Rana i sekundarna rehabilitacija kardioloških, kardiohirurških,

pulmoloških pacijenata.

• Rehabilitacija kardioloških bolesnika usmerena je na proces povratka pojedinca sa kardiološkim oboljenjem na maksimalni nivo aktivnosti primeren funkcionalnom kapacitetu njegovog srca.

• Rehabilitacija nakon akutnog infarkta miokarda podeljena je na 3 faze

• 1. faza je faza hospitalizacije i traje 9-12 dana (boravak pacijenta u jedinicama intenzivne i poluintenzivne nege)

• 2. faza- rekonvalescencije(oporavak), traje do 2 meseca od pojave prvih simptoma AIM, i za to vreme bi se trebala obaviti sekundarna ili tercijarna rehabilitacija (rehabilitacioni centri, Banjska lečilišta).

• 3. faza- postrekonvalescencije, traje do kraja života. Ono što je izumrlo više se neće obnoviti. Tokom te faze potrebno je da se proširi kolateralna cirkulacija i preuzme funkciju bolje ishrane okolnog vitalnog dela srčanog tkiva.

• Ta treća faza rehabilitacije podrazumeva higijensko dijetetski režim , promenu načina života, radnog mesta i drugih uslova u odnosu na ranije.

• Ciljevi rane rehabilitacije nakon AIM:• 1.Sprečiti razvoj komplikacija(hipostastku

pneumoniju, dekubituse, duboku vensku trombozu(sprecava se odredjenim antikoagulansima) i plućnu emboliju, urinarne komplikacije

• 2. Naučiti bolesnika psihičkom i fizičkom mirovanju

• 3.Sprečiti anksioznost u početku i kasniju depresiju

• 4. Vratiti tonus i snagu mišićima• 5.Skratiti hospitalnu fazu lečenja• Svakog dana se pravi individualni program vežbi,

a pre ,po potrebi i tokom i nakon vežbi obavezno se mere puls i arterijski pritisak. Takođe se sagledavaju i drugi parametri (frekvencija disanja, EKG, saturacija kiseonikom)

• Izometričke vežbe su kontraindikovane jer selektivno povećavaju sistolni pritisak.

• Da bi se pacijent uključio u program rane rehabilitacije nakon AIM potrebno je da budu zadovoljeni neki uslovi:

• 1.odsustvo anginoznih bolova poslednjih 24h• 2.stabilan arterijski pritisak poslednja 24h u

dozvoljenim granicama ne preko 180/110 i ne manje od 90/60

• Telesna temperatura ne sme biti preko 38 C.• Kontraindikacija je i tahikardija preko 120/min i

bradikardija ispod 50/min.• Evolucija AIM mora biti završena prema EKG i

biohumoralnom nalazu. Na EKG-u pratimo da li postoji ST elevacija. Takođe ne sme biti ni ST depresije veće od 1 mm u trajanju od 0.08.sec.Ne sme biti čestih ekstrasistola (toleriše se ako postoje pojedinačne i ne više od 6-10 u minuti). Kontraindikacija su vezane ekstrasistole u nizu, kao i bigeminija(jedna normalna kontrakcija pa jedna ekstrasistola itd.), trigeminija(posle dve normalne kontrakcije jedna ekstrasistola i kvadrogeminija(posle tri normalne kontrakcije, jedna ekstrasitola.

• U biohumoralnom nalazu posmatramo vrednosti enzima koji pokazuju količinu nekrotičnog mišićnog tkiva. Kreatin fosfokinaza može biti povećana i kod nekroze skeletnih mišića, a ako u anamnezi nema podataka o tome( npr, reanimacija, defibrilacija) onda je povećanje vrednosti uzrokovano nekrozom srčanog mišića. Što je veća vrednost CPK, to je i nekrotična zona veća. Potrebno je da vrednost CPK počne da opada, ne mora da se vrati na normalu i to se obično događa posle 24hdo 48 h. Maksimum dostiže 6-12 h nakon AIM.

