О раздвајању прескриптивних и

теоријских садржаја у настави

српског језика,предавач: Бобан Арсенијевићпредавач: Бобан Арсенијевић

Семинар за наставнике српског језика и књижевности,

Филозофски факултет у Нишу,

27. Новембар 2011.

1

Историјат проблема

• Античка Грчка, Индија: интересовање за

природу језика и за реторику, као две

одвојене дисциплине филозофије.

• Рим и Квинтилијанов активизам: очувати • Рим и Квинтилијанов активизам: очувати

изворни и лепи латински језик.

• Граматике латинског језика: граматике за

учење и чување исправног латинског језика

– прескриптивно усмерење: како треба?

2

Средњи век

• Латински језик као језик узвишених

садржаја, и као узвишени језик.

• Граматике латинског језика као

преписиване старе граматике и нове са преписиване старе граматике и нове са

додатним тумачењима.

• Описи паганских језика: образац латинске

граматике попуњен садржајем других

језика (генитив, аблатив у енглеском).

3

Ново издвајање теоријског

• Школа Порт Ројала: универзална и

појединачна граматичка обележја.

• Младограматичари: историјски развој

језика, објашњење уместо прескрипције.језика, објашњење уместо прескрипције.

• Де Сосир: граматичке структуре.

• Чомски: језик као аутомат, језик као орган,

лингвистика постаје природна наука.

• Лингвистика је наука, нуди теорије о језику.

4

Историјат лингвистике у Србији

• Вук: ослобађање од отуђене норме,

истраживање живог језика.

• Белић: заснивање научног, теоријског

бављења српским језиком.бављења српским језиком.

• И онда натраг на Квинтилијана: наследници

схватају Белићево дело као Библију, а себе

као свете оце који је тумаче и допуњују.

• Узрок: ауторитарност, језик као конвенција.

5

Актуелно стање у Србији

• Стевановићева граматика: средњевековни

образац латинске граматике попуњен

српском грађом и допуњен бесмисленим

набрајањима (генитив одсуства са свадбе).набрајањима (генитив одсуства са свадбе).

• У целокупној српској лингвистици

доминира питање: Како треба?

• Не бави се питањима језика као предмета

научног истраживања, већ прескрипцијом.

6

Хипертрофија норме

• Уместо да препознаје постојеће могућности

у живом језику и бира једну, норма често

намеће вештачка правила која одударају

од осећаја говорника.од осећаја говорника.

• Инваријантно правило замењује другим

које нигде није верификовано.

• Примери: координација предлога, ‘у вези +

Ген.’, Апулија вс. Пуља.

7

Лингвистика = прескрипција

• Кад неком кажете да сте професор српског језика, одмах следи ‘Како треба?’ питање.

• Прескрипција је стављена у центар интересовања за језик, и свако интересовања за језик, и свако лингвистичко питање се препознаје на позадини прескрипције.

• Деца и однос субјекта и предик(а)та схватају као нешто што нам је прописано, а не као природну особину природног језика.

8

Негативне последице

• Погрешно размевање језика као појаве и

његових обележја, као експлицитне

конвенције, нечег прописаног а не живог и

природног.природног.

• Убијање креативности и стила насиљем и

низом нелогичних ограничења.

• Вредносни суд и комплекс говорника

дијалеката који јаче одступају од норме.

9

Раздвајање

• У потпуности одвојити наставу

нормативних садржаја од наставе

теоријских аспеката језика.

• Идеално: различити предмети.• Идеално: различити предмети.

• У нашим условима:

- нагласити одвојеност, и објаснити је;

- одвојени часови обраде градива два типа;

- обрада граматичких обележја дијалекта.

10

Заблуде

• Стандардни језик је добар и леп, дијалекти

су лоши и ружни (Нишлије ружно причају).

Већ: То је обична глупост!

• Нормирање чува српски језик.• Нормирање чува српски језик.

Већ: Нормирање разрешава тачке варијације.

• Граматика прописује и стилску норму.

