Računarske komunikacije

Profesor: Miljan G. Jeremić, dipl.

ing. elektrotehnike za RTI

Razvojem ličnih računara, uviđa se značaj njihovog

povezivanja i komunikacije i ovakva komunikacija se

zove računarska komunikacija.

Značaj računarskih komunikacija se ogleda u:

1. neposredna komunikacija se odvija slanjem iprimanjem poruka između korisnika;

2. prenos teka(datoteka) predstavlja razmenu teka(tekst, slike, programi i dr.) između korisnika;

3. pretraživanje baza podataka: omogućava seudaljenim korisnicima pretraživanjeorganizovanih baza podataka u cilju dobijanjaodređenih podataka. koji su im potrebni;

4. Korišćenje udaljenih resursa: Omogućava korisniku

da koristi specifične uređaje koje nema u svojoj

konfiguraciji;

5. Komercijalni servisi: Razne usluge poslovne ili

informativne prirode mogu biti ostvarene

računarskim komunikacijama. Tako se putem

računarske komunikacije mogu vršiti razne

finansijske transakcije, kupovina robe, rezervacije

karata itd,

Načini komuniciranja izmedju računara

Da bi računar mogao da razmenjuje podatke sadrugim računarom, ili nekim drugim perifernimuredjajem koji se priključuje na njega, moraju dabudi ispunjena tri uslova.

• Računari

• Komunikacioni medijum

• Komunikacioni uredjaj

• Komunikacioni softver

Komunikacioni medijum služi za povezivanje

sa drugim računarom. Od komunikacionog

uredjaja zavisi brzina prenosa podataka izmedju

računara i kolika je najveća udeljenost medju

njima.

Brzina prenosa se meri po broju prenetih

bitova ili megabita u sekundi (kbps ili mbps). U

današnje vreme brzina se kreće od 1000 do milion

bitova u sekundi, u zavisnosti od komunikacionog

medijuma.

Medijumi mogu da budu kablovski, "ožičeni", (wire) i

bežični (wireless). U kablovske komunikacione

medijume spadaju: UTP (upredena parica), koaksijalni

kabl, optički kabl. Bežične komunikacije uspostavljaju

se talasima: radio talasi, mikro talasi, infracrveni talasi

Komunikacioni uređaji za kablovske veze su: modem,

mrežna kartica, hab (hub), svič (switch), ruter (rooter)...

Za bežične veze to su: bežični modem, antena, satelitska

antena...

Komunikacioni uredjaj je dodatak koji se,

najčešće u obliku kartice, stavlja u računari na

kojoj se povezuje komunikacioni medijum.

Komunikacioni uredjaj ima dva zadatka:

– Da električno usaglasi uredjaje koji se povezuju

– Da podatke koji se prenose iz računara

pretvori, iz oblika u kojem su bili uskladišteni u

računaru

Komunikacioni softver čine programikoji omogućuju komunikaciju dva uredjajakorišćenjem datog komunikacionoguredjaja i medijuma.

Treba razlikovati dve vrste programa:

– Drajvere

– Aplikacione programe

Drajveri omogućuju da komunikacioni

uredjaj prihvata i izvršava komande koje su

zadate u skladu sa odredjenim standardom za tu

vrstu uredjaja.

Drajveri se dobijaju uz uredjaj najčešće na

CD-u. Drajveri često zavise od sistema na

računaru.

Aplikacioni programi omogućuju razljičite

vrste komunikacija medju računarima ili izmedju

računara i drugog uredjaja (štampača ili faksa).

Softver čine različiti mrežni operativni sistemi,

aplikativni softver, drajveri pojedinih uređaja... Neke

od f-ja koje obezbeđuje komunikacioni softver su

sledeće:

•postavljanje parametara za rad u mreži,

•uključivanje računara u mrežu,

•rad korisnika u mreži,

•sigurnosne mere,

•administrativni poslovi,

•pomoć korisniku.

Komunikacioni medijumi

Komuniokacioni medijumi predstavljaju

fizički kanal koji se koristi za povezivanje dva

uredjaja.

