Embed Size (px)
Citation preview
Refleksivni oblik fizickog znacenja ili jednacina
Formule su sastavljene od slova, brojeva i znakova, kao sto su 10 A 10 B.To im je obicni simbolicki oblik. Ali one su formule samo zato sto su nesto dvostruko - znaci a, u isto vreme i nosioci znacenja. Zbog toga se one ispojavaju kao formule, odnosno imaju oblik formula samo ukoliko imaju dvosruk oblik ; simbolicki i znacenjski. Uprkos gruboj simbolicnosti formulskih tela, njihovo je znacenje nesto drugo Stoga se neki izdvojeni simboli ili niz slova moze okrtetati do mile, kao stvar znacenja ona ostaje neshvatljiva. Ali ako se setimo da je znacenje formula vidljivo samo ukoliko su formule izrazi iste jedinice, frekfencije, da je njihov znacenjski sloj fizicko-matematicki konvencionalan, onda se samo po sebi razume da se ona moze ispoljavati u odnosu formule prema formuli. i doista mi polazimo od odnosa u kome se formule izjednacuju, da bismo usli u trag znacenju koje se u njima krije. Govorimo,dakle, o pojavnom obliku znacenja. Svako, makar ne znao nista drugo iz fizike, zna da formule imaju zajednicki oblik znacenja koji je do krajnosti upadljivo suprotan sarenim simbolickim njihovim simbolickim izgledima -frekfenciju. Ali tu sad treba dati ono sto fizika, klasicna i kvantna, ,Hajzenbergovsaka i Sredingerovska, kvantna teroija polja i razne ujedinjene teorije svega, nisu cak ni pokusavale, treba naime dokazati kako je postao oblik opste frekfencije, valja, dakle, propratiti razvitak izraza znacenja koji se sadrzi u odnosu dveju formula, pocev od njegovog najprostijeg, najneuglednijeg lika, pa sve do sjajnog frekfentnog oblika, A s tim ce ujedno otpati i zagonetka Teorije SVEGA..
Ocevidno je da je najprostiji odnos znacenja onaj u kome se neka formula nalazi prema samo jednoj jedinoj formuli druge, bilo koje vrste.Zato nam odnos znacenja dveju formula pruza najprostiji izraz znacenja za neku formulu.
A) Prost ,pojedinacan ili slucajan oblik znacenja
x A=yB
1.79 1026 A 9.04 1048 B=
1.79 1026 A 3 1039 cm
1
2
1.Dva pola izraza znacenja : relativni oblik znacenja i ekvivalentski oblik
Tajna svakog oblika znacenja sadrzi se u ovom prostom obliku znacenja. Zbog toga pravu teskocu i predstavlja analiza ovog oblika.
Dve formule, A i B, u nasem primeru 4.13 1016 sec 1 i 8.19 10 7 sec 1 , igraju ovde ,ocigledno, dve razlicne uloge. 4.13 1016 sec 1 izrazava svoje znacenje u 8.19 10 7 sec 1 ,a 8.19 10 7 sec 1 sluzi kao materijal za izrazavanje tog znacenja. Prva formula igra aktivnu, druga pasivnu ulogu. Znacenje prve formule predstavljeno je kao relativno znacenje, odnosno ta se formula nalazi u relativnom obliku znacenja. Druga formula funkcionise kao ekvivalent, odnosno nalazi se u obliku ekvivalenta.
Relativni oblik znacenja i ekvivalentsi oblik jesu momenti kiji idu jedan s drugim, uslovljavaju jedan drugog, nerazdvojni su, ali su u isto vreme i suprotne krajnosti koje se uzajamno iskljucuju, tj. oni su polovi istog izraza znacenja; oni se stalno razdeljuju na razlicite formule koje izraz znacenja
1.51 1026 A 2 1039 cm
2. Relativni oblik znacenja9.04 1048 B
a Sadrzina relativnog oblika znacenja
Da bismo iznasli kako se prosti izraz znacenja neke formule skriva u odnosu znacenja dveju formula, moramo posmatrati ovaj odnos prvo sasvim nezavisno od njegove kvantitativne strane. Obicno se radi bas obrnuto, te se u odnosu znacenja gleda samo srazmera u kojoj odredjeni brojevi dveju formula imaju jednako znacenje. Ispusta se iz vida da velicine razlicitih stvari, pa i formula, postaju kvantitatvno uporedive tek kad se svedu na istu jedinicu.. Samo kao izraz iste jedinice one su jednoimene pa stoga i samerljive velicine.
Bilo da
1.51 1026 A jednako 9.04 1048 B, 1.51 1026 A jednako 9.04 1048 B, tj. vredela 1.51 1026 A malo ili mnogo 9.04 1048 B, svaka takva srazmera uvek ukljucuje da su A i B kao znacenje izrazi istog jedinstva, stvari iste prirode.. Osnovu jednacine cini : A=B. Tako su u nasem konkretnom primeru A=4.13 1016 sec 1 , a B= 8.19 10 7 sec 1 ,nejednake kvantitativno, one su jednake kvalitativno. Tek kad ih i kvantitativno izjednacimo, formule su, u istom izrazu znacenja , jednake. 1.51 1026 A= 9.04 1048 B.
Ali ove dve kvalitativno izjednacene formule, ne igraju istu ulogu. Izrazava se se samo znacenje A-a. I to kako? Njegovim odnosom prems B-u kao prema njegovom ekvivalentu, ili necim sto je jednako njemu.U tome odnosu B vazi kao oblik egzistencije znacenja, kao samo zancenje. S druge strane, vlastito znacenje B-a izlazi na videlo, odnosno dobija samostalni izraz, jer se A samo kao znacenje moze dovesti u odnos prema B-u kao prema necem sto je jednakog znacenja ili sto je jednoznacno s njim.Tako je i maslena kiselina telo razlicno od propilformijata. Pa ipak se oba tela sastoje od istih hemijskih supstancija - ugljenika, vodonika i kiseonika, i to u istom postotnom sastavu C4H8O2. Kad bismo sad postavili jednacinu : malena kiselina = propirlformijat , onda bi u ovome odnosu prvo propilformijat vazio samo kao oblik egzistencije C4H8O2, a drugo time bi bilo receno da se i maslena kislelina sastoji iz C4H8O2. Izjednacivsi propilformijat s maslenom kiselinom mi bismo, dakle, izrazili njihovu hemijsku supstanciju za razliku od njihovog telesnog oblika. 3
4
Opsti oblik znacenja
Sada formule prikazuju svoja znacenja prvo prosto, jer ih prikazuju jednom jedinom formulom,a drugo jedinstveno, jer ih prikazuju istom formulom. Njihov oblik znacenja prost je i zajednicki i stoga opsti.
Oblici I i II dospeli su samo dotle da znacenje neke formule izraze kao nesto sto serazlikuje od njene vlastite simbolicke forme ili njenog jezickog tela.
Prvi oblik imao je za rezultat jednacine znacenja 1.51 1026 * A= 9.04 1048 *B,1.36 1047 * C= 1.69 1053 *D. Znacenje 1.51 1026 A-a izrazava se kao nesto jednako 9.04 1048 B-u,znacenje 1.36 1047 C-a kao nesto 1.69 1053 D-u, itd,ali to jednako 9.04 1048 B-u i to jednako 1.36 1047 C-u, ti izrazi znacenja 1.51 1026 A-a i 9.04 1048 B-a isto se tako razlikuju kao 1.51 1026
C i 1.69 1053 D Ocevidno je da ovoga oblika ima samo u prvim pocecima kad se znacenja pretvaraju u formule samo slucajnim i prigodnm izjednacavanjem.
Drugi oblik razlikuje potpunije od prvog znacenje neke formule od njeno vlasititog simbolickog tela,jer sada znacenje npr. A-a izlazi pred njegov simbolicki oblik u svima mogucim oblicima,kao nesto jednako B-u,jednako C-u, jednako D-u itd, kao sve drugo samo ne kao jednako A-u. S druge strane, ovde je neposredno iskljuceno svak zajednicko izrazavanje znacenja formula, jer se sada u izrazu znacenja svake pojedine formule sve ostale formule pokazuju samo u obliku ekvivalenata. Razvijeni oblik znacenja javlja se fakticki tek onda kad se neka formula ne izjednacava vise izuzetno sa raznim drugim formulama, nego vec po prihvacenom pravilu.
Novodobijeni oblik izrazava znacenja sveta formula u jednoj te istoj formuli izdvojenoj od njega, npr. u B-u,te na taj nacin predstavlja znacenja svih formula njihovom jednakoscu sa B-om.Kao nesto jednakoB-u sada se znacenje svake formule razlikuje ne samo od njene simbolicke forme, vec i od svake simbolicke forme, te je bas time izrazeno kao ono sto je njoj zajednicko sa svima ostalim formulama. Zbog toga tek ovaj oblik stvarno i dovodi formule u uzajamni odnos kao znacenja, odnosno cini da se medjusobno pokazuju kao znacenjski uporedive i jednake.
Oba ranija oblika izrazavaju znacenje po jedne formule, bilo jednom jedinom formulom druge vrste, bilo nizom mnogih formula drukcijih od nje.Oba je puta, tako reci, privatna stvar pojedine formule da sebi dade oblik znacenja, i to ona izvrsuje bez saradnje drugih formula. Ove igraju prema njoj samo pasivnu ulogu ekvivalenta, jednakog znacenja.Naprotiv, opsti oblik znacenja nastaje samo kao zajednicko delo tvoraca sveta formula.Izvesna formula dobija opsti izraz znacenja samo zato sto u isto vreme i sve druge formule izrazavaju svoje znacenje istim ekvivalentom, a i svaka nova vrsta formule mora ici za njihovim primerom. S tim izlazi na videlo da se i znacenjska predmetnost formula moze da izrazi samo njihovim svestranim sistemskim odnosom, jer je ona samo postojanje formula u sistemu, pa zbog toga mora i njihov oblik znacenja da bude oblik od sistematske i sistemske vaznosti.Prema tome:
5
Kod opsteg oblika znacenja razlikuju se dva tipa : jedan kada je opsti ekvivalent simbol, formula, neka konkretna jednacina, i drugi tip kada je opsti ekvivalent neimenovani ili imenovani broj. I kod prvog i kod drugog tipa opsteg oblika znacenja, opsti ekvivalent moze biti veceg ili manjeg obima u odnosu na samoga sebe, iako je sveobuhvatan u odnosu na relativni oblik znacenja. Sta se podrazumeva pod :veci ili manji obim u odnosu na samoga sebe. To je kvantitet kao stepen. Kada je opsti ekvivalent kao imenovan ili neimenovan broj krajnjeg clana niza, on je neki pseudo-opsti, on je posebni kao opsti broj. Svekolike formule najrazlicitijih relativnih oblika mogu se redukovati na opšti ekvivalent koji je manji od vlastitog obima formula pre nego ih dovedemo u odnos. Koeficijent srazmernosti ih usaglasava sa obimom opsteg ekvivalenta. Smanjuje njihov obim kad je taj vei od obima opsteg ekvivalenta, povecava njihov obim kad je ovaj manji od obima opsteg ekvivalentaž.Nema opsteg ekvivalenta koji je vei od Bosnjakove konstante. Kod varijacije komponenata imamo slu~ajeve postojanih i promenljivih komponenata.
Kad je opšti ekvivalent postojan, onda imamo slucajeve da koeficijent raste a vrednost formule opada. Ili : da koeficijent opada a vrednost formule raste.
Kad je formula vrednost formule postojana, onda Ako opsti ekvivalent raste koeficijent opada, ili ako opsti ekvivalent opada vrednost formule raste.Grani~na vrednost porasta opsteg ekvivalenta je Bošnjakova konstanta.
Evo primera kada je ekvivalent posebna formula u ulozi opšteg. Tako ova posebna jednacina moze igrati ulogu opšÈÈteg ekvivalenta svih drugih posebnih formula 6
me 9.1093897 10 31 kg
h 6.6260755 10 34 joulesec
G 6.67259 10 11m3
kgsec2
mpl hcG
me 9.1093897 10 31 kg
f 7.29735308 10 3
mp 1.6726231 10 27 kg
.302e7 meE
h12 secgm
12 cm
52 2.96 1043
1sec
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
=
mpl 5.456 10 5 gmIz ovoga se mogu izvoditi zakljucci :
7
h1h
2
Emec2f 2
2
Prva premisa
2
meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 =
Druga premisa
2.96 10431
sec
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
=
Prema tome -Konkluzija
2.96 10431
sec
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
1.51 1026 mplc2 secgm 1 cm 2 =
I premise i konkluzija pripadaju razlicitim domenima, pa ipak su identicni odnos.U procesu zakljucivanja relativni oblik iz prve premise postaje ekvivalentski oblikkonkluzije.
Prva figura silogizma A =BC=AC=B.302e7 me
E
h12 secgm
12 cm
52 mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 =h1
h2
8
Emec2f 2
2
c 3 1010cmsec
meE
h12 secgm
12 cm
52
2.412 10 27 gm
12 cm
12
7 10421
sec
h1
Ovde je Bosnjakova konstanta eksplicitno iskazana kao ekvivalentski oblik
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 7 10421
sec
Treca figura kategorickog silogizmaA=BA=CC=B
2.96 10431
sec
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
.302e7 meE
h12 secgm
12 cm
52=
2.96 10431
sec
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 =
Prema tome
.302e7 meE
h12 secgm
12 cm
52 mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 =
x( ) 1
el mec2f 2a0E
mec2f 2
2
h1h
2
9
2meE
h12
4.823 10 27
9.646 10 27
1.447 10 26
1.929 10 26
2.412 10 26
2.894 10 26
sec
cm2
7 1042
4 1042
2 1042
2 1042
1 1042
1 1042
1sec
x 1 4
2x x( )d
d
2
x 2
F 7.4 1042 sec 1
y 2
x2 y2
1030K 1 1030
B A
4.823 10 27
9.646 10 27
1.447 10 26
1.929 10 26
2.412 10 26
2.894 10 26
sec
cm2 10
D C
i 1
51
0
0
1
i 1E B
1 B 1 g1 1 L 1
Y 1 R 1
D 1 R 1g2 1 YL 1
R
1
1
Dragan Popovic. Lagrangiani iz njegove knjige
ig12
YRB i
L i D 0 ig12
YL B ig22
r
W
L R i D ig12
YRB
R
14
W
W 1
4B B
B1 1
W 1
B1 11
4W
W 1
4B1 B1
11
mpl chG
4.36 10 11 erg
gmcm2sec 2
7.404 10421
sec
1.698 1053sec
gm cm2
.43604240282685512367e-10
sec2gm cm2
.436e-10
sec2gm cm2
mpl 5 10 5 gm
fb 7.404 10421
sec
Izracunavanje bilo koje varijable relativnog oblika. Indeksom se odaberekomponenta, a potom oznaci varijabla koju racunamo. Da bismo mogli da racunamoi opsti ekvivalent (ovde Bosnjakova konstanta) treba da bude niz sa identicnim komponentama.
