Direktai: revolucionarno-sindikalistika strujaunutar Srpske socijaldemokratske partije1906-1912.Relja Kneevi2014SadrajUvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31. Nedeljko Divac i Sima Markovi kao idejni zastupnici revolucionarnog sindikalizma . . . 42. Delovanje direktaa u radnikom i socijalistikom pokretu Srbije . . . . . . . . . . . . . . 7Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172UvodDa bi se na adekvatan nain analizirala pojava revolucionarnog sindikalizma u radnikom pokre-tu Srbije, nuno je najpre izloiti teorijski okvir koji e se koristiti u ovom radu, to jest, defnisatinajvanije pojmove.Revolucionarni sindikalizam svoje korene ima u anarhistikom krilu Prve internacionale, u vremekada je Bakunjin proklamovao: Budua socijalna organizacija moe se podizati samo odozdo premagore slobodnim udruivanjem i povezivanjem radnika, prvo u asocijacije, onda u opine, distrikte, na-rode i napokon u jedan veliki internacionalni i univerzalni federalni savez.1Po Rudolfu Rokeru to jejasno vidljivo u debatama etvrtog kongresa Internacionale u Bazelu 1869. godine, o znaaju ekonom-skih organizacija za radnitvo. Tada je Eugen Hins, ispred belgijske federacije, podneo izvetaj u komsu po prvi put predstavljena potpuno nova gledita koja su nepogreivo podseala na ideje Roberta Ovenai engleskog radnikog pokreta iz 1830-ih, nasuprot tada dominantnim blankistikim i marksistikimkonceptima po kojima su sindikati bili iskljuivo reformistike organizacije, koje e nestati zajednosa kapitalizmom, a da se prelaz ka socijalistikom drutvu moe ostvariti jedino kroz socijalistiku,ili diktaturu proletarijata: U Bazelu je ta ideja po prvi put pretrpela temeljna kritika preispitivanja.Stavovi izneeni u belgijskom izvetaju koje je Hins predstavio, a koje su delili i delegati iz panije,vajcarske Jure i vei dio francuske sekcije, bili su zasnovani na premisi da postojea ekonomska udru-enja radnika nisu samo potreba unutar postojeeg drutva, ve da ih treba posmatrati kao drutvenajezgra dolazee socijalistike ekonomije, i stoga je dunost Internacionale da obuava radnitvo za tajzadatak. U skladu sa tim kongres je izglasao sljedeu rezoluciju: Kongres objavljuje kako bi svi radnicitrebalo da tee ka uspostavljanju udruenja za otpor u svojim razliitim strukama. im se sindikat formi-ra, sindikate iste struke treba obavjestiti tako da stvaranje nacionalnog saveza u industriji moe da pone.Ti savezi bi trebalo da budu zadueni za prikupljanje svog materijala koji se odnosi na njihovu industriju,savjetovanje po pitanju mjera koje treba zajedniki poduzeti, i nadgledanje sprovoenja, do trenutka kadase postojei platni sistem moe zamijeniti federacijom slobodnih proizvoaa. Kongres nalae Generalnojskuptini da pomogne udruivanje svih sindikata svih zemalja.2U Francuskoj je 1895. godine osnovan sindikat Generalna konfederacija rada (CGT) u okviru kog jedelovalo radikalno krilo, meu kojima su istaknutu ulogu imali i anarhisti poput Fernanda Pelutijea,Emila Puea i drugih, koji su svojim shvatanjima i delovanjem odredili revolucionarno sindikalistikikarakter organizacije, izraen u Amijenskoj povelji usvojenoj 1906. godine. Ova povelja je revoluci-onarni sindikalizam odredila kao ne-politiki pokret koji tei da ujedini radnike razliitih oprede-ljenja. Meutim, posle kraha Prvog svetskog rata, kada je protivno revolucionarnim principima CGTpodrao uee Francuske u ratu, anarhisti su insistirali na jasnijem politikom defnisanju revolu-cionarnog sindikalizma tako je panski sindikat CNT 1923. godine usvojio odluku po kojoj se kaozvanini cilj organizacije odreuje uspostavljanje slobodarskog komunizma, sutinski se vraajui nave navedene stavove anarhista iz perioda Prve internacionale.I revolucionarni sindikalizam i anarhosindikalizam insistiraju na tome da su sindikati osnovne re-volucionarne organizacije proletarijata i da e upravo sindikati preuzeti na sebe ulogu upravljaabuduim drutvom, da moraju biti ureeni na principima federalizma i autonomije lokalnih grupa,da sindikati moraju okupljati radnike svih zanimanja, da je osnovni nain borbe direktna akcija, anajbitniji oblik direktne akcije generalni trajk. Osim toga, anarhosindikalisti sebe eksplicitno vezujuza anarhistiku tradiciju i pozivaju na uspostavljanje slobodarskog komunizma.1Bakunjin, Mihail: Drava i sloboda, Zagreb, 1979, str. 321.2Roker, Rudolf, Anarhizam i anarhosindikalizam, Beograd, 2006, str. 13.3Majkl mit i Lusijen van der Valt, autori teorijske knjige o sindikalizmu Black Flame: Te Revolu-tionary Class Politics of Anarchism and Syndicalism, sindikalizam defniu kao: pogled po kome susindikati izgraeni kroz svakodnevnu borbu, radikalno demokratsku praksu i narodno obrazovanje kljune poluge revolucije, koje ak mogu posluiti i kao jezgra slobodnog socijalistikog poretka.Kroz revolucionarni generalni trajk, zasnovan na okupacijama radnih mesta, radni ljudi e biti ustanju da preuzmu proizvodnju i preusmere je prema ljudskim potrebama, a ne prema proftu.3Onidodatno istiu: Kada govorimo o sindikalizmu, pod tim podrazumevamo revolucionarni sindikalnipokret sposoban za irok opseg taktika i akcija: sindikalizam ne bi trebalo svesti samo na politikuosnivanja potpuno novih sindikata, jer mnogi sindikalistiki sindikati stvoreni su kroz preuzimanje irevolucionisanje ve postojeih sindikata.4mit i van der Valt sindikalizam vide kao deo iroke anarhistike tradicije i smatraju da to vai zaobe glavne varijacije sindikalizma: anarhosindikalizam i revolucionarni sindikalizam. Ovi autori anar-hosindikalizam defniu kao onaj sindikalizam koji sebe otvoreno smeta u anarhistiku tradiciju, aza razliku od toga, revolucionarni sindikalizam ne pravi ovu otvorenu vezu sa anarhizmom. Po njimarazlozi za to mogu biti razliiti: neznanje, taktiko negiranje veze sa anarhizmom, a neki revolucionar-ni sindikalisti mogu tvrditi i da su deo marksistike tradicije: Kada koristimo termin sindikalizam bezprefksa ili kvalifkacija, koristimo ga na inkluzivan nain da bismo opisali sve vrste sindikalizma.5Ovi autori sindikalizam vide kao jednu od anarhistikih strategija, a njegove poetke vezuju direktnoza Bakunjinove aktivnosti, koga smatraju i osnivaem anarhistikog pokreta kao takvog.1. Nedeljko Divac i Sima Markovi kao idejni zastupnici revolucionarnogsindikalizmaKada je 1905. godine u sukobu sa grupom Novo vreme6pobedu odnelo ortodoksno marksistiko7rukovodstvo Srpske socijaldemokratske partije (SSDP), to nije bio i kraj sindikalistikih tendencija uovoj partiji. Naprotiv, ubrzo se formirala nova unutarpartijska sindikalistika struja koja se, pored te-3Schmit, Michael; van der Walt, Lucien, Black Flame: Te Revolutionary Class Politics of Anarchism and Socialism, Oak-land, 2009, str. 7.4Isto, str. 9.5Isto, str.16.6Novo vreme list i istoimena grupa koju su u oktobru 1904. pokrenuli opoziciono orijentisani lanovi SSDP i drugisocijalisti, sa namerom da deluju kao partijska organizacija SSDP. Grupa je bila pod kljunim uticajem revolucionarno-sindikalistikih ideja Milorada Popovia (1875 1905), koji je bio i jedan od pokretaa grupe.7Pod ortodoksnim marksizmom se najee podrazumeva zvanina ideoloka linija Druge internacionale. Ovu liniju jeprvenstveno odredila nemaka Socijaldemokratska partija i formulisala je u svom erfurtskom programu, usvojenom 1891.godine. Taj program predstavljao je raskid sa preanjim gotskim programom, koji je bio iznuen kompromisom sa mark-sistima konkurentskom strujom Lasalovih sledbenika. Erfurtski program je u celosti bio formulisam pod uticajem ajzena-hovaca, to jest, marksistikog krila partije. Ovo krilo su predvodili Vilhelm Libkneht i August Bebel, a glavni teoretiar jebio Karl Kaucki. Posle Marksove smrti 1883, navedeni predvodnici nemake socijaldemokratije nastavili su da sa Engelsomrade na formulisanju onoga to e postati poznato pod imenom ortodoksni marksizam, a to je upravo period u kom eEngels marksistiku ideju formulisati na eksplicitnije reformistiki i etatistiki nain. Posle Engelsove smrti, i nakon to jeBerntajn postao zagovornik tzv. revizionizma, Kaucki je postao glavni teoretiar i uvar ortodoksnog marksizma. PremeKolakovskom, Kaucki nije bio ortodoksan u tom smislu da je oseao obavezu da brani svaku misao koju su Marks i Engelsizrazili, ve tako to je marksizam kao teorija i metod istorijskog istraivanja bio jedini sistem kog je on smatrao validnimza analizu drutvenog fenomena, i protivio se svim pokuajima da se marksistika teorija obogati ili zameni elementima izbilo kog drugog izvora, osim darvinizma. (Kolakowski, Leszek, Main Currents of Marxism, II, Oxford, 1978, str. 31.)4orijskog izlaganja svojih sindikalistikih stavova, posvetila i sindikalistikoj praksi. Zbog insistiranjana primeni direktne akcije kao osnovnog metoda revolucionarne