

i; D

irek

tiva

2009

/28

EC9.

03/

L-18

4 Za

kon

o en

erge

tici,

Zako

n o

elek

tri

noj

ener

giji

Br.

03/L

-201

, Za

kon

o en

erge

tsko

m

regu

lato

ru

Br. 0

3/L-

185;

re

leva

ntni

1,05

2,00

0.0

0 €

52,0

00.0

0 €

1,00

0,00

0.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

200

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

dopu

ne Z

akon

a o

zašt

iti o

d zr

aen

ja

i nuk

lear

ne

sigu

rnos

ti,

usvo

jen.

6.

Mod

ela

diza

jna

unut

rašn

jeg

trži

šta

elek

tri

ne e

nerg

ije,

odob

ren

7. P

ravi

la

unut

rašn

jeg

trži

šta

elek

tri

ne e

nerg

ije

u ok

viru

trži

šnog

m

odel

a, u

svoj

ena.

8.

AU

za

taka

ma

obno

vljiv

ih iz

vora

en

ergi

je 2

013-

2022

, us

voje

n 9.

Reg

ulat

orni

ok

vir z

a ra

zvoj

ob

novl

jivih

izvo

ra

ener

gije

(OIE

), us

voje

n 10

. AU

o n

aftn

im

deri

vata

koj

i su

pred

met

lic

enci

ranj

a,

odob

ren

o na

inu

prija

ve i

licen

cira

nje

pore

za, u

svoj

en

11. A

U o

te

hni

kim

za

htev

ima

za m

alo

prod

ajna

mes

ta

gori

va, u

svoj

en

12. A

U o

zako

n za

na

ftu,

Dir

ektiv

a 20

09/2

8 EC

201

tehn

iki

m

zaht

evim

a za

sk

ladi

šten

je,

prer

adu

i ve

lepr

odaj

a m

azut

a, u

svoj

en

13. U

A z

a bi

ogor

iva

u sa

obra

aju,

us

voje

n 14

. Ure

dba

o ra

dioa

ktiv

nom

ot

padu

, usv

ojen

a 15

. Ure

dba

o pr

evoz

u ra

dioa

ktiv

nih

izvo

ra, u

svoj

ena

16. U

redb

a o

izlo

ženo

sti

zdra

vstv

enih

ra

dnik

a i

paci

jena

ta,

usvo

jena

2

Stra

tešk

i raz

voj p

oliti

ke u

ov

om s

ekto

ru u

skla

du s

a ob

avez

ama

trak

tata

za

jedn

ice

ener

getik

e.

1. R

evid

iran

K

osov

ska

ener

gets

ka

stra

tegi

ja z

a pe

riod

201

3-20

22,

usvo

jena

2.

Str

ateg

ija z

a st

vara

nje

i up

ravl

janj

e re

zerv

ama

nafte

, us

voje

n 3.

Drž

avni

akc

ioni

pl

an i

upra

vlja

nje

reze

rvam

a na

fte,

K4-

2013

M

ER

MER

, M

TI

6.Za

kon

o en

erge

tici

Br.0

3/L-

184;

D

irek

tiva

2009

/28

EC

1,08

4,00

0.0

0 €

84,0

00.0

0 €

1,00

0,00

0.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

202

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

usvo

jen

4. D

odat

na

kotiz

acija

%

prik

uplje

ne n

a na

ftne

deri

vate

5.

EE

Akc

ioni

pl

an, u

svoj

en

6. K

osov

ski p

lan

za O

IE 2

011-

2020

, od

obre

n 7.

Met

odol

ogija

za

proc

enu

EE

prim

enje

nih

mer

a,

usvo

jena

3 Ra

zvoj

i in

stitu

cion

alno

ja

anje

ene

rget

skog

se

ktor

a, u

klju

uju

i i

nukl

earn

e se

ktor

1. D

iviz

ija z

a ob

avez

ne re

zerv

e na

fte, o

snov

ana

2.

etir

i nov

a zv

ani

niak

a za

posl

eni u

RK

E 3.

Bro

j or

gani

zova

nih

obuk

a u

RKE

4. B

roj o

buen

og

osob

lja u

RK

E 5.

13%

pov

ean

ja

budž

eta

u RK

E 6.