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2
mplc2secgm 1 cm 2 5 10161
sec
mecf a0 1 10 27gm cm2
sec
mplc2 5 1016 erg
1.51 1026 mplc2secgm 1 cm 2 7 10421
secmec2 9.04 1048 secgm 1 cm 2 7 1042
1sec
12
mec2secgm 1 cm 2 8 10 71
sec
mec2 8 10 7 erg
9.04 1048 mec2secgm 1 cm 2 7 10421
sec
p1 mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2
p2 mec2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
p3
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 mec2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
mpl
7.37 10 48 gmsec
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
mplc 4.52 1036 gm 1 cm 1 mec 2.71 1059 gm 1 cm 1
7.405 1042
7.401 1042
7.404 1042
7.404 1042
7.394 1042
7.401 1042
1sec
=
Ax1 p1 p2 p1
Ax1 1
n 1 4
sin fb1 1
sec
A1 1
sin R 1
1
2
cos A1 1 1 2
cos fb1 1
sec
sin fb
1 1sec
2cos fb
1 1sec
2
13
fb
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec
4.903 1016
8.19 10 7
1.005 1090
1.638 106
1.638 106
2.732 10 17
erg
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec
6
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec
6
Ova jednakost sto sada dolazi moze se komentarisati pocetkom "Nauke o sustini"4.903 1016
8.19 10 7
1.005 1090
1.638 106
1.638 106
2.732 10 17
erg
2.517 1025
1.507 1048
1.228 10 48
7.533 1035
7.533 1035
4.517 1058
sec
gm cm2
mgalax1.005 1090 erg
c2
14
2.732 10 17 erg
c23 10 38 gm
mgalax c2 1 1090 erg
fb
1.51 1026 secgm 1 cm 2
fb
9.04 1048 secgm 1 cm 2
fb 7.37 10 48 gmsec
fb
4.52 1036 gm 1 cm 1 seccm 1
fb
2.71 1059 gm 1 cm 1 seccm 1
fb
1.51 1026 secgm 1 cm 2
fb
9.04 1048 secgm 1 cm 2
fb
1.51 1026 secgm 1 cm 2
fb 1.214 1011gm cm2
sec
MS 1033gm
7.403 10421
sec1.214 1011
gm cm2sec
mec2
mplc2
MS c2
8 10 7
5 1016
9 1053
erg
Trougao i cetvorougao
Ako kazem,povrsina trougla A je jednaka sa cetvorouglom B, to ne znaci samo to da je povrsina trougla izrazena u cetvorouglu i povrsina cetvorougla u trouglu.. Nego to znaci, ako je visina trougla A=v i baza=o,da je A=v*o/2,svojstvo koje mu pripada isto onako kao sto pripada cetvorouglu B, da je isto tako=v*o/2.Kao povrsine trougao i cetvorougao su ovde jednaki,ekvivalentni, iako su kao trougao i cetvorougao razliciti. Da bismo ove razlicnosti izjednacili, mora svaki, bez obzira na drugoga, da izrazi istu j e d i n i cu. Pojam identicne jedinice je kljucni pojam teorije transformacija
15
h 6.6260755 10 34 joulesec
G 6.67259 10 11m3
kgsec2
mpl hcG
me 9.1093897 10 31 kg
f 7.29735308 10 3
mp 1.6726231 10 27 kg
vis 4cm
osnova 3
Atrovisosnova
2
p3mpl
7.37 10 48 gmsec
Atro
p2 mplc 4.52 1036 gm 1 cm 1
Bcevvisosnova
2
Bcev
Ax2 p1 p2 p3( ) p1 p2 p1 p3
p1 p2 p3( ) p1 p2 p1 p3 1
fb
2.22 1043
1
p1 p2 p3sec( ) p1[ ] p2sec[ ] p1[ ] p3sec 2 1043
3p3sec 2 10431
4
x
p1 p2 p3sec( ) p1[ ] p2sec[ ] p1[ ] p3sec12
7 1042
16
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 2
meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
1
p1 mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
4 1046sec
gm
12 cm
12
Ax2 1
Ax3 p1 p2( ) p1
Ax3 1
Ax4 p1 p2( ) p2
Ax4 1
Disjunkcija je istinita
Ax5 p1 p2 p1 p2( )
Ax5 1
Ax6 p1 p1 p2
Ax6 1
Ax7 p2 p1 p2
Ax7 1
Ax8 p1 p3 p2 p3 p1 p1 p2 p3
Ax8 1
p1 p1 p2 7 10421
sec
p1( ) p3[ ] p2p1 p2 p1 7 10421
secp1 p2 p1 7 1042
1sec
17
A mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 B A
Klinijeve aksiome
)(:)()()(()(
rArAxAxABA
A B A( ) 1
)(:)()()(()(
rArAxAxABA
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2
1
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
))())((()( CACBABA
A B A B( ) 1
)( BABA
BAA
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 2
meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
1 18
BAB
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 2
meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
1
ABA
BBA
7.405 1042
7.401 1042
7.404 1042
7.404 1042
7.394 1042
7.401 1042
1sec
.33165000000000000000e-6
7.405 1042
7.401 1042
7.404 1042
7.404 1042
7.394 1042
7.401 1042
1sec
h12 sec
me gm
12 cm
52
E 1 1013 cm
.22123893805309734513e-36
7.405 1042
7.401 1042
7.404 1042
7.404 1042
7.394 1042
7.401 1042
1sec
gmcmc
5 10 5
5 10 5
5 10 5
5 10 5
5 10 5
5 10 5
gm19
.11061946902654867257e-48
7.405 1042
7.401 1042
7.404 1042
7.404 1042
7.394 1042
7.401 1042
1sec
gmcm2
c2 sec
9 10 28
9 10 28
9 10 28
9 10 28
9 10 28
9 10 28
gm
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
4 1046sec
gm
12 cm
12
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
4 1046sec
gm
12 cm
12
mpl c2 sec
gm cm2 5 1016
1sec
me c2 sec
gm cm2 8 10 7
1sec
mplgm sec
5 10 51
sec
meE
h12 secgm
12 cm
52 1 1040
sec
gm
12 cm
12
mplc
gm cm 2 106
1sec
mec
gm cm 3 10 17
1sec
20
d
4.904 1016
8.187 10 7
5.456 10 5
2.456 1036
1.636 106
2.731 10 17
1sec
F1 1
A 1
el 1
1
1
m1e 9.109 10 28
eV 1.60217733 10 19 joule
Lagrangian iz koga se izvodi energija Vodonika
eV
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
GeV eV109
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
mec2f 22 14 eV
1sec
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
Sledeci zakon sam primenio na fajlove teorije koja se ovde razvija. Sta to znaci? To znaci da sesvi redovi mogu tako iskazivati u ovoj fizici.1 3 5
.151e27 mpl c2sec
gm cm2 3 .904e49 me c2 sec
gm cm2
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 2
meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
21
9 .151e27 mpl c2sec
gm cm2
7 10431
sec
Teorija redova u okviru predlozenog sistema diferencijalne filozofije fizike
1
.151e27 mplc2 sec
gmcm2
.904e49mec2 sec
gmcm22
1
2 .904e49 mec2 sec
gmcm2
3 .151e27 mplc2 sec
gmcm2
1 10 86 sec2
4
.151e27 mplc2 sec
gmcm22
.151e27 mplc2 sec
gmcm22
.151e27 mplc2 sec
gmcm2
1 10 86 sec2
z .151e27 mplc2 sec
gmcm2
1
4
z
1
.151e27 mplc2 sec
gmcm22
.151e27 mplc2 sec
gmcm22
.151e27 mplc2 sec
gmcm2
1 10 86 sec2
Redovi rade savrseno. Gore sam razvio dva clana sledeceg reda
n 2
11 2
12 3
1
2
n
1n n 1( )
A sada sledi isti red iskazan Bosnjakovom konstantom
22
z1 fb
1fb2 fb
12 fb3. fb
1
4
z1
1fb2 fb2 fb
fb 7.404 1042
Jedan novi red
112
13
14
15
16
Bosnjakove trigonometrijske funkcije sin(f.b) i cos(f.b)
7
1 fb1 fb
2
1 fb3
1 fb4
1 fb5
1 fb6
fb1 fb
1 3
3
fb1
5
5
fb1
7
7
fb1
8
8
sin1fb
sin1fb
2cos fb
1 2
1fb
2
2
fb4
4
fb6
6
fb8
8
cos fb1
.302e7 meE
h12 secgm
12 cm
52 2.96 1043
1sec
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
=2.96 10431
sec
x el A( ) m1e
dd
14
F1F1
23
.40810810810810810811e-36 me E gm
12 cm
52
F12 h12 5 103
sec2
gm
12 cm
12
.40810810810810810811e-36 me E gm
12 cm
52
F12 h12 5 103
sec2
gm
12 cm
12
U poslednjoj komponenti dobio sam Bosnjakovu konstantu iz Lagranzijana Higgsovog polja i koeficijenta.
2.96 10431
sec
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
cf cm 1 sec
a0cm 1
c1 2.998 1010
z 1
c12
2 me
4 1016
me 9.109 10 28
c1
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
i me
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 ( )2
i c1214
ime
2=
me 9.109 10 28 2 2 1033
24
4.134 1016
Ovo je jedna sjajna jednacina. Sredingerova? 9.997 1046
Svodjenje Sredingerove jednacine na Bosnjakovu konstantu
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 ( )2
i c1214
ime
2.308 10 10 sec
Svodjenje Sredingerove jednacine na brzinu svetlosti
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 ( )2
i c1214
ime
5.7 1022 statohm
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 ( )2
i c1214
ime
3.132 10371
gm
fb
c12
2 me
me
Md 3.796 1015 gm
cm2 c12
2 me a02
3Md
4 a03
fbc12
2 2 me
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 ( )2
i c1214
ime
25
26
y 1cm
x 1cm
z 1cm
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2
2z
14
ime
d
d
2
2 ( )2
i c214
ime
Hsb2
283
G me r2=
4.134 1016 Hz
9.997 1046
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2
2z
14
ime
d
d
2
2 ( )2
i c214
ime
2 10331
cm2
2 ( )2
i c214
ime
2 1033
1
cm2
Md 3.796 1015 gm
e 0
1
Svodjenje Sredingerove jednacine na takozvanu kriticnu masu
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
4.503 10 301
gm cm2
4 1015 gm
27
n 1 5
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
i me
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 ( )[ ] 2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4gmn2
13.6083.4021.5120.85
0.544
eV
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
i me
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 ( )[ ] 2
i c214
ime
2.309 10 57sec
cm2
7 10421
sec
me cm4
sec4c26 10 37
1gm
eV
6.116 1039gm
cm3
8.26 10 4gm sec
cm3
Svodjenje Sredingerove jednacine na gustinu kriticne mase
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
i me
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
2.795 10 54cmgm
6 1039gm
cm3
Svodjenje gustine kriticne mase na Bosnjakovu konstantu
1210.6537530266343826
gm seccm3 me 9.109 10 28 gm
28
gm sec
cm3
Formula uz koeficijent kao neimenovani broj, po dimenzijama je kao opsti ekvivalent, a kvantitativno je to jednako vrednosti formule bez dimenzija.
elb mec2f 2a0
elb 5 10 10 statcoul
elb2
3.116 10 62gm cm3
sec
7 10421
sec
.32092426187419768935e62elb2
gm cm3sec 7 1042
1sec
elb2
gm cm3sec
me
1.23 10 70 gm sec
.81300813008130081301e70me
gm sec
megm sec
H2
243
G
me a02
2x
14
i me
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
i me
7.841 10 4sec2
cm4
=
H3 4.134 10161
sec
cfa0
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 H3 2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
H32
243
G
me a02
29
Disjunkcija je istinita
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
i me
d
d
2
2 H3 2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
H32
243
G
me a02
Konjunkcija je istinita
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
i me
d
d
2
2 H3 2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
H32
243
G
me a02
Implikacija je istinita
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 H3 2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
H3
2
243
G
me a02
43
G mea02
H32
243
G
H32 me 9.109 10 28 gm
30
Identitet teorije gravitacije i kvantne mehanike
H32
243
G
me a02
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 H3 2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
=
Resavamo kruznu brzinu
.6142e9
.15e17 a02 c2 sec2 .3777e21 cm4
.5e16 a02 c2 sec2 .1259e21 cm4 G
12
sec c a0
.6142e9
.15e17 a02 c2 sec2 .3777e21 cm4
.5e16 a02 c2 sec2 .1259e21 cm4 G
12
sec c a0
4 1016
4 1016
1sec
U relativnom obliku znacenja nalazi se Ajnstajnova jednacina opste relativnosti i to za energiju vodonika. Na desnoj strani se nalazi talasna jednacina sa koeficijentom kao ekvivalentni oblik. Ali, ova jednacina igra ulogu fizickog znacenja.
Iz ove jednacine se moze izracunati gustina
.2387e-16 H32 .5e16 a0
2 c2 sec2 .1259e21 cm4
a02 c2 sec2 G
6 1039gm
cm3
G
Izracunavanje energije elektrona u atomu vodonika iz Sredingerove jednacine
31
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 H3 2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
14eV
4.134 10161
sec
el 4.803 10 10 statcoul
el2
G me
6.116 1039gm
cm3
Hca0
3Md
4 a03
4.134 10161
sec
H 3 10191
sec
H2
243
G
me a02 6 106 eV
G mea02 eV
f 7.29735308 10 3
Hcfa0
Jonizaciona energija vodonika kao identicna jedinica veze izmedju teorije gravitacije i kvantne mehanike
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
H2
243
G
me a02
14
14
eV
43
G
32
H2 2 10331
sec2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4h
2
2
0.25 1 2 10331
sec2
Pred nama se nalaze dva suda sa razlicitim subjektima a identicnim predikatima
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
H2
243
G
me a02
1
2.18 10 11
2.18 10 11
erg=
Racunanje sa prevashodno kvantno-mehanickom jednacinom.Dobijanje mase elektrona
.46486919038268469848e-37 2.18 10 11 erg sec4 c2
cm4 9 10 28 gm
Racunanje sa prevashodno kosmoloskom jednacinom.Dobijanje frekfencije i gustine cestice.
13 me
6
12 me 4 me a0
2 G 3 2.18 10 11 erg
12
a0
13 me
6
12 me 4 me a0
2 G 3 2.18 10 11 erg
12
a0
38
me a02 H2 2 2.18 10 11 erg
me a02 G
6 1039gm
cm3
33
Iskazano Bosnjakovom konstantom i koeficijentom
fb7.40 1042
sec
fb
1.79 1026
fb
1.21 103cm3
gm sec
6.116 1038gm
cm31.21 104
cm3
gm sec
Ako vrednost koeficijenta raste - vrednost formule opada
Vrednost koeficijenta i vrednost formule su u obrnutoj srazmeri
fb = x*y
U numericko-dimenzionalnom primeru koji sledi ispunjujem formulu - zakon racunom o energijama atoma vodonika, pridruzujuci i kvadrat kvantnog broja za izracunavanje kvantnih stanja
fb
3.395 1053sec
gm cm2
2.18 10 11 erg 3.395 1053sec
gm cm2
34
En 2.18 10 11 erg
2.18 10 11 erg 6.193 10 33sec3
gm cm2
En .339e54n2
erg sec
7.401 10421
sec=
.218e-10erg
n2
Ovaj primer iskazuje varijaciju koeficijenta srazmernosti.Koeficijent raste - energija se smanjuje.
.339e54n2
erg sec
.135e-42 sec
6.193 10 33sec3
gm cm2
.33949541284403669725e54erg sec
.21798805102535120297e-10
sec2gm cm2
.218e-10
sec2gm cm2
35
.33949541284403700000e54erg sec
.339e54erg sec
2.18 10 11 erg 3.395 1053sec
gm cm2
n2 7.401 10421
sec
1
x1 2.18 10 11 erg
y1 3.395 1053sec
gm cm2
x1 y1
7.401 10421
secn2
x1 y1
Md c2
4.61 10 7gm cm2
sec
7 10421
sec
Kad racunamo odnose materije i prostora-vremena mi mozemo da sve formule iskazemo pomocu tri konstante :G, h, c i koeficijenata. Diferencijalna filozofija fizike jeste, izmedju ostalog, i racunanje nastanka i razvoja svetapomocu ove metode.Zakon obrnute proporcionalnosti izmedju formule i koeficijenta vlada svetom.
