LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 6 BROJ 43 NOVEMBAR 2010.

RAZVOJ TR@I[TA PREKOGRANI^NIH PRENOSNIH

KAPACITETA NA GRANICAMA REGULACIONE OBLASTI

2

Usvajawem Zakona o energeti-ci (jul 2004), koji je u skladusa regulativama i direkti-

vama Evropske Unije u oblastienergetike, postavqen je pravniokvir za uspostavqawe i funkci-onisawe tr`i{ta elektri~neenergije zasnovanog na transpa-rentnim, nediskriminatornim itr`i{nim principima.

Jedan od kqu~nih koraka kaotpo~iwawu procesa uspostavqa-wa nacionalnog tr`i{ta elek-tri~ne energije, bio je formira-we JP Elektromre`a Srbije, 1. ju-la 2005, kao energetskog subjektaodgovornog za prenos elektri~neenergije, upravqawe prenosnimsistemom i organizovawe tr`i-{ta elektri~ne energije. Srbijaje potpisivawem Atinskih memo-randuma o razumevawu (2002. i2003), a potom i Ugovora o osniva-wu Energetske zajednice jugoi-sto~ne Evrope (2005.godine), pre-uzela na sebe obavezu da integri-{e svoje tr`i{te prvo u regio-nalno, a potom i u jedinstvenoevropsko tr`i{te elektri~neenrgije. Formirawem tzv. “osmog”regiona, Srbija se obavezala da}e u potpunosti ispuwavati uslo-ve iz Regulative 1228/2003 ouslovima pristupa pri prekogra-ni~noj razmeni elektri~ne ener-gije, sa pripadaju}im aneksima ko-ji sadr`e smernice po pitawuupravqawa zagu{ewima i raspo-dele raspolo`ivih prekograni~-nih prenosnih kapaciteta.

Geografski polo`aj na{e dr`-ave uti~e na veliko interesov-awe trgovaca elektri~nom energ-ijom za tranzit elektri~ne energ-ije preko prenosnog sistema JPEMS. Regulaciona oblast Republ-ike Srbije grani~i se sa 8 sist-ema (zemaqa) {to je uz Nema~kunajve}i broj u Evropi.

Sa jedne strane tu su zemqe k-oje predstavqaju velike izvozn-ike, gde se pre svega misli na R-umuniju i Bugarsku, dok sa drugestrane, zemqe ju`nog Balkana (M-akedonija, Albanija, Crna Gora i

Gr~ka) su veliki uvoznici ele-ktri~ne energije tokom cele god-ine. Tako|e, Srbija se zahvaquj-u}i svom polo`aju nalazi na tra-nzitnom putu plasmana elektri-~ne energije na razvijena tr`-i{ta u ostalom delu Evrope (It-alija, Austrija, Slovenija, ...)

Prora~un i harmonizacija ra-spolo`ivog prekograni~nog pren-osnog kapaciteta (ATC), kao i weg-ova raspodela, po~ela je po~e-tkom 2004. godine na granicama saRumunijom i Bugarskom. Iste god-ine, u oktobru, nakon interkone-kcije Druge sinhrone zone na mr-e`u UCTE, prora~un, harmonizac-ija i raspodela kapaciteta je pr-o{irena na granice sa Hrvatskomi Ma|arskom, da bi od januara2005. godine bila primewena nasvim granicama regulacione obl-asti Srbije.

U po~etku, pravo na kori{}-ewe prekograni~nog prenosnog k-apaciteta na interkonektivnimdalekovodima, imale su kompan-

ije koje su sa JP EPS imale razv-ijenu saradwu pre liberalizacijetr`i{ta elektri~ne energije. D-odela ATC je bila na mese~nom n-ivou i odvijala se po netr`i{nojmetodi ''first come-first serve''.

Nakon osnivawe kompanije JPEMS u julu 2005. godine i dono{-ewem prvih Pravila u septembruiste godine, dolazi do formaliz-acije procedure dodele ATC, kaoi definisawa uloga i obaveza u~-esnika na tr`i{tu prekograni-~nih kapaciteta. U procesu alok-acije, ATC je dodeqivan po netr`-i{noj ''pro-rata'' metodi (svi dobij-aju kapacitet proporcionalno po-dnetom zahtevu). Kapacitet je d-odeqivan samo na mese~nom n-ivou, a pre dodele JP EMS je ja-vno objavqivao cenu za rezervac-iju kapaciteta u slu~aju pojave z-agu{ewa. Ova cena je bila fiksnai nije zavisila od ponude i potr-a`we.

Kqu~ni korak u regulisawu st-atusa u~esnika na tr`i{tu kapac-

RAZVOJ TR@I[TA PREKOGRANI^NIHNA GRANICAMA REGULACIONE OBLASTI

3

iteta je usledio izdavawem prvelicence za trgovinu elektri~nomenergijom od strane Agencije zaenergetiku Republike Srbije(AERS), u junu 2006. godine. Lice-nca izdata od strane AERS i d-anas predstavqa osnovni uslovza u~e{}e na tr`i{tu prekogr-ani~nih prenosnih kapaciteta.

Dotada{wi na~ini raspodeleprekograni~nih kapaciteta poprincipima ''first come-first serve'' i''pro-rata'', su predstavqali net-r`i{ne metode, ali su svakakouticale na razvoj tr`i{ta prek-ograni~nih prenosnih kapacitetau Srbiji.

U januaru 2007. godine JP EMS,u ciqu ispuwewa obaveza iz Reg-ulative EU br. 1228/2003, na dvegranice uvodi eksplicitne aukc-ije (metoda javnog nadmetawa zadodelu ATC, za unapred definis-ani vremenski period). Cena zaraspolo`iv kapacitet u ekspl-icitnim aukcijama se formira sl-obodno, od strane samih u~esnikai wihove procene tr`i{ne vredn-osti kapaciteta koji je predmetaukcije.Potpuni prelazak na ek-splicitne aukcije, na svim gran-icama i smerovima regulacioneoblasti Republike Srbije, je usl-edio u maju 2007. godine. Naplataza rezervaciju kapaciteta je bilaprema metodi ponu|ene cene (''payas bid'') i vr{ila se samo u slu~ajuzagu{ewa, odnosno kada je na odr-e|enoj granici/smeru, za dati per-iod i produkt aukcije, suma vredn-

osti zahtevanog kapaciteta bilave}a od vrednosti ATC .

Uvo|ewe eksplicitnih aukcijaprekograni~nih prenosnih kapac-iteta je predstavqao prvi pra-kti~ni korak ka otvarawu tr`-i{ta elektri~ne energije u Srb-iji.

Na inicijativu JP EMS, a u c-iqu jo{ ve}e transparentnosti iefikasnijeg postupka dodeleATC, Evropska agencija za reko-nstrukciju je u 2007. godini, od-obrila donaciju za uvo|ewe novoginformacionog sistema za dod-elu prekograni~nih kapaciteta(''DAMAS'' sistem). Potpuna oper-ativna upotreba ''DAMAS'' sist-ema nastupa od mese~nih aukcijaza april 2008. godine.

U ciqu razvijawa tr`i{ta uv-odi se mogu}nost prenosa pravana prekograni~ni kapacitet izm-e|u korisnika kapaciteta. U po~e-tku je to bilo mogu}e samo na m-ese~nom, dok u~esnik danas to pr-avo mo`e da ostvari na dnevnomnivou. U~esnik u mese~noj aukcijikoji je ostvario pravo na kapac-itet, dobio je mogu}nost da to pr-avo prenese na drugog u~esnika natr`i{tu (transfer kapaciteta).Ovim je trasiran put ka otvarawusekundarnog tr`i{ta kapaciteta.

Uvo|ewe novog sistema omogu}-ilo je daqi razvoj tr`i{ta prek-ograni~nih kapaciteta {to je r-ezultiralo organizovawem god-i{wih aukcija, kao i sedmi~nihaukcija od februara 2009.godine.

Razvoj tr`i{ta prekograni-~nih kapaciteta prikazan je naslici.

JP EMS je od osnivawa pa do d-anas, na svim granicama i po svimsmerovima vr{io raspodelu 50%ATC, dok je za drugu polovinu biozadu`en operator prenosnog sist-ema susedne regulacione oblasti.

Uspostavqawe harmonizov-anog zakonskog okvira, razvoj pr-avila i procedura rada, kao i ra-zvoj odgovaraju}e informati~ko-komunikacione infrastrukture,omogu}io je JP EMS da u 2009. god-ini pokrene dijaloge, na ravn-opravnim osnovama, sa operator-ima prenosnih sistema susednihregulacionih oblasti o uspost-avqawu zajedni~kih aukcija.

Dogovorom o organizovawu z-ajedni~kih aukcija otvorila bi semogu}nost sprovo|ewa dnevnih iunutardnevnih raspodela pren-osnih kapaciteta, a u ponudi bi sena{ao ve}i broj produkata. Samimtim stvorili bi se boqi usloviza daqi razvoj tr`i{ta elektri-~ne energije – uvo|ewe principabalansne odgovornosti, tr`i{tabalansne energije i formiraweberze elektri~ne energije (dan-unapred tr`i{te i unutardnevnotr`i{te). Ovim bi se trasiraoput ka spajawu tr`i{ta elktri-~ne energije Srbije i ostalih zem-aqa u regionu i uvo|ewa implici-tnih aukcija. Kao rezultat svegaovoga o~ekuje se pove}awe brojau~esnika na tr`i{tu elektri~neenergije ~ime bi se postigla ve}akonkurentnost i sigurnije snabd-evawe potro{a~a elektri~nomenergijom u Srbiji i regionu.

Dejan Stoj~evski, dipl.in`.Marko Jankovi}, dipl.in`.

PRENOSNIH KAPACITETAREPUBLIKE SRBIJE

Izmi{qeni(zami{qeni intervju)

STRANA 6

TRAFOSTANICA 400/200/110 kV LESKOVAC 2

Pro{ireweRP 400kV

STRANA 7

Radovi u TSObrenovac

STRANA 8

Nabavka transformatoraSTRANA 9

ELEKTROMRE@A SRBIJE NA ME\UNARODNOM SAJMU ENERGETIKE

EMS nagra|en za promotivni nastup STRANA 10

ODR@ANA 24. SEDNICA UPRAVNOG ODBORA

Izve{taj o poslovawu EMS-a za prvih devet meseci STRANA 11

Odr`an sastanak Radne grupepovodom izgradwe TS Beograd 20 STRANA 12

Odgovornost za „zamra~ivawe“centra Beograda STRANE 14-15

ENTSO-E EMS-u najvi{a ocenaSTRANA 16

IZBORI U SINDIKATU

Intervju sa predsednikom Sindikata EMSSTRANE 18-20

SINDIKALNE AKTIVNOSTI

Novi Kolektivni ugovor STRANA 19

izdaje JP EMSBeograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor: dr Milo{ Milankovi}

glavni i odgovorni urednik:Predrag Batini}

ure|iva~ki odbor:Mr Dragan Balkoski, predsednik

Mr Radmilo Ivankovi}Radomir Ribi}Mildan Vuji~i}

Predrag Batini}

redakcija:Miroslav VukasMildan Vuji~i}

Aleksandar Opa~i}

telefon:(011) 3243 081

priprema i {tampa:PLANETA PRINT

predrag.batinic@ems.rs

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

658 (497.11) (085.3)

EMS: Elektromre`a Srbije: listElektromre`e Srbije / glavni urednik PredragBatini}. – God. 1, br. 1 (septembar 2005) -. - Beograd (Kneza Milo{a 11): JP EMS2005 – (Beograd: MST „Gaji}“). - 30 cmMese~no. - Nastavak publikacijeElektroistok

ISSN 1452 - 3817 = EMS. Elektromre`a Srbije

COBISS.SR - ID 128361740

Uciqu sagledavawaop{te slike na tr-`i{tu elektri~ne

energije u regionu i osta-lim zemqama Evrope,prikazan je pregled cenaelektri~ne energije navode}im evropskim ber-zama.

Uporedni prikaz pro-se~nih cena na mese~nomnivou (base product)predstavqen je tabelomi grafi~ki, a obuhva}enje period od polovine2008. do oktobra 2010.godine.

Posmatraju}i pret-hodno prikazane podat-ke, mo`emo jasno videtistawe na berzama pre, za

vreme i u periodu opo-ravka od svetske ekonom-ske krize. Jasno je uo~-qiv pad cena elektri~-ne energije na berzamaod aprila 2009. godine, aminimalne cene su zabe-le`ene u maju i junu 2009.godine. Blagi rast cenaelektri~ne energije naberzama usledio po~et-kom 2010. godine.

Podaci o cenama preu-zeti su sa zvani~nih saj-tova posmatranih berzi.

Marko Jankovi}, dipl.el. in`.

Jasmin Li~ina, dipl.ekonomista

Rezultati mese~nih aukcija prenosnih kapaciteta za novembar

Uokviru redovnih po-slova direkcije zaposlove tr`i{ta

elektri~ne energije, u no-vembru je organizovana do-dela raspolo`ivih preko-grani~nih prenosnih kapa-citeta za decembar. Uku-

pan broj u~esnika u decem-barskim aukcijama bio je16, {to je ne{to ni`e odproseka u 2010. godini.

Veliko interesovaweza ponu|eni prenosni ka-pacitet prouzrokovalo jezagu{ewa na svim grani-

cama regulacione oblastiRepublike Srbije u obasmera, osim na granici saBugarskom u smeru Srbija-Bugarska.

Statisti~ki podaci me-se~nih aukcija prikazanisu tabelarno i grafi~ki.

Detaqne informacijeo aukcionoj proceduri irezultatima aukcija obja-vqeni su na zvani~nomsajtu JP EMS: http://www.ems. rs/ stranice/ tehnicke_informacije/mesecne_rezul-tati_inf.htm

Pregled cena elektri~ne energije na evropskim berzama

5

6

Razgovaramo sa mr Jovanom Jo-vi}em dipl.in`.el., Rukovodi-ocem Sektora za sisteme relej-

ne za{tite i upravqawe objektimaprenosne mre`e.Ovih godina je u toku izgradwa

novih i rekonstrukcija ve}eg bro-ja postoje}ih objekata. Na koji na-~in ste ukqu~eni u ove poslove ?