Tri

nov

a iz

vrši

oca

KA

ZZN

S 7.

Bro

j or

gani

zova

nih

obuk

a u

KA

ZZN

S 8.

Bro

j obu

enog

os

oblja

u

K4-

2013

K

AZ

ZNS

MER

, M

TI,

RKE,

K

AZZ

NS

29

4,20

0.00

€ 29

4,20

0.00

€ 0.

00 €

203

KA

ZZN

S 9.

Ope

rato

r za

upra

vlja

nje

nukl

earn

im

otpa

dom

, osn

ovan

10

. Bro

j oso

blja

za

posl

enog

u

oper

ater

za

upra

vlja

nje

otpa

dom

11

. Bro

j obu

eni

zapo

slen

ih u

op

erat

era

za

upra

vlja

nje

otpa

dom

12

. Jed

inic

a za

im

plem

enta

ciju

pr

ojek

ta z

a uk

ljuiv

anje

pr

ivat

nog

sekt

ora

u TC

Kos

ovo

B ,

osno

van

4

Izgr

adnj

a i r

azvo

j nov

ih

kapa

cite

ta z

a ge

neri

sanj

e 1.

Tra

nsak

cija

za

proj

ekat

TC

K

osov

a e

Re,

odob

rena

2.

Pob

edni

k na

te

nder

u za

TC

K

osov

a e

Re,

prog

laše

n,

3. B

roj d

ozvo

la z

a iz

grad

nju

kapa

cite

ta n

ovih

O

IE, i

zdat

e.

K4-

2013

M

ER

MER

RK

E,

KEK

, K

OST

T

2,

735,

000.

00

€2,

243,

600.

00

€ 49

1,40

0.0

0 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

204

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

5 D

ekom

isija

TC

Kos

ovo

A

1. T

ri ra

dne

grup

e za

dek

omis

iju T

E K

osov

o A

, fu

nkci

onal

izov

ane

2. G

odiš

nji

izve

štaj

i o

perf

orm

ansi

obe

tr

i gru

pe,

podn

esen

e

K4-

2013

M

ER

MF/

MRS

S 19

2,65

0.00

€

192,

650.

00 €

6 Pr

omoc

ija z

aštit

e od

zr

aen

ja i

nukl

earn

e si

gurn

osti

i upr

avlja

nja

radi

oakt

ivni

m o

tpad

om

1. K

ampa

nje

za

podi

zanj

e sv

esti

za

zašt

itu o

d zr

aen

ja

i nuk

lear

ne

bezb

edno

sti (

broj

te

levi

zijsk

ih

spot

ova,

broj

radi

o re

klam

a, b

roj

broš

ura

i let

aka

štam

pani

h i

dist

ribu

iran

ih,

itd),

2. Z

emlje

sa

radi

oakt

ivni

m

izvo

rim

a,

iden

tifik

ovan

e 3.

Bro

j upr

avlja

nih

radi

oakt

ivni

h iz

vora

K4-

2013

K

AZ

ZNS

KPM

100,

000.

00 €

50,0

00.0

0 €

50

,000

.00

€

205

7Po

boljš

anje

pre

nosa

i u

eše

u re

gion

alni

m

meh

aniz

mim

a za

ko

mpe

nzac

iju tr

anzi

ta

elek

tri

ne e

nerg

ije

1. P

rija

va N

S Li

plja

ne 1

10kV

lin

ija L

P 11

2,

real

izov

ana

2. P

reus

mer

avan

je

linije

110

kV, b

r 18

06 ,

NS

110/

35kV

ak

ovic

a 1

- 11

0/10

kV N

S ak

ovic

a 2

i Za

men

a op

rem

e TL

110

kV

akov

ica

1,

real

izov

an

3. Z

amen

a pr

ovod

nika

i iz

olat

ora,

kao

i po

vezi

vanj

e lin

ijske

opr

eme

110k

V L

P 12

5/2

i 12

5/3,

real

izov

an

4. R

ehab

ilita

cija

po

stro

jenj

a u

TS

110/

35kV

TL

Uro

ševa

c 1

i NS

Gnj

ilana

110

/35

(10)

kV

, re

aliz

ovan

5.

