Rat u Hrvatskoj iz pera obavjestajca

Prepisi dijelova ratnog dnevnika

“… nisam mogao da ekam dve decenije da vidim, ho e li neko uHrvatskoj da me ubije. Nisam imao mogu nosti ni da biram, imao samsamo ovaj put i nijedan više. Ni ja ni bilo ko moj nije ubio nijednoghrvata, a oni meni jesu… izabrao sam ovaj put i na njega sam do Bogaponosan”

“Naš narod je iseljen, raseljen , oplja kan materijalno i duhovno,nikada više ne e naseljavati te prostore, to je injenica, nema nasviše tamo. Nije nam svejedno i nikada ne e biti i ove besjede susamo izraz neizmjerne tuge za narodom i zavi ajom.”

Nestor

1

RAT U HRVATSKOJ IZ PERA OBAVJESTAJCA

Prepisi dijelova ratnog dnevnika

Objavljeno 2009 na krajiski patrioti.com i krajinaforce.comGraficki dizajn – Krajinaforce

2

UVOD

Pisanje dnevnika sam otpo eo ranije, ali on nije vo en sistematski, po datumima i pocelinama koje su mene privla ile svojim sadržajem. Intenzivno, svakodnevno beleženjedoga aja zapo eo sam sa datumom jasnije politi ke komplikacije u Hrvatskoj, kada sudoga aji nagoveštavali, da bi moglo do i do otvorenih sukoba saveznih organa SFRJ sasecesionisti kim snagama u Hrvatskoj. Najve a opasnost je pretila od sukoba JNA ispomenutih snaga, koje su sistematski rušile postoje i društveno politi ki sistem tadašnjedržave. Komplikacija je bila tim ve a, što su na prostorima Hrvatske, pojavom novihpoliti kih inioca, Srbi bili izloženi progonu kroz pritiske narastaju eg hrvatskognacionalizma separatizma.Ekstremno neprijateljstvo i netrpeljivost prema Srbima raslo je iz dana u dan, poprimaju iforme i sadržaje koji su ve bili registrovani na tim prostorima za vremena postojanjaNezavisne države Hrvatske.Kolektivno istrebljenje Srba i bestijalnost koja je u vreme postojanja NDH ispoljena upostupku istrebljenja nije zaboravljena. Svest o ugroženosti, ne samo politi koj, vebiološkoj, bila je duboko usa ena u svakog Srbina koji je ro en u Hrvatskoj. Vekovnizajedni ki život ta dva slovenska naroda Srba i Hrvata, doveo je do velike mržnje i apsolutneželje Hrvata da za svagda proteraju Srbe iz Hrvatske. Gde su koreni i razlozi takvoj mržnji nijeteško utvrditi.Svakako da je presudan momenat u zajedni kom životu bio period postojanja NDH i vrloveliki procenat Hrvata koji su podržali tu fašisti ku tvorevinu. I ako se po završetku rataHrvatska, kao lanica Jugoslavije, našla na strani pobednika, mnogi unutrašnji procesiraspirivali su me usobnu mržnju.Veliki broj pripadnika ustaških i domobranskih jedinica je ubijen, mnogi osu eni navišegodišnju robiju, lanovi njihovih porodica su bili meta UDB e i dr. Akcije i operacije UDBe u posleratnom periodu na hvatanju ratnih zlo inaca bili su i svojevrsna proveraraspoloženja stanovnika Hrvatske da prihvate ili odbace uba ene grupe i pojedince, koji su izinostranstva ulazili u Jugoslaviju u nameri podizanja ustanka i rušenja komunisti ke vlasti.Bio je to test njihovog raspoloženja, da prihvate novu državu ili da se utvrdi , da su oni jošuvek na liniji ustaštva i fašizma.Raznim perfidijama tadašnja UDB a je mnoge ljude stavljala na svakojake kušnje i svako,najmanje kolebanje, bilo je kažnjavano. Ovakvim postupcima bili su izloženi i Hrvati i Srbi, alizbog brojnosti, srazmerno više su stradali Hrvati.Sve to je pripisivano Srbima kao organizatorima i osvetnicima i generacije Hrvata suodgajane i vaspitavane na tom fonu.Nove proklamovane vrednosti socijalisti kog društva, bratstvo i jedinstvo, jednakost iravnopravnost svih naroda i nacionalnih manjina, nisu dali željene rezultate. Katoli ka crkvau Hrvatskoj, kao jedno od autenti nih obeležja NDH i njen kardinal Alojzije Stepinac, bili suna meti nove vlasti. Stepinac je osu en kao i veliki broj sveštenika koji su javno ili tajnopomagali politiku Ante Paveli a, vršili pokrštavanje Srba i blagoslovili postupke ustaša uprogonu Srba.Kako je crkva kod Hrvata okosnica vaspitanja, mladi naraštaji su u eni i nau eni da mrze, datraže osvetu i da rade na pripremama za dan kona nog obra una. Svakako da je u svemuvelika pomo dobijana od Vatikana, kako u moralnom tako i matrijalnom pogledu.

3

Gotovo da nije bilo mladog ovjeka – Hrvata, koji nije kršten, koji u djetinjstvu nije odlazio ucrkvu i koji nije uo «istine» o vjekovnom neprijatelju i potrebi za samostalnim životom isamostalnom državom.

S druge strane, Srpska Pravoslavna Crkva u Hrvatskoj je u posleratnom periodu preživljavalavrlo teške i dramati ne trenutke. Prvo, nastojanja socijalisti ke vlasti u Hrvatskoj da razbijejedinstvo SPC, tako što je postojao plan formiranja SPC Hrvatske, po uzoru na isti postupakkoji je sproveden u Makedoniji. Danas se isti scenario pokušava realizovati u Crnoj Gori sascenariom i u koreografiji najnižih ljudskih strasti i primitivizma.

Drugo, veliki broj porušenih pravoslavnih crkava na prostorima koje je nastanjivao ve inskiSrpski narod niko nije obnavljao. Vlast je Crkvu potisnula u drugi plan, a stanovnistvo poparohijama nije imalo dovoljno sredstava da o sopstvenom trošku to uradi. Nisu imali, a nisuni smeli da krenu u takve akcije, jer im je pretila opasnost od tadašnje vlasti. Bili su izloženiprogonu i podmetanju, jer je SPC optužena da podržava Kralja i etni ki pokret, koji su svojeaktivnosti sprovodili iz inostranstva.Crkve koje su ostale itave ve im delom su bile oplja kane i unutrašnjost devastirana.

Tre e, vršen je progon sveštenika zbog podršeke etni kom pokretu generala DražeMihajlovi a. Nova vlast je u potpunosti izjedna ila etnike i ustaše i prema njima nastupalaosvetni ki i bezkrupulozno.

U takvim okolnostima, ve izbledele i gotovo zaboravljene slike, ponovo su se pojavile predo ima Srba, ali i Hrvata.Ja, koji sam bio aktivni pripadnik vojske, pripadnik kontraobaveštajne službe JNA, po prirodiposla kojeg sam radio, bavio sam se problematikom delovanja snaga unutrašnjeg i spoljnjegneprijatelja po linijama ispoljavanja.Još pre politi kih promena u Hrvatskoj, jasnije nego ranije, bila je uo avana sprega jednog idrugog neprijatelja, potpomognuta obaveštajnim službama onih zemalja koje su svojeinterese imali na Balkanu. Interesi su bili razli iti, ali ni jedan nije mogao biti realizovan dokpostoji SFRJ. Dakle, tu tvorevinu je trebalo razbiti na više celina i onda, po segmentima,osvajati teritoriju i realizovati planirane ciljeve.Biranje saveznika i u esnika u razbijanju Jugoslavije vršeno je pažljivo i studiozno.Do detalja je izu ena unutrašnja situacija u Jugoslaviji i jasno su apostrofirani pojedina niinteresi svake od lanica federacije. Pojedina ni interesi su se sudarali po mnogim pitanjima,a posebno sporni detalji su bili oko raspodele tereta na lanice u cilju obezbe ivanjafunkcionisanja zajedni ke države.

1. Republika Slovenija je bila najrazvijenija republika u sastavu federacije. MentalitetSlovenaca se zna ajno razlikuje od mentaliteta ostatka stanovništva. Titovo favorizovanjeEdvarda Kardelja stvorilo je pogrešnu sliku da su Slovenci u potpunosti zadojeni idejamasocijalizma i komunizma i da su pored ekonomskog aspekta, lideri u ideološkom smislu.Njihovi interesi za zajedni ki život u Jugoslaviji davno su prestali i ne e trebati mnogonapora da se u Sloveniji pokrenu snage koje e tražiti otcepljenje i izraziti želju zasamostalnim životom u vlastitoj državi. Ovom pitanju nije posve ivana velika pažnja, kao daje postojala potajna želja mnogih, da se oslobode Slovenije i njenog eksploatatorskogodnosa prema ostalim lanicama.

4

2. Republika Hrvatska sa ve inskim Hrvatskim stanovništvom bila je u žiži interesovanja, jerje procenjeno, da pokretanjem secesionisti kih snaga u Hrvatskoj i pružanje pomo i uostvarenju cilja stvaranja samostalne države, Jugoslavija nema nikakvu šansu za opstanak.ak ni u okrnjenom sastavu.

Bila je poznata povezanost unutrašnjih nacionalisti kih snaga sa pripadnicima ekstremneustaške emigracije i Vatikanom, koji su otvoreno zagovarali otcepljenje od Jugoslavije iformiranje nezavisne Hrvatske kao kontinuiteta postojanja NDH.Ekstremizam u zahtevima je podstican naro ito me u onim snagama koje su zbog takvogispoljavanja progonjene posle razbijanja «maspoka» sedamdesetih godina 20. veka.Genetski uro ena želja o samostalnoj državi, kao «tisu uljetnom» snu potpomagana jeobe anjima i paradigmom, da je zajedni ki život Srba i Hrvata u Hrvatskoj nemogu . Dakle,otvoreno je stavljeno do znanja da državu mogu da imaju, ali ne sa postoje im procentomSrba, koji je u to kriti no vreme bio oko 15% od ukupnog broja stanovnika u Hrvatskoj.Separatisti ke snage u Hrvatskoj su primile signal, da u ostvarivanju svog cilja moguprimeniti silu i da za takav postupak ne e snositi me unarodne konzekvence.

3. Republika Bosna i Hercegovina je posmatrana kao teritorija gde e se najverovatnijeodigrati najbrutalniji obra un. Ta republika je procenjena kao neprirodna tvorevina usastavu Jugoslavije, kao i ve inski muslimanski narod, koji je u Jugoslaviji dobio verskonacionalno obeležje i izjedna io se sa ostalim nacijama u zemlji. Teritorija Bosne iHercegovine je prije izbijanja sukoba postala predmet «trgovine» izme u tadašnjeghrvatskog i srpskog politi kog vodstva, odnosno Tu mana i Miloševi a.Muslimanski fundamentalizam je ja ao pod vodstvom Alije Izetbegovi a, potpomognutmatrijalno i moralno od ve eg broja muslimanskih zemalja, koji su svakako želele da u Evropidobiju muslimansku državu i polaznu ta ku za širenje islama na Zapad.

Demografski procesi, posebno migraciona kretanja u svojoj osnovici uvek se kre u pravcemistok zapad. Samo nasilna preseljenja i migracije remete tu osnovicu. Prodor islama uEvropu zapo eo je još u 14. veku i upravo na prostorima Jugoslavije je zaustavljen i vra enna polaznu ta ku. Proces je trebalo nastaviti.Preotimanje teritorije izme u Turske i Austro Ugarske završeno je na prostoru Bosne iHercegovine, a u korist Austro Ugarske. Pokušaj prodora na Istok i prelazak Drine nije uspeou 20. veku niti Austro Ugarskoj, niti Nema koj, niti Vatikanu. I ovaj proces je trebalonastaviti u diskreciji, isticanjem drugih u «prvi ešelon», a zainteresovani, pre svega Nema kaje bila spremna da sve to financira.Po procenama Bosna je teritorija gde e se rešiti kona ni status ostalih lanica Jugoslavije.

4. Republika Srbija, najve a i najkomplikovanija lanica Jugoslavije. Zemlja koja je bila nosiocobjedinjavanja svih slovenskih naroda u jednu državu, najpre u Kraljevinu SHS, potomKraljevinu Jugoslaviju i na kraju Socijalisti ku Jugoslaviju. Takva njena uloga kroz istoriju,smišljeno i planski je okarakterisana kao hegemonizam nad ostalim narodima u Jugoslaviji.Prona en je siguran klju za nesuglasice, sva u i me usobno trvenje.Problem kojeg je Srbija imala na Kosovu i Metohiji sa albanskim nacionalizmom iiredentizmom, koji se od 11.03.1981. godine po eo javno manifestovati kroz zahtev zaformiranje «Kosovo republike», podstican je i potpomagan od snaga unutrašnjeg i vanjskog

5

nepijatelja. Slabljenje Srbije je imalo za cilj da se potpuno neutrališe u spre avanju ostalih dase osamostale.Tvrdokorno socijalisti ko krilo okupljeno oko Slobodana Miloševi a išlo je na rukuneprijatelju, jer su u njegovom ponašanju i delovanju pronalazili agrumente za svoje tvrdnjei propagandno delovanje o hegemonisti kim ciljevima Srbije. Postojanje delova srpskognacionalnog korpusa u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini je u potpunosti ignorisano.Mitinzi koji su po eli na Gazimestanu 28.06.1989. godine i dalje samo su podsticalineraspoloženje prema Srbiji i Srbima.Da li je to bio ne iji plan ili splet nesre nih okolnosti po Srbiju utvrdi e istorija.Ludilo je zahvatalo itavu Jugoslaviju. Jedne zbog podrške, a druge zbog otpora.

5. Republike Crna Gora i Makedonija nisu posebno razmatrane, posmatrani su kao nebitniinioci u procesu razbijanja Jugoslavije. Nisu mogli ostati u Jugoslaviji, jer time ne bi biozavršen proces razbiojanja. Obe ano je i ostvareno njihovo osamostaljivanje mirnim putem.Iz ove dve republike su probrani kadrovi iz politi kog i partijskog rukovodstva, koji su zarazli ite nadoknade prihvatili da u estvuju u rušenju postoje egdruštveno politi kog sistema.