Tokom izgradwe i rekonstrukci-je objekata radnici JP EMS, koji sebave poslovima relejne za{tite ilokalnim SCADA sistemima, vr{epotrebna pode{ewa i proveravajufunkcionalnost dela primarne ikompletne sekundarne opreme a upripremnom delu u~estvuju i u in-ternoj reviziji projektne dokumen-tacije.U ovim poslovima u~estvuju radniciSektora za sisteme relejne za{titei upravqawe objektima prenosnemre`e (raniji Centar za ispitiva-wa) i radnici slu`bi automatikepojedinih pogona prenosa.

Koliko smo mi sagledali, (uz ne-koliko ispitiva~a VN opreme) prak-ti~no su to, jedini radnici EMS-akoji operativno obavqaju izvo|a~keradove u postrojewima tokom rekon-strukcije svih objekata.

Kako je raspodeqen posao iz-me|u ovih ekipa ?

Ekipe funkcioni{u kao jedantim. Koordinaciju poslova, prora-~un pode{ewa relejne za{tite iinicijalnu parametrizaciju relejneza{tite i SCADA sistema za sva po-qa, kao i implementaciju radnih pa-rametara i funkcionalno ispitiva-we tipskih poqa rade radnici Sek-tora za sisteme relejne za{tite iupravqawe objektima prenosne mre-`e uz u~e{}e radnika Slu`bi auto-matike pogona prenosa na ~ijoj teri-toriji se vr{e radovi.

Slu`ba automatike pogona pre-nosa, samostalno, ili uz u~e{}eradnika Sektora obavqa implemen-taciju parametara i funkcionalnoispitivawe svih ostalih poqaukqu~uju}i i sva ispitivawa izoblasti sopstvene potro{we. Dobardeo poslova se odradi i u telekomu-nikacionom delu sistema.

Do pre godinu dana posebnim re-{ewem Generalnog direktora ime-novao se koordinator poslova, kojije uskla|ivao poslove na relejnojza{titi i lokalnim SCADA siste-mima. Nakon posledwe reorganiza-cije Preduze}a, ti poslovi su obje-diweni na nivou Sektora za siste-me relejne za{tite i upravqaweobjektima prenosne mre`e, tako daje stvorena potrebna tehnolo{kanadre|enost.Koji je obim ura|enog posla

prilikom ovih rekonstrukcija?Prema na{oj evidenciji (bez pre-

tenzija da je sasvim ta~na), u posled-wih 5 godina, izvr{en je prijem,funkcionalno ispitivawe kod pro-izvo|a~a (FAT) i na objektu (SAT) ipu{tawe u rad opreme za:

7 savremenih SCADA sistema,12 spojnih poqa (5 na 400 kV, 2 na

220 kV, 5 na 110 kV),12 distribuiranih za{tita sa-

birnica (5+2+5),74 dalekovodna poqa

(16+13+45),4 transformatora 400/220 MVA6 transformatora 400/110 MVA3 transformatora 220/110 MVA2 transformatora 110/35 MVA

itd.Radilo se u transformatorskim

stanicama: Sremska Mitrovica 2,Jagodina 4, Sombor 2, Leskovac 2,Ni{ 2, Beograd 8, Novi Sad 3, Subo-tica 3, Zrewanin 2, Po`ega, Obreno-vac, Smederevo 3 ...

Tako|e, u RP \erdap 1 je pu{tenau rad za{tita sabirnica, osposo-bqena je za{tita sabirnica u TS

Obrenovac i RP Drmno...Naravno, ovde treba da se dodaju

i poslovi: na intervencijama nakonkvarova, na redovnom odr`avawuobjekata JP EMS i tre}ih lica(ukqu~uju}i i ve}inu elektrana),razvojnim poslovima, stru~nim te-lima itd., ali to nije tema ovog raz-govora.Da li su ekipe za{tite i upra-

vqawa posebno obu~avane za radsa savremenim mikroprocesor-skim ure|ajima ?

Mada je jedan, mawi broj radnikaje pro{ao osnovne kurseve za{titei upravqawa, prakti~no smo samou-ki. Potrebno je da se ovlada mnogimhardverskim i softverskim alati-ma i multidisciplinarnim znawemkoje iz oblasti elektroenergetikedoboko zadire u poqa telekomuni-kacija i informatike. Mnoge stvarisu se u~ile i savladavale u hodu, to-kom izvo|ewa radova.Kako se ose}ate kao ekipa koja

vr{i finalna ispitivawa i kojakomisiji za interni tehni~ki pre-gled, prakti~no, daje informacijuda li je sve za prvo stavqawe podnapon ?

Po prirodi posla, ekipe za{titei upravqawa obavqaju radove kaoposledwi u nizu, tek kada ve}inaostalih izvo|a~a zavr{i sa poslom.

Prema mojem vi|ewu, za sada sesve ekipe za{tite i upravqawauspe{no nose sa teretom odgovorno-sti koji je nerazdvojiv od te vrsteposla.

Na{a ispitivawa su prili~nostresna jer se ~esto obavqaju podvelikim pritiskom zbog skra}enihrokova, zacrtanih termina za sta-vqawe pod napon i nekih drugihstvari koje ba{ i nisu za novine...Sve to je dovelo do toga da se poje-dina poqa pu{taju sa nekim nedo-stacima koji u prvom trenutku nisusagledani (tzv. „de~ijim bolestima“)i sa nekim uo~enim nedostacima, ko-ji naravno nisu vitalni, ali se sada,retroaktivno moraju otklawati.

Ipak, sva se kompenzuje kada seuspe{no ukqu~i dalekovod, kad me-rewa na SCADI o`ive i kad trafozazuji...I za kraj - {ta za{titari i ska-

daxije `ele da se doga|a u nared-nom periodu?

Da rukovaocima i dispe~erimabude dosadno na poslu !

Razgovor izmislio i zapisaoJovan Jovi}

Izmi{qeni (zami{qeni) intervju

7

TS „Leskovac 2“ je moderno po-strojewe, u koje su implementira-na najnovija tehni~ka re{ewa ko-ja se primewuju u svim evropskimprenosnim sistemima. Na ovoj tra-fostanici su po prvi put u objek-tima JP EMS ugra|ene „cevne“ sa-birnice, kao i mikroprocesorskiintegrisani sistem za za{titu ilokalno upravqawe trafostani-com. Ujedno je omogu}eno i daqin-sko upravqawe ovom trafostani-com iz Regionalnog dispe~erskogcentra u Kru{evcu i Nacionalnogdispe~erskog centra u Beogradu.Sama trafostanica „Leskovac 2“predstavqa i sna`no telekomu-nikaciono ~vori{te sa primenomOPGW kablova (opti~kih kablovau za{titnom u`etu). U celini gle-dano, ovaj objekat zadovoqava svedoma}e i me|unarodne standardei propise u pogledu uticaja na `i-votnu sredinu.

Tokom 2008. i 2009. godine jeobavqeno projektovawe i tehni~-ki prijem nove opreme. Izvo|ewegra|evinskih i elektromonta-`nih radova na pro{irewu RP400 kV izvr{eno je tokom 2009. i2010. godine. Pu{tawe pod naponRP 400 kV odnosno pro{irene TS400/220/110 kV „Leskovac 2“ izavr-{eno je u novembru 2010. godine

Ulaskom u pogon ove trafosta-nice, finansijski ekvivalent sa-mo po osnovu smawewa gubitka,odgovara smawewu ukupnih tro-{kova gubitaka u prenosu u iznosuod oko 1,6 miliona evra godi{we.

Ciq projekta pro{irewa TS„Leskovac 2“ – RP 400 kV i povezi-vawa transformatora 400/110 kV,300 MVA: Ostvarivawe kvalitet-ne inter-konektivne veze na na-ponskom nivou 400 kV prenosnog

sistema Srbije sa UCTE , Pove}a-we pouzdanosti prenosne mre`e,Zna~ajno smawewe gubitaka u pre-nosnoj mre`i Srbije za oko 8 MW,Kvalitetno napajawe elektri~-nom energijom gradova u regionu ,Zna~ajno poboq{awe naponskihprilika i pove}awe sigurnostinapajawa u prenosnoj mre`i Srbi-je.

Ukupna vrednost investicijaza izgradwu ovog 400 kV postroje-wa, kao jednog me|u projektima„urgentne rehabilitacije elek-

troprenosnog sistema Srbije“, iz-nosi oko 870 miliona dinara. Fi-nansijska sredstva su obezbe|enadelom iz kredita Evropske inve-sticione banke (EIB) a delom izsredstava JP EMS-a

Ugovor o pro{irewu TS Lesko-vac 2 potpisan je sa firmom PD„Elektroistok Izgradwa“ – Beo-grad kao glavnim izvo|a~em. U iz-gradwi objekta u~estvovasli su:PD „Elektroistok Projektni biro“– Beograd (Projektovawe), PD„Elektroistok Izgradwa“ – Beo-grad (elektromonte`ni radovi),GP Braming (gra|evinski radovi).

R.E.

TRAFOSTANICA 400/220/110 KV LESKOVAC 2

PRO[IREWE RP 400 kVPu{tawe pod napon RP 400 kV odnosno pro{irewe TS400/220/110 kV „Leskovac 2“ izavr{eno je 11. novembra 2010.godine

8

Usredu 10.novembra zavr{e-

ni su radovi u poqima A03 iB21 u TS Obrenovac. Ova

dva poqa, izvorno razli~itog na-

ponskog nivoa, spojena provizor-nom vezom omogu}i}e plasmanenergije proizvedene u bloku A6u TE „Nikola Tesla-A“ po zavr-{etku remonta bloka (remont za-vr{en u petak 12 novembra iblok sinhronizovan na mre`u po-sle 19 ~asova). Zbog kvara nablok-transformatoru (15,75/400kV) i nedostatka rezervnog odgo-varaju}eg prenosnog nivoa, poqeA03 i deo sabirnica 400 kV suprevedeni na ni`i naponski ni-vo 220 kV. Da bi bilo mogu}e pla-sirati energiju u 220 kV postroje-we bilo je neophodno dograditi ikompletno opremiti poqe B21.Radovi su izvr{eni u roku pred-

vi|enom ugovorom sklopqenimizme|u JP EPS i JP EMS: Na mon-ta`i je radila ekipa „Elektroi-stok- izgradwe“ u saradwi sa za-poslenima EMS-a u TS Obreno-vac.

Sem ova dva poqa , u toku2010. god. u najve}oj i najzna~ajni-joj TS u elektroenergetskom si-stemu Srbije, zavr{ena je zamenaVN opreme u jo{ {est poqa , doksu radovi u devetom poqu u toku.Za idu}u godinu planirane su ak-tivnosti u 12 poqa. Ovih danao~ekuje se i raspisivawe tende-ra za nabavku upravqa~ke i za-{titne opreme ~ija se ugradwao~ekuje u narednim godinama.

UKlubu studenata tehnike po-pularnom beogradskom KSTu,Javno preduze}e „Elektro-

mre`a Srbije“ zajedno sa svojim}erkama firmama, Privrednimdru{tvima „Elektroistok izgrad-wom“ i „Elektroistok-Projektnibiro“ predstavila je i upoznalaprisutne studente sa svojim ak-tivnostima kao i planovima za na-redni period.

Prezentacija EMS-a po~ela je usimboli~nom terminu, ta~no upodne 12.oktobra.

U prepunom KSTu se tra`ilomesto vi{e, da li zbog EMS-oveprezentacije ili zbog navike stu-denata da u tom terminu provodeslobodno vreme, va`no je da je po-slovodstvo EMS-a uspelo da do-pre do studenata, ovog puta na po-malo neuobi~ajen na~in. Umesto uslu{aonici fakulteta ili u nekojod sala EMS-a, poslovodstvoEMS-a se odlu~ilo da prezentaci-ju organizuje u KST-u.

Prezentaciju je otvorio i naja-vio mr Neboj{a Lap~evi} pomo}-nik izvr{nog direktora za infor-macione tehnologije i telekomu-nikacije u EMS-..

Na samom po~etku prustnima seobratio generalni direktor JPEMS-a dr Milo{ Milankovi} ko-ji je ovom prilikom istakao zna~ajkoji EMS ima za dr`avu Srbiju,zemqe u okru`ewu ali i za Evro-pu u celini. Tako|e je naglasiozna~aj obrazovawa mladih qudi,kao i mogu}nost wihovog stru~nogusavr{avawa u okviru EMS-a.

Prezentacija je izazavala zainte-resovanost studenata, a najvi{estudenata Elektrotehni~kog fa-kulteta u Beogradu. Studenti suovom prilikom pored informaci-ja koje su dobili u okviru prezen-tacije, dobili i propagandni ma-terijal iz kojeg mogu da se detaq-nije informi{u o radu EMS-a.

Sr|an Stankovi}

Radovi u TS Obrenovac

POSLODSTVO EMS-a ZAJEDNO SA STUDENTIMAELEKTROTEHNIKE U KST-u

9

Ugovori su potpisani sa fir-mom Kon~ar energetskitransformatori doo, u

okviru raspisane javne nabavke,za nabavku autotransformatorai to dva za TS 400/110 kV Beograd20 i jedan za TS (400)/220/110 kVSmederevo 3. Vrednost potpisa-nog ugovora je {est miliona dve-stapedeset i dve hiqade evra.Sa istom firmom potisan je iugovor za nabavku energetskogtransformatora za TS 220/35 kVBajina Ba{ta, a vrednost tog ugo-vora je sedamstosedmnaest hiqa-da evra.

U okviru iste javne nabavkepotpisan je ugovor s kompanijomABS Minel transformatori ra-di nabavke jednog energetskogtransformatora snage 63 MVA zaTS 110/35 kV Beograd 4 i trienergetska transformatora sna-ge po 31,5 MVA i to za TS400/220/110 kV Ni{ 2, TS 400/110

kV Bor 2 i TS 220/110/35 kV Po`e-ga. Vrednost tog potisanog ugovo-ra je dva miliona trideset i ~e-tiri hiqade evra.