• Drugi enzim LDH (laktat-dehidrogenaza, (R)-laktat + NAD+ piruvat + NADH + H+, LDH laktat dehidrogenaza je enzim koji postoji u svim ćelijama a uključen je u procese sagorevanja glukoze), počinje da raste tek nakon 2-3 dana, kada LDH počinje da opada, pa njegove vrednosti nisu od značaja za započinjanje rane rehabilitacije, već samo početak pada CPK.

• Za uključivanje u ranu rehabilitaciju mora postojati odsustvo poremećaja ritma, znakova srčane insuficijencije (prema auskultatornom nalazu ili medikamentoznoj terapiji sa liste), kao i odsustvo tromboembolijskih komplikacija.

• Apsolutne kontraindikacije za ranu rehabilitaciju nakon AIM:

• Postinfarktna angina• Srčana insuficijencija• Poremećaju ritma• Neregulisana hipertenzija

• Vežbe treba odmah prekinuti ako se tokom terapije javi:• 1.anginozni bol ili osećaj nedostatka vazduha• 2.bledilo, cijanoza(Цијаноза настаје као клинички знак

снижене концентрације кисеоника (хипоксија) у периферној крви, односно када количина редукованог хемоглобина (деоксихемоглобина) порасте на најмање 5 g% (5g/dl) у капиларној крви.) ili ubrzano disanje

• 3.Nagli skok frekvence (preko 12o/min)• 4.Nagli skok ili pad tenzije

• Okvirni program bi izgledao na sledeći način, s tim što se za svakog pacijenta individualno prilagođava u zavisnosti od njegovog opšteg stanja i parametara.

• 1. dan pacijent se obučava vežbama dijafragmalnog disanja(pomaze u savladavanju napora, dijafragma pri udisanju siđe u trbušnu šupljinu, proširuje donji dio plućnog krila i dopušta uvlačenje zraka duboko u prostrane komore nižih plućnih resa. Kod izdisaja, trbušni zid je uvučen i dijafragma se diže uvis, gurajući zrak iz pluća; pomoći srcu pri pumpanju krvi kroz tijelo.), zatim aktivne vežbe u ležećem položaju za distalne segmente gornjih i donjih ekstremiteta (vežbe grupe A i B). Fleksija i ekstenzija prstiju šaka, dorzi i palmarna fleksija ručnog zgloba i kruzni pokreti u ručnom zglobu. Iste vežbe izvode se i na stopalima.

• Vežbe A i B grupe rade se jednom pre i jednom po podne do 10-tak ponavljanja

• 2. dan pored vežbi iz prethodnog dana uključuju se i vežbe grupe C, za proksimalne segmente gornjih i donjih ekstremiteta, najpre u ležećem, a potom u sedećem položaju

• 3. dan pacijent sedi na ivici postelje posle programa vežbi u ležećem položaju i radi vežbe u sedećem položaju.

• 4. dan radi se širi program vežbi u sedećem položaju, pacijent stoji pored kreveta

• 5. dan, ceo program vežbi, hod po sobi• 6.dan Ceo program vežbi, hod 50 m po hodniku,

umivanje, odlazak u toalet• 7.dan Ceo program vežbi, hod 100-200m• 8.dan hod uz stepenice• 9-10 dan odlazak u ustanovu sekundarne

rehabilitacije ili na kućnu negu i lečenje.

• Pored navedenog programa vežbi, rana rehabilitacija posle AIM, mora da obuhvati i psihološku rehabilitaciju, jer je nastanak infarkta uvek praćen strahom, u kasnijem toku javlja se anksioznost, depresija, pa je potrebno da se takve smetnje otklone, pacijent shvati svoje subjektivno i objektivno stanje i u skladu s tim dozira svoje aktivnosti.

• Sekundarna rehabilitacija nakon AIM• Ova rehabilitacija se sprovodi u

specijalizovanim ustanovama u kojima rehabilitacioni tim sačinjavaju: kardiolog, fizijatar, psihijatar, psiholog, fizioterapeuti koji su neposredni izvršioci programa rehabilitacije i koji su posebno obučeni da mogu da prate i monitoriraju parametre(EKG,disanje i sl) i med.sestre

• Intenzitet opterećenja treba dozirati strogo individualno, uzimajući u obzir starost, pol, fizičku kondiciju, klinički i laboratorijski nalaz, EKG, eho srca. Pri izvođenju vežbi obavezno je pratiti EKG, puls i krvni pritisak, na osnovu toga zaključivati o njegovoj sposobnosti da savlada dato opterećenje

• Metode fizičkog opterećenja:• Gimnastičke vežbe• Hod po ravnom• Cikloergometar• Nylinov stepenik

• Gimnastičke vežbe mogu biti I ii II grupe, veličina opterećenja odgovara opterećenju od 25W (kao hod laganim tempom). Izvode se u ležećem položaju i traju do 45 min.