Snagom ekonomske mo i Savezna Republika Nema ka i neofašisti ke snage koje su njomvladale, otpo ele su vršenje pritiska na svoje saveznike u Evropi i van nje, da prihvate njenkoncept razbijanja Jugoslavije. Nema ka je po svaku cenu htela da Jugoslavija nestane, jer jebila u obavezi da plati veliku ratnu odštetu kao ratni krivac iz Drugog svetskog rata. Taodšteta nije pla ena nikada.Nema ka nije nikada odustala od imperijalisti kih ciljeva prodora na Istok zacrtanih još u 19.veku, a ekonomska i društvena ekspanzija nema kog društva u drugoj polovini 20. veka jošviše je u vrstila potrebu da se taj cilj ostvari.Posle jednog perioda opiranja, na kraju nema ki koncept je prihva en i nesre a je krenula.Srbija i sporadi no Crna Gora su optužene za raspad Jugoslavije i za sve zlo ine koje supo inili pripadnici naoružanih formacija secesionisti kih država.Protiv Savezne Republike Jugoslavije je pokrenuta, do tada nevi ena, kampanja, ultimatumi,ucene i poniženja.Nema ka i njeni saveznici užurbano rade na donošenju rezolucije u Ujedinjenim nacijama oformiranju me unarodnog suda za ratne zlo ine na prostorima bivše SFRJ. Cilj nije bio da sesankcionišu pravi zlo inci i zlo ini koje su po inili nad srpskim narodom nego da osude Srbezbog navodnih zlo ina nad Hrvatima i muslimanima i da Srbija kao glavni krivac plati ratnuodštetu.Da se ne bi javno pojavljivala u svojim aktivnostima Nema ka je platila enormne iznose SAD,koje su Sud formirale, odabrali sudije i pritiscima na druge saveznike, obezbedili potrebnasredstva za njegov rad.

Procesi dezintegracija SSSR i kolaps u koji je taj div dospeo omogu io je tvorcima novogsvetskog poretka da rade po vlastitom naho enju.Još uvek nije potpuno jasno, kako je mogu e da se evropski socijalizam raspaonezapam enom žestinom. Najve a drama desila se u Jugoslaviji. To niko nije mogao daspre i niti da umanji. Farsa je bila odluka o upu ivanju me unarodnih mirovnih snaga na

6

ratom zahva ena podru ja. Misija UN je omogu ila Hrvatskoj da u nekoliko navrata napadana zašti ena podru ja pod kontrolom UN, a onda 1995. godine omogu eno joj je da izvršinapad i po ini ratni zlo in nad stanovništvom Republike Srpske Krajine.Etni ko iš enje Hrvatske od Srba izvršeno je u prisustvu me unarodnih mirovnih snaga i uznjihovu pomo , koja se ogledala u pasivnom držanju i posmatranju zlo ina koji se doga a.I ovde su teze zamenjene. Nije Hrvatska izvršila genocid i proterivanje Srba, ve su oni otišlisvoje volje u Srbiju na poziv Slobodana Miloševi a!Izneto govori o osveti za sve što su Srbi inili u 20. veku kao saveznici i prijatelji Engleske,Francuske i Amerike, a uvek na štetu Nema ke i Austrije. Srbi su krivi što Nemci nisu naCrnom moru , što nije formirana najve a država u Evropi ujedinjenjem obe Nema ke,Austrije i ostalih lanica Austro Ugarske monarhije.Stvorena svest o dugogodišnjem prijateljstvu i zajedni koj borbi sa Englezima i Francuzimateško se razbila o glavu svakog Srbina. Njihovo prijateljstvo je bilo sra unato na vlastiteinterese, a naše puno emocija. Tako je bilo i verovatno da e tako biti i dalje.

Englezi su imali sra unat interes da podsti u Srbiju da se protivi Nema koj i Austriji, jer jenema ko austrougarski imperijalizam imao osnovnu težnju da ovlada Balkanom, radiostvarenja «Prodora na istok»(Drang nach Osten). Na tom putu su se nalazile Bosna, CrnaGora, Srbija i Makedonija. Izlaskom Nema ke na Crno more i Solun bio bi otvoren put prekoMale Azije što direktvo poga a Veliku Britaniju.Prema tome, nema ko austrougarski imperijalizam je bio, najpre, glavni neprijateljosloba anja jugoslovenskih zemalja, kao i njihovih me usobnih prijateljskih odnosa saveza.Kada je posle Prvog svetskog rata Nema ka izgubila primat, a Austro ugarska monarhija seraspala, došlo je do formalnog saveza Južnih Slovena u zajedni ku državu.Taj prvi pokušaj zajedni kog života bio je pun problema i nezadovoljstva. Srbija, kao nosiocujedinjenja i koja je svoje kraljevstvo proširila na sve južnoslovenske zemlje po ela je najvišeda trpi. Kralju Aleksandru je sugerisano raspuštanje tog saveza, jer «fukara sa Zapada» neželi zajedni ku državu, pri emu se najviše apostrofiralo ime Slovenije i Hrvatske. Kod njegaje ipak preovladao interes velike kraljevine i odbacio je takve primedbe. Njegova odluka bilaje temeljena na željama i strateškim interesima Velike Britanije.Ustaška emigracija, potpomognuta VMRO, svoje nezadovoljstvo izrazila je atentatom naKralja u Marseju 1933. godine. Iste godine u Nema koj po inje ekspanzija fašizma na elu saAdolfom Hitlerom.Izbijanjem drugog svetskog rata, ponovo dolazi do direktnih sukoba Nema ke sa JužnimSlovenima, koji su ovaj put ve razjedinjeni. Slovenija je prakti no anektirana i apsorbovanau Austriju, na prostoru Hrvatske, delu Bosne i Hercegovine i Vojvodine formirana je NDH,Srbija okupirana sa marionetskom vladom u službi okupatora, Crna Gora i Makedonijaokupirane od strane italijanskih i bugarskih okupatora.I u tako lošoj poziciji, na prostoru Srbije po inje oružani ustanak. Podiže ga Hrvat Josip Broz.Bez obzira na prethodne pozicije, stepen povezanosti sa okupatorom, Južni Sloveni iz rataizlaze kao pobednici ponovo objedinjeni u jednu državu Jugoslaviju.Ta pobeda i ujedinjenje pod novim uslovima, pored svih pozitivnih injenica, proizvela je iveliki broj neprijatelja koji su se posle rata organizovali u inostranstvu kao politi ka ineprijateljska emigracija.

7

Nije bilo nacije u sastavu socijalisti ke Jugoslavije koja nije imala politi ku eigraciju, alinajja u su imali Srbi i Hrvati. etni ka emigracija je starila i gubila primat, dok je ustaška bilaizuzetno aktivna i agresivna. Ona je imala korene u inostranstvu još iz vremena kasnihdvadesetih godina 20. veka i nastavila je kontinuitet borbe za svoje ciljeve. Sve što je bilojugoslovensko i srpsko u inostranstvu bili su ciljevi ustaške emigracije. Po ev od 1947.godine pa do 1990. godine ustaška emigracija je slala pojedince i grupe u Jugoslaviju s ciljemrušenja politi kog sistema. Napadi na ambasade, konzularna i privredna predstavništva izaposlene, teroristi ke akcije otimanja aviona i postavljanje minsko ekspolzivnih naprava najavnim mestima bili su metod ustaške emigracije. Takvih akcija je u nazna enom priodu bioveliki broj.U vreme eksplozije nacionalizma u Hrvatskoj 1971. godine sa ustašama se ra unalo kao sajezgrom nove hrvatske vojske, ali je taj pokušaj zaustavljen i razbijen.U periodu od 1980. do 1990. godine me usobni odnosi u Jugoslaviji su se pogoršali do ta kekada se moralo prona i novo rešenje za zajedni ki suživot ili za razlaz. Pod uticajem mo nikai gospodara Sveta, gospodara života i smrti, odabrano je tragi no rešenje – rat.

8

DOGA AJI KOJI SU PRETHODILI RATNIM SUKOBIMA

Narastanje me unacionalne netrpeljivosti

Moj rat po eo je mnogo ranije. Služba kojoj sam pripadao imala je zadatak da blagovremenootkriva, prati i preseca neprijateljsku delatnost iz sredina i žarišta iz kojih je takva delatnostdolazila.Krajem osamdesetih godina 20. veka stanje na terenu bilo je optere eno nizom doga aja odkojih je svaki pretio da se izrodi u neželjenom pravcu. Raspad SKJ svakako da je bio najtežiudarac koheziji postoje e države. JNA je ostala jedina snaga koja je u svom imenu sadržavalaprefiks j u g o s l o v e n s k i. Da bi se stvorile realne pretpostavke za razbijanje Jugoslavijebilo je neophodno da se i JNA razbije po svim linijama, kako bi se onemogu ila u spre avanjunarastaju e opasnosti.

Pojava SLOBODANA MILOŠEVI A na politi koj sceni u Srbiji i Jugoslaviji, brojni mitinzi iokupljanja raspirivalo je nacionalisti ke strasti na sve strane.

Gotovo da ni jedan masovni skup, bilo da se radio o kulturnim, sportskim ili nau nimmanifestacijama nije protekao bez nekog incidenta. Sportske priredbe postale su scene zaispoljavanje razli itih stremljenja uz neverovatno iskazivanje agresivnosti i nasilja.

Krajem 1989. godine u Hrvatskoj su najavljeni prvi višestrana ki izbori. Formirana jeHRVATSKA DEMOKRATSKA ZAJEDNICA, više kao pokret najširih masa, a manje kao partija ilistranka. Pored HDZ formiran je i niz drugih stranaka na nacionalnoj osnovi, a od postoje ihbio je SDP na elu sa Ivicom Ra anom.SRPASKA DEMOKRATSKA STRANKA formirana je 17.02.1990. godine.

Ve tokom predizbornih kampanja videlo se da hrvatske stranke u svojim programima težeka formiranju samostalne države Hrvatske i izlasku iz sastava SFRJ. Prednja ila je HDZ –stranka opasnih namera, kako je u jednom intervjuu rekao Ra an.Na elu HDZ bio je FRANJOTU MAN, general, istori ar, disident.

9

Imao sam priliku na više mesta da prisustvujem predizbornoj kampanji stranke na ijem eluje bio Tu man. Prvo iznena enje bio je broj prisutnih, koji je zna ajno prelazio brojkeo ekivane posete. Društvo na mitinzima je bilo šaroliko, od seljaka i radnika dointelektualaca. Skupovi su obezbe ivale brojne snage bezbednosti u uniformi, a video samda smo i mi u civilu bili jednako brojni.U pratnji Tu mana, više manje su bila nepoznata lica široj javnosti, osim Stipe Mesi a i jošnekih koji su se ispoljavali sa pozicija hrvatskog nacionalizma u vreme «mapoka».Pored spomenutih, na drugim mestima su se pojavljivali SAVKA DAB EVI KU AR, MARKOVESELICA, ŠIME ODAN i drugi, od ije prošlosti i programa koje nude svima se dizala kosana glavi i Srbima i Hrvatima.Svi su bili uporni u pri i o boljoj budu nosti, ugroženosti hrvatskih gra ana, neophodnostisamostalnog života i odbacivanju socijalizma komunizma kao budu e politi ke opcije.Skupovi su prolazili bez ve ih incidenata.

Razgovore koje sam imao na terenu sa kolegama iz srodnih službi svodili su se na neku vrstuu enja i neverice, da se takvi skupovi dozvoljavaju, da se provereni nacionalisti javnoizjašnjavaju i da pred okupljenima iznose svoje programe. Nekako po prirodi organizacijekojoj sam pripadao, najviše pitanja je bilo upu eno meni. Pitanja su se odnosila na to dajedino JNA može da spre i takve manifestacije, da u korenu razbije narastaju i hrvatskinacionalizam i u krajnjem, da jedino ona može da spase Jugoslaviju.Kako je vreme odmicalo, tako je sve manji broj u esnika na okupljanjima pravio primedbe nasadržaj govora i Tu mana i ostalih. Stepen zabrinutosti rastao je iz dana u dan. Mnogi su sepo eli menjati i polako prestrojavati. Po eli su da veruju u ono što uju.

Izvoz antibirokratske revolucije iz Srbije i nastupi Slobodana Miloševi a samo su pomagali idavali legitimitet Tu manu i ostalima, da u svom obra anju traže jedinstvo hrvatske nacije,

10

da ukazuju na opasnost od Srba i srbijanske politike i time opravdavaju svoje nastupe kaojedino ispravne.Šta je moglo više i bolje da ujedini Hrvate od mržnje i straha od Srba i politike koju je vodionjihov vo a?

Sve što je proklamovano na predizbornim skupovima i tribinama svodilo se na nekolikoklju nih poruka:

1. Da Hrvatska u postoje em politi kom sistemu SFRJ nema nikakvu budu nost,

2. Da je model samoupravnog socijalizma istrošen, da je komunizam istorijska utopija, kojanije dala niti e dati podsticaj u daljem razvoju društva i da i jedno i drugo treba odbaciti,

3. Da je Hrvatska, sa svojim ljudskim i matrijalnim resursima, spremna i sposobna da krenesamostalno u budu nost. Isticani su istorijski uspesi hrvatskog naroda, nepravde koje su muinjene kroz istoriju, tisu uljetni san o samostalnoj državi i na kraju, da se hrvatsko društvonalazi na prekretnici i da ima veliku šansu da izbori svoju nezavisnost,

4. Poru eno je sa tribine, da Srbi imaju svoju mati nu državu – Srbiju i da u Hrvatskoj nemogu imati povlaš en status kakav su imali do tada,

5. Proklamovana su nova nacionalna obeležja bez socijalisti kih simbola. Posebno jeforsirana himna «Lijepa naša» i zastava sa «šahovnicom» bez zvezde petokrake.

Sve što je govoreno javno, radio i TV stanice su prenosile u širim ili kra im informacijama.Informacije su došle i do najudaljenijih mesta i do svakog gra anina. Na terenu se po eoispoljavati ekstremizam i primitivizam kroz otvorene pretnje, ucene, ošte enja imovine dopretnji fizi kom likvidacijom. Slika je bila identi na onoj iz sedamdesetih godina kada jeHrvatskom divljao «maspok».

Srpski narod u Hrvatskoj, u politi kom smislu, bio je opredeljen za SDP i novoformiranu SDSna elu sa JOVANOM RAŠKOVI EM. Podela na ove dve stranke nanela je veliku politi kuštetu Srbima, ali i niz drugih organizacijskih propusta u pripremi izlaska stranke na izbore.