borbe kog proletarijat ima na raspo-laganju, pripadnici ove struje su i dobili neformalni naziv direktai. Dakle, zalaganje za direknu akcijuu sluaju direktaa nije bilo samo mrtvo slovo na papiru, ve i praksa koja je rezultovala ozbiljnimsukobom sa dravom, kao i novim unutarpartijskim raspravama i tenzijama.Kao direktaki ideolozi izdvajaju se dvojica ljudi: Nedeljko Divac i Sima Markovi.Nedeljko Divac (1883 - 1964) je pre dolaska na studije u Beograd bio uenik Kragujevake i Uikegimnazije. Upravo je kolovanje u Uicu iniciralo njegova socijalistika uverenja. Naime, Uika gim-nazija je bila poznata kao rasadnik socijalistikih ideja i u njoj je postojala aktivna aka socijalistikagrupa. I vei deo pripadnika ortodoksno marksistike grupe SSDP-a bili su ili bivi aci ove kole ili supotekli iz uikog kraja. Meu njima su Lapevi, Tucovi, Popovi, Kaclerovi, Topalovi Divac ekasnije postati poznati biolog, autor knjiga i udbenika iz ove oblasti, prevodilac najznaajnijih delaarlsa Darvina i univerzitetski profesor.On je 1906. godine postao saradnik teorijskog socijalistikog asopisa ivot. Ovaj asopis je, uzodobrenje partije, prethodne godine pokrenuo Velja Stojanovi. Partija nije lako dala odobrenje i sanenaklonou je gledala na izlaenje asopisa. ivot je postao mesto okupljanja svih onih lanovapartije koji su se zalagali za decentralizaciju partije i sindikata, ali koji su imali meusobno razlii-ta shvatanja socijalizma. Tako da iako redakcija asopisa nije bila sindikalistikih uverenja, ivot jebio otvoren i za Diveve sindikalistiki obojene tekstove i prevode. U asopisu je 1906. godine objav-ljen Divev prevod teksta Sergija Panuncija Sindikalistiki socijalizam ili individuacija socijalizma, auporedo je u nastavcima objavljen i Divev tekst Vrednost radnikih trajkova.U ovom tekstu Divac iznosi bazine sindikalistike stavove. Istie da je trajk osnovni i najvanijiborbeni metod proletarijata i oblik direktne akcije. Po njemu je trajk najizrazitiji oblik direktne akcije.Smatra da se prelazak iz kapitalistikog u komunistiko drutvo moe ostvariti jedino nasilnim putem,ali i da e pre konanog klasnog sukoba postojati niz prethodnih sukoba u kojima e uestvovati,ako ne cela radnika klasa, onda jezgro ove klase. U tim sukobima radnika klasa izgrauje svest opotrebi solidarnosti i razliiti delovi radnike klase postaju vre vezani i upueni na celinu klase.Tako je generalni trajk sa jedne strane metod klasne borbe, a sa druge oblik socijalne revolucije -trajkom se i obezbeuju trenutne potrebe proletarijata i realizuje krajnji cilj revolucije: komunistikodrutvo. Kada je svest radnitva na visokom nivou svaki trajk moe prerasti u generalni, a posledicanajrazvijenije svesti proletarijata bie simultano organizovanje generalnog trajka u vie zemalja, kojie okonati vladavinu kapitalizma.Osim izlaganja osnova sindikalizma, Divac kritikuje revizionistike marksiste i socijaldemokrate(to jest, ortodoksne marksiste). I dok revizionistiku poziciju u odreenom smislu smatra doslednom,jer je njihov negativan stav prema direktnoj akciji i generalnom trajku, kao prema anarhistikimzabludama, logian ako se uzme u obzir da revizionisti smatraju da e se prelazak u komunistikodrutvo ostvariti mirnim putem, pa su prema tome poklonici parlamentarizma, Divac sa druge stranesocijaldemokratsku poziciju smatra nedoreenom i protivrenom. Po njemu, socijaldemokrati sa jed-ne strane prihvataju parlamentarnu borbu, ali sa druge strane ne veruju da e ona dovesti do socijalnerevolucije. Ipak, oni odbijaju shvatanje po kom je generalni trajk oblik revolucije. Zbog toga Divacsocijaldemokratsko gledite smatra neodreenim, oni po njemu ne iznose na koji nain e socijalnarevolucija biti izvrena, ve samo da nee ni organizovanjem generalnog trajka ni ueem u parla-mentarnoj borbi, koju inae podravaju. Jei stoga smatra da se Divac u oceni vrednosti generalnog5trajka pribliio anarhisti Cicvariu dokazujui da je generalni trajk u stvari revolucija ili bar njenpoetak.8Sima Markovi (1888 - 1939) je 1907. godine zavrio Kragujevaku gimnaziju i zatim upisao studijematematike u Beogradu. Kasnije je postao prvo srednjokolski profesor matematike, a zatim i asis-tent i docent na Filozofskom fakultetu. Pedesetih godina Divac je o Markoviu napisao: () bio jemoj uenik i saradnik u sindikalnim organizacijama. Bio je svom duom odan radnikoj stvari, to jepotvrivao i na delu, ivei sa radnicima i pomaui im posvednevno u njihovim sindikalnim poslo-vima.9Sima Markovi je svoje sindikalistike stavove inicijalno obznanio 1908. godine u listu Radnik, or-ganu kragujevake organizacije SSDP. Objavljivanje tog prvog nepotpisanog sindikalistiki obojenogteksta, kao i slinih tekstova objavljenih u narednim brojevima Radnika, odmah je rezultovalo zao-trenom debatom izmeu redakcija Radnika i Radnikih novina.Objavljivanje teksta bilo je posledica poloaja kog je direktaka struja ostvarila u redakciji Radnika,ali i u upravi kragujevake partijske organizacije, dok sam Markovi u trenutku objavljivanja tekstai polemike koja je usledila nije ni bio lan partije, ve je to postao dva meseca kasnije, po odlasku uBeograd. Glavni urednik Radnika nominalno je bio Tria Kaclerovi, istaknuti predstavnik ortodoksnomarksistike grupe, ali on je 18. maja izabran za poslanika, pa je esto odsustvovao zbog obaveza kojeje imao u Beogradu. Ovo njegovo esto odsustvovanje iskoristila je redakcija Radnika za objavljivanjesindikalistikih tekstova i jaanje svojih pozicija u lokalnoj organizaciji.U tekstu naslovljenom U emu je znaaj i snaga sindikata (koji je objavljen u Radniku od 26. 07.1908.) Markovi jo eksplicitnije od Divca izlae revolucionarno-sindikalistiko gledite. On sindikatesmatra organizacijama radnika koje se svojom svakodnevnom borbom, kroz direktne akcije, za po-boljanje poloaja radnike klase, pripremaju i osposobljavaju za izvrenje svog kranjeg cilja. Dakle,on istie da borba za poboljanje ekonomskog poloaja radnike klase nije jedini i glavni cilj sindikata.Markovi pie: Poboljanje uslova za rad i ivot nije cilj nego sredstvo, ali sredstvo koje je neophodnopotrebno da bi se sindikati mogli pripremiti i osposobiti za izvrenje krajnjeg cilja svoga za radnikurevoluciju. Radnika revolucija to je kranji cilj. To je uzvieni zadatak, koji je istorijski drutvenirazvitak namenio revolucionarnimsocijalistikimsindikatima () Jer e samo snani, moni, revoluci-onarni sindikati biti u stanju i da poboljaju uslove za rad i ivot radnikoj klasi u dananjem drutvu,a tako isto da unite kapitalistiki reim i zasnuju novo komunistiko drutvo.10Redakcija Radnikih novina i njen glavni urednik Dimitrije Tucovi reagovali su ve 29. 07. 1908,objavljivanjemteksta Kukaviino jajce. Radnike novine optuuju autora spornog teksta da je on zapra-vo samo izmenio tekst koji je Radniku poslao Dragia Lapevi, tako to je u njega ubacio anarhosin-dikalistike ideje i koncepte. Radnike novine osuuju taj postupak kao podmetanje kukaviinih jajcau socijalistiko gnezdo i opominju redakciju da su takvi postupci i tekstovi takve sadrine nedopus-tivi u jednom partijskom organu. Redakcija Radnika je odgovorila u broju od 6. avgusta 1908. godine,branei sadraj spornog teksta i izjavljujui da je taj tekst u potpunosti socijalistiki i marksistiki.Redakcija posebno negira tvrdnju Radnikih novina da je pravi autor teksta Dragia Lapevi. To jeu pismu upuenom Tucoviu indirektno potvrdio i sam Lapevi (koji je inicijalno optuio kragujev-ane da su prepravili njegov tekst): Sima Markovi mi je pisao: da ono i nije moj lanak, ve njegov.Mene se, opet, sve ini da sam ga ja pisao i poslao, jer sam tih dana o tome mislio, ak mi se izvesnerei ine moje. Uostalom kako bilo da bilo, bilo da je prepravio moj lanak, bilo da je njegov, ono jenelojalnost. Onako se ne pie u jednome organu partije i u listu u kome sarauju partijski ljudi, i sara-8Jei, Rafajlo, Ideoloko-politike struje u radnikom pokretu Srbije 1903-1914, Tokovi revolucije, 4/1969, Beograd,1969, str. 95.9Divac, Nedeljko, Povodom jednog lanka o Dimitriju Tucoviu, Knjievnost, 10/1957, Beograd, 1957, str. 383.10Vukomanovi, Mladen, Sindikalni pokret u Srbiji 1903-1914, Beograd, 1979, str. 190.6uju jo pod pretpostavkom: da se pored njihovih i uz njihove radove ne mogu propovedati suprotnipravci.11Polemika izmeu Radnika i Radnikih novina se nastavila i kulminirala je sredinom avgus-ta 1908. godine. Tria Kaclerovi je pokuao da iskoristi svoj autoritet i smiri situaciju, onemoguidelovanje kragujevake sindikalistike grupe i time promeni nain pisanja lista i prekine polemiku.Kako je u tome bio neuspean, 13. avgusta je podneo ostavku na funkciju urednika i lana redakcijeRadnika. Mladen Vukomanovi u tom pogledu zakljuuje: injenica da Kaclerovi, uprkos ogromnogugleda i autoriteta, nije uspeo da sredi stanje u