Већ: Стилска норма слободно настаје и мења

се, и може се сугерисати, али не наметати.

11

Настава норме: правопис

• Клиничка биографија правописа.

• Правопис јесте експлицитна конвенција.

• Није неопходан.

• Енглески, бугарски (180 правила), немачки.• Енглески, бугарски (180 правила), немачки.

• Терапија: говорити о принципима, могућностима, без везивања за верзије.

• Правопис као средство граматике и стила.

• Доследност у писању.

12

Настава норме: граматика

• Зависно од дијалекатске базе.

• Дијалекат, живи језик: предности дијалекта.

• Стандард као страни језик.

• Стандард као нужно зло.• Стандард као нужно зло.

• Је ли стандард мртав језик: мењање норме.

• Да ли је стандард један и јединствен?

• Домени употребе стандарда; школа.

13

Говор о норми

• Имплицитни вредносни судови: ‘не треба’, ‘треба’, ‘правилније је’, ‘правилно је’, ‘није исправно рећи’, ‘не каже се’, ‘није добро рећи’...

• Говорити: ‘стандард бира’, ‘у стандарду је’, ‘стандардна варијанта је’, ‘стандардније је’.

• Говорити о регистрима, и указати да само неки високи регистри не воле дијалектизме (званични), не и књижевни, новинарски...

14

О дијалекту

• Понеки час за обраду граматичких

особености дијалекта (захтева промену

програма, или одступање).

• Примери из дијалекта у обради теоријских • Примери из дијалекта у обради теоријских

наставних јединица.

• Уводити неутралне и позитивне вредносне

оцене дијалекта, указати на његову

сувереност у домену експресивности.

15

Настава теоријских садржаја

• Већи део садржаја везаних за језик у наставним програмима тиче се превасходно теоријских питања: функције у реченици, падежни облици, глаголски облици, врсте речи...облици, врсте речи...

• Ставити ове садржаје у теоријски, уместо у прескриптивни контекст (број глаголских облика је исти у стандарду и дијалектима, функције су универзалне, врсте речи...)

16

Не-нормативна природа

• Указати на произвољност неких од ових подела (врсте речи: бројеви, речце; глаголски облици: глаголски придеви наспрам глаголских именица).

• Указати на застарелост њихових аспеката (имперфекат, датив и локатив, јесам и будем, логички субјекат, гл. прид. радни).

• Теорија је скуп хипотеза, ништа није Богом дато: апроксимације подложне промени.

17

Универзално и специфично

• Многи аспекти граматике су универзални: примењиви једнако на стандард, дијалекат, али и на друге језике (палатализација, синт. функције, неке врсте речи, врсте реченица).

• Други су специфични за српски језик, за све дијалекте и стандард (синтакса и семантика глаголских придева) или само за неке дијалекте, укључујући или не стандард (узлазни тон, акут, дужине; ново јотовање).

18

Природно порекло

• Граматика сваког језика подлеже

универзалним граматичким ограничењима,

чија је природа везана за човеков геном.

• Специфичности сваког језика производ су • Специфичности сваког језика производ су

комплексних процеса који нису под

човековом контролом, и такође подлежу

неким универзалним ограничењима.

• Стихија пре него конвенција.

19

Граматичар

• Граматичар/лингвиста није неки ауторитет

који зна и каже нам како треба да причамо.

• Обрнути процес!

• То је научник који истражује једну • То је научник који истражује једну

природну појаву – језик, гледа како ствари

стоје, и пита се зашто баш тако.

• Граматичар пита људе како они говоре, не

питају они њега како да говоре.

20

Сажетак

• Настава стандарда је обука вештине: занат, припрема за боље сналажење у свету –практична знања.

• Настава теоријских питања је откривање • Настава теоријских питања је откривање фасцинантних појава у једном домену природе, слично физици и биологији –теоријска знања.

• Важно је да ученици разумеју ову разлику, и ослободе се вредносног суда о дијалекту.

21

ХВАЛА!ХВАЛА!

22