Pol Frederik/Kornblut Siril REKLAMOKRATIJA Prevod: Tasi Predrag Pohl Frederik/Kornbluth Cyril SPACE MERCHANTS (THE), 1952. Serija "Reklamokratija" (1)

KENTAUR 1978.

1. Toga jutra, dok sam se oblaio, razmiljao sam o statistikama, izvrdavanjima i preterivanjima koje su oni oekivali u mom izvetaju. U mom odeljenju - Proizvodnji - mnogo ljudi je bilo na bolovanju, mnogi su podneli otkaz, a bez ljudi ovek ne moe da obavi posao. A nije bilo nade da e mi Odbor zbog toga oprostiti. Utrljao sam depilator-sapun u bradu i sprao ga pod tankim mlazom koji je curkao iz slavine za sveu vodu. To je, naravno, rasipnitvo, ali ja plaam porez, a lice me uvek svrbi od slane vode. Pre nego to sam sprao i poslednje ostatke sapunice, curkanje je prestalo. Opsovao sam tiho i zavrio umivanje slanom vodom. U poslednje vreme to se esto dogaalo; mnogi su bacali krivicu na sabotere iz grupe konzervacionista. Lojalisti su sprovodili racije po celoj Njujorkoj kompaniji za snabdevanje vodom, ali jo uvek nisu nita uradili. Jutarnje vesti sa ekrana iznad ogledala za brijanje za trenutak su mi odvratile panju... Sinoni predsednikov govor; kratak srebrnasti blesak rakete za Veneru na pesku Arizone; pobuna u Panami... Ugasio sam aparat kad je odjeknuo znak tanog vremena koji se uje svakih petnaest minuta. Izgledalo je da u opet zakasniti. I to sad kad mi je naklonost Odbora toliko potrebna. Poto nisam uzeo istu koulju i poto sam reio da ne popijem voni sok, utedeo sam oko pet minuta. Pokuavajui da telefoniram Keti, izgubio sam tih pet munuta. Nisam je naao, a zakasnio sam. Na svu sreu, kao nikada do tada, i Fauler oken je zakasnio.

U naoj kancelariji Fauler je obino odravao nedeljne sastanke Odbora petnaest munuta pre redovnog poetka radnog vremena. To je za sve nas bilo pravo muenje, ali za Faulera je to bilo neto normalno. On i tako svako jutro provodi u kancelariji, a po njemu 'jutro' poinje svitanjem. Tako sam danas imao vremena da sa stola uzmem beleke koje mi je pripremila sekretarica i da opet stignem na sastanak. Kada je Fauler oken uao sa utivim izvinjenjem zbog svog zakanjenja, ja sam ve sedeo na svom mestu u dnu stola, potpuno oputen i uveren u sebe, kao to, uostalom, slubenik Kompanije Fauler oken uvek treba da izgleda. "Dobro jutro", ree Fauler, a nas jedanaest neto promrmlja na uobiajeni idiotski nain. Nije seo, stajao je i roditeljski nas posmatrao oko minut i po. Zatim, sa izgledom izletnika u Kanadu, paljivo i zadovoljno pogleda po sobi. "Razmiljao sam o naoj sali za sastanke", rekao je, a mi smo svi pogledali unaokolo. Sala nije ni mala ni velika, recimo etiri sa pet, ali je prijatna, dobro osvetljena i vrlo impozantno nametena. Ventilatori su veto smeteni iza zanimljivih frizova, a tepisi su meki i debeli. Svaki deo nametaja je napravljen iskljuivo od autentinog, ispitanog, pravog umskog drveta. Fauler oken ree: "Momci, imamo lepu salu za sastanke. Ba kako valja, jer Kompanija Fauler oken je najvea reklamna agencija u gradu. Mi godinje zaraujemo mnogo vie nego iko drugi. I..." on nas sve pogleda, "mislim da se slaete da vam se rad ovde isplati. Mislim da niko meu vama nema manji stan od dvosobnog." Namignuo je na mene. "ak ni neenje. to se mene tie, sasvim mi je dobro. Moj letnjikovac gleda na jedan od najveih parkova na Long Ajlendu. Ve godinama u sebe nisam uneo druge proteine osim sveeg mesa, a kad krenem u etnju, vozam se u kadilaku. Nemam nikakvih neprilika. Mislim da svi moete sa mnom da se sloite, zar ne?" Ruka naeg direktora za ispitivanje trita polete u vazdah i Fauler mu klimnu: "Molim, Metju?" Met Ransted zna kako treba da se postavi kad razgovara sa ovekom koji ga hlebom hrani. Ratoborno je kruio pogledom oko stola. "Samo elim da se sloim sa g. okenom, sto posto, od poetka do kraja!" Fauler oken je klimnuo. "Hvala, Metju." Tako je i mislio. Trebalo mu je nekoliko trenutaka pre nego to je nastavio. "Mi svi znamo", rekao je, "ta nas je dovelo na mesto na kojem se nalazimo. Seamo se i podahvata Starcelijusa Verilija i kako smo Indijastriju ucrtali na mapu. Prvi trust zaaranog kruga. Pretvaranje celog potkontinenta u jedinstveni proizvodni kompleks. Kompanija oken je zapoela oba projekta. Niko ne moe da kae da nas plima nosi. Ali to sve ve pripada prolosti. Ljudi! Hteo bih neto da znam; a vi mi moete rei istinu - da li slabimo?" Polako nam je ispitivaki posmatrao lica, ne obraajuci panju na umu podignutih ruku. Boe mi oprosti, i moja je bila meu njima. Onda je mahnuo oveku sa svoje desne strane. "Prvo ti, Ben", rekao je. Ben Vinston je ustao i poeo svojim baritonom: "to se tie industrijske antropologije, ne! Sluajte dananji izvetaj o radu u podnevnom biltenu, ali dozvolite da vas prethodno ukratko obavestim o emu je re: prema pononim pokazateljima sve osnovne kole istono od Misisipija upotrebljavaju pakovanje

preporueno programom kolskih rukova. Kobasice od soje i regenerisane nicle" - svi oko stola su se zgrozili pri pomisli na kobasice od soje i regenerisane nicle - "upakovane su u kutije obojene istom zelenom bojom kao i proizvodi Kompanije Univerzal. Ali slatkii, sladoled i cigarete od vakae gume su upakovani u crveni papir kao i proizvodi Kompanije Starcelijus. Kad ta deca odrastu...", likujui je podigao pogled sa svojih beleaka. "Prema naim ispitivanjima, u roku od petnaest godina Univerzalovi proizvodi e propasti, bankrotirati i biti potpuno istisnuti sa trita!" Seo je uz zagluno pljeskanje. I oken je pljeskao i veselo posmatrao ostale. Nagnuo sam se napred sa izrazom br. 1 - spremnost, inteligencija, kompetentnost - na licu. Ali nije trebalo da se uzbuujem jer je Fauler pokazao na mravog oveka, koji je sedeo pored Vinstona. Na redu je bio Harvi Bruner. "Nije potrebno da vam kaem da Centar za prodaju ima svoje posebne probleme", rekao je Harvi, naduvavi svoje mrave obraze. "Kunem vam se da je cela prokleta Vlada u zaveri sa konzervacionistima! Znate li ta su uinili? Stavili su van zakona kompulzivne podzvnne efekte za nae oralne oglase - ali mi smo reagovali nizom semantikih kljunih rei koje se nadovezuju na sve osnovne traume i neuroze u savremenom amerikom ivotu. Oni su nas lovili na sigurnosne propuste i zabranili nam da projektujemo nae poruke na prozore vazdunih automobila - ali i tu smo im doskoili. Iz laboratorije saznajem", klimnuo je naem direktoru za ispitivanja, "da emo uskoro da isprobamo sistem koji projektuje nae poruke pravo na mrenjau oka. I ne samo to, ve idemo i dalje. Kao primer pomenuo bih Najkafu..." Naglo je prekinuo. "Izvinite, g. okene", proaputao je, "da li je Odeljenje bezbednosti proverilo ovu sobu?" Fauler oken potvrdi klimanjem. "Potpuno provereno. Nieg nema osim pijunskih mikrofona Ministarstva unutranjih poslova i Predstavnikog doma, a njima, naravno, stalno putamo stare magnetofonske trake." Harvi odahnu. "Da, to se tie Najkafe", rekao je, "poslali smo uzorke u petnaest kljunih gradova. Uobiajena ponuda, snabdevanje Najkafom tri meseca, hiljadu dolara u gotovom i vikend na Ligurskoj rivijeri za svakoga ko prihvati. Ali - a zbog toga je, prema mojim procenama, naa kompanija zaista velika svaki uzorak Najkafe sadri tri miligrama blagog alkaloida. To nije kodljivo, ali stvara naviku. Posle deset nedelja upotrebe potroa je doivotno upecan. Kotalo bi ga bar pet hiljada dolara da se izlei i zato mu je mnogo bolje da jednostavoo nastavi da pije Najkafu - tri olje na dan uz jelo i jedna pred spavanje, ba kao to pie na tegli." Fauler oken je sijao, a ja se ponovo prebacih na izraz br. 1. Pored Harvija je sedela Tildi Metis, ef personala, koju je oken lino pronaao. On obino nije traio od ena da govore na sastancima Odbora, a pored Tildi sam sedeo ja. Upravo sam pripremao uvodnu re kad me oken poklopi osmehom. Rekao je: "Poto nemamo dovoljno vremena, neu traiti izvetaj od svakag odeljenja. Ipak, gospodo, dobio sam odgovor, i to

odgovor koji mi se dopada. Do sada ste sve uspeno reili i zato sada hou da vam postavim novi zadatak." Pritisnuo je dugme na ploi monitora i okrenuo stolicu. Svetla u sobi su se ugasila; projektovani Pikaso koji je stajao iza okenove stolice je izbledeo i pokazala se arena povrina ekrana na kojem je poela da se stvara nova slika.

Ovu sliku sam ve video toga jutra na ekranu iznad ogledala za brijanje. Bila je to raketa za Veneru, udoviste od trista metara, ugojeno dete vitkih Fau-2 i zdepastih raketa za Mesec koje su pripadale prolosti. Oko rakete su se nalazile skele od elika i aluminijuma pretrpane siunim figurama koje su radile sa plavo-belim plamicima lampi za zavarivanje. Slika je oigledno bila stara jer je prikazivala raketu kako je izgledala pre nekoliko nedelja ili meseci u ranijem stadijumu izgradnje, a ne spremna za uzletanje, kao to sam je video tog jutra. Glas sa ekrana trijumfalno i netano izjavi: "Ovo je brod koji povezuje zvezde!" Poznao sam glas koji je pripadao jednom od grlatih komentatora iz Odeljenja za fluidne efakte, a tekst je sigurno napisala neka od Tildinih devojaka. Venera je bila zamenjena zvezdom, a to je bila aljkavost karakteristina samo za Tildino osoblje. "Ovo je brod koji e moderni Kolumbo voditi kroz vasionu", nastavi glas. "est i po miliona zauzdanih munja i elika - brod za hiljadu osamsto ljudi i ena, sa stvarima potrebnim da novi svet postane njihov dom. Ko e putovati u njemu? Koji e sreni pioniri stvoriti imperiju na bogatom, novom tlu drugog sveta? Dozvolite mi da vas upoznam sa njima - ovek i ena, dva neustraiva..." Glas se uo i dalje. Na ekranu se slika pretvorila u prostranu sobu u predgrau u rano jutro. Na ekranu je mu sklapao krevet u zid i rasklapao delove dejeg kutka; ena je pripremala doruak i iz poda izvlaila sto. Uz voni sok i papicu za decu (pored svakog se, naravno, puila olja puna Najkafe) razgovarali su o tome kako je bilo mudro i hrabro da se prijave za putovanje raketom za Veneru. A poslednje pitanje njihovog najmlaeg brbljivca ("Mamice, kad polastem da li cu moci da povedem moju decu na tako lepo mesto kao to je Venela?") zakljuilo je imaginarnu seriju snimaka Venere kakva e izgledati kada dete poraste - zelene doline, kristalna jezera, divni izgled planina. Komentator nije ni pominjao decenije hidroponika i ivota u hermetiki zatvorenim kabinama koje e pioniri morati da izdre radei na Veneri bez atmosfere i vode. Instinktivno sam pritisnuo dugme na svojoj toperici kad je poeo film. Kada se zavrio, sat je pokazivao devet minuta! Tri puta due od dozvoljenog vremena za jednu reklamu. Minut due nego to smo mi obino dobijali. Tek poto su se svetla upalila, cigarete se zadimile, a Fauler oken poeo svoj govor za taj dan, poeo sam da shvatam kako je to bilo mogue.