Medijumi se klasifikuju kao kablovski (bounded) –

na primer, žice kablovi, optička vlakna ili bežična,

gde se veza uspostavlja emitovanjem radio-talasa,

mikrotalasa infracrvenih ili drugih signala.

Specijalni kablovi za povezivanje

Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za

direktno povezivanje, na maloj udaljenosti (do

nekoliko metara) dva računara ili računara i

drugog uredjaja.

Najčešće se sastoje od četri ili više žica, što zavisi

od toga koji se uredjaji povezuju.

Upredna paricaUporedna parica (UTP – Unshielded Twisted

Pair) je originalno korišćenje za telefonske

komunikacije i ostala je glavni medijum za mesni i

lokalni telefonski saobraćaj i prenos podataka.

Parica se sastoji od dve izolovane, najčešće bakarne,

žice upredene ravnomernim korakom upredanja .

Koaksijalni kabl

Koaksijalni kabl sastoji se od jednog debelog, najčešćebakarno, provodnika od kojeg je izolacija. Sve zajedno jekoaksijalno obmotano bakarnom ili aluminijumskommrežicom i zaštićeno spoljnim omotačem. Omotač može bititanak ili debeo. Koristi se za povezivanje uredjaja na daljineod nekoliko stotine metara.

Optički kabl

Optički kabl pravi se u obilku fleksibilnih

staklenih ili plastičnih vlakana male mase i

dimenzija duž kojih se prenosi svetlosni signal. Oko

vlakna se nalazi omotač koji potpuno reflektuje

svetlost.

Nije osetljiv na električne ili elektromagnetne

smetnje.

Veze pomoću svetlosnih talasa

Veze pomoću svetlosnih talasa koriste

infracrvene zrake za komunikaciju izmedju

uredjaja koji su sasvim blizu, ili laserske zrake za

komunikaciju izmedju zgrada koje su relativno

blizu.

Ove veze rade dobro u različitim uslovima, ali su

osetljive na smetnje.

Veze pomoću radio talasa

Za prenos podataka radio talasima najčešće se

koriste mikrotalasi.

Pomoću radio talasa mogu se povezati dve stanice

na zemlji ili uspostaviti veze sa komunikacionim

satelitom.

Za komunikaciju na manjim rastojanjima mogu

se koristiti i druge vrste talasa.

Komunikacioni uredjaji

Komunikacioni uredjaji se koriste za povezivanje

računara, osim u slučaju da postoji direktna veza

uspostavljanja specijalnim kablom (tzv. Null

modem kabl)

Modem

Najčešći medijum za povezivanje računara satelefonske linije.

Pri tome se, u najvećem broju slučajeva, radi olinijama sa biranjem (dial up), a redje oiznajmljenim telefonskim linijama.

Većina postojećih telefonskih linija prenosikontinualne (analogne) signale kojima sepredstavlja govorna informacija.

Modem

Podaci u računarima su digitalni. Da bi se teinformacije, koje se inače predstavljaju digitalnimsignalima, prenele preko telefonske linije, morajuse prvo na prednjoj strani konvertovati uanalogne signale.

Podaci primljeni na drugoj strani moraju seponovo konvertovati u digitalni oblik. Uredjaj kojikonvertuje digitalne u analogne signale i obrnutonaziva modem.

Princip prenosa podataka koriščenjem telefonskihlinija prikazan je na slici.

Modem može biti interni i spoljni. Kod

savremenih su sa modemom integrisane i faks

kartice i govorne mašine.Takva kartica se naziva

FMV (Fax, Modem, Voice)

Izgled modema – PCI kartice

Kartice mrežnih adaptera

Kartice mrežnih adaptera predstavljaju vezu

izmedju ožičenja mreže i računara.

Mrežna kartica ima malu količinu memorije

koja se koristi kao skladište za deo dolaznih

podataka sa mreže dok ih računar obradjuje.