U okviru javne nabavke tran-sformatora uzelo je u~e{}e {estproivo|a~a transformatora:

ABS Minel transformatori-Sr-bija, Tamini transformatori-Italija, Kon~ar energetski tran-sformatori-Hrvatska, Kolektoretra- Slovenija, CG power sys-tems-Belgija i Chint electric- Kina.

EMS je na ovoj javnoj nabavcipokazao da je preduze}e koje iza-ziva interesovawe doma}ih istranih firmi i da u`iva wiho-vo puno poverewe zbog transpa-rentnih procedura koje tom pri-likom sprovodi. Na ovako tran-sparentan na~in, putem otvore-nog postupka javne nabavke, EMSje uspeo da ostvari potreban kva-litet nabavqene opreme, ali ida postigne neophodne efekte udostizawu propisanih standar-da.

Ova nabavka transformatoradoprine}e poboq{awu prenosaelektri~ne energije, ve}oj sigur-nosti u napajawu potro{a~aelektri~nom energijom. Ostvare-ne su i velike u{tede za predu-ze}e zbog postignute cene, koja jezna~ajno mawa u odnosu na ranijiperiod .

Sr|an Stankovi}

NOVA ULAGAWA EMSa U PRENOSNE KAPACITETE

Nabavka transformatoraJP Elektromre`a Srbije sprovela je proceduru otvorenogpostupka javne nabavke novih transformatora u ciqu po-boq{awa prenosa elektri~ne energije

10

Na Beogradskom sajmu u ter-minu od 13. do 15. oktobra,odr`an je {esti po redu

Me|unarodni sajam energetike isedmi me|unarodni sajam za{tite`ivotne sredine-Ecofair.

Sajam je sve~ano otvoren13.otobra obra}awem prof. drPetra [kundri}a, ministra ru-darstva i energetike, prisutnimizlaga~ima iz zemqe i inostran-stva.

JP “Elektromre`a Srbije“ sepredstavila sa svojim {tandom,na kome je zajedno sa svojim pri-vrednim dru{tvima je tre}eg danasajma 15. oktobra odr`ana preze-natacija sa ciqem predstavqawadosada{wih investicija kao iplan razvoja za naredni period.

Na po~etku prezentacije se uime EMS-a obratio Generalni di-rektor dr. Milo{ Milankovi},a nakon wegovog obra}awa prezen-taciju investicija i planiranogplana razvoja predstavili suSmiqana ^avaquga rukovodilacslu`be za planirawe investicijai dr.Dragoslav Peri} savetnikgeneralnog direktora za razvoj.Na prezentaciji su predstavqenisu investicioni projekti EMS-a,

resursi s kojima preduze}e tre-nutno raspola`e, zatim izvedeniradovi u prethodnom periodu kojiobuhvataju investicione radove udvanaest trafostanica i na jeda-naest dalekovoda.

U okviru prezentacije predsta-vqen je plan investicija za na-rednu godinu koji obuhvata rekon-strukciju 400kV razvodna postro-jewa (Drmno, \erdap 1,Tent B,

Mladost) i trafostanica (220/110kV Beograd 3, TS 220/110 kV Kru-{evac 1, TS 400/220/110 kV Pan~e-vo 2, TS 400/110 kV Bor 2).

Predstavqen je i plan izgrad-we novih i pro{irewa postoje}ihtrafostanica (TS 400/110 kV Vra-we 4, TS 220/100 kV Bistrica, TS220/100 kV Smederevo 3 pro{ire-we na 400 kV, TS 220/100 kV Srbo-bran pro{irewe na 400 kV, TS220/100 kV Kraqevo 3 pro{irewena 400 kV). Posebno je istaknutzna~aj zavr{etka izgradwe tra-fostanice Beograd 20, kao i 400KV dalekovoda Ni{-Makedonskagranica.

U okviru prezentacije pred-stavqeni su i planovi unutra-sweg razvoja EMS-a koji obuhvatanovu organizaciju i sistematiza-ciju, razvoj qudskih potencijala,upravqawe kvalitetom i infor-macione sisteme.

Na ovom sajmu energetike JPElektromre`a Sbije je imala zai-sta zapa`en nastup, {to nije pro-maklo ni Udru`ewu ekonomskihpropagandista Srbije, jer su dode-lili JP EMSu srebrnu diplomu zauspe{ni promotivni nastup.

Sr|an Stankovi}

ELEKTROMRE@A SRBIJE NA ME\UNARODNOM SAJMU ENERGETIKE

EMS nagra|en za promotivni nastup

11

UBeogradu 10. novembra u Po-slovnoj zgradi Javnog preduze-}a ''Elektromre`a Srbije“, odr-

`ana je 24. redovna sednica Uprav-nog odbora.

Predsednik Upravnog odboraEMS-a Vidoje Jevromovi} obave-stio je prisutne ~lanove Upravnogodbora da pored dnevnog reda kojisu dobili u materijalu za sednicupredla`e dopunu dnevnog reda sata~kama koje se ti~u pomo}i graduKraqevu i pomo}i zaposlenim rad-nicima EMS-a koji `ive u Kraqevu.^lanovi Upravnog odbora su jedno-glasno usvojili predlo`eni dnevnired uz dopune koje je predsednikUpravnog odbora predlo`io.

U okviru razmatrawa informa-cija o poslovawu EMS-a za periodprvih devet meseci teku}e godine,Jovan E}imovi} izvr{ni direktorza ekonomsko-finansijske posloveJP EMS-a izvestio je prisutne ~la-nove Upravnog odbora o poslovawu,a u izve{taju je napomenuo:

- Da je pad vrednosti doma}e va-lute uticao na obra~un i iskaziva-we finansijskih rashoda po osnovuvalutne klauzule i negativnih kurs-nih razlika i ostvarewa gubitka izfinansijskog odnosa od 1 milijardei 168 miliona dinara, da pozitivanrezultat iz poslovnog odnosa od 492miliona dinara nije bio dovoqanda pokrije negativan rezultat izfinansijskog odnosa i kao posledi-

ca toga, u izve{tajnom periodu EMSje ostvario gubitak pre oporeziva-wa u iznosu od 617 miliona dinara.

EMS je i pored pada vrednostidoma}e valute i velikog gubitka izfinansijskog odnosa ostvarilo ma-lo boqi rezultat poslovawa preoporezivawa nego u periodu I-VI2010. godine. Gubitak pre oporezi-vawa u izve{tajnom periodu je sma-wen za 16 miliona dinara u odnosuna prvih {est meseci teku}e godi-ne.

Po re~ima E}imovi}a nastavqase trend smawewa stope gubitaka uprenosu elektri~ne energije, kako uodnosu na elektroenergetski bi-lans, tako i u odnosu na isti periodprethodne godine. Ostvarena stopagubitaka u prenosu elektri~ne ener-gije za prvih devet meseci teku}e go-dine iznosi 2,54 posto i mawa je 5posto od ostvarene u istom perioduprethodne godine kada je iznosila2,69 posto.

Na sednici Vlade RepublikeSrbije od 28. januara ove godineusvojena je nova tarifa za pristup ikori{}ewe sistema za prenos elek-tri~ne energije koja se primewuje od01. marta 2010. godine. Sa Agencijomza osigurawe depozita potpisan je ujulu 2010. godine ugovor o reprogra-mu Kineskog kredita.

Devetomese~ni rezultati Pred-uze}a predstavqaju bazu za procenurezultata do kraja teku}e poslovne

godine i izradu finansijskog planaza narednu 2011. godinu. Ovaj izve-{taj je jednoglasno usvojen, a u na-stavku sednice razmatran je i izve-{taj stabene komisije koji je tako|edobio podr{ku prustnih ~lanovaUpravnog odbora.

Doneseta je i odluka o odre|iva-wu naknade za zemqi{te koje seekspropri{e radi izgradwe TC400/110 KV „Vrawe 4“, izvestilac po-vodom ove ta~ke bio je Dalibor Mi-lankovi}, rukovodilac Slu`be zaimovinsko-pravne poslove u Centruza pravne poslove JP EMS. U okviruobrazlo`ewa Milankovi} je upo-znao prisutne ~lanove Upravnog od-bora o proceni vrednosti zemqi-{ta, koju su uradili proceniteqi izporeske uprave u Vrawu, a koja jepredvidela da se za eksproprijaci-ju zemqi{ta utvrdi adekvatna na-knada. Ova odluka je dobila podr-{ku ~lanova Upravnog odbora uz ar-gumente koji su isticani u toku ras-prave o neophodnosti brzog re{ava-wa imovinsko-pravnih pitawa sagra|anima, kao i va`nosti investi-rawa u prenosne kapacitete i iz-radwu novih trafostanica.

Na dnevnom redu su bile i odlu-ke o rashodu osnovnih sredstava isitnog inventara na predlog popi-snih komisija i direktora Pogona .

Donesena je i odluka o humani-tarnoj pomo}i gradu Kraqevu kojomse odobrava pomo} u ukupnom iznosuod milion dinara na ime sanacijeelementarne nepogode – zemqotre-sa na podru~ju grada Kraqeva od3.novembra 2010.godine.

Na ovaj na~in po re~ima dr Mi-lo{a Milankovi}a, Javno preduze-}e „Elektromre`a Srbije“ je pokaza-lo dru{tvenu odgovornost i soli-darnost prema gra|anima kojima jepomo} neophodna, a u ovom slu~ajuprema gra|anima Kraqeva.

Odluka koja je predlo`ena kaodopuna dnevnog reda je i odluka ojednokratnoj pomo}i zaposlenima uJP EMSu koji `ive na podru~ju gradaKraqeva u ciqu sanacija uni{tenihstambenih objekata. Ova odluka jetako|e usvojena jednoglasno.

Sr|an Stankovi}

ODR@ANA 24. SEDNICA UPRAVNOG ODBORA

Izve{taj o poslovawu EMS-a za prvih devet meseci

24. redovna sednica Upravnog odbora

12

UPoslovnoj zgradi Javnogpreduze}a “Elektromre`aSrbije” 23. novembra, odr-

`ana je dvanaesta sednica Radnegrupe za koordinirawe aktivno-sti izmedju grada Beograda i Pri-vrednog dru{tva za distribucijuelektri~ne energije``Elektrodi-stribucija Beograd” i JP Elektro-mre`a Srbije.

Centralna tema sednice bilaje izgradwe TS Beograd 20 saprikqu~nim vodovima, pripre-mqen je i operativni tim EMSaza prezentaciju i elaboracijuovog projekta kao i problema ko-

ji postoje u sprovo|ewu ovog pro-jekta

Sednici su prisustvovalipredsednik Radne grupe MarkoStojanovi} predstavnik Upraveza energetiku grada Beograda, uime kabineta gradona~elnika Be-ograda Darko Glava{ rukovodi-lac odeqewa za pra}ewe, upra-vqawe i koordinirawe projekatagrada Beograda, direktor EDBaStevan Mili}evi} sa svojim sa-radnicima, predstavnici javnihpreduze}a grada Beograda, Tele-koma i dr.

U ime doma}ina (EMSa) prisu-stvovali su generalni direktorDr.Milo{ Milankovi}, SandraPetrovi} zamenik generalnog di-rektora, Vladimir Milankov iz-vr{ni direktor zadu`en za Inve-sticije Goran Jak{i} i MilivojKri~ka savetnici Generalnog di-rektora EMSa.

Rade Ribi}, rukovodilac Slu-`be pripreme dalekovoda EMSaodr`ao je prezentaciju na temu iz-gradwe prikqu~nih dalekovodaza TS Beograd 20. Na prezentaci-ji za prisutne predstavnike Rad-ne grupe, predstavio je zna~aj iz-gradwe trafostanice Beograd 20za gra|ane Beograda, {ta je do sa-da ura|eno, koje su kriti~ne ta~-ke u sprovo|ewu zacrtanog planai dokle su stigle op{tine Grocka,Zvezdara i Palilula u re{avawuimovinsko pravnih odnosa radipostavqawa prikqu~nog daleko-voda.

Nadica Stojanovi}, rukovodi-lac Slu`be pripreme trafosta-nica je prisutnima predstaviladokle je stigla izgradwa TS Beo-grad 20, koje probleme ima EMSoko izgradwe pristupnog puta dotrafostanice, predstavila je ikoja su mogu}a re{ewa oko nasta-lih problema u realizaciji zapo-~ete investicije.

Zajedni~ki stav svih prisutnihna sasatanku Radne grupe je da seproblemi moraju neodlo`no re-{avati, a sve u ciqu izgradwetrafostanice Beograd 20, veomazna~ajne investicija za snabdeva-we grada elektri~nom energijom.

Sr|an Stankovi}

ODR@AN SASTANAK RADNE GRUPEPOVODOM IZGRADAWE TS BEOGRAD 20

Predstavqena re{ewa za efikasniju izgradwu pri-kqu~nog voda za Beograd 20 i prikqu~nog voda za tra-fostanicu Beograd 20

13

Projekat Visoke tehni~ke{kole iz Novog Sada „Bez-bednost i zdravqe na radu -

obrazovni programi i do`ivotnou~ewe“ jedan je od nacionalnihprojekata uvr{ten pro{le godineu Tempus - program Evropske Uni-je, koji poma`e reformu i moder-nizaciju visokog obrazovawa upartnerskim zemqama. Me|u do-ma}im i stranim preduze}ima iobrazovnim institucijama, koji sukao partneri uzeli u~e{}e u ovomprojektu koji se odvija od 2010. do2012. godine, istaknuto mesto zau-zima i JP „Elektromre`a Srbije“.

Ciq ovog projekta, koji se od-vija po fazama u okviru seminaranamewenih odre|enim ciqnimgrupama partnera u projektu, je dase dodatno unapredi svest zapo-slenih o opasnostima i {tetno-stima na radnom mestu i razvije

kultura bezbednosti i zdravqana radu.