• Gimnastičke vežbe III grupe odgovaraju opterećenju od 40-50W, izvode se u sedećem položaju i traju do 30 min.

• Gimnastičke vežbe IV grupe odgovaraju opterećenju od 60-90 W, izvode se u stojećem položaju i traju 20-30 min.

• Fizički trening treba započeti sa vežbama I i II grupe. Elementi ovih vežbi su:

• Vežbe relaksacije 3-5 min• Vežbe disanja dijafragmalnog tipa 5-10 min.• Opšte kondicione vežbe (30 min.)• a)dinamičke vežbe malih mišićnih grupa (šake,

stopala)• b)dinamičke vežbe gornjih i donjih ekstremiteta• c)mali otpor pri vežbama donjih ekstremiteta• d)aktivna promena položaja

• Intenzitet opterećenja se postepeno povećava ubrzavanjem pokreta. Vežbe I i II grupe bolesnik izvodi individualno u postelji

• Vežbe III grupe uz relaksaciju i vežbe disanja imaju za cilj aktiviranje svih zglobova, mogu se izvoditi grupno

• Kontrolisani hod po ravnom- u početku do 100 m, a na kraju prelaze i do 2500 m. Brzina u početku iznosi 2-3 km/h, a kasnije se povećava do 4-5km/h.

• Opterećenje na cikloergometru• Započinje se opterečenjem od 25W(jedinica za

snagu), i postepeno se povećava za po 25W. Dužina opterećenja može biti intermitetnta(koji imaju prekide, na mahove) ili kontinuirana. Kod intermitentnog treninga vreme opterećenja je 2-3 min, nakon čega sledi pauza iste dužine, uz postepeno povećanje opterećenja pri sledećem ciklusu

• Kod kontinuiranog opterećenja produžava se vreme trajanja od 4 min, na 6, 8, 10,12 i to bez pauze.

• Na kraju se uvodi opterećenje na Nylinovom stepeniku, koji se sastoji od 3 uzlazna i 3 silazna stepenika visine 25 cm. Bolesnik prelazi Nylinov stepenik 5 puta, što odgovara penjanju i spuštanju uz stepenice do I sprata.

• Tokom rehabilitacije povećava se broj prelazaka stepenika, a vreme prelaska se skraćuije, i to od početnih 60 sec,na 50, 40 sec. Posle svakog petog prelaska bolesnik se odmara u sedećem položaju onoliko koliko je prelazio stepenik.

• Tokom rehabilitacije prednost se daje intervalnom treningu, jer je povoljnija frekvenca srca i niži sistolni pritisak za isti rad,

• Kod svakog pacijenta tokom treninga pratiti• 1.Subjektivne smetnje (anginozni bol,gušenje,

zamor, klaudikacije)• 2.Frekvencu pulsa na početku i na kraju• 3.Krvni pritisak na početku i na kraju• 4.EKG• Prateći ove parametre može se odrediti

funkcionalna sposobnost pojedinca u odnosu na dato opterećenje, a kod pojave simptoma da se pravovremeno izvrši prekid opterećenja

• Razlozi za prekid opterećenja:• 1.tahikardija sa frekvencijom većom od 160/min, kod pacijenata do

50 godina, odnosno 150/min, kod onih preko 50 godina• 2.Učestale VES (više od 6 u min, bigeminija,trigeminija…)• 3.VES koje padnu na T talas• 4.Paroksizmalna SV i V tahikardija• 4. Multifokalne VES• 6. ST depresija više od 1 mm• 7.Subjektivne smetnje (anginozni bol, zamor, otežano disanje,

klaudikacije)• 8.Izraziti skok TA preko 200 mm Hg, ili pad tokom opterećenja• 9. Pojava bledila, cijanoze ili mentalne konfuzije