Neke novije mrežne kartice imaju čak i

sopstven procesor koji pomaže u obavljanju

mrežnog saobraćaja.

PC card (PCMCIA)

Pored drugih uredjaja, u ovom obliku se prave

i komunikacioni uredjaji.

Ova kartica može imati mrežni adapter, modem ili

može da se sastoji od oba ova uredjaja.

Isključivo se koristi u notebook računarima.

Za računare u mreži kažemo da su čvorovi mreže. U

zavisnosti od kriterijuma, mogu se izvršiti različite

klasifikacije računarskih mreža. Mreže je moguće

posmatrati sa stanovišta površine koju pokriva, odnosa

među čvorovima, topologije (načina povezivanja), načina

komunikacije...

Prema povšini razlikujemo:

–LAN (Local Area Network, lokalne računarske mreže), od par

računara do nekoliko stotina računara u jednoj ili više zgrada

–WAN (Wide Area Network, globalne računarske mreže),

povezuju više računara i lokalnih mreža, bez obzira na

geografsku udaljenost.

Prema odnosu među čvorovima razlikujemo mreže klijent-

server i peer-to-peer.

–Klijent–server. Računar čije resurse, bilo koje vrste, mogu

koristiti i drugi računari naziva se server.

Računar koji mu pristupa da bi neki resurs koristio naziva se

klijent ili radna stanica.

Model ovakve komunikacije poznat je kao klijent-server.

Svaki računar u mreži može biti samo klijent, server ili klijent

i server. (Windows obezbeđuje da svaki računar po potrebi

može biti server, klijent ili oboje istovremeno).

Server može pružati različite usluge klijentima. npr.

korišćenje diskova, štampača, modema i drugih uređaja,

korišćenje programa i datoteka.

Administrator mreže je lice koje vodi računa o održavaju

sistema, zaštiti podataka, registraciji korisnika.

–Peer–to–peer. Mreža u kojoj ne postoji hijerarhija klijent-

server već su svi računari u ravnopravnom odnosu.

Topologija se odnosi na fizičko povezivanje čvorova i

veza, njihov "geometrijski" raspored. Prema topologiji,

struktura mreže može da bude: zvezda, prsten,

magistrala, hibridna.

Topologija zvezda:

Topologija prsten:

Topologija magistrala:

Hibridna topologija:

Kod ove mreže veza između dva

čvora u mreži se može obezbediti

prolazima kroz mrežu na više

načina (koji se međusobno

razlikuju po dužini puta).

Postojanje više puteva između dva

čvora uveliko povećava

pouzdanost mreže.

Razmena podataka

• Podaci koji se šalju od jednog čvora se dele na mestu predaje i pakuju u pakete. Kod Ethernet mreža paketi se zovu DATAGRAM-I, koji nezavisno putuju kroz mrežu do mesta prijema…na mestu prijema kad svi stignu, paketi se raspakuju i sastavljaju poslati podaci…

Paketi

Svaki paket se sastoji od:

1. Polje preambule – identifikator

2. Adrese odredišta

3. Adrese pošiljaoca

4. Oznake tipa podataka u paketu

5. Podataka

6. Okvir za proveru ispravnosti prijema

Paketi

Sva polja su fiksne dužine osim polja za podatke…

Najmanja velčina paketa koja se prenosi kod Ethernet mreža je 64 bajta a najveća 1518 bajtova…

Logička organizacija mreže

• Logički nivo mreže određuje način komunikacije između računara preko fizičkog medijuma I kontrolu pristupa mreži.

• Tipovi mreža mogu biti:

• Prsten sa žetonom – token ring

• Ethernet mreža

Logička organizacija mreže

• Najčešći način upravljanja kod prstenaste topologije, a koristi se i kod magistralnih topologija. Žeton je specijalan niz bitova koji kruži u prstenu I predstavlja mehanizam kojim se kontroliše redosled I pravo računara da koristi komunikacioni kanal. Kad čvor želi da pošalje poruku on zadržava žeton i šalje poruku.