Plan je da se tokom trogodi-{weg trajawa projekta kroz rea-lizaciju kurseva obuke uz anga`o-vawe akademskog osobqa iz stru-kovne Visoke {kole u Novom Sa-du, ukqu~e lica koja se bave po-slovima bezbednosti i zdravqana radu, predstavnici rukovode-}eg kadra (rukovodioci, {efovi,poslovo|e) i ostali zaposleni. Uciqu stalnog unapre|ewa bezbed-nosti i zdravqa na radu u~esniciovih seminara u vidu „treningkurseva“ i sami }e u~estvovati ukreirawu specifi~no prilago|e-ne obuke koju }e daqe prezentova-ti svojim zaposlenima. U prvojfazi, predstavnici rukovode}egkadra i zaposlenih bi putem se-minara bili obu~avani od straneakademskog osobqa obrazovnih

partnera uz u~e{}e lica za BZNR,a vremenom bi i sami preuzelideo obuke koja bi se nastavila ipo zavr{etku projekta.

Prvi dvodnevni seminar uokviru ovog projekta odr`an je 12.i 13. maja 2010. godine u hotelu„Plana“ u Velikoj Plani, za sveu~esnike predstavnike partneraTEMPUS projekta - Occupationalsafety and health - degree curricu-la and lifelong learning. Na ovomseminaru prezentovana su i obra-|ivane op{te teme koje se ti~u za-konske regulative u oblastiBZNR, kao i primena mera BZNR upogledu specifi~nosti koje odli-kuju u~esnike-partnere, a u ovomslu~aju osnove bezbednosti izdravqa na radu u elektronerget-skom sistemu kao {to je JP EMS.

Drugi seminar, koji se odr`ao23. i 24. 11. 2010. u Ni{u, predsta-vqa nastavak obuke koja je zapo-~eta u okviru prvog seminara, inamewen je svim u~esnicima saprethodnog seminara kao i ~lano-vima partnera na TEMPUS projek-tu koji }e u daqem radu na projek-tu biti nosioci tih programa pri-likom obrazovawa pojedinih ciq-nih grupa iz projekta. Na ovom se-minaru bile su izlagane teme ve-zane za konkretnu problematikuradne okoline u JP EMS, izme|uostalog rad sa ekranima, elektro-magnetno zra~ewe, povrede, pro-fesionalne bolesti i oboqewa uvezi sa radom.

Uspe{no implementirana edu-kacija i visoko razvijena svest obezbednosti i zdravqu na radumogu doneti vi{estruke koristi –ve}e zadovoqstvo zaposlenih naposlu, smawen broj povreda na ra-du, a samim tim i, kroz uspe{nosprovo|ewe razvojne politikepreduze}a, podizawe nivoa kor-porativne odgovornosti.

Danijela ^inku

TEMPUS PROJEKAT

„Bezbednost i zdravqe na radu- obrazovni programi i do`ivotno u~ewe“

14

Incident, koji se dogodio 30.oktobra, kada su nesavesniinvestitori presekli 110

kV kabl, ~ime je centar Beogradabio nekoliko ~asova bez struje,bio je povod za organizovawe kon-ferencije pod nazivom„Snabdevawe Beogradaeletri~nom energijom u zimskomperiodu“, koja je 8. 11. 2010.odr`ana u EMS-u.

Glavni uzrok, ovakve nedopus-tive rawivosti snabdevawa cen-tra Beograda elektri~nomenergijom ( i u avgustu se sli~nodogodilo) slo`ili su se sviu~esnici konferencije, bezsumwe je veliko ka{wewe izgrad-we TS „Beograd 20“.

Generalni direktor „Elektro-mre`e Srbije" Milo{ Milan-kovi} rekao je ovom prilikom da}e izgradwa trafo-stanice„Beograd 20" u Mirijevudoprineti potpunoj tehni~koj sig-urnosti u snabdevawu centragrada elektri~nom energijom.Kako je objasnio, gra|evinskiradovi na izgradwi ove trafo-stanice su u zavr{noj fazi.Nabavka neophodne opreme je ve}ugovorena.

- Trafo-stanica „Beograd 20",na ~iju se izgradwu ~eka ve}~etiri decenije, obezbedi}ekona~no re{ewe napajawa za oko300.000 stanovnika centralnihgradskih zona. Po zavr{etku grad-

we, tehni~ka sigurnost u snabde-vawu centra grada elektri~nomenergijom bi}e na visokom nivou -rekao je Milankovi}.

On je istakao i da veliki prob-lem predstavqa postavqawestubova za dalekovod koji }enapajati trafo-stanicu zbognere{enih imovinsko-pravnihodnosa na zemqi{tu na kom bitrebalo da budu postavqeni.

- Kompletna investicija za„Beograd 20" iznosi oko 20 mil-iona evra, a finansira se iz sop-stvenih sredstava Elektromre`eSrbije. Prva faza izgradwe je prikraju i ugovorena je isporukaopreme. Problem je pristipdalekovoda toj trafostanicizbog divqe gradwe. Na trasidalekovoda dugoj 20 kilometarapotrebno je otkupiti zemqi{te zastubna mesta, kako bi dalekovodbio izgra|en, ~ija trasa prolazikroz naseqa Grocka i Kalu|erica- rekao je Milankovi}.

Direktor Uprave za energetikuBeograda, Marko Stojanovi}potvrdio je da }e svi poslatizahtevi za legalizaciju objekatakoji se nalaze na planiranojtrasi biti odbijeni, a objekti popotrebi sru{eni, kao i da }e svalica koja tu `ive biti raseqena.Kako je istakao, po drugi put umandatu ove gradske upraveGradsko ve}e je donelo odluku ointerventnoj izgradwi 220trafo-stanica i vodova na teri-toriji Beograda.

To je mnogim novinarima naovoj konferenciji imalo prizvukva|ewa fleka. Stojanovi}, nijeuspeo da objasni, kako to izgrad-wa ovako va`nog energetskogobjekta u Beogradu - od posebnogdr`avnog interesa, biva sputanaevo ve} vi{e decenija, zbog pot-puno nehajnog odnosa gradskih iop{tinskih slu`bi prema divqoj

ODJECI SA KONFERENCIJA „SNABDEVANE BEOGRADA ELETRI~NOM ENERGIJOM

Odgovornost za „zamra~ivawe“U situaciji potpune lokalne neodgovornosti i „sistem-skih izgovora“, EMS i EDB su u~inili maksimum da se„spase {to se spasti mo`e“, odnosno da ove zime uslu~aju novih kvarova `iteqi centra grada, bar budumawe u mraku

15

gradwi na ovom podru~ju. Autorovih redova bio je pre nekolikogodina svedok zaprepa{}ewa, iliboqe re}i o~ajawa direktoratada „Elektroistoka“, zbog toga{to svi wihovi poku{aji daobjasne i ubede nadle`ne organekakva opasnost preti centruBeograda zbog ometawa gradwe TS„Beograd 20“ - jednostavno bivajuignorisani. Pamtim re~i koje jeizgovorio tada: „Oni jednostavnoni{ta ne razumeju“! A elektro-privrednici nisu tada imali„nekog jakog politi~ara“ koji bi touspeo da razume i stane iza wih!

Umesto toga u pri~i oko ovetrafo stanice pojavio se tada min-istar mudrac sa, izjavom -parafraziramo - {ta ima veze {toqudi divqe grade ku}e na podru~jutrafo-stanice i na dalekovodnojtrasi?! Bilo bi dobro da on sadaobjasni gra|anima u centru, mnogob-rojnim firmama i inostranimdiplomatskim i drugim pred-stavni-{tvima, za{to su ostajali iza{to i ubudu}e vrlo lako moguostajati satima bez struje,naro~ito ove zime. Sada se EMS iEDB svim silama ili boqe re}iraznim prevezivawima i odusta uzveliku domi{qatost wihovihstru~waka, trude da se to nekakopredupredi, ili bar da „skratemrak“.

Ipak, izvesno je ne}e bitidovoqno samo to {to su neodgov-orni graditeqi privedeni upoliciju i {to }e neki krivi~noodgovarati. Sve to treba mnogokonsekventnije da se primeni zaone koji su bili zadu`eni da tospre~e a decenijama nisu. Ko zna,koliko su za to vreme, tim„tolerisawem“ strpali para usvoje xepove. Ako postoji dobravoqa i ko ho}e sve to mo`e lakoda otkrije, a sigurno }e im u tomepomo}i oni ~ije }e ku}e sadamorati da se ru{e. Krajwe je

vreme da ti dugogodi{wi krea-tori urbanisti~kog haosa uBeogradu, {to bi narod rekao,malo omaste bukagije. A ne da sepri~a o sistemskim gre{kama, uzslezawe ramena i obja{wewe da

se to tako radilo. Divqa gradwaje uvek bila zabrawena, naro~itotamo gde se radilo o objektima odposebnog dru{tvenog ineresa, anaro~ito gde je ugro`eno biti-sawe stotine hiqada drugihgra|ana i ko zna koliko drugihinstitucija i javnih slu`bi.Sasvim ta~no mo`e da se utvrdikrivica i odgovornost za zamra-~ivawe centra Beograda!

ENERGOPORTALDragan Obradovi}

www.energoportal.info

U ZIMSKOM PERIODU“

centra Beograda

Novobeogradski dalekovod uskoro ispod zemqe

BEOGRAD - Predsednik op-{tine Novi Beograd NenadMilenkovi} i predstavnik

firme „Elektroistok in`ewe-ring" Dejan Paunovi} potpisali suugovor o izradi idejnog projektaza izme{tawe dalekovoda ispodzemqe u novobeogradskim bloko-vima 70 i 70a.

Planirano je da se ukloni se-dam stubova na potezu od trafo-stanice „Beograd 5" do toplane„Novi Beograd" a tek posle izradeidejnog projekta bi}e poznatavrednost ~itave investicije.

^lan Gradskog ve}a Miroslav^u~kovi}, koji je prisustvovaopotpisivawu ugovora, podsetio jeda su ovakvi dalekovodi postalipro{lost na Karaburmi, u ulici

Husinskih rudara. Grad je voqanda u~estvuje u finansirawu sli~-nog posla u Novom Beogradu, presvega zbog `iteqa ove op{tine.Dok budu trajali radovi, bi}eobezbe|eno nesmetano snabdava-we strujom - rekao je ^u~kovi}.

Prema re~ima Nenada Milen-kovi}a, Novi Beograd nije bioovoliko izgra|en kada su vodovipostavqeni, ali je ~iwenica daposledwe dve decenije oni ometa-ju razvoj op{tine.

- Izme{tawem dalekovoda is-pod zemqe (kablirawem) otvori-}e se mogu}nost daqeg ure|ewaovog prostora, a veoma je va`no{to grad Beograd stoji iza oveinicijative - dodao je Milenko-vi}.

16

ENTSO-E EMS-u najvi{a ocenaInspekcija ENTSO-E procenila i potvrdila usagla{e-nost EMSa operativnom priru~niku {to nas svrstava urang zapadnoevropskih TSO-ova.

U CTE je 2006. godine osnovaoradnu grupu CME (ComplianceMonitoring and Enforcement)

sa zadatkom da vr{i kontroluusagla{enosti TSO-ova sa pravi-lima UCTE/ENTSO-E Operativnogpriru~nika. Kontrola usagla{e-nosti je u po~etku obavqana samoputem samoprocene TSO-ova, dabi u 2008. i 2009. godini kontrolaobuhvatila i inspekcije TSO-ovana dobrovoqnoj bazi. Od 2010. go-dine ove inspekcije postaju oba-vezne.

Programom rada CME predvi-|eno je da se u toku 2010. godinesprovedu inspekcije u {est TSO-ova po pitawu poglavqa 8. Opera-tivnog priru~nika, koje se odnosina na~in sprovo|ewa obuke dispe-~era nacionalnih dispe~erskihcentara. Jedan od odabranih TSO-ova je i JP EMS.

Inspekcija JP EMS sprovedenaje 9. i 10. novembra 2010. godine.Tim za inspekciju su sa~iwavali:Martin Reha~ek (vo|a tima), Ra-fal Ku}inski, Matias Kuring iLase Kontinen. JP EMS su pred-stavqali Sr|an Suboti} – glavnidispe~er, Vladimir Ili}, Du{koAni~i}, Petar Petrovi} (rukovo-dioci smene NDC-a) i AleksandarPetkovi} (dispe~er NDC-a).

U toku dvodnevne inspekcije,tim ENTSO-E je procewivao usa-gla{enost JP EMS sa svih 14 pra-vila poglavqa 8 Operativnogpriru~nika na osnovu: -internih uputstava koji ure|u-

ju ovu oblast,-aktivnosti koordinatora za

obuku,-godi{wih programa obuke, -redovnih dispe~erskih sasta-

naka, -zajedni~kih obuka dispe~era

NDC-a i RDC-ova, -zajedni~kih me|unarodnih

obuka dispe~era, -obuke na DTS-u (Dispatcher Tra-

ining Simulator), -ostalih vidova obuke.Tim ENTSO-E je posetio i NDC,

gde se kroz razgovor sa de`urnomsmenom uverio u dobro znawe en-gleskog jezika na{ih dispe~era,postajawe dokumentacije neophod-

ne za rad dispe~era i karakteri-stikama energetskih aplikacijaSCADA/EMS sistema. U u~ioniciza trening na DTS-u inspekciji susimulirani neki od poreme}ajakoji su bili deo prethodne obukedispe~era.

Utisci tima ENTSO-E nakonsprovedene inspekcije JP EMS supozitivni, a preliminarni rezul-

tati pokazuju da je JP EMS oce-wen najvi{im ocenama za sva pra-vila iz poglavqa 8 Operativnogpriru~nika, {to nas svrstava urang sa zapadnoevropskim TSO-ovima. Inspekcija je prepoznala imogu}nost da JP EMS organizujetrening dispe~era susednih TSO-ova na DTS-u, {to predstavqa naj-vi{i stepen zajedni~ke obuke.