36
.217e7 Mdc2
gm100
fb gm217
12 fb gm Md sec
12 c
2
sec 7 10421
sec
.217e7 Mdc2
gm cm2sec fb=
.217e7 Mdc2
gm100
fb gm217
12 fb gm Md sec
12 c
2
sec 7 10421
sec
100fb gm
217
12 fb gm Md sec
12 c
100fb gm
217
12 fb gm Md sec
12 c
1
1
cm
2170000 Md c2 sec
fb cm2 1 gm
12170000
fb
c2gm
cm2
sec 4 1015 gm
2.18 10 11
n2erg 3.395 1053 n2 sec
gmcm2
2.18 10 11 3.395 1053 secerg
gm cm2
2.18 10 11 3.395 1053
37
Svodjenje na Bosnjakovu konstantu
2.204 10 3gmsec
cm32.204 10 3
gm sec
cm3
38
me a02 H2 2 2.18 10 11 erg
me a02 G
1.515 10 3gm sec
cm3
7 10421
sec
7.401 10421
sec1.515 10 3
gm sec
cm3
me a02 H2 2 2.18 10 11 erg
me a02 G
2 1040gm
cm3
2.204 10 3gmsec
cm3
7.399 10421
sec
mea02H2 2 2.18 10 11 erg
mea02 G
7.399 10421
sec
2.204 10 3gmsec
cm3
=
7.399 10421
sec
2.204 10 3gmsec
cm3
me a02 H2 2 2.18 10 11 erg
me a02 G
2 1040gm
cm3.57769489325551846012e-10 2500000000000. me a0
2 H2 109. erg cm3
me a02 G gm sec
7 10421
sec
38
.578e-10 2500000000000. me a02 H2 109. erg
cm3
me a02 G gm sec
7 10421
sec
x a0
h_h
2
txc
1 1.565 1010 1.846i 109
1.071 109 1.263i 108
2 .218e-10erg
me c2
ih_t 2
dd
i h_cx
1dd
mec2 2
2 10 11 erg
i 1
1
i 1
m1e 1
el 1
1
u 2.18 10 11
F 1
x 1
1
A 1
ix
elA m1e 14
FF
dd
u
1sec2
gm cm2
u 2.18 10 11
m1e 1
39
Hcfa0
1
u
ix
elA m1e 14
FF
dd
sec2
gm cm2
me
H2
283
G
me a02 7 10 11 erg
H2
243
G 9 10321
sec2
u
ix
el A m1e 14
FF
dd
u
ix
elA m1e 14
FF
dd
sec2
gm cm2
erg
Svodjenje na Bosnjakovu konstantu
Sredingerova ,potom kosmoloska ,najzad Dirakova
w 1cm
Hcfa0
1
2 3 10 5ih_
t 2
dd
i h_cx
1cm 1 dd
mec2 1
1 104 2i 103 ergih_t 2
dd
0 erg
40
B 11
i h_cx
1dd
0gm cm3
sec2
3 2
1 2=
P
0
u
ix
elA m1e 14
FF
dd
sec2
gm cm2
u
ix
elA me 14
FF
dd
sec2
gm cm2
Q
u
ix
elA m1e 14
FF
dd
sec2
gm cm2
Q
u
ix
elA m1e 14
FF
dd
u
ix
elA m1e 14
FF
dd
sec2
gm cm2
u
i
x elA m1e
14
FF
dd
u
ix
elA m1e 14
FF
dd
sec2
gm cm2
41
u
ix
elA m1e 14
FF
dd
u
ix
elA m1e 14
FF
dd
sec2
gm cm2
u
ix
elA m1e 14
FF
dd
m1ec1212
2
c1 2.998 1010
u
ix
elA m1e 14
FF
dd
m1ec12f 2
2
c 3 1010cmsec
P u
ix
elA m1e 14
FF
dd
PH2
243
G
me a02
Q
P 2 10 11 erg
Q P 1
fb
ix
elA me 14
F F
dd
2.18 10 11 erg=
ix
elA me 14
F F
dd
42
43
H2
243
G
m1e a02
1 10 4 Sv2 1016
y 1
me 1
P Q( ) P Q( )
Implication:
P Q( ) P Q( )
r a0
Use
Q 2.18 10 11
P 2 10 11 erg
P 2.18 10 11
Q
P Q
P Q( )
P Q( )
P Q
Najzad , pronadjen je postupak za iskazivanje metamorfoze formule.I to u algebarskom obliku i konkretno razvijeno.
P Q= P=Q P= Q=
44
fb ix
elA me 14
F F
dd
= fb=
ix
elA me 14
F F
dd
fb= ix
elA me 14
F F
dd
=
fb
4.903 1016
8.19 10 7
1.005 1090
1.638 106
1.638 106
2.732 10 17
erg
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec
6= fb=
fb1
4.903 1016
8.19 10 7
1.005 1090
1.638 106
1.638 106
2.732 10 17
erg
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec
6
Opste - Posebno - Opste
H2
243
G
m1e a02
1 10 4 Sv
fb1
4.903 1016
8.19 10 7
1.005 1090
1.638 106
1.638 106
2.732 10 17
erg
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec 2.71 1059 gm 1 cm 2 sec
6fb1=
=
Posebno - Opste - PosebnoH2
243
G
m1e a02
1 10 4 Sv2 1016
n 1 4
m1ec1212
2
45
Gravitacija - Kvantna mehanika Gravitacija
H2
243
G
m1e a02
1 10 4 Sv n2
m1ec12f 2
2n2=
H2
243
G
m1e a02
1 10 4 Sv n2=
1111
H2
243
G
m1e a02
1 10 4 Sv n2
m1ec12f 2
2n2
H2
243
G
m1e a02
1 10 4 Sv n2=
1111
Znaci , posredujuci clan moze da bude i vektor. Osim toga , odmah se moze videti da je kruzenje istinito.Zato je dobro sto se ovo racunanje vrsi u okviru Bulove dedukcije.Sada se ceo tekst o metamorfozi ovde moze da koristi.
Bosnjakova konstanta ili kruzenje formula
1. Mera znacenja
U ovoj knjizi svugde cu uzimati Bosnjakovu konstantu kao opsti ekvivalent.Prva funkcija ove konstante sastoji se u tome da formulama pruzi materijal ,oblik,za izrazavanje njihovog fizickog znacenja, tj. da formule predstavlja kao jednoimene velicine, kvalitativno jednake, a kvantittativno uporedive.Time ona funkcionise kao opsta mera fizickog znacenja, i tek ovom funkcijom postaje Bosnjakova konstanta, ta specificna frekfencija, opstim ekvivalentom.Ne postaju formule samerljive preko Bosnjakove konstante. Naprotiv. Zato sto su sve formule po fizickom znacenju svodive na frekfencije, usled cega su same po sebi samerljive, mogu one i zajednicki meriti svoja fizicka znacenja istom specificnom frekfencijom i time ovu pretvoriti u zajednicku meru svojih fizickih znacenja, ili u opsti ekvivalent, tj. u Bosnjakovu konstantu. Bosnjakov konstanta kao mera fizickog znacenja formula oblik je u kome se ispoljava ona mera znacenja koja se nalazi u samoj formuli - frekfencija. (To jest energija, jer sam Plankovu konstantu h stavio jednaku jedinici).Izraz fizickog znacenja neke formule u Bosnjakovoj konstanti : toliko i toliko frekfencije formule A jednako je Bosnjakovoj konstanti, njen je frekfentni oblik ili broj identicne jedinice. Sada se svaka formula moze staviti na levu stranu jednacine u obliku proizvoda nekog broja i specificne frekfencije formule i izjednaciti sa Bosnjakovom konstantom.To je moguce stoga sto ekvivalent-formula vec ima karakter opste frekfencije. Zbog toga sad opsti relativni oblik fizickog znacenja formula ima opet vid njihovog prvobitnog, prostog ili pojedinacnog relativnog oblika znacenja. S druge strane, razvijeni relativni izraz znacenja, ili beskrajni niz relativnih izraza znacenja, postaje specifican relativni oblik znacenja Bosnjakove konstante. A ovaj niz sada je vec sveden na identicnu jedinicu - frekfenciju puta neki broj. Citajte obrnuto jednacinu pa cete znacenje Bosnjakove konstante naci izrazeni u svim mogucim formulama. Ali, Bosnjakova konstanta ne moze se u isto vreme naci i u relativnom obliku znacenja.Opsti frekfentni oblik formula jeste, kao uopste njihov oblik znacenja, oblik koji se razlikuje od njihovog stvarnog simbolickog oblika, dakle samo ideelan ili zamisljen oblik. Znacenje frekfencije impulsa, energije, dejstva itd. postoji mada nevidljiva u samim formulama ; ono se predstavlja njihovom jednakoscu sa Bosnjakovom konstantom, odnosom prema ovoj konstanti koja postoji takoreci samo unutra
46
P 2.18 10 11
P Q( ) P Q( )
H2
243
G
me a02
2.946 10 54gmcm2
sec
H2
243
G
function
P Q( ) H2 2 10331
sec2
P Q( )
P Q( ) P Q( ) Q P( )[ ]
47
48
P
Q
Use
P Q
H2
243
G
9 10321
sec2
H2
243
G
0 0
H2
243
G
9 10321
sec2
Logic
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
i me
7.841 10 4sec2
cm4
2.946 10 54gmcm2
sec
H2
243
G
me a02
2.946 10 54gmcm2
sec
i h_t 2
dd
i h_cx
1dd
mec2 2
2.946 10 54gmcm2
sec
2.96 10431
sec
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
R
1
0
1
0
1
0
1
0
49
Q
1
1
0
0
1
1
0
0
P
1
1
1
1
0
0
0
0
B P Q( ) P R( )[ ]
A P Q R( )[ ]
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
2.946 10 54gmcm2
sec
2.96 10431
sec
x elA( ) m1e
dd
14
F1F1
ih_t 2
dd
i h_cx
1dd
mec2 2
2.946 10 54gmcm2
sec
2
H2
243
G
me a02
2.946 10 54gmcm2
sec
=
A B
50
A1 1
x1 1
1
4 c2 t2
x 1cm
A21
4 c2 t2
b 1
u 1
Brzina svetlosti. Nadjen je algoritam koji povezuje i izracunava sve jednacine fizike, sve varijable i konstante u jednacinama
16 2
6 2 3 H2 8 G
12
a0
16 2
6 2 3 H2 8 G
12
a0
3 1010
3 1010
cmsec
23
6
12 G ( )
12
23
6
12 G ( )
12
2 1
ca0
5.847 10161
sec
458
Ovaj racun takodje izaziva divljenje
16 2
6 2 3 H2 8 G
12
a0 c=38
2 c2 2 a02 H2
a02
7 10 8cm3
gm sec2.13080240000000000000e-9 F12 gm
cm2
a02 sec2 3. H2 25.132741228718345908 G
9 10 28 gm
51
Ovaj rezultat je drugo cudo. Zasto? Zato sto je opsti ekvivalent Ajstajnova cuvena jednacina.
diff(diff(phi(x), x), x)+diff(diff(phi(y), y), y)+diff(diff(phi(z), z), z)-1/c^2*diff(diff(phi(t), t), t)+rho(r);
diff(phi(x),`$`(x,2))+diff(phi(y),`$`(y,2))+diff(phi(z),`$`(z,2))-diff(phi(t),`$`(t,2))/(c^2)+rho(r)
phi(t) = 1/2*rho(r)*c^2*t^2+_F1()*t+_F2()
1
4 c2 t2
A1
4 c2 t2
Skalarni potencijal
z
1
c2 2td
d
20
gm
cm3
y 1cm
2xd
d
2
2yd
d
2 2z
d
d
2 0
gm
cm3
2xd
d
2
2yd
d
2 2z
d
d
2
1
c2 2td
d
2 6 1039
gm
cm3
2xd
d
2
2yd
d
2 2z
d
d
2
1
c2 2td
d
2 6 1039
gm
cm3
2xd
d
2
2yd
d
2 2z
d
d
2
1
c2 2td
d
2
8.264 10 4gm sec
cm3
7 10421
sec
52
Vektorski potencijal
2xAd
d
2
2yAd
d
2 2z
Ad
d
2
1
c2 2tAd
d
2 f
6.03 10 6gm sec
cm3
7 10421
sec
2xd
d
2
2yd
d
2 2z
d
d
2
1
c2 2td
d
2 0
gm
cm3
7.401 10421
sec6.03 10 6
gm sec
cm3
A 1
2xAd
d
2
2yAd
d
2 2z
Ad
d
2
1
c2 2tAd
d
2 0
1
cm2
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
2.536 10 30sec
cm2
7 10421
sec
Samo ovaj rezultat je dovoljan da se svaki pametan fizicar zadivi. Imamo naime Sredingerovu jednacinu, Ajnstajnovu jednacinui jos jednu slozenu jednacinu. One su jednake jednoj takodje slozenoj jednacini. Zadatak da se izracuna masa elektrona uspesno je resen.