Fauler je poeo na svoj opirni i zaobilazni nain koji je postao odlika naeg posla. Ukazao nam je na istoriju reklame - od prostog zadatka prodavanja ve proizvedene robe do sadanje uloge reklame u stvaranju industrije i preinaavanju ljudi tako da mogu da odgovore potrebama reklame i prodaje. Jo jednom se dotakao onoga to smo mi, Kompanija Fauler oken, postigli u svojoj ekspanzivnoj karijeri. Zatim je rekao: "Ljudi, stara poslovica glasi: 'Svet je naa ostriga.' Mi smo tu poslovicu sproveli u delo; ali smo ostrigu pojeli." Paljivo je ugasio cigaretu. "Pojeli smo je", ponovio je. "Mi smo stvarno i bukvalno osvojili ceo svet. Kao Aleksandar, mi teimo za novim svetovima koje treba osvajati a tamo..." mahnuo je prema ekranu iza sebe "...tamo ste videli prvi od tih svetova." Kao to ste verovatno ve primetili, Met Ransted mi se nikad nije dopadao. On je taj u koga sam sumnjao da pijunira ak i u samoj kompaniji. Mora biti da je on jo mnogo ranije ipijunirao projekt za Veneru, jer ni ovek sa najboljim refleksima ne bi mogao da sastavi govor kakav je on odrao. Dok smo svi razmiljali o reima Faulera okena, Ransted je skoio na noge. "Gospodo", poeo je sa zanosom, "pa to je genijalno. Ne Indija, ne roba, ve cela planeta na prodaju. Pozdravljam te, okenu, Klive, Bolivaru, Don Dekob Astoru novoga sveta!" Kao to rekoh, Met je bio prvi, ali smo svi redom ustajali i govorili o istoj stvari, ak i ja. Bilo je lako, jer sam to ve godinama radio. Keti to nikako nije mogla da shvati, a ja sam pokuavao da joj povrno objasnim da je to verski ritual - kao razbijanje boce ampanjca o pramac novog broda, ili rtvovanje device za rodnu godinu. ak i u toj povrnosti nisam otiao predaleko sa analogijom. Mislim da niko, izuzev, moda, Meta Ransteda, nije opijao svet derivatima opijuma samo za novac. Ali govor Faulera okena nas je potpuno hipnotisao i davao nam snagu da uradimo bilo kakvo delo koje bi posluilo naem bogu Reklame. Ne mislim da kaem da smo bili kriminalci, jer su alkaloidi u Najkafi, kao to je rekao Harvi, ipak bili nekodljivi. Kada smo svi zavrili, Fauler oken je pritisnuo dugme i pokazao nam veliki grafikon. Opisao nam ga je paljivo, stavku po stavku; pokazivao nam je tabele, grafikone i dijagrame celog novog odeljenja Kompanije Fauler oken koje je trebalo da se bavi razvojem i eksploatacijom planete Venere. Govorio nam je o zamornim kuloarskim razgovorima i sklapanju prijateljstva u Kongresu, to nam je omoguilo iskljuivo pravo da razrezujemo porez i da ga sakupljamo sa planete - i ja sam poeo da shvatam kako je mogao da upotrebi devet minuta za nau reklamu. Objasnio nam je kako Vlada - udno je kako mi jo mislimo i govorimo o toj berzi kao da je ona ustanova koja sprovodi svoju volju - kako Vlada eli da Venera bude amerika planeta i kako je odabrala specifini ameriki talent za reklamu da to ostvari. Dok je govorio, svi smo se polako zagrevali. Zavideo sam oveku koji e voditi Odsek za Veneru, svaki od nas bi sa ponosom pohvatio taj posao. Govorio je o tekoama sa senatorom iz Diponove hemijske industrije sa njegovih 45 glasova i o lakoj pobedi nad senatorom iz Kompanije Ne-Kelvinejtor sa njegovih est glasova. Ponosno je govorio o propalim demonstracijama konzervacionista protiv Faulera okena, koje je smirio antikonzervacionistiki

nastrojeni sekretar unutranjih poslova. Vizuelna pomagala su prilino skratila informacije, ali smo, ipak, proveli sat posmatrajui grafikone i sluajui o Faulerovim dostignuima i planovima. Najzad je Fauler oken iskljuio projektor i rekao: "Sada sve znate. To je naa nova kampanja koja poinje da radi odmah. Jo samo neto da vam kaem, i onda svi na posao." Fauler oken je odlian pozer. Trebalo mu je prilino vremena dok je pronaao pare hartije i dok je proitao reenicu koju bi i najnii od naih slubenika bez razmiljanja mogao da izbaci kao iz rukava. "Predsednik Odseka za Veneru", itao je, "bie Miel Kortni." To je bilo najvee iznenaenje, jer Miel Kortni sam ja. 2. Nekoliko minuta sam ostao sa Faulerom dok su ostali lanovi Odbora odlazili u svoje sobe, a vonja liftom od sale za sastanke do moje sobe na 86. spratu trajala je nekoliko sekundi. Kada sam stigao, Hester je raspremala moj sto. "estitam, g. Kortni", rekla je. "Selite se na 89. sprat. Zar to nije divno? I ja u imati svoju sobu!" Zahvalio sam joj i uzeo telefon sa stola. Prvo to je trebalo da uradim bilo je da prikupim svoje osoblje; prvi do mene je bio Tom Gilespi. Ali, prvo to sam uinio bilo je da ponovo telefoniram u Ketin stan. Opet niko nije dizao slualicu, tako da sam, ipak, odluio da sazovem svoje ljude. Bilo im je zaista ao to odlazim, ali su isto tako svi bili sreni jer su svi unapreeni za jedan stepen. Kako je dolo vreme ruku, problem Venere sam odloio za posle podne. Telefonirao sam, ruao na brzinu u bifeu kompanije i spustio se liftom do pneumatike eleznice koja me je odnela esnaest blokova na jug. Izlazei, prvi put toga dana naao sam se na istom vazduhu; posegao sam za tamponima protiv ai, ali ih nisam stavio u nos. Kia je promicala i vazduh je bio malo istiji. Bilo je leto, sve je bilo vrue i lepljivo; gomila ljudi koja je blokirala trotoare urila se kao i ja da to pre ue u zgrade. Morao sam laktovima da se probijam preko ulice da bih uao u zgradu. Liftom sam se popeo do etrnaestog sprata. Bila je to stara zgrada sa zastarelim nainom provetravanja, tako da sam osetio hladnou u vlanom odelu. Palo mi je na pamet da to iskoristim umesto prie koju sam pripremio, ali sam to ubrzo odbacio. Devojka u utirkanoj beloj uniformi podie pogled kada sam uao u sobu. Rekao sam: "Zovem se Silver. Voiter P. Silver. Imam zakazano." "Da, g. Silver", setila se. "Vae srce, rekli ste da je hitno." "Tako je. Naravno, to je verovatno psihosomatski sluaj, ali sam mislio..."

"Naravno." Ona mi pokaza stolicu. "Dr Nevin e vas odmah primiti." Bilo je prolo desetak minuta kada iz ordinacije izae jedna mlada ena, a ovek koji je doao pre mene ue. Kada je iziao, sestra ree: "Dr Nevin vas oekuje." Uao sam. Keti, koja je vrlo lepo izgledala u lekarskom mantilu, stavljala je bolesniki karton u svoj sto. Kada se ispravila, ree prilino ljutito: "O, Mi!" "Samo sam jedno slagao", rekao sam, "i to moje ime, ali sluaj je hitan i u pitanju je moje srce." Izgledalo je kao da hoe da se nasmei, ali to nije uinila. "Ne medicinski", ree. "Rekao sam devojci u ekaonici da je verovatno psihosomatski sluaj, a ona mi je rekla da ipak uem." "Razgovarau sa njom o tome. Mi, zna da ne moemo da se viamo u radno vreme. Sada, molim te..." Seo sam na stolicu kraj njenog stola. "Nee da se uopte vidimo, Keti? Zato?" "Tako. Molim te idi, Mi. Ja sam lekar i imam mnogo posla." "Nita nije vano kao ovo. Keti, pokuavao sam da razgovaram sa tobom celo vee i jutro." Ona upali cigaretu ne gledajui me. "Nisam bila kod kue." "Ne, nisi." Nagnuo sam se, uzeo njenu cigaretu i poeo da puim. Malo je oklevala, slegla ramenima i uzela drugu. Rekao sam: "Pretpostavljam da nemam prava da pitam svoju suprugu gde provodi vreme." Keti suknu: "Do vraga, Mi, ti zna..." Telefon zazvoni. Ona za trenutak zatvori oi. Podie slualicu i zavali se u stolicu gledajui u drugi kraj sobe sa izgledom lekara koji tei bolesnika. Razgovor je trajao samo nekoliko trenutaka, ali je i to bilo dovoljno da se potpuno pribere. "Molim te, idi", rekla je gasei cigaretu. "Neu dok mi ne kae kada emo se videti." "Nemam... nemam vremena za tebe, Mi! Ja ti nisam ena. Nema prava da me ovako gnjavi. Mogla bih da te prijavim ili poaljem u zatvor." "Moje uverenje je u dosijeu", podsetio sam je. "Ali moje nije i nikada nee biti. im proe godina dana sa nama je svreno, Mi." "Hteo bih neto da ti kaem." Keti je uvek mogla da se pridobije ako joj se probudi radoznalost. Nastupila je duga tiina i umesto da kae: "Molim te idi", ona ree: "Dakle, ta hoe?" "To je neto veliko, trebalo bi da se proslavi. To nije izgovor da bih veeras bio malo sa tobom. Molim te, Keti - mnogo te volim i obeavam da neu praviti scene."

"...Ne." Ali, oklevala je. Rekoh: "Molim te?" "Pa..." Dok je razmiljala, zazvonio je telefon. "U redu", rekla mi je. "Biu kod kue u sedam sati, a sad me pusti da leim svoje bolesnike." Podigla je slualicu. Iziao sam iz ordinacije dok je govorila, a ona me nije ni pogledala. Kada sam uao, Fauler oken je bio nagnut preko stola i itao poslednje izdanje Tontonovih nedeljnih novina. asopis je treperio od boja poto su osloboeni molekuli boje prikupljali protone i otputali ih u mlazevima. On mahnu sjajnim stranicama i upita me: "ta misli o ovome, Mi?" "Slaba reklama", rekoh brzo. "Kad bismo morali da se spustimo tako nisko da podraavamo asopise kakve izdaje Kompanija Tonton - mislim da bih podneo ostavku. To je i suvie jeftin trik." "Hm." Spustio je asopis na sto okrenuvi naslovnu stranu nadole; sjajne boje sevnue jo jednom i izgubie se poto im je usahnuo izvor svetlosti. "Da, jeftino je", ree zamiljeno. "Ali treba da ih pohvali zbog njihove preduzimljivosti. Tonton prikuplja esnaest i po miliona italaca za svoje oglase svake nedelje. Niiji drugi - ba Tontonovi klijenti. I, nadam se da nisi mislio bukvalno kad si rekao da bi podneo ostavku. Upravo sam uputio Harvija da radi na oku. Prvi broj izlazi u jesen sa porudbinom od dvadeset miliona. Ne..." On podie ruku da bi prekinuo moj pokuaj da promucam neko objanjenje. "Razumeo sam ta si mislio, Mi. Ti si protiv jeftine reklame. I ja sam. Za mene je Tonton olienje svega onoga to spreava reklamiranje da zauzme svoje zaslueno mesto uz kler, medicinu i pravosue. Ne postoji nijedan podli trik koji on ne bi pokuao, od podmiivanja sudija do krae slubenika. Mi, to je ovek koga treba da se uva." "Zato? Mislim, zbog ega ba njega." oken se nasmeja. "Zato to smo Veneru ukrali od njega. Rekao sam ti da je preduzimljiv. Doao je na istu ideju na koju i ja. Nije mi bilo lako da ubedim Vladu da Venera pripadne nama." "A, tako", rekoh i sve mi je bilo jasno. Naa predstavnika vlada je sada vie predstavnika nego ikad u istoriji. Ona ne mora da bude reprezentativna per capita, ali svakako mora da bude ad valorem. Ako hoete filozofski problem, eto vam ga: da li treba glas svakog ljudskog bia da se rauna podjednako kako zahtevaju pravni propisi i kao to su, po nekima, osnivai nacije eleli? Ili bi trebalo da se glas meri prema pameti, moi i uticaju, tj novcu glasaa? To je filozofski problem, za vas, shvatite, ne za mene. Ja sam pragmatista, tavie pragmatista na platnom spisku Faulera okena. Jedna stvar me je muila. "Zar ne postoji opasnost da e Tonton preduzeti - ovaj, direktnu akciju?" "O, da, on e pokuati da prekrau", ree Fauler "Ne mislim to. Seate li se ta je bilo sa Eksploatacijom Antarktika." "Bio sam tamo. Sto etrdeset mrtvih i ranjenih sa nae strane. Bog e ga znati koliko su oni izgubili."