Kragujevcu, nedvosmisleno upuuje na zakljuak daje opoziciona grupa bila nala jau podrku u rukovodstvu tamonjih radnikih organizacija.12Posle Kaclerovieve ostavke usledila je i reakcija Glavne partijske uprave, koja je 18. avgusta 1908.odluila da sekretar Partije pie Mesnoj partijskoj organizaciji u Kragujevac i da im skrene panju nanezgodne posledice ovakvog rada, kakav je poeo u radnikom pokretu tamo.13Poto kragujevakapartijska organizacija na ovo nije dala nikakav odgovor, Tucovi je referisao o tome na sednici Glavnepartijske uprave 25. avgusta, kao i o tome da Radnik i dalje pie protiv partije. Usledila je jo jedna,ovoga puta otrija reakcija: Oekuje se od tamonje organizacije i drugova da stanu na put dosada-njem nainu pisanja, kako ne bi morala sama Partijska uprava to initi, i ova odluka je objavljena uRadnikim novinama.14Na sledeoj sednici Tucovi je odbio predlog Luke Pavievia da lino ode uKragujevac i tamo na zajednikoj sednici lokalnog sindikalnog vea i partijske organizacije likvidiraopoziciju, jer je smatrao da je u tom trenutku bilo najbolje reiti situaciju na lokalnom nivou. Tucovije smatrao da Glavna partijska uprava ne treba da se direktno umea u obraunavanje sa kraguje-vakim sindikalistima sve dok se i skuptina lokalne partijske organizacije ne solidarie sa svojomupravom, a on je predvideo da se to nee desiti. I zaista, na vanrednoj sednici skuptine kragujevakepartijske organizacije, posle duge i burne rasprave doneta je odluka da se smeni redakcija Radnika.Posle ove odluke uprava lokalne partijske organizacije podnela je ostavku, a predsednik mesne orga-nizacije i glavni urednik Radnika postao je Tria Kaclerovi, pa su u upravu i redakciju izabrani noviljudi.Markovi je 1908. godine u listu Socijalist objavio tekst Osmoasovni radni dan. Ovaj list je izdavalagrupa reformistiki orijentisanih lanova SSDP, ali bez obzira na to usmerenje, ova grupacija je bilaraspoloena da na stranicama svog lista objavljuje i drugaija miljenja. Ista grupa je ranije izdavalalist ivot u komje Divac objavio svoj tekst u nastavcima. Markovi u ovomtekstu ponovo istie znaajneposredne borbe sindikalnih organizacija sa poslodavcima i za revolucionarne sindikate tvrdi dasu jedino i najmonije oruje za ekonomsko osloboenje radnike klase.152. Delovanje direktaa u radnikom i socijalistikom pokretu SrbijeVano je istai da je Divac svoju privrenost metodu direktne akcije iskazao u praksi nekoliko me-seci pre teorijske elaboracije svojih stavova u listu ivot. Naime, on je 31. marta (na Veliki petak)1906. godine uestvovao u velikom radnikom zboru u Beogradu povodom trajka radnika kanaliza-cije. Zbor je okupio veliki broj radnika, po proceni Dragie Lapevia oko pet-est hiljada. Tada jedolo do sukoba radnika sa komitama koje je predvodio Kosta Peanac. Bio je to odgovor na dravno11Tucovi, Dimitrije, Prepiska, Titovo Uice, 1974, str. 136.12Vukomanovi, Mladen, Sindikalni pokret u Srbiji 1903-1914, str. 192.13R. Jei, n.d., str. 99.14Isto, str. 99.15R. Jei, n.d., str. 63.7nasilje protiv radnika koje su sprovodili komiti i policija. andarmerija je pucala na radnike, i neko-liko radnika je ranjeno. Izgleda da je i sa radnike strane odgovoreno na ovo, pa je Divac kasnije biooptuen da je pucao iz revolvera na komite, to jest za dva pokuaja ubistva. Situacija je bila potpunovan kontrole, pa su se na licu mesta pojavili upravnik grada Beograda i ministar Pavievi. Na krajuje doao i Lapevi koji je uspeo da smiri radnike. Divac je pobegao u Zemun, ali je u maju izruensrpskoj policiji.16Mladen Vukomanovi pie da se zbor zavrio u potpunom redu, i da je posle zbo-ra jedna grupa radnika otila u kafanu Dva umadinca u kojoj su se u tom trenutku nalazili KostaPeanac i grupa naoruanih komita. U istoj kafani su komite 29. marta isprebijali na mrtvo dvojicuradnika. Ubrzo je dolo do prepirke i sukoba izmeu komita i radnika, pa su komite uz pomo orujaisterale radnike iz kafane. To je razbesnelo radnike koji su zatimpoeli da se u velikombroju skupljajuispred kafane. Komite su pucale u radnike i pri tom ubili jednog radnika, tee ranili sedam, a lakeranjenih radnika je bilo mnogo vie. Vest o krvoproliu brzo se pronela Beogradom, pa su radniciiz svih delova grada masovno krenuli na mesto sukoba. U meuvremenu policija je blokirala prilazekafani Dva umadinca.17Lapevi u pismu Tucoviu ovako opisuje taj dogaaj i njegov kontekst: Sukobi su se izmeu rad-nika i komita svaki dan deavali. Iako se moglo slutiti da e komite poiniti nesree, nismo se nadalida e to biti ba na V. Petak () Kad stignemo imamo ta i videti: 5-6 hiljada radnika, van sebe odrazjarenosti, i andarmedija spremna da ospe plotune. Pre naeg dolaska je ve bilo pucanje. U tommomentu sam shvatio situaciju ovako: ako se ne otkloni masa pogibija e biti uasna i prenee sena ceo Beograd () Divac je pre moga dolaska drao nekakav govor, koji je policija na svoj nainprotumaila, optuila ga i on je sada u hapsi. Ali, uveren sam da e na sudu biti puten. Sva se istragavodi tako da se komite oslobode, a da se radnici okrive. Ali ja u se postarati da se taj plan razbije.18Uz direktaku struju se osim Divca i Markovia vezuje vie ljudi: Vasa Kneevi koji je pre negoto je postao lan SSDP bio aktivan u anarhistikoj grupi oko Krste Cicvaria, ali je i po ulanjenju upartiju ostao pristalica direktne akcije, dugogodinji lan uprave Saveza-mlinarsko pekarskih radnika;Vlajko Martinovi, aktivan u Savezu krojakih radnika, koji je dao kljuni doprinos usvajanju anar-histike deklaracije na jednom radnikom zboru u Beogradu 1909. godine; Petar Stankovi prijatelji saradnik pokojnog Milorada Popovia koji je u vreme aktivnosti novovremske opozicije na drugomkongresu SSDP izneo predlog o reorganizovanju partije na federalistikim osnovama, aktivan u Save-zu molersko-farbarskih radnika; Milan Groji, aktivan u Savezu tekstilnih i fabrikih radnika i radnica(Stankovi i Groji su posle naputanja partije formirali anarhosindikalistiku grupu); Kazimir aplja,aktivan u Savezu obalsko-nadniarskih radnika; Stanimir Vasi iz Saveza opanarskih radnika, itd.Ali ono to karakterie direktae jeste da se pripadnici ove unutarpartijske sindikalistike strujenisu borili za visoke partijske funkcije, ve da su bili posveeni sindikalnoj borbi i radu u sindikatima.Osim toga, delom direktake struje se mogu smatrati i anarhisti koji su bili lanovi istih sindikalnihorganizacija kao i direktai, i koji su zajedno sa direktaima radili na sprovoenju revolucionarno-sindikalistike borbe. Jei navodi da je sindikalistika struja imala znatnog uticaja u pet radnikihsaveza.Vasa Kneevi je u toku 1905. godine bio aktivan u anarhosindikalistikoj grupi okupljenoj okoKrste Cicvaria. Ova grupa, formalno nazvana Radniki klub Jednakost, je avgusta 1905. godine po-krenula list Hleb i sloboda, prvi anarhosindikalistiki list za koji pouzdano znamo da je izlazio u Srbiji.Kneevi je izabran za poslovou organizacije, kao i za glavnog urednika lista. Ipak, drava je ubrzoobratila panju na pisanje lista, pa je Kneevi poeo da plaa novane kazne, a zatimje zbog nemogu-16Vinaver, Vuk, Sindikalno-trajkaki pokret u Srbiji (1903-1910), Istorija 20. veka, 6/1964, Beograd, 1964, str. 31.17Vukomanovi, Mladen, Sindikalni pokret u Srbiji 1903-1914, str. 121.18Tucovi, Dimitrije, Prepiska, str. 458nosti da dalje plaa bio osuen i na zatvorsku kaznu. Tako je list posle samo tri broja prestao da izlazi,a Kneevi se posle izlaska iz zatvora sklonio u Valjevo, razoaran u Krstu Cicvaria i anarhistu PetraMunjia: Munji i Cicvari nisu se o meni brinuli i prekinuli su samnom svaku vezu.19On se 1906.godine vratio u Beograd i postao aktivan u SSDP i Savezu mlinarsko-pekarskih radnika, kao istaknutidirekta. Do kadrovskih preklapanja izmeu direktaa i anarhosindikalista je uglavnom dolazilo kadasu razoarani lanovi SSDP direktai, naputali partiju i osnivali anarhosindikalistike grupe. SluajVase Kneevia, koji je prvo bio sa anarhosindikalistima, a posle toga aktivan kao direkta u partiji isindikalnom pokretu, je u tom smislu izuzetak.I posle aktiviranja u partiji i sindikalnompokretu, Kneevia su pratile optube da sledi anarhistikupolitiku. Jedan od primera za to je trajk u Akcionarskom mlinu u Beogradu 1909. godine. Kneevi jebio jedan od organizatora ovog trajka, koji je pokrenut zbog nepristajanja uprave mlina da prihvatitarifu koju su predloili radnici. Svi radnici su stupili u trajk, ali je uprava uz pomo trajkbreherauspela da ponovo pokrene proizvodnju. Tada su organizatori trajka odluili da objave bojkot branaiz tog mlina, postave strae ispred mlina i prate sva kola koja razvoze brano, i da zatim bojkotuju ihlebare koji ne pristanu da vrate brano. Bojkot hlebara uglavnom nije bio uspean, poto veina njihnije bila obavetena o bojkotu i njegovoj pozadini. Zbog toga su ljudi iz