ENTSO-E podr`ava dokument Komisije „Prioriteti za energetsku infrastrukturu za period 2020-2030. Projekat

o integrisanoj evropskoj energetskoj mre`i“.ENTSO-E pozdravqa saop{tewe Komisije, koje nosi naslov “Projekat o

integrisanoj evropskoj energetskoj mre`i“. Operatori prenosnog sistema,kao budu}i vlasnici i operatori, raduju se saradwi sa Komisijom, a u ciq-u obezbe|ivawa sigurne i pouzdane integracije sa postoje}im mre`ama, ka-ko bi svojim znawem i iskustvom, doprineli projektovawu i upravqawu p-laniranim elektroenergetskim autoputevima,

Projekat predstavqa su{tinsku smernicu kada su u pitawu prioritetievropske politike za energetsku infrastrukturu. ENTSO-E podr`ava ciqKomisije da sru{i prepreke koje spre~avaju razvoj elektroenergetskih mr-e`a, odnosno neefikasne i spore procedure pri izdavawu dozvola i prist-up vlasni{tvu i akcijskom kapitalu subjektima koji razvijaju mre`u.ENTSO-E se raduje i doprinosu koji }e dati u debati o primeni Projekta,imaju}i u vidu da su mre`e od su{tinskog zna~aja za ostvarivawe inte-grisane, sigurne evropske energetske politike koja predvi|a nultu emisijuugqenika.

NOVI PREDSEDNIK ENTSO-E REGIONALNE GRUPEZA JUGOISTO^NU EVROPU

Na sastanku ENTSO-E Regionalne grupe za Jugoisto~nu Evropu (ENTSO-ERG SEE), odr`anom 17. 11. 2010. godine u Be~u, za wenog novog predsednikau narednom dvogodi{wem mandatu izabran je Milo{ Mladenovi}, izvr{nidirektor za upravqawe i tr`i{te u JP EMS. ENTSO-E RG SEE se nalazi uokviru strukture ENTSO-E Komiteta za tr`i{te i ima veoma va`nu ulogu uuskladjivawu na~ina rada i procedura TSO-ova iz Jugoisto~ne Evrope sazahtevima i normama EU legislative iz oblasti tr`i{ta elektri~ne ener-gije, kao i sa dobrom praksom prisutnom u zemqama EU. Takodje, ova regio-nalna grupa ima zna~ajnu ulogu i u procesu uspostavqawa regionalnog tr`i-{ta elektri~ne energije Jugoisto~ne Evrope, kao jednog od bitnih ciqevaUgovora o osnivawu energetske zajednice (Energy Treaty). Kao osnovni ciq unarednom dvogodi{wem periodu, Milo{ Mladenovi} je apostrofirao po-stupnu implementaciju Ciqanog modela tr`i{ta EU u regionu Jugoisto~neEvrope, bazirano na realisti~nim vremenskim okvirima i po „step by step“principu koji je u ovom procesu bio dominantan i u EU, uz jasnu i nedvosmi-slenu podr{ku svim izglednim „bottom-up“ inicijativama, koordinisanimod strane regionalnih TSO-ova.

Pored koristi za Republiku Srbiju koja se dodatno etablirala kao jedanod kqu~nih ~inilaca za uspostavqawe efikasnog i odr`ivog regionalnogtr`i{ta elektri~ne energije, ova vest predstavqa i jo{ jednu potvrdu kre-dibiliteta i ugleda JP EMS, kako u regionalnim, tako i u pan-evropskimokvirima.

17

UGOVOR O IZGRADWI PODVODNOG INTER-KONEKTIVNOG KABLA KAPACITETA 1000 MW

Predstavnici crnogorske Vlade i ita-lijanske dr`avne kompanije Terna, potpi-sali su sino} (22. novembra 2010. godine)Ugovor o izgradwi podmorskog (podvodnog)interkonektivnog kabla, kapaciteta 1.000MW izme|u Tivta (Crna Gora) i Peskare(Italija) u vrednosti od oko 720 milionaevra.Ugovor su potpisali crnogorski mi-nistar ekonomije Branko Vujovi}, predsed-nik Odbora direktora CGES (elektropre-nosnog sistema Crne Gore) Zoran \ukano-vi} i izvr{ni direktor Terne, Flavio Ka-taneo.

Italijanski ministar privrede Pa-olo Romani, koji je prisustvovao potpi-sivawu Ugovora, rekao je potom na kon-ferenciji za novinare da }e izgradwomkabla Crna Gora postati energetsko~vori{te ovog dijela Evrope. Elek-tri~na interkonekcija izme|u Italije iCrne Gore je duga oko 450 kilometara,od kojih je oko 375 kilometara podmor-skog kabla koji }e povezati dve straneJadranskog mora i oko 75 kilometarakopnene interkonekcije. Crna Gora biod prometa struje godi{we mogla daprihoduje i do 40 miliona evra. Itali-janska strana }e u potpunosti finansi-rati gradwu kabla, a za uzvrat Terna }edo kraja ove godine da dokapitalizujeCrnogorski elektroprenosni sistem sa30 miliona evra i tako }e ste}i 22 po-sto akcija te dr`avne firme.

ME\UNARODNA PANORAMA

BRISEL - Evropska komisija obe-lodanila je detaqe bilion (1.00milijardi) evra te{kog investi-

cionog plana gradwe masivnih gasovo-da, “visokonaponskih magistarala” i8.000 km dugih cevovoda za transporti odlagawe {tetnih gasova, citiraBloomberg izvode iz izve{taja. Ko-mesar za energiju Guenter Owettingerje pro{le nedeqe objavio plan “Ener-getskih infrastrukturnih prioritetaza 2020. i 2030.”, namewen stavarwuobjediwene “Evropske energetske mre-`e”. Bloomberg navodi da plan ide naruku proizvo|a~ima gasa, poput Rusijei Azerbejxana, jer tom energentu dajeprioritet u te`wi da smawi kori-{}ewe ugqa u proizvodwi elektri~-ne energije. Zavisnost od uvoznog gasapora{}e sa sada{wih oko 60 odsto, na73%-79% do 2020. i 81%-89% do 2030,stoji u dokumentu. Ruski gas u tomeu~estvuje otprilike sa jednom tre}i-nom, pa se u izve{taju ocewuje strate-{kim za EU da do 2020. pokrije 10 do20 odsto svojih potreba za ovim ener-gentom (45 do 90 mlrd.m3 godi{we),gradwom “ju`nog (gasovodnog) korido-ra” do Kaspijskog regiona. Bloomberg

ukazuje da je ovo do sada najjasnija de-finicija onoga {to EU `eli da po-stigne sa kaspijskog tr`i{ta gasa.Oettinger je obezbedio podr{ku zagradwu “elektroenergetskih magi-strala” potrebnih za prenos ogromnihkoli~ina struje koju EU planira daproizvede sa vetroparkova na Sever-nom moru i solarnih parkova sa pod-ru~ja Mediterana. Podeqena su, me-|utim, mi{qewa za investicije u hi-qade kilometara cevododa za tran-sport CO2 i wegovo odlagawe u is-pra`wena poqa prirodnog gasa. Kri-ti~ari upozoravaju da }e cena tzv,CCS (carbon capture and storage) teh-nologije pasti na le|a poreskih obve-znika, osim ako se cena dozvola zaemisije CO2 ne podigne sa sada{nihoko 15 evra, na 60 do 80 evra po me-tri~koj toni. Oni navode da je u su-protnom, jednostavnije i jeftinijeulagawe u obnovqive izvore. Plantako|e predvi|a stvarawe vi{e ve-likih dalekovodnih pravaca od jugaka severu, kojim bi se razmewivalaenergija dobijena iz obnovqivih iz-vora na Severnom moru i Mediteranui slala do centralne Evrope.

Gradwa masivnih gasovoda

C IGRE SRBIJA, jedna od 57nacionalnih komitetaMe|unarodnog saveta za

velike elektri~ne mre`e SI-GRE PARIS koja ima ~lanove izvi{e od 80 ?emaqa, organizujesvoje 30. savetovawe. U 2011.go-dini navr{ava se 60 godina odosnivawa Nacionalnog komi-teta Me|unarodnog saveta zavelike elektri~ne mre`e JU-KO SIGRE (danas CIGRE SRBI-JA), tako da 30.savetovawe imaJUBILARNI KARAKTER.

Savetovawe }e se odr`a-ti od 29. maja do 03. juna2011.godine u jednom od naj-lep{ih turisti~kih mesta uSrbiji, na Zlatiboru, gde suve} uspe{no organizovana dvasavetovawa, 2005. i 2009. go-dine.

Generalni pokroviteqi30. savetovawa su ELEKTRO-PRIVREDA Srbije i ELEK-TROMRE@A Srbije.

30. savetovawe se odr`a-va u uslovima daqe liberali-zacije elektroenergetskogsektora i ukqu~ewa u tr`i-{te elektri~ne energijeevropskih zemaqa, sa izra`e-nom potrebom za novim znawi-ma, razmenom mi{qewa i is-

kustava iz doma}e i svetskeprakse.

Ciq 30. savetovawa je daokupi nau~ne i stru~ne radni-ke,organizacije iz oblasti na-uke, elektro-privrede i elek-troindustrije, koji }e kroz pi-sane referate i sveobuhvatnustru~nu raspravu dati svoj do-prinos re{avawu aktuelnihproblema vezanih za rad irazvoj elektroenergetskog si-stema i elektroindustrijekod nas.

Kao osnova za stru~ni radna Savetovawu treba da po-slu`e referati napisani izproblematike obuhva}enePREFERENCIJALNIM TEMA-MA, koje su definisali STU-DIJSKI KOMITETI, svrsta-ni u 16 grupa:A1 Obrtne elektri~ne ma{i-

neA2 TransformatoriA3 Visokonaponska oprema

B1 KabloviB2 Nadzemni vodoviB3 PostrojewaB4 HVDC i energetska elek-

tronikaC1 Ekonomija i razvoj EESC2 Upravqawe i eksploata-

cija EESC3 Performanse sistema za-

{tite `ivotne sredineC4 Tehni~ke performanse

EESC5 Tr`i{te elektri~ne ener-

gije i regulacijaC6 Distributivni sistemi

idistribuirana proizvod-wa

D1 Materijali i savremenetehnologije

D2 Informacioni sistemi itelekomunikacijeOrganizacioni odbor 30.

savetovawa predvideo je dase u toku Savetovawa odr`iOKRUGLI STO SA AKTUEL-NOM TEMOM.

Za vreme Savetovawa odr-`a}e se TEHNI^KA IZLO-@BA CIGRE SRBIJA EXPO2011, na kojoj }e elektroindu-strija i proizvo|a~i elektroopreme iz na{e zemqe i ino-stranstva, konsultanti, nau~-no - istra`iva~ke organiza-cije i dr. imati mogu}nosti dakroz poslovne prezentacije ipromotivne aktivnosti prika-`u prakti~nu realizaciju ono-ga {to je predmet diskusija naSavetovawu.

PRIJAVA RADAAutori treba da prijave

svoje radove na posebnomobrascu koji je dat uz Prvoobave{tewe do 15.decembra2010.godine.

Uz prijavu se podnosi KRA-TAK SADR@AJ, ~iji je obim do400 re~i.

Obave{tewe o prihvata-wu prijave radova autori }edobiti do 31.decembra2010.godine.

Pun tekst rada autori tre-ba da dostave do 28.februara2011.godine.

Radove }e recenziratiStudijski komiteti

18

Na IX sednici Skup{tine Sin-dikata EMS, odr`anoj 23. sep-tembra u Sremskim Karlovci-

ma, doneta je Odluka o raspisivawujedinstvenih izbora za sve nosiocefunkcija u Sindikatu EMS. Izbori}e se odr`ati 10. decembra, a rokza podno{ewe kandidatura Izbor-noj komisiji je od 22. oktobra do 26.novembra 2010. godine. Konstitu-tivna sednica novog saziva Skup-{tine Sindikata EMS odr`a}e senajkasnije do 13. januara 2011. godi-ne. Izborna komisija je, na osnovuuvida o pla}awu sindikalne ~lana-rine za septembar 2010. godine,ustanovila spisak sa 1421 ~lanomSindikata EMS s pravom glasa.

Sindikalni izbori u Javnompreduze}u Elektromre`a Srbije si-gurno su jedni od najdemokratskijihizbora na sindikalnoj sceni Srbije.Potvrda tome je i izbor predsedni-ka Sindikata EMS, o kome }e sindi-kalno ~lanstvo neposredno odlu~i-vati u svim oragnizacionim delovi-ma JP „Elektromre`a Srbije“ i pri-vrednim dru{tvima „Elektroistok– Projektni biro“ i „Elektroistok –Izgradwa“, tajnim glasawem izme|uvi{e kandidata.

Ovim povodom gost redakcijelista EMS bio je Milovan An-dri}, predsednik SindikataEMS.

Koji poslovi su realizovani uCentrali Sindikata EMS u prote-klom periodu?

Najva`niji zadaci SindikataEMS, pregovarawe, potpisivawe ipra}ewe primene Kolektivnog ugo-vora za JP EMS, u stalnom socijal-nom dijalogu sa Poslodavcem i popotrebi sa Osniva~em, odnosno sarelevantnim predstavnicima Vla-de Republike Srbije (Ministarstvorudarstva i energetike, Ministar-stvo finansija i Ministarstvo ra-da i socijalne politike) su uspe{norealizovani u prethodnom periodu.Kona~no definisane i u praksi re-alizovane isplate uve}awa osnov-ne zarade zbog interventnog rada,redovne stipendije za decu premi-nulih ~lanova sindikata, po~etaka`urnog dono{ewa i izvr{ewa Re-{ewa za isplatu naknade nemateri-jalne {tete nastale zbog povredena radu po sporazumima za vansud-sko poravnawe, bonusi, pozajmice idruga nova i ste~ena prava iz Ko-lektivnog ugovora su kori{}ena upunom obimu.