"A to je bio samo jedan kontinent. Tonton te stvari uzima i suvie lino. Ako je krenuo u otvorenu borbu zbog jednog bednog smrznutog kontinenta, ta e tek uraditi zbog cele planete?" Fauler strpljivo ree: "Ne, Mi. Nee se usuditi. Otvorena borba je i suvie skupa. Osim toga, mi mu ne dajemo osnova - bar ne osnova koji e vaiti na sudu. A, na treem mestu... ispraiemo ga." "Tako sam i mislio", rekoh i osetih da me je ubedio. Verujte, ja sam lojalni slubenik Kompanije Fauler oken. ak i u dane egrtovanja trudio sam se da ivim "za Kompaniju i za Reklamu", ali industrijski obrauni, ak i u naoj profesiji, mogu da budu vrlo neprijatni. Pre nekoliko desetina godina, na primer, mala, ali uspena agencija u Londonu krenula je u borbu protiv engleske filijale Kompanije B.B.D. & O. i potukla je do poslednjeg oveka sa izuzetkom dva Bartona i jednog jedinog maloletnog Osborna. Pria se da jo mogu da se vide mrlje od krvi na stepenitu glavne pote u kojoj su se eleznike kompanije Vestern Junion i Ameriken Ekspres borile za ugovor o prevozu pote. oken ponovo poe: "Postoji jedna stvar koje treba da se uva: ivice ludila. To je projekt koji mora da ih izazove. Svaka drljava organizacija od konzervacionista do Glavne obavetajne slube e glasati za ili protiv. Osiguraj da svi budu za." "ak i konzervacionisti?" procedio sam. "Ma, ne. Nisam mislio ba tako; oni e nam samo praviti komplikacije." Seda kosa mu je svetlucala dok je zamiljeno klimao glavom. "Hm. Moda bi trebalo da pronese glas da su vasionski letovi i konzervacionizam dijametralno suprotni. Troi se i suvie sirovina, opada ivotni standard - ve zna kako to ide. Ubaci injenicu da se za gorivo koriste organski materijali koji bi po miljenju konzervacionista trebalo da se upotrebe za ubrivo..." Volim da posmatram kako znalac radi. Fauler oken mi je izneo ceo okvir kampanje; sve to je trebalo da dodam bilo je da ubacim detalje. Konzervacionisti su uplaeni zanesenjaci koji smatraju da moderna civilizacija na izvestan nain 'pljaka' nau planetu. Gluposti. Nauka je uvek jedan korak ispred nestanka prirodnih izvora. Na kraju krajeva, kad bude nestalo pravog mesa, imaemo spremne kobasice od soje. Kad je ponestalo benzina, tehnologija je pronala pedomobil. Ranije sam bio podloan sentimentalnostima konzervacionista iji su se argumenti uvek svodili na jedno: prirodni nain ivota je jedini pravi nain ivota. Smeno. Ako je 'Priroda' mislila da nam dG da jedemo svee povre, ona nam ne bi dala nijacin i askorbinsku kiselinu. Sedeo sam nepomino dvadeset minuta sluajui izlaganje Faulera okena i doao do saznanja do kojega sam i ranije esto dolazio: da mi je on, kratko i saeto, pruio sve injenice i uputstva koja su mi bila potrebna. Detalje je ostavio meni, ali ja sam znao svoj posao.

eleli smo da Amerikanci kolonizuju Veneru. Da bismo to postigli, bilo je potrebno sledee: kolonisti, nain da se oni prebace na Veneru i posao koji e oni raditi kada stignu tamo. Prvo je bilo lako putem direktnog reklamiranja. okenova TV-propaganda je bila savrena osnova na kojoj je moglo da se gradi to god je bilo potrebno. Uvek je lako uveriti potroaa da je trava zelenija na drugoj strani livade. Ve sam koncipirao detaljnu kampanju sa budetom mnogo niim od megadolara. Iznad toga bi bilo suvino rasipnitvo. Drugo pitanje je samo delimino bilo na problem. Vasionske brodove su pravili Republika avijacija, Kompanija Bel i Amerika industrija elika, verovatno prema ugovoru sa Sekretarijatom za odbranu. Na posao nije bio da omoguimo prevoz na Veneru, ve da ga uinimo privlanim. Kada vaa ena sazna da je nemogue da se promeni hromirani deo na reou zato to se hrom upotrebljava za pravljenje delova za upravljanje rakete na Veneru ili kada neizbeno mrzovoljni predstavnik nekog malog i gotovo propalog preduzea u Kongresu mae hartijama iznad glave i govori o besciljnim trokovima Vlade na projekte nesigurnih banaka, onda nastupa na trenutak: mi moramo da ubedimo vau enu da su rakete vanije od reoa; mi moramo da ubedimo preduzee iji se predstavnik buni da mu je taktika nepopularna i da e ga to stajati mnogo novaca. Razmiljao sam o prostoj kampanji, ali sam tu ideju odbacio. Nai drugi poduhvati bi trpeli. Moda verski pokret - neto kao poslanica onim osam miliona koji nee leteti u raketama... Zapisao sam to; Bruner bi tu mogao da mi pomogne. Preao sam na treu taku. Trebalo je da se pronae ta bi kolonisti na Veneri radili. Na to je, znao sam, Fauler oken bacio oko. Dravni novac koji bismo dobili za poetnu kampanju prilino bi nam uveao prihode, ali Fauler oken je bio i suvie veliki da bi pristao na jednokratnu naplatu. Mi smo eleli dugorone investicije za izgradnju ogromnog industrijskog kompleksa; eleli smo da se kolonisti i njihova deca samo pridodaju naem kompleksu. Fauler je, naravno, mislio da ponovi na grandiozno uveanom planu na ogroman uspeh sa Indijastrijom. Njegovi odbori i on su organizovali celu Indiju u jedan gigantski kartel koji je sve to je proizvodio, od pletenih korpi i iridijumskih poluga do kolaia od opijuma, prodavao posredstvom reklame Faulera okena. Sad je to isto mogao da uradi na Veneri. To je potencijalno vredelo isto koliko bi vredela gomila novaca na koju bi bili naslagani svi dolari koji se trenutno nalaze u opticaju! Cela nova planeta, veliine Zemlje, u perspektivi bogata kao Zemlja - i svaki mikron, svaki miligram sa nje - na. Pogledao sam na asovnik. Bilo je oko etiri; u sedam sam imao sastanak sa Keti. Imao sam veoma malo vremena. Telefonirao sam Hesteri da mi rezervie mesto u mlaznjaku za Vaington, dok ja telefoniram oveku ije sam ime i broj telefona dobio od Faulera. ovek se zvao Dek O'i. On je bio jedino ljudsko bie koje je kroilo na Veneru - bar do sada. Glas mu je zvuao mladalaki i uobraeno. Zakazali smo sastanak.

Sletanje u Vaingtonu trajalo je pet minuta due nego obino, a onda su nas ponovo zadrali na izlazu. uvari Brink ekspresa su se rojili oko naeg aviona, a njihov porunik je svim putnicima pregledao dokumenta. Kad je doao red na mene, pitao sam ta se dogaa. Pogledao je u moju knjiicu slube bezbednosti sa niskim brojem i otpozdravio. "Oprostite to vas uznemiravamo, g. Kortni", izvinio se. "Konzervacionisti su bacili bombe blizu Topeke. Dobili smo dostavu da je krivac u mlaznjaku koji kree iz Njujorka u 4.05. Izgleda da je dostava pogrena." "Na ta su baene bombe?" "Diponovo odeljenje za sirovine - znate, mi imamo ugovor sa njima da im titimo postrojenja - otvorio je neki ugljenokop ija ica ide ispod itorodne zemlje konzervacionista. Oni su priredili lepu sveanost i u trenutku kad je hidraulina rudarska maina poela da kopa zemlju, neko je iz guve bacio bombu. Ubijeni su mainista, njegov pomonik i potpredsednik firme. Krivac se izgubio u guvi, ali se zna ko je. Ovih dana emo ga sigurno uhvatiti." "Sreno, porunice", rekoh i pourih u glavni bife na aerodromu. O'i je ekao sedei kraj prozora, oigledno se dosaujui, ali se ipak nasmeio kada sam mu se izvinio. "To moe svakome da se desi", ree klatei svojim kratkim nogama i istog asa pozva konobara. Kada smo poruili, on se zavali u stolicu i ree: "Dakle?" Pogledao sam preko stola u njega, a zatim skrenuo pogled na prizor koji se video kroz prozor iza njegovih leda. Daleko na jugu sa ogromnog stuba Ruzveltovog spomenika treperio je svetionik; iza njega su se videli majuni sumorni krovovi starog Kapitola. Ja, priljivi reklamoautor, nisam mao odakle da pocnem, a O'i je uivao u tome. "Dakle?" ponovo upita oigledno se zabavljajui. Znao sam ta u tom trenutku misli: "Sad svi dolazite kod mene, pa, kako vam se svia promena uloga?" Odvaio sam se. "ta ima na Veneri?" upitah. "Pesak i dim", odvrati on. "Zar niste itali moj izvetaj?" "Naravno da jesam, ali bih eleo da znam vie." "Sve sam rekao u izvetaju. Za ime boga, tri duga dana su me drali u sobi za ispitivanje kada sam se vratio. Ako sam tada neto zaboravio, onda se sigurno ni sada neu setiti." "Ne mislim to, Dek. Ko je jo proveo ceo ivot itajui izvetaje? U Odeljenju za ispitivanje ima petnaest ljudi koji ne rade nita drugo nego itaju izvetaje i rezimiraju za mene tako da ne moram da ih itam. eleo bih da znam vie. elim da osetim planetu, a to mogu da dobijem samo na jednom mestu, jer je samo jedan ovek bio tamo." "Ponekad poelim da uopte nisam iao tamo", ree O'i umorno. "Pa, gde da ponem? Znate kako su me izabrali - jedini kepec na svetu sa dozvolom za letenje. O brodu znate sve, a izvetaje o stvarima koje sam doneo ve ste proitali. Mislim da izvetaji nisu mnogo pouzdani, jer sam tamo bio samo na jednom mestu. Moda je geoloki sastav nekog drugog mesta sasvim drukiji."

"To sve znam. Ali da probamo ovako, Dek. Pretpostavimo da elite da mnogo ljudi ode na Veneru. ta biste im ispriali o njoj?" On se nasmeja. "Ispriao bih im mnogo, mnogo lai, ali da krenemo iz poetka. Kakav posao je u pitanju?" Ukratko sam mu ispriao ta eli Kompanija Fauler oken, dok su me njegove okrugle oice posmatrale sa malog, okruglog lica. Crte kepeca su nekako glatke i lice im je kao od porculana, kao da ih je sudbina koja ih je uinila malim u isto vreme uinila savrenijim i uglaenijim od obinih ljudi, da bi pokazala da njihov nedostatak veliine ne znai nedostatak savrenstva. On je srkutao svoje pie dok sam ja svoje gutao u kratkim pauzama svog izlaganja. Kada sam zavrio, jo uvek nisam znao da li je na mojoj strani ili ne, a to je i te kako bilo znaajno. On nije bio lutka na koncima kakve je Fauler oken znao da vue, niti je bio obian graanin koji je mogao da se kupi majunim procentom nae imovine. Fauler mu je malo pomogao da putem svoje slave stekne izvestan kapitali preko svedoanstava, knjiga i predavanja, tako da nam je dugovao malo zahvalnosti, ali nita vie od toga. "Voleo bih da mogu da pomognem", ree, i sada mi se sve inilo lakim. "Vi to moete", rekao sam mu. "Zato sam i doao kod vas. Recite mi, ta Venera moe da prui?" "Vrlo malo", ree, dok mu se od lakog mrtenja izboralo glatko elo. "Odakle da ponem? Treba li da vam priam o atmosferi? Znate, tamo je slobodni formaldehid - fluid za balsamovanje. Ili o toploti? Na prosenoj temperaturi bi voda kljuala - kad bi je bilo na Veneri. Bolje rei do nje se ne moe doi. Ili o vetrovima? Izmerio sam da duvaju brzinom od 750 kilometara na as." "Ne, ne bih eleo to", rekao sam. "To ve znam, i poteno govorei za sve to moe da se nae reenje. elim da osetim kako je tamo, elim da znam ta ste mislili kad ste bili tamo, kako ste reagovali. Govorite, a ja u vam rei kad budete doli na ono to elim." Zario je donje zube u ruiastu gornju usnu. "Pa", ree, "da krenemo od poetka. Hoemo li da popijemo jo po jednu?" Konobar je doao, primio porudbinu i vratio se sa piem. Dek je dobovao pristima po stolu, srkutao rajnsko vino sa sodom i poeo svoju priu. Poeo je iz daleke prolosti, a to mi je ba odgovaralo. Hteo sam da proniknem u duu stvari, nedostino, subjektivno oseanje koje je lealo u osnovi njegovih strunih izvetaja o Veneri, osnovna oseanja koja bi projektu dala snagu i ubedljivost. Priao mi je o svom ocu, inenjeru hemije, visokom blizu dva metra, i o majci jedroj i punakoj domaici. Potpuno me je upoznao sa njihovom obeshrabrenou i nesebinom ljubavlju prema sinu visokom devedeset centimetara. Bilo mu je jedanaest godina kada se prvi put javio cilj njegovog ivota. Seao se nezadovoljstva koje se pojavilo na njihovim licima kada je prvi put pomenuo cirkus. Zbog njih

Dek to vie nije pominjao, a kad se u njemu rodila elja da o tehnici i raketama naui toliko da postane probni pilot, roditelji su mu to odobrili, plaali kolovanje i borili se uz njega protiv svih ismejavanja i odbijanja iz raznih kola. Naravno, put na Veneru je sve to isplatio. Tvorci rakete za Veneru su u svom radu naili na veliku tekou. Bilo je lako poslati raketu na Mesec, koji je udaljen 250 hiljada milja; teoretski, nije bilo nita tee da se raketa izbaci do najblie planete, Venere. Problem je bio u orbitama i vremenu, upravljanju brodom i njegovom povratku. Konstruktori su mogli da lansiraju brod na Veneru u roku od nekoliko dana, ali bi bilo potrebno toliko pogonskog goriva da ni deset brodova ne bi moglo da ga ponese. Druga alternativa je bila da se brod poalje na Veneru po njenoj prirodnoj orbiti, kao to bi se amac spustio niz reku, ime bi se utedelo u gorivu, ali bi putovanje trajalo nekoliko meseci. U toku osamdeset dana oveku je potrebno hrane dvaput vie od njegove telesne teine; on udahne vazduha ija je teina devet puta vea od njegove i popije koliinu vode dovoljnu da po njoj plovi amac. Neko je predloio: destiliite vodu iz otpadnih materijela i ponovo je upotrebite, uinite isto sa hranom i vazduhom. Ali to je bilo nemogue, jer je aparat za destilaciju bio tei od potrebne koliine hrane, vode i vazduha. Tako je pilot ispao iz kombinacije. Ekipa projektanata je radila na automatskom pilotu. Kad je plan bio gotov, sve je bilo u redu, samo to je automatski pilot bio teak etiri i po tone, uprkos tome to su mnogi delovi bili konstruisani pod mikroskopom. Rad na projektu je stao i nije se nastavljao sve dok se neko nije setio najsavrenijeg mehanizma, kepeca tekog samo trideset kilograma. Dek O'i, koji je po teini bio treina oveka, jeo je treinu hrane i udisao treinu kiseonika potrebnih za oveka normalne veliine. Sa svojom minimalnom teinom i sa potrebnim aparatima za preiavanje vode i vazdaha Dek je ispunjavao uslove i time sebi obezbedio besmrtnu slavu. Duboko zamiljen i malo pijan od dva slaba pia rekao je: "Gurnuli su me u raketu kao prst u rukavicu. Mislim da znate kako je brod izgledao. Rajsferlusom su me zatvorili u pilotsko sedite. To nije bila stolica, vie je liilo na ronilako odelo u kojem se nalazio jedini vazduh u celom brodu. Voda mi je dolazila do usana kroz jednu cevicu. tedelo se na teini..." Sledeih osamdeset dana proveo je u tom odelu. Ono ga je hranilo, pojilo, upijalo znoj i odstranjivalo izmet. Da se ukazala potreba, ubrizgavalo bi novokain u slomljenu ruku, podvezivalo preseenu femoralnu arteriju ili pumpalo vazduh umesto povreenih plua. To je bila prava placenta, ali strahovito neudobna. U odelu je proveo 33 dana u odlasku i etrdeset jedan dan u povratku. I sve to vreme zbog est dana koje je proveo na cilju puta. Dek je sa mukom spustio brod u apsolutnom mraku, oblaci gasova su mu zaslepljivali oi i onesposobljavali radar. Tek na tri stotine metara iznad planete mogao je da vidi neto drugo osim utog kovitlaca. Tada je aterirao i iskljuio rakete.