Saveza mlinarsko-pekarskihradnika eleli da objave tekst bojkota u Radnikim novinama. Meutim, redakcija Radnikih novinaodbila je da objavi tekst, zato to odluku o tome nisu donele centralne instance radnikog pokreta.Tada je dolo do otre polemike izmeu Glavne partijske uprave i Glavnog radnikog saveza (GRS) sajedne strane i uprave Saveza mlinarsko-pekarskih radnika sa druge strane, prvenstveno sa Kneevi-em: oni su mene optuivali da u Savezu vodim anarho-direktaku politiku, koja dovodi i Savez i ceopokret u nezgodne situacije; ja sam njih optuivao da ometaju akcije sindikata i koe borbu radnika dabi zatitili kapitaliste () Na kraju je sazvano Sindikalno vee da tu stvar proventilira. Namera je bilamene na tome veu izobliiti i kompromitovati, kao anarho-direktaa, tetnog za socijaldemokratskipokret.20Tada je Albert Firt optuio Savez mlinarsko-pekarskih radnika da se u svojoj politici rukovo-di idejama Krste Cicvaria i nanosi tetu pokretu, uvlaei ga u trajkove koji nemaju izgleda za uspeh.Na kraju je, poviujui glas, dodao: da je radniki pokret sada dovoljno jak, da od svoga organizmaotsee svaki nezdravi deo, koji ugroava njegovo zdravlje i koi njegov napredak, o emu bi ova orga-nizacija trebala da povede rauna i da se oslobodi elemenata koji je vode na pogrean put.21Zatim jegovorio Vasa Kneevi, koji je branio pozicije svoje sindikalne organizacije: Prvo sam opisao teakpoloaj mlinarskih radnika, koji ih je nagnao u borbu. Zatim punu solidarnost svih trajkaa i teinunjihovog poloaja. Zatim sam se svom snagom oborio na aluzije oko Krste Cicvaria i anarhistiketaktike, pa sam zapitao Vee, moe li ono proglasisti trajk anarhistikom taktikom a da se ne solida-rie sa Zanatliskim savezom koji nas pri svakom trajku naziva anarhistima.22Prema Kneevievimreima ovaj njegov govor je bio delotvoran i svi delegati koji su se posle njega javljali su insistirali naodobravanju bojkota. Posle nekoliko dana zaista je u Radnikim novinama objavljen poziv na bojkot,to je dovelo do uspeha bojkota i odbijanja hlebara da koriste brano iz Akcionarskog mlina. Upravamlina je zatim pozvala sindikat na pregovore i ubzo prihvatila prvobitno predloene zahteve Savezamlinarsko-pekarskih radnika.I drugi istaknuti direktai su esto bili optuivani da su anarhisti, ili sumnjieni da odravaju vezesa anarhistima. U pismu Lapeviu, napisanom u Uicu 19. aprila 1906, Tucovi ga moli: Javi ta je19R. Jei, n.d., str. 76.20Kneevi, Vasa, Kroz borbe, iskuenja i pogreke, Beograd, 1960, str. 14.21Isto, str. 15.22Isto, str. 15.9sa anarhistom alom2324.To je bio period u kom se Divac krio od vlasti posle sukoba sa etnicimana Veliki petak 1906. Ipak, ova karakterizacija se ne moe u punom smislu smatrati optubom, zatoto Tucovi o Divcu jo uvek pie u prijateljskom tonu. U drugom pismu Lapeviu iz istog periodaTucovi pie kako je, zbog nastale situacije, teio Divevog oca: Staniu Divca, alova oca, uteiosam i ak razveselio. Rekao sam mu da e se Neu sve ove muke priznati, kao to su i danas priznatei Protu i ostalim.25Ipak, Tucovi jasno kritikuje Diveve pozicije: ini mi se, da sam tamo, tukao bihse i razraunavao sa Divevom metodom. uvajte se, ne alite se glavom! Ja sam to i ranije govorio.U Srbiji je jo sve mogue.26Piui Tucoviu aprila 1910. iz Kragujevca, socijaldemokrata Jovan Grozdanovi, uenik gimnazije,ali se na uticaj koji roman Sanjin, Maihaila Arcibaeva, ima meu tamonjomomladinom. Name, ovajroman koji je pisan pod uticajem Maksa tirnera, je po Grozdanoviu poeo da stie pristalice i meusposobnim mladiima kod kojih bi mogla socijalistika ar najvie kiseonika nai da bi se razbukta-la u silnu primarnu socijalistiku fazu27Piui dalje o uticaju Sanjina Grozdanovi napominje: tose tie nas samih, nama, naroito nama u ovoj gimnaziji, nekadanjem izvoru anarhosindikalistikihideja, posluio je kao ogromna dobit. Jer, sad najlake moemo suzbiti i da one poslednje ostatke tenitavne i neplodne generacije, koje se gubila samo u reima, frazama, unitimo, i poslednju pomu-enost u pojmovima istrebimo i da naela, principe, i borbene metode i taktiku Socijalne demokratijeutvrdimo to vre na jai oslonac.28Prireiva Tucovieve prepiske ovu Grozdanovievu primedbuovako tumai: Autor aludira na grupu aka Kragujevake gimnazije, koja je, naroito 1908. godine,isticala svoja anarhosindikalistika shvatanja. Ta shvatanja iznosio je jedno vreme u Radniku SimaMarkovi.29Vladimir Dedijer na jednom mestu ak navodi kako je Sima Markovi bio jedan od iz-davaa anarhistikog lista Komuna3031, ali osim ovog nepotkrepljenog navoda, nisam naiao na netoto bi ukazalo na vezu Markovia sa Komunom. Do ovakvog zakljuka Dedijer je moda doao zbogtoga to je Mili bio Markoviev pseduonim u kasnijem periodu, kada je postao lan KPJ, to je biloi prezime glavnog urednika Komune.Verovatno najdramatiniji primer radnike borbe u to vreme, u kojem se mogao osetiti uticaj di-rektaa i anarhista, jeste trajk radnika eerane na ukarici 1907. godine. Ovaj trajk, verovatnonajznaajniji radniki trajk u Srbiji pre Prvog svetskog rata, isticao se duinom trajanja, organizo-vanou i odlunou trajkaa, politikim znaajem i traginim zavretkom. Drugog februara 1907.godine uprava fabrike, koja je inae bila postavljena od strane nemakih koncesionara iz Regenzburga,je jednostrano otkazala ugovorenu tarifu o uslovima rada, koja je prema sporazumu trebalo da budena snazi do septembra. Trinaestog februara sindikalni poverenici su upozorili upravu fabrike da nepotuje postignuti sporazumi bili grubo odbijeni. Uprava je izjavila da moe obezbediti jefiniju radnusnagu kad god zaeli. Istog dana sindikalni poverenici su ovu odluku uprave saoptili radnicima fabri-ke, to je proizvelo burnu reakciju i momentalno proglaenje trajka. Oko 500 radnika kolektivno je23Nadimak Nedeljka Divca24Tucovi, Dimitrije, Prepiska, str. 51.25Isto, str. 47.26Isto, str. 4627Isto, str. 204.28Isto, str. 205.29Isto, str. 415.30Komuna organ anarhista komunista, list je 1910. godine pokrenula grupa mlaih anarhista, bivih lanova SSDP,koja je sa svojim aktivnostima zapoela jo 1908. godine. List je bio anarhosindikalistike orijentacije, i nije bio povezansa Krstom Cicvariem. Grupa je bila povezana sa Krstom Iskruljevim i drugim srpskim anarhosindikalistima okupljenimoko budimpetanske grupe Napred. List krajem 1911. menja naziv u Anarhija i kritikuje anarhosindikalizam iz anarhistikepozicije.31Dedijer, Vladimir, Josip Broz Tito, Beograd, 1953, str. 84.10napustilo radna mesta. Oformljene su radnike strae, koje su od tada pa do kraja trajka danononodeurale oko fabrike, uvajui je od ulaska trajkbrehera. Radnice su zahtevale da i one uestvuju ustraama: I mi emo u patrolu, jer smo za stvar proleterske borbe isto toliko zainteresovane kolikoi muki.32Strae su bili sainje od 5 do 10 radnika koji su imali u rukama motke, iljata gvoa iponeki noeve i revolvere i koji su straarei branili ulaz u fabriku nedoputajui ulazak u nju, a sva-kog onog koji bi iz fabrike izaao zabranjivali su mu povratak u nju.33Pored toga, sve vreme trajkaradnici su se stalno okupljali u prostorijama kafane na ukarici, gde su odravani sastanci i konfe-rencije, i diskutovano o daljem toku trajka. Organizovana je i zajednika ishrana radnika u krugufabrike. Jedna od dogovorenih strategija je bila da se na ukarici prodaja ivotnih namirnica svedena minimum ili potpuno obustavi kako bi se slubenici koji su i dalje ostali u fabrici primorali daje napuste. Stoga su radnici obilazili kafane, piljare, pekare itd. i obavetavali ih da je trajk u tokui da treba da prestanu sa prodajom namirnica i tako ga pomognu. Ivanovi tvrdi da je: ova akcijaimala znatnog efekta, te su mnogi prodavci obustavili prodaju namirnica, a neke kafane su ak bilezatvorene.34Osim toga, istog dana kada je proglaen trajk u fabrici eera, proglaen je trajk i ujo dve fabrike na ukarici: u fabrici koe i u fabrici obue. Poevi od 14. februara radnici su poelii sa praksom zaustavljanja vozova koji su snabdevali fabriku. Radnici su vozove zaustavljali da bi ihpregledali i uverili se da se u njima ne nalaze trajkbreheri. Jedan od radnika koji se u ovim akcijamaposebno isticao i kog je policija esto spominjala u svojim izvetajima bio je anarhista ivko Pravdi,limarski radnik, blizak anarhistikoj grupi okupljenoj oko lista Radnika borba35. U ovim zaustavlja-njima vozova nekada je uestvovalo i po nekoliko stotina ljudi, a meu njima su i u ovom sluaju bilei radnice. Od prvog dana trajka policijsko prisustvo je bilo veliko, tako da se ukarica pretvorila uandarmerijski logor. Policija se otvoreno stavila u slubu kapitala, i u vie navrata je pokuala da ufabriku nasilno uvede trajkbrehere. U ovim pokuajima, kao npr 20. februara, kada je policija poku-ala da u fabriku uvede oko 40 trajkbrehera, radnici su se okupili u daleko veem broju i odbranilisu