• U salama za vežbe moraju vladati optimalni uslovi u pogledu vlage i temperature vazduha, vežbati 2-3h posle obroka, takođe mora biti prisutan pribor i lekovi za pružanje hitne pomoći (defibrilator( дефибрилацију срца, који утврђује присуство или поремећаје срчаног ритма, и помоћу електричног удара »електрошока« преко спољашњих или унутрашњих електрода („педала или папучица“) нормализује рад срца.) , aparat za kiseonik, medikamenti)

• Kod povećanja opterećenja prvo multiplicirati isto opterećenje, a tek kasnije menjati veličinu opterećenja

• Najbolje je telemetrijsko praćenje osnovnih srćanih funkcija tokom treninga(Telemetrija, poznata još i kao telematika je tehnologija koja omogućava daljinsko merenje i prenos informacija sa udaljene lokacije do operatora.)

• Pozitivni efekti treninga gube se nakon 1-2 meseca, pa se zato insistira da ovi pacijenti doživotno upražnjavaju jedan vid dozirane fizičke aktivnosti

• Na kraju sprovedene rehabilitacije izvodi se test opterećenja na cikloergometru, u trajanju od 4 min po ciklusu opterećenja, kontinuirano, sa početnim opterećenjem postignutim tokom sekundarne rehabilitacije, a to je obično oko 50W.

• Test opterećenja je najdostupnija neinvazivna metoda za procenu funkcionalnih sposobnosti nakon prebolelog AIM.

• U odnosu na visinu opterećenja testovi opterećenja se mogu podeliti na submaksimalne i maksimalne. Tačna mera maksimalnog opterećenja je maksimalna potrošnja kiseonika, ili dostignuta maksimalna vrednost pulsa (prema polu i godinama starosti). Za submaksimalno opterećenje gornja granica je 75-80% od maksimalnog opterećenja

• Indikacije za test opterećenja• Procena funkcionalne sposobnosti bolesnika

posle AIM, i posle koronarnog by passa• Kod sportista za procenu maksimalnih

sposobnosti• Dijagnostički, kod sumnje na koronarnu bolest

• Kontraindikacije za test opterećenja• Akutni infarkt• Nestabilna angina pectoris• Teška aortna stenoza• Sršana dekompenzacija• Maligna hipertenzija• Česte SVES ili VES• AV blok II i III stepena• Akutne sistemske bolesti• Akutni miokarditis, endokarditis ili perikarditis• Teški oblici plućne hipertenzije• Tromboembolijske pojave

• Kontraindikacije od strane drugih sistema:• Oboljenja CNS-a• Teški oblici respiratorne insuficijencije• Bubrežna insuficijencija• Teški oblici anemije• Oboljenja lokomotornog sistema• Teški metabolički poremećaji

• Indikacije za prekid testa opterećenja:• Postizanje teoretski maksimalne frekvencije srca u trajanju

od 1 min.• Intenzivirajući anginozni bol za vreme testa• Depresija ST segmenta ishemičnog tipa ili ST elevacija• Atrijalna fibrilacija• Učestale VES• VES sa fenomenom na T talas, salve VES, pojava AV blokova• Simptomi periferne cirkulatorne insuficijencije• Progresivni pad ili porast TA i frekvence pulsa• Izraženi zamor, dispneja ili subjektivna nemogućnost

pacijenta za dalje opterećenje

• Tokom testa prati se TA, puls i EKG• Rana pojava ST depresije, pri nižoj frekvenciji

srca, u većem broju odvoda, znaci su teškog koronarnog oboljenja, višesudovne stenoze ili stenoze glavnog stabla leve koronarne arterije

• Pojave VES pri malom opterećenju, njihov maligni karakter ukazuju na tešku ishemijsku bolest srca

• Pojava ST elevacije je znak transmuralne ishemije i ukazuje na tešku ishemijsku bolest srca

• Inverzija T talasa veća od 1,5 mm je znak koronarne insuficijencije. Takođe pozitiviziranje T talasa koji je primarno negativna, kod bolesnika sa prebolelim AIM smatra se da predstavlja znak ishemije miokarda.