Pak

et p

roje

kat

NS

110/

10 (2

0)

Gnj

ilane

sa

5 da

leko

voda

, re

aliz

ovan

6.

Pak

et p

roje

kat

NS

110/

10

( 20)

Pa

laj s

a

K4

2013

K

OS

TT

MER

27

,483

,000

.00

€

9,08

3,00

0.0

0 €

18,4

00,0

00.

00 €

0.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

206

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

dale

kovo

dim

a,

real

izov

an

7. P

aket

pro

jeka

t N

S 11

0/ 1

0 ( 2

0)

Priš

tina

7 sa

da

leko

vodi

ma,

re

aliz

ovan

8.

Izra

da E

IC k

oda

I kar

akte

ra Y

od

stra

ne E

TSO

– E

za

KO

STT

kao

regu

lato

rna

i ko

mer

cija

lna

obla

st, r

ealiz

ovan

9.

Pos

tavl

janj

e sa

mos

taln

e re

gula

cion

e zo

ne

ili u

sar

adnj

i sa

Alb

anijo

m,

real

izov

an

10. R

ad p

reno

snog

si

stem

a za

snov

ana

na P

riru

nik

oper

acije

EN

TSO

-E,

real

izov

an

3.

7.9.

Živ

otna

sred

ina

i klim

atsk

e pro

men

e

1D

alje

usk

laiv

anje

sa

EU

zako

nski

m o

kvir

om

1. N

acrt

zak

ona

za

Ekof

ondi

n (

Kos

ovsk

i pro

gram

za

zaš

titu

živo

tne

sred

ine)

, usv

ojen

; 2.

Nac

rt z

akon

a o

izm

enam

a i

dopu

nam

a Za

kona

o

hem

ikal

ijam

a,

K4-

2013

M

SPP

RKV

K

Zako

noda

vna

st

rate

gija

20

12/2

013

23,9

17.0

0 €

23,9

17.0

0 €

0.00

€0.

00 €

207

usvo

jen;

3. N

acrt

zak

ona

o iz

men

ama

i do

puna

ma

Zako

na o

zaš

titi

od b

uke,

usv

ojen

; 4.

Nac

rt z

akon

a o

izm

enam

a i

dopu

nam

a Za

kona

o v

odam

a na

Kos

ovu,

us

voje

n;

5. N

acrt

zak

ona

o in

spek

tora

tu z

a ži

votn

u sr

edin

u,

vode

, pro

stor

no

plan

iran

je i

izgr

adnj

u,

usvo

jen;

6.

Nac

rt z

akon

a o

lega

lizac

iji d

ivlje

gr

adnj

e, u

svoj

en;

7. N

acrt

zak

ona

o pr

osto

rnom

pl

anir

anju

, us

voje

n;

8. N

acrt

zak

ona

o iz

men

ama

i do

puna

ma

Zako

na o

up

otre

bi,

upra

vlja

nje

i od

ržav

anje

za

jedn

iki

h zg

rada

, usv

ojen

; 9.

Zak

on o

Re

gula

torn

oj

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

208

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

kanc

elar

iji z

a vo

du i

kana

lizac

ije

(RK

VK

), us

voje

n

2Za

vrše

tak

zako

nsko

g ok

vira

sa

podz

akon

skim

ak

tima

Usv

ojen

a A

dmin

istr

ativ

na

Upu

tstv

a:

1. A

U z

a po

javu

zn

aka

zašt

ite

prir

ode,

pos

tupa

k i u

slov

e za

nj

egov

o ko

riš

enje

; 2.

AU

za

prip

rem

u i s

prov

oen

je

stud

ije z

a pr

ocen

u ri

zika

od

uvo

enja

, nov

i uv

od i

uzgo

j di

vljih

vrs

ta;

3. A

U z

a vr

stu,

iz

gled

, pos

tupa

k i

nain

pod

ele

priz

nanj

a i

nagr

ada

za

dost

ignu

a u

obla

sti z

aštit

e pr

irod

e;

4. A

U z

a na

ine

i us

love

za

obav

ljanj

e po

slov

a

K4-

2013

M

SPP

MPŠ

RR,

M

ZHE,

MI,

ISH

K

Zako

noda

vna

st

rate

gija

20

12/2

013

63,9

17.0

0 €

63,9

17.0

0 €

0.00

€0.