Komisija za izradu novog Pra-vilnika o organizaciji i sistemati-zaciji poslova u JP EMS je razma-trala sindikalne zahteve i deli-mi~no ili u celosti ih usvojila. Si-stematizacija radnih mesta je obu-hvatila sve zaposlene (privreme-nim statusom radnih mesta, do 14 go-dina, prolongirano je brisawe od-re|enih radnih mesta iz sistemati-zacije i re{en problem organizaci-onog i tehnolo{kog vi{ka najve}egbroja zaposlenih prirodnim putem –odlaskom u redovnu penziju, a mla-|im kadrovima je dato dovoqnovremena da se do{koluju ili pre-kvalifikuju). Sistematizovana susva postoje}a radna mesta na kojimase sta` osigurawa ra~una sa uve}a-nim trajawem. Omogu}eno je odre|i-vawe koeficijenata radnih mestana na~in da budu o~uvane zarade za-poslenih, a prihva}en je i zahtev

sindikata da se upra`wena radnamesta popuwavaju po pravilu putemjavnog oglasa, prvenstveno inter-nog, a potom eksternog. Novim aktomje funkcionalno unapre|eno verti-kalno organizovawe (smawen brojdirektora za vi{e od 50%, a brojorganizacionih jedinica za vi{e od40%). Izvr{eno je upodobqavawevrste stru~ne spreme za sve zapo-slene koji uspe{no obavqaju odre-|eni posao u du`em vremenskom pe-riodu, a nemaju odgovaraju}u stru~nuspremu u istom stepenu.

Na zahtev Sindikata EMS pro-meweno je novo Uputstvo za obra~unnaknada tro{kova za vreme prove-deno na slu`benom putovawu u ze-mqi koje je izazvalo veliko nezado-voqstvo zaposlenih, naro~ito mon-tera u dalekovodnim ekipama.

Sindikalni funkcioneri i pri-jateqi Sindikata EMS uspeli su daizdejstvuju kod Osniva~a i Poslo-davca prolongirawe primopredajeelektroenergetskih objekata TS110/h kV izme|u javnih preduze}a„Elektromre`a Srbije“ i „Elektro-privreda Srbije“, ne ulaze}i u teh-nolo{ku i ekonomsku problematikurazgrani~ewa prenosnog i distri-butivnog sistema, ali sa nameromda se pre po~etka procesa primo-predaje na|e zajedni~ki interes za-poslenih sa spiska za prelazak koddrugog poslodavca i na{eg preduze-}a i re{i status slu`benih stanovauz TS 110/h, odnosno spre~i wihovgubitak sa razdvajawem elektroe-nergetskih objekata.

Sindikalni aktivisti su u~e-stvovali u izradi akta o procenirizika za sva radna mesta u JPEMS.

Centrala Sindikata EMS je do-nosila i sprovodila programe zaprevenciju radne invalidnosti (re-kreacija) i rehabilitaciju zaposle-nih, inicirala preventivne lekar-ske preglede za `ene i mu{karcekoji nisu obuhva}eni obaveznimpregledima, organizovala sport-ske, turisti~ke i kulturne manife-stacije, sindikalne kurseve i semi-nare za edukaciju poverenika, sara-

SINDIKALNE AKTIVNOSTI

IZBORI U SINDIKATU

Intervju sa predsednikom

19

|ivala sa drugim sindikatima iasocijacijama sindikata, realizo-vala ugovor „Biznet” sa preduze}em„Telekom Srbija A.D.” za 2000 broje-va u sindikalnoj mre`i i posredo-vala prilikom kupovine mobilnihtelefonskih aparata po benefici-ranim cenama, snabdevala ~lanoveSindikata ugqem i koordiniralau~e{}e u brojnim humanitarnim ak-cijama.

Sva prava koja su realizovana za~lanove zaposlene u Javnom predu-ze}u „Elektromre`a Srbije“ nepo-sredno ili posredno su konzumira-li i ~lanovi Sindikata EMS zapo-sleni u izdvojenim privrednim dru-{tvima „Elektroistok - Izgradwa“d.o.o. i „Elektroistok - Projektnibiro“ d.o.o.

Uz sve redovne poslove predvi-|ene programom rada uspe{no je za-vr{en i veliki posao reorganiza-cije na{eg sindikata po novim Pra-vilima.

Da li se Sindikat EMS baviozaradama svojih ~lanova?

Sticajem raznih okolnosti iukazanih prilika da se unapredi`ivotni standard zaposlenih ilisamo realizuju neka osporavanaprava iz Kolektivnog ugovora, de-{avalo se da su sindikalni funk-cioneri i aktivisti, uz pomo} pri-jateqa na{eg Sindikata, konstruk-tivnim predlozima i u~e{}em u ko-ordiniranim akcijama prema Osni-va~u, obavqali i poslove koji nisupo definiciji sindikalni i za ko-je nisu formalno nadle`ni i odgo-vorni. U septembru 2006. godineprose~na neto zarada u JP EMS jebila samo 32.741,00 dinar (prviput pala ispod prose~ne neto zara-de u JP EPS - 33.060,00 dinara). Po-sle ostvarenog kontakta Sindika-ta EMS sa relevantnim predstav-nicima Ministarstva finansija iMinistarstva rudarstva i energe-tike, 2007. godine dogovoren je fi-nansijski „paket“ u pravnom oblikuvansudskog poravnawa Poslodav-ca i Sindikata, koji je uve}ao masuza zarade zaposlenih u JP EMS za32 miliona dinara. To je bio dobar

osnov za relativno uspe{no pla-nirawe i realizaciju mase za za-rade u narednim godinama (u sep-tembru ove godine prose~na netozarada u JP EMS je dostigla59.293,00 dinara, a u JP EPS54.714,83 dinara).

Po~etkom 2008. godine ispuwenoje obe}awe novog Poslovodstva iudovoqeno sindikalnim zahtevimaza u~e{}e zaposlenih u raspodeliostvarene dobiti. Prvi put je is-pla}ena „trinaesta plata“.

Daqim zajedni~kim i argumento-vanim delovawem prema Osniva~u,izvr{ene su isplate „razlika“ svimzaposlenima tokom sva tri mesecaposledweg kvartala 2008. godine, a2009. godine svi zaposleni su u jed-nom od meseci drugog polugo|a dobi-li 30% uve}ane zarade, u okvirimatada va`e}eg Zakona o privreme-nom smawewu plata.

Za 2010. godinu Poslovodstvo iSindikat su dogovorili bonuse zaperiod juni-decembar (nov~ani deo{trajka~kih zahteva sindikata utri mese~ne rate – juni, septembar,novembar i raspodela dela dobitiiz pro{le godine u ~etiri rate – ju-li, avgust, oktobar i decembar).

Na svaki zahtev Sindikata odo-bravane su beskamatne namenske po-zajmice za sve zaposlene, od strane

Poslodavca, kontinuirano u maksi-malnim iznosima.

Aktivirana je „stimulacija“, od-nosno mogu}nost dodatnih primawado 30%, prema ostvarenom radnomu~inku zaposlenih koji su zna~ajnoiznad standardnih, uz ispuwen ul-timativni sindikalni uslov maksi-malne transparentnosti.

Kakav je odnos Sindikata saPoslovodstvom?

Partnerski odnos izgra|en izme-|u Poslodavca i Sindikata je, po-red podizawa i odr`avawa zaradana podno{qivom nivou, bonusa i sl,najve}u potvrdu svoje neophodnostidobio u uspe{noj zajedni~koj akcijivra}awa objekata dru{tvenog stan-darda. Vlada Republike Srbije izu-zela je iz postupka oduzimawa ivratila nam objekte: vilu „Jasmin“ uVrwa~koj Bawi, vilu „Tetreb“ na Ko-paoniku i odmarali{te u Buqarici,Republika Crna Gora. Ovo je velikiuspeh Poslodavca, ali i SindikataEMS, ~ije su zvani~no mi{qewe ipuna formalna i neformalna podr-{ka u potpunosti uva`eni od Osni-va~a. Sindikat EMS je ukqu~en u ak-tivnosti Renovirawe objekta „Re-lejna stanica“ na Kopaoniku. Svesindikalne organizacije delovapreduze}a u~estvuju u ure|ewu ente-rijera „svojih“ apartmana.

SINDIKALNE AKTIVNOSTI

Sindikata EMS

20

Poslodavac je osmislio programsufinansirawa stru~nog usavr{a-vawa zaposlenih i prihvatio pred-log Sindikata da se finansira spe-cijalisti~ko {kolovawe zaposle-nih sa sredwom stru~nom spremom,studijski program Elektroenergeti-~ar za mre`e i postrojewa.

Poslodavac je kontinuirano do-tirao Fond solidarnosti EMS u ci-qu omogu}avawa pru`awa materi-jalne pomo}i svim ~lanovima Fon-da solidarnosti i ~lanovima wiho-ve u`e porodice (bra~ni drug i de-ca do 27 godina starosti koja su naredovnom {kolovawu) u re{avawui ubla`avawu odre|enih stawa wi-hovih socijalnih potreba, premaPravilniku Fonda. Informisawe~lanova sindikata EMS se poredslu`benog glasila, sindikalnog saj-ta postavqenog na internet adresihttp://www.sindikatems.org.rs, vr{ii putem lista EMS.

Oformqena je Sportska sekcijaJavnog preduze}a „Elektromre`aSrbije“. To je zajedni~ki projekatSindikata i Poslodavca, realizo-van u ciqu podizawa sportske re-kreacije na vi{i nivo. ^lanovi ovesekcije mogu biti svi zaposleni uJP EMS koji se bave sportom. Sport-ske ekipe i pojedinci u raznim di-sciplinama se takmi~e na jednomcentralnom turniru (velika sport-sko-rekreativna manifestacija -Sportski susreti zaposlenih u JPEMS), na turnirima za pojedinesportove ({ah, tenis i drugi) ilikontinuirano u okviru preduze}a ina drugim nivoima po dogovorenomgodi{wem planu i programu.

Da li je bilo neslagawa i spo-rova sa Poslovodstvom?

Na zahtev Sindikata, po usvaja-wu Programa poslovawa JP EMS za2009. godinu, Poslovodstvo je po~e-lo da ispla}uje jubilarne nagradezaposlenima (period I-IV), ali je podobijenim preporukama iz Mini-starstva ekonomije i regionalnograzvoja, po Zakonu o privremenomsmawewu plata, isplata bila pre-kinuta. Protesti, molbe, `albe isva druga nastojawa sindikalnihaktivista da se u socijalnom dija-logu re{i i ovo pitawe, ovog putanisu urodila plodom i SindikatEMS je bio prinu|en da, uz podr{kuskoro svih o{te}enih jubilaraca,pokrene proceduru sudske naplate.Postupak je pokrenut pred Prvimosnovnim sudom u Beogradu i ubrzookon~an sudskim poravnawem.

Ostale su nere{ene tu`be zapo-slenih zbog opstrukcije biv{eg di-rektora EPS JP „Elektroistok“prilikom ostvarivawa dobijenog

prava po osnovu beneficiranogradnog sta`a po „Prvom zapisniku“Republi~kog fonda za penzijsko iinvalidsko osigurawe i tu`besmenskih radnika zbog visine uve-}awa osnovne zarade za smenskirad (problem nastao zbog tuma~ewaOsniva~a, odnosno Ministarstvarada i socijalne politike da rad uturnusu nije smenski rad).

Nije re{en problem slu`benihstanova. Skup svih okolnosti kojesu pratile proces primopredaje TS110/h kV nije i{ao u pravcu dono{e-wa racionalnih i blagovremenihodluka, kako sa stanovi{ta organi-zovawa procesa rada, tako i sa sta-novi{ta re{avawa egzistencijal-nih pitawa zaposlenih koji u wemuu~estvuju. Stav Sindikata EMS poovom pitawu nije izmewen, neop-hodno je da Upravni odbor JP EMSpromeni status slu`benih stanovauz TS 110/h i tako spre~i wihov gu-bitak sa razdvajawem elektroener-getskih objekata, odnosno prenosomovih trafostanica Privrednimdru{tvima za distribuciju elek-tri~ne energije u JP EPS i da se od-mah po~ne sa re{avawem pitawa,ako ne svih, onda bar „nespornih“stanova za koje su sindikalni akti-visti pribavili dokumentaciju kojaobezbe|uje da se odre|enom brojuzaposlenih, koji `ive u tim stano-vima, a nisu na drugi na~in re{ilistambeno pitawe, omogu}i zakupstanova.

Kako vidite Sindikat EMS unarednom periodu?

Protekle godine su bile uglav-nom uspe{ne u poboq{avawu i odr-`avawu postignutog nivoa standar-da zaposlenih. Svetska ekonomskakriza uticala je i na poslovawe na-{eg preduze}a (najvi{e zbog padavrednosti doma}e valute, odnosnorasta finansijskih rashoda poosnovu efekata valutne klauzule inegativnih kursnih razlika) sasvim ograni~ewima i uslovqava-wima koje je Osniva~ odredio zasva javna preduze}a, ali ohrabrujeizra`ena spremnost socijalnihpartnera da se nastavi saradwa uciqu za{tite materijalnog i soci-jalnog polo`aja zaposlenih u JPEMS, {to }e narednih godina, imaju-}i u vidu ekonomsku krizu, najavqe-nu korporatizaciju preduze}a, o~e-kivane mere {tedwe i racionali-zacije, biti posebno te{ko – zna~ibi}e puno posla za sindikalne ak-tiviste i veoma je va`no da se napredstoje}im izborima kandiduju ipodr`e oni koji imaju jaku voqu,hrabrost i dovoqan stru~ni kapa-citet da kreiraju i realizuju savre-mene, primerene i realne sindi-kalne programe i projekte, blago-vremeno reaguju kod Osniva~a i Po-slovodstva na eventualne nepra-vilnosti, poma`u u re{avawu pro-blema ~lanstva u vezi sa radom i uubla`avawu odre|enih stawa wi-hovih socijalnih potreba.