• Na kraju testa opterećenja donosi se zaključak da li je test pozitivan ili negativan u odnosu na:

• Ishemiju miokarda• Električnu nestabilnost miokarda• Srčanu insuficijenciju

• Po završetku sekundarne rehabilitacije i završenog testa opterećenja, a na osnovu podnetog opterećenja na treningu i testu pacijenti se svrstavaju u 4 klase prema NYHA.

• I klasa- bolesnici bez simptoma, pri opterećenju u kontinuitetu od 65W ili intervalno oko 100W

• II klasa- u miru i pri uobičajenim fizičkim aktivnostima bez smetnji, teži napor izaziva smetnje. Maksimalno mogu podneti opterećenje do 50W

• III klasa- bolesnici u miru bez smetnji, ali se smetnje javljaju pri običnim dnevnim aktivnostima(kontinuirano mogu da izdrže do 30W)

• IV klasa – bolesnici kod kojih se simptomi javljaju i u miru i nisu sposobni da podnesu nikakav fizički napor

• Nakon 3 meseca od završetka rehabilitacije pacijentima se ponovo radi test opterećenja, jer se tada završavaju patoanatomski i patohistološki procesi u srčanom mišiću, i to je vreme kada treba očekivati poboljšanje funkcije leve komore, a time i poboljšanje ukupne funkcionalne sposobnosti pacijenta.

• Rana i sekundarna rehabilitacija kardiovaskularnih pacijenata

• Od operacija na srcu najčešće je u pitanju aorto-koronarni by-pass, korekcije urođenih ili stečenih srčanih mana, ugradnja veštačkih zalistaka ili sutura prirodnih zalistaka, vađenje tumora ili tromba iz srca ili operacija torakalne ili abdominalne aorte

• Principi rehabilitacije su isti kao i kod AIM, s tim što se kod operacija na srcu otvara toraks, te je disanje kod pacijenta jako otežano i bolno, uz veliki rizik za razvoj hipostatske pneumonije.Potrebno je već prvi dan nakon operacije obuka disanja, kašljanja i eliminacije sekreta. Pacijent se pri ekspirijumu služi ukrštenim rukama kojima potiskuje grudni koš i rebra. Uzglavlje je oko 3o stepeni, da bi se sprečilo nagomilavanje sekreta.

• Kod ovih pacijenata u koliko se radi o elektivnom (planiranom) operativnom zahvatu, potrebna je preoperativna priprema 3-4 sedmice pre operacije, što omogućava brži oporavak nakon zahvata. Pacijent se uči vežbama disanja, drenaži sekreta, relaksaacionim tehnikama i opštim kondicionim vežbama

• Da bi se pacijent naterao da što dublje udiše postoji pomoćno sredstvo od jedne cevčice od plastike na čijem je dnu lagana loptica. Cev je povezana sa ustima i kada pacijent udiše loptica se pokreće i lebdi. Cilj je da loptica pri inspirijumu što duže lebdi u vazduhu. Ovo raditi nekoliko puta dnevno po 5 udisaja.

• Kod uzimanja graftova sa potkolenice, dok je dren postavljen u poplitealnoj jami ne radi se fleksija tog kolena. Vežbama grupe A i B pomažemo da se tkivo brže izdrenira i time dren ranije izvadi. Kad pacijent počne da ustaje na nogu se stavlja elastični zavoj da bi se sprečilo oticanje.

• U slučaju vaskularnih operacija-amputacija ekstremiteta, od 5 dana počinje bandažiranje patrljka, kako bi se što pre izvršila brza i pravilna atrofija, on poprimio kupast oblik i bio spreman za protetisanje.

• Pri zamotavanju najjači je pritisak distalno od vrha ,a smanjuje se prema proksimalno. U početku zavoj stoji 2 puta po 15-20 min, pa se vreme i broj ponavljanja postepeno povećava npr. na kraju do 3 puta po sat. Ako je pacijent sposobna može kasnije i sam to raditi.Paralelno treba raditi vežbe u svim očuvanim zglobovima, aktivnim pokretima. Ostali oblici rane i sekundarne rehabilitacije kod ostalih pacijenata nakon kardiovaskularnih operacija ne razlikuju se bitno od onih kod akutnog infarkta miokarda.