"Naravno, nisam mogao da iziem", rekao je. "Postoji etrdeset ili pedeset razloga zbog ega e neko drugi biti prvi ovek koji je kroio na Veneru. Verovatno neko kome nije ba stalo do disanja. Ipak, bio sam tamo i posmatrao sam unaokolo." Slegao je ramenima, izgledao je zbunjen i tiho je opsovao: "Stotinu puta sam to rekao na predavanjima, ali nikad to ne mogu da zaboravim. Rekao sam im da je najslinija stvar na Zemlji Obojena pustinja. Moda i jeste, nisam bio tamo. Vetar na Veneri duva strahovitom snagom i cepa stenje. Meko kamenje prti i stvara kovitlace praine. Tvrdi delovi tre u svim moguim oblicima i raznovrsnim bojama. Neki od njih lie na ogromne spomenike. Izgleda kao u unutranjosti peine, samo to nije mrano. Svetlost je udna, nikada na Zemlji nisam video takvu svetlost. Narandasto-smee svetlo, sjajno, vrlo sjajno, ali nekako zastraujue. Otprilike kao to nebo pretei deluje leti pred zalazak sunca kada se sprema oluja sa grmljavinam. Meutim, tamo nema pljuskova sa grmljavinom jer nema ni kapljice vode." Malo je oklevao. "Ima munja, mnogo munja, ali kia nikada ne pada... ne znam, Mi", iznenada je zastao. "Da li vam ovo neto koristi?" Oklevao sam da odgovorim. Pogledao sam na sat i video da je vreme da mlaznjak za Njujork krene, sagao sam se i iskljuio magnetofon u svojoj tani. "Mnogo ste mi pomogli, Dek", rekao sam. "Ali to nije dovoljno. Sad moram da idem. ujte, kako bi bilo da doete u Njujork da malo zajedno radimo? Sve to ste rekli snimio sam na traku, ali bih eleo da to imam i vizuelno. Nai crtai mogu da nacrtaju sve to ste rekli, ali ima jo mnogo stvari da se uradi. Vi ete mi koristiti mnogo vie nego crtai." Nisam mu rekao da e umetnici crtati utiske o onome kako bi Venera izgledala kad bi se razlikovala od onoga kakva jeste. "Kako bi bilo, a?" Dek se zavali u stolicu i poe da mi opisuje planove koje je njegov agent za predavanja napravio za sledeih nekoliko nedelja. Ipak je na kraju pristao. Razgovori kod rajnera mogu da se otkau, odluio je, a sastanci sa piscima fantastinih pria mogu da se odre i u Njujorku, kao i u Vaingtonu. Upravo smo ugovarali sastanak za sutradan kad su objavili polazak mog aviona. "Otpratiu vas do aviona", ponudi se Dek. Skliznuo je sa stolice i bacio novanicu za konobara na sto. Progurali smo se izmeu stolova restorana do piste. Dek se cerio i epurio uvi kako ga sa obe strane obasipaju uzvici divljenja. Pista je gotovo bila u mraku, siluete aviona su se ocrtavale na bljetavoj pozadini grada. Iz odeljenja za prtljag prema nama je jurio jedan veliki teretni helikopter od pedeset tona nosivosti, koji se sav sijao reflektujui svetlo sa aerodroma. Bio je na visini od samo petnaestak metara, tako da sam morao da drim eir da ga ne bi odneo vetar koji su stvarale njegove ogromne elise. "Proklete oferine", gunao je Dek gledajui u helikopter. "Trebalo bi ih sve pozatvarati. Samo zato to lako manevriu, ti dokeji na vetrenjaama uobraavaju da smeju da se vozikaju kad im padne na pamet. Da sam ja tako upravljao mlaznjakom - Beite, beite!" Iznenada je zaurlao i gurnuo me svom snagom u stomak. Zinuo sam od uda; tako se sve brzo desilo da nisam mogao ni da shvatim ta se dogada. Gurnuo me je svom snagom svog minijaturnog tela, tako da sam se zateturao nekoliko koraka unazad. "ta se, do davola..." poeo sam da se bunim, ali ni sam nisam uo svoje rei. Izgubile su se u uasnoj buci neke maine i zujanju rotora, a zatim me je zaguila najjaa lomnjava koju sam ikada uo. To je prikljuak za teret sa helikoptera tresnuo na beton jedva jedan metar od mesta gde smo stajali. Iz njega

su poleteli cilindrini paketi ovsa Kompanije Starcelijus Verili. Jedan tamnocrveni cilindar se dokotrlja do mene i ja ga, glupo blenui u njega, podigoh. Iznad nas je olakani helikopter odleteo, ali ja nisam primetio da odlazi. "Za ime boga, diite to sa njih!" vikao je Dek vukui me. Nismo bili sami na pisti. Ispod iskrivljenog aluminijuma promoli se jedna ruka drei aktentanu i kroz zaglunu buku uh bolno jaukanje ljudi. Sad mi je bilo jasno ta je Dek mislio sa "diite to sa njih." Dozvolio sam mu da me odvue do razlupanog metala i mi smo pokuali da ga podignemo. Izgrebao sam ruku i iscepao kaput, a onda su slubenici aerodroma doli i otro nam naredili da se udaljimo. Ne seam se kuda sam iao, ali sam se uskoro naao na koferu naslonjen uza zid zgrade aerodroma dok mi je Dek O'i neto uzbueno govorio. Psovao je pilote teretnih helikoptera i grdio me to sam stajao kao budala kad sam video da drai na helikopteru poputaju i jo mnogo drugih stvari koje nisam uspevao da shvatim. Seam se kako mi je nestrpljivo izbio iz ruke crvenu kutiju sa upakovanim dorukom. Psiholozi kau da nisam izuzetno osetljiv ili plaljiv, ali mi se ini da sam bio u oku sve dok me Dek nije ubacio u avion. Kasnije, kada mi je stjuardesa rekla kako je deo helikoptera pao na pet ljudi, izgleda da sam se setio celog dogaaja, ali to je bilo tek kad smo ve preli polovinu puta do Njujorka. U trenutku kada sam se svega setio jedino mi je bilo vano ono to je Dek govorio dok su mu gorina i ljutina krivili porculansko lice: "Suvie mnogo ljudi, Mi. Svuda ta prokleta guva. Potpuno sam uz vas. Nama je potrebna Venera, Mi, nama je potreban prostor..." 3. Ketin stan u centru Bensonhersta bio je mali ali udoban. Poto je bio lepo nameten, ovek je u njemu mogao da se osea kao kod kue. Ko bi to, uostalom, bolje znao od mene? Pritisnuo sam zvonce oznaeno sa "Dr Nevin" i nasmeio joj se kad je otvorila vrata. Nije mi uzvratila osmeh. Rekla je samo dve stvari: "Zakasnio si, Mi", i: "Mislila sam da e telefonirati pre nego to doe." Uao sam i seo. "Zakasnio sam zato to sam maltene poginuo, a nisam telefonirao jer sam zakasnio. Je li ti to dovoljno?" Postavila mi je pitanje koje sam eleo da mi postavi i ja sam joj ispriao koliko sam to vee bio blizu smrti. Keti je lepa ena sa toplim, prijatnim licem. Kosa joj je obino besprekorno oeljana i presijava se u dve plave nijanse, a oi su joj uvek nasmejane. I ranije sam je esto posmatrao, ali nikad paljivije nego kad sam joj priao o mom bliskom susretu sa smru. Sve u svemu, bio sam razoaran. Nema sumnje da se uplaila, ali Ketino srce se otvara pred stotinama ljudi i ja na njenom licu nisam video nita to bi me uverilo da joj je do mene stalo vie nego do nekog drugog starog prijatelja.

Ispriao sam joj i drugu veliku novost, planove za naseljavanje Venere i moju ulogu u svemu tome. U tome sam ve imao malo vie uspeha; bila je iznenaena, srena i uzbuena; poljubila me je. Ali kad sam ja nju poljubio, to sam ve mesecima eleo, ona se povakla u drugi kraj sobe, kao da priprema pie. "Vredi da se neto popije za tu novost, Mi", nasmeila se. "Bar ampanj. Dragi Mi, to je divna novost!" Pokuao sam da iskoristim priliku. "Hoe li da proslavimo? Zaista da proslavimo?" Sumnjiavo me je gledala svojim smeim oima. "Hm", poe, a zatim: "Naravno da hou, Mi. Zajedno emo da proslavimo - ja plaam i nemoj da se opire. Samo morau da te napustim tano u 24,00. Spavau u bolnici. Ujutru imam jednu histerektomiju i zato ne smem da legnem i suvie kasno, ni mnogo da pijem." Ipak se nasmeila. Odluio sam da ne kuam sreu vie nego to je potrebno. "Divno", uzviknuh oduevljeno i nisam glumio. Keti je bila divno drutvo za izlaske. "Mogu li da se posluim tvojim telefonom?" Dok je ona nalivala pie, rezervisao sam karte za bioskop, sto za veeru i mesto u baru. Keti se malo zabrinu. "Prilino obiman program za pet asova, Mi", rekla je. "Moja operacija nee biti ba uspena ako mi budu drhtale ruke." Brzo sam je ubedio da ne treba da brine. Keti je mnogo izdrljivija nego to se pravi. Jednog jutra je sjajno izvela operaciju mozga posle noi koju smo proveli urlajui jedno na drugo.

to se mene tie, veera nije uspela. Neu da kaem da sam epikurejac koji ne moe da podnese nita drugo sem sveeg proteina, ali se razbesnim kada platim kao da sam jeo svee meso, a poture mi regenerisani protein. Meano meso koje smo oboje poruili nije izgledalo vetako, ali ukus nisu mogli sakriti. Izbrisao sam taj restoran sa svog spiska i izvinio se Keti za lou veeru. Ona se samo nasmejala. Predstava na koju smo otili posle veere bila je dobra. Obino me od hipnoze boli glava, ali sam ovog puta pao u trans im je film poeo, a posle predstave nisam oseao nikakve posledice. Bar je bio prepun, a ef sale je pogreio vreme rezervacije tako da smo morali da ekamo u holu pet minuta. Keti je odluno odmahnula glavom kad sam je zamolio da malo odloi vreme odlaska, ali kada nam se konobar bogzna kako izvinio i duboko se klanjajui odveo nas do naih mesta i kada su stigla pia, ona me poljubi jo jedanput. Oseao sam se u devetom nebu. "Hvala", ree. "Vee je bilo divno, Mi. Trudi se da ee dobija unapreenja, molim te. Volim ovakve proslave." Upalio sam cigarete za nju i za sebe i otvorio usta da neto kaem, ali sam se predomislio. Keti ree: "Hajde, kai." "Pa, hteo sam da kaem da se nas dvoje uvek lepo zabavljamo."

"Znam da si to hteo rei. Mogu ti rei da sam znala emu sve ovo vodi, ali odgovor je jo: ne." "Znao sam to", rekoh smrknuto. "Hajdemo, do avola, odavde." Ona plati raun i kad smo izili, stavismo tampone protiv ai. "Taksi, gospodine?" upita vratar. "Da, molim", ree Keti. "Tandem." On dozva dvosedi pedomobil i Keti dade koniaru adresu svoje bolnice. "Moe da poe sa mnom, ako eli, Mi", ree i ja se popeh pored nje. Vratar nas pogurnu i maina zakra dobijajui na brzini. Iako to nije traila, navukao sam krov. Za trenutak je sve izgledalo kao u doba kada smo vodili ljubav: prijateljska tama, blag, ustajao miris platnenog krova, kripanje federa. Ali, to je trajalo samo trenutak. "Pazi, Mi", ree upozoravajui me. "Molim te, Keti", rekoh paljivo. "dozvoli mi da ipak kaem. Nee trajati dugo." Nije odbila. "Venali smo se pre osam meseci", rekoh brzo, jer je htela da me prekine, "to nije bio apsolutni brak. Ali, potpisali smo privremenu obavezu. Sea li se zato smo to uradili?" Posle kratkog vremena ona strpljivo ree: "Voleli smo se."