fabriku, a neki od trajkbrehera su ak preli na radniku stranu. Partijski i sindikalni funkcioneriDragia Lapevi, Dimitrije Tucovi, Luka Pavievi i drugi, svakodnevno su obilazili radnike, govoriliim o trajku i insistirali da se trajk zadri u zakonskim okvirima, a anarhisti i svi drugi zagovornicimetoda direktne akcije (tj. direktai) su proglaavani policijskim provokatorima. Osim anarhista, utrajku su izgleda istaknutu ulogu imali i direktai, posebno Nedeljko Divac. O tome Tria Kaclerovipie: Ovu sindikalistiku, direktaku akciju protiv Partije i pokreta vodio je i Nedeljko Divac. Zna seda je on sindikalizam u praksi pokuao da primeni prilikom poznatog trajka na ukarici 1907, kadsu se u ovaj trajk umeali i anarhisti.36Divac je krajem januara 1907. posetio fabriku eera, i radni-cima odrao govor. O ovome Rafajlo Jei pie: () Glavna partijska uprava nije na vreme uoila svevei uticaj sindikalistiko-direktake unutarpartijske opozicije u pojedinim sindikalnim organizacija-ma, a uporedo s tim zanemarila je i pojaanu opasnost od anarhistike akcije izvan organizovanogradnikog pokreta. Opasnost je bila utoliko vea to se direktai nisu, kao desna opozicija, borili u pr-vom redu za presti u rukovodeim telima pokreta, ve su svoju agitaciju i akciju razvijali u masamaorganizovanih i neorganozovanih radnika. Nalazei se trenutno na istim pozicijama sa anarhistima,okupljenim oko svoga lista Radnika borba, koristei nervoznu atmosferu meu radnicima u Beogra-32Veljanovi, Branislav, trajk radnika fabrike eera na ukarici 1907. godine, Godinjak grada Beograda, 6/1959, Be-ograd, 1959, str. 127.33Ivanovi, Lazar, trajk radnika fabrike eera na ukarici 1907., Godinjak grada Beograda, 15/1968, Beograd, 1968,str. 9534Isto, str. 95.35Radnika borba anarhosindikalistiki list kog su 1907. godine pokrenuli Krsta Cicvari i Petar Munji. List je prestaoda izlazi posle dogaaja povezanih sa ukarikim trajkom.36Kaclerovi, Tria, Dimitrije Tucovi kao borac za jedinstvo radnikog pokreta u Srbiji, Izabrani spisi, I, (DimitrijeTucovi) Beograd: 1949, str. LXI11du, direktai su lako sticali simpatizere i pristalice metoda direktnih obrauna sa buroazijom, koje susvim snagama propagirali. () Tek sedam dana posle izbijanja tri velika trajka na ukarici Radnikenovine su svojim uvodnikom Mo i taktika trajka dale opirna uputstva kako treba voditi te i drugetrajkove. Meutim, anarhisti i direktai ve su meu radnicima ivom reju agitovali i podizali tem-peraturu, ubeivali trajkae u potrebu oruanog otpora i na taj nain oslabili uticaj Glavne partijskeuprave i Uprave Glavnog radnikog saveza, te ih liili mogunosti da spree sukob.37Dvadeset sedmog februara je dolo do sukoba radnika sa policijom koja je pokuala da silom uvedetrajkbrehere u fabriku. Neposredno pre toga trajkaki odbor je izdao saoptenje u kom je upozoriona pokuaje vrbovanja trajkbrehera. U saoptenju je, izmeu ostalog, pisalo: Brao radnici i radni-ce! Ne sluajte ove agente, ne dolazite u Fabriku eera, jer kada vi dolazite vi ete upropastiti 500porodica koje trajkuju, a upropastiete i vae porodice jer e i vae porodice umirati od gladi iako viradite. Sa nadnicom od 7 do 8 groa ne moe se iveti u Beogradu, nego se mora i raditi i gladovati.38Beogradsko radnitvo je bilo dobro obaveteno o toku trajka i na njega je gledalo sa simpatijama,pa je uprava fabrike trajkbrehere morala da dovede iz kruevakog kraja. Dolazak oko 190 trajkbre-hera pokuala je da obezbedi andarmerija, koju je inilo 10 konjanika i 30 peaka. Susret radnika,trajkbrehera i andarmerije desio se kod Careve uprije. U poetku su radnici pokuavali da ubedetrajkbrehere o potrebi za solidarnou, meutim ubrzo je dolo do sukoba u kom je presudila velikabrojnost i organizovanost radnika, pa su se trajkbreheri i andarmi morali povui. andarm IvanMarinkovi je u svom izvetaju posebno istakao radnika ivka Pravdia kao onog koji je radnike pod-bunjivao na sukob. A reporter Politike ovako je opisao atmosferu neposredno posle sukoba: Posle sesve smirilo. Oko 10 asova izgledalo je ovako: oko fabrike ovde i onde, po nekoliko ljudi sa motkama,kao trajkake patrole iza fabrike na prostranoj poljani pokrivenoj snegom oko 400 mukih i enskihradnika trajkaa; oni pevaju, etaju; enske igraju kolo, a neki se pokupili pored poloenih vatricapa se greju. Iza fabrike ograde, kod one rupe od ograde, koja je velika oko 2 metra etaju upravnikvaroi i jedan policijski pisar, a mirno stoji nekoliko andarma peaka i konjanika. I po fabrikom dvo-ritu patrolira ovde i onde po jedan andarm s pukom u ruci. Kod monopolskog erma razreena jejaka andarmska patrola; dva policijska pisara i desetak andarma sa pukom u ruci. Iza njih na ugluSarajevske ulice pokupile se gomile sveta.39U to vreme je Glavni radniki savez poeo da se ograujeod akcije trajkaa. Tenzije su rasle, oekivao se nov pokuaj uvoena trajkbrehera, a 28. februarauprava fabrike je saoptila da bi bila voljna da primi 150 radnika na posao, i da e ukoliko ponuda budeodbijena zatvoriti fabriku. A upravnik grada je saoptio da e on ukoliko se trajk ne obustavi nareditida se trajkbreheri uvedu pa i preko mrtvih trajkaa40Na to je tarifna komisija izjavila da e o tak-vom zahtevu morati da se izjasne svi trajkai. Istog dana odran je radniki zbor u Radnikoj kasinina ukarici, na kom je prema pisanju Politike prisustvovalo do 2000 radnika iz raznih fabrika. SSDP iGlavni radniki savez su na zbor poslali svoje najuglednije lanove (Luka Pavievi, Dragia Lapevi,Dimitrije Tucovi i Tria Kaclerovi) sa zadatkom da radnicima objasne objektivan poloaj trajka itrajkaa koji su u njemu uzeli uea, da ukau na sve tekoe koje su u meuvremenu iskrsle i predlo-e najbolji put kojim bi radnici trebalo da da pou u reavanju ovog delikatnog pitanja. () Radnicimaje govoreno da je situacija postala krajnje ozbiljna poto je sprega izmeu vlasti i kapitalista, koja se iinae celo vreme trajka dosta oseala, sada dola do punog izraaja, tako da se dravna vlast odluilai na upotrebu vojske radi umirenja trajka.41Stoga su oni radnicima rekli da se svi kuama raziu37R. Jei, n.d., str. 122.38L. Ivanovi, n.d. str. 103.39Isto, str. 105.40Isto, str. 109.41Isto, str. 109.12i da je trajk zavren.42Veina radnika je odbila ovakav stav, a Ivanovi to tumai uzimajui u obzirtadanje pisanje Radnikih novina, po kojima je kod radnika prevladao uticaj anarhista: Anarhistikielementi uspeli su da ovladaju situacijom i odre krajnje borbeno raspoloenje trajkaa, to je Glavniradniki savez i tarifnu komisiju dovelo u krajnje neugodan poloaj.43To je znailo da je dotadanjerukovodstvo trajka izgubilo podrku veine radnika, pa je tarifna komisija smenjena i izabrana nova.A dotadanji lanovi komisije Pravdi i Maksimovi su oko 5 asova popodne izvestiliupravu tele-fonom da kod mase nisu mogli postii nikakve rezultate, da im je masa odrekla poslunost i da ih jezbacila sa uprave sindikata i rukovoenja trajkom.44Uprava grada je izdala naredbu andarmedijida ve sutradan, 1. marta u pet ujutru obezbedi ulazak trajkbrehera u fabriku. U takvim uslovimaGlavni radniki savez je tampao plakate protiv trajka na kojima je pisalo da trajk nije nastavljenpo prethodnom sporazumu sa GRS i upozoravaju se radnici da se ne povode za privatnim ljudima.Prvog marta oko 4 sata ujutru, andarmedija koja je pratila 207 trajkbrehera sukobila sa sa preko 250radnika koji su uvali fabriku. Dolo je do pucnjave, i tom prilikom su poginuli Toma Doki i VasaJovanovi, radnici fabrike eera, obalski radnik Milutin Ili i Milo Mati, radnik iz Dubokog. Premaevidenciji, ranjeno je jo pet radnika, ali Ivanovi smatra da je broj ranjenih svakako bio vei. Istogdana, oko 250 radnika se prilikom sprovoda jednog od poginulih okupilo ispred Narodne skuptine iuzvikivalo Dole Narodna Skuptina! Dole policija! Dole sa razbojnicima! Dole sa ubicama!, to je iz-azivalo paniku meu poslanicima. Dragia Lapevi, poslanik SSDP, je izaao pred okupljene radnikesa namerom da ih smiri. Posle negodovanja, radnici su ipak usmerili svoju kolonu u drugom pravcu.Posle propasti ovog trajka dolo je do velikog osipanja u lanstvu sindikata, samo Savez monopolskihi obalsko-nadniarskih radnika napustilo je preko 400 radnika, a i Savez metalskih radnika je pisao oznaajnom padu u lanstvu.45U hotelu Bulevar u Beogradu je 11. janura 1909. godine odran radniki zbor u organizaciji Glav-nog radnikog saveza i Saveza krojakih radnika dogaaj koji je znaajan za sagledavanje sindika-listikih tendencija u radnikom pokretu Srbije. Odravanje zbora bilo je vid protesta protiv korie-nja robijaa kao radne snage kod privatnih poslodavaca. Ovom praksom su pogotovo bili pogoenikrojaki radnici, poto su robijai bili upotrebljavani za ivenje vojnikih injela. Tada je direkta ipredsednik Saveza krojakih radnika Vlajko Martinovi, zboru predloio na usvajanje rezoluciju oodricanju