• Rana i sekundarna rehabilitacija pulmoloških pacijenata• Ciljevi rehabilitacije:• Da olakša fizičke i psihološke simpteome bolesti• Povrati najveću moguću funkcionalnu sposobnost• Poboljša prolaznost disajnih puteva i smanji stepen njihove

opstrukcije otklanjanjem nagomilanog sekreta• Obuči bolesnika pravilnom disanju i na taj način omogući

što bolju i ravnomerniju ventilaciju svih delova pluća• Smanji mišićni rad potreban za disanje• Obezbedi dobru koordinaciju disajnih pokreta, sa

povećanim učešćem dijafragme• Poboljša fizičku kondiciju bolesnika

• Inicijalnu komponentu ove rehabilitacije čini kineziterapija. Njeni ciljevi su:

• Eliminacija bronhijalnog sekreta i redukcija bronhijalne opstrukcije

• Smanjenje rada potrebnog za disanje• Obuka kontrolisanom disanju• Mobilizacija grudnog koša• Povećanje tolerancije na napor

• U tu svrhu primenjuju se: posturalna drenaža, tehnike relaksacije, korekcije stavova i držanja, različite tehnike disanja, perkusija i vibracija grudnog koša, obuka i podsticanje kašlja i forsiranog ekspirijuma tokom drenaže, inhalaciona terapija

• Pre posturalne drenaže obavlja se aerosol terapija sa dilatatornim, sekretolitičkim sredstvima ili fiziološkim rastvorom, čime se postiže bronhodilatacija i razmekšanje bronhalnog sekreta.

• Pacijent zatim prelazi na poseban sto za drenažu gde zauzima određene drenažne položaje. Drenaža sekreta se može potpomoći upotrebom perkusije, vibracije, vežbama forsiranog ekspirijuma. Trajanje drenaže varira obično oko 30-40 min. po seansi, a postoji više od dvadeset drenažnih položaja u zavisnosti koji segment pluća želimo da dreniramo. U praksi se koriste četiri na pokretnom Makanjijevom stolu.

• Bolesnik se postavlja u kosi ležeći položaj sa glavom naniže, prvo na levi, potom desni bok, i na kraju kosi ležeći na leđima i potrbuške.

• Relaksacija- osnovni cilj je smanjenje anksioznosti koja pogoršava bronhoopstrukciju. Početni položaj je opušteno ležanje na leđima, zatvorenih očiju sa polusavijenim nogama (Šulcova metoda). Zatim sledi sukcesivno kontrahovanje(postepeno) i opuštanje grupa mišića prema redosledu:šake, podlaktice, nadlaktice, mišići lica, toraksa,leđa, stomaka i na kraju nogu i stopala. Kontrakcija traje oko 5 sek.,a opuštanje 10 sek. Cela seansa traje 20 min.

• Vežbe dijafragmalnog disanja uvek se sprovode nakon relaksacije, aerosol terapije i drenaže. Cilj je jačanje i što bolja pokretljivost dijafragme i trbušnih mišića, radi izvođenja abdominalnog tipa disanja, kao i korekcija asinhronog i paradoksnog disanja

• Najčešće se primenjuju sledeći oblici vežbi disanja:

• Dijafragmalno i donje kostalno, sa dubokim inspirijumom i laganim ekspirijumom

• Kontrolisano disanje sa relaksiranim inspirijumom i ekspirijumom

• Vežbe segmentnog disanja sa dubokim inspirijumom i forsiranim ekspirijumom koje se primenjuje tokom položajne drenaže za istiskivanje bronhijalnog sekreta

• Vežbe dijafragmalnog i donjeg kostalnog disanja izvode se tako što terapeut postavlja dlan jedne ruke na gornji deo grudnog koša, a druge na trbuh pacijenta. Pacijent treba da udiše duboko kroz nos, kada se dijafragma podiže, a da izdiše lagano skupljenim i poluotvorenim usnama. Ramena i grudni koš treba da su potpuno relaksirani-nepokretni, što kontroliše ruka fizioterapeuta postavljena na grudni koš, a trbuh treba da se pokreće. Kasnije pacijenta naučiti da sam to kontroliše.