Sr|an Stankovi}

SINDIKALNE AKTIVNOSTI

Pomo} za otklawawe posledicazemqotresa u Kraqevu

Na predlog Sindikata EMS, a prema Izve{taju zajedni~ke Komi-sije Poslodavca i Sindikata o uvidu o nanetoj {teti usled ze-mqotresa 03.11.2010. godine u 01,47 ~asova, na individualnim

stambenim objektima i stanovima zaposlenih u Pogonu Kru{evac, koji`ive i rade u Kraqevu, sa~iwenom posle obilaska na licu mesta i uvi-dom u stawe objekata nakon zemqotresa, Upravni odbor JP EMS je do-neo Odluku da odobri sredstva na ime nov~ane pomo}i za tro{kove sa-nacije {tete nastale usred zemqotresa za sedam zaposlenih, u ukup-nom iznosu od 400.000,00 dinara podeqenih po predlogu Komisije. Po-red o{te}ewa na objektima, zajedni~ko za sve stambene jedinice koje jeKomisija pregledala su o{te}ewa na instalacijama vodovoda i kana-lizacije, name{taja i ostalih delova ku}nog inventara. U svim objekti-ma je mogu}e stanovawe, ali su neophodni zanatsko-gra|evinski rado-vi, kako bi se o{te}ewa sanirala.

Upravni odbor je doneo Odluku da JP EMS, kao dru{tveno odgovor-no preduze}e, donira milion dinara gradu Kraqevu.

Milovan Andri}, predsednik Sindikata EMS je ponovo izneo pred-log da se u Planu poslovawa JP EMS za slede}u godinu opredele znat-no ve}a sredstva za namene humanitarnih davawa.

21

Posle tromese~nih tripar-titnih pregovora Osniva~a,Poslodavca i Sindikata

potpisan je 21.03.2007. godine Ko-lektivni ugovor za Javno preduze-}e „Elektromre`a Srbije“ Beograd(KU - Sl.gl. RS, br. 29/2007 i7/2010). Wegovim stupawem na sna-gu 31. marta iste godine prestao jeda va`i Pravilnik o radu, tako dazaposleni nisu osetili posledicekoje bi nastale primewivawemovog prinudnog op{teg akta u du-`em vremenskom periodu.

Zbog isteka va`nosti ovog Ko-lektivnog ugovora 31.12.2010. go-dine, po~eli su pregovori za iz-radu Predloga novog Kolektivnogugovora za Javno preduze}e „Elek-tromre`a Srbije“. Pregovara~kitim u ime Poslodavca u sastavu:Sandra Petrovi}, zamenik gene-ralnog direktora i predsednik

Pregovara~kog tima, Zoran Gavan-ski, izvr{ni direktor za pravneposlove, qudske potencijale iop{te poslove i Jovan E}imovi},izvr{ni direktor za ekonomskofinansijske poslove, ~lanoviPregovara~kog tima Poslodavca iPregovara~ki tim u ime Sindika-ta EMS u sastavu: Milovan An-dri}, predsednik Sindikata EMSi koordinator Pregovara~kog ti-ma, Mitar Sr|enovi}, Dragan Mar-janovi}, Nedeqko Ogrizovi}, Sto-jan Radak i Goran Lisi~i}, ~lano-vi Pregovara~kog tima Sindika-ta, su na bilateralnim pregovori-ma usaglasili predlo`ene tek-stove izmena i dopuna va`e}egKolektivnog ugovora, kako odstrane Poslodavca tako i odstrane reprezentativnog Sindi-kata, izuzev ~lana 39. (problemvisine uve}awa zarade zaposle-

nima za rad u turnusu, odnosno zasmenski rad). Poslodavac i Sin-dikat o~ekuju od Osniva~a – Vla-de RS, da na tripartitnim prego-vorima re{i ovaj problem u okvi-ru zakonskih okvira, a wihov usa-gla{en predlog prihvati u celo-sti.

Da }e ovi pregovori biti te-{ki i dugi nagove{tava stav ~la-nova pregovara~kog tima Osniva-~a iz Ministarstva finansija dana{ aktuelni Kolektivni ugovordaje previ{e prava zaposlenimai da nije primeren ovom kriznomvremenu. Zajedni~ki stav Poslo-vodstva i Sindikata je da zapo-sleni u JP EMS, prema te`iniuslova rada, velikoj odgovorno-sti i vanredno dobrim rezulta-tima rada ostvarenih u kontinu-itetu, zaslu`uju Kolektivni ugo-vor sa najvi{im standardima.

SINDIKALNE AKTIVNOSTI

Dana 4.10.2010. godine po~elisu da va`e „Zakon o spre~a-vawu zlostavqawa na radu“

i „Pravilnik o pravilima pona-{awa poslodavaca izaposlenih uvezi sa prevencijom i za{titomzlostavqawa na radu“. Prema ~l.3navedenog Pravilnika, Posloda-vac je du`an da, radi prepoznava-wa, prevencije i spre~avawa zlo-stavqawa, sprovodi mere obave-{tavawa i osposobqavawa zapo-slenih i wihovih predstavnika daprepoznaju uzroke, oblike i posle-dice vr{ewa zlostavqawa. Po-slodavac mo`e da obezbedi obuku,odnosno osposobqavawe odre|e-nog zaposlenog ili zaposlenih zaobavqawe posredovawa, kao na~i-na razre{ewa spornih odnosa po-vezanih sa zlostavqawem. U ~la-nu 13. Zakona o spre~avawu zlo-stavqawa na radu, naveden je na-~in pokretawa postupka: „Ako seza zlostavqawe ne tereti odgo-

vorno lice u pravnom licu, odno-sno poslodavac sa svojstvom fi-zi~kog lica, zaposleni koji sma-tra da je izlo`en zlostavqawupodnosi obrazlo`eni zahtev zapokretawe postupka za za{titu odzlostavqawa neposredno tom li-cu. Zahtev iz stava 1. ovog ~lanamo`e podneti i predstavnik sin-dikata, lice nadle`no za poslovebezbednosti i zdravqa na radu,predstavnik zaposlenih za bez-bednost i zdravqe na radu ili od-bor za bezbednost i zdravqe naradu, uz pismenu saglasnost zapo-slenog koji smatra da je izlo`enzlostavqawu.”

U zajedni~koj organizaciji Slu-`be za bezbednost i zdravqe naradu JP EMS i Centrale sindika-ta EMS, u utorak 26.10.2010. godi-ne u Visokoj strukovnoj {koli zapreduzetni{tvo u Beogradu reali-zovan je seminar o mobingu. Cen-tar za industrijske odnose - Me-

naxment konsalting centar, u sa-radwi sa Ministarstvom rada isocijalne politike – Inspektora-tom za rad, sa predava~ima: doc.dr Vladimir Marinkovi}, Direk-tor VS[P, Slobodanka Branko-vi}, savetnik Ministra za rad isocijalnu politiku, prof. dr Ra-dan Ili}, pomo}nik direktora Na-cionalne slu`be za zapo{qava-we, advokat Zoran Lon~ar, Jasmi-na Mari~i}-Vukoti}, inspektorkarada Inspektorata za rad Mini-starstva rada i socijalne politi-ke za grad Beograd i prof. dr Dar-ko Marinkovi}, odr`ali su jedno-dnevni seminar za trideset pola-znika – zaposlenih u JP EMS, kojesu predlo`ili poslodavac i sin-dikalne organizacije delovapreduze}a, pod radnim nazivom„Implementacija Zakona o spre~a-vawu zlostavqawa na radu”.

R.E.

Edukacija o Mobingu

Novi Kolektivni ugovor

22

Sportski susreti zaposlenih uJavnom preduze}u Elektro-mre`a Srbije“ odr`ani su, uz

saglasnost i pomo} PoslovodstvaJP EMS, u trajawu ~etiri takmi-~arska dana - od 15. do 19. septem-bra 2010. Godine, u hotelu „Park”u Budvi. Zbog selektovawa ~lano-va reprezentacije Pete Koordina-cije Sindikata EPS za Radni~kesportske igre Koordinacija Sin-dikata EPS u Vrwa~koj Bawi,„Sportski susreti zaposlenih uJP EMS - Budva 2010“ bili su

otvoreni za ~lanove SindikataDirekcija EPS i EPSTURS, aistovremeno su odr`ani i „Sport-ski susreti Pete koordinacijeSindikata EPS - Budva 2010.“

Od 300 u~esnika u Budvi se-lektirano je 50 najboqih sporti-sta koji su u~estvovali na Susre-tima koordinacija SindikataEPS odr`anim od 23. do 25. sep-tembra 2010. godine u Vrwa~kojBawi, sa ciqem obezbe|ewa io~uvawa fizi~ke i zdravstvenesposobnosti radnika kao i zbli-

SINDIKALNE AKTIVNOSTI

Najboqi pojedinci,osvaja~i medaqa

TENIS1. Marinkovi} Predrag2. Staji} Aleksandar3. Poti} Miqan

PLIVAWE M1. Aleksandar Stefanov2. Zoran Mili}evi}3. Milo{ Raki}

PLIVAWE @1. Doris A}imovi}2. Aleksandra Drqa~a3. Qiqana Kri~ka

[AH - CUGER1. Kur}ubi} Aleksandar2. Maksi} Du{an3. Stan~evi} Perica

BACAWE PLO^ICA1. Du{ica Jevi}2. @eqka Aleksi}3. Miladinka Mati}

PIKADO M1. Vladimir Ov~arevi}2. Miodrag Savi}3. Neboj{a Petkovi}

PIKADO @1. Vesna Mladenovi}2. Aleksandra Pejovski3. Marija [efer

STREQA[TVO M1. Novica Simi}2. Jovica ]ur~i}3. Miroslav Novakovi}

STREQA[TVO @1. Babi} Vesna2. Mladenovi} Vesna3. [korni~ki Marija

Mali FudbalNAJBOQI GOLMAN

FILIPOVI] BOJANNAJBOQI STRELAC

\OR\EVI] VLADICA

Fer plejFER PLEJ POJEDINACMILO[ DANILOVI]

FER PLEJ EKIPAUPRAVQAWE

Generalni plasman ekipa

Aktivnosti Sportske sekcije

23

SINDIKALNE AKTIVNOSTI

Prvi sportski susretiV Koordinacije Sindikata EPSBUDVA, 16. – 19. 09. 2010. godine

DISCIPLINA MALI FUDBAL – VETERANI

1. SINDIKAT EMS2. SINDIKAT DIREKCIJA EPS3. EPSTURS

DISCIPLINA NADVLA^EWE KONOPA

1. SINDIKAT EMS2. SINDIKAT DIREKCIJA EPS3. EPSTURS

DISCIPLINA ODBOJKA NA PESKU (@)

1. SINDIKAT EMS2. EPSTURS3. SINDIKAT DIREKCIJA EPS

DISCIPLINA STONI TENIS (@)1. SINDIKAT DIREKCIJA EPS2. EPSTURS3. SINDIKAT EMS

GENERALNI PLASMAN1. SINDIKAT EMS2. SINDIKAT DIREKCIJA EPS3. EPSTURS

Zastavu Susreta podi`eStanimir Milosavqevi} – Kenza

JP EMS

`avawa i upoznavawa radnikakoordinacija: Koordinacija zaproizvodwu ugqa, koju ~ine sin-dikalne organizacije: PD RB "Ko-lubara" Lazarevac, JP PK "Koso-vo" Obili}, JP "PEU" Resavica iPD PK "Kostolac" Kostolac; Ko-ordinacija za proizvodwu ter-moenergije, koju ~ine sindikal-ne organizacije: PD TE "NikolaTesla" Obrenovac, JP TE "Koso-vo" Obili}, PD TE "Kostolac" Ko-stolac i PD "Panonske elektra-ne" Novi Sad; Koordinacija zaproizvodwu hidroenergije, koju

~ine sindikalne organizacije:PD "\erdap" Kladovo, PD "Drin-sko-limske HE" Bajina Ba{ta; Ko-ordinacija za distribucijuelektri~ne energije, koju ~inesindikalne organizacije: PD"Elektrodistribucija Beograd"Beograd, PD "Jugoistok" Ni{, PD"Elektrovojvodina" Novi Sad, PD"Centar" Kragujevac, PD "Elek-trosrbija" Kraqevo i JP "Elek-trokosmet" Pri{tina i Peta Ko-ordinacija, koju ~ine sindikal-ne organizacije: JP EMS Beograd,EPS Turs i JP EPS - Direkcije;

24

SINDIKALNE AKTIVNOSTI

Gost manifestacije dr Milo{ Milankovi}, generalnidirektor i doma}in Nedeqko Ogrizovi}, predsednik

Sindikata EMS Novi Sad

Ekipa Elektroistok Izgradwa, doma}in slede}eg takmi~ewa

Pobednici, ekipa DIREKCIJA u sastavu: ^akaranovi}Milo{, Igwac Predrag i @ivkovi} Branislav

Upetak 24.09.2010. go-dine, u hotelu „Du-nav“ u Sremskim

Karlovcima, odr`ana je~etvrta manifestacija~lanova sindikata EMS„ZLATNI KOTLI] JPEMS“.

Doma}in i organizatorje bio Sindikat EMS po-gon Novi Sad. U~estvova-lo je jedanaest ekipa. Sveekipe su dobile zlatneplakete za u~e{}e, a prvomesto i nagradu Sindika-ta EMS osvojila je ekipaDIREKCIJA u sastavu:^akaranovi} Milo{, Ig-wac Predrag i @ivkovi}Branislav.

Stojanovi} Qubi{a –Buda, idejni tvorac i ini-

cijator ove manifestaci-je je dobio plaketu za-hvalnicu Sindikata EMS.

Ekipa ElektroistokIzgradwa je zauzela po-sledwe mesto i dobiladoma}instvo slede}egtakmi~ewa.

Skuvano jo preko 150litara ~orbe i ispe~eno100 kilograma ribe kojesu, uz doma}e vino koje suobezbedili doma}ini Ne-deqko Ogrizovi} i drugiaktivisti SindikataEMS Novi Sad, degustira-li takmi~ari i mnogobroj-ni gosti me|u kojima i~lanovi Upravnog odborai Poslovodstva JP EMS.