Token ring

Ethernet mreža

• Namenjen za topologiju magistrale I zvezde

• U jednom trenutku komunikacioni kanal može da koristi samo jedan čvor

• Linija ima samo jedan signal koji se zove carrier – nosilac

• Može da dodje do sudara paketa kad 2 računara ustanove da je magistrala kao slobodna…dolazi do sudara paketa, pa opet od početka…

Ethernet mreža

Način komunikacije u mreži određen je protokolima

(dogovorima, propisima) za komunikaciju i mrežnom

arhitekturom.

MREŽNI PROTOKOL predstavlja skup pravila kojim

se određuje način formatiranja i prepoznavanja

podataka tokom komunikacije računara u mreži.

Npr. IPX / SPX, TCP / IP, NET BE UI

ORGANIZACIJA MREŽE

Internet je mreža više desetina miliona računara koji su

povezani na različite načine:

•telefonske veze,

•satelitska veza,

•radio veza itd.

Internet

Počeci Interneta

• 1957. god. Sovjetski savez lansira Sputnjik (prvi veštački satelit).

• 1958. god., kao odgovor na lansiranje Sputnjik-a, SAD osnivaju Advanced Research Projects Agency (ARPA).

• 1962. god., usvojena ideja da se počne saradnja sa univerzitetima – osnova ARPANET-a (preteča Interneta).

istorija

ARPANET

• 1969. god. mreža računara na ARPANET-u se sastoji od 4 računara:

•UCLA (University of

California Los

Angeles)

•SRI (Stanford

Research Institute)

•UCSB (University of

California Santa

Barbara)

•University of Utah

Salt Lake City

istorija

ARPANET

• 1971. god. ARPANET proširen (15 čvorova):

istorija

ARPANET

• 1971. god. definisan email – Elektronska pošta.

• 1973. god.

– definisan File Transfer – razmena datoteka,

– prvi čvor u ARPANET-u izvan SAD – University College of London (Engleska),

– email čini 75% saobraćaja na ARPANET-u.

• 1975. god. definisane mailing liste – diskusione grupe.

istorija

ARPANET

• 1979. god. – dat predlog da se uvedu tekstualni znaci koji označavaju

emocije – smajliji: :-) ;-) :-(– kreiran BITNET, kao još jedna mreža računara

• 1980. god. ARPANET u kompletnom zastoju zbog virusa.

• 1981. god. ukupan broj servera u mreži: 213.• kreiran CSNET, kao mreža institucija izvan ARPANET-

a.• 1982. god. osnovan Europe Unix Network – EUnet

– u početku spajao Holandiju, Dansku, Švedsku i Veliku Britaniju.

istorija

ARPANET i druge mreže

• 1983. god. – ustanovljen Domain Name System – sistem

simboličkih adresa umesto numeričkih.

– ukupan broj servera na mreži: 562.

• 1984. god. – iz CSNET-a kreiran NSFNET.

– ukupan broj servera na mreži: 1024.

• 1985. god. ukupan broj servera na mreži: 1.961.

istorija

Internet

• 1986. god. kreiran IETF (Internet Engineering Task Force) –telo za tehničku koordinaciju mreža.

• 1989. god. – broj servera na mreži prelazi 100.000.

– objavljena priča o hakeru iz Nemačke koji je provaljivao u vojne računare u SAD i prodavao informacije Sovjetskom Savezu.

• 1990. god. – ARPANET prestaje da postoji.

– osmišljen hipertekst sistem koji će postati osnova WWW (World Wide Web).

– prvi komercijalni provajder – World (world.std.com).

– ukupan broj servera na mreži 313.000.

istorija

Internet

• 1991. god. startovan prvi WWW server (nxoc01.cern.ch – kasnije preimenovan u info.cern.ch).

• 1992. god.– broj servera na mreži prelazi 1.000.000,

– pojavio se izraz “surfovati po mreži”.