• Disanje kroz stisnuta usta tokom ekspirijuma smatra se korisnim jer dovodi do porasta pritiska unutar disajnih puteva, što ublažava efekat dinamičkog kolapsa, a ujedno se i smanjuje otpor strujanju vazduha u disajnim putevima. Da bi se ojačala dijafragma i mišići prednjeg trbušnog zida dodaje se opterećenje u vidu vrećica s peskom na prednji trbušni zid, čija se težina tokom rehabilitacije progresivno povećava od 0.5 do 5 kg. Vežbe disanja sprovode se ležeći, sedeći i stojeći. Bolesnik ovaj obrazac disanja treba da usvoji kao uobičajeni način disanja

• Korektivne vežbe- pravilan stav tela, pravilno držanje ramena i kičme, a vežbe se izvode pred ogledalom.

• Opšte kondicione vežbe• Vežbe jačanja respiratorne i pomoćne

muskulature• Opšti fizički ili aerobni trening

• Hronična opstruktivna bolest pluća(HOPB)• Označava ireverzibilno hronično stanje

opstrukcije disajnih puteva, sa različitim stepenom hroničnog bronhitisa i emfizema.

• Program rehabilitacije za HOPB je kao ranije naveden i uključuje sve prethodne modalitete respiratorne rehabilitacije

• Emfizem predstavlja anatomske promene pluća u obliku abnormalnog proširenja distalno od bronhiola sa destrukciom alveolarnih membrana.Program rehabilitacije identičan je kao i kod drugih plućnih oboljenja, a isto je i kod bronhalne astme, bronhiektazija.

• Nakon operativnih zahvata na plućima zbog raznovrsne patologije kao komplikacije mogu nastati:

• Retencija sekreta• Plućna embolija• Empijem(kolekcija gnoja u pleuri)• Pneumotoraks (bolest pluća koja nastaje zbog nakupljanja vazduha u pleuralnoj

šupljini, Kad nEstane komunikacija između alveole ili zida grudnog koša i pleuralne šupljine, dolazi do izjednačavanja atmosferskog i intrapleuralnog pritiska, a elastična sila pluća, kojoj se više ne suprotstavlja negativni intrapleuralni pritisak, izaziva kolaps plućnog parenhima.)

• Absces pluća teško, gnojno zapaljenje praćeno potpunom nekrozom (izumiranjem) plućnog tkiva i stvaranjem šupljina sa nivoom gnojnih masa, koje preko bronha komuniciraju sa spoljašnjom sredinom.

• Sve ove komplikacije se trebaju preduprediti adekvatnim odabirom medikamentozne terapije i postupaka rane i sekundarne rehabilitacije koji se planiraju individualno od slučaja do slučaja, a uključuju sve ranije navedene postupke i metode.

• Povrede grudnog koša• Zahtevaju zbrinjavanje i održavanje vitalnih

funkcija. Fizikalna terapija sprovodi se celog dana i zahteva posebno angažovanje. Međutim ni izbor optimalnih metoda ni angažovanje terapeuta ne garantuje uspeh, jer prisustvo brojnih činilaca, kao što su pridružene povrede glave, lica, abdomena, ekstremiteta i kičme povećava rizik od komplikacija.

• Osnovni cilj u tretmanu bolesnika sa povredom grudnog koša je prevencija stvaranja atelektaze i infekcije pluća. Fiziklana terapija kod ovih pacijenata uzrokuje jak bol, pa je potrebna primana jakih analgetika pre započinjanja iste.

• Radi se vežbe disanja, perkusija i vibromasaža (ako postoji prelom rebara raditi distalno od mesta preloma), forsirani ekspirijum(duvanje u balon, rukavicu), zatim promena položaja u postelji i ako je moguće rana vertikalizacija i mobilizacija. Za sprečavanje razvoja atelektaze klorisno je primeniti i aparat sa pozitivnim intermitetntnim pritiskom

• Bolesnici sa težom povredom grudnog koša, frakturom sternuma i serijskim prelomima rebara treba da su na mehaničkoj ventilaciji.