"Tako je", rekoh, "voleli smo se. Oboje smo imali svoje poslove o kojima je trebalo misliti i znali smo da nam je ponekad teko da se sloimo. Zato smo i prihvatili privremeno reenje. Trebalo je da proe godina dana pre nego to se odluimo hoe li biti stalno ili ne." Dodirnuo sam joj ruku, ali je ona odmaknu. "Draga Keti, zar misli da onda nismo znali ta radimo? Zar ne moemo, ako nita drugo, da pustimo da proe ta godina? Ima jo samo etiri meseca. Pokuajmo. Ako ne eli da preda svoje uverenje u dosije posle isteka te godine - pa, bar neu moi da kaem da mi nisi pruila priliku. to se mene tie, ja ne moram da ekam. Moje uverenje je u dosijeu i ja ostajem pri tome." Prolazei pored uline svetiljke, videh da su joj usne skupljene, ali nisam mogao da protumaim izraz njenog lica. "Do avola, Mi", ree alosno, "ja znam da ti ostaje pri tome. Zato to i jeste tako strano. Zar moram ovde da ponem da te vream da bih te ubedila da nema nade? Moram li da kaem da si ti namorasta, prepredena, makijavelistika svinja sa kojom se ne moe iveti? Nekada sam mislila da si dobar, Mi. Idealist kome su vani principi i etika, a ne novac. Imala sam i razloga da tako mislim. Sam si mi to govorio, i to vrlo ubedljivo. Bio si vrlo zainteresovan za moj posao. Interesovala te je medicina, dolazio si tri puta nedeljno da gleda kako operiem, priao si svim naim prijeteljima, ak i u mom prisustvu, kako si ponosan to e se oeniti jednim hirurgom. Trebalo mi je tri meseca da shvatim ta si time mislio. Svako moe da se oeni devojkom koja e biti domaica. Ali samo Miel Kortni moe da se oeni prvoklasnim hirurgom i pretvori je u domaicu." Glas joj je drhtao. "To ne mogu da podnesem, Mi, i nikad neu moi. Ne elim rasprave, durenje i vene svae. Ja sam lekar. Ponekad ivot zavisi od mene. Ako se sva iskidam u svai sa muem, onda nisam u stanju da spasavam taj ivot, Mi! Zar ne moe to da shvati?"

Uinilo mi se da je zajecala. Tiho sam upitao: "Keti, zar me vie ne voli?" Nije odgovorila. Onda se glasno i kratko nasmejala. "Evo bolnice, Mi", ree. "Pono je." Podigao sam krov da bismo mogli da izaemo. "Saekaj", rekoh koniaru i ispratih je do vrata. Nije me poljubila na rastanku i nije pristala da se opet naemo. Stajao sam u holu oko dvadeset minuta da bih se uverio da e zaista spavati u bolnici, a zatim sedoh u taksi i kretoh ka najblioj stanici pneumatike eleznice. Bio sam grozno raspoloen. Nije me oraspoloio ni koniar kad me je neduno upitao: "Izvinite, gospodine, ta znai ... makijavelistiki?" "To panskom znai, gledaj svoja posla, budalo", rekoh mu. A dok sam se vozio pneumatikom eleznicom, razmiljao sam koliko bi trebalo da budem bogat da bih mogao da kupim to zadovoljstvo da vodim privatno razgovore koje niko nee uti. Ni sledeeg jutra kad sam doao u kancelariju nisam bio nita bolje volje. Hester je morala da upotrebi sav svoj takt da joj od ranog jutra ne iskopam oi, a samo bogu imam da zahvalim to nije bilo sastanka Odbora. Dok sam pregledao potu i interne informacije koje su se nagomilale preko noi, Hester palivo ieze za izvesno vreme. Kad se vratila, donela mi je olju kafe - prave, pravcate kafe odgajene na plantai. "istaica enskag klozeta je kuva kriom", objasni. "Obino nam ne da dG je iznosimo jer se plai ekipe koja radi na Najkafi. Ali poto ste vi postali prva A klasa..." Zahvalio sam joj i dao traku na koj je bio snimljen razgovor sa Dekom O'ijem da je obradi. Onda sam se dao na posao. Prvo je bilo odabiranje terena za opite i glavobolja sa Metom Ranstedom. On je ef Odeljenja za ispitivanje trita i ja sam morao da saraujem sa njim. A on nije pokazivao ni najmanje elje da radi sa mnom. Stavio sam kartu june Kalifornije u projektor dok su Met i njegova dva bezlina pomonika tresli pepeo od cigareta po podu. tapiem sam uokvirio probne i kontrolne terene: "Od San Dijega do Tihuane; polovina optina oko Los Anelesa i donji kraj Montreja. To bi bili kontrolni. Ostatak Kalifornije i Meksika od Los Anelesa na jug koristiemo za probe. Met, mislim da bi sad ti morao da ode na lice mesta. Preporuujem ti nae predstavnitvo u San Dijegu za glavni tab. Tarner tamo rukovodi, a on je dobar ovek." Ransted je gunao: "Ni pahuljice snega cele godine. Ne bih mogao da prodam nijedan zimski kaput ak i kad bih davao belu robinju uz njega. Za ime boga, ovee, zato ne prepusti ispitivanje trita nekome ko se u to razume. Zar ne vidi kako ti klima kvari plan?" Mlai od njegovih bezizraznih asistenata je poeo da podrava svog efa, ali sam ga ja presekao. Ransteda sam morao da koristim kao konsultanta na probnim terenima - to je bio njegov posao, ali Venera je bila moj projekt i ja sam hteo njime sam da upravljam. Rekao sam malo bezobrazno: "Regionalni i svetski dohodak, godine starosti, gustina naseljenosti, zdravstveno stanje, psihiko naprezanje, raspored starosnih grupa i uzrok i stepen smrtnosti su najvanije stvari, Met. Teritoriju

Kalifornija - Meksiko je bog lino stvorio za probni teren. U malom krugu manjem od sto miliona nalazimo kopiju svakog vanog dela Severne Amerike. Projekt je moj i neu ga menjati; draemo se teritorije koju sam odabrao." Posebno sam nastojao da zvuno i upadljivo naglasim re moj. Met ree: "Nee to valjati. Temperatura je glavni inilac, to bar svakome treba da bude jasno." "Ja nisam svako, Met, ja vodim ovaj posao." Met Ransted ugasi cigaretu i ustade. "Hajdemo da razgovaramo sa Faulerom", ree i izae. Ostalo mi je samo da krenem za njim. Odlazei uo sam njegovog starijeg pomonika kako javlja sekretarici da obavesti Faulera okena da dolazimo. Taj Ransted je imao odline ljude. Razmiljao sam malo o tome kako bi trebalo i sam da stvorim takvu ekipu pre nego to sam poeo da smiljam ta da kaem Fauleru. Fauler oken ima siguran sistem za reavanje internih svaa. Primenio ga je i na nas; kad smo uli on glasno ree: "Tu ste! Ba vas dvojicu elim da vidim! Met, molim te sredi mi jednu stvar. Imam muke sa Amerikim ginekolokim institutom. Oni tvrde da na rad na preparatu 'Antibeba' kvari njihove poslove. Prete da e prii Tontonu ako mi ne prekinemo rad na 'Antibebi'. Oni ba ne plaaju mnogo, ali mi je jedan taster otkucao da ih je Tonton na to nahukao." Nastavio je objanjavajui pojedinosti naeg odnosa sa Amerikim ginekolokim institutom. Sluao sam ga nezainteresovano; naa kompanija "Beba kakva treba" za predodreivanje pola deteta poveala im je broj poroaja bar za dvadeset procenata. Trebalo bi zbog toga da se dre nas. Ransted je bio istog miljenja. On ree: "Oni nemaju osnove da nas napuste, Fauler. Mi prodajemo i pie i lek za mamurluk. Oni nemaju ta da trae na drugoj strani. Ali, kakve to, do avola, ima veze sa ispitivanjem trita?" Fauler se zadovoljno nasmeja: "U tome i jeste stvar", graknuo je. "Zatrpajte ih grafikonima i statistikama da im dokaete da 'Antibeba' ne spreava raanje; ona im samo dozvoljava da odloe dolazak bebe do trenutka kada budu za to spremniji. Drugim reima, njihova stopa proaje raste, a obim ostaje isti. Prvo, to je direktan udarac Tontonu u lice. Drugo, advokati gube posao jer zastupaju protivrene interese. To e mnogo njih skupo platiti. Moramo obezbediti da svaki pokuaj da se nametne slian princip naoj profesiji bude saseen jo u zaetku. Moe li mi pomoi, Met?" "Naravno da mogu", progunao je Ransted. "A ta je bilo sa Venerom?" Fauler mi namignu. "Sa Venerom? Moe li da mi pozajmi Meta na izvesno vreme?" "Mogu zauvek", rekoh. "U stvari, zato sam i doao ovamo. Met se plai june Kalifornije." Ransted ispusti cigaretu i ostavi je da polako progoreva Faulerov najlonski tepih. "ta do avola..." poe ratoborno. "Polako", ree Fauler. "Da ujemo u emu je stvar, Met." Ransted me pogleda popreko. "Samo sam rekao da juna Kalifornija nije mesto za probe. U emu je velika razlika izmedu Venere i Zemlje? U temperaturi! Nama je potreban predeo za testiranje sa

umerenokontinentalnom klimom. oveka iz Nove Engleske e moda privui toplota Venere, ali ljude iz Tihuane nikad, jer ve sada je u Kaliforniji i Meksiku i suvie toplo." "Hm", promrmlja Fauler oken. "uj, Met. O ovome treba da promislim, a ti e se baciti na posao sa Amerikim ginekolokim institutom. Odaberi oveka koji e te zameniti na projektu Venera, dok si ti na drugoj strani, pa emo o tome da popriamo na sutranjem sastanku. U meuvremenu", on pogleda na asovnik koji se nalazio na stolu, "senator Denton me eka ve sedam minuta. Slaete li se?" to se tie Meta, uopte se nije slagao, a ja sam celog dana bio veseo. Sve je ilo kao podmazano. Iz Odeljenja za usavravanje poslali su izvetaj koji su izvukli sa O'ijeve trake. Perspektive za proizvodnju su bile tu. Neke su bile privremene, kao mali siuni globusi Venere proizvedeni od materijala koji je kruio po onome to mi nazivamo Venerin 'vazduh'; neke dugorone - jedna analiza je pronala isto gvoe: ne devet devetina gvoza ili devedeset devet procenata, ve apsolutno isto gvoe koje se ne moe nai ili proizvesti na planeti gde ima kiseonika. Laboratorije bi dale pare da ga dobiju. A Odeljenje za usavravanje nije usavrilo ve je pronalo divnu stvaricu, zvanu Hilova cev. Bez ikakve pogonske snage moe da rashlauje kue doseljenika korienjem vrelih oluja Venere. Bila je to prosta stvarica pronaena jo 1943. godine, ali na koju niko nije obraao panju. Niko je pre nas nije mogao da koristi jer niko pre nas nije raspolagao takvim olujama. Trasi Kolijer, ovek za vezu izmeu Odeljenja za usavravanje i Odseka za Veneru, govorio mi je neto o katalizatorima koji fiksiraju azot. Klimao sam glavom i shvatio da sunerasta platina 'drobljena' na Veneri moe povezana sa neprestanim stranim munjama da prouzrokuje 'sneg' od nitrata i 'kiu' od ugljovodonika, ime bi se atmosfera oistila od formaldehida i amonijaka. "Da to nije skupo?" upitah obazrivo. "Kotae upravo onoliko koliko elite", rekao je. "Platina nikad nee nestati jer jedan gram traje milion godina." Nije mi bilo ba sve mnogo jasno, ali je lepo zvualo. Potapao sam ga po ramenu i izgurao iz kancelarije. Odeljenje za industrijsku antropologiju me je donekle obeshrabrilo. Ben Vinston se alio: "Ne moe da natera ljude da luduju za ivotom u konzervi zagrevanoj vodenom parom. Svi e biti protiv toga. Ko e da putuje ezdeset miliona milja da ostatak ivota ui u plehanoj kolibi - kad moe da ostane na Zemlji i uiva u hodnicima, liftovima, ulicama, krovovima i plavom nebu? To je protivno ljudskoj prirodi, Mi!" Pokuao sam da ga ubedim, ali nisam uspeo. Priao mi je o amerikom nainu ivota - odveo me do prozora i pokazao stotine hektara krovova po kojima su ljudi i ene mogli da se etaju na vazduhu, i to samo sa tamponima protiv ai u nosu umesto glomaznih lemova i boca sa kiseonikom. Na kraju sam se razljutio: "Neko mora da eli da ide na Veneru, inae zato bi se Dek O'ijeva knjiga onako prodavala? Zato bi glasai mirno sluali o dodeljivanju bilion i vie dolara za izgradnju rakete? Zar ja treba da te uim: anketiraj sve koji su kupili O'ijevu knjigu, sve stalne gledaoce O'ijevih TV-programa,