Imao sam ast i retko zadovoljstvo da upoznam tog velikog oveka. Bilo je to na stadionu uPakracu 02.03.1991. godine. Gospodin Raškovi je došao u Pakrac na poziv predsednika SDS

11

iz Pakraca – Veljka Džakule, a povodom nemira u Pakracu izazvanih nasilni kim ponašanjemMUP a RH, koja je na brutalan na in htela da preuzma policijsku stanicu u Pakracu. Sukobpolicije i gra ana poprimio je ve e razmere od o ekivanih.Ja sam se tamo našao neplanirano.Dana 01.03.1991. godine, zajedno sa još jednim kolegom, krenuo sam u Velike Zdence pozadatku. Tamo smo trebali u kuglani da opserviramo suprugu Ivana Belanija iz Suhopolja kodVirovitice, koja je imala utakmicu u kuglanju. Belanija je trebalo uhapsiti na osnovupoternice, jer je bio optužen po lanu 114. KZ SFRJ kontrarevolucionarno ugrožavanjepostoje eg društveno politi kog sistema. On je kao lan HDZ bio uklju en u ilegalni uvoz idistribuciju oružja po strana koj liniji na prostoru Virovitice.U toku puta oko Ivani Grada primio sam radio poruku, da odustanem od planiranogzadatka i da produžimo u Pakrac, jer se tamo nešto krupno dešava. Ništa više, nikakve uputeza postupanje, nikakve orjentacije.Došli smo do Novske oko 11,00 asova. Odmah po isklju enju sa auto puta, po prisustvuvelikog broja policajaca se videlo, da nešto nije u redu.Policija nas nije zaustavljala i krenuli smo ka Lipiku u nameri da preko njega do emo uPakrac.

U neposrednoj blizini motela «Trokut» na putu Novska – Lipik jedan pripadnik specijalnejedinice MUP a RH nas je pokušao da zaustavi, ali mi nismo postupili po njegovom zahtevu.Nekoliko kilometara dalje u šumi smo naišli na barikadu i onda shvatili da nas je zbog togazaustavljao. Ispred nas, u blagoj desnoj krivini na udaljenosti oko 60 metara videla sebarikada od balvana i sa strane zase ena i oborena stabla preko puta. Video sam da se nabarikadi kre u neka lica. Nakon kra eg ekanja i is ekivanja ho e li nam neko pri i, odlu imda ja pri em njima. Kada sam prišao na nekoliko metara, jedan od ljudi mi re e da su oni tu,jer ne mogu da pro u i da nemaju nikakve veze sa barikadama. Pitam ga, da li zna šta sedešava u Pakracu i on prepri a, da su tokom no i u Pakrac pristigle jake policijske snage izZagreba i Bjelovara u nameri da zauzmu policijsku stanicu u Pakracu i da sastav policije,kojeg su inili Srbi raspusti. Dodao je da je došlo do oružanog sukoba i da ima žrtava.Dok smo pri ali, iz šume su došla dvojica civila naoružani lova kim puškama. Oni su biliuvari barikade. Raspitivali su se šta tražimo i kada smo rakli da smo tu samo iz razloga štose ne može pro i, prihvatili su objašnjenje i nisu pravili nikakve probleme.Odlu io sam da se vratimo natrag, pa preko Kutine i Daruvara u em u Pakrac.U Daruvaru smo bili oko 12,30 upravo u trenutku kada je po eo miting SK PJ. Nekako smo seprovukli i došli u selo Doljane, gde je JNA imala skladište i komandu divizije lakog sastava.Pukovnik Mari , komandant divizije je bio odsutan, pa sam razgovarao sa majorom KrošnjarPetrom. Informacije koje mi je dao po obimu i sadržaju nisu se bitno razlikovale odinformacija koje sam uo na barikadi. Krošnjar mi je rekao da do sada ima 11 poginulih i daje jedna od žrtava sveštenik iz Pakraca po imenu Sava.

U Pakrac sam došao oko 14,00 asova. Grad je bio pun policije i vojske. Ispred gradskebolnice u marševskom poretku bila je jedinica JNA oklopno mehanizovanog sastava.Pitam jednog desetara, ko komanduje jedinicom i on mi odgovori: potpukovnik Milaneleketi iz Bjelovara. Milan se pojavio nakon nekoliko minuta. Bio je ovek blizak Službi i sa

njim sam imao vrlo dobre odnose. Saopštio mi je da je upravo stigao iz Bjelovara i dao ekuje još jedan divizion iz Virovitice. On nije imao nikakve informacije

12

o zbivanjima u Pakracu osim, da je neophodno spre iiti MUP da u postupku preuzimanjapolicijske stanice ne primeni silu. Kako? Na to pitanje nije imao odgovor.Stajali smo na mestu spoja nove i stare bolnice i iz starog dela bolnice dopirali su urlici ivriska kakve do tada nisam imao priliku da ujem. Rekoše mi da se tamo nalazineuropsihijatrija i da su duševni bolesnici veoma uznemireni no ašnjom pucnjavom iopštom gužvom.(Slika Pakraca sa raspore enim oklopnim vozilima)

Kako eleketi nije znao pojedinosti ušao sam u bolnicu i tamo kroz razgovor sa dežurnimosobljem utvrdio da nisu imali intervencije, da im niko nije prijavio stradanje bilo koga nitida su nekoga smestili u mrtva nicu. Vidim odmah da neko manipuliše doga ajima i da dolivaulje na vatru, ali nisam znao ni ko to radi ni zašto to radi.

Oko 15,00 asova pozvan sam u Lipik, jer da me tamo eka general Aleksandar Vasiljevi . ULipik sam stigao za nekoliko minuta. Vasiljevi mi je dao zadatak da po svaku cenu stupim uvezu sa Veljkom Džakulom i da vidim pozadinu doga anja, odnosno, da li on i SDS stoje izabunta naroda i policije.Vratio sam se u Pakrac ne znaju i kuda da krenem i gde da tražim Džakulu. Po gradu su vekolale glasine da je Džakula uhapšen i sproveden u Zagreb, pa da je ubijen, pa ni jedno nidrugo, ve da je pobegao u Beograd i sl.Sreo sam majora Vladu Kla mera, koji je rodom iz Pakraca, a bio je na službi u Varaždinu. Onmi re e da se Džakula ne nalazi u selu Kukunjavac kakvu smo informaciju imali ve da je sagrupom ljudi u brdima u pavcu Bu ja. Kako nisam poznavao puteve i okolinu jedva sam ganamolio da me izvede iz grada u pravcu gde se Džakula nalazi. Pristao je da me odveze doprvih ku a. Po eo je da pada mrak. Kolima smo došli do neke vododerine i Kla mer me je tuostavio. Bio sam obu en u civilno odelo. Krenuo sam u nepoznato. Ve nakon nekolikostotina metara zaustavila me je grupa naoružanih mla ih ljudi. Prišao mi je jedan i pita, kosam? Kažem svoje ime i izvadim službenu legitimaciju. On je to pogledao pri svetlu baterije ivra aju i mi legitimaciju zahteva da ga pratim. Skrenuli smo sa puta u pravcu ku a sa kojih jedopiralo svetlo. Kada smo se približili ku ama, dvojica iz grupe su otišala napred i nakondesetak minuta glasom pozvali da pri emo. Uveli su me u jednu ku u. Ušli smo u prostorijukoja je korištena i kao kuhinja i kao dnevni boravak. I moji pratioci i uku ani su davaliznakove velike uznemirenosti i straha. Ponovo su tražili li nu kartu i proveravaju podatkekoje im saopštavam. Dok sam govorio, jedan od prisutnih pozvao je onog što je držao mojuli nu kartu da izi e iz prostorije. Nisu se vra ali više od dvadesetak minuta. Kada su se vratili,bili su nasmejani i veseli. Pojedina no mi pružaju ruku, a ostalima saopštavaju:»Naš je!»

Nisam znao šta se desilo. Pita me jedan, da li znam Evicu Kova evi iz Li ke Jesenice?Odgovorio sam da mi je prezime i ime poznato, ali se ne mogu setiti. Pita me ponovo, da liimam kuma po imenu Rade Kova evi i ja potvrdno odgovaram i dodajem da je bio lugar i daje sa mojim ocem bio u izuzetnim odnosima. Predstavu je završio re ima:»Spasila te je kumaEvica, Radetova k er, koja je ovde udata. Ona te je prepoznala i potvrdila tvoj identitet.»Nisam mogao da verujem na koji sam na in izašao iz, za mene, delikatne situacije. Po eli suda pri aju u glas utrkuju i se koji e više i glasnije da govori. Nudili su mi hranu i pi e, nudilisvakojake informacije, a i pitanja koja su upu ivali bila su udna. Pitaju, da li znam da jeMilan Marti sa svojim «marti evcima» krenuo iz Knina u pomo , da li sam uo kako supristigle naoružane grupe i pojedinci iz razli itih mesta iz Krajine i Bosanske Krajine i sl. Ništaod tog nisam mogao da potvrdim.

13

Svakojakih sam se planova i kombinacija naslušao i vidim da je gotovo sve plasirano sanamerom da se uznemire, da se pripremaju za borbu radi o uvanja nacionalnog identitetai da e sa ovim ljudima u raznim situacijama biti vrlo teško vladati.Nazirao se veliki problem, ali ni blizu onog kakav e se napraviti.Na kraju pristaju da me vode kod Džakule u brda. Izašli smo iz ku e i prišli mestu gde su mepresreli. Krenuli smo dalje i nakon oko pola kilometra vidim da nam se približavaju dvojicaljudi. Prililikom susreta vidim da je jedan od ljudi general Jevrem Coki , a drugi njegovpratioc. Prepozna i on mene . Pitam ga od kud on sam u ovim brdima i on mi re e da sevra a sa sastanka sa Džakulom i da nemam potrebe da idem k njemu, jer e mi on sveispri ati. Tako je i bilo. Po eli smo svi zajedno da se vra amo u Pakrac. Pozdravio sam se samojim pratiocima i nikad nikog nisam više susreo.U jednom trenutku moj život je zavisio od njihove volje, stepena uznemirenosti i sumnje kosam i što radim me u njima. Da nije bilo Evice ne znam kako bi se sve završilo.

Peša e i do Pakraca Coki mi je pri ao da je Džakula dosta toga zakuvao, da se iz njegovepri e ne može ta no razaznati šta ho e, ali da mu narod dosta veruje i postupa po njegovimzahtevima.(Slika Veljka Džakule)Iz Pakraca smo se odvezli do Lipika. U Lipiku veselo kao da se na par kilometara dalje ništane dešava. Tu su novinari od kojih su i potekle prve informacije o žrtvama napada na Pakrac.Razgovarao sam sa jednim od njih po prezimenu Radulovi . Bio je iz Beograda. Uporno jetvrdio da su policajci ubili popa Savu i jednu devoj icu, a potom njenu majku. Nije prihvataomoje tvrdnje da se radi o dezinformacijama što je u ovim prilikama bilo izuzetno opasno.Nikakva objašnjena nisu pomagala, ak ni ono da sam bio u bolnici radi provere informacije,na moju tvrdnju da nije niko stradao ovaj novinar se osiono okrenuo i rekao:»Mora da ti jeinformaciju dao neki ustaša»:Mada sam se bio dogovorio sa Vasiljevi em da se na emo u Lipiku, javili su mi da do em uskladište Doljani i da me tamo eka general.General Coki je ostao u Lipiku, a ja kolima krenuo u Doljane. U trenutku kada sam uPakracu došao na putni prelaz preko pruge otpo ela je paljba iz pešadijskog automatskognaoružanja. Izleteo sam iz vozila i sakrio se u neki šanac pun vode. Nakon nekoliko minutapaljba je utihnula i ja sam nastavio dalje.U Doljanima sam ispri ao generalu Vasiljevi u šta mi se desilo i šta mi je general Cokiispri ao. On se složio sa tom informacijom, a delovao mi je kao da ve zna ono što mupri am.Javio sam se u Zagreb i kratko preneo doga aje tog dana. Rekli su mi da ostajem do daljeg uPakracu i da u u jutro dobiti poja anje i sve drugo što mi treba. Tako su i uradili.Tog dana na stadionu u Pakracu bila je zakazana sednica dela Predsedništva SFRJ, kojem jetrebalo da raspravi situaciju, donese mere na stabilizaciji stanja i sl.Na sednici Predsedništava bili su prisutni: STIPE MESI , BOGI BOGI EVI , VASILTUPURKOVSKI, PETAR GRA ANIN, JOSIP BOLJKOVAC, ministar unutrašnjih poslova Hrvatske,generali Aleksandar Vasiljevi i Jevrem Coki . Bilo je još nekoliko lica meni nepoznatih.Imao sam ovlaš enje da mogu da u em na sednicu, ako procenim da neka prispelainformacija treba da bude saopštena svima.Sa oko pola sata zakašnjenja od po etka sednice pojavio se akademik Jovan Raškovi . Tražioje da u e u zgradu i da prisustvuje sednici. Kada me je vodnik Jovanovi obavestio ko jedošao i šta traži istog trenutka sam izašao iz prostorije i sa velikim uzbu enjem prišao vozilu«audi 80». Gospodin Raškovi je sedeo na mestu suvoza a. Prišao sam i pozdravio ga,

14

predstavljaju i se po imenu i inu. Pogledao me je umornim pogledom. Pita me , gde mi jeuniforma i dodaje:»Znam, znam.» Saopštio mi je da ga je pozvao Veljko Džakula i da ho e daprisustvuje sednici. Otvorio je vrata od automobila i kada je izašao onda smo se rukovali.Kretao se teškim, umornim korakom. Dok smo išli prema zgradi vidim da mu pertle nacipelama nisu svezane. Njegova pojava privukla je veliku pažnju okupljenih. Zamolio sam gada sa eka dok ja ne obavestim o njegovom dolasku ne slute i da e to izazvati pravu burunegodovanja kod prisutnih na sednici, posebno od strane Stipe Mesi a. Izašao sam izprostorije i saopštio gospodinu Raškovi u da mi je saopšteno, da on nije poželjan na sednici ida mu ne dozvoljavaju ulazak. Gledao me je u o i. Potapšao me po ramenu i re e:»Oniraspravljaju o Srbima u Hrvatskoj, a ni jedan ne predstavlja te Srbe. Ništa. Odoh ja kodVeljka, a ti da znaš gde sam, ako se ovi predomisle.»Dugo smo se rukovali i imao sam ose aj da ne želim da ispustim njegovu ruku iz moje. Okonas je ve bila gomila naroda. Otvorio sam vrata i on je seo u automobil. Mahnuo je i meni iostalima koji su se okupili. Skandirali su njegovo ime.Otišao je, a ni taj dan niti kasnije nisu ga tražili. Nije im trebao neko ko e svojim autoritetomzaustaviti zlo.U mnogim mestima nisu formirani odbori stranke, mnogi uticajni Srbi su se dvoumili iizbegavali odgovornost i eksponioranje sa pozicije isto nacionalne stranke, nadaju i se da jestanje prolazne prirode i da e neko sve to promeniti i dovesti u prethodno stanje.Veliki broj lanova stranke bio je zahva en ekstremnim nacionalizmom.Vrlo teško je suditi,ko je koga više izazivao i koji je nacionalizam proizvodio reakcije kod drugog.Koliko je kod Srba pojava Slobodana Miloševi a izazivala ushi enje i nadu, toliko, ako ne iviše, kod drugih je izazivala strah i terala ih na javne postupke, koje bi u drugim prilikamaizbegavali.Otvoreno isticanje ustaških simbola, propagiranje ustaških i fašisti kih ideja, isticanje NDHkao tvorevine koja je bila izraz želje hrvatskog naroda, negiranje ili minimiziranje srpskihžrtava u Drugom svetskom ratu, raspaljivalo je kod Srba u Hrvatskoj neverovatnu koli inuželje i htenja da se suprotstave takvoj politici. I oni su po eli da odbacuju ideje socijalizma,jugoslovenstva i svih drugih vrednosti koje su nastale tokom Socijalisti ke revolucije iposleratne izgradnje društva.