U popodnevnim ~asovi-ma organizovana je posetamanastirima Grgeteg iKru{edol, a uve~e pro-gla{ewe pobednika, sve-~ana ve~era i dru`ewedo kasno u no}.

ZLATNI KOTLI] JP EMSSREMSKI KARLOVCI 2010.

25

IN MEMORIAM

Dragan Radojkovi}, rukovodilac slu`be za odnoses javno{}u i glavni i odgovorni urednik lista „TE– KO Kostolac“ (Glas proizvo|a~a“, iznenada jepreminuo.

Radojkovi} je ro|en 19. maja 1960. godine u Be-ogradu, a u Kombinat Kostolac do{ao je 1987.Radni vek po~eo je kao novinar u listu „Glas pro-izvo|a~a“. Tu je oprobao novinarstvo i trajno seopredelio za taj poziv. Po transformaciji Kom-binata u dva javna preduze}a nastavio je da radiu Javnom preduze}u Termoelektrane „Kostolac“.Izvesno vreme bio je {ef kabineta direktoraTermoelektrana, a po formirawu Privrednogdru{tva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“,vra}a se u Slu`bu za odnose s javno{}u na mestourednika elektronskih izdawa. Po~etkom maja2009. imenovan je za rukovodioca Slu`be za od-

nose s javno{}u i glavnog i odgovornog urednikalista. Kao ve} iskusan novinar nastojao je da ulistu koji je toliko voleo unese ne{to svoje, a dato bude u potpunosti u skladu s politikom Pri-vrednog dru{tva.

Wegova iznenadna i prerana smrt zatekla ga jeodmah po zakqu~ivawu 1435. izdawa na{ih novinakoje, evo od pro{log broja izlaze pod nazivom TE –KO Kostolac. Nije do~ekao da prvi izlista i tajbroj, pa`qivo i odgovorno.

Iznenadni odlazak Dragan Radojkovi}a, rukovo-dioca i urednika, ~oveka i prijateqa, nenadokna-div je gubitak i za novinu, redakciju u kojoj je i po-nikao, a posebno za kolege i one koji su ga voleli ipo{tovali. Svakako, prerani odlazak Dragan naj-te`e pada wegovoj porodici, koju je neizmerno vo-leo i kojoj je bio posve}en svim svojim bi}em.

Dragan Radojkovi}(1960 – 2010)

Umro je na{ dugogodi{wi kolega iprijateq, rukovodilac, saradnik iu~iteq mladih in`ewera, Ranko[}epanovi}, diplomirani elektron-`ewer u 74. godini posle kra}e bole-sti. Ispra}aj je organizovan u utorak,24. avgusta 2010. godine na Gradskomgrobqu u Novom Sadu.

Ranko je ro|en 19. aprila 1936. uSarajevu od oca Miroje i majke Mili-ce. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr-{io je u Danilovgradu i Kotoru, aElektrotehni~ki fakultet u Beogra-du 1960. Po~eo je da radi u Crnoj Goriu “Elektroboki” iz Kotora, od 15. jula1961. do 1. aprila 1963, potom u“Elektrodistribuciji Titograd”, od 1. aprila 1963.do 20. jula 1970, u “Kombinatu aluminijuma Tito-grad”, od 20. jula 1970. do 21. septembra 1973. i u“Elektrotehni~kom i monta`nom preduze}u Niko-la Tesla” Titograd, od 21. septembra 1973. do 08.februara 1976.

U Elektroistoku, u Pogon prenosa Srbobran, za-poslio se na mestu rukovodioca MRC-a 8. februa-ra 1976. godine. Rukovodilac Slu`be investicijau RO Elektroprenos Novi Sad postao je 22. febua-ra 1980.

Rukovodilac Sektora za tehni~-ke poslove (tehni~ki direktor)Elektroprenosa Novi Sad, dana 27.febrara 1986. [ef Elektroistoko-vog MRC-a Novi Sad bio je od 01. ju-la 1991. Rukovodilac Slu`be eks-ploatacije, od 01. oktobra 1994. go-dine.

Stru~ni saradnik postao je od 1.aprila 2001, a u starosnu penzijuoti{ao je 20. jula 2001. U me|uvreme-nu je, kao najiskusniji rukovodilac,mewao direktora RO ili Pogona.

Za svoj rad i po`rtvovano zalaga-we dobio je brojna priznawa i za-hvalnice.

- Povequ zahvalnosti kao najvi{e priznawe JP„Elektroistok“ Beograd,

- Priznawe za izuzetan doprinos u izgradwiosnovne 380 kV mre`e Jugoslavije „Nikola Tesla“kao jedinstvenog projekta, od Jugela,

- Zahvalnica za izuzetno zalagawe na realiza-ciji, pripremi i izgradwi DV 400 kV RP Drmno-Pan~evo 2,

- Zahvalnica za zna~ajno u~e{}e u izgradwi EEbilansa i funkcionisawu EE sistema u uslovimaratnog stawa od JP EPS-a.

Ranko [}epanovi}(1936 – 2010)

26

Tesla je svojim patentima1888. godine zapo~eo novueru u industriji, svakodnev-

nom `ivotu, civilizaciji. Patenti su obuhvatili proiz-

vodwu, prenos i kori{}ewe elek-tri~ne energije vi{efaznim na-izmeni~nim strujama. Trijumfovih revolucionarnih otkri}a po-tvr|en je izgradwom prve velikehidroelektrane na Nijagarinimvodopadima i prenosu proizvede-ne elektri~ne nergije u grad Ba-falo 1894. godine. Od tada svesna`nije, sve vi{e naizmeni~na,polifazna struja „osvaja“ svet ipostaje nazamenqiv izvor elek-tri~ne nergije na svim kontinen-tima.

Me|utim, u Evropi je prvi pre-nos elektri~ne nergije trofa-znom naizmeni~nom strujom ostva-ren 1891. godine povodom velikeme|unarodne elektrotehni~ke iz-lo`be u Frankfurtu na Majni (Ne-ma~ka). Elektri~na energija seprenosila iz hidroelektrane La-ufen.

Jadan osvrt na stawe tehniketog vremena. Kao po~etak pri~emo`emo pomenuti Faradejevo ot-kri}e elektromagnetne indukcijei Maksvelovo matemati~ko for-mulisawe tog temeqa savremeneelektroenergetike. Prakti~nokori{}ewe otkrivenih pojava ot-po~elo je posle pola veka (Fara-dej – elektromagnetna indukcija

1831. godine; Tesla –obrtno magnetno po-qe i asinhroni mo-tor 1882. godine). Ume|uvremenu kori-{}ena je jednosmernastruja sa veomaskromnim mogu}no-stima wenog prenosa.To je razlog {to jejednosmerna strujaveoma brzo istisnutaiz oblasti prenosaelektri~ne energijei zamewena naizme-ni~nom. Prenos naiz-meni~ne struje su fa-vorizovala dva ure-|aja – transformator(omogu}io wen prenosna visokom naponu isa mawim gubicima) iasinhroni motor(ubrzo je postao neza-mqiv supstituent zaqudski i animalnirad).

Velika me|una-rodna izlo`ba elek-trotehni~kih dostig-nu}a je organizovana1891. godine u Frankfurtu. Odlu-~eno je da se elektri~nom energi-jom izlo`ba snabde iz hidroelek-trane Laufen kod mesta Hajlbron.Hidroelektrana je imala turbinuod 300 kowskih snaga. Prenos pro-izvedene elektri~ne energije doFrankfurta (175 km) izvr{en jetrofaznim nai?meni~nim napo-nom od 15 kV i 40 Hz. Svi ure|aj –generator, transformatori i da-lekovod besprekorno su radili, aprenos energije je izvr{en ukup-nim stepenom korisnog dejstva od75%.

Navedenim prenosom otpo~eoje razvoj savremene metode tran-sporta energije. Wen razvoj seogleda u kori{}ewu sve ve}ih na-pona , ve}ih koli~ina energije iprenos na sve ve}e daqine. Novi,vi{i naponi za prenos elektri~-ne energije su uvedeni: 1911. godi-

ne 110 kV (Nema~ka), 1929. godine220 kV (Nema~ka), 1932. godine287 kV (SAD), 1952. godine 380 kV([vedska), 1965. godine 735 kV(Kanada) i 1985. godine 1200 kV(Sovjetski Savez).

Kod nas je trvi prenos ostva-ren 1903. godine iz hidroelektra-ne „Bu~je“ pored Leskovca (17 km).Do kraja drugog svetskog rata naj-vi{i napon iznosio je 60 kV (TE„Vreoci“ – Kragujevac). Vi{i napo-vi su uvedeni: 1952. godine 110 kV,1960. godine 220 kV i 1970. godine400 kV. Uvo|ewe i vi{ih naponanije ograni~eno tehni~kim mogu}-nostima, ali je te{ko na}i eko-nomsko opravdawe za takvu odlu-ku.

U~estanost naizmeni~ne stru-je standardizovana je u Evropi na50 Hz, a u SAD i Japanu na 60 Hz.Te vrednosti su izabrane kao op-

120 GODINA PRENOSA

27

timalne, jer u~estalost ispod 40Hz uzrokuje nestabilnost osve-tqewa, koje zamara vid, a ve}eu~estalosti od usvojenih, uti~una koli~inu gubitaka u gvo`|u ge-neratora, transformatora i mo-tora, ali i na pove}ane indukcijeu telekomunikacionim vodovima.

Mo`emo sa sigurno{}u konsta-tovati da u „zvezdane ~asove“ pre-nosa elektri~ne energije spada25. avgust 1891. godine. Toga danau podne, pred mno{tvom posetila-ca medjunarodne izlo`be uFrankfurtu zesvetlelo je 1000sijalica napajanih elektri~nomenergijom iz Laufena. Ostvaren jeprvi prenos elektri~ne energijetrofaznom naizmeni~nom strujom.

Jedan istorijski podatak –osvetqewe lu~nim lampama napa-janim jednosmernom strujom otpo-~elo je svoj `ivot u Parizu od1877. godine. Svetiqke sa ugqe-nim vlaknom su otkrivene 1879.godine, a prva javna elektri~nacentrala jednosmerne struje po~e-la je sa radom 1882. godine u Wu-jorku (beogradska je po~ela sa ra-dom 6. oktobra 1893. godine). Dase potsetimo, te 1882. godine jena{ Nikola Tesla otkrio obrtnomagnetno poqe i asinhroni motor.Iste godine su Oskar fon Mileri Marsel Depre preneli elek-

tri~nu energiju jednosmernomstrujom iz Misbaha u Minhen (57km) naponom od 2000 V. Tim preno-som ostvaren je stepen korisnogdejstva od svega 22%. Prenoselektri~ne energije jednosmer-nom strujom ograni~en je velikimgubicima i padom napona, odnosnodu`inom prenosa. Prenos jedno-smernom strujom na{ao je svojuprimenu 50-ak godina kasnije navrlo visokom naponu. Koristi seza povezivawe dva elektroener-getska sistema ~ime se ne prenoseporeme}aji iz jednog na drugi si-stem.

Treba ista}i da je diskusijastru~waka o napajawu pomenuteizlo`be bila o{tra i svestranapre usvajawa solucije sa trofa-znom naizmeni~nim strujom izudaqenog postrojewa. Radovi supovereni Oskar fon Mileru i we-govom preduze}u. Prora~une istru~nu podlogu dao je ^arls Bra-un, glavni elekroin`ewer fabri-ke Erlikon ([vajcarska). Braun jeodr`ao predavawe 9. februara1891. godine o eksperimentimakoje je izveo sa visokim naponima,govorio je o proizvodwi elek-tri~ne energije i o re{ewima zausvojeni prenos elektri~ne ener-gije. Bilo je parametara koje jeusvojio za ovaj projekat. Trofazno

dalekovod je postavqen nablizu 3300 drvenih stubova sarasporedom provodnika u ob-liku trougla. Provodnici subakarni, pre~nika od 4mm (ot-pornost od 1,42 oma po kilo-metru, induktivnost od 1,3mN/km i kapacitivnosti od 9nF/km). Odabrana trasa dale-kovoda pratila je smer `ele-zni~ke pruge.

Karakteristike osnovneopreme u Laufenbergu bile su:hidroturbina 300 konjskihsnaga, generator 210 kVA, 150obr./min. 40 Hz, 55 V (proizvo-|a~ Erlikton), dva transfor-matora od po 100 kVA i preno-

snog odnosa 1:160 (proizvo|a~AEG).

U Frankfurtu su bila dvatransformatora od po 100 kVA iprenosnog odnosa 1:123 (proizvo-|a~ AEG). Potro{a~ je 1000 sve-tiqki raspore|enih u izlo`be-nom prostoru.

Ispitivawe kompletnog siste-ma prenosa povereno je profesoruciri{ke politehnike dr. Fridri-hu Veberu (bio je profesor i men-tor Ajn{tajnu i Mileni). Profe-sor Veber je merewem utvrdio daje stepen korisnog dejstva celogsistema bio od 65% do 75%, u za-visnosti od nivoa optere}ewa.

Prvi prenos elektri~ne energi-je trofaznom, naizmeni~nom stru-jom dobija publicitet u zemwi iinostranstvu.Od poznatih nau~ni-ka oglasili su se lord Kelvin, Si-mens, Edison... Originalna oprematog prenosa elektri~ne energijekrasi prosor tehni~kog fakultetau Minhenu, u ~ijem sastavu je jedanod najve}ih muzeja ove vrste.

Treba re}i da je glavni pot-sticaj razvoju i napretku sistemaprenosa elektri~ne energije bioprenos iz hidroelektrane na Ni-jagari do Bafala. Teoretske iprakti~ne podloge tome dao je Te-sla svojim setom patenata iz1888. godine i ~uvenim predava-wem 16. maja te godine odr`anomu Ameri~kom institutu elektro-in`ewera u Wujorku.

R. Ivankovi}

ELEKTRI^NE ENERGIJE