00 €

209

uvan

ja p

riro

de;

5. A

U z

a ek

ološ

ku

mre

žu i

sist

em

važn

ih e

kolo

ških

po

dru

ja;

6. A

U z

a sa

drža

j, vr

eme

i na

in

spro

voen

ja

post

upka

pro

cene

pr

ihva

tljiv

osti

plan

ova,

pr

ogra

ma

i in

terv

enci

ja z

a ek

ološ

ku m

režu

; 7.

UA

- drž

avni

ka

talo

g za

gu

blje

nje;

8.

UA

-doz

vola

za

upra

vlja

nje

otpa

da;

9. A

U i

vete

rina

rski

m

edic

insk

i otp

ad;

10. A

U z

a up

ravl

janj

e gu

ma

i ot

pada

gum

a;

11. A

U

klas

ifika

cija

, ob

elež

avan

je i

pako

vanj

e op

asni

h he

mik

alija

; 12

. AU

za

Ars

en,

kadm

ijum

, živ

u,

nikl

i po

licik

lini

ar

omat

ini

h ug

ljovo

doni

k u

vazd

uhu;

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

210

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

13. A

U o

str

uktu

ri

ispl

ate

voda

; 14

. UA

o n

ain

u ev

iden

cije

i ob

lika

legi

timac

ije

insp

ekto

ra z

a vo

de;

15. U

A z

a sa

drža

j, ob

lik, u

slov

e,

met

ode,

od

ržav

anje

i dr

uga

važn

a pi

tanj

a ko

ja

se o

dnos

e na

iz

dava

nje

i gu

bitk

a vo

dne

dozv

ole;

16

. AU

za

vodn

e in

fras

truk

ture

; 17

. AU

o

gran

icam

a vr

edno

sti

eflu

enat

a ko

ji se

is

pušt

a u

javn

u ka

naliz

aciju

i vo

du;

18. A

U z

a od

reiv

anje

za

šti

ene

obla

sti

voda

; 19

. AU

za

proc

edur

e, s

asta

v i

stru

ktur

u au

tori

teta

reni

h sl

ivov

a;

20. U

A z

a sa

drža

j pl

ana

upra

vlja

nja

voda

ma;

211

21. A

U z

a ra

d,

nain

i dr

uga

pita

nja

od z

naaj

a za

vod

ni

info

rmac

ioni

si

stem

; 22

. A

dmin

istr

ativ

no

uput

stvo

o

osno

vnom

sa

drža

ju

Pros

torn

og p

lana

K

osov

a;

23.

Adm

inis

trat

ivno

up

utst

vo o

os

novn

om

sadr

žaju

O

pštin

skog

ra

zvoj

nog

plan

a;

24.

Adm

inis

trat

ivno

up

utst

vo o

po

stup

ku z

a ja

vno

razm

atra

nje

pros

torn

ih i

urba

nih

plan

ova

; 25

. Jed

inst

ven

kode

ks z

a ob

jekt

e,us

voje

n;

26. U

A o

ad

min

istr

ativ

nim

ta

ksam

a za

iz

dava

nje

gra

evin

ske

dozv

ole

i nak

nade

za

regu

lisan

je

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

212

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

infr

astr

uktu

re;

27. A

U z

a gr

aev

insk

u kn

jigu

i dne

vnik

; 28

. AU

za

kate

gori

zaci

ju

izgr

adnj

e;

29. A

U z

a gr

aev

insk

e ob

jekt

e za

koj

e ni

je

potr

ebna

doz

vola

; 30

. AU

za

post

avlja

nje

nov

ane

kazn

e pr

otiv

ues

nika

u

izgr

adnj

i; 31

. AU

za

odre

ivan

je

oblik

a, s

adrž

aja

i na

ian

voen

ja

upra

vnik

a;

32. O

bave

zni

prop

isi z

a za

jedn

ike

zgr

ade;

33

. Pra

vila

za

odre

ivan

je

vred

nost

i pla

canj

a u

reze

rvom

fond

u

213

3Po

boljš

anje

str

ateš

ke

polit

ike

u ob

last

i živ

otne

sr

edin

e i u

svaj

anje

ak

cion

ih p

lano

va

1. K

osov

ska

stra

tegi

ja z

aštit

e ži

votn

e sr

edin

e i

Akc

ioni

pla

n,

usvo

jeni

; 2.