re f 2a0
f r( )rer
r( )rer
2r r( )d
d
2
rr r( )d
d f r( ) 2r
r( )d
d
2
r 2 r( )r r( )d
d
c2
4.149 10351
gm cm
2 10 11 erg
53
.24102193299590262714e-35r r
f r( )dd
dd
rr
f r( )dd
f r( )r r
f r( )dd
dd
r 2. f r( )r
f r( )dd
c2 gm cm 2 10 11 erg
r rf r( )d
ddd
rr
f r( )dd
f r( )r r
f r( )dd
dd
r 2. f r( )r
f r( )dd
c2 9 1024cm
sec2
43
G r
1.339e37 me 2 sec
33944331296673455533
12 me 2 sec 7.401 1042
1sec
gm
12
cm
1.339e37 me 2 sec
33944331296673455533
12 me 2 sec 7.401 1042
1sec
gm
12
cm
9 10 4
9 10 4
gm
12 cm
sec
.29460000000000000000e-53 7.401 10421
secgm
cm2
c2 2 sec 9 10 28 gm
2.946 10 54gmcm2
sec
7.401 10421
sec
.29460000000000000000e-53 7.401 10421
secgm
cm2
me c2 sec 2 10 32 gm
2 3 10 5
.54567479999999999999e-4 gmsecsec
H 4 10161
secH2 8
3 G sv
Rgsv
2 Msvkb n0
sv Msv
54
Rgsv
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 mec2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
mpl
7.37 10 48 gmsec
mpl
7.37 10 48 gmsec
mplc 4.52 1036 gm 1 cm 1 mec 2.71 1059 gm 1 cm 1
6
7.401 10421
sec=
.27309963099630996310e-16 gmcm
c sec 9 10 28 gm
1.51 1026 A
9.04 1048 B
1.36 1047 C
1.69 1053 D
4.52 1036 E
2.71 1059 F
7.4 1042
7.4 1042
7.42 1042
7.37 1042
7.39 1042
7.4 1042
sec 1=
yields
fb 7.4 10421s
.904e49
1.51 1026 A 9.04 1048 B
1.36 1047 C
1.69 1053 D
4.52 1036 E
2.71 1059 F
1
7.4 1042
7.4 1042
7.42 1042
7.37 1042
7.39 1042
7.4 1042
sec 1
=
mec2
1.106 10 49gm cm2
sec
8 10691
gm sec
55
.90415913200723327306e49 mec2
gm cm2sec 8 1069
1gm sec
.904e49 mec2
gm cm2sec 8 1069
1gm sec
mec2
gm cm2sec .904e49 8 1069
1gm sec
B mec2
gm cm2sec
S c2 2 1054 erg
A mec2
A( )( )
B
C
D
E
F
7.401 10421
sec=
B mp c2
C S c2
D S c2
.904e49 mec2
gm cm2sec
.904e49 mpc2
gm cm2sec
mn c2
=
7.4 10421s
56
mp c2
2.031 10 46gm cm2
sec
7 10421
sec
mp c2
1.106 10 49gm cm2
sec
1 10461
sec
.90415913200723327306e49 mpc2
gm cm2sec
.904e49 mpc2
gm cm2sec
.49236829148202855736e46 mpc2
gm cm2sec
.492e46 mpc2
gm cm2sec
.90415913200723327306e49 mec2
gm cm2sec
mpl hcG
mec2
gm cm2sec .904e49
.904e49 mec2
gm cm2sec
E
A ca0
B mplc2A mec2
57
7.4 10421s
8.186 10 71s
G 6.672 10 8cm3
gm sec2
h
h
h 6.626 10 27 gmcm2
sec
mpl chG
mpl chG
1.51 1026 A
9.04 1048 B
1.36 1047 C
1.69 1053 D
4.52 1036 E
2.71 1059 F
4
C
7.4 1042
7.42 1042
7.37 1042
7.39 1042
7.4 1042
sec 1=
1080 chG
5 1075 gm
D 2 1054 erg
cfa0
5.59 10 277 1042
1sec
E 1 1013 cm
1.79 1026 cfa0
7 10421
sec
B 8.186 10 71s
1.51 1026 A 9.04 1048 B=9.04 1048 B 1.79 1026 A 9.04 1048 B=
58
has solution(s)
5.05 1022 Bh12
kb
2.21 10 37
7.40 1042sec
7.40 1042sec
7.42 1042sec
7.37 1042sec
7.39 1042sec
7.40 1042sec
fb
fb7.40 1042
sec
5.92 10 54
7.40 1042sec
7.40 1042sec
7.42 1042sec
7.37 1042sec
7.39 1042sec
7.40 1042sec
mec2
1.106 10 56kg m2
s
8 10691
gm sec
.90415913200723327306e56 mec2
kg m2s 8 1069
1gm sec
59
60
.90415913200723300000e56 mec2
kg m2s 8 1069
1gm sec
kg
.904e56 mec2
kg m2s 8 1069
1gm sec
me
fbme
me 9.109 10 28 gm
me
1.231 10 70 gm sec
megm sec
.81234768480909829407e70me
gm sec
.12309207287050713934e-69 fb gm sec
fb gm sec
Svojstva opsteg ekvivalenta
bv fb1
bv
W
mec2f 2
2
1.613 10251
1000kW
1 10 43 sec
61
62
bv
6.199 10 33sec3
gm cm2
kW 1 103 W=
11000
kW
mpl 5.456452042086582 10 5 gm
mgalaks1.005 1090 erg
c2
mx1.638 106 erg
c2
Mzc2rzG
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
ME c2
MS c2
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
66 1042
1sec
Dakle ,resen je problem odnosa simbolicke logike i fizike
3cmBoolean AND (conjunction):6cm
63
Q
1
0
1
0
P
3cm
6cm
0
0
P Q( )[ ]
Boolean NOT (negation):
P( )
M
6cm
7cm
11cm
0.5cm
1cm
3cm
6 10 3 cm
5 2 cm
9cm
5 10 12 cm
P( )
M7
6 10 3 cm M( )
7 Q3
64
65
6 10 5 m
350000
m
M
M
6 10 44
7 10 44
1.1 10 43
5 10 45
1 10 44
3 10 44
5.999999999999999 10 47
1 10 43
8.999999999999998 10 44
4.999999999999999 10 56
ms
M
6 10 44
7 10 44
1.1 10 43
5 10 45
1 10 44
3 10 44
5.999999999999999 10 47
1 10 43
8.999999999999998 10 44
4.999999999999999 10 56
ms
M( )
66
TOL 10 8
y t( ) t3 10 t 2
67
P Q( ) P Q( )
Use
P
Q
P Q
P Q( ) P Q Q P( )
Biconditional:
P Q( ) Q P( )[ ]
P Q Q P( )
P
68
Us
P Q
Q
69
R
1
0
1
0
1
0
1
0
Q
1
1
0
0
1
1
0
0
P
1
1
1
1
0
0
0
0
mol 1
B P Q( ) P R( )[ ]
cGh
mec2 2
2
cGh
0
70
A B
1
1
1
1
1
1
1
1
mpl cGh
71
72
Emec2 2
2
h1h
2
mec 2.71 1059 gm 1 cm 1 7 10421
sec
mec2 9.04 1048 secgm 1 cm 2 7 10421
sec
mpl c2 1.51 1026 secgm 1 cm 2 7 1061cm
gm2 sec2
mpl
7.37 10 48 gmsec7 1061
cm
gm2 sec2
2meE
h12
6.633 10 7sec
gm
12 cm
52
2 1028 statvolt
mplc 4.52 1036 gm 1 cm 1 7 1061cm
gm2 sec2
fb 7.400810595437481 10421s
mec 2.71 1059 gm 1 cm 1 7 10421
sec
mplc 4.52 1036 gm 1 cm 1 7 1061cm
gm2 sec2
mpl 5.456452042086582 10 5 gm
4.903 1016 erg
mplc21
73
mplc2
1.0002069203251895 1016 erg
mplc2
1.0005 1016 erg
rs 6.9598 105 km
rs 6.9598 105 km
rz 6.37817 103 km
rs
rz 6.37817 103 km
rz
Mzc2rzG
Mz 9 1036 gm
Mzc2 8 1057 erg
Mzc2
1.043382563821155 1015gm cm2
sec
7 10421
sec
mpl 5.456452042086582 10 5 gm
mgalaks1.005 1090 erg
c2
Ms 1033gm
mx1.638 106 erg
c2 Msc2
1.214400999926806 1011gm cm2
sec
7 10421
sec
74
.82345123238556983706e-11 Msc2
gm cm2sec 7 1042
1sec
.82345123238557000000e-11 Msc2
gm cm2sec 7 1042
1sec
Msc2.82345123238556983706e-11sec
gmcm27 1042
1sec
my2.732 10 17 erg
c2
Msc2 9 1053 erg
75
.82345123238557000000e-11
mplc2 5 1016 erg
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
67 1042
1sec
fb
9.584212298293771 10 16sec
gm cm2
8.2345123238557 10 12sec
gmcm2
.82e-11sec
gm cm2
x
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
n 1 6
X 7.4 10421
sec
mp 1.6726231 10 27 kg
Zn
mplc2
mec2
mp c2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
.49261083743842364532e46sec
gmcm2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
6
mplc2
mec2
mp c2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
.4926e46sec
gmcm2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
67 1042
1sec
Z
7 1042
7 1042
7 1042
7 1042
7 1042
7 1042
1sec
76
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
.4926e46sec
gmcm2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
mplc2
mec2
mp c2
mx c2
Mzc2
Msc2
5 1016
8 10 7
2 10 3
2 106
8 1057
9 1053
erg
mplc2
mec2
mp c2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.51 1026
9.04 1048
4.93 1045
4.52 1036
9.6 10 16
8.2 10 12
sec
gm cm2
67 1042
1sec
4.44 10431
sec6
1.51 1026
9.04 1048
4.93 1045
4.52 1036
9.6 10 16
8.2 10 12
sec
gm cm2
mplc2
mec2
mp c2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.51 1026
9.04 1048
4.93 1045
4.52 1036
9.6 10 16
8.2 10 12
sec
gm cm2
67.4 1042
1sec
=
77
Mz 9 1036 gm
MS
.625e-15.2517e57 c2 sec2 mpl .1507e80 me c2 sec2 .8217e76 c2 sec2 mp .7533e67 c2 sec2 mx .1367e20 c2 sec2 Ms .74e74 gm cm2
c2 sec2 9 1036 gm
7.4 10421
sec
1.51 1026
9.04 1048
4.93 1045
4.52 1036
9.6 10 16
8.2 10 12
sec
gm cm2
1
Leva strana jednacine nalzi se u relativnom obliku znzcenja. Desna strana nalazi se u ekvivalentskom obliku znacenja i to kao razvijeni oblik posebnih znacenja.
U ovoj jednacini, pak, imamo na desnoj strani opsti ekvivalent. Kad ga ubacim u Bulovu proceduru moze se racunati svaka varijabla
.1e-30 c2 sec.2517e57 mpl .1507e80 me .8217e76 mp .7533e67 mx .16e16 Mz .1367e20 Ms
gm cm2 7.4 1042
1sec
=
.2654e-64.6293e42 c2 sec2 mpl .2054e62 c2 sec2 mp .1883e53 c2 sec2 mx 4. c2 sec2 Mz .3418e5 c2 sec2 Ms .185e60 gm cm2
c2 sec2 9 10 28 gm
78
.1170e-3.1573e42 c2 sec2 mpl .9419e64 c2 sec2 me .5136e61 c2 sec2 mp .4708e52 c2 sec2 mx c2 sec2 Mz .4625e59 gm cm2
c2 sec2 10 1032 gm
MS
Iz svih energija puta koeficijenti proporcionalnosti dobija se Bosnjakova konstanta.Iy Bosnjakove konstante podeljenom koeficijentima proporcionalnosti dobijaju se sve energije
Iz svih formula pomnozenih koeficijentima proporcionalnosti dobija se Bosnjakova konstanta.Iz Bosnjakove konstante podeljene koeficijentima proporcionalnosti dobijaju se sve formule.
.49261083743842364532e46 mpc2
gm cm2sec 7 1042
1sec
Z
7 1042
7 1042
7 1042
7 1042
7 1042
7 1042
1sec
Z X( ) .96e-15
sec
gm cm2
79
mplc2 1.51 1026 secgm 1 cm 2
7.41 10421
sec
ME c2
ME
ME c2 1.38 10 6sec
gm cm2
mec2secgm 1 cm 2
.138e-5 ME c2 sec
gm cm2
Najvaznije je ovo svodjenje na jedinicu
ME c2 sec
gm cm2
.9040e49 me c2 sec
gm cm2 7 1042
1sec
me c2 sec
gm cm2 8 10 7
1sec
mec2 8 10 7 erg
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
ME c2
Msc2
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
1.38 10 6sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
67 1042
1sec
80
gmcm2
sec
1
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
67.4 1042
1sec
0
.15100000000000000000e27 mpl c2 sec
gm cm2 7 1042
1sec
Mzc2
1.043382563821155 1015gm cm2
sec
7 10421
sec
mpl c2 sec
gm cm2 h 3 10 10 erg
Msc2 8.2345123238557 10 12sec
gmcm2
7 10421
sec
1.043382563821155 1015gm cm2
sec
1
.82345123238557000000e-11 Ms c2 sec
gm cm2 7 1042
1sec
81
Ms c2 sec
gm cm2 9 1053
1sec
Ms c2 sec
gm cm2 h 6 1027 erg
h
Ms c2sec
gmcm2h 5.955214727172665 1027 erg=
.59552147271726700000e28 erg gmcm2
Ms c2 sec
.59552147271726700000e28erggmcm2
Msc27 10 27 gm cm2
.59552147271726700000 1028 erg gmcm2
Ms c2 sec 5 1015
gm cm6
sec3
99
.59552147271726700000e28 gmcm2
sec2gm
cm2
Msc2sec 7 10 27
gm cm2sec
.59552147271726700000e28 gmcm2
sec2gm
cm2
Msc2sec 7 10 27
gm cm2sec
gmcm2
sec2gm
cm2
Msc2sec.59552147271726700000e28 7 10 27
gm cm2sec
gm2 cm4
sec3 Ms c2 .59552147271726700000e28 7 10 27
gm cm2sec
82
.59552147271726700000e28erg
Ms c2
Na levoj strani, u relativnom obliku fizickog znacenja nalaze se energije svih tela u Kosmosu od elektrona preko svih cestica do svih galaksija. Ove energije su pomnozene svojim koeficijentima da bi se svele na opsti ekvivalent, na Bosnjakovu frekfenciju i sve je to podeljeno brojem tih tela. Na desnoj strani je Bosnjakova frekfencija kao opsti ekvivalent. U gornjem primeru imamo sest komponenata : energiju Plankove mase, elektrona, jedne galaksije, mase Zemlje i mase Sunca. Deobom ovog Vektora kosmosa bilo kojom velicinom (na primer : radijus bilo kog tela, magnetski moment, spin, itd.) daje potrebne koeficijente da bi se svela bilo koja trazena velicina na ono sto se trazi.
Energija tela u oglednom primeru
mpl c2
me c2
mgalaks c2
mx c2
Mzc2
Ms c2
Svodjenje energija "svih" tela u Kosmosa na Borov radijus
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
Mzc2
Msc2
9.27 1024
154.71
1.9 1098
3.1 1014
1.46 1066
1.7 1062
dyne
83
n 1 6
Svodjenje energija "svih" tela u Kosmosa na klasicni radijus elektrona
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.74 1029
2.91 106
3.57 10102
5.81 1018
2.74 1070
3.19 1066
dyne
84
85
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
Mzc2
Msc2
2
2.74 10 38
4.58 10 61
5.62 1035
9.16 10 49
4.32 103
0.5
2
1.79 1054
1.79 1054
1.79 1054
1.79 1054
1.79 1054
1.8 1054
=
Svodjenje na Bosnjakovu konstantu
Relativni oblik znacenja formula ovde dobija nesto slozeniji oblik.Prvi niz-faktor daje uobicajene formule. Drugi niz-faktor oznacava dimenzije i to kvalitativno svodjenjem na identicnu jedinicu i kvantitativno - broj kvantitativnih jedinica.
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
6
1 4eV 1.602 10 12 erg
86
mec2
kb
kb 1.380658 10 23jouleK
GeV eV109
K 1.3806580000000000000 10 23joulekb
Energija iz Okunja
1018GeV
1015GeV
1012GeV
109GeV
106GeV
103GeV
10GeV
1GeV
109eV
103eV
1eV
1018GeV
1015GeV
1012GeV
109GeV
106GeV
103GeV
10GeV
1GeV
109eV
103eV
1eV
1.6 1015
1.6 1012
1.6 109
1.6 106
1.6 103
1.6
0.02
1.6 10 3
1.6 10 3
1.6 10 9
1.6 10 12
erg
87
Temperatura iz Okunja
88
89
kb 1.380658 10 23jouleK
K
kb
K
K 1.3806580000000000000 10 23joulekb
1018GeVkb
1015GeVkb
1012GeVkb
109GeVkb
106GeVkb
103GeVkb
10GeVkb
1GeVkb
109eVkb
103eVkb
1eVkb
Radijusi iz OKUNJA
10 33 cm
10 30 cm
10 25 cm
10 20 cm
10 15 cm
10 10 cm
10 5 cm
1cm
109cm
1013cm
1015cm
90
Primedba beogradskog fizicara
Jedan beogradski fizicar je pogledao moje i Bosnjakove racune (i METODE) i odlucnoje odbacio svaku mogucnost da se Herc konvertuje u masu. Ovde ispisujem formulekonverzije Bosnjakove konstante u masu elektrona i apsolutnu energiju elektrona. Ovaj fizicar, dakle, vidi rezultat i tvrdi da to nije moguce. To je kao kad bi rekao da seksualni cin nikad nije uzrok zaceca. Ovde navodim racun samo sa dimenzijama. Kad pisem o filozofiji fizike obradjujem posebno poglavlje o cgs sistemu i konverziji jedinicne frekfencije u svaku drugu kombinaciju jedinica, prostih i slozenih.