sve koji na njegova predavanja dolaze mnogo pre poetka, a posle diskutuju po hodnicima. O'i je na naem platnom spisku, izvuci od njega sve to moe. Raspitaj se o koloniji na Mesecu - raspitaj se koja vrsta ljudi tamo ivi, a onda emo znati na kakve ljude da upravimo nau propagandu. Jasno?" Izgleda da mu je bilo. Hester je dotle stvarala uda pravei raspored sastanaka i poslova za taj dan, tako da sam sGm posvravao sve poslove sa efovima odseka koji su bili ukljueni u projekt. Ali ona nije mogla da umesto mene ita materijale i do kraja radnog vremena na mome stolu se nakupila hrpa hartije od desetak centimetara. Hester je ponudila da ostane sa mnom, ali zaista nije mogla da mi pomogne. Zamolio sam je da mi donese sendvi i jo jednu oIju aja, a onda sam je oterao kui. Kad sam zavrio posao, bilo je ve prolo jedanaest. Pre nego to sam otiao kui svratio sam do menze na petnaestom spratu gde se veera mogla dobiti preko cele noi. Menza nije imala prozora i mirisala je na ekstrat od koga se pravila kafa, a unka u sendviima je imala ukus soje. No, to je bilo tako nevano. Kad sam otvorio vrata svoga stana, ulo se jedno klik, a zatim pucanj i neto mi prolete pored glave i tresnu u dovratak. Sagnuo sam se i zaurlao. Kroz prozor sam video siluetu oveka sa revolverom na lestvicama od konopca koje su poletele navie. Bio sam toliko neoprezan da odjurim do prozora i promolim glavu da bih video oveka koga je vukao helikopter. Bio bih mu savrena meta da su lestvice bile nepomine. I sam iznenaen svojom smirenou, pozvao sam Kompaniju za gradsku zatitu. "Jeste li pretplaeni, gospodine?" upita telefonistkinja. "Jesam, do avola. Ve est godina. Poaljite oveka ovamo! Poaljite ceo vod!" "Samo trenutak, g. Kortni... g. Miel Kortni? Reklamoautor prve A klase?" "Ne", rekoh ljutito, "po zanimanju sam meta na strelitu. Molim vas, poaljite vaeg oveka pre nego to se tip koji je pucao na mene ne vrati." "Izvinite, g. Kortni", ree sladunjav, smireni glas. "Da li ste rekli da niste reklamoautor prve A klase?" krgutao sam zubima. "Jesam prve A klase", priznao sam. "Hvala, gospodine. Kod mene je va dosije, gospodine. ao mi je, gospodine, ali vaa pretplata je zastarela. Mi ne primamo pretplatu za prvu A klasu pod obinim uslovima zbog rizika od industrijskih obraunavanja, gospodine." Ona mi ree brojku od koje mi se die kosa na glavi. Nisam eksplodirao jer je ona bila samo obian slubenik. "Hvala", rekoh umorno i spustih slualicu. Stavio sam deo traka Crvene knjige od Programiranja tampe do Rudarskag trusta u ita i pustio da se vrti do Privatnih detektivskih agencija. Tri ili etiri agencije su me odbile, ali je najzad jedan sanjivi detektiv pristao da doe pod uslovom da mu dobro platim.

Pojavio se posle pola sata i odmah traio honorar, a onda me ugnjavio nepotrebnim pitanjima i tragao za otiscima prstiju kojih nije bilo. Posle izvesnog vremena otiao je rekavi da e se pozabaviti mojim sluajem. Legao sam u krevet i zaspao sa pitanjem koje mi se vrzmalo po glavi, a na koje nisam mogao da odgovorim: ko bi mogao da eli da ubije jednog obinog, bezopasnog reklamoautora kao to sam ja? 4. Skupio sam hrabrost i vrstim korakom uputio se u kancelariju Faulera okena. eleo sam odgovor, a on moda zna. Moe da se desi da me jednostavno izbaci iz kancelarije to ga uopte i pitam, ali ja sam hteo odgovor. Izgleda da nisam odabrao ba najbolje vreme da Fauleru postavljam pitanja. Vrata su se preda mnom otvorila sa treskom i Tildi Metis je izletela napolje. Lice joj se krivilo od uzbuenja. Buljila je u mene, ali sam mogao da se zakunem da se toga momenta ne bi mogla setiti moga imena. "Rirajtuj", ree ljutito. "Robujem do poslednjeg atoma snage tom sedom pacovu, a ta zauzvrat dobijem? Rirajtovanje." "To je dobar rad, ali ja od tebe traim vie no dobar rad", kae. "Rirajtuj ga", kae. "elim bolje", kae. "elim dinamiku i lepotu, i smernu judsku toplinu, i ekstazu i sve nene i tune emocije tvoga osetljivog enskog srca", kae, "i to u petnaest rei." "Dau mu tih petnaest rei", jecala je i jurnula pored mene niz hodnik. "Dau tom licemernom milozvunom hiperbolinom, pokroviteljskom Molohu, tom matorom..." Tresak vrata Tildine kancelarije prekinuo je njenu reenicu. Bilo mi je krivo, trebalo je da doe tako lepa imenica na kraju. Nakaljao sam se, kucnuo i uao u Faulerovu kancelariju. U osmehu koji mi je uputio nije bilo ni traga od njegove svae sa Tildom. U stvari, njegovo ruiasto lice i sjajne oi su odagnale sve moje sumnje, ali mene su pokuali da ubiju. "Zadrau te samo trenutak, Fauleru", rekoh. "eleo bih samo da znam da li si sa Tontonovom ekipom igrao grubo." "Ja uvek igram grubo", mirnuo je. "Otro, ali isto." "Hteo sam da kaem da li si igrao vrlo, vrlo grubo i vrlo, vrlo prljavo. Da li si, nekim sluajem, pokuavao da ubije nekog njihovog oveka?" "Mi! Ja stvarno..." "Samo pitam", nastavio sam uporno, "jer sino je neki momak sa helikopterom pokuao da me udesi. Mislim da je jedini odgovor na to - Tontonova odmazda." "To moe slobodno da odbaci", rekao je uverljivo. Uzeo sam vazduh. "Fauleru", rekoh, "kai mi, tebi niko nije 'najavio'? Moda ja i nisam vaan, ali moram da pitam. Nisam samo ja u pitanju, ve i ceo projekat Venera."

U tom trenutku se sa lica Faulera okena izgubi crvenilo; bilo mi je jasno da moja prva A klasa i moj posao vise o koncu. On ree: "Mi, stavio sam te u prvu A klasu jer sam mislio da e moi da rei sve probleme koji dolaze sa tim rangom. Nije samo rad u pitanju, ja znam da ti to moe. Mislio sam da e moi da sledi zakon trgovine." Prihvatio sam. "Da, gospodine", rekoh. Seo je i zapalio 'star'. Oklevajui trenutak, gurnuo mi je paklicu. "Mi, ti si mlad, jo si nov kao prva A klasa, ali ti ima snagu. Pet rei koje ti sastavi dovoljno je da za samo nekoliko nedelja ili meseci potpuno izmene nain ivota pola miliona potroaa. To je snaga, Mi, apsolutna snaga. Zna za staru poslovicu. Mo uzdie, apsolutna mo apsolutno uzdie." "Da, gospodine", rekoh. Znao sam staru poslovicu i znao sam da e mi na kraju odgovoriti i na moje pitanje. "E, Mi", ree, sanjalaki maui cigaretom, "mi imamo naa preimustva i nae dunosti, i na poseban rizik. Jedno bez drugog ne ide. Kad ne bi bilo otvorenih sukoba, ceo finansijski sistem bi propao." "Fauleru", rekoh osmehnuvi se, "ti zna da se ja ne protivim sistemu. On je dobar; o njemu ne mora da mi govori. Znam da su nam otvoreni sukobi potrebni. Potpuno i razumljivo da kad Tonton krene protiv nas, ti mora da se vlada prema pravilima. Znam da ne moe da ovo razglasi preko zvunika; svi slubenici bi se razbeali umesto da rade svoj posao. Ali, Fauleru, ja ceo projekt Venera drim u glavi. Tako ide bre, ako sve budem zapisivao, ii e mnogo sporije." "Naravno", ree on. "ta ako ti Tonton 'najavi' i ja budem prvi koga ucmekaju - ta e se dogoditi sa projektom Venera?" "Moda si u pravu, Mi", priznao je. "Slaem se sa tobom, ali nije bilo 'najave'." "Hvala, Fauleru", rekoh iskreno. "Na mene jesu pucali, a taj nesreni sluaj u Vaingtonu moda i nije bio sluaj. Misli da Tonton ne bi nita preduzeo a da ti prethodno ne 'najavi', zar ne?" "Nisam ih izazvao do te mere, ali siguran sam da oni tako neto ne bi ni uinili. Oni jesu jeftini i pokvareni, ali znaju pravila igre. Ubistvo u industrijskom sukobu je dokaz nevaspitanja. Ubistvo bez najave je komercijalni prekraj. Nisu te nali u neijem krevetu, a?" "Ne", rekoh. "ivot mi je vrlo dosadan. Sve mi ide naopako. Moda je i bila greka, ali mi je svakako milo to taj, ma ko on bio, loe gaa." "I meni, Mi, i meni! Ali dosta o tvom privatnom ivotu, imamo mnogo posla. Video si O'ija?" Vie mu pokuaj ubistva nije bio na pameti. "Da. Dolazi danas i radie sa mnom."

"Sjajno! Malo njegove slave e se zalepiti i na nau Kompaniju ako budemo dobro vodili igru. Kopaj, Mi. Ti ve zna kako." To je bio znak da treba da odem.

O'i je ekao u sobi sekretarice. ekanje mu nije teko padalo jer je gotovo sav enski personal bio oko njega, a on je sedeo na stolu i mitingovao. Ne, njihovi pogledi me nisu varali. On jeste bio kepec od devedeset centimetara, ali je imao novac i slavu, dve stvari koje mi kao vrhunske ideale usaujemo u ljude. O'i je mogao da bira. Pitao sam se koliko ih li je samo odabrao od svog slavnog povratka na Zemlju. Mi smo strogi prema svojim slubenicima, ali devojke se nisu razile sve dok se nisam lako nakaljao. "'Brojtro', Mi", ree O'i. "Jesi li se povratio od jueranjeg oka?" "Naravno. Ali sam imao jo neprilika. Neko je pokuao da me ubije." Ispriao sam mu o dogaaju dok je on zamiljeno gunao. "Jesi li razmiljao o tome da najmi telesnu gardu?" upitao je. "Jesam, ali neu. Mora da je bila greka." "Kao i ono jue?" Zautao sam. "Dek, molim te, da promenimo temu? Podilazi me jeza od takvih razgovora." "U redu", sinuo je. "Hajdemo na posao - ta emo prvo?" "Prvo, rei. Potrebne su nam rei o Veneri, rei koje e da zagolicaju ljude. Rei koje e da ih prenu. Rei koje e ih navesti da razmiljaju o promeni, o vasioni. Rei od kojih e postati nezadovoljni onim to su i koje e im pruiti nadu da e postati neto vie. Rei koje e im pomoi da se ponose to tako misle, a ne da se stide. Rei koje e uraditi sve to i koje e ih razveseliti pri pomisli na postojanje Indijastrije, Starcelijus Verilija i Kompanije Fauler oken. Rei koje e ih naterati da pobesne pri pomisli na kompanije Univerzal i Tonton." Gledao me je preneraeno, razrogaenih oiju i irom otvorenih usta. "Ne misli to, valjda, ozbiljno", najzad uzviknu. "Ti si sada u kolu", rekoh prosto. "Tako mi radimo. Tako smo i tebe obradili." "O emu ti uopte govori?" "Ti nosi odelo i cipele Starcelijus Verilija, Dek. To znai da si na. Tonton i Univerzal su se borili za tebe. Starcelijus i oken su se borili za tebe - i ti si odabrao Starcelijusa. Uhvatili smo te. Polako, a da toga

nisi ni bio svestan, ubedili smo te da u Starcelijusovoj odei i obui ima neto lepo, a da su odea i obua Univerzala loi." "Ja nikad ne itam oglase", ree izazivaki. Nasmejah se. "Naa krajnja pobeda lei upravo u toj izjavi", rekao sam. "Sveano obeavam", ree O'i, "da u im stignem u hotel da bacim odelo u pe za sagorevanje smea..." "Kofere, takoe?" pitao sam. "Kofere Starcelijusove proizvodnje?" Za trenutak je izgledao uznemiren, a zatim, kad se smirio, ree: "I kofere, a onda u telefonom da poruim komplet kofera i odee Kompanije Univerzal. I neete me moi u tome spreiti." "Ni u snu ne bih pokuao da te spreim, Dek! Ti e samo da povea obrt Starcelijusu. Da ti kaem ta e biti: kupie Univerzalov komplet kofera i odee. Koristie kofere i nosie odela sa neodreenim priguenim nezadovoljstvom. To e uticati na tvoju podsvest, jer su te nai oglasi u korist Starcelijusa mada kae da ih nikad ne ita - ubedili da nije sasvim nekodljivo da se trguje sa nekom drugom firmom. Tvoje samopouzdanje e trpeti; duboko u dui oseae da ne nosi najbolje stvari. Tvoja podsvest to nee moi dugo da izdri. A onda e poeti namerno da 'gubi' delove Univerzalove odee. Univerzalove pantalone e odjednom 'postati' preuske. 'Shvatie' da su Univerzalovi koferi suvie mali i odjednom e ti biti potrebno vie prostora za rublje. Ui e u radnju i u trenutku amnezije zbog ovog razgovora opet e kupiti sve Starcelijusovo." O'i se nesigurno nasmeja. "I to ste postigli reima?" "Reima i slikama. Uzimamo u obzir sve: vid, sluh, miris, ukus i dodir. A najjae od svega su rei. ita li poeziju?" "Sauvaj boe, naravno da ne! Ko to moe?" "Nisam mislio na savremenu poeoziju; tu si potpuno u pravu. Mislio sam na Kitsa, Svinberna, Vajlija velike liriare." "Nekad sam itao", priznao je oprezno. "Kakve to veze ima?" "Zamoliu te da provede dananji dan sa jednom od najveih lirskih pesnikinja na svetu: devojkom po imenu Tildi Metis. Ona ne zna da je pesnikinja, ona misli da je ef reklamoslika. Nemoj to da joj kae. Moda bi zbog toga bila nesrena.