• 1993. god. – Bela Kuća postavila svoju prezentaciju na internet:

www.whitehouse.gov

– broj servera na mreži: 2,056,000.

istorija

Internet

• 1994. god.– kupovina preko Interneta (naručivanje pice kod Pizza Hut),– broj servera: 3.864.000.

• 1995. god. – WWW postaje servis broj jedan na Internetu,– broj servera: 6.642.000.

• 1996. god. – pojavljuju se kompanije koje omogućavaju telefoniranje preko

Interneta,– provaljeni (uhakovani) sajtovi: US Dept of Justice, CIA, US Air

Force,– pretraživači interneta (Altavista, Yahoo, i dr.),– SR Jugoslavija dobila pristup na Internet (podignute sankcije).

istorija

Internet

• 1997 – danas:– uvođenje e-commerce,– prvi veliki sajber-rat za vreme bombardovanja SRJ

(napadi hakera na NATO i ostale institucije),– panika zbog milenijumske greške (godina 2000.),– mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS),– uvođenje Internet2 – brže, više čvorova.– 2003. god. broj servera na Internetu: 171.000.000.

istorija

Bez obzira na način povezivanja zahvaljujući TCP/IP protokolu

svi računari mogu međusobno razmenjivati poruke.

TCP/IP možemo posmatrati kao poštansku službu koja prenosi

poruku sa jednog računara na adresu drugog.

Da bi se tačno znalo kome računaru je poruka upućena, svaki

računar mora imati jedinstvenu adresu.

Adresa računara se sastoji od 4 broja koji se nazivaju oktem

razdvojeni tačkama:

193.203.17.22,

147.91.8.6,

201.5.121.3

Ove adrese se nazivaju IP adrese, jer ih koristi IP protokol iz

familije TCP/IP protokola za pronalaženje odredišta za poslatu

poruku.

Ovako definisane adrese su nepogodne za pamćenje, tako da se

svakoj IP adresi može dodeliti jedna ili više simboličkih adresa.

Tako su adrese:

193.201.18.3 i bosh.artewisdom.co.uk

ekvivalentne.

bosh.artewisdom.co.uk

Analizirajmo ovu simboličku adresu:

UK - označava zemlju (United Kingdom)

co – (Corporate) označava da se radi o firmi

Artewisdom - ime firme

boch – ime računara u firmi Artewisdom

Kao što se može primetiti, adrese su podeljene po državama i svaka

država ima svoju dvoslovnu oznaku kojom se završavaju simboličke

oznake adrese računara te države

Izuzetak su adrese u USA koje nemaju odgovarajući sufiks, već se

završavaju sa:

edu – akademska institucija

com – komercijalna organizacija

gov – vladina institucija

org – ostale ne profitne organizacije

mil – vojne organizacije

net – organizacije koje se bave Internet provajdingom

Vremenom su gornje oznake dobili i računari van SAD-a. Oznake rs,

com, tw nazivaju se domeni adresa, dok se recimo ac.rs, co.rs i sl.

nazivaju poddomeni domena rs.

Kod nas :

co.rs označava komercijalne organizacije (firme);

ac.rs akademske institucije

edu.rs obrazovne

org.rs neprofitne organizacije

gov.rs vladine ustanove

Veza između simboličkih i numeričkih adresa,

odvija se preko DNS servera (Domain Name

Server) koji vrši konverziju simboličkih u

numeričke adrese.

Svaki korisnik Interneta ima svoju adresu koja se

sastoji od njegovog korisničkog imena (user name) i

adrese računara njegovog internet provajdera,

razdvojenih znakom @. npr. midus@ptt.rs

Treba imati u vidu da Internet adrese nisu osetljive na

mala i velika slova. Mada je na nekim operativnim

sistemima pri prijavljivanju (logovanju) potrebno

voditi računa o vrsti slova.

ISO/OSI referentni model

• To je model mrežne arhitekture sa 7 slojeva

• Open System Interconnection

• Njime se specifikuje hijerarhija nezavisnih nivoa

• Arhitektura definiše dve vrste relacija između modula…

OSI model

• Interfejsi - relacije između različitih modula… modul jednog nivoa povezuje se sa modulom nižeg nivoa da bi primio uslugu.