15

PRITISCI

Prolaze i kroz mnoga mesta u Krajini, pre izbijanja rata i u razgovorima sa razli itimsagovornicima, dolazio sam do zaklju ka, da mnogi u li nosti Slobodana Miloševi a videvožda, koji e Srbe kona no ujediniti, pomiriti zava ene strane, partizansku i etni ku, iizvesti narod na put boljitka i sre e.Ulazio sam u mnoge stanove i ku e iji vlasnici su bili Srbi. U mnogim od tih domova videosam Miloševi eve fotografije na vidnim mestima. Moji doma ini i sagovornici su bile osoberazli itog spola, obrazovnog profila i društvenog statusa.Bili su jedinstveni i spremni da sesuprotstave novoj politici u Hrvatskoj koju zagovara HDZ i stranke sli ne programskeorjentacije.Video sam i doživeo da i pojedini pripadnici etni ke emigracije podržavaju Miloševi a, dauti u na svoju rodbinu da se i oni uklju e u sve akcije koje Miloševi name e, po ev od zajmaza preporod Srbije, pa dalje.Neki meni bliski ljudi i neki lanovi moje šire porodice ve tada su mi govorili da se ja nalazimna pogrešnoj strani, da nedovoljno ispoljavam svoju nacionalnu pripadnost, da nedovoljnoizražavam svoju politi ku orjentaciju. Meni je to bilo udno i poražavaju e, tim pre, štonisam vaspitavan u duhu nacionalizma i mržnje prema drugima koji nisu moje nacije, štosam kroz posao potpuno odbacio takve ideje i nisam verovao da se Srbi i Hrvati mogu me usobom zaratiti.Me utim, iz takvih kontakata izlazio sam zamišljen, nervozan i pomalo ljut na samog sebešto u ve oj meri nisam sa svojima. Crv sumnje me je nagrizao iz dana u dan, po eo sam da semenjam i da popuštam pred pritiscima. Svoje sagovornike druge nacionalnosti po eo sampažljivije da slušam, da u njima posmatram budu e neprijatelje, da otkrivam skrivene porukeili pretnje koje mi saopštavaju.Po elo je me usobno nadmudrivanje. Jedni drugima smo «slali ruže» kao izrazetajansvenosti i spremnosti na zavere.

Fokusirao sam druge, a drugi mene, postao sam objekat interesovanja prvenstveno mojihsunarodnjaka, prozivali su me i nazivali svakakvim imenima, jer nisam bio sa njima. im nisisa jednima, podrazumeva se da podržavaš drugu stranu. Tako je bilo dosta dugo, stalnoneke provere, neka podmetanja, neke spletke iz kojih je trebalo izlaziti asno, pošteno i bezispoljavanja emocija.Ja sam do tada uglavnom živeo i radio u višenacionalnim sredinama u kojima je dominiralahrvatska nacija. Nikada se time nisam optere ivao niti sam to posmatrao sa negativnestrane. Štaviše, imao sam veliki broj poznanika, drugova i prijatelja Hrvata sa kojima sam sesvakodnevno vi ao i privatno i službeno. Vodili smo bogat i sadržajan život. Me usobno smose utrkivali da jedni drugima u inimo neko dobro delo ili uslugu.Upisivali smo decu u željene škole i ako nisu imali pretpostavke za to, zapošljavali tamo gdenije bilo otvorenog radnog mesta, podizali kredite za koje niko nije ni znao da postoje,upu ivali decu na odsluženje vojnog roka u garnizone koji nisu daleko od ku e, obezbe ivalilekove i lekarske preglede, organizovali izlete i lovove u najbogatijim lovištima, pravili žurke,zabave i svašta drugo.Tako me usobno povezani inili smo neki «establišment» koji je imao snagu i delovao «izsenke».

16

Znao sam da su sve to loše navike, da su to radnje «na rubu», ali nisam smeo da dozvolim dabudem u tome zaobi en. To je bio manir tog i prethodnog vremena i ko je tražio druga ijebio je zaobi en. Posao mi nije dozvoljavao da budem daleko od te sredine.Prihvatio sam pravila igre.

Još mnogo pre odluke o višestrana kim izborima u Hrvatskoj, a naro ito od 1989. godine,primetio sam promene kod nekih pojedinaca. Kroz razgovore i debate spominjali smo svemogu e opcije, pa i mogu u, da se SFRJ raspadne nasilnim putem. Kako je ko spomenuotakvu mogu nost odmah smo je odbacivali kao neželjenu i nemogu u. Teško smo se varali.Jedan broj ljudi, odba enih od društva zbog prethodnog nacionalisti kog ponašanja, postajesve aktivniji, a kada je formiran HDZ, postaju javno vi eni i sve traženiji u raznim sredinama.Jedan od njih bio je penzionisani pukovnik, pripadnik «maspoka», osu ivan, alkoholi ar ibolestan. Mogao se videti samo u jeftinim kafanama, pijan ili u teškom mamurluku.«Oživeo» je u predizbornoj kampanji HDZ. Po inje da pri a ne osvr u i se na društvo koje gasluša. U njegovoj neposrednoj blizini imao sam saradnika, koji je pukovnika poznavao izzatvora Lepoglava.Lice koje je kasnije vrbovano, izdržavao je višegodišnju kaznu zatvora zbog ubistva i uzatvoru je upoznao, uglavnom, sve lidere «maspoka», a po izlasku iz zatvora ostao sa njima ubliskim i prijateljskim odnosima.Da bi sve bilo interesantnije u tom društvu vrlo esto se pojavljivao Tu manov mla i sinStjepan, koji se bavio trgovinom hrastovog i orahovog drveta.Iz tih razgovora u slobodno vulgarnoj varijanti, dolazile su pri e o samostalnosti Hrvatske,proterivanju Srba, oduzimanju ste enih prava, udaljavanju sa posla, pokretanju krivi nihprijava protiv lica koja su svojim dotadašnjim delovanjem nanosili štetu Hrvatskoj.Krug oko pukovnika se širio, a svi novi koji su dolazili imali su zajedni ku karakteristiku: bilisu lanovi ili simpatizeri «maspoka». Stvarana je neformalna grupa, koja je sa stanovištazakona, širila neprijateljsku propagandu i pravila planove za prevrat.Imao sam posredne informacije, da takvih i sli nih grupa ima širom Hrvatske. Ništa nijepreduzimano, jer je to tuma eno kao «evociranje uspomena na protekla vremena i nerealnanadanja koja se nikada ne e ostvariti.»Faktor vremena i promene koje su nastale nisu uvažavani, pa se ra unalo da e sve bitiprekinuto na na in kako je to ura eno 1971. godine. Samo se nije znalo, ko e to daprekine?

Pored ve postoje ih izvora bile su mi potrebne nove pozicije kako bih imao što valjanijeinformacije. Kako su sadržaji bili uznemiravaju i i vrlo upozoravaju i, trudio sam se da preizveštavanja svaku informaciju proverim više puta i iz više izvora.Po eo sam se vra ati onima koji su me tražili još iz vremena «afere Gaži».Pavle Gaži, ovek koji je svojom vizijom udario temelje «Podravke» i od Koprivnice i okolnihmesta napravio vrlo primamljiva mesta za život i rad. Tu je bilo ljudi iz svih krajevaJugoslavije, svih nacionalnosti i vera.Gaži je 1983. godine smenjen sa dužnosti ministra unutrašnjih poslova Hrvatske. Smena jelegendirana boleš u, ali su pravi razlozi bili druge prirode.Ta afera je u prvi plan izbacila nekoliko ljudi. Ja sam od 1984. godine pa dalje uspeo sasvakim od njih da uspostavim kontakte. Pavle Gaži je smenjen sa spomenute dužnosti iziste osvete prema njemu. Te 1983. godine i kasnije, nosioc uništavanja jednog oveka bio jeMika Špiljak. On je zbog sebe i svog sina Vanje uništavao oveka, koji je rade i svoj posao

17

naišao na puteve kriminala, špijunaže i drugih aktivnosti koje je sprovodilo Špiljak i klika okonjega.Kada uništavaš oveka ne možeš samo njega da zahvatiš. Svi moraju da stradaju, žena, deca išto je mogu e više lanova šire porodice sa obe strane, najodaniji prijatelji i sl.Tom formulom, oprobanom u vreme informbiroa i kasnije, krenulo se prema Gažiju.Me u zahva enima oko njega bio je i brat njegove supruge Ljubice Velimir Veljo Maravi .Diplomirani pravnik, šef pravne službe u «Podravci». Kada smo se upoznali nije bio ništa.Imao je kancelariju u koju niko nije ulazio, niko ga za ništa nije pitao, a na posao je morao dadolazi redovno i uredno.Maravi i su rodom iz Drežnice, a u Koprivnicu su došli pred Drugi svetski rat. Velimir je uKoprivnici krenuo u osnovnu školu 1942. godine. Taj deo Hrvatske nije bio zahva en ratnimdejstvima, to je bila sigurna teritorija NDH, pa je Poglavnik Paveli u mestu Ždala blizugranice sa Ma arskom koristio letnjikovac za odmor i lumperajke. Tako je pri jednomdolasku, na železni koj stanici u Koprivnici, organizovan njegov do ek. Ispred okupljenihcve e Poglavniku predao je mali Veljo. Sve je to zabeleženo, fotografisano i u novinamaobjavljeno.Kada je po eo obra un sa Gažijem iz arhive CK SKH i državne bezbednosti izvu eni su timatrijali. Korišteni su, da se pokaže sa kim Gaži živi i koga on protežira. I njemu su po eli dalepe etikete neprijatelja i destruktivnog elementa. Pratili su ga, prisluškivali mu telefon,otvarali pisma i ko zna šta još.Stavljen je prakti no u ku ni pritvor iz kojeg nije uzašao do izbijanja rata, a nije prihvatio ninovu politi ku opciju.Kada sam upoznao Maravi a ve je bio «ruševina» od oveka. Teško je optuživao MikuŠpiljaka, Jakova Blaževi a, Milutina Balti a, edu Grbi a, Jelicu Pavli i i druge. Optuživao ihje za kriminal nevi enih razmera, antisrpsko delovanje i progon pod okriljem politike SKH.Nisam mogao da verujem da su Srbi u Hrvatskoj gra ani drugog reda. Samo probranipojedinci iz srpskog naroda imali su povlaš en društveni položaj. Oni su držali klju u svojimrukama. Krug je proširivan po potrebi do odre enog broja da se ne naruši «nacionalni klju »,ali uvek na na in da za njih u kontinuitetu ostaje prostor za nasle e u privilegijama.Samo oni najpronicljiviji su uo avali pravo stanje u Hrvatskoj. Nisu mogli da reaguju, nisuimali adresu na koju bi se obratili, jer ta adresa je bila SKJ SKH, a upravo su oni bili nosiocitog zlo ina kog delovanja prema Srbima u Hrvatskoj.Ni ja nisam imao hrabrosti o tome da izveštavam, jer sam znao gde e ti sadržaji završiti i dau imati nesagledive posledice.U tome sam ve imao iskustvo i grešku nisam hteo da ponovim.Nekoliko godina ranije upoznao sam se u Brod Moravicama sa tadašnjim predsednikommesne zajednice. Prilikom upoznavanja on je umesto svog imena rekao da se zove «Firer».To me je zainteresovalo i po eo sam da istražujem. Došao sam do neverovatnih podataka. Osvakom novom podatku sam izveštavao. Gurali su me napred, hvalili kako dobro radim i dasu rezultati izvanredni.«Firer», pravim imenom Branko Dela je bio pripadnik nema ke divizije «Princ Eugen»,ranjen pod neobjašnjivim okolnostima 1944. godine i do 1955. godine mu se gubi svaki trag.Njegova majka bila je ro ena sestra ustaškog funkcionera Božidara Kavrana.Po povratku u rodno mesto niko ga ne dira. On svojim radom od opšteg društvenog interesaskuplja samo lovorike i tako sve do 1983. godine kada je povodom Dana republike 29.11.dobio orden «zasluga za narod».

18

Ja sam pozvan u Zagreb da donesem njegov dosije, gde je preuzet. Tom prilikom su miponovili, da sam odli no radio, da sam na «Firera» pazio kao na dete i da sam mnogodoprineo ukupnom radu sa njim. On je bio saradnik još od 1945. godine kada ga je UDB avrbovala. Nagra en sam sa 10 dana pla enog odsustva!Posle tog iskustva sam pazio šta radim i o emu izveštavam.

Prošlo je gotovo pet godina od prvih informacija koje sam primio od Maravi a, kada mi seukazala prilika da razgovaram sa generalom KOS a u Varaždinskim toplicama. General jebolovao od teške, neizle ive bolesti. Kako je voleo da me sluša, ispri ao sam mu šta znam.Gledao me je jedno vreme, a onda po eo da pri a:»Taj tvoj izvor zna mnogo. Rekao ti jeistinu i šteta što nas nisi malo «zagolicao» tim sadržajima. Ti si mlad i voliš svoj posao uostalom ja sam te primio u Službu. Takav sam i sam bio. Neke stvari se rade kra e neke duže,a neke nikada ne stignemo da uradimo. Meni se itavog života okre e u želucu od raznihtipova sa kojima se moram vi ati, rukovati i razgovarati, a znam dobro o kakvim seneljudima radi. Moraš kod sebe izgraditi mehanizam «zaštite» da se preterano ne uzbu uješna ono što uješ i vidiš. Sve e do i na svoje mesto.»