Ti netaknuta nevesto mira, Ti poerko Tiine i sporog Vremena...

Tako bi ona pisala pre revolucije reklame. Veza je savreno jasna. Reklama se uzdie, lirska poezija opada. Ima malo ljudi koji mogu da niu rei tako da nas one uzbude, dirnu i razvesele. Kada je postalo mogue da se dobro zaradi na reklami pomou takvog talenta, lirska poezija je preputena stihoklepcima koji su morali da se bore za panju i da se takmie u ekscentrinosti." "Zato mi sve to pria?" upitao je. "Rekao sam da si na, Dek. Odgovornost ide zajedno sa vlau. U naoj profesiji mi poniremo u due ljudi i ena. Mi to inimo hvatanjem i usmeravanjem talenta u novom pravcu. Niko nema prava da se igra ivotima onako kako se mi igramo, sem ako nije podstaknut najviim idealima." "Shvatam", rekao je meko. "Ne brini za moje motive. Ja nisam ovde zbog novca i slave. Ja sam ovde da bi oveanstvo steklo novi ivotni prostor i povratilo svoje dostojanstvo." "U tome je stvar", rekoh dok mi se lice preobraavalo u izraz br. 1. Ali u sebi sam bio uznemiren, jer 'najvii ideal' koji sam hteo da pomenem bila je - reklama. Pozvonio sam Tildi. "Razgovaraj sa njom", rekao sam. "Odgovaraj na njena pitanja, postavljaj joj pitanja. Neka to bude dug, prijateljski razgovor. Neka se saivi sa tvojim iskustvima. Ona e, i ne znajui to, pisati stihove o tvojim iskustvima koje e stii pravo u srca i due italaca. Ne uzdravaj se pred njom." "Sigurno da neu. Ali, Mi, da se ona ne uzdrava preda mnom?" Izraz lica mu je liio na figurinu mladog satira iz Tanagre koja je odisala izrazom punim nade. "Nee", sveano sam obeao. Svi su znali kakva je Tildi. To poslepodne, prvi put za etiri meseca, Keti me je pozvala. "ta se desilo?" upitao sam otro. "ta mogu da uinim za tebe." Ona se nasmeja. "Sve je u redu, Mi. Samo sam htela da ti se javim i zahvalim na divnoj veeri." "ta misli o jo jednoj veeri?" upitah brzo. "Veeras i kod mene, moe li?" "Kako da ne. Naravno da mogu. Koju e haljinu obui? Kupiu ti pravi cvet!" "O, Mi, ne mora da bude toliki rasipnik. Ne udvara mi se, a ja ve znam da ima vie para nego Krez. Ali ima neto to bih te molila da mi uini." "to god zaeli." "Dovedi Deka O'ija. Moe li? Videla sam u vestima da je jutros stigao u grad i pretpostavljam da radi s tobom."

Sav pokisao, rekoh: "Da tu je. Pitau ga pa u ti telefonirati. Ti su u bolnici?" "Da. Hvala ti unapred to e ga dovesti. Strano bih volela da ga vidim." Pozvao sam O'ija koji je bio u Tildinoj kancelariji. "Jesi li rasprodat za veeras?" pitao sam. "Hmmm... moda i jesam", ree. O'i je oigledno ve video kako stoje stvari sa Tildom. "Predlaem intimnu veeru u stanu sa mnom i mojom enom. Ona je lepa, dobra kuvarica, prvoklasan hirurg i odlian drug." "Ugovoreno." Pozvao sam Keti i javio joj da dovodim retku pticu oko sedam. Upao je u moju kancelariju oko est, gunajui: "Teko tebi ako veera ne bude dobra, Mi. Tvoja gospoica Metis mi se dopala. Kakva lafica! Da li e biti dovoljno pametna da se konano otkrije?" "Ne verujem", rekao sam. "Ali Kitsa je upecala neka mudra enska, a Bajron nije bio dovoljno bistar da se uva venerinih bolesti. Svinbern je od ivota napravio tragediju. Treba li da nastavim?" "Molim te, ne. Kakav je tvoj brak?" "Privremen", zvuao sam jadno, iako to nisam eleo. Obrve su mu se malo podigle. "Moda sam ja tako vaspitan, ali mi takvi aranmani idu na ivce." "I meni", rekoh, "bar moj sluaj. Ako je Tildi propustila da te informie, moja lepa i talentovana ena ne eli da se vee. Ne ivimo zajedno, i ako ne uspem da je ubedim za sledea etiri meseca, sve je propalo." "Tildi jeste propustila to da mi kae", rekao je. "Izgleda mi da te cela ta stvar prilino mui." Zamalo da se rasplaem nad samim sobom i traim od njega da me ali. Umalo da sam poeo da mu priam kako mi je bilo teko, koliko sam je voleo, kako mi ona nije uzvrala ljubav, kako sam pokuavao sve to mi je padalo na pamet i kako nisam uspeo da je ubedim. I tada sam shvatio da bih sve to priao kepecu od trideset kila, koji bi, ako se oeni, svakog trenutka mogao da postane bespomona igraka i predmet podsmeha svoje ene. "Malice me mui", rekoh. "Hajdemo, Dek. Imamo vremena da neto popijemo, a onda na pneumatiku eleznicu."

Keti je divno izgledala, a ja sam se pokajao to sam je posluao i nisam spiskao nekoliko dnevnica u Kartijevoj cveari. Ona se pozdravi sa O'ijem i on odmah glasno izjavi: "Dopadate mi se. Oi vam nemaju onaj izraz iz koga tako esto itam: 'Zar nije sladak', 'Boe, mora da je bogat i iskompleksiran', ili: 'Devojci se dozvoljava da sve bar jednom proba.' Ukratko, vi se sviate meni i oigledno i ja vama." Kao to ste ve verovatno primetili, bio je malo pijan "Dobiete olju kafe, g. O'i", rekla je. "Spala sam s nogu dok sam nabavila prave svinjske kobasice i pravi sos od jabuka; moraete ih probati." "Kafu?" rekao je. "Najkafu za mene gospoo. Piti kafu znai biti neveran velikoj Kompaniji Fauler oken sa kojom saraujem. Nije li tako, Mi?" "Ovoga puta ti dajem razrenicu", rekao sam. "Osim toga, Keti ne veruje da je nekodljivi alkaloid u Najkafi zaista nekodljiv." Sreom, bila je kod bifea, okrenuta leima kad sam to rekao, te ili nije ula ili se samo pravila da ne uje. Jednom smo se nepuna etiri sata strahovito svaali zbog toga, a u toku svae su se uli epiteti kao 'edomor' i 'kilavi reformator', i jo nekoliko kraih ali zato sonijih. Kafa je posluena i O'i se malo smirio. Veera je bila nezaboravna. Posle veere smo se svi mnogo bolje oseali. "Bili ste na Mesecu, zar ne?" Keti upita O'ija. "Ne jo. Ii u jednom." "Tamo nema nita", rekao sam. "To je gubljenje vremena. To je jedan od naih najdosadnijih i najnekorisnijih poduhvata. Drimo ga samo radi iskustva koje nam je potrebno za projekat Venera. Nekoliko hiljada ljudi u rudnicima, i to je sve." "Izvinite me", ree O'i i povue se. Brzo sam iskoristio priliku. "Keti, draga", rekao sam. "Divno je to si me pozvala. Da li to neto znai?" Trljala je palcem o kaiprst i znao sam da e sve to bude rekla biti obina la. "Moda, Mi", lagala je. "Treba mi vremena." Izbacio sam svoje tajno oruje. "Laze", rekao sam s gaenjem. "Ti to uvek uini pre nego to me slae - ne znam da li to isto ini i pred drugima." Pokazao sam joj i ona se kratko nasmeja. "Fer je fer", rekla je sa gorkim zadovoljstvom. "Ti uvek duboko udahne i gleda me pravo u oi kad lae - ne znam da li to radi i pred svojim klijentima i kolegama." O'i se vratio i odmah primetio zategnutu situaciju. "Moram da idem", rekao je. "Mi, ide li i ti?" Keti je klimnula glavom i ja rekoh: "Da."

Pred vratima smo prosipali uobiajene utivosti i Keti me poljubi na rastanku. Bio je to dug, vru poljubac kakvim je vee trebalo da pone, a ne da se zavri. Primetio sam da se zajapurila. Ipak hladno zatvori vrata za nama. "Jesi li promislio o telesnoj gardi?" upita O'i. "Bila je greka", bio sam uporan. "Da ipak svratim do tebe... da neto popijemo", predloi on. Situacija je bila gotovo dirljiva. Dek O'i od trideset kilograma uvao je mene. "Naravno", rekao sam. Uli smo u pneumatiku eleznicu. Uao je u sobu pre mene i upalio svetlo. Nita se nije dogodilo. Dok je srkutao slabi viski sa sodom, etao je po stanu i proveravao kvake i arke na prozorima. "Ova stolica bi bolje tamo stajala", rekao je. "Tamo" je bilo van domaaja vatrenog oruja s prozora. Pomerio sam je. "uvaj se, Mi", rekao je kad je polazio. "Tvoja ljupka ena i prijatelji bi alili za tobom kad bi se neto dogodilo." Sve to se dogodilo bilo je da sam ogulio kou na ruci dok sam rasklapao krevet, a to se uvek dogaalo. ak je i Keti, sa svojim paljivim i preciznim pokretima hirurga, nosila oiljke ivota u gradskom stanu. Rasklopite krevet uvee, sklopite ga ujutru, rasklopite sto da biste dorukovali, sklopite ga da biste stigli do vrata. Nije nikakvo udo to su kratkovidi ljudi tugovali za dobrim starim vremenom kad je bilo puno prostora, razmiljao sam dok sam se trudio da se to udobnije smestim u krevetu. 5. Posle nedelju dana posao je krenuo. Poto sam se otarasio Ransteda koji je bio zauzet borbom sa Amerikim ginekolokim institutom oko preparata 'Antibeba', mogao sam da sve uzde uzmem u svoje ruke. Tildini momci i devojke su sastavljali propagandne tekstove. Katkad bi s mukom sroili jedan red za ceo dan; katkad bi izbacivali stranice i stranice zacakljenih oiju kao da su zaarani. Ona je reirala i sreivala njihove radove, meni je slala samo najbolje: radio-reklamne tekstove u trajanju od devet minuta, lanke, feljtone, oglase, krilatice za proturanje viceva, rimovane poalice (posne i masne), koje emo pustiti u promet. Odeljenje za vizuelnu reklamu radilo je punom parom. Crtai i kamermani su se zabavljali vajanjem planete. To je bio poslednji krik u reklamiranju po sistemu "Pre i posle", a njih je zahvatio smisao za istoriju. Odeljenje za razvoj je stvaralo uda. Kad sam jednom primetio Kolijeru da je moda i suvie veliki optimista, on mi je odgovorio: "Energija je glavno, g. Kortni. Venera ima energiju. Ona je blize suncu. Sunce je obasipa energijom u obliku toplote, molekularnih veza i munjevitih estica. Na Zemlji nam tako jaka energija nije pristupana. Mi koristimo vetrenjae da bismo izvukli kinetiku energiju iz atmosfere.

Na Veneri emo koristiti turbine. Ako nam na Veneri bude potreban elektricitet, dovoljno je da izgradimo akumulator, stavimo gromobran, odskoimo. To je neto sasvim, sasvim drugo." Odeljenje za industrijsku antropologiju i istraivanje trita radilo je u San Dijegu oprobavajui uspeh Tildinih propagandnih tekstova i filmova Odeljenja za vizuelnu reklamu. Imao sam direktnu telefonsku vezu sa Hemom Harisom, Ranstedovim zamenikom u San Dijegu. Dani su sada redovno poinjali sastankom Odseka za Veneru: prvo bih ja odrao kratak govor, a zatim bi svaki od mojih saradnika podneo izvetaj o napredovanju; zatim bi usledile primedbe na koordinaciju meu odeljenjima. Haris bi, eventualno, telefonirao Tildi da krilatica 'kristalna atmosfera' ne prolazi dobro i da bi trebalo da poalje nekoliko drugih. Tildi bi upitala Kolijera da li moe da upotrebi izraz 'topazni pesak' u svom lanku, ime bi se nagovestilo da je Venera puna nebruenog dragog i poludragog kamenja. Kolijer bi rekao Odeljenju za vizuelnu reklamu da bi atmosfera trebalo da je crvenija u panorami od 'Pre', a ja bih mu moda rekao da to zanemari jer i ovako moe da proe. Kad bi se sastanak zavrio, svi bi jurnuli na posao, a moj dan je prolazio u razvezivanju vorova, koordiniranju i objanjavanju mojih naredbi odozgo do dole u celoj organizaciji. Pred kraj radnog vremena odrali bismo jo jedan sastanak za koji bih uvek izabrao neku specifinu temu, kao: ukljuivanje proizvoda Kompanije Starcelijus u privredu Venere, ili: nivo dohodaka buduih kolonista Venere u odnosu na optimalnu kupovnu mo dvadeset godina posle naseljavanja. A tada bi dolazio najlepi deo dana. Keti i ja smo ponovo vodili ljubav. Jo smo odvojeno iveli, ali ja sam sve vie bio siguran da to nee trajati dugo. as sam ja njoj zakazivao sastanak, as ona meni. Izlazili smo, provodili se, dobro jeli i pili, lepo se oblaili i oseali se kao dvoje mladih koji uivaju u ivotu. Nismo vodili mnogo ozbiljne razgovore. Ona to nije elela, a ja nisam navaljivao. Verovao sam da vreme radi za mene. Dek O'i je izlazio sa nama sve dok nije morao da ode da odri predavanje u Majamiju, a njegovo drutvo mi je prijalo. Zgodan, lepo odeven par mogao je da zabavlja oveka koji je uiveo svetsku slavu prvog reda. ivot je bio lep. Posle nedelju dana solidnog, zadovoljavajueg napredovanja na poslu, rekao sam Keti da u morati na teren - da obiem raketnu bazu u Arizoni i na glavni tab u San Dijegu. "Divno", rekla je. "Mogu li i ja s tobom?" Bio sam srean kao malo dete; nee proi mnogo, a ona e biti moja ena. Poseta raketi je bila ista formalnost. Imao sam nekoliko ljudi koji su odravali vezu sa Armijom, Republikom avijacijom, Kompanijom Bel i Amerikom elinom industrijom. Proveli su nas kroz to udovite, mleli su kao pravi ciceroni: "...ogromna elina koljka... kubatura vea nego prosena njujorka zgrada... zatvorena cirkulacija regeneracije vode, hrane i vazduha... treina pogon, treina tereta, treina prostor za ivot... hrabri iseljenici... potpuno izdvojeni... snaga domaeg ognjista . . . klimaureaj na sunanoj i mranoj strani... industrijske mogunosti bez presedana... nacija se rtvuje... sluba bezbednosti..."