obaveza dravi. U rezoluciji se izmeu ostalog protestuje protiv upotrebe robijaa na pos-love koje treba da rade slobodni radnici i istie da drava koja svoje graane liava rada i radi pljakei bogaenja pojedinaca goni stotine i hiljade radnikih porodica u gladnu smrt, nema ni prava da odtih radnika trai, da oni radnici, vre svoje dunosti prema dravi, stoga se radnitvo poziva da ovupraksu najotrije osudi, i izraava spremnost i na odricanje obaveza dravi, kao to su plaanje porezai sluenje u vojsci.46Sa ovim predlogom se saglasio i predsednik Glavnog radnikog saveza LukaPavievi. Nasuprot tome, Dimitrije Tucovi je u toku zbora odrao govor protiv ovakve rezolucije,ali njegov autoritet nije bio dovoljan da promeni volju radnika i rezolucija je usvojena.Jei smatra da je ova situacija zahtevala brzu reakciju Tucovia i ortodoksnih marksista: () jerje autoritet Glavnog radnikog saveza stajao iza rezolucije o odricanju obaveza dravi, a to se mogloshvatiti kao zvanina linija. Po ovom autoru, nastala situacija je mogla da dovede do irenja ove prak-se i po ostalim radnikim udruenjima, to bi, po njemu, ugrozilo pokret uvlaei ga u avanturistikesukobe sa dravom, u kojima bi radniki pokret bio neuporedivo slabija strana.47Osim toga, usvaja-42Isto, str. 109.43Isto, str. 110.44Isto, str. 111.45Isto, str. 111.46Vukomanovi, Mladen, Sindikalni pokret u Srbiji 1903-1914, str. 185.47R. Jei, n.d., str. 100.13nje ove rezolucije se moe shvatiti i kao svojevrsna kontra-akcija sindikalistiko direktake opozicijepolitici rukovodstva pokreta48, to jest pripremama koje je rukovodstvo partije tih dana vodilo zaredefnisanje odnosa izmeu partije i ostatka radnikog pokreta.Tucovi je ve sledeeg dana sazvao zajedniku sednicu Glavne partijske uprave i Glavnog radni-kog saveza, da bi se raspravilo ono to se okarakterisalo kao neuspeh jueranjeg zbora. Tucovi jetada izjavio da su se predstavnici sindikalnog pokreta koji su govorili na zboru, drali anarhistiki,a ne socijalistiki, i da je usvojena rezolucija predstavljala kulminaciju anarhistike politike. On jedalje rekao da se radnika klasa ne moe boriti uz pomo taktike odricanja obaveza dravi, poto usvojim rukama nema ni kapital ni vlast, pa je zakljuio da na taj nain moe da se bori samo buroazi-ja koja kontrolie kapital: U vremenu monopola, carina i ostalih posrednih poreza, ne moe radnikodrei plaanje poreza i to izvesti, sem da gladuje i da uopte ne ivi.49Osim toga, on je sindikalci-ma zamerio i to to su borbom sa dravom uzurpirali politiku funkciju, koja je po njemu iskljuivou nadlenosti partije, a ne sindikata. Tucovi je potom konstatovao da je socijaldemokratija jedinasposobna da odreuje taktiku radnikih borbi i da ona to ini na svojim meunarodnim kongresi-ma, te da je masa sklona anarhizmu i da je treba usmeriti na pravi put: Na pokret jo ne moe dabude bujan i silan, ali moe i mora biti skoncentrisan i bistar ist.50Sledei ove Tucovieve zaklju-ke, koje je podrao i Duan Popovi, na ovoj sednici je doneto reenje o regulisanju odnosa izmeuGlavne partijske uprave i Glavnog radnikog saveza. U reenju se istie da: za sve akcije () kojepokret ima da preduzima na polju politike borbe, Partija proletarijata, socijalna demokratija, ima daprimi vostvo i odreuje taktiku.51Vukomanovi smatra da je Tucovi iskoristio spomenuti dogaajda bi () ojaao pozicije Partije u odnosu na Glavni radniki savez koji je, s obzirom na razvijenostsindikata, imao dominantan uticaj meu radnicima i na odreen nain nastojao da ouva unutranjusamostalnost u radu i ravnopravan tretman sa Glavnom partijskom upravom.52Po Vukomanoviu,Tucovievo iznoenje ovih stavova i usvajanje reenja koje je iz tih stavova proizilo, predstavljaju za-vrnu fazu u borbi za ostvarenje nove poltike u odnosima izmeu Glavne radnike uprave i Glavnogradnikog saveza: Ta politika e Partiji obezbediti dominantan poloaj, s obzirom na ulogu koju onatreba da ima po Marksovom uenju, u okviru celog radnikog pokreta i borbe za socijalizam. Stogaovaj autor smatra je ovo bila znaajna i po mnogo emu istorijska odluka.53Tucovi nakon ovogafnalizuje ovaj idejni obraun objavljivanjem teksta Odricanje obaveza dravi u Radnikim novinama(od 15. 01. 1909). U tekstu se direktno osuuje usvojena rezolucija na radnikom zboru i zakljuuje daobavezu plaanja poreza moe odricati samo buroazija, a da bi za radniku klasu to istovremeno zna-ilo i odricanje od jela, pia, ivota itd. Zatim se iznosi da bi odricanje vojne obaveze bilo uputanjeu sukob sa celim dravnim aparatom koji e proletere u tom sukobu bezobzirno kao insekte skriti.Istie se da se odricanje vojne obaveze dozvoljava samo u revolucionarnim dobima, to jest, da odabirodgovarajue taktike zavisi od tendencija drutvenog razvoja, a ne od volje i osobina ljudi.Pripadnici direktake struje aktivno su uestvovali na bitnim skupovima radnikog pokreta. Pone-kad su se u unutarpartijskim polemikama na istoj strani sa direktaima nalazili i reformistiki orijenti-sani socijalisti (Dragia uri, Velja Stojanovi, ivota urkovi, Nedeljko Kaanin), koji su se takoezalagali za veu autonomiju lokalnih partijskih i sindikalnih organizacija i izvesnu decentralizacijuradnikog pokreta i smanjenje ovlaena Glavne partijske uprave.48Vukomanovi, Mladen, Sindikalni pokret u Srbiji 1903-1914, str. 186.49Isto, str. 101.50Isto, str. 101.51Isto, str. 101.52Isto, str. 18753Isto, str. 187-188.14etvrti sindikalni i peti partijski kogres odrani su vreme krize unutar pokreta (2- 4. odnosno 22-24.aprila 1907 ). Shodno tome, kako pie Vukomanovi, posebna panja je posveena izboru delegata:Cilj je bio spreavanje uticaja manjeg broja pristalica direktakih i anarhistikih ideja, koji do duenisu uspeli da preuzmu u svoje ruke ni jednu radniku organizaciju, ali su imali istomiljenike me-u pojedinim lanovima. Zbog toga je sindikalno rukovodstvo preporuilo da se na kongres poaljunajprogresivniji i najsposobniji aktivisti, odnosno samo oni radnici koji e sa najvie razumevanja i oz-biljnosti ispuniti svoju delegatsku dunost. Pri izboru delegata skoro sve sindikalne organizacije dralesu se ovih preporuka. Tako su na kogresu samo jedan delegat Druine tipografskih radnika i jedanpredstavnik Udruenja knjigovezakih radnika nastupili sa pozicija suprotnih liniji pokreta, odnosnosuprotno naelnim stavovima usvojenim na prethodnim kongresima.54Predstavnik knjigovezakihradnika se izjasnio kao direkta i po Vukomanoviu, preko njega anarhisti su uspeli da proture izves-ne svoje stavove.55Na Petomkongresu SSDP Divac je kritikovao upravu partije to se nije dovoljno zauzela za ukarikitrajk,56i u tim kritikama nije ostao usamljen. Milan Mitrovi je partijsku upravu kritkovao to jekasno dala uputstva za voenje trajka, dok je Rajko Stefanovi izrazio nezadovoljstvo to je tampanplakat o prestanku trajka. Na ove kritike niko iz partijske uprave nije odgovorio.57Na petomkongresu GRS (29. -31. mart 1908) Savez opanarskih i Savez mlinarsko-pekarskih radnikapredloili su pokretanja sindikalnog lista koji bi bio organ GRS. Savez mlinarsko-pekarskih radnika jepredloio i revidiranje odluke uprava GRS i SSDP o bojkotima. Oba predloga bila su na liniji direktakesindikalistike opozicije (Vasa Kneevi je bio aktivan u Savezu mlinarsko-pekarskih radnika) i obasu odbijena posle diskusije o kojoj nisu sauvani podaci.Za esti kongres SSDP direktai su planirali da podre predlog izmene statuta koji je ponudila par-tijska organizacija Vraar, na ijem se elu nalazio Milan M. Radovanovi koji je bio veoma aktivanu novovremskoj sindikalistikoj opoziciji iz 1904. godine. Po ovom predlogu lokalne partijske orga-nizacije bi dobile veu autonomiju, a lanovima partije dozvolilo bi se pokretanje privatnih listova.Meutim, na estom kongresu partije (13-15. april 1908) na Tucovievu intervenciju usvajanje statutaje odloeno na godinu dana.Poetkom 1909. godine Tucovi je, predlaui na sednici Glavne partijske uprave dnevni red zaSedmi kongres partije, rekao da Mnogi radnici i agitatori nisu podobni za voenje partijske agitacije,kao i da negiranje Partije i partijske borbe na dnevnom je redu meu radnicima.58U toku sedmogkongresa SSDP 1909. godine, Divac je kritikovao lan 2. novog statuta partije, koji je govorio da lanpartije moe biti svako ko usvaja program, statut i taktiku Partije, smatrajui da re taktika trebaizbaciti iz teksta, poto po njemu ta odredba moe dati mogunosti za gonjenja drugova koji bi se ushvatanju stvari razmimoilazili.59Divac se na istom kogresu opet zaloio za decentralizaciju partije,ali su Lapevi i Tucovi intervenisali i oba predloga su odbijena.Na osmom kongresu partije, 1910. godine, direktai Vasa Kneevi i Vlajko Martinovi su se usproti-vili predlogu o jednoj centralnoj instanci. Ovaj predlog Dimitrija Tucovia izmeu ostalog predviaoje zajednike sednice Glavne partijske