Po mom mišljenju, problem je bio, što je takvih protuva bilo više od normalnog broja naprostoru itave Jugoslavije. O njima se znalo, ali ih je bilo nemogu e zaustaviti i eliminisati.Množili su se kao ze evi.Tako se urušavalo društvo, koje smo, izgleda, gradili na lošim temeljima u kojem su li nepretenzije i interesi nadvladali opšte i budu nost nam je bila vrlo nestabilna.Proširivanjem veza došao sam u kontakt sa jednim magistrom ekonomskih nauka,profesorom na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu. Hrvat iz Hercegovine, odgojen navrednostima Katoli ke crkve i nacionalne isklju ivosti. Radio je kao direktor u jednomjavnom preduze u. Bio je vrlo obavešten. udio sam se da je «slobodan» za razgovore ikontakte. Nekoliko meseci od po etka naših susreta, primetio sam da moje kolege izdržavne bezbednosti Hrvatske sve eš e dolaze kod mene, da me sve eš e pozivaju narazna okupljanja. Razgovori su bili i privatni i stru ni, ali nikada ni jednom re ju nijespomenuto ime moje veze. Po eo sam da sumnjam u njihove dobre namere i prave razlogedruženja. Tek nakon godinu dana doznao sam da je moja veza njihov objekat interesovanja ioperativnog angažovanja. Oni su se udili da taj u opšte ho e da razgovara sa mnom. udilisu se i svemu što mi je do tada rekao. Dakle, oni su itavo vreme prisluškivali našerazgovore, tajno nas fotografisali i pratili, bili nam za le ima svake sekunde.Nisam se previše uzbu ivao, jer sam znao da radim krajnje profesionalno i da nisam ništauradio što bi me brinulo.Sa ovom vezom bio sam u vrlo bliskim odnosima sve do 10.09.1991. godine kada smo sesreli na benzinskoj pumpi u Dubravi, naselju u Zagrebu. Tada me je ljutito i javno predostalima nazvao etnikom i okupatorom, zapretivši da e mo se uskoro obra unati. Nije meiznenadio niti uplašio, odgovorio sam mu slede e:»Bili smo dobri i nikada te nisam izneverioniti slagao. Ne u ni sada. Nisam ni etnik ni okupator, ali da te ne bih izneverio bi u etnikkakvog ti ne možeš ni u bujnoj mašti da zamisliš.»Tako smo se rastali, a naše druženje je po elo u jesen 1984. godine.

Upoznali smo se na moju inicijativu. Imao sam ose aj kao da je jedva ekao da neko iz mojeslužbe do e do njega. Nudio je informacije koje su po sadržaju bile validne i upotrebljive.Trudio se da na svaki na in pomogne, da mi bude pri ruci. Nudio je sitne i krupne

19

usluge.Nametao se na sve mogu e na ine. Bio je familijaran ovek sa brojnom porodicom,pa sam i ja njemu nudio usluge i pomo . Svaku ponu enu je prihvatio. Sve je bilo dobro dopo etka 1990. godine. U kontaktima je neprekidno odmeravao i proveravao moje reakcijena njegove iznete stavove. Težište interesovanja je bilo, kakve su šanse da u Hrvatskoj do edo promena, a da pri tome vojska ne reaguje. U samom po etku bio je protiv programskeorjentacije HDZ, ak je izvrgavao ruglu i podsmehu Tu mana i neke od uticajnijih lanovastranke. Vremenom se menjao i sve je jasnije apostofirao ispravnost stavova i politike, kakoTu mana, tako i celokupne stranke. Na moj nagovor postao je lan stranke. Iz dana u danpostajao je sve zagriženiji lan stranke i u potpunosti je prihvatio programske ciljeve. Premameni je bio i dalje korektan. Po eo je da me upoznaje sa pojedincima koji su bili «ja i»lanovi HDZ, a da pri tome nije krio šta je moj posao. Napravio sam primedbu na takvoponašanje ocenjuju i ga neprimerenim, jer kontakti koje smo imali mogu diskreditovati imene i njega. Uveravao me je da za takvu brigu nema mesta i da oni mene znaju iz nekihdrugih izvora. Smatraju da sam korektan i neoptere en. Osetio sam da mi nešto spremaju isvaki put kada sam išao na sastanak posebno sam se spremao za trenutak kada e misaopštiti šta ih interesuje.I oni su se pripremali. Posebno su se interesovali o mom imovnom stanju i da li samzainteresovan za neke pogodnosti, koje oni mogu srediti. Pogodnosti su servirane poprincipu «uzmi ili ostavi» bez posebnog nu enja i inzistiranja.Otvoreno sam upitao, koja je cena svega ovoga? Obligacioni odnosi ne poznaju varijantudajem, a ne uzimam.Želeo sam da ujem šta oni od mene o ekuju. Jedan od njih, profesorhrvatskog jezika, mi je sve pojasnio.«Od tebe ne tražimo ništa specijalno. Ne tražimo da se u poslu kompromituješ. Do promenae svakako do i, milom ili silom. Mi želimo, ako do e do primene sile, da žrtava bude štomanje. Bilo bi najbolje da sve pro e bez sukoba. Nas interesuje šta e vojni vrh dapreduzme? Da li e oni upotrebiti silu da spre e demokratske promene u Hrvatskoj. Tisvakako nisi sam. Mi smo se ve dobro obezbedili, ali svaka dobra informacija bi nam dobrodošla.»Obe avali su mi u novim okolnostima odre eni društveni položaj primeren stepenuobrazovanja, iskustvu i zaslugama za stvaranje novog društva.Znao sam da ve imaju doušnike u vojsci, pa sam i ja, da ne bih remetio atmosferu i dobroraspoloženje, prihvatio ponudu. Bili su oduševljeni. Ljubili me i kovali u zvezde. Moj saradnikje sav cvetao, jer je on bio inspirator itavog doga aja.Sedeli smo u restoranu «Okrugljak» u Zagrebu. Slu ajno ili ne, oko nas je bilo cve e u kojemje ruža dominirala. Do tada to nisam prime ivao.

Preuzimanjem vlasti od strane HDZ, posle izborne pobede, poremetili su intenzitetsastanaka. Potpuno su se predali opijumu pobede i izboru mesta u novonastaloj situaciji.Te 1990. godine Dan ustanka u Hrvatskoj nije obeležavan. Na taj dan sam se video sasaradnikom. Bio je prili no agresivan u nastupu govore i:»Ovi tvoji u Srbu preteruju. Na štato li i? Nose šajka e i etni ke kokarde, mašu zastavama iz Srbije.» Umirivao sam ga i dodao,da su to videli od Hrvata, koji su skinuli zvezdu petokraku sa zastave, da nose šubare ikokarde, jer su videli da iz inostranstva dolaze prave ustaše, da su ustaša Stjepan Sulimanac iNikoli ušli u Sabor sa liste HDZ, da se plaše Savke, Šime, Tripala i drugih koji im prete. Onme je gledao jedno vreme i kaže:»Ipak je ovo Hrvatska, to se ovde ne može tolerisati.»Nastavio sam dalje da mu objašnjavam, da je Hrvatska država i Srba i da onaj ko ne budevodio ra una o tome ima e grdnih problema. Sve je to on znao, ali nije hteo da uje. Rastali

20

smo se potpuno razli itih uverenja, ljuti jedan na drugog. On više nije bio moj, a ni ja njegov.Naše višegodišnje druženje dovedeno je u pitanje, ljuljalo se i pretilo da se potpuno prekine.Doga aji u leto 1990. godine, po ev od 17.08. kada je došlo do masovnog okupljanja narodau Kninu i u drugim mestima u Dalmaciji, Lici, Kordunu i Baniji. Stanje u Isto noj Slavoniji,posebno u Vukovaru, remetilo se velikom brzinom i prete i se približavalo ta ki usijanja.Kada sam se rastao sa ovim saradnikom, prisetio sam se re i mog oca koje mi je rekao kadasam u decembru 1979. godine primljen u Službu bezbednosti.« uvaj se svog posla. Do sada si stvarao prijatelje samo svojim radom i ponašanjem. Od sadaeš imati mnogo više prijatelja, ali malo onih pravih. uvaj se prijateljstva sa onima koji utebi vide onoga koji e pomo i u ostvarivanju njihovih ciljeva.»Posebno me je upozoravao na krugove koji nisu odbacili ustašku ideologiju, koji su kako uinostranstvu tako i u samoj Hrvatskoj radili na stvaranju uslova da izvrše promene.Ja sam ga pokušao razuveriti i dokazati da su to neka daleka i prevazi ena vremena i da setakvo šta ne može desiti, ali u ube ivanju nisam uspeo. Sada je došlo vreme da budemsvedok planiranih promena, da budem deo ozna enog remetila kog faktora, kojeg trebaneutralisati u Hrvatskoj. Živeo sam u potpunoj zabludi.

U Zagrebu sam stanovao u službenom stanu u Marti evoj ulici. Kontakte sa porodicom samsmanjio na najnužniju potrebu sve iz razloga da im ne bih pravio probleme, da svojimpozivima ne iritiram drugu stranu. Znao sam da mi doju erašnje kolege i prijatelji sadaprisluškuju telefon, da imaju identifikatore poziva i da otkrivaju po telefonima mojekretanje.Izbegavao sam ulaske u vojne objekte, izbegavao mnoge ljude za koje smo procenjivali da suobjekti interesovanja hrvatske kontraobaveštajne službe, na mnoga mesta više nisamodlazio.U leto 1990. godine bilo je još jako mnogo ljudi koji su, i pored Tu manove pobede,podržavali jugoslovensku opciju. Svu svoju nadu su polagali u snagu JNA, koja je po mnogimprocenama imala snage da spre i raspad Jugoslavije. Me utim, JNA je tako er teškoperiživljavala društvene promene i nije mogla da ostane imuna na sve procese koji supokrenuti. Po elo je pucanje po nacionalnim i verskim šavovima. inilo mi se da rukovodstvoOS SFRJ ima nadmen i prepotentan stav po mnogim pitanjima. Potcenjiva ki odnos premanarastaju im snagama unutrašnjeg neprijatelja bio je veoma uo ljiv. Da li zbog prisutnostipozitivnih procena o mestu i ulozi JNA, da li zbog snage arsenala kojim je JNA raspolagala,rukovodstvo OS SFRJ je povla ilo niz pogrešnih poteza. Redosled povla enja poteza iodlu nost u sprovo enju odluka nisu bili primereni ni vremenu ni okolnostima koje suvladale.Kada je novoformirana vlast u Hrvatskoj odlu ila da formira svoju vojsku pod imenom Zbornarodne garde i kada je promocija organizovana na stadionu NK «Zagreb» u Kranj evi ovojulici u Zagrebu 30.05.1990. godine, ja sam na toj sve anosti sa pozivnicom bio gost. Istina,nisam bio na sve anoj bini, jer sam i u tim prilikama morao da radim. Pratila me je jednakolegica sa posla da ne budem upadljiv. Mada su se svi u esnici trudili da sve anostprotekne u redu i bez incidenta, mnogi na stadionu su prizivali rat i radovali se snazi koja sestvara, koja e u i u taj rat.Jedna od upe atljivih figura na sve anom delu pozornice bio je fra Duka, koji je za pojasomimao zataknut pištolj. Neodoljivo je podse ao na fratre iz vremena NDH koji su pratiliPoglavnika u njegovim pohodima. Tada Poglavnik, danas Vrhovnik. Simbolika ili stvarnost?

21

Euforija posmatra a na stadionu preneta je i na ulice. Slavilo se na sve strane i u itavojHrvatskoj. Tu man je cvetao.Istovremeno nijedan Srbin nije bio ravnodušan na ta zbivanja, ali se to nikog nije ni ticaloosim njih samih.U službenim prostorijama su od mene tražili da sa inim službenu belešku o doga aju kojegje i TV prenosila direktno. Odbio sam, jer sam bio i razo aran i povre en odnosom premadoga aju koji je imao dalekosežne posledice po kasnija zbivanja u Hrvatskoj.etvrta oružana sila u Evropi je u Hrvatskoj dobila prtnera po imenu, i neprijatelja. Na tom

malom prostoru nije bilo mesta za oboje, neko je morao da napusti Hrvatsku.Kod mnoštva dobronamernih ljudi javio se gorak okus razo aranja i neverice u ono što vide idoživljavaju.Kako se urušavala Jugoslavija i njene oružane snage, tako su njihovi protivnici dobijali sveve i broj pristalica. Odnos snaga se iz dana u dan menjao na štetu JNA. Taj proces nijemogao više da se zaustavi.U operativnom radu po eli smo doživljavati poraze. Po ele su nas napuštati naše najboljeoperativne pozicije. Sami su videli da se ništa ne ini, da se njihove informacije ne koriste usvakodnevnom životu, a oni rizikuju sve što imaju, i porodicu i posao i na posletku, svojživot.Po eli su tražiti druge službe kojima e biti na usluzi.

Tog dana u Zagrebu na Gornjem Gradu zvani no je zamenjena zastava Hrvatske. Sa jarbolaje spuštena ona sa socijalisti kim obeležjima, a podignuta nova bez tih obeležja.Bio sam prisutan. Posmatrao sam okupljene gra ane koji su sa oduševljenjem pozdravljalipodizanje nove zastave.Tu man je ta no znao za ime obi an gra anin hrvatske nacionalnosti žudi, emu se nada iime ga može obradovati.Imao je jasnu viziju kako Hrvatska treba da izgleda u narednom vremenu i na koji na in trebado i do tog cilja. Njegov koncept oslanjao se na obi nog oveka, radnika, seljaka, gra anina.Takvim konceptom je osvojio vlast u Hrvatskoj, takvim konceptom želi da Hrvatskuosamostali.Kao istori ar znao je, da je u vreme postojanja NDH hrvatski narod bio oduševljenpostojanjem sopstvene države. Nije se ulazilo u metode održavanja vlasti, pri emu su Srbi,Jevreji, Cigani i komunisti ki orjentisani Hrvati bili žrtve terora. Ra unalo se sa mosaveznika Nema ke i sila osovine, te da Hrvatska može prosperirati u njihovom zagrljaju.Nova ustaška vlast u NDH se utrkivala da svoje saveznike fascinira metodama u održavanjureda i mira. U tome su zna ajno uspevali.Kasnije e Tu man u više navrata javno ponoviti tu istorijsku ežnju Hrvata da imaju svojudržavu i da je nova Hrvatska istorijski sled Nezavisne države Hrvatske.Mnogi od njegovih strana kih kolega i saboraca na putu nezavisnosti su ga podržavali i guralinapred ne veruju i da može uspeti. Oni sada vladaju u Hrvatskoj, formalno i iz senke. Ti iz«drugog reda» su vrlo opasni za svakog, pa tako i za najbližeg. Idu mnogo promišljenije isveobuhvatnije napred od «prvoboraca» i kasnijim transformacijama preuzimaju klju nepozicije. To je univerzanlni obrazac, koji je bio jako prepoznatljiv i na drugoj strani kod Srba.Nikada ne u zaboraviti jednu gospo u koja je bila na sve anosti na Gornjem gradu. Prilikomizmena zastava na jarbolu, ona je uspela da probije kordon i da zastavu istrgne iz rukepolicajca Miralema Ale kovi a i da je pred okupljenima poljubi. Kada se vratila na mesto umasu okupljenih, ujem kako joj poznanica upu uje prekor za postupak. Glasno joj je

22

odgovorila:»Ti svoju zastavu ljubiš 50 godina i ne znaš šta zna i neimati je. Danas me je Bogpogledao i doneo mi dan koji sam sanjala.»Kada sam to uo, znao sam da je Tu man duboko u pravu u svojoj proceni i da e bilo kakvospre avanje osamostaljenja Hrvatske doneti veliku nesre u.Tokom rata mnogo puta sam se setio tog doga aja.Koliko sam posmatrao i slušao ovu gospo u, svoj pogled nisam skidao sa Miralema.Bio mi je miljenik još iz vremena dok je poha ao policijsku školu u Zagrebu. Nije bio najboljiu enik, nije bio ni posebno disciplinovan, ali je imao porodicu koja je zasluživala svakupažnju. Zbog zahvalnosti njegovom ocu Omeru, upisao sam Miralema u Vojnu Akademiju,koju je završio 1989. godine. Zbog njega su moji šefovi, na moje traženje, narušili kvotu od 5slušalaca iz RSUP Hrvatske. Neko, ko zna ko, otpao je sa daljeg školovanja zbog Miralema imene.Kada je završio Aklademiju, našom intervencijom raspore en je u RSUP u odeljenje zaobezbe enje li nosti. Pre toga imao je kratak staž u SUP u Trešnjevka. Bio je naša nada, alinas je odmah u startu izneverio. Nismo mu trebali. Vrlo brzo je pronašao nove gospodare.Vrbovali su ga iz HDZ da za novac ne piše informaciju o skupu na kojem je formiran HDZ1989. godine.