Str

ateg

ija i

Akc

ioni

pla

n kv

alite

t vaz

duha

, us

voje

ni;

3. S

trat

egija

up

ravl

janj

a ot

pado

m z

a K

osov

o, u

svoj

ena;

4.

Kos

ovsk

i pla

n up

ravl

janj

e ot

pado

m,

odob

ren;

5.

Str

ateg

ija

prib

ližav

anje

sa

EU

zako

noda

vstv

om

u ob

last

i živ

otne

sr

edin

e i p

lana

in

vest

icija

za

zašt

itu ž

ivot

ne

sred

ine,

odo

bren

a;

6. P

roje

ktni

za

datc

i za

izra

du

stra

tegi

je

klim

atsk

ih

prom

ena,

pr

ipre

mlje

ni;

7. S

trat

egija

Vod

a K

osov

a, u

svoj

ena;

8.

Akc

ioni

pla

n za

up

ravl

janj

e re

nim

sl

ivom

, usv

ojen

;

K4-

20

13

MSP

P M

PŠR

R,

MER

, M

I, M

TI

1. Z

akon

o

zašt

iti

živo

tne

sred

ine

2. Z

akon

o

zašt

iti

vazd

uha

od

zaga

enja

, 3.

Zak

on o

ot

padu

4.

Kos

ovsk

i Za

kon

o vo

dam

a,

5. Z

akon

o

pros

torn

om

pl

anir

anju

250,

000.

00 €

150,

000.

00 €

100,

000.

00 €

0.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

214

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

9. P

rost

orni

i ur

bani

sti

ki

plan

ovi 6

opš

tina

odob

reni

- Št

rpce

, N

ovo

Brdo

, K

amen

ica,

Ra

nilu

g, L

iplja

n M

amuš

a;

4

Izgr

adnj

a lju

dski

h i

inst

ituci

onal

nih

kapa

cite

ta u

sekt

oru

zašt

ite ž

ivot

ne s

redi

ne n

a ce

ntra

lnom

i lo

kaln

om

nivo

u

1 Br

oj tr

enin

ga

REN

A p

rogr

ama

(EC

RAN

) - 4

gr

upe

. ;

2 Br

oj tr

enin

ga u

ob

last

i vod

a (D

ABL

AS

i DRI

NI

CO

RE) ;

3.

Obu

ka 4

2 sl

užbe

nika

na

cent

raln

om n

ivou

za

izda

vanj

e gr

aev

insk

ih

dozv

ola,

doz

vola

za

vod

e i ž

ivot

ne

insp

ekci

ja;

4. 3

obu

ke

opšt

insk

og n

ivoa

za

spr

ovo

enje

za

kono

davs

tva

živo

tne

sred

ine;

5.

Uku

pan

broj

ob

uka

insp

ekto

rata

o

ekol

oški

m

zlo

inim

a, tu

žioc

i i

sudi

je (R

EC -

THEM

IS);

K4-

2013

M

SPP

Kom

una

t V

aže

i za

koni

ži

votn

e sr

edin

e i

sekt

orsk

e st

rate

gije

100,

000.

00 €

100,

000.

00 €

0.00

€0.

00 €

215

6. 4

obu

eni

služ

beni

ka n

a ra

zli

itim

pi

tanj

ima

klim

atsk

ih

prom

ena

; 7.

Bro

j obu

enih

sl

užbe

nika

AZS

K

u ok

viru

pr

ogra

ma

Evro

pske

age

ncije

za

živ

otnu

sr

edin

u;

8. B

roj t

reni

nga

održ

anih

od

stra

ne

opšt

insk

og

insp

ekto

ra;

9. S

truk

turi

ranj

e i

prof

iliza

cija

in

spek

cije

, za

vrše

na;

10. O

buka

op

štin

skih

sl

užbe

nika

u ra

du

sa n

efor

mal

nim

na

selji

ma

(OEB

S,

UN

-HA

BITA

T);

11. O

buka

u

opšt

inam

a za

iz

radu

ur

bani

sti

kih

regu

laci

onih

pl

anov

a (P

rizr

en,

Viti

na, U

roše

vac)