uprave i uprave Glavnog radnikog saveza, kao i to da Glavnapartijska uprava bira dva lana uprave Glavnog radnikog saveza i obrnuto. Isti takvi odnosi nalo-eni su i lokalnim partijskim i sindikalnim organizacijama. Uvedena je i mogunost da se partijski isindikalni kongresi odravaju istovremno i sa istim delegatima.54Isto, str. 146.55Isto, str. 47.56R. Jei, n.d., str. 97.57Isto, str. 123.58Isto, str. 133.59Isto, str. 103.15Tokom devetog kongresa partije, 1911. godine, Kneevi je optuio partijsku upravu da zavodi dik-taturu i da kao anarhiste ili sindikaliste anatemie sve one koji kritikuju njen rad. Konkretno, optuioje upravu da se nije konsultovala sa partijskim i sindikalnim veem prilikom kupovine Narodnog so-cijalistikog doma i pokretanja lista Borba. Tim kritikama su se prikljuili i Divac i Martinovi. Divacje optuio upravu za netoleranciju prema neistomiljenicima: Divac je uzimajui kao primer jednosindikalno vee sa svojim posledicama, kritikovao stav rukovodstva pokreta prema opoziciji i njihovompovezivanju sa anarhistikim ideologom Krstom Cicvariem.60Kao i Kneevi pre njega, govorio je io preteranom primanju seljaka u partiju, to je po njima menjalo strukturu partije i ugroavalo njenproleterski karakter, jer je po Divcu teko izmeniti psihologiju i ideologiju lanova seoskih organi-zacija.61Tucovi je u svom odgovoru optuio direktae da se u partiju ulanjuju, ne da bi je snaili,ve da bi sauvali sindikate od uobraene opasnosti od Partije, ipak, nasuprot tome konstatovao jeda oni i nisu sindikalisti, poto u tom sluaju ne bi bili lanovi Partije, konstatujui na kraju da biautonomija lokalnih partijskih i sindikalnih organizacija, za koju su se direktai zalagali, za 24 sataupropastila itav pokret.62Na istom kongresu Blagoje Brainac je optuio direktae za odravanjeveza sa anarhistima: Kad se ulazi u partiju treba raditi za nju, a ne postojano se boriti protiv nje i iina anarhistike sastanke. Ne moe se biti jednom nogom u partiji, a drugom u anarhizmu.63Iste, 1911. godine, odran je esti kogres GRS na komje Kneevi ispred Saveza mlinarsko-pekarskihradnika predloio izmene pravila GRS. Predloeno je da se kao zadatak GRS izmeu ostalog defniene samo potpomaganje ekonomskih radnikih zahteva ve i svih klasnih radnikih zahteva. To znaida su se predlagai zalagali da Savez preuzme na sebe i voenje politike borbe proletarijata, odnos-no zadatke, ili deo zadataka koje je imala radnika poltika partija.64Ovaj predlog nije ni uvrtenu dnevni red. O tome je u zapisniku sa kogresa zabeleeno ovo: Izvestilac saoptava da je odbormiljenja da predlog Saveza mlinarsko-pekarskih radnika o izmeni pravila ne treba stavljati na dnev-ni red zbog toga to predloene izmene ne odgovaraju pojavljenim potrebama sindikalnog pokreta ito ne odgovaraju centralistikom sistemu koji je sproveden kroz na sindikalni organizacioni ivot.Drug V. Kneevi govori u korist predloenih izmena. Trai da se ovaj predlog stavi na dnevni redi protestuje to se svi predlozi Saveza mlinarsko-pekarskih radnika odbijaju pita izvestioca otkudato dolazi. Izvestilac mu odgovara da se ovaj predlog kao i ranije odbija zbog toga to ide na to damesto centralistikog zavede decentralistiki sistem u sindikalnom pokretu. Meutim, mi smo to pi-tanje, kad je bilo potrebno, reili, i danas ceo pokret, sem moda Saveza mlinarsko-pekarskih radnikai njegovog delegata druga V. Kneevia, stoji na centralistikom sistemu. Posle ovoga obavetenja, asa izuzetkom etiri delegata, kongres reava: da se predloeni dnevni red primi, a da se predlog Savezamlinarsko-pekarskih radnika o izmeni pravila Glavnog radnikog saveza ne stavlja na dnevni red.65Na Vanrednom kogresu SSDP 1912. godine, direktai su bili dovedeni, ili su sebe doveli, u privid-no paradoksalan poloaj. Tada je Pavle Pavlovi predloio da se na nameru vlasti da izmeni odredbeZakona od radnjama na tetu radnika odgovori najotrijim merama ukljuujui i trajk masa. Pro-tiv ovog predloga ustali su upravo pripadnici direktake struje, tvrdei da za tako neto ne postojeuslovi i da Partija nije u stanju da izvede takav trajk. Pavlovi je to tumaio direktakom nameromda se onemogui unoenje revolucionarne sadrine u jednu partijsku akciju.66Drugaije reeno, di-rektai su eleli da osujete jo jedan pokuaj proirivanja partijske kontrole nad onim to su oni sma-60Vukomanovi, Mladen, Sindikalni pokret u Srbiji 1903-1914, str. 272.61R. Jei, n.d., str. 104.62Isto, str. 104-105.63Isto, str. 105.64Vukomanovi, Mladen, Sindikalni pokret u Srbiji 1903-1914, str. 273.65Hasanagi, Edib (ur.), Sindikalni pokret u Srbiji (1903-1919), Beograd, 1958, str. 409-410.66R. Jei, n.d., str. 105.16trali sindikalnim pitanjima, ali ova situacija dobro ilustruje praktino-idejne tekoe i nedoslednostirevolucionarno-sindikalistikog delovanja u partijskim okvirima.ZakljuakDelovanje direktaa je razliito ocenjivano. Miodrag Proti to delovanje nepotkrepljeno izjedna-ava u potpunosti sa anarhosindikalizmom, a Divca i Markovia ocenjuje kao otvorene zastupniketih ideja, za razliku od Milorada Popovia, koji je svoj anarhosindikalizam prikrivao.67Rafajlo Jeidirektae smatra levom, sindikalistikom strujom, koja je: nastala kao produetak sindikalistikihkoncepcija novovremske opozicije, anarhistike agitacije i uticaja68, kao i da su znaajan podsticajdirektakom delovanju dala revolucinarna zbivanja u Rusiji 1905. godine. Vukomanovi smatra da sudirektai prihvati osnovne koncepcije francuskih revolucinarnih sindikalista, a pre svega ora Sore-la.69U saglasnosti sa tim i Milan Suboti smatra da su direktai pripadali onom delu revolucionarno-sindikalistikog pokreta za kog je revolucionarni sindikalizam u skladu sa Sorelovim stavom bio po-vratak Marksovom duhu: Dakle, jedan deo sindikalistikog pokreta, po sopstvenom razumevanju,predstavlja interpretaciju i primenu Marksove teorije u skladu sa postojeim drutvenim prilikamapoetkom ovoga veka.70Mislim da se, koristei se tipologijom i defnicijama koje daju mit i van der Valt, direktai mo-gu oceniti kao revolucionarni sindikalisti, to jest, kao oni sindikalisti koji sebe ne vezuju eksplicitnoza anarhistiku tradiciju (bilo iz taktikih razloga, ili zato to nisu svesni veze sa tom tradicijom) ikoji sebe ak mogu videti kao pripadnike marksistike tradicije, ali koji po svojim karakteristikamajasno pripadaju sindikalistikom pravcu: zahtevi za decentralizaciju i federalistiko ureenje sindi-kata uz punu autonomiju lokalnih sindikalnih grupa, isticanje direktne akcije i generalnog trajkakao osnovnih vidova revolucionarne borbe, a revolucionarnih sindikata kao osnovnih organizacijakoje proletarijat ima na raspolaganju u klasnoj borbi za stvaranje komunistikog drutva, i ideja dasindikati ne treba da se bave samo ekonomskim, ve i svim klasnim, to jest i politikim pitanjimaOsim toga, mislim da je bitno istai da je razlog zbog kog su direktake ideje imale izvesnog uticaja,i stoga bile smetnja za ortodoksno marksistiko vostvo SSDP, jeste borbeno raspoloenje tadanjegradnitva u Srbiji. O tome, osim primera koje sam ve naveo, svedoe i izjave ortodoksnih marksista.Duan Popovi je tako konstatovao: Na proleterski elemenat ivi pretenim delom pod socijalnim iekonomskim pogodbama koje su toliko mizerne da ga po njegovom klasnom poloaju izjednauju salumpenproletarijatom, a da, u svakom sluaju kod svakog oveka iz radnog naroda stvaraju sokakuideologiju () To nije taktika ni Dragie Lapevia, ni Nedeljka Divca, ni ivka Topalovia, nego je,glavnim delom, taktika koju nam je sugerirao preteni deo tadanjeg naeg pokreta koji je bio lum-penproleterski.71Na etvrtom kogresu SSDP je zakljueno: Jedna rava strana kod naih sindikalnoorganizovanih drugova jeste ta to veina od njih misli da je sindikalna borba glavna stvar, a politikasporedna.72Ve sam pomenuo Tucovievu konstataciju da je masa sklona anarhizmu, i da je trebaizvesti na pravi put. On u pismu Lapeviu, u istom duhu dodaje: Otuda je ceo na pokret dobio67Proti, Miodrag, Dimitrije Tucovi i anarhosindikalisti u Srpskom radnikom pokretu, Knjievnost, 2/1958, Beograd,1958, str. 137-153.68R. Jei, n.d., str. 9269Vukomanovi, Mladen, Sindikalni pokret u Srbiji 1903-1914, str. 11670Suboti, Milan, Anarhosindikalizam u Srbiji, Pitanja, 3-4/1988, Zagreb, 1988, str. 5571Tucovi, Dimitrije, Prepiska, str. 119.72R. Jei, n.d., str. 109.17oreol vie trajkakog nego drutvenog, socijalistikog. A rave posledice te jednostranosti ispoljilesu se u vie mahova, bojim se da se one jo vie ne ispolje. Mi smo se, ini mi se, jedared u privatnomrazgovoru sloili da nam je masa nesocijalistika, e, kad je tako, treba je oslobaati onog trajkakogfanatizma i tarifskog fetiizma koji bacaju u zasenak svako drugo uverenje.73Vinaver konstatuje dase u rukovodstvu smatralo da treba izai pred poslodavca s preciznomi realnomtarifom, koju bi samou