Nisam mogao da prihvatim ovu istinu i požalio sam se Miralemovom ocu Omeru, koji je zbogbolesti bio na le enju u Varaždinskim toplicama. Tada sam uo strašnu istinu o Miralemu.Ne u je pisati da neko ne shvati da mu se svetim. Ja to ne u, ali on se na bestijalan ineprimeren na in svetio svom ocu za kojeg nije verovao da mu je otac.

U junu mesecu 1990. godine imali smo zajedni ki sastanak sa kolegama iz Centra državnebezbednosti Bjelovar. Sastanak je bio organizovan u šumi Kukavica kod Bjelovara. Na tomsastanku se videlo da mi više ne inimo jedan sistem, da smo u stvari ljuti protivnici. Nesamo to, jasno se videlo da ni organi bezbednosti JNA nisu više jedinstveni i da postojerazli ita mišljenje i stavovi oko situacije u Hrvatskoj.

Istovremeno sa ovim doga ajima, primili smo i prve informacije o velikoj aktivnostipenzionisanog generala Martina Špegelja. On je lobirao u korist nove vlasti. Istomišljenike jetežišno tražio u sredini u kojoj je bio poznat, me u pripadnicima 5. vojne oblasti. Kako jeŠegelj mene dobro poznavao, ja sam bio najve im delom isklju en iz aktivnosti njegovogpra enja da mu nekom nesmotrenoš u ne bi dali signal da je postao objekat interesovanjaSlužbe.Špegelja sam upoznao još dok je bio komandant Štaba TO Hrvatske. Bio je strastven lovac idosta vremena je provodio po lovištima u Hrvatskoj, a posebno se zadržavao u vojnimlovištima na poligonima Slunj, Gakovo i u lovištu izme u Križevaca i Koprivnice.Bolje sam ga upoznao kada je postao komandnt 5. vojne oblasti. Nije odavao oveka kojisvojim intelektom i pojavom zaslužuje takvo mesto. Ovo tim pre, što sam imao priliku daujem, da je još kao komandant gardijske divizije u Beogradu imao nacionalisti ke ispade, alise preko toga prešlo.Kada je 1988. godine na elnik bezbednosti pukovnik Budimir Divljakovi penzionisan i kadaje trebao primiti plaketu iz ruku generala Špegelja, odbio je to na iznena enje svih koji nisuznali drgu «stranu medalje».

23

Divljakovi nije bio omiljen šef zbog svoje strogo e i nemilosrdnog rada dan no . Kako janisam imao pametnija posla od svog profesionalnog angažovanja, bio sam jedan od retkihkoje je Divljakovi rado primao u društvo.Tako je bilo i u restoranu Doma JNA u Zagrebu. Sedeo je sam za stolom, koji ina e prima 10gostiju. Mnogi su prolazili pored njega. Ja sam prišao da ga pozdravim i on me je pozvao dasednem. Prihvatio sam poziv i seo. Posle kra eg askanja, sam bez mog pitanja po eo je dapri a o Špegelju. Crna karakteristika, koju ja ni po položaju koji sam tada imao u Službi, ni poinu koji sam nosio nisam smeo uti. Bio sam zgranut onim šta sam uo. Po tom opisuŠpegelj je bio kriminalac neslu enih razmera i politi ki poltron, koji bi zarad vlastitognapretka bio spreman na bilo koju pogodbu. Divljakovi mi je tada ispri ao o kra i vojnešume iz Gorskog Kotara u koli ini 980 m3 balvana koji su izrezani u daske i koje je Špegeljpreko svojih veza prisvojio. Prisvajanje lovnog bogatstva, trofeja, druge imovine koja jepripada JNA da se i ne govori.Pitao sam Divljakovi a, kako je to mogu e kada se sve to znalo, a on mi odgovori, da su zasve zaslužni «drugovi iz Beograda», koji su Špegelju držali stranu. Nekoliko meseci kasnijekada sam uklju en u operaciju «Švejk» pri ao sam o ovome sa generalom Vasiljevi em. Nijebio iznena en, jer je ve sve znao. Sve je bilo zapisano, ali niko nije reagovao na vreme.Vreme je u inilo svoje tako da se Špegelj osilio i po eo svoju osvetu u ime Hrvatske. Zašto?Samo iz razloga što mu nije udovoljeno želji da postane na elnik Generalštaba JNA, a to ježarko želeo. Umesto toga je penzionisan.Penzionisanjem Špegelja JNA je dobila velikog neprijatelja i osvetnika. Svoju prljavuaktivnost legendirao je ljubavlju prema Hrvatskoj i njenom putu ka samostalnosti.Pri a o generalu Špegelju je samo jedna u nizu onih iji e akteri potražiti nove gospodare iotvoreno se izjasniti da su neprijatelji onoj državi od koje su dobili sve, i ime i društvenipoložaj.Bilo ih je previše da bi se njihova delatnost ignorisala, a ignorisala se ne ijom voljom Ine injenjem, jer i pored svih informacija s kojima se raspolagalo njihova aktivnost nijeblagovremeno zaustavljena.

24

NAORUŽAVANJE

Promena vlasti u Hrvatskoj bila je iznenja enje samo za neupu ene i lakoverne.Hrvatska je imala sve atribute države osim vojske, a ona joj je bila preko potrebna.Neskrivena želja Tu mana, da pored predsedni ke funkcije bude i Vrhovni komandantoružanih snaga Hrvatske, dovela je do niza aktivnosti u tom pravcu.Formiranjem Zbora narodne garde udareni su temelji novoj vojsci. Kako nije bilo nikakveintervencije, ocenjeno je da je put za formiranje vojske otvoren i samo treba nastavititrasiranim putem.Bilo je primetno ja anje snaga unutrašnjih poslova, posebno komponenti koje bi bilesposobne za borbena dejstva.Kako je JNA povukla celokupno naoružanje iz skladišta TO Hrvatske i stavila ga pod svojukontrolu, bilo je neophodno prona i nove puteve i izvore za nabavku nedostaju egnaoružanja i vojne opreme.Prve informacije o potrazi za naoružanjem primili smo iz inostranstva i to iz više razli itihizvora. Nosioci kupovine naoružanja bili su pripadnici ekstremne ustaške emigracije poitavom svetu.Raspadom SSSR ostali su bogati arsenali u zemljama lanicama Varšavskog ugovora, aMa arska je bila najbliža destinacija za takve poslove.Po ovlaš enju Vlade Hrvatske, penzionisani general Martin Špegelj je u Ma arskoj ugovorionabavku pešadijskog oružja i municije.Oružje se nabavljalo i u samoj zemlji iz svih mogu ih izvora. Prodavalo se staro i trofejnooružje, pištolji, lova ko oružje i sve iz ega se moglo pucati. Na tržištu se pojavilo i oružjeizra eno po radionicama i kova nicama. Pravljene su puške i bombe punjene nehumanimrasprskavaju im sadržajem.

Pripremali su se Hrvati, pripremali su se i Srbi.

Propagandno psihološko delovanje na svest pripadnika jednog i drugog naroda poprimalo jeneslu ene razmere. Sa hrvatske strane radio i TV Zagreb su bili nosioci takve aktivnosti, a sasrpske, radio i TV Beograd.JUTEL koji je emitovan iz Sarajeva pojavljivao se u ulozi nekakvog sudije i as potpirivaojednu, pa drugu stranu. Tadašnji urednik JUTEL a Goran Mili je to znala ki i sra unato radio.Snaga njegovih informacija jednako je «legala» i jednoj i drugoj strani, jer je on imao pedigrejugoslovenskog novinara, nepristrasnog i objektivnog. Svojim informacijama je teško isra unato dovodio u zabludu i jednu i drugu stranu i perfidno ih podsticao na divljaštvo iprimitivizam.Vojni komentatori, pre svih Miroslav Lazanski, veli ao je stavove i ideje tadašnjeg vojnogrukovodstva. Svojim intervjuima i prikazom stanja u JNA, veli ao je snagu i mo «diva nakolenima», koji više nije mogao da ustane i slabio je iz dana u dan. Sve je ra eno namenski ipo porudžbinama tadašnjih mo nika koji su vladali Jugoslavijom, koji ni po koju cenu nisupristajali na promene žele i da zadrže dostignuti stepen vlasti i privilegija koje vlast donosi.

U tom periodu razne vojne inspekcije iz Begrada su obilazile jedinice i komande po itavojJugoslaviji. Ve tada su imali nepobitne dokaze da je nemogu e formirati jedinice ratnog

25

sastava, jer je odziv na mobilizacijske pozive bio bizarno mali – ispod 10%. Dakle, u tom deludržava nije funkcionisala. Stanje na prostoru Hrvatske i Slovenije bilo je katastrofalno po tompitanju. Sve se to znalo, ali niko ništa nije preduzimao. I dalje se živelo mirnodopskimživotom. Delili su se inovi i ordenje, razne plakete i priznanja, a država je propadala.

Pove an je broj kra a vojne opreme i naoružanja.Organi bezbednosti su vodili sveobuhvatne akcije otkrivanja i spre avanja takve aktivnosti.Tražili smo nosioce takve delatnosti da bi njihovim eliminisanjem smanjili pritisak na vojnaskladišta i jedinice.

Znaju i za želju Hrvatske da stvori svoje oružane snage, pre svega smo na toj adresi tražilinosioce.Otkrili smo da general Martin Špegelj igra glavnu ulogu. Njegovo poznavanjerasporeda objekata i njihovih sadržaja bilo je potpuno.

Martin Špegelj

U leto 1990. godine i kasnije, Špegelj je još uvek tajno radio. Tajno se sastajao sa svojimvezama i sa njima kovao planove o naoružavanju. Njegova najomiljenija mesta za razgovorebili su lova ki objekti. Vrlo rado je dolazio u svoje rodno mesto Veliki Gradec kod Virovitice,a potom na poligon Gakovo gde je upravnik i organ bezbednosti bio sin njegove sestre –Vlado Jagar. Vlado je te godine primljen u Službu, a posao mu je bio operativno pokrivanjepoligona Gakova. Bio je oficir primljen u JNA po ugovoru. Osim obuke koju je imao za vremeredovnog odsluženja vojnog roka, drugog vojnog obrazovanja nije imao.Jagar je bio vrsto jugoslovenske orjentacije. Stavio je sve na kocku i krenuo da radi kaoprofesionalac. On je dao prve informacije o monstruoznim planovima i namerama generala

26

Špegelja, pre svega prema pripadnicima sastava kojima je do nedavno bio komandant,prema njihovim porodicama i prijateljima.Kako su se te informacije ponavljale, pristupili smo poslu provere. Odlu eno je da serazgovori Špegelja dokumentuju fono i TV snimanjem.Odabran je objekat lova ke ku e na poligonu Gakovo. Da ne bi bili sami u prostoriji, pozvanje stariji vodnik Kova Franjo, intendantski podoficir iz garnizona Koprivnica.Prostorija je u potpunosti pripremljena za tajno snimanje. U kontaktu sa Špegeljom ovaj jejasno i nedvosmisleno potvrdio naša prethodna saznanja. Izneo je planove i namere,nabrojao metode, lokacije i bliže izvršioce.

Tajni snimak Martina Špegelja, Jagara i Kova a. Snimljeno u lova koj ku i na poligonuGakovo kod Virovitice.

Nije znao da i u tim trenucima veliki broj Hrvata nije spreman za takve aktivnosti, daodbacuju ekstremizam kao oblik borbe zasamostalnost.

Uznemirenost i masovna okupljanja Srba u Hrvatskoj bili su esta pojava. Takvi doga ajieskalirali su 17.08.1990. godine kada je u Kninu došlo do masovnog okupljanja gra ana ikada je vojska izašla na ulice.Pre tog doga aja bio sam na dva skupa. Iskorišteni su datumi verskih praznika, kada se poobi aju okupi veliki broj ljudi iz okolnih sela.

Prvi je bio 12.07.1990. godine u selu Zalužnica kada je obeležen Petrovdan. Taj dan jeredovno obeležavan svake godine, ali te 1990. godine broj posetioca bio je nesrazmerno ve i

27

od prethodnih. Najmanje je bilo doma ih iz sela, pogubili su se u nadolaze oj masi koja jenagrnula iz svih mesta Like i šire.Muzika i pesme, koje se ranije nisu mogle niti smele uti na javnim okupljanjima. Bilo jeprimetno malo policajaca za tako veliki skup. Uglavnom Srbi iz policije iz Oto ca. Samo sugledali i stajali po strani. Rezignirani i nemo ni.

Sli na situacija bila je i 02.08.1990. godine u Li koj Jesenici za Hramovu slavu Sveti Ilija. Selokoje je imalo oko 700 stanovnika ugostilo je oko 6 7 hiljada gostiju iz svih krajeva Like i šire.Livade, dvorišta i putevi bili su zakr eni automobilima raznih registarskih tablica. Masa svetakakvu to mesto u svojoj istoriji nikada nije videlo ni doživelo.

Sve sam posmatrao sa distance ne upuštaju i se u diskusije, jer svaki i najmanji pomirljivijiton izazivao je na vrlo grube i neprimerene istupe, od kojih su neki završavali fizi kimobra unima.Video sam da nekoliko skupina mladih ljudi obilazi takve skupove i da prave incidentnesituacije. Isti ugostitelji, isti orkestri ispod šatora, kao da se nešto dešava po scenariju, ascenarista se mogao samo naslutiti.Nisam mogao da pretpostavim da u ve naredne godine mnoge upoznati u novim ulogama.Ve i broj onih koji su te skupove koristili da zarade, kasnije su zauzeli pozicije sa kojih suodlu ivali i upravljali voljom ostalih. Uvek je tako bez obzira o kojoj se sredini radi i koji supodsticaji tim zbivanjima.