fbme
fb
mec2
fb
8.12 10691
gm sec
fb
9.04 1048sec
gm cm2
2908
_Drugi odgovor na primedbu1
sec
11
gm sec
cm2
sec2
cm2cm
91
92
gmcm3
sec2
statcoul2cm2
sec2
cm2cmgm
1sec
1sec
gm cm2
Ovde se zavrsava komentar o konverziji jedinica
.2517e26 mpl c2secgm
cm2 .1507e49 me c2secgm
cm2 .1228e-47 mgalaks c2secgm
cm2
.1507e37 mxc2
gm cm2 sec .4517e59 my
c2
gm cm2 sec
.2517e26 mpl c2secgm
cm2 .1507e49 me c2secgm
cm2 .1228e-47 mgalaks c2secgm
cm2
.1507e37 mxc2
gm cm2 sec .4517e59 my
c2
gm cm2 sec
7 1042cm4
sec
mplc2 5 1016 erg
mec2erg 1 8 10 7
mplc2 5 1016 erg
1.638 106 erg
c22 10 15 gm
mpl
mgalaksc2 1 1090 erg
mpl chG
mpl 5.456452042086582 10 5 gm
93
E 10 11 erg
GF 1.0262 10 5 mp2
sin W 4796
sin W 4796=
asin 4796( )
asin 4796( )
W asin 4796( )
eV 1.60217733 10 19 joule
W
GeV eV109
mW2
8GFsin W 2
GF2meE2
1 2 sin W 2 43
sin W 4
mZmW
cos W
GF2meE2
13
1 2 sin W 2 4sin W 4
mW 7 10 26 gm
mZ 9 10 46 i 10 29 gm
mWc2 0GeV
mp
GF
mZc2 5 10 22 8i 10 6 GeV
a1
2 2GF
el 2
mW 7 10 26 gmel 8a c2a
94
95
a 174GeV
elsin W 2 10 3
1
2ga 193
gm cm3
sec4
gel
sin W
mWc2 6 10 5 erg
g 2 10 3
g'el
cos W
g' 10 10 20 2i 10 3
1
g21
g'2 0 5i 10 11
1
el20
sin W 4
elg
5 103
sin W
13
1 2sin W 2 2
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
GF2 meE
2
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
96
Masa Sunca iz elektroslabe procedure
W
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
1.096 10 48 Sv
Klasicni radijus elektrona iz elektroslabe procedure
.5752e-25 GF2 me E .3333 1. 2. sin W 2
2 4. sin W 4
gm3
Sv
7.059 1045gmcm
Brzina tela na povrsini Zemlje pomocu elektroslabe procedure
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
6.205 10481
gm2
GME
4.495 107 cm2.978 106
cmsec
1
GME 2 1024 statcoul
RZ 4.495 107 cm
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
6.205 10481
gm2
GME
4.495 107 cm=
.38431451474513539309e-42 GF2 me E gm2 cm
1. 4. sin W 2 16. sin W 4
ME 7 10 8
cm3
gm sec2
.38431451474513539309e-42 GF2 me E gm2 cm
1. 4. sin W 2 16. sin W 4
ME G 1
Kad bacim pogled na gornju jednacinu pokazuje se da sinusna funkcija Vajnbergovog ugla kao i ostale komponentejednacine koja generise neutrino igraju vaznu ulogu u pronalazenju mase Zemlje, Njutnove konstante gravitacije, mase elektrona i Fermijeve konstante,
97
Dirakova jednacina
1
0
0
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
1
0
0
0
1
2
0
0
0
i
0
0
i
0
0
i
0
0
1
0
0
0
* 2
3
0
0
1
0
0
0
0
1
1
0
0
0
0
1
0
0
3
1
0
0
0
0
1
0
0
0
0
1
0
0
0
0
1
*
3 exp 2( )( ) *3 *
1c t
3dd
1x
3dd
2y3d
d
3z3d
d
imec
h13 1= *
98
1i me c
h1
4i 10 11
0
0
0
0
4i 10 11
0
0
0
0
4i 10 11
0
0
0
0
4i 10 11
cm *
1c t
3dd
1x
3dd
2y3d
d
3z3d
d
imec
h13 1= *
1i me c
h13
7i 10 14 cm *
rhs1c t
3dd
1x
3dd
2y3d
d
3z3d
d
imec
h13 *
1c t
3dd
1x
3dd
2y3d
d
3z3d
d
imec
h13 = *
5.993i 1011
0
0
0
0
5.993i 1011
0
0
0
0
5.993i 1011
0
0
0
0
5.993i 1011
1cm
1x
dd
2yd
d
3zd
d
*
imec
h1
3i 1010
0
0
0
0
3i 1010
0
0
0
0
3i 1010
0
0
0
0
3i 1010
1cm
*
Dirakova jednaèina svedena na Bošnjakovu konstantu
rhs
8.187 10 7
0
0
0
0
8.187 10 7
0
0
0
0
8.187 10 7
0
0
0
0
8.187 10 7
erg *99
x 1cm *
c1 i h1x
dd
c2 i h1yd
d
c3 i h1zd
d
mec2 =
*
8.187 10 7
0
0
0
0
8.187 10 7
0
0
0
0
8.187 10 7
0
0
0
0
8.187 10 7
erg
Izracunata je vrednost
rhs
me c2
1
0
0
0
0
1
0
0
0
0
1
0
0
0
0
1
*
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2
2x1d
d
22me
E
h121
1.351 10 43 sec
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.498i 10 33 statohm
Re
Li
D i g12
YLB i g22
W
L
R
i
D i g12
YRB
R 1
4W
W
14BB
D ig12
YB i g22
W
2
V ge L
R R
L
2.702 10 43 2.027i 10 43 sec
H2
283
G1
mea02
8.833 10 54gm cm2
sec
5
7.404 10421
sec= *
1 1
100
h mec1
137.606a0
h1h
2
Hc
1137.606
a0
7.401 10421
sec *
fb
Jednaèina mirabilis
Veoma bogat relativni oblik znaèenja. U njemu figuriraju formule iz pet domena : u prvoj komponenti je zastupljena Šredingerova jednaèina za potencijalni stepenik, u drugoj - imamo posla sa Klajn-Gordonovom jednaèinom u jednoj dimenziji, treæa komponenta nas dovodi u vezu sa Dirakovom jednaèinom, èetvrta komponenta je Potpuni Lagrangian elektroslabih interakcija dr. Dragana Popoviæa, a peta je - Fridmanova jednacina.
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2
2x1d
d
22me
E
h121
1.351 10 43 sec
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.498i 10 33 statohm
Re
Li
D i g12
YLB i g22
W
L
R
i
D i g12
YRB
R 1
4W
W
14BB
D ig12
YB i g22
W
2
V ge L
R R
L
2.702 10 43 2.027i 10 43 sec
H2
283
G1
mea02
8.833 10 54gm cm2
sec
5
7.404 10421
sec= *
101
y 1
1
i 1
2 1
1 1
H2
283
G
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
H2
283
G
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
102
H2
283
G
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
H2
283
G
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
7 1042
7 1042
7 1042
7 1042
7 1042
7 1042
1cm sec
103
H2
283
G
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
H2
283
G
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
H2
283
G
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
H2
283
G
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
3 10 54gm cm2
sec
104
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
6
7 10421
cm sec
1 cm
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
6
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
4 4
Re
Li
D i g12
YLB i g22
W
L
R
i
D i g12
YRB
R 1
4W
W
14BB
D ig12
YB i g22
W
2
V ge L
R R
L
2.702 10 43 2.027i 10 43 sec
H2
283
G1
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
gRs
6.924 10 10 sec
6
=
105
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
4 4
Re
Li
D i g12
YLB i g22
W
L
R
i
D i g12
YRB
R 1
4W
W
14BB
D ig12
YB i g22
W
2
V ge L
R R
L
2.702 10 43 2.027i 10 43 sec
H2
283
G1
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
gRs
6.924 10 10 sec
=
106
107
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
4 4
Re
Li
D i g12
YLB i g22
W
L
R
i
D i g12
YRB
R 1
4W
W
14BB
D ig12
YB i g22
W
2
V ge L
R R
L
2.702 10 43 2.027i 10 43 sec
H2
283
G1
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
gRs
6.924 10 10 sec
i
y 1cmPrva figura silogizma
A B=
C A=
C B=
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
4 4
R12
gRs
6.924 10 10 sec=
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
4 4
=
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
gRs
6.924 10 10 sec=
108
109
Dirakova teorija elektrona jednaka je Opstoj teoriji teoriji relativnosti
Teorija jake interakcije je jednaka je Dirakovoj teoriji elektrona
Teorija jake interakcije jednaka je Opstoj teoriji relativnosti
Ovde razvijam svojstva jednacine kojom se izracunava nastajanje proizvoda neutrina m i elektrona
E 10 11 erg
GF 1.0262 10 5 mp2
sin W 4796
sin W 4796=
asin 4796( )
asin 4796( )
W asin 4796( )
eV 1.60217733 10 19 joule
W
GeV eV109
mW2
8GFsin W 2
GF2meE2
1 2 sin W 2 43
sin W 4
mZmW
cos W
ImmWmZ
47961
GF2meE2
13
1 2 sin W 2 4sin W 4 mW 7 10 26 gm
110
111
mZ 9 10 46 i 10 29 gm
mWc2 0GeV
mp
GF
mZc2 5 10 22 8i 10 6 GeV
a1
2 2GF
el 2
mW 7 10 26 gm
el 8
a c2a
a 174GeV
elsin W 2 10 3
1
2ga 3 10 4 erg
gel
sin W
mWc2 6 10 5 erg
elg
5 103sin W 4
112
sin W
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
13
1 2sin W 2 2
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
2.945 10 54gm cm2
sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.767 1028cm2
gm3 sec2
Masa Sunca
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.767 1028cm2
gm3 sec2
2.688 10 10 gm sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.767 1028cm2
gm3 sec2
2.688 10 10 gm sec
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
2.945 10 54gm cm2
sec
=
113
U gornjim jednacinama iz jednacine elektroslabe teorije za neutrino izracunao sam energiju atoma Vodonika i masu Sunca.Moj neuki kriticar kad procita rec "Vodonik" uzvikuje da su to Oni odavno pronasli.On ne zna da iz jednacina elektroslabe teorije moze da se racuna na jedan opstiji nacin.Tako on nikada nece razumeti jednacinu identicne jedinice. Pod izrazom "identicna jedinica"podrazumevam identicno trece koje povezuje razlicite formule. U gornjem primeru imamo :Masu Sunca, jonizacionu energiju, njihovo svodjenje na frekfenciju kao onoono zajednicko kad se izracunaju koeficijenti transformacije i sve to se redukuje na Bosnjakovu konstantu. Stiven Vajnberg je u svojoj knjizi "Snovi o konacnoj teoriji" u jednom podnaslovu te briljantne knjige uzviknuo : "Dvaput ura za redukcionizam.".Vajnberg nije pronasao identicno jedno svega, jer nije citao knjigu "Pitagorin soj".
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
mec212
2=
h
3.04 10 16 sec3 10 12 erg
I rezultat je ,naravno, sjajan.Ako sada levu stranu ,onu osnovnu iznad ove poslednje, uzmemo kao ekvivalentna desnoj strani ona ce postati opsti oblik za sve formule makro i mikro sveta.
mec212
2
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
=
Da bi se dve strane gormjr jednacine izjednacile morali smo da ih svedemo na identicnu jedinicu.Kvalitativno - erg je njihova identicna jedinica, a kvantitativno ih izjednacuje koeficijent srazmernosti.
114
Ovaj bulovski oblik jednacine omogucuje pronalazenje svake komponente
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
mec2 2
2=
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
.2731e-72 GF2 me E gm3 .5883e-72 GF
2 me E gm3 cos W 2 .3362e-72 GF2 me E gm3 cos W 4
mec2 2
2=
Jonizaciona energija atoma vodonika u elektroslaboj proceduri
.2731e-72 GF2 me E gm3 .5883e-72 GF
2 me E gm3 cos W 2 .3362e-72 GF2 me E gm3 cos W 4 =
2.18 10 11 erg
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.525 10721
gm3
2.18 10 11 erg= 115
116
Masa Sunca iz elektroslabe procedure
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
2.767 1028cm2
gm3 sec2
3 10 10 gm sec
Klasicni radijus elektrona iz elektroslabe procedure
.5752e-25 GF2 me E .3333 1. 2. sin W 2
2 4. sin W 4
gm3
Sv
7.059 1045gmcm
Borov radijus
.5752e-25 GF2 me E .3333 1. 2. sin W 2
2 4. sin W 4
gm3
Sv
3.759 1041gmcm
Brzina Zemlje oko Sunca
GF2 meE
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
6.205 10481
gm2
Konstanta fine strukture.5752e-25 GF
2 me E .3333 1. 2. sin W 2 2
4. sin W 4
gm3
Sv
7.059 1045gmcm
.5752e-25 GF2 me E .3333 1. 2. sin W 2
2 4. sin W 4
gm3
Sv
3.759 1041gmcm
117
mpl hcG
GeV eV1000000000
fbmplc2
h
upm
upm 7.1307 10 27 gm
el mec2 2a0
Up quark
upm 0.004GeV
c2
upe23
el
upgrmupe
2
G
uprupmc2
upe2
1
upgrmc2
h0.0227
3 10461
sec
upr 7 10 9 cm
44.052863436123348018 upgrmc2
h 3 1046
1sec
upmc2 4 10 3 GeV
upgrm 8 10 4 gm
upe upe
el
11
upgrupgrmG
c2upe2
upr4 10 3 GeV
118
upmc2
h
mec2
h
8
upupgrupr
upv up c
upv2
uprupm 8 10 21 dyne
upv 2.2737cmsec
upmme
8
upv2
upr8 108
cm
sec2
1upv
2
c2
1upv
2
c2 1
upv2
c2c2 5 10 4 Sv
upv2
c26 10 21
upv2uprG
1 gm
G upgrm
upgr3
5 10411
sec
119
upgrupr
9 10 24
hup upm upv upr
upgrma upgr h=
upv2
h2
upgrm upgr
c1 10 4
hupupgrmc upgr
8 10 11
Ogromno bogatstvo operacija sa Up quarkom
2el3
1 el3
3 10 7 statcoul
Down quark
downm0.008GeV
c2
downe el1
3
elupe
2
downe 1 10 7 statcoul
Charm quarkupe2
G
1.738455739888211 1020me
5 103charme el23
120
charmm 1.5GeV
c2
upe charme 4 10 7 statcoul
Strange quark
strangem 0.15GeV
c2
strangee el1
3
Top quark
topm 176GeV
c2
tope el23
Botom quark
botomm 4.7GeV
c2
botome el1
3
uprre
14 10 5
upmc2 4 10 3 GeV
17.613upr 1 10 7 cm
upe2
upr4 10 3 GeV
7.82780298018137 me
Gupm
c2
upr8 10 47
121
F1 1 1
m1e 1 1
x 1
A 1el1 1
2.96 10431
sec
x el1A( ) m1e
dd
14
F1F1
Hca0
H 3 10191
sec
H 1 2 4 10 20 sec
el 3 10 7 statcoul
me
5
3 1.8594 10 6 gm
4 a03
G
el2
G1 10 3 gm
122
H2
243
G
me a02 9 10 6 erg
H2
243
G
me a02
2.9455 10 54gm cm2
sec
3 10481
sec
x 1cm z 1cm y 1cm
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2x
14
ime
d
d
2
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
2.946 10 54gmcm2
sec
7 10421
sec
h_ h
el 1t 1
2 1
A 1 1 1
x 1cm Energija up quarka
ih_t 2
dd
sec 1 i h_cx
1dd
upmc2 2
4 10 3 GeV
123
upmc2
iht 2
dd
sec 1 i h cx
1dd
upmc2 2
8.6595 10 49gm cm2
sec
7 10421
sec
i h_cx
1dd
0 erg
ih_t 2
dd
sec 1 i h_cx
1dd
cm 1 mec2 2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
2 10 14
gm
cm2
2z
14
ime
d
d
2 h_ h
ih_t 2
dd
sec 1 0 erg
i h_cx
1dd
mec2 2
8 10 7 erg
ih_t 2
dd
sec 1 i h_cx
1dd
mec2 2
1.1063 10 49gm cm2
sec
7 10421
sec
i h_cx
1dd
0 erg
ih_t 2
dd
sec 1 0 erg
i h_cx
1dd
cm 1 0 dyne
i h_cx
1dd
mec2 2
8 10 7 erg
x elA( ) m1e
dd
cm14
F1F1
3.378 10 44 sec
x elA( ) m1e
dd
124
125
Talasna funkcija
Mirabilis dobra
H2
243
G
me a02
2.9455 10 54gm cm2
sec
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
2.946 10 54gmcm2
sec
x elA( ) m1e
dd
cm14
F1F1
3.378 10 44 sec
ih_t 2
dd
sec 1 i h_cx
1dd
mec2 2
1.1063 10 49gm cm2
sec
3 1048
7 1042
7 1042
7 1042
1sec
7 10421
sec
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
2.946 10 54gmcm2
sec
7 10421
sec
7 10421
sec2.946 10 54
gmcm2
sec
eV
7 10421
sec2.946 10 54
gmcm2
sec
126
127
7.4007 1042
7.4009 1042
7.4008 1042
7.4004 1042
1sec
Mirabilis dobra 4
H2
243
G
me a02
2.9455 10 54gm cm2
sec
2x
14
ime
d
d
2
2y
14
ime
d
d
2 2z
14
ime
d
d
2
2 4.134 10161
sec
2
i c214
ime
7.841 10 4sec2
cm4
2.946 10 54gmcm2
sec
x elA( ) m1e
dd
cm14
F1F1
3.378 10 44 sec
ih_t 2
dd
sec 1 i h_cx
1dd
mec2 2
1.1063 10 49gm cm2
sec
3 1048
7 1042
7 1042
7 1042
1sec
Gravitaciona reprezentacija energije Up quarka
Hupupvupr
up3upm
4 upr3
up 6 10 3gm
cm3
Hup2 8
3 Gup
upm upr
2 4 10 26 erg
83
Gup
Hup2 10 13
128
Hup2 8
3 G up
upm upr
2 upm upv2=
Za mirabilis
f 7.3 10 3
3
G 2r
cf
2
R
2.87 1021
0
0
0
0
7.61 1012
0
0
0
0
2.13 10 4
0
0
0
0
2.13 10 4
Rs 1.14 1013
g1
8.99 1020
0
0
0
0
1
0
0
0
0
2.8 10 17
0
0
0
0
2.8 10 17
h1 6.5821220 10 16 eV sec
c 3 1010cmsec
h 6.6260755 10 34 joulesec
h ergsec
h1
fb
hcG
c2
h
R12
g1Rs1 1
2.756 10 10 sec2.512
129
fb 7 10421
sec
8 Ggmsec2
cm3
4 G
c2 sec2
cm2
1.9 10123
1
sec2
R12
g1Rs2 2
r
Kraj za mirabilis
Equation mirabilis 6
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2=
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
4 4
Re
Li
D i g12
YLB i g22
W
L
R
i
D i g12
YRB
R 1
4W
W
14BB
D ig12
YB i g22
W
2
V ge L
R R
L
2.702 10 43 2.027i 10 43 sec
H2
283
G1
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
g1Rs1 1
6.924 10 10 sec
fb=
130
2 1
Iz pojedinacnog relativnog oblika znacenja u kome se u relativnom obliku nalazi formula iz domena jakih interakcija, a u obliku-ekvivalenta formula iz domena Opste teorije relativnosti moze se izracunati i masa UP kvarka. Smesno je da autor izrice vrednosni sud o svome delu , ali meni se cini da je samo ova jednacina dovoljna da izvrsi revoluciju u fizici i kosmologiji. A ovo kazem da ne bi neko pomislio da nisam svestan novine i znacaja svoga rada koji sam ponudio javnosti.