; 12

. Obu

ka u

rban

ih

plan

era

u op

štin

ama

za

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

216

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

tum

aen

je n

ovog

Za

kona

o

pros

torn

om

plan

iran

ju;

13. O

buka

5

zvan

ini

ka A

ZSK

un

utar

pro

jekt

a Pa

rkov

a D

inar

skog

Luk

a (W

WF)

;

5Pr

odub

ljiva

nje

sara

dnje

iz

me

u in

stitu

cija

koj

e im

aju

utic

aja

i od

govo

rnos

ti u

sekt

oru

zašt

ite ž

ivot

ne s

redi

ne

1.

Me

umin

ista

rska

gr

upa

o kl

imat

skim

pr

omen

ama,

os

nova

na;

2. B

roj z

ajed

niki

h ak

tivno

sti s

a ek

ološ

kim

ne

vlad

inim

or

gani

zaci

jam

a i

civi

lnim

dr

uštv

om;

3. O

pštin

ski

plan

ovi

upra

vlja

nja

otpa

dom

, na

prav

ljeni

;

K4-

2013

M

SPP

MER

M

PŠR

R, M

I, M

TI,

MZ,

O

pšti

ne

20

,000

.00

€20

,000

.00

€0.

00 €

0.00

€

217

6Sp

rovo

enje

pol

itike

za

štite

živ

otne

sre

dine

u

cilju

pob

oljša

nja

stan

ja

živo

tne

sred

ine

1. M

reža

m

onito

ring

a kv

alite

ta v

azdu

ha,

funk

cion

alna

; 2.

7 k

olek

tora

za

ster

iliza

ciju

in

fekt

ivno

g ot

pada

bol

nice

, op

erac

iona

lizov

an; 3.

Min

ista

rski

sa

vet o

vod

ama,

os

nova

n;

4. S

tam

beni

sav

et,

osno

van;

5.

Zaš

tien

a po

dru

ja z

a iz

vore

pi

tke

vode

, pr

ogla

šene

; 6.

Stu

dije

ore

iz

vodl

jivos

ti za

tr

etm

an z

aga

enih

vo

da z

a ce

ntre

U

roše

vac,

G

njila

ne,

Kos

ovsk

a M

itrov

ica,

za

vrše

ni;

7. P

rogr

am z

a m

onito

ring

po

vrši

nski

h i

podz

emni

h vo

da,

usvo

jen;

8.

Pod

aci

mon

itori

nga

povr

šins

kih

i po

dzem

nih

voda

,

K4-

2013

M

SPP

ZRRU

K,

MPŠ

RR,

M

Z,

Opš

tine

12,2

30,0

00.

00 €

2,

030,

000.

00

€10

,200

,000

.00

€

0.00

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

218

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

obja

vlje

ni;

9. Iz

vešt

aj o

stan

ju

reka

u o

blas

ti ek

splo

atac

ije

iner

tnih

mat

erija

la

posl

e od

luke

da

se

zaus

tavi

ek

splo

atac

ija

reni

h ko

rita

, ob

javl

jen;

10

. Izv

ešta

ji o

stan

ju ž

ivot

ne

sred

ine

na K

osov

u up

uen

i Evr

opsk

oj

agen

ciji

za ž

ivot

nu

sred

inu;

11

. Izv

ešta

j sta

nja

živo

tne

sred

ine,

ob

javl

jen;

12

. Izv

ešta

j o

stan

ju o

tpad

a,

obja

vlje

n;

13. S

tudi

ja

izvo

dljiv

osti

za

prog

laše

nje

zašt

ien

og

podr

uja

Hen

c,

zavr

šena

; 14

. Inv

etna

r su

bjek

ta S

EVES

O

II, o

kon

an;

15. R

adni

pla

n za

iz

bor N

atur

a 20

00

podr

uja

sa

nazn

akom

ne

opho

dnih

po

data

ka,

219

odgo

vorn

osti,

ro

kova

i bu

džet

a,

razv

ijen;

16

. Dep

onije

op

asno

g sk

ladi

šten

je

mat

erija

la,

izgr

aen

i; 17

. Bro

j ope

rate

ra

koji

ispu

njav

aju

nove

kri

teri

jum

e za

pri

kupl

janj

e ot

padn

ih v

ozila

i nj

ihov

ih

kom

pone

nata

; 18

. Pod

aci z

a ci

ljeve

obr

aun

a i

inka

sira

nja

za

sekt

ore

vode

i ka

naliz

acije

i fr

agm

enta

cije

po

sekt

oru,

da

se

poša

lju

3.8.