• Protokoli – relacije između ekvivalentnih modula na različitim čvorovima, koji definišu oblik i pravila za razmenu poruka

OSI model

• Fizički sloj – fizički aspekti povezivanja na fizički medijum za prenos podatka

• Sloj povezivanja – opis komunikacionog puta između čvorova preko fizičkog kanala, okvire poruka za prenos, proveru integriteta primljenih informacija

• Mrežni – uspostavlja logički put između čvorova

OSI model

• Transportni – obezbeđuje pravilan prenos poruka i u pravilnom redosledu

• Sloj sesije – obezbeđuje sinhronizovanu razmenu podataka između aplikacija

• Sloj prezentacije – konvertuje podatke koji su bili preneti kodirani u formatu koji može da se prikaže na ekranu i dalje koristi…

OSI model

• Sloj aplikacije – obezbeđuje servise koji direktno podržavaju korisnika, njegove aplikacije i upravljanje celokupnim sistemom

OSIreferentni model

• 1978.god. ISO predlaže skup specifikacija koje definišu prenos podataka kroz mrežu

• 1984. god. ISO je objavio reviziju ovog modela i nazvao ga OSI (Open System Interconnection) referentni model

• OSI model ima slojevitu strukturu

• Svaki sloj apstrahuje različite nivoe u organizaciji računarske mreže.

• Svaki sloj ima dobro definisanu funkciju

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Aplikacijski sloj

Sadrži protokole i funkcije neophodne

aplikacijama da bi izvršile određene

zadatke.

• FTP

• SMTP

• HTTP

• Telnet

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Prezentacijski sloj

• Format podataka

• Upravlja načinom na koji

se prikazuju podaci.

• Kompresija

• Šifrovanje

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Sloj sesije

• Omogućava da dve aplikacije

uspostave, koriste i završe vezu koja

se zove sesija.

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Transportni sloj

• Omogućava da se uspostavi pouzdana

Isporuka podataka sa kraja na kraj i

da se očuva njihov integritet.

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Mrežni sloj

• Odgovoran je za adresiranje.

• Omogućava rutiranje paketa.

• Eliminiše zagušenje.

• Koristi uniforman mehanizam

adresiranja.

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Sloj veze podataka

- Logički grupiše bitove u celine koje se

zovu okviri.

- Bitovi su razdeljeni unutar

okvira na polje za adresu, kontrolno

polje, polje podataka i kontrolno

polje za greške.

- Obezbeđuje fizičko adrsiranje, mrežne

topologije, pristup mediju

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

VEZE PODATAKA

FIZIČKI

Fizički sloj

• Prenosi nestrukturirane bitove preko

fizičkog medijuma.

OSI model

• Na svakom OSI nivou definisane su mrežne funkcije, a funkcije svakog nivoa komuniciraju sa funkcijama nivoa koji se nalazi neposredno iznad ili neposredno ispod njega.

• Svrha svakog nivoa je da pruža usluge sledećem višem nivou i da taj nivo štiti od detalja implementacije tih usluga.

• Nivoi su tako raspoređeni da se svaki ponaša kao da komunicira sa odgovarajućim nivoom na drugom računaru

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREŽNI

LINK PODATAKA

FIZIČKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

APLIKACIJSKI

FIZICKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

PREZENTACIJSKI

SESIJE

TRANSPORTNI

MREZNI

LINK PODATAKA

FIZICKI

APLIKACIJSKI

SERVISI INTERNETA

Svi servisi Interneta rade na taj način što na mreži

postoje serveri u kojima su smešteni podaci, a na

našem računaru se izvršava klijent – program koji tim

podacima pristupa preko mreže.