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
g1Rs1 1
6.924 10 10 sec=
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
g1Rs1 1
6.924 10 10 sec=
.12507221259387637204e-38 R12
g1 Rs1 1
gmcm2
c2 2 sec2 7 10 27 gm
t 1sec
131
x 1cm
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.659 10 49gm cm2
sec
7 10421
sec
R12
g1Rs1 1
6.924 10 10 sec
R12
g1Rs1 1
6.924 10 10 sec
1444251877.5274407857sec
R12
g1 Rs1 1
R 1 1
g11 1
R
g51 1 8.99 1020cm2
sec2
R a 2.87 10211
sec2
Rsa 1.14 10131
cm2
Rs
g51 1 R a12
g51 1 Rsa
R a12
g51 1 Rsa
6.924 10 101
sec
Zakoni sile i Maksvelove jednacine
el mec2 2a0
el 3 10 7 statcoul
fb
hcG
c2
h
Eel
a02
132
gc2 2
a0
Eel
a02
Bme
a03
E 1 1010 oersted
me
g 4 1030cm
sec2
Lepa jeednacina za silu
f meg elE el el c B meg elE el
f dynef
el c B 3 103 dyne
c2 2
a0
me3 1 104 dyne
Eel
a02
f f
meg elE el c B 1 104 dyne
1. meg
E c B 2 10 7 statcoul
me g elE el c B 1 104 dyne
5
meg elE el c B
3.34 10 45 secdyne7.4 1042 sec 1=
B meg 3 103 dyne
133
elE 3 103 dyne
E 1 1010 oersted
meg eE ec B
3.34 10 45 gm cm sec 17.4 1042 sec 1=
el 4.803 10 10 gm
12 cm
32 sec 1
Bme
a03
E
el
a02
z a0
134
x a0 y a0
t 1sec
2txd
d
2
2tyd
d
2 2t
zd
d
2
mgcm2
sec 2 cm6
me
a03
c2 2 1 1020 baryei 1
2txd
d
2
2tyd
d
2 2t
zd
d
2
mgcm2
sec 2 cm6
me
a03
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
4 4
Re
Li
D i g12
YLB i g22
W
L
R
i
D i g12
YRB
R 1
4W
W
14BB
D ig12
YB i g22
W
2
V ge L
R R
L
2.702 10 43 2.027i 10 43 sec
H2
283
G1
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
g1Rs1 1
6.924 10 10 sec
meg elE el c B
3.34 10 45 secdyne
1
fb=
EMirabilis
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
4 4
Re
Li
D i g12
YLB i g22
W
L
R
i
D i g12
YRB
R 1
4W
W
14BB
D ig12
YB i g22
W
2
V ge L
R R
L
2.702 10 43 2.027i 10 43 sec
H2
283
G1
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
g1Rs1 1
6.924 10 10 sec
meg elE el c B
3.34 10 45 secdyne
2
i
135
.10547198078699903901e-53.56586690810321412405e53 me a0
2 sec H2 fb gm cm2
me a02 sec G
6 1044gm
cm3
.86600000000000000002e-48 fb gmcm2
c2 2 sec 7 10 27 gm
.33400000000000000000e-44.2994e45 el E .2994e45 el c B fb sec dyne
g 1 10 30 gm
E meg elE el c B
3.34 10 45 secdyne1 1048
1sec
E2 B2 c2 a03 8 10 7 erg
E2 B2 c2 a03
1.106 10 49gm cm2
sec
7 10421
sec
136
EMirabilis
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
4 4
Re
Li
D i g12
YLB i g22
W
L
R
i
D i g12
YRB
R 1
4W
W
14BB
D ig12
YB i g22
W
2
V ge L
R R
L
2.702 10 43 2.027i 10 43 sec
H2
283
G1
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
g1Rs1 1
6.924 10 10 sec
meg elE el c B
3.34 10 45 secdyne
fb
i
R a12
g51 1 Rsa
6.924 10 101
sec
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
Re
Li
D i g12
YLB i g22
W
L
R
i
D i g12
YRB
R 1
4W
W
14BB
D ig12
YB i g22
W
2
V ge L
R R
L
2.702 10 43 2.027i 10 43 sec
H2
283
G1
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
g1Rs1 1
6.924 10 10 sec
meg elE el c B
3.34 10 45 secdyne
E2 B2 c2 a03
1.106 10 49gm cm2
sec
i
137
fb 1.855 1043 Hz
x a0x
y a0
y
z a0
z
me2 c4 2
h2 2
Ovo je Bulova jednacina i 1 znaci istinito
2xd
d
2
2yd
d
2 2z
d
d
2
1
c2 2
( )
12 h
c2
2
c2 2
h2= 1
6 1049
138
139
f h c x y z( ) 2xd
d
2
2yd
d
2 2z
d
d
2
1
c2 2
( )
12 h
c2
2
c2 2
h2=
f ( ) 2xd
d
2
2yd
d
2 2z
d
d
2
1
c2 2
( )
12 h
c2
( )
12 h
c2
9 10 28
9 10 28
gm
1
c2 2 me
2 c2 2
h2
1
c2 2 me
2 c2 2
h2
i 1 2
11
me2 c4 2
h2 2
me2 c4 2
h2 2
12
2
12 sin ( ) cos ( ) 1( ) e i 115 75i
me2 c4 2
h2 2
12
2
12 sin ( ) cos ( ) 1( ) e i 115 75i
12
2
12 sin ( ) cos ( ) 1( ) exp i ( )
140
tH31
2 83
G sv4 Rg 1.4766 105 cm
S G
c21 105 cm
c1a0
me2c2 2
h24 1020
1
cm2
5 Sc
Rg
me2 c4 2
h2 2
1 104
0
0
0
0
1 104
0
0
0
0
1 104
0
0
0
0
1 104
83
G sv4
RgAU
10 10 9
SRgAU
me
c2
2
S3S
4 Rg3
43
G S 4 10101
sec2
S2 4
3 GS
4.087 10 282 1033
1
sec2
S2 4
3 GS 7 105
1
sec2
S2 4
3 GS
4.73061
cm sec2
1 105 cm
S2 4
3 GS
1.32 10141
cm sec2
5 10 9 cm
S2 4
3 GS
1.1692 10 221
gm sec2
6 1027 gm
S2 4
3 G S
141
112219837145479492.82c2
cm2 759988061394.28073153 G
S
cm3 2 1033
1
sec2
Ovde se vidi kako se svodi na herc^2
759988061394.28073153 GS
cm3 1 1038
1
sec2
112219837145479492.82c2
cm2 1 1038
1
sec2
.24467824810374357720e28 S2 .32623766413832476959e28 G S
112219837145479492.82c2
cm2 759988061394.28073153 G
S
cm3 2 1033
1
sec2
.2447e28 S2 .1025e29 G S 2 1033
1
sec2
.24467824810374357720e28 S2 .32623766413832476959e28 G S 2 1033
1
sec2
.24467824810374357720e28 S2 .10249058489812554403e29 G S 2 1033
1
sec2
S2 4 1010
1
sec2
.244678248103744e28 S2 .102490584898126e29 G S 2 1033
1
sec2
.24467824810374400000e28 S2 .10249058489812600000e29 G S 2 1033
1
sec2
2446782481037440000000000000 S2 10249058489812600000000000000 G S 2 1033
1
sec2
.24467824810374357720e28 .10249058489812554403e29
.244678248103744e28 S
2 4 10101
sec2
142
143
S2
43
GS
1
2x475.6749d
d
2
2y475.6749d
d
2 2z
475.6749d
d
2
1
c2 2 475.6749 =
1.699 1019
0
0
0
0
1.699 1019
0
0
0
0
1.699 1019
0
0
0
0
1.699 1019
1
cm2
me2 c4 2
h2 2me
n 1 5
me2
h2 cf( )26 10 10
sec2
cm3 KK
h
K
1 7.297353 10 3
x a0x
y a0
y
z a0
z 2xd
d
2
2yd
d
2 2z
d
d
2
1
c2 2
mec2
2
c2144
1
c2 4
me
145
2xd
d
2
2yd
d
2 2z
d
d
2
1
c2 2
mec2
2
c2 2xd
d
2
146
f c me 2xd
d
2
2yd
d
2 2z
d
d
2
1
c2 2
mec2
2
c2
f c me f c me
cf c me d
d
cf c me d
d
2f c me d
d
2
2
12a0
2
c2
2 104
0
0
0
0
2 104
0
0
0
0
2 104
0
0
0
0
2 104
0
0
0
6 1018
0
0
6 1018
0
0
6 1018
0
0
6 1018
0
0
0
1sec
c2 f 2
a02
2 10331
sec2
ca0
3 10191
sec
5
.17091000000000000000e34 c2 me
4 sec2
1 10 48
0
0
0
0
1 10 48
0
0
0
0
1 10 48
0
0
0
0
1 10 48
gm cm2
1
c2 4 4.7903 10 40 gm cm2
me
6 1041
0
0
0
0
6 1041
0
0
0
0
6 1041
0
0
0
0
6 1041
1
sec2
mec2
2
3 10 44
0
0
0
0
3 10 44
0
0
0
0
3 10 44
0
0
0
0
3 10 44
gm cm2147
fb
me
c2
2
6 1053
0
0
0
0
6 1053
0
0
0
0
6 1053
0
0
0
0
6 1053
cm2
gm sec
fbc2
2
5 1026
0
0
0
0
5 1026
0
0
0
0
5 1026
0
0
0
0
5 1026
stokes
fbme
2x
fb
me
c2
2
d
d
2
2y
fb
me
c2
2
d
d
2 2z
fb
me
c2
2
d
d
2
1
c2 2 fb
me
c2
2
1.0978 10271
gm
2x
fb
me
c2
2
d
d
2
1
c2 2 fb
me
c2
2
2 1070
0
0
0
0
2 1070
0
0
0
0
2 1070
0
0
0
0
2 1070
1gm sec
2x6.0276 10 36 gmcm6sec 2 d
d
2
2y6.0276 10 36 gmcm6sec 2 d
d
2
5.2585 10 13 cm2
2z6.0276 10 36 gmcm6sec 2 d
d
2 1
c2 2 6.0276 10 36 gmcm6sec 2
5.2585 10 13 cm2
=
4.093 10 7
0
0
0
0
4.093 10 7
0
0
0
0
4.093 10 7
0
0
0
0
4.093 10 7
erg148
6.1792 10 67 fbgmcm4 c2
2sec
3 10 40
0
0
0
0
3 10 40
0
0
0
0
3 10 40
0
0
0
0
3 10 40
gm cm6
sec2
c 3 1010cmsec
1.1751 10 54 fbgmcm2 c2
2sec
5.2585 10 13 cm2
1 10 15
0
0
0
0
1 10 15
0
0
0
0
1 10 15
0
0
0
0
1 10 15
erg
4.8763836738674598917 10 29 fbsecc2
2cm2
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
4.8764 10 29 fbsecc2
2cm2
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
fb
2.0507 1028 cm2sec 1
fb
8.5097 1053 secgm 1 cm 2eV
el mec2 2a0
2x n
d
d
2
2y n
d
d
2 2z
nd
d
2
1
c2 2 2 n
0=
has solution(s)h1
h2
Ekmec2 2
2
vo .10899500000000000000e-10erg
me Ek a0 el2 h12 a0
2
c2 2 n n
vod12
erg
me Ek a0 el2 h12 a0
2x vod
d
d
2
2y vod
d
d
2 2z
vodd
d
2 2
me
h12Ek
el2
a0
vod
mec2 2
2=
el mec212a0
149
el 5 10 10 statcoul
2x vo
d
d
2
2y vod
d
d
2 2z
vod
d
2 2
me
h12Ek
el2
a0
vo 2.1799 10 11 erg=
EksvMS c2
2
2x vo
d
d
2
2y vod
d
d
2 2z
vod
d
2 6
me
h12Ek
el2
a0
vo
2 10 11 erg
Teorija supstitucije varijabli i konstanti
elsv MSGMS
RgRg
sv112
MS2 c4
Ek Rg elsv2
Rg3
2x sv
d
d
2
2y sv
d
d
2 2z
svd
d
2 6
MS
MS cRg 2Ek
elsv2
Rg
sv
MS c2
2=
Sredingerova jednacina koja izracunava kineticku energiju Sunca
MS c2
24 1053 erg
2x sv
d
d
2
2y sv
d
d
2 2z
svd
d
2 6
MS
MS cRg 2
Ekelsv
2
Rg
sv
4 1053 erg
150
Fridmanova jednacina koja izracunava kineticku energiju elektrona osnovnog stanja Vodonika
e ec1a0
e3
4 a03
Md
Mdc212a0
G
e
e2 8
3 G e
me
a02
214 eV
MS
Rg
.10899500000000000000e-10erg
me Ek a0 el2 h12 a0
12
erg
me Ek a0 el2 h12 a0
mec2f 2
22 10 11 erg
2x vod
d
d
2
2y vod
d
d
2 2z
vodd
d
2 2
me
h12Ek
el2
a0
vod 0 erg
2x vod
d
d
2
2y vod
d
d
2 2z
vodd
d
2 2
me
h12Ek
el2
a0
vod 0 erg
2x vod
d
d
2
2y vod
d
d
2 2z
vodd
d
2 2
me
h12Ek
el2
a0
vod 0 erg
O transformacijama jednacine elektroslabe interakcije
151
Formula koja sledi je jedna od znacajnih komponenti elektroslabe teorije.Ja sam je preveo u Mathcad proceduru i ispitivao sam njena svojstva sluzeci se metodom primene koeficijenata transformacije. Ponesen blistavim rezultatima ja najcesce jurim da izracunam sto vise relacija i ocekujem od citaoca da malo i sam poradi. Znaci, pisem za specijaliste i ne marim za siroku citalacku publiku koja,ipak, ima prava da joj se ponesto i objasni.Pa, da pocnem sa tumacenjem osnovne formule. Ova osnovna formula je formula kojom se izvodi stvaranje neutrina i elektrona, raspadom prethodne cestice.G.F je Fermijeva konstanta i ona je igrala pozitivnu ulogu u staroj slaboj teoriji, teoriji slabih interakcija, teoriji slabe sile. Ovde se, kao sto se vidi, ona upotrebljava kao komponenta u formuli elektroslabe teorije. Sa m.e oznacena je masa elektrona, sa E.n laboratorijska energija cestice,Theta.W je Vajnberov ugao.
Ispisujem formulu neiteraaktivne vrste za elektroslabu proceduru.