Malo je udno, ali mene raketa nije toliko impresionirala koliko ogromna istina oko nje. Zemljite je bilo raskreno celu milju unaokolo: nije bilo ni kua, ni staklenih bati, ni cisterni za hranu, ni parabolinih apsorbera Suneve energije. Delimino zbog obezbeenja, a delimino zbog radijacije. Sjajni pesak ispresecan pumpama za irigaciju neobino je izgledao. Verovatno se tako neto nije vie nigde moglo videti u Severnoj Americi. Oi su me bolele jer ve godinama nisam imao pred sobom prostor vei od nekoliko metara. "Kako je udno", ree mi Keti. "Moemo li malo da proetamo?" "Izvinite, dr Nevin", ree jedan od ljudi za vezu. "To je brisani prostor i uvarima na osmatranicama je nareeno da pucaju na svakog ko se tamo pojavi." "Izdajte suprotno nareenje", rekao sam. "Dr Nevin i ja elimo malo da proetamo." "Razumem, g. Kortni", ree ovek zabrinuto. "Uiniu sve to mogu, ali e to malo potrajati, poto u morati to da uredim preko FIB, CIA, CIC, Mornarike obavetajne sluzbe, AEC i Vojne kontraobavetajne slube, Slube bezbednosti..." Pogledao sam Keti i bespomono slegao ramenima. "Onda nita", rekao sam. "Hvala bogu!" odahnu moj ovek za vezu. "lzvinite, g. Kortni, ali neto slino nikad ranije nismo inili, tako da ne postoje uobiajeni kanali kroz koje bi se takva naredba sprovela. Vi, uostalom, znate ta to znai." "Da, znam i te kako", rekoh od srca. "Recite mi da li se sva ta bezbednost isplati?" "Izgleda da se isplati, g. Kortni. Do sada nam nije poznat nijedan sluaj sabotae ili pijunae ni inostrane ni od konzervacionista." Prstom na desnoj ruci polako seigrao verenikim prstenom od hrastovine koji je nosio na domalom prstu leve ruke. Kad se vratim u Njujork, narediu da se proveri njegov ekovni raun; ovek sa njegovom platom teko da moe sebi da dozvoli tako skup nakit. "Jesu li konzervacionisti zainteresovani?" upitao sam. "Ko zna? CIA, CIC i AEOS tvrde da jesu. Mornarika obavetajna sluba, FIB i OS kau da nisu. Hoete li da vas odvedem do komandira Mek Donalda? On je ovde ef bezbednosti. Specijalista za konzervacioniste." "Da li bi volela da se upozna sa specijalistom za konzervacioniste, Keti?" upitao sam. "Ako imamo vremena", odgovorila je. "Zadraemo avion dok vi ne doete, ako bude potrebno", ree ovek za vezu spremno, pokuavajui da se iskupi za neuspeh sa straom na osmatranicama. Poveo nas je kroz lavirint baraka i skela do administrativne zgrade, pored sedam kontrolnih mesta Slube bezbednosti do kancelarije komandira. Mek Donald je pripadao grupi oficira koji vas ine ponosnim to ste ameriki dravljanin - tih, efikasan i snaan. Po oznakama na reverima i ramenima video sam da je industrijski obavetajac, specijalista iz

Pinkertonove detektivske agencije. Bio je aktivac; nosio je prsten sa oznakom Pinkertonove kole za detektive i vojne obavetajce. Prsten je bio od borovine i na njemu se videlo jedno otvoreno oko. To vam je siguran zatitni znak - odmah vidite da pred sobom imate nepobitan kvalitet. "elite da ujete o konzervacionistima?" upita mirno. "To je moj fah. Ceo ivot sam posvetio njihovom unitenju." "Lini razlozi, komandiru?" pitao sam, mislei da u uti neku melodramu. "Ne. Staromodni ponos, moglo bi se rei. Volim i uzbuenja pri gonjenju, ali ovde nema mnogo gonjenja. Konzervacionisti se hvataju zamkama. Jeste li uli o bombama u Topeki? Nemam namere ikog da krivim, ali straa je trebalo da zna da oseti da je to bila idealna prilika za konzervacioniste." "Zaista, komandiru?" upita Keti. Mudro se nasmeio. "To je njuh", rekao je. "To ne moe lako da se izrazi reima. Konzervacionisti su uvek bili protiv hidraulinog rudarstva. Pruite im priliku da to javno pokau i oni e je iskoristiti." "Ali zato su protiv hidraulinih rudarskih maina?" insistirala je Keti. "Pa nama su i ugalj i gvoe neophodni, zar ne?" "Pa", poe glumei dosadu, "vi od mene traite da prodrem u duu konzervacionista. Ja sam ih sasluavao u sobi za muenje i po est sati i nikad od njih nisam uo nita to ima smisla. Recimo, kad bih uhvatio konzervacionistu iz Topeke, on bi rado govorio, ali to bi bilo priam ti priu. Rekao bi da kopanje hidraulinim mainama unitava povrinski sloj zemlje. Ja bih se sloio sa njim i kazao: 'Pa, ta?' On bi rekao: 'Pa, zar ne shvatate?' A ja bih: 'Da shvatam, ta?' On bi rekao: 'Povrinski sloj ne moe da se obnovi.' Ja bih na to kazao: 'Moe, ako mora, a uostalom u cisternama se dobijaju bolji rezultati.' On bi na to rekao da se u cisternama ne proizvode ume i da e ivotinjski svet izumreti itd. Epilog diskusije je uvek isti: njegova tirada o tome kako svet ide do avola i kako ljudi treba to da shvate i moj zakljuak - da su i do sad ljudi uvek uspevali da se snau, pa e se i sad snai." Keti se nasmeja, s nevericom, a komandir je nastavio: "Oni su budale, ali su uporni. Disciplinovani su. Organizacija po sistemu elija. Ako uhvatite jednog konzervacionistu, sigurno ete uhvatiti jo dva-tri iz njegove elije, ali vie ne. elije nisu horizontalno povezane, a vertikalna veza ostvaruje se preko javki. Da, mislim da ih poznajem i zbog toga se mnogo ne plaim sabotae ili demonstracija ovde. Ne izgleda mi da je situacija za njih ovde povoljna."

Keti i ja smo se ljuljukali u seditima mlaznjaka dok nam je pred oima prolazila parada reklama. Zasvirala je dobra stara pesmica o zvakaoj gumi koju sam ja jo kao poetnik sroio pre mnogo godina. Munuo sam Keti i ispriao joj o tome dok se sa ekrana ula tema iz Zemlje Tandarije Viktora Herberta. Sve reklame su ile jednolino, a onda se ula najava.

U skladu sa Federalnim zakonom, putnici se obavetavaju da sada letimo nad San Andreasom i dolazimo u oblast zemljotresa. Klauzule koje se odnose na gubitak i naknadu tete nastale od zemljotresa kod svih osiguravajuih drutava prestaju da vae i nee vaiti sve dok ne napustimo oblast zemljotresa.

Posle ovoga nastavila se serija reklama. "A", ree Keti, "pretpostavljam da tu negde sitnim slovima pie da osiguranje protiv ujeda jaka vai svuda sem na Tibetu." "Osiguranje protiv ujeda jaka?" upitao sam zaprepaeno. "Zbog ega ti je ono potrebno?" "ovek nikad nije siguran da li e sresti neprijateljski raspoloenog jaka, zar ne?" "Zakljuujem da se ali", rekao sam dostojanstveno. "Za nekoliko trenutaka se sputamo. Voleo bih da neoekivano upadnem kod Hema Harisa. On je dobar ovek, ali ga je Ransted moda zarazio defetizmom. Kod nas nema nieg goreg od toga." "Poi u s tobom, ako smem, Mi." Virili smo kroz prozore kao turisti dok se mlaznjak ukljuivao u saobraaj iznad San Dijega i monotono kruio ekajui dozvolu za sputanje. Keti nikada nije bila u San Dijegu. Ja sam bio samo jednom, ali uvek ima da se vidi neto novo, jer se jedne kue rue, a nove grade. I to kakve kue! One ponajpre lie na plastine atore razapete preko plastinih kosturova. Ovakva konstrukcija im omoguava da podskakuju i ljuljaju se kada zemljotres prodrma junu Kaliforniju umesto da popucaju i da se srue. A ako je zemljotres zaista jak i zgrada se ipak srui, ta se gubi? Samo nekoliko plastinih omotaa koji se cepaju po ve oznaenim rubovima i nekoliko delova plastine konstrukcije koji bi moda i mogli da se poprave. Sa gledita kontinentalne privrede, bila je dobra zamisao ne graditi mnogo skupocenih zgrada u junoj Kaliforniji. Otkako su probe vodonine bombe napravile uda u San Andreasu, postojala je mogunost da cela teritorija sklizne jednog dana u Pacifik. Ali kada smo pogledali dole, sve je stajalo na svom mestu i, kao i svi drugi, znali smo da e tako stajati, bar jo dok traje naa poseta. Ranije se stvarala panika kad su zemljotresi postali svakodnevni, i to uglavnom zbog toga to su se stare zgrade ruile i gnjeile sve pod sobom. Ipak, ljudi su se navikli, i - kao to moete oekivati u junoj Kaliforniji - postali ponosni na takvo stanje. Ljudi koji tamo ive u stanju su da vam citiraju cele stupce statistika da bi vam pokazali da ima mnogo vie mogunosti da vas udari grom ili neki meteorit nego da poginete od njihovog zemljotresa. Uzeli smo brzu limuzinu koja nas je odbacila do filijale Kompanije Fauler oken. Moje sumnje u Odeljenje za ispitivanje trita ile su dotle da sam podozrevao da je Hem Haris imao dostavljaa na aerodromu koji e ga obavestiti o mom dolasku i omoguiti mu da se potpuno pripremi. Takvi tasteri su obino neupotrebljivi. Devojka u prijemnoj kancelariji me je prva iznenadila. Nije me poznala, a ni moje ime jo nita nije govorilo. Ona lenjo ree: "Videemo da li je g. Haris zauzet, g. Koneli."

"G. Kortni, mlada damo. I - ja sam ef g. Harisa." Keti i ja smo uli i naili na scenu takvog nerada i badavadisanja da mi se kosa digla na glavi. Haris je sedeo bez sakoa i igrao karte sa dva mlada slubenika. Druga dvojica su staklastih oiju zurila u hipnovizor, oigledno u transu. Peti momak je mlitavo jednim prstom perforirao holerit-karticu. "Haris!" zagrmeo sam. Svi, izuzov one dvojice u transu, okrenue se otvorenih usta u mom pravcu. Priao sam hipnovizoru i ugasio ga. Jedva su se nekako vratili svesti. "Go-go-spodin Kortni", mucao je Haris. "Nismo oekivali..." "Oigledno. Vi tamo, mar na posao. Haris, idemo u tvoju kancelariju." Keti nas je neprimetno pratila. "Haris", rekao sam, "ako se dobro radi, onda tota moe da se progleda kroz prste. Od tebe smo dobijali odline izvetaje. Mene ozbiljno brine atmosfera koja ovde vlada. Ali to moe da se popravi..." Telefon zazvoni i ja podigoh slualicu. Glas uzbueno ree: "Hem? Stigao je. Pouri." "Hvala", rekao sam i prekinuo vezu. "Tvoj taster sa aerodroma", rekao sam Harisu. Pobledeo je. "Pokai mi popisne liste", rekao sam. "Formulare za ankete. ifre za perforiranje kartica. Matrice. Grafikone uspeha. Radove. Ukratko, sve to nisi mislio da u ikada traiti od tebe. Sve na videlo." Stajao je dugo, dugo ne progovorivi ni rei i najzad ree: "Nemam ih." "ta onda ima?" "Krajnje zakljuke", promrmljao je. "Gotove informacije." "Misli, falsifikate? Izmiljotine kojim si nas kljukao preko telefona?" Klimnuo je gl