Servisi na Internetu su:

•E-mail -elektronska pošta

•WWW - world wide web

•Telnet – pristup udaljenom računaru emulacijom terminala

•FTP – prenos datoteka među računarima u mreži

•Mailing liste

•Usenet News

•Gopher

•IRC – Internet Relay Chat

E-mail: Jedan od najstarijih i najpopularnijih servisa E-

mail je savremeni vid starog dobrog pisma. Omogućava

slanje poruke drugom korisniku ili grupi korisnika. Poruke

su obično tekstualne, ali se mogu slati i razni tipovi

datoteka. Za razliku od većine servisa, e-mail se može

koristiti čak i kad ne postoji stalna veza sa Internetom.

Danas se koristi veći broj klijentskih programa za

manipulaciju e-mailom, kao što su Outlook, Eudora,

Pegorus mail itd. Da bi nekom poslali elektronsko pismo,

moramo znati njegovu adresu koja je oblika :

<korisničko ime>@<adesa računara>

E-mail

Elektronska pošta je pogodna za dodatne mere zaštite, pa

se može obezbediti provera autentičnosti poruke i vršiti

njeno kriptovanje određenim programima. Danas postoji

veliki broj službi za besplatnu elektronsku poštu na

mreži. Ovakvi servisi su veoma pogodni, jer vaša adresa

nije vezana za nekog Internet provajdera.

World Wide Web

WWW (World Wide Web): Kada kažemo Internet svi misle na

WWW. Nastao je 1989. god u CERN u (Centar za

visokoenergetsku fiziku u Švajcarskoj).

WWW čini mreža dokumenata koji međusobno ukazuju jedan

na drugi. Ovo je omogućeno tzv. hiper vezama. Hiper veze

predstavljaju delove dokumenta koji ukazuju na druge

dokumente. Ovaj sistem je distribuiran, tj. referecirani

dokumenti mogu biti na istim, ali i na drugim računarima u

mreži.

TELNET : Servis Interneta koji omogućava pistup udaljenom

računaru (serveru), preko mreže, emulacijom terminala, tj. naš

kućni računar predstavlja terminal udaljenog računara. Da bi

koristili usluge udaljenog računara, moramo imati otvoren nalog na

njemu. Postoji više klijet programa koji se koriste: Telemate, Telnet

itd.

FTP: Prenos datoteka je jedan od osnovnih poslova za

koji nam služi mreža. Ftp sevris je namenjen prenosu

datoteka sa servera i obrnuto. Pri tome treba imati

korisničko ime i lozinku na serveru. Postoji i poseban

servis Anonymosus ftp, koji omogućava pristup

bibliotekama programa.

Mailing liste: Nastaje tako što se na jednom mestu čuva

spisak svih pretplatnika liste. Lista ima svoju adresu i,

kad nova poruka stigne na tu adresu, ista se automatski

prosleđuje svim članovima.

Gopher: Pojavio se prvi put aprila 1991. godine na

univerzitetu Minesota, da bi obezbedio jednostavan sistem

kojim bi fakuteti mogli da obaveštavaju, tako da svako

zadrži svoje podatke, a da se svi zajedno lako pregledaju.

Usenet News (User Network News) : Poruke na Usnet

News-u se smeštaju na mrežne servere i organizuju se po

diskusionim grupama (news group) i lancima diskusije

WWW ima sve elemente multi medije, jer se iz njega mogu

prikazivati tekstovi, slike, zvuci, video zapisi.

WWW je organizovan po klijent-server modelu. Podaci se

nalaze na serverima na mreži, a klijentski program

prikuplja podatke sa mreže i prikazuje ih na lokalnom

računaru. Protokol kojim WWW klijent i server

komuniciraju se naziva HTTP (Hyper text transfer

protocol)

Najpopularniji klijent programi za WW su IE, Netscape

Navigator, Opera. Dokumenta koja koristi WWW su pisana

u HTML (Hyper text Markup Language)

Svaki internet servis ima svoju adresu koja se zove URL

(Uniform Resource Locator) koja je oblika

protokol: //servis. ime računara

npr. http://www.knjazevacka-gimnazija.edu.rs

gopher://gopher.etf.rs

ftp://ftp.download.com

Pitanja

•????

•HVALA na pažnji