Govori koji su držani su bezna ajni, niko to nije ni slušao. Bilo je bitno da govornik ništa neita, da je elokventan i da komunicira sa masom. Možda je to najbolje opisala moja tetkaLjeposava, koja je posle mitinga hvalila govor gospodina Opa i a. Kada sam je upitao, šta jegovorio, odgovorila je:»J... ga a a, vrag zna šta je reka, ali ljepo pri a.»Ne mogavši sve to da gledam otišao sam u obližnju šumu Jelar, a potom u Pernovac.Razmišljao sam kuda e nas sve to odvesti i kako emo, eventualno, iz svega ovoga daiza emo. Pred o ima su mi po ele da se menjaju slike vežbi i manevara. Hiljadu puta ranije,pitao sam se, kako bi izgledalo da nasuprot cevi stvarno stoji neko i da preživi svu tu silinuudara oružja. Tr ali smo na ta mesta, da sami probamo kako to izgleda, da se poigramosvojim životima, kao da su oni ne iji drugi, a ne naši.Spustila se no , dolina je odjekivala pomešanim zvucima muzike koja se ula sa više mesta.Igralo se i pilo do zore. Bilo je to poslednje.

Igrom slu aja, godinu dana kasnije ponovo sam bio u Jesenici o istom datumu. Sada uuniformi i sa oružjem. Došao sam iz Slunja da obi em oca i druge drage ljude i suseljane.Nema sve anosti. Svi su u nekom is ekivanju lošeg trenutka. Kažu mi da se iz Saborskogoglašavaju minobaca ima, da tamo ustaše imaju svoju jedinicu i da su u neprekidnomis ekivanju. Ga aju i oni Saborsko minobaca ima 82 mm, kažu da imaju samo tri komada iinteresuju se, da li je mogu e nabaviti koji više.Imaju trenanžna ga anja iz pešadijskog naoružanja. Strelište je iznad vrela Paskaševog uSartuku.Taj dan sam razgovarao, pored ostalih, sa Nikolom Mom ilovi em u selu poznat kao «BajaKrnjaš». Kao mlad i obrazovan ovek, pre rata bio je pokreta mnogih akcija u selu i, uopšte,nametao se svojom li noš u. Bio je vrlo samouveren u sebe i zbivanja. Po pri i vidim daprima instrukcije «sa izvora». Taj izvor nalazio se u Kninu. Moram da kažem da je njegova

28

samouverenost i odlu nost u kazivanju na mene ostavila snažan utisak. Ako je kod mene biloi malo kolebanja, šta raditi u nadolaze em vremenu, posle razgovora sa Bajom razbio samsvaku dilemu. Ne samo zbog neskrivene ljubavi prema Baji, pomislio sam u sebi:»Saovakvima ako treba i u goru i u vodu».

Sli no sam doživeo i u razgovoru sa Banjom ikarom. Bio sam oduševljen što relativno maloselo ima takve ljude koji su predvodnici i svoje i starije generacije.Kada sam došao u Krajinu 19.12.1991. godine, tražio sam Baju me u prvima. Rekli su mi daje napustio selo i sa porodicom otišao u Beograd. Bio sam frapiran tim saznanjem.Ne samo što su mu zamerali, ve sam uo otvorene pretnje da e ga ubiti, ako se pojavi.Sada javno mogu da kažem, da nisam kojim slu ajem bio u Krajini u maju 1992. godine bi gaubili. Nisam to dozvolio, jer je do tada bilo previše takvih slu ajeva, a ni jednim ništa nije bilorešeno. Srbin koji se u to vreme ponašao mimo proklamovanih pravila ponašanja za «njih» jebio gori od bilo kojeg Hrvata i sa njim su postupali po zakonu o prekom postupku. Mnogi sutako stradali.

29

UVOZ ORUŽJA IZ MA ARSKE

Dana 09.10.1990. godine pozvao me je pukovnik Boško Kele evi , na elnik bezbednostikomande 5. vojne oblasti i u kra em razgovoru saopštio mi zadatak. Narednog dana, 10.10.trebao sam da iza em na grani ni prelaz izme u Hrvatske i Ma erske, Gori an – Letenje i dapropratim izlazak dva šlepera prevoznika « azmatrans» iz azme. Šleperi su išli u Ma arskupo oružje koje je tajno nabavljeno za MUP Hrvatske, a u stvari oružje je bilo nabavljeno zastrana ko naoružavanje ekstremnijih lanova HDZ.Na zadatak sam išao svojim privatnim automobilom. Sa sobom sam poveo kapetana BolfekDamira iz Koprivnice, koji je pre toga radio na granici i dobro je poznavao taj teren.Tog 10.10.1990. godine oko 12,30 asova šleperi su se pojavili iz pravca akovca i poslekra e, rutinske, kontrole prešli su državnu granicu. Njihov prelazak smo dokumentovali TVsnimkom. Povratak vozila bio je planiran za 12.10.1990. godine u poslepodnevnim asovima.Do ek vozila bio je sveobuhvatno planiran. Pored operativnog, planiran je i napad na kolonuvozila na prevoju Paka izme u Varaždina i Zeline. Komandant zaštitnog puka 5. vojneoblasti, potpukovnik Milan Šuput je dobio zadatak da na prevoj uputi diverzantski odred.Izvo enje jedinice je moralo biti realizovano u potpunoj tajnosti.

Po prvoj varijanti plana, ja sam trebao da u em u Ma arsku i da najavim dolazak vozila namost na reci Drava koji je delio prelaze Letenje sa Ma arske strane i Gori an u Hrvatskoj.Ukazao sam na opasnost mog pojavljivanja uz granicu, jer sam poznavao dosta ma arskihoficira me u kojima i majora Varvašovski Zoltana koji je stanovao u neposrednoj blizini putau Letenju. Zoltan je bio obaveštajni oficir i mogu nost kompromitovanja mog ulaska uMa arsku bila je velika, tim pre što su na prelazima imali moje podatke i fotografiju.Pored Zoltana, prepreka je bio i pukovnik Kiš Ištvan, obaveštajni oficir zakamufliran nadužnosti šefa lovišta u zagrani nom pojasu Ma arske. S njim sam se tako er poznavao, aprilikom mnogobrojnih kontakata mene je video veliki broj njegovih ljudi. Bilo ko mogao meje prepoznati. U dobroj nameri oni su mogli postati nepremostiva prepreka u izvršenjuzadatka.

Od toga se odustalo, pa sam ja 12.10.1990. godine u poslepodnevnim asovima došao nagranicu i smestio se u karaulu. Karaula je bila udaljena oko 70 m od prelaza, ali postavljenatako da se delom naslanja na most i reku, tako da se sa karaule sve ranije uo avalo nego naprelazu. Pored toga u krugu karaule nalazio se toranj osmatra nica sa kojeg se pružaopogled na sve strane. Posebno je bio uo ljiv most sa mogu nosti da se sve aktivnosti nanjemu blagovremeno registruju.

Mene i operativce grani ari su dobro poznavali i ako smo bili obu eni u civilna odela.Obilaskom prelaza u poslepodnevnim asovima nismo uo ili ništa posebno. Na tom prelazubilo je dosta vozila za prevoz krupne i sitne stoke. Rikanje i blejanje stoke iz vozila odjekivaloje na sve strane.Pred ve e oko 18,00 asova situacija se po inje menjati. Pojavlju se policijske patrole,kontrolišu vozila i putnike, vrše proveravanja identiteta za sumljive.Neprekidno sam na vezi sa centralom u Zagrebu. Odsek bezbednosti u Varaždinu je u ovojakciji bio zaobi en zbog nacionalnog sastava. Vlada napeta situacija u is ekivanju nailaska

30

vozila. Ja sam imao sa sobom kapetana Bolfeka i poru nika Funoski Tonija. Obojica mladi ineiskusni, ali neizmerno poslušni i vredni. Na karauli nijedan grani ar nije smeo da saznakoja je naša misija. Potpuno smo kontrolisali situaciju.

Grani ni prelaz Gori an, snimljen u no i.

Me utim, oko 21,00 asova po inje da se spušta magla i da smanjuje vidljivost. Toranj višenismo mogli da koristimo. Naredio sam da se poru nik Funoski presvu e u vojni ku uniformui da iza e u neposrednu blizinu mosta. Imali smo radio vezu i on je prvi trebao da javinailazak šlepera. Kada su vojnici videli da se poru nik obla i u vojni ku uniformu, po eli suse zgledavati i morao sam nešto da im kažem. Rekao sam otprilike, da ekamo neke švercereiz Ma arske, ali da vojska ne sme da se meša i da budu potpuno mirni. Desetar na karauli jeodskakivao od drugih i pojavom i intelektom, pa sam odlu io da ga koristim kao kurira. Bio jesav ustreptao i kao dresiran je ekao da nešto kažem da bi on to sa nevi enom odlu noš u izadovoljstvom uradio.Nekako u isto vreme kada sam poslao Funoskog u blizinu mosta iz pravca akovca je pristiglave a kolona policijskih vozila. Bila je to policijska pratnja za pomo nika ministra unutrašnjihpolova – Pericu Juri a, koji je došao da nadgleda dolazak šlepera. Dakle, približavao se i tajtrenutak. Nismo znali koliko emo još ekati, ali da e šleperi nai i bili smo sigurni. Naime,kalkulisalo se i sa nekim informacijama, da bi šleperi pri povratku mogli promeniti maršrutu ipre i na prelazu Gola ekenješ. Dolazak Juri a odagnao je svaku sumnju.Nalazio sam se na ulaznim vratima karaule sa kojih se spušta nekoliko stepenika do betonskestaze koja vodi do ograde i ulaska u krug karaule. Lepo vidim kako od ulaza prema meni idepolicajac u uniformi rezervnog policajca. Štaviše, na glavi nosi «titovku» sa koje još nijeskinuta zvezda petokraka. U mraku tako odeveni policajci su podse ali na pripadnike našegvida – RV i PVO.Kada je prišao na nekoliko metara do mene, oslovio me je po imenu i pita da li ja poznajemMarka Lugonju? Dao sam potvrdan odgovor i onda me je obavestio da mi je Marko došao uposetu. Tako naivno je mogao da postupi samo prostodušni Zagorac, kojeg osim vina igemišta je malo što interesovalo.

31

Lugonja mi je doneo poruku da e se vozila pojaviti posle pono i i da e on ostati sa mnomdo kraja. Od njega sam uo da su duž puta do Zagreba postavljene zasede za prihvat kolone injeno tajno pra enje do odredišta.Pitam Marka, da li je Šuput poslao diverzante na Paku i vidim da ovaj nema pojma o tome,pa sam prekinuo dalju pri u, ljute i se na sebe zbog nesmotrenosti u pri i i ako sam u Markaimao neograni eno poverenje. Nare enje je bilo da se o akciji što manje pri a.

Vreme provodimo pri aju i o svemu i sva emu. Nema ni straha ni treme. Mislio sam i namogu nost incidenta na granici, jer sam znao da je Perica Juri «dete ustaške emigracije», panije bilo isklju eno da fingira nekakvu situaciju koja bi posle išla na adresu vojske i organabezbednosti. Znao sam da znaju da smo tu negde u blizini, ako nisu, onda neka im ide naast i profesionalizam.

Ta no u 02,12 asova Funoski mi je javio da su šleperi prešli most. Na granici se nisuzadržavali ve pod jakom policijskom pratnjom su nastavili kretanje prema Zagrebu.Javio sam u Zagreb da su šleperi ušli u Hrvatsku i tražio upute za dalje postupanje. Rekli sumi da na Gori anu do ekam jutro i da onda krenem u Zagreb.

Šleperi su do Zeline uspešno pra eni. U tom mestu je bila velika zasi enost policije, pa jepretila opasnost da pratnja bude otkrivena i itava akcija provaljena. U Zelini se odustalo oddaljeg angažovanja i do jutarnjih asova svako se vra ao u Zagreb na razli ite na ine irazli itim pravcima. Ja sam se ujutro vratio preko Ludbrega, Koprivnice, Križevaca iVrbovskog. U Zagreb sam stigao oko 10,00 asova.Nešto kasnije smo imali sastanak kod na elnika. On je akciju ocenio kao uspešnu i ako se togasa nije znalo gde je oružje spremljeno.

Otvoreno sam pitao, zašto nije poštovan Plan u pojedinostima i zašto nije upotrebljenajedinica za prepad na prevoju Paka. Odgovor je bio slede i:» Jedinica je bila razmeštena uo ekuju em rejonu gde je postavljena zaseda. Pre upotrebe traženo je nare enje zaupotrebu od komandanta oblasti, generala Konrada Kolšeka. On nije mogao sam da odlu i izvao je u Beograd na elnika generalštaba generala Blagoja Adži a, a ovaj navodno je tražioodobrenje od Borisava Jovi a. Niko nije hteo da preuzme odgovornost i izda nare enje. Dokje trajalo ovo poga anje kolona vozila je prošla zasedu i uputila se u nepoznatom pravcu.»Nekoliko dana kasnije doznali smo da je švercovano oružje smešteno u magacin TO u mestuRakitje kod Zagreba. Informacija je kasno došla, jer je oružje ve podeljeno unutar HDZ uZagrebu, Bjelovaru, Virovitici i drugim mestima.

Kada je prvi transport uspešno ušao u Hrvatsku, naredni je realizovan 18.10.1990. godine.Tada je ušlo 8 šlepera oružja i municije.Paralelno s tim u luku Split su po eli pristizati brodovi sa oružjem koje je ustaška emigracijanabavila u Argentini.Pored upu ivanja naoružanja u Hrvatsku po eli su masovno da stižu i emigranti, pojedina noi u grupama. Sa njima su se po eli pojavljivati razni drugi avanturisti, bivši vojnici i policajci izRumunije, Ukrajine, Poljske i drugih zemalja koje su bile zahva ene promenama razbijanjemVaršavskog ugovora.

32

Sve te avanturiste i emigrante predvodi Gojko Sušak, ustaški emigrant iz Kanade, koji jeme u prvima došao u Hrvatsku. Tu su još Stjepan Sulimanac, Nikoli i drugi koji dugo ekajuas obra una i stvaranja samostalne Hrvatske.Svi su došli po pozivu Franje Tu mana. Sa njima je Tu man kovao planove u inostranstvu, odnjih prikupljao sredstva za borbu i na kraju je došlo vreme da naplate svoje angažovanje.Ve do kraja 1990. godine veliki broj lanova HDZ i HSP je bio naoružan.