krajnjem sluaju potpomogao energini trajk.74A kako isti autor navodi: ivko Topalovi, jedanod aktivista, smatrao je da nekim radnicima kao da ini zadovoljstvo da trajkuju.75Nekvalifkovaniradnici su poruivali: stalno se spremajmo za trajkove, uvek smo gotovi za trajk.76A Lapevije isticao zabrinutost da e zbog nereenog radnikog pitanja stalno izbijati trajkovi, pa e stranciizgubiti interesovanje da investiraju svoje toliko eljene kapitale.77To je sve dovelo do izvesne popularnosti pojedinih direktaa. Tako Jei navodi: Divac je 1907. go-dine uivao veliku popularnost kod radnika ukljuujui i lanove Partije, u prvom redu zbog svogborbenog raspoloenja i zalaganja za direktne akcije () Na skuptini beogradskih partijskih organi-zacija 13. maja 1907. Divac je izabran za delegata za Peti partijski kongres najveim brojem glasova.Po broju glasova za njim su ostali: Duan Popovi, Tasa Milojevi i drugi.78U prilog teze o borbenom raspoloenju radnitva najvie govori broj i karakter voenih trajkovau tom periodu: od 1907. do 1910. voeno je oko 140 trajkova.79Mislim da se iz navedenog moe zakljuiti da su direktai, i revolucionarni principi za koje su sezalagali, bili deo jednog ireg trenda, tada prisutnog u Srbiji, u koji su spadali i anarhisti, ali i, presvega, borbeni proleterijat kod kog je prevladalo miljenje da su borbeni trajkovi osnovni nain pre-govaranja sa poslodavcima o uslovima rada i visinama nadnica. Za revolucionarne sindikaliste to jebio i osnovni nain revolucinarne borbe, i put ka stvaranju komunistikog drutva. Ova perspektivase unutar radnikog pokreta otro sukobila sa ortodoksno marksistikom perspektivom autoritarnonastrojenog rukovodstva SSDP. Po toj ortodoskno marksistikoj viziji, Srbiji je predstojio dug putindustrijskog i kapitalistikog razvoja, za vreme kog bi rukovodstvo partije na sebe preuzelo centalis-tiko upravljanje celim radnikim pokretom, pre svega kroz parlamentarizam, a u krajnjoj meri i krozlegalne i centralizovane radnike trajkove.Ovakva vizija nije trpela suprotna miljenja, kako je to Lapevi formulisao u pismu Tucoviu, a uvezi sa polemikom sa sindikalistikom redakcijom Radnika: Svi pokuaji da se u pokret unese netodrugo, a ne ono osvetano u Jevanelju Marksizma, nee uspeti. Ortodoksija je vrsta i nepokolebljiva.Ludorije moraju ostati ludorije.80Ipak, i direktai su se nekada postavljali kao branioci marksistike ortodoksije, kao u sluaju za-laganja protiv primanja seljaka u partiju. to se sa druge strane moda moe tumaiti kao jo jedantaktiki potez usmeren protiv jaanja partije, nasuprot sindikatima.U knjizi Srpski radniki pokret 1903 1914: Nalije legende (Zagreb, 1989), Mira Bogdanovi pieo onome to ona naziva anarhistikim sklonostima srpskog zanatlijskog radnitva toga vremena:Haotinost trajkovanja je do samoga Prvog svetskog rata bila glavna odlika sindikalnog pokreta uakciji, bez obzira na sve napore partije i GRS da ga drugaije usmeri. Ta injenica ujedno pokazujei elementarnu snagu i nedisciplinovanost bar jednog dela zanatlijskog radnitva koje ne priznaje ni73Tucovi, Dimitrije, Prepiska, str. 146-147.74Vinaver, n.d. str., 23.75Isto, str., 24.76Isto, str., 35.77Isto, str., 37.78Jei, n.d., str. 97.79Vinaver, n.d. str. 53.80Tucovi, Dimitrije, Prepiska, str. 144.18boga ni gospodara i otima se svakom usmeravanju i racionalnom ubeivanju.81Bogdanovi to pot-krepljuje i citatom jednog spoljnjeg posmatraa iz 1922: Duha je sada vie protestno-negirajueg,vie anarhistikog, nego socijalistikog82Ove ocene se u izvesnoj meri uklapaju u ve izneta miljenja samih predvodnika ortodoksno mar-ksistikog vostva SSDP, o sklonostima mase ka anarhizmu i nunosti da se ona usmeri ka ispravnojpolitici rukovodstva partije. Ali Bogdanovi smatra da opasnost koju je predstavljala aica doktri-narnih anarhista nije bila u srazmeri sa estinom socijaldemokratske reakcije na anarhizam: Ta pre-terana reakcija se moe objasniti samo izvesnim naginjanjem jednog dela zanatlijskog radnitva svoj-stvima koja se smatraju anarhistikim: nedostatku discipline, neorganizovanosti, negiranju vostvaitd.83Ipak, nije samo nedisciplinovanost, to jest, odbijanje dela radnitva da sledi upute rukovodstvaSSDP, uticala na to rukovodstvo da srpsko radnitvo oceni kao sklono anarhizmu i sitno-buroaskomindividualizmu, ve i konkretan sadraj i karakter borbe koju je proletarijat vodio: estina sukoba idirektnih akcija, lako stupanje u trajk, neobaziranje na zakone i pretnje policije, ideje o bojkotova-nju poreza i vojne obaveze, i uopte, sklonost ka podizanju klasne borbe na nivo za koji su ortodoksnimarksisti smatrali da nije primeren istorijskom trenutku, kao i da se ne moe kontrolisati.U ovom radu sam pokuao da ukaem na neke elemente u svetlu kojih se estina socijaldemo-kratske reakcije na anarhizam moe uiniti mnogo manje preteranom nego to je to mislila MiraBogdanovi.Osnovna postavka koja bi ukazala na to, jeste i osnovni teorijski okvir ovog rada, to jest, teza mitai van der Valta o postojanju iroke anarhistike tradicije iji je jedan od kljunih segmenata i sindi-kalizam, koji se po njima dalje moe podeliti na ono to oni nazivaju revolucionarnim sindikalizmomi anarhosindikalizmom. U svetlu ove teze, zagovornici revolucionarne politike proistekle iz anarhis-tike tradicije, u Srbiji 1904-1912, nisu bili samo pripadnici anarhosindikalistikih grupa, ve i mnogiistaknuti i popularni lanovi SSDP i GRS: pobornici direktne akcije, generalnog trajka, federalizma,autonomije sindikata i ideje o sindikatima kao osnovnim organizacijama pomou kojih proletarijatstupa u klasnu borbu i bori se za uspostvaljanje novog komunistikog drutva.Osimtoga, moda bi i perspektiva samih sindikalista, bivih direktaa, potomanarhosindikalista, jas-nije ukazala na uzroke bojazni ortodoksnih marksista od anarhinosti radnikih masa. Naime, ovibivi lanovi SSDP, okupljeni u anarhosindikalistikoj grupi Radni narod84, smatrali su da su pokuajipartije da za stvar radnike klase pridobije dravu zavrili neuspehom, kao i pokuaj parlamentarneborbe, u koju je po Radnom narodu, partija uloila svu svoju snagu. Neuspeh ove politike je po njimarezultovao time da je nezadovoljna radnika klasa poela sve vie naginjati revolucionarnom sindika-lizmu. Po Radnom narodu ta sklonost ka revolucionarnomsindikalizmu je u tomtrenutku jo uvek bilana instiktivnom nivou, a zadatak njenog pretvaranja u svesnu praksu na sebe preuzima sama grupaRadni narod.Dakle, ovako gledano, sklonost masa ka anarhizmu, o kojoj je pisao Tucovi, i za ije se obuzda-vanje zalagao, nije samo posledica nepromiljenosti neprosveenih masa, ve i politika reakcija naneuspeh parlamentarne politike koju je vodilo rukovodstvo SSDP. Ako tome dodamo i angaman re-volucionarnih sindikalista u samoj partiji, kao i u sindikalnim organizacijama, esto dugogodinjihsindikalnih i partijskih aktivista, uz saradnju i komunikaciju sa zagovornicima anarhosindikalizmakoji su se odluili za politiki angaman u autonomnim grupama, a koji su esto bili bivi lanovipartije, i sami dugogodinji sindikalni aktivisti, postaje jasnije koje je bilo znaenje i stvarno uteme-81Bogdanovi, Mira, Srpski radniki pokret 1903-1914: nalije legende, Zagreb, 1989, str. 297.82Isto, str. 297.83Isto, str. 298.84Radni narod, anarhosindikalistiki list, pokrenut 1911. godine od strane Petra Stankovia i Milana Grojia, sindikalnihaktivista i bivih lanova SSDP, i anarhiste Petra Munjia.19ljenje socijaldemokratske reakcije na anarhizam i opasnosti koje je on predstavljao za ortodoksnomarksistiku poziciju u radnikom pokretu Srbije.Posle 1912. unutar partijska sindikalistika struja nestaje. Posle Prvog svetskog rata neki od direkta-a su se nali u Komunistikoj, a neki u Socijalistikoj partiji. Isto je vailo i za ortodoksne marksiste,pa se Sima Markovi naao u Komunistikoj partiji zajedno sa Triom Kacleroviem, a Nedeljko Divacsa ivkom Topaloviem u Socijalistikoj partiji. Bilo kako bilo, injenica je da, koliko je meni poznato,oni uglavnom nisu ostali na sindikalistikim pozicijama, iako ovaj period njihovog delovanja zahtevaposebno istraivanje.Ako prihvatimo tezu o uticaju revolucije 1905. u Rusiji na pojavu revolucionarnog sindikalizma uSrbiji, onda bi po analogiji sa tim mogli da pretpostavimo da je revolucija iz 1917. imala presudanuticaj na kasniju prevlast boljevizma unutar radnikog pokreta, uz Prvi svetski rat koji je, osim toje predstavljao preveliko iskuenje za mnoge zagovornike internacionalistikog socijalizma, odneo iivote mnogih od, inae malobrojnih, zagovornika revolucinarnog sindikalizma u Srbiji.20Anarhistika bibliotekaAnti-CopyrightRelja KneeviDirektai: revolucionarno-sindikalistika struja unutar Srpske socijaldemokratske partije 1906-1912.2014Tokovi istorije, 2/2014, Beograd; htp://www.inisbgd.co.rs/celo/2014_2.pdfanarhistica-biblioteka.net