Fin

ansij

ska

sara

dnja

1

Pobo

ljšan

kap

acite

t za

plan

iran

je i

prog

ram

iran

je p

omoc

i EU

1. B

roj t

reni

nga

održ

anih

i ob

uen

o os

oblje

na

radu

2.

Pob

oljša

n kv

alite

t pr

oizv

eden

ih

doku

men

ata

3.

Pro

jekt

i pr

ogra

mir

ani u

sk

ladu

sa

K4

-20

14

MEI

M

F,

KPM

, M

L

Proj

ekat

br

atim

ljenj

a,

Zakl

juci

se

ktor

skih

D

PSP,

D

okum

ent

pom

oi E

U

Stud

ija

izvo

dljiv

ost

i

614,

000.

00 €

14,0

00.0

0 €

600,

000.

00 €

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

220

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

doku

men

tima

i pr

iori

tetim

a Pr

oces

a st

abili

zaci

je i

prid

ruži

vanj

a

2 Ef

ektiv

na k

oord

inac

ija

dona

tora

1.

Odr

žani

sa

stan

ci s

ekto

rske

ra

dne

grup

a za

do

nato

re

2. O

drža

ni

sast

anci

pod

- se

ktor

a ra

dne

grup

e za

don

ator

e 3.

Sas

tana

k Fo

rum

a vi

soko

g ni

voa

4. P

rior

iteti

za

dona

tors

ka

finan

sira

nja

na

osno

vu s

trat

eški

h do

kum

enat

K4

- 20

13

MEI

M

L,

Don

ator

i

Ure

dba

za

Don

ator

sku ko

ordi

naci

ju

br.

04/2

011

, Za

klju

ci

Foru

ma

viso

k ni

vo

dona

tors

kog

sekt

ora

radn

ih

grup

a,St

udija

iz

vodl

jivos

ti

5,

000.

00 €

3 Pr

ekog

rani

ni p

rogr

ami

sara

dnje

Pr

ogra

m iz

me

u K

osov

a i A

lban

ije

1. B

roj p

roje

kata

pr

ocen

jeni

h i

izab

rani

h ( K

2 -

2013

) 2.

Bro

j pot

pisa

nih

ugov

ora

(K3

2013

) 3.

Stu

dija

iz

vodl

jivos

ti za

st

rate

ški p

roje

kat (

K

4 20

13)

Prog

ram

Kos

ovo-

Mak

edon

ija

1. Z

ajed

nike

K4

-20

13

MA

LS

Opš

tine

855,

660.

00 €

55,6

60.0

0 €

800,

000.

00 €

221

stru

ktur

e za

pr

aen

je

spro

voen

ja

prog

ram

a na

m

estu

i fu

nkci

onal

ne (

K1

2013

) Pr

ogra

m K

osov

o i

Crn

a G

ora

1. Z

ajed

nike

st

rukt

ure

za

pra

enje

sp

rovo

enja

pr

ogra

ma

na

mes

tu i

funk

cion

alne

( K

2 - 2

013)

2.

Bro

j tre

ning

a za

po

tenc

ijaln

e ap

likan

te (K

3 -

2013

) 3.

Poz

iv z

a za

vrše

n pr

edlo

ge i

obja

vlje

ne (K

4 –

2013

)

Uku

pno:

74

0,74

6,74

9.15

€

583,

996,

308

.65

€76

,390

,410

.00

€80

,360

,03

0.50

€

Plan

i i V

epri

mit

për n

egoc

imin

e M

arrë

vesh

jes

së S

tabi

lizim

-Aso

ciim

it

222

Documents

Republika e Kosovës Qeveria – Vlada – · PDF fileFiskalna politika ... TAR Telekomunikacioni Regularni Autoritet KPA Kosovska Poreska Administracija AHV Agencija za Hranu i Veterinu