GF2meE2
1 2 sin W 2 43
sin W 4
Kada profesor filozofije koji je i talentovani pesnik (u daljem tekstu pisemo samo profesor podrazumevajuci gornj opis), dodje u dodir sa jednacinom elektroslabe teorije napisane kao sto prethodi, on trazi objasnjnje.Hawking, koji vazi za vrhunskog i naucnika i popularizatora, bi mu rekao da elektroslaba interakcija za kreaciju neutrina zavisi od tri konstante i jedne varijable. Konstante su : Fermijeva konstanta, masa elektrona i Vajnbergov ugao. Varijabla je laboratorijski nalaz energije cestice. I profesor bi bio zadovoljan jer zna da ostalo zavisi od njegovog znanja fizike.Ali kad je amater u pitanju sad cemo lepo uzviknuti da nam nisu potrebne jednacine, da o vodoniku oni sve to znaju, da je to prevazidjeno, da kod amatera nema niceg o elektroslaboj teoriji. Posto cita povrsno, odnosno ne cita nego samo prelistava, profesor, po malo arogantan, moze sebi da dopusti da sahrani rezultate rada koji je trajao dve decenije i koji je rezultirao sa dve strucne knjige.Ali, idemo dalje sa tumacenjem jednacine elektroslabe teorije. Ova jednacina ne moze da se shvati ukoliko se ne uzmu obzir parametri Vajnberg -Salamove teorije. A ovi parametri se tumace tako sto se izracunaju njihove vrednosti. Kada to budemo uradili preci cemo na slozene oblike i mogucnosti ove jednacine.
Vajnbergov ugao W asin 4796.( )Numericka vrednost drugog faktora formule
152
1 2 sin W 2 43
sin W 4
Pretpostavljena laboratorijska vrednost energije iskazane u prvom faktoru formule
E 1.584 10 83 erg
Fermijeva konstanta . Koeficijent sa mnozi reciprocnom vrednoscu kvadrata mase protona.
GF 1.0262 10 5 mp2
Sinus Vajnbergovog ugla iskazan u radijanima a ne stepenima
sin W 4796
Sinus sa boldovanim znakom jednakosti je iz domena Bulove algebresin W 4796=
Vajnbergov ugao
W
asin 4796( )
W asin 4796.( )
eV 1.60217733 10 19 joule
GeV eV109
m.W je masa W-bozona
mW2
8GFsin W 2
153
Profesor nece biti zadovoljan ovom formulom za masu W-bozona.On trazi objasnjenje.Pa eto : kvadratni koren iz kolicnika korena konstante fine strukture i proizvoda Fermijeve konstante i kvadrata sinusa Vajnbergovog ugla. A W-bozon igra ulogu koju u elektromagnetnoj teroiji igraju fotoni. W-bozon je takoreci 'foton' s masom u elektroslaboj teoriji.
mW 7 10 26 gm
GF2meE gm3
2
1 2 sin W 2 43
sin W 4
E , ova jednacina koja sledi zaista trazi neko objasnjenje iako je sve to ocigledno. Ali, profesor primorava amatera da pise tekstove za siroku citalacku publiku. Dole, imamo odnos dve formule kojima se izracunava energija stacionarnog stanja vodonika. U brojiocu je formula elektroslabe teorije za vodonik, a u imenicu formula Borove teorije. Eto, vice profesor, mani se ,amateru jedan, atoma vodonika, to se zna. Ne, profesore, to se jos ne zna. Amater je pomocu eksponenta transformacije i kvantitavnog poistovecivanja oblikovao ovaj odnos na osnovu nacela svoje teorije. Profesore, nije li ovde ispoljena zelja da amater ne sme da ima teoriju ili ,pak, stav da kod amatera nista ne valja? Medjutim, mogao je da bude uzet i onaj mion koji se u poraznoj kritici pominje. Jos i vise, mogla je da bude uzeta i energija jedne zvezde ili galaksije pa da rezultat takodje bude tacan. Profesor dopusta da Vajnberg moze da vrsi supstituciju, ali amater to ne sme da radi. Pojavila se averzija prema TRAKTATUSU, pa umesto da se pita izabran je stav arogantnog dociranja.Zato, dobronamerni kriticar treba pazljivo da cita jednacine i argumete koji se ovde navode.
GF2meE gm3
21 2 sin W 2
43
sin W 4
Jedinica u gornjoj jednacini znaci da su formula elektroslabe teorije na kojoj radimo i Brova formula identicne.Kada ih sada izjednacim po nacelu Bulove algebre ili simbolicke logike dobija se mogucnost za primenu brojnih operatora i to kako u obicnoj algebri tako i u Bulovoj algebri , uz to i u mesanoj proceduri.
GF2meE gm3
21 2 sin W 2
43
sin W 4
me c212 2
=
Ovde dole izracunata je masa neutralnog Z-bozona i kao sto se vidi ovde ulogu igra kosinus Vajnbergovog ugla.
mZmW
cos W Sledi transformisana jednacina za energiju u elektron voltima elektrona u atomu Vodonika. Zasto Vodonika? U inat profesoru. Ali, da profesorova malicioznost ne bi pozurila da izgovori da amater nista drugo i ne zna ,odmah dodajemo u istoj proceduri iskaz za energiju Sunca.
154
155
GF2meE gm3
21 2 sin W 2
43
sin W 4
eV
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.219 10 65
Jedna zaista lepa jednacina. Ona je delom slicna po morfologiji i strukturi sa jednacinom elektroslabe teorije za vodonik, a delom se razlikuje. Razlika je u tome sto se u jednacini elektroslabe teorije za vodonik, transformacija vrsila u Varijabli za energiju u formuli, a u ovoj jednacini elektroslabe teorije za energiju Sunca transformacija se vrsi u okviru cele jednacine, a koeficijent je preveliki odnosno premali broj i nije imenovan nego je bezdimenzioni broj. Da bi se profesoru pokazale mogucnosti ove teorije bice napravljene nove dve jednacine :jedna kojoj ce u obliku ekvivalenta biti energija Plankove mase , i druga u kojoj ce u obliku ekvivaleta biti Bosnjakova konstanta. (Ova konstanta je vec pocela da kruzi svetom : Kanada, London,Cikago,Amerika, Zagreb, Beograd).
GF2meE gm3
21 2 sin W 2
43
sin W 4
4.445 10 28
mplc2 2 1016 erg
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
2.945 10 54gm cm2
sec
fBosnjak GF me E W GF
2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
2.945 10 54gm cm2
sec
fBosnjak GF me E W Napraviljene su ove dve jednacine. U obliku ekvivalenta su imenovani brojevi. U jednome imamo erg. a u drugom frekfenciju.Ali, profesor trazi da razume, da mu se objasni i istura nasuprot amateru nikog drugog nego Stivena Hokinga. Objasni,objasni! -Vice profesor kao neki telal. Da pokusamo da nadjemo resenje u obliku simbola.Objasnjenje je u tome da se definise rezultat kao funkcija korespondentnih varijabli i konstanti. I da se pokaze u novoj formuli-funkciji. Gore smo to uradili za Bosnjakovu konstant u domenu elektroslabe teorije.
156
GF2meE gm3
21 2 sin W 2
43
sin W 4
4.445 10 28
c hG
c2=
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
2.945 10 54gm cm2
sec
c hG
c2
h 1 1038
1sec
fBosnjakchG c h G GF me E W GF
2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
2.945 10 54gm cm2
sec
c hG
c2
h
fBosnjakchG c h G GF me E W 1 10381
sec
mefBosnjakchG c h G GF me E W
d
mefBosnjakchG c h G GF me E W
d
mefBosnjakchG c h G GF me E W
d
.31796509012248785438e-25
mp4
me2 erg
gm2
cm2sec 1. c
hG
12 c2
hme 3 1015
gmsec
Profesor ce reci da tek sada ne razume. Objasnimo mu uctivo iako on voli da vredja.Doduse, u svojoj prostodusnosti on i ne primecuje da nanosi uvredu. Ovde su dve iste jednacine kao prve dve , ali se sada u obliku ekvivalenta nalaze simbolicki a ne numericki rezultati. Ovi simbolicki rezultati mogli su biti i drugaciji , ali ovde smo uzeli da ih izvedemo iz tri fundamentalne konstante c, h, G. Moglo bi na primer da se uzmu samo Plankova masa i brzina svetlosti. Ali tada se ne obuhvata i teorija gravitacije.Kako sada jednacine imaju simbolicki oblik mogle bi iz njih da se izracunavaju varijable i konstante, procesi ne bas poznati u savremenoj fizici.
157
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
2.945 10 54gm cm2
sec
c hG
c2
h=
.5551e-52 chG
12
c2 cm2
GF2 me gm2 sec h 3. 6. sin W 2 4. sin W 4
2 10 83 erg
.5551e-52 chG
12
c2 cm2
GF2 E gm2 sec h 3. 6. sin W 2 4. sin W 4
9 10 28 gm
Pristupimo razgovoru o gore napisanim jednacinama da bismo profesoru pokazali da se nalazi nekod neke LEPE teorije, vec kod najpitoresknijih izvodjenja koja moraju da izazovu radost u svakom citaocu koji ne ostaje ravnodusan kad se iza monstruozne slozenosti pojavi tacan rezultat. Naravno sve to u okviru Hajzenbergove relacije neodredjenosti.Resili smo varjablu energije. Ona iznosi vrlo mali broj erg-ova i igra ulogu laboratorijskog nalaza. Vidimo da na levoj strani, u obliku relativnosti, figurira citav svet varijabli i konstanti pri cemu imenilac izaziva veliku radoznalost. Zbilja sta je taj imenilac ? U prvom slucaju ,kad smo resavali energiju, taj imenilac je kvadrat neke duzine, a u drugom slucaju to je kvadrat neke brzine pomnozene kvadratom jednog santimetra. Sada se lako uvidja da, ako izvrsimo korespondentne zamene, dobijamo nove imenioce, ali to je samo pojednostavljenje i ne utice na rezultat. Zato mozemo da ustvrdimo da, bilo da formulu cinimo slozenijom , bilo da je pojenostavljujemo supstitucijom, tacan rezultat ostaje isti. A na levoj strani onaj saroliki svet varijabli i konstanti : brzina svetlosti, Plankova konstanta, Fermijeva konstanta, sinus Vajnbergovog ugla, koje izvode svaka deonicu u simfoniji a jedinstvena melodija oblika ekvivalenta objavljuje da se trazeno bozanstvo pojavilo u odezdi tacnog rezultata. I to u jednacini u kojoj figuriraju jedna formula na levoj strani, u relativnom obliku znacenja i jedna formula na desnoj strani u obliku ekvivalenta. Kad bismo presli na posebni relativni oblik, sa vise formula na levoj strani rezultat kad izjednazvamo uvek bude isti. Profesor filozofije koji odlicno poznaje anticku i modernu filozofiju vidi kako se MNOSTVO pretvara u JEDNO. I to ne kao u filozofiji u neodredjenom obliku, vec je sve kvalitativno i kvantitativno uporedivo i jednako. A ako, pak, obrnemo jednacinu pa jedno stavimo na levu stranu , a mnogo na desnu stranu, tada JEDNO postaje MNOGO, kao sto je u prvoj jednacini MNOGO postalo JEDNO.
158
9.109 10 28 gm .5551e-52 chG
12
c2 cm2
GF2 E gm2 sec h 3. 6. sin W 2 4. sin W 4
=
Mnogo na desnoj strani jednacine ovde treba shvatiti kao mnogo varijabli i konstanti, jer postoji i mnogo formula na denoj strani jednacine. Tada se ovakvo mnostvo formula na desnoj strani naziva oblik posebnog ekvivalenta, kao sto se prethodni, do sada upotrebljavani oblik, nazivao oblik pojedinacnog ekvivalenta. I u ovoj jednacini u kojoj figurira oblik posebnog ekvivalenta prve vrste, to jest sastavljenog od mnostva konstanti i varijabli, moze se svaka komponenta izracunavati. Izracunacemo odmah Plankovu konstantu.
9.109 10 28 gm .5551e-52 chG
12
c2 cm2
GF2 E gm2 sec h 3. 6. sin W 2 4. sin W 4
=
3.714 10 51 c5 cm4
GF4 E
2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2
7 10 27 ergsec
Plankova konstanta iskazana neobicnom kombinacijom raznovrsnih komponenata.Na prvi pogled izgleda da ovo i nije tako vazno. Ali, leva strana ove jednacine, to jestrelativni oblik fizickog znacenja, postaje samostalna formula za upotrebu i racunanje.Veza komponenata iz domena elektroslabe teorije mora da zacudi. Ceo fizicki svet u njegovom sistematskom obliku pokazuje se , kad ga gledamo pomocu jednacina i formula, neverovatno povezan, jedan kalejdoskop koji se vrti i prevrce a znacenje se ispoljava u razlicitim vidovima oblika ekvivalenta.
x 1 19Evo jednog grafika. pokazije se kako su talasne duzine rasporedjenj po obimu kruga.
GF4 E
2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2
x
159
Jedan grafik ,nasumce izabran, nagovestava da se mogu zamisliti mnogi video oblici slozenih formula.Jednacina koja daje Plankovu konstantu ,onako kako smo je gore ispisali, ima svoje pojednostavljene oblike.Nize dajemo primer u kojima figurira samo peti stepen brzine svetlosti i kombinacija treceg stepena jedinicne duzine,cetvrtog stepena vremenske jedinice i jedinicne tezine, kao i dva brojcana koeficijenta. Ta cudna kombinacija simbola kojima se izracunava Plankova konstanta spada u zanimljive probleme nase teorije, ili ,ako se bas hoce, nase diferencijalne filozofije fizike. Uproscavanjem jednacine u domenu elektroslabe teorije dobija se rezultat u kome je Plankova konstanta funkcija petog stepena brzine svetlosti i cgs jedinica. To spada u osnovu nase teorije uopste jer objasnjava sustinu transformacija svih formula i jednacina. Ovde se pojavljuje analogija sa izvodjenjem konstanti varijabli iz Bosnjakove konstante.
3.714 10 51 c5 cm4
1.357 1028cm7
gmsec4
7 10 27gm cm2
sec
h cG
c2
h7 1042
1sec
2.737 10 79 gm sec4 cm 3 c5 7 10 27 ergsec
fb
h cG
c2
h
c5
3.654 1078cm3
gm sec4
7 10 27 ergsec
fb
1.117 10691
gm cm2
7 10 27 ergsec3.714 10 51 c5
cm4 1.117 10691
gm cm2
GF4 E
2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2
7 10421
sec
160
4.149 1018 c5 cm2
gm7 GF4 E
2 sec2 G 9. 36. sin W 2 60. sin W 4 48. sin W 6 16. sin W 8 7 1042
1sec
fbos GF E G W 4.149 1018 c5 cm2
gm7 GF4 E
2 sec2 G 9. 36. sin W 2 60. sin W 4 48. sin W 6 16. sin W 8
fbos GF E G W 7 10421
sec
Profesor kada bi bio objektivan trebalo bi da se odusevi kad vidi ovu monumentalnu igru transformacija u domenu teorije elektroslabe interakcije. Strucno govoreci Bosnjakova konstanta u ovom primeru je funkcija vise varijabli i konstanti. Medjutim, iste varujable i konstante mogu da odredjuju veliki broj funkcija, stogatada treba funkcije indeksirati brojevima. Funkcije Bosnjakove konstante i Plankove konstante imaju iste varijable i konstante, ali usled razlike definisanja one su razlicite i treba ih razlikovati pomocu brojeva ili nekim drugim znacima.
fh GF E G W 3.714 10 51 c5 cm4
GF4 E
2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2
fh GF E G W 7 10 27 ergsec
Wfh GF E G W
d .27361535440707039652e-99 c5 cm4 kg9
erg2 gm6 m3 W
Wfh GF E G W
d .27361535440707039652e-99 c5 cm4 kg9
erg2 gm6 m3 W
Vazna napomena : Inegracija funkcija za h ili za neku drugu konstantu ili varijablu u domenu elektroslabe interakcije ovde je potpuno originalno. Ako u funkciji ima mnogo varijabli i konstanti mogucnosti se povecavaju i itegracija otkriva jedan novi svet matematicke fizike
161
.2980e105 c5 cm4 mp8
erg2 gm6 sec2 G W
h2 9i
W
Integriranje funkcije za h po W daje upravo tu konstantu, to jest Vajnbergov ugao.
fme GF E G W .5551e-52 chG
12
c2 cm2
GF2 E gm2 sec h 3. 6. sin W 2 4. sin W 4
fme GF E G W 9 10 28 gm
Sa funkcijom se moze racunati, vec prema njenom fizickom znacenju.A mogu da se proveravaju i istinosne vrednosti. Nize se daje primer za tautologiju, disjunkciju i konjunkciju.
fh GF E G W 3.714 10 51 c5 cm4
GF4 E
2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2
= 1
fh GF E G W 3.714 10 51 c5 cm4
GF4 E
2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2
1
fh GF E G W 3.714 10 51 c5 cm4
GF4 E
2 gm6 sec2 G 3. 6. sin W 2 4. sin W 4 2
1
c2 fme GF E G W c2 fme GF E G W = 1
Ovaj rezultat koji je napravljen definicijom funkcije u domenu elektroslabe teorije za Plankovu konstantu spada u vrhuska otkrica ove teorije. Naime, tu je relativni oblik fizickog znacenja ,u svoj svojoj slozenosti, smesten u funkciju, prikazan je, definisan je kao funkcija odredjenih varijabli i konstanti. Sada bi se mogla odrediti neka velicina od ogromnog broja konstanti i varijabli, a onda definisati funkciju od tih varijabli i konstanti i time znatno uprostiti svaki racun. Tako sada mozemo jednostavno napisati, definisati funkciju tako da u njenom imenu stavimo njeno fizicko ime, njeno ime uobicajeno u fizici.
162
Treba postaviti pitanje i zadatak da se od brzine svetlosti na petom stepenu ,upotrebom dimenzionih brojeva, izracuna Plankova konstanta.
mW 7 10 26 gm
mZ 9 10 46 i 10 29 gm
mWc2 0GeV
mp
GF
mZc2 5 10 22 8i 10 6 GeV
a1
2 2GF
el 2
mW 7 10 26 gm
el 8
a c2a
a 174GeV
elsin W 2 10 3
1
2ga 7 1029
gm cm3
sec4
gel
sin W
mWc2 6 10 5 ergg 2 10 3
163
164
g'el
cos W
g' 10 10 20 2i 10 3
1
g21
g'2 0 5i 10 11
sin W 4
1
el20
elg
5 103
sin W
13
1 2sin W 2 2
13
1 2sin W 2 2
4sin W 4
GF2 meE gm3
2
Posredstvom procedure elektroslabe interakcije dobijamo zeljeni rezultat. U ovom slucaju energiju elektrona u osnovnom stanju atoma vodonika. Vodonik uzimam zato sto znam njegove parametre i uvek vidim kad je rezultat tacan.
GF2 meE gm3
213
1 2sin W 2 2 4
3sin W 4
2.18 10 11 erg=
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
eV
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
eV
GF2meE gm3
21 2 sin W 2
43
sin W 4
165
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
eV
asin.6154e-9GF gm
.3300e18 GF2 me E gm3 .3268e36 GF
4 me2 E
2 gm6 .4521e99 GF2 me E gm3 erg
12
me E gm
12
1. asin.6154e-9GF gm
.3300e18 GF2 me E gm3 .3268e36 GF
4 me2 E
2 gm6 .4521e99 GF2 me E gm3 erg
12
me E gm
12
asin.6154e-9GF gm
.3300e18 GF2 me E gm3 1. .3268e36 GF
4 me2 E
2 gm6 .4521e99 GF2 me E gm3 erg
12
me E gm
12
1. asin.6154e-9GF gm
.3300e18 GF2 me E gm3 1. .3268e36 GF
4 me2 E
2 gm6 .4521e99 GF2 me E gm3 erg
12
me E gm
12
W
MS c2 9 1053 erg
E1 3.247 10 19 erg
GF2 meE1 gm3
213
1 2sin W 2 2
4sin W 4
U ovom drugom primeru posredstvom procedure elektroslabe interakcije dobio sam energiju Sunca.
Klasicni radijus elektrona iz elektroslabe procedure
166
.5752e-25 GF2 me E .3333 1. 2. sin W 2
2 4. sin W 4
gm3
Sv
1.1182 10 26gmcm
Gravitacija u ravnom prostor-vremenu pomocu jednacine kvantne teorije polja
Astronomska jedinica ili udaljenost Zemlje od Sunca
AU 1.496 1013 cm
Masa Sunca iz jednacine kvantne teorije polja i to iz jednacine elektroslabe interakcije.
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.096 10 48 Sv
Astronomska jedinica iz elektroslabe interakcije
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.457 10 24 dyne
Naci brzinu kretanja Zemlje oko Sunca u sistemu elektroslabih interakcija
GGF
2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.096 10 48 Sv
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.457 10 24 dyne
G MSAU
Refleksivna jednacina u kojoj je relativni oblik znacenja iz domena kvantne teorije polja, a ekvivalent iz domena gravitacione teorije.
167
Sta kazuje ova jednacina? Ona nam prikazuje i izracunava brzinu planete Zemlje u njenom kruzenju oko Sunca.Medjutim, ona ,ova jednacina, ne daje ovaj rezultat obicnim postupkom Njutnove teorije gravitacije, vec tu ulogu igraju formule elektroslabe teorije. Jednacina je refleksivna a to znaci da imamo prost relativni oblik fizickog znacenja na levoj strani i prost ekvivalent na desnoj strani. Naravno, da za sada niko ne bi mogao da izracuna ovaj rezultat kad bi mu se postavio zadatak : Iz jednacine elektroslabe teorije za kreaciju neutrina -nadji brzinu kretanja Zemlje oko Sunca. Vrhunski apsurd veje iz ovako postavljenog zadatka. Zasto? Zato sto se tu ne pominju posredujuci clanovi - koeficijenti transformacije. Koeficijenti trasformacije su dimenzioni brojevi i to preveliki brojevi. Preveliki brojevi, obicni i dimenzioni, moj su vlastiti pronalazak kao koeficijenti najzraznovrsnijih formula. Teoriju smatram koherentnom jer moje jednacine uvek daju tacne rezultate i u ovoj teoriji sve je povezano sa svacim. Osim toga, odnosima sistema mernih jedinica to se to se i objasnjava. U poslednje vreme omogucena je i provera metodima matematicke logike.Jednacina koju tumacimo je prosta u smislu da se i u relativnom obliku znacenja i u obliku ekvivalenta nalazi samo po jedna formula
GGF
2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.096 10 48 Sv
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.457 10 24 dyne
GGF
2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.096 10 48 Sv
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.457 10 24 dyne
GGF
2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.096 10 48 Sv
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.457 10 24 dyne
168
169
GGF
2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.096 10 48 Sv
GF2 meE gm3
21 2sin W 2
43
sin W 4
1.457 10 24 dyne
.1153e13G
149902621462.69869800 G dynesec2
cm2
dyne
12
=
.1153e13G
149902621462.69869800 G dynesec2
cm2
dyne
12
149902621462.69869800 G dynesec2
cm2
2977999.99999999700011
sec2cm2
12
.1153e13GSv
dyne
12
2.978 106cmsec
=
0.00729735308
h 6.6260755 10 27 gmcm2
sec
G 6.673 10 8cm3
gmsec2
AU 1.49598 1013 cm
Rgs 1.47663 105 cm
Rgs
f r( )RgsAU
2
2 5.3251 10 5
Rg.s je gravitacioni radijus Sunca. AU je astronomska jedinica , to jest udaljenost Zemlje od Sunca
170
f r( )
U ovoj prvoj i uvodnoj glavi nalazi se sve sto je od bitnog znacaja za kvantnu teoriju gravitacije kao opste teorije svega.
Metricki tenzor
g
c2 1RgsAU
sec2
cm2
0
0
0
0
1
1RgsAU
0
0
0
0
AU2 cm 2
0
0
0
0
AU2 cm 2 sin ( )2
gMatr
c2 1RgsAU
sec2
cm2
0
0
0
0
1
1RgsAU
0
0
0
0
AU2 cm 2
0
0
0
0
AU2 cm 2 sin ( )2
gMatr
c2 1RgsAU
sec2
cm2
0
0
0
0
1
1RgsAU
0
0
0
0
AU2
cm2
0
0
0
0
AU2
cm2sin ( )2
171
Ovo je matrica
172
c2 1RgsAU
sec2
cm2
0
0
0
0
1
1RgsAU
0
0
0
0
AU2
cm2
0
0
0
0
AU2
cm2sin ( )2
173
c2 AU Rgs sec2
AUcm2
0
0
0
0
AUAU Rgs
0
0
0
0
AU2
cm2
0
0
0
0
AU2 1 cos ( )2
cm2
c2 1RgsAU
sec2
cm2
0
0
0
0
1
1RgsAU
0
0
0
0
AU2
cm2
0
0
0
0
AU2
cm2sin ( )2
c2 1RgsAU
sec2
cm2
0
0
0
0
1
1RgsAU
0
0
0
0
AU2
cm2
0
0
0
0
AU2
cm2sin ( )2
c2sec2
cm6AU4sin ( )2gdet c2
sec2
cm6AU4sin ( )2
gdet 3 1040
174
G S
AU21
cm
sec2
g1 1 9 1020
g1 1 9 1020
g3 3 2 1026
g1 1 9 1020
g2 2 1
1 2 f r( )
g
9 1020
0
0
0
0
1
0
0
0
0
2 1026
0
0
0
0
5 1033
1 2 2
1 1 2 2
g
9 1020
0
0
0
0
1
0
0
0
0
2 1026
0
0
0
0
5 1033
Kristofelovi simboli prve vrste koji nisu jednaki nuli
r
112 c2AU
RgsAU
dd
GS
AU21
cm
sec2
175
176
AU
AUG
SAU
dd
2 2 10 71
sec
q AU
q
112 1cm
sec2
tqd
d
121 c2AU
RgsAU
dd
t vL q v( )d
ddd q
L q v( )dd
Ubrzanje Zemlje oko Sunca
t2 AU
GS
AU
t 3 107 sec
v GS
AU
t 3.15558 107 sec
v 3 106cmsec
L q v( )S G
SAU
2
2G
S
AU32 10 7
1sec
177
121 1cm
sec2
L q v( ) 9 1045 erg
222AU
RgsAU
dd
1RgsAU
2 *
qL q v( )d
d0 dyne
6.598 10 221
cm
222
t vL q v( )d
ddd
0 dyne
121
c27 10 22
1cm
233 AU( )
8 233
244 AUsin ( )2 *
244
332 AU
344 AU2 sin ( ) cos ( )
344
442 AUsin ( )2
442
443 AU2sin ( ) cos ( )
443 Kristofelovi simboli druge vrste koji nisu jednaki nuli
178
122AU
RgsAU
dd
1RgsAU
122
211 1RgsAU
c2
AU
RgsAU
dd
211
222AU
RgsAU
dd
1RgsAU
222
233 1RgsAU
AU
233
244 1RgsAU
AUsin ( )2
244
3231
AU
323
434cos ( )sin ( )
434
Rimanov tenzor komponente koje nisu jednake nuli :
179
R1212 c22AU
RgsAU
d
d
2
R1212
R1313 1RgsAU
c2AU
RgsAU
dd
AU
R1313
R1414 1RgsAU
c2AU
RgsAU
AU2sin ( )
dd
R1414
GMd
R1414GMd
R2323AU
RgsAU
dd
AU
1RgsAU
R2323
R2424AU
RgsAU
dd
AUsin ( )2
1RgsAU
R2424
R3434 2 AU2sin ( )2 RgsAU
R3434
Ricijev tenzor komponente koje nisu jednake nuli
RgsMsG
c2
R11
1RgsAU
c22AU
RgsAU
d
d
2
AU 2
AU
RgsAU
dd
AU
2AU
RgsAU
d
d
2
AU 2
AU
RgsAU
dd
AU 1 2RgsAU
R11
180
181
G
R222AU
RgsAU
d
d
2
AU 2
AU
RgsAU
dd
AU 1 2RgsAU
c
R22
Ms
R33 2AU
RgsAU
dd
AU 2RgsAU
R33
R44 2( )AU
RgsAU
dd
AUsin ( )2 2sin ( )2 RgsAU
R44
R
R11 sec2
0
0
0
0
R22cm2
0
0
0
0
R33
0
0
0
0
R44
R
1.18921 10 13
Ricijev skalar
R
2 2AU
RgsAU
d
d
2
AU2 4AU
RgsAU
dd
AU 2RgsAU
AU2
R
Sveden na Bosnjakovu konstantu
R
3.576 10 77sec
cm2
182
R12
gRcm2
R12
gRcm2
0.75
The Einstein Tensor non-zero components :
G11
2 1 2RgsAU
c2AU
RgsAU
dd
AU
RgsAU
AU2
G11 yields
G1Simplify 2 2 4RgsAU
c2 Rgs
AU3
1.333331
sec2
1
G11
1.18921 10 13
1.18921 10 13
0.75sec2
G1Simplify S AU2
183
G1Simplify AU2 2
c2
RgsAU
G1Simplify AU2 2
c2
G22
2AU
RgsAU
AU
dd
RgsAU
1 2RgsAU
AU2
G22
G33 2AU
RgsAU
AU
dd 2AU
RgsAU
AU2
d
d
2
2r
f r( ) r( )dd
f r( )
1 2 f r( )( ) r2
G33
G44 2AU
RgsAU
AUsin ( )2
dd
sin ( )22AU
RgsAU
AU2
d
d
2
G44
Ajnstajnov tenzor komponente koje nisu jednake nuli
G
G11 sec2
0
0
0
0
G22cm2
0
0
0
0
G33
0
0
0
0
G44
G11 sec2
0
0
0
0
G22cm2
0
0
0
0
G33
0
0
0
0
G44
184
G
G12
g1Rcm2
G12
gRcm2
Prva Komponenta Ajnstajnovog tenzora svedena na Bosnjakovu konstantu
G 1 112
gRcm21 1
5.356 10 57 sec
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
6
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
4 4
Re
Li
D i g12
YLB i g22
W
L
R
i
D i g12
YRB
R 1
4W
W
14BB
D ig12
YB i g22
W
2
V ge L
R R
L
2.702 10 43 2.027i 10 43 sec
H2
283
G1
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
gRs
6.924 10 10 sec
4
=
185
Ovo je dvostruka jednacina mirabilis. U njoj je u relativnom takav oblika po kome je prvobitna jednacina mirabilis ekvivalentski oblik
Re
2xd
d
2
2yd
d
2
2zd
d
2
1
c2 2t( )d
d
2 mec2gm
h12
9.943 104sec
cm2
1c t
dd
1x
dd
2yd
d
3zd
d
imec
h1
3.499i 10 33 statohm
4 4
H2
283
G
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
H2
283
G
mea02
8.836 10 54gm cm2
sec
iht2d
d
i h cx
1dd
upmc2 2( )
8.66 10 49gm cm2
sec
R12
gRs
6.924 10 10 sec
mplc2
mec2
mgalaksc2
mx c2
Mzc2
Msc2
1.51 1026 secgm 1 cm 2 9.04 1048 secgm 1 cm 2
7.37 10 48 secgm 1 cm 2
4.52 1036 gm 1 cm 2 sec
.96e-15sec
gm cm2
.82e-11sec
gm cm2
6
186
6.657 10421
sec
1.51 1026 secgm 1 cm 2
MS
6.657 10421
sec
9.04 1048 secgm 1 cm 2
6.657 10421
sec
.82e-11sec
gm cm2
c2
Mz 6.657 1042
1sec
.96e-15sec
gm cm2
c2
Mz
6.657 10421
sec
.96e-15sec
gm cm2
c2
Mz
.69e58
sec2gm
cm2
c2 Mz
187
BASIC SCIENCE REFERENCES Fundamental Physical Constants
tea0c
Msv
188
![SEMANTICKA ADAPTACIJA ENGLESKIH, NJEMACKIH I ...[1-2] - 1957 - CT. 237) Suzenost znacenja unutar istog polja Kao primjer za ilustraciju suzenosti znacenja unutar istog polja uzeli](https://img.dokumen.tips/doc/110x75/60c2e3c1724f7f36292363ff/semanticka-adaptacija-engleskih-njemackih-i-1-2-1957-ct-237-suzenost.jpg)