33

POTRAGA ZA PODELJENIM NAORUŽANJEM

Po eli smo intenzivno da tragamo za licima koja su oružje delili i koja su oružje primili.Prvi primerak automatske puške «kalašnjikov» ruske proizvodnje prona en je kod jednoglica u selu Roviš e kod Bjelovara. Meštani tog sela su se isticali svojim ekstremizmom ineprijateljstvom. Tako su se nametnuli novim vladarima.Oružje i lica pronalazili smo po itavoj Severozapadnoj Hrvatskoj, a najviše na podru juBjelovara, ur evca i Virovitice.Pored ovog tražili smo izvore finansiranja nabavke oružja. Jedan od pravaca je vodio premaDirekciji Nacionalnog parka Plitvi ka jezera.

Prema informacijama koje sam ja prikupio radilo se o slede em. Direkcija Nacionalnog parkanakon uspešne sezone deo sredstava plasira po kreditnim linijama. U kriti nom perioduizvršen je plasman novca na više adresa, a u estalo se pojavljivala firma «SAIT» sa Udbine.Sa te adrese više pravaca je vodilo prema MUP u RH što je bilo udno. Do tada nije bilopoznato da segment Vlade diže kredite za svoje aktivnosti. udo je bilo ve e što su se naelu Direkcije Nacionalnog parka i «Saita» nalazila lica srpske nacionalnosti.Ja sam obavio više razgovora sa licem koje je direktno potpisivalo plasman novca. To lice jeprihvatilo saradnju i dogovorili smo pseudonim «Zombi». Davaoc kredita nije znao daljunamenu novca, a on je korišten u inostranstvu za nabavku naoružanja i vojne opreme.Na terenu se nije ništa znalo i ako je vladala velika napetost. Ve sam susretao naoružanegrupe mladi a koji su sebe nazivali «marti evci». Kretali su se prili no slobodno u vozilimakoja su preuredili u laka borbena vozila. Svojom pojavom izazivali su strah. Prvi kontakt sa«marti evcima» imao sam u novembru 1990. godine na Plitvicama. Oni su tu patrolirali, a jasam naišao sa vozilom koje je imalo registarske oznake Zagreba. Prepre ili su mi put neizlaze i iz vozila. Izašao sam ja i prišao njihovom vozilu. Prišao sam suvoza u procenjuju i daje on verovatno neki komandir patrole. Otvorio je prozor i pita me:»Šta ho eš». U ruci jedržao automat M 57. Kažem mu da u Zagrebu ne žive samo Hrvati ve ima i drugih. Ima iSrba, ako nije znao.»A, 'esi li ti Srbin?». «Jesam» odgovorim i pokažem li nu kartu. On gleda ikaže voza u:»On je s one druge strane, preko brada.» «Kuda si krenuo?» pita, da bi nastaviorazgovor. «Idem u prodavnicu na Mukinje» odgovaram. Nastavlja razgovor da ubije vreme.Na kraju su se pomerili i pustili su me da pro em. Na rastanku mi je doviknuo da se uvamjer su vremena postala z......a. Od posla sam odustao, jer nisam znao da li me još neko prati.Posle ovog više nisam dolazio, jer je bilo i suviše opasno raditi u takvoj sredini.

Tog «marti evca» sam kasnije prepoznao u policajcu iz Korenice koji je radio na regulisanjusaobra aja na punktu na Prijeboju. Nije služio vojsku niti je imao bilo kakvu obuku saoružjem. Takvi su bili problem. Zapo injali su kavgu na svakom mestu i le ili svoj kompleksmanje vrednosti iživljavaju i se na svakome ko bi se suprotstavio njihovim nare enjima.

Vrlo komplikovana situacija na terenu navela nas je da se otvori posebna akcija kroz koju jetrebalo otkriti i spre iti planove naoružavanja, planove napada na vojne objekte i vrbovanjepripadnika JNA da pre u u ZNG. Klju na li nost u akciji je bio general Martin Špegelj.

34

OPERACIJA «ŠVEJK»

Ova operacija je vo ena tokom 1990. i 1991. godine. Sve što je napred napisano o mestu iulozi penzionisanog generala i prvog ministra odbrane Republike Hrvatske Martina Špegeljanavelo je organe bezbednosti da planski i sistematski prate, otkrivaju i presecajuneprijateljsku delatnost koja je sprovo ena iz sredine u kojoj je Špegelj bio klju na li nost.Radu se pristupilo krajnje profesionalno i oprezno s obzirom na okolnosti pod kojima jeakcija vo ena i lica koja je obuhvatala. U radu su korišteni veliki ljudski i matrijalni resursi.Nosioc rada bio je pukovnik Aleksandar Vasiljevi , zamenik na elnika Uprave bezbednostiSSNO.Sve što je do tada bilo poznato u radu Službe, metode, sredstva i kombinacije stavljeno je ufunkciju kako bi se došlo do kona nog cilja. Cilj je bio, da se prese e i zaustavi neprijateljskadelatnost, da se svi akteri uhapse i izvedu pred Vojni sud u Zagrebu.Veliki problem je pri injavala i injenica što je do nekoliko godina ranije Špegelj bio lice poZakonu, koje je odobravalo primenu metoda i sredstava rada organa bezbednosti, što jeredovno informisan o toku pojedinih predmeta i što je sve to dobro znao i poznavao.Pored toga, Špegelj je li no poznavao veliki broj operativaca u organima bezbednosti, nekeviše i bolje, a neke površno.Ja sam bio jedan od onih koji se esto vi ao sa generalom, raznim prilikama i povodima.Tokom službe promenio sam dosta garnizona, u nekima bio na zamenama i uvek se u nekojsredini sa njim susretao. Imao sam priliku dosta puta privatno da sedim u manjim društvimagde je Špegelj bio gost.Kao komandant armije bio je rado vi en u svim sredinama. Ra unica je bila jasna. On je biou poziciji da svojim formalnim autoritetom pomogne mnogim sredinama, da podstaknepozitivne procese progresa, spasi manja preduze a tako što e se vojska pojaviti kao velikikupac i sli no.Voleo je dobru hranu i sve to zalivao odabranim vinima. Nikada nije preterivao da bi sebidozvolio primetno pijanstvo. Mogao je dosta da popije, ali je uvek trezveno pri ao ireagovao u dijalozima.U takvim prilikama, iz meni nepoznatih razloga, odabrao je mene da na neki na in budemnjegova «zale ina». Imao sam privilegiju da od njega dobijem privatne telefone stana ijedan broj iz kabineta, kojeg je retko ko imao. Imao sam ulogu da u trenucima njegovepotpune opuštenosti, kašnjenja i sl. pozivam njegovu suprugu i dajem razna objašnjenjazašto general kasni, da opisujem njegovu zauzetost silnim obavezama i da je izložen velikompritisku sredine u kojoj se nalazi zbog autoriteta kojeg je imao. On bi mi rekao re enicu dve,a ja sam onda sve ostalo smišljao. Bilo je o igledno da je zadovoljan kako to radim.Jednom prilikom u Koprivnici u Podravkinom rekreacionom centru bio je organizovan ru akpovodom njegove posete. Ru ak je po eo u 13,30, a završio se oko 22,00 asova.Gotovo dasmo svi popadali sa stolica, ali niko nije mogao da ode pre njega.Raspri ao se o lovu, ali je meni privukla pažnju pri a o smrti i sahrani maršala Tita.U to vreme Špegelj je bio komandant gardijske divizije. Bio je nosioc vojne ceremonijesahrane Tita. Detaljno je opisivao mnoge doga aje u etri dana priprema za sahranu. Završioje re ima:»Kada bi mi u Jugoslaviji radili kao što se radilo u ta etri dana za nekoliko godinabi pretekli sve u svetu, pa i Japance.»Opisivao je razne doga aje i ljude po itavoj Jugoslaviji. Ni re ju ni pokretom nije odavao dadruga ije misli od onog što je javno pri ao. Delovao je potpuno jugoslovenski orjentisan.

35

Drugom prilikom sam bio sa njim kod Andrije Sra ka u ur evcu. Doma in Andrija je biopoznat u itavom kraju i šire, kao neslužbeni prvak Sveta u ispijanju gemišta. Pio ga je nametre, a u jedan metar stane 16 aša od 2 dl. Kada se takmi io popio je jednu ašu manje od10 metara. Više u njega nije moglo da stane, popio je jedan vinjak i kolima se odvezao ku i.Imao je oko 150 kg telesne težine. Od svih koji su s njim pili jedini koji ga je mogao pratiti«na metre» bio je general ad Marjan.Špegelj me je zamolio da smislim nešto da odemo ranije, jer se plašio da e ga Sra ak napiti.Tako smo i izveli, pa se niko nije ljutio.

Sada je sve te dogodovštine trebalo zaboraviti i u njemu posmatrati ozbiljnog neprijatelja,koji kuje zaveru prema svim oficirima kojima je do nedavno bio komandant.

Sve ovo sam saopštio Vasiljevi u kako bi znao da prona e pravac mog angažovanja, jer senisam smeo pojavljivati u neposrednoj blizini mesta na koja Špegelj dolazi.Vasiljevi je za prvog pomo nika na terenu odabrao majora Milana Ostoji a. Gro poslovaobavljan je na terenu opština Bjelovar, ur evac i Virovitica. Milan je bio iz Virovitice ira unalo se sa njegovim poznavanjem prilika i ostalog što bi bilo korisno u radu.Me utim, ve nakon tri dana Milan je zamenjen. Nije mogao da funkcioniše zbog straha zaporodicu, koja je živela u Virovitici, a nije mogao ni da prati neverovatnu dinamiku poslakoju je nametao Vasiljevi . Pozvao je mene da do em u Viroviticu.Sa sobom sam poveo i dvojicu operativaca, jednog iz «tehnike», a drugog iz «pratnje».U periodu od oktobra do decembra 1990. godine proživeo sam potpuno stresnu situaciju ukontinuitetu svaki dan po 24 asa.Jednom su me hapsili u Suhopolju, a jednom u pokušaju oduzimanja vojnog vozila kada samse suprotstavio u potpuno bezizlaznoj situaciji, samo Božjom voljom, izbegao sam sigurnusmrt. Izbegao sam moju smrt i mog suvoza a, poru nika Regoja Rajka.Kasnije u doznati da je u trenutku napada na vozilo u vozilu bila kompletna dokumentacijaoperacije «Švejk». Da su tog 09.11.1990. godine došli do tih dokumenata, taj dan bi zamnoge bio poslednji dan života.Taj doga aj je doprineo da iz Beograda ve narednog dana dobijemo pomo za fizi kuzaštitu. Poslali su nam najbolje, grupu gardista koje je predvodio njihov komandir MiralemZjajo. Od tog dana više nisam vozio niti išao sam. Imao sam odli ne uvare.

U Virovitici smo trebali uhapsiti nekoliko lica, De ak uro, Habijanec Antona, Šabari Vladu,Belobrk Vinka, a možda i neke druge, ako se za to ukaže potreba.Hapšenju je prethodio intenzivan rad na prikupljanju informacija. Radilo se danono no, višeno u nego danju. Traženi su podaci i dokazi o strana kom naoružavanju lanova HDZ, ko sunosioci, gde je sakriveno oružje koje je prethodno uvezeno iz inostranstva. Tražili smonajslabije karike. Obim posla je zahtevao da iz Beograda do e i na elnik operativnogodeljenja Uprave, pukovnik Milenko Gligorevi .Ja sam radio i u io. U tom trenutku bolje u itelje nisam mogao da zamislim. Taj periodzna ajno me je osnažio i kao oveka i kao pripadnika Službe.Razgovore sa licima smo vodili u Domu JNA u Virovitici i u kasarni. Uslove za rad stvarao namje organ bezbednosti u Virovitici Branko Štrbac. On je i najbolje poznavao prilike na terenu.Zna ajnu pomo pružali su nam lica iz TO Virovitica i pojedini policajci i srpske i hrvatskenacionalnosti, koji su još uvek radili u MUP u ili u drugim državnim organima.

36

Da nije bilo njih mi se ne bi mogli normalno kretati i svaki samovoljni izlazak na putevemogao je biti koban.

uro De ak

uro De ak, privatni ugostitelj iz sela Gradina bio je u nekoj ulozi vo e grupe koju je trebalorealizovati. Lovac i poznavalac svakakvih lukavstava. Trebalo je prona i na in da se dovede uneku sredinu kako bi hapšenje bilo lako izvedeno.Ja sam u raznim ulogama obilazio okolna mesta i tražio rešenje. Bilo je svakojakih situacija,složenih i komi nih. Tako sam došao u Suhopolje u pratnji jednog oveka iz Virovitice. Ukafani u Suhopolju vlasnica se odmah «zalepila» za mene. Uporno je tvrdila da me od nekudpoznaje i ako sam se predstavio kao kupac konja. Onda se ona kao setila od kud me poznaje.Zamenila me je za nekog harmonikaša iz Banja Luke i na jedvite jade sam je razuverio da janisam taj. Po eo sam da izbegavam javna mesta da opet ne do em u nekakvu nepriliku, daizbegnem dobronamerne i druge nasrtljivoti pojedinaca.Vrlo esto sam dolazio u Suhopolje gde se nalazila ku a Ivana Belanija, kojeg je isto trebalouhapsiti. Veliki problem mi je pri injavalo oružje koje sam nosio. Nisam mogao biti komotanni u pokretu ni u sedenju. Belanija nije bilo nigde, kao da je u zemlju propao. Kada god smodolazili pred ku u u njoj nije bilo nikog. Na suprotnoj strani ulice gorela je sijalica uli nerasvete i pravila nam je probleme. Odlu io sam da je razbijemo tako što u pucati iz vozilamalokalibarskom puškom koja ne proizvodi veliki prasak.Pitao sam Vasiljevi a da mi dozvoli to, a on je jedva do ekao. Voleo je takve nestašluke iodlu nost. U pratnji dvojice operativaca obavio sam gašenje svetla.To je podstaklo Vasiljevi a da odlu i da se ja i još jedan tehni ar iz Beograda popnemo natavan ku e i da na gredama kuda prolazi PTT kabal ugradimo predajnik kako bi mogli slušatitelefon. Usluge pošte u Virovitici nismo mogli koristiti, jer je bila pod kontrolom služnedržavne bezbnednosti iz Bjelovara. U službi državne sigurnosti Hrvatske su bila velikapreviranja. Jedni su nam bili skloni i pomagali, ali ve i broj šefova i operativaca jepasivno pratio situaciju i tražio mogu nost bezazlenog izlaska iz nje. Prikloniti se «carstvu»koje e pobediti.Trebala su nam tri dana da posao završimo, ali smo ga završili. Slušanjem smo utvrdili da uku i niko ne boravi. Telefon gotovo da nije ni korišten. Samo povremeno se pojavljivala ženada uzme neke sitnice i odmah potom bi napuštala ku u.Dobijali smo razli ite informacije gde bi se Belani mogao kriti. Tako nam je javljeno da umesnom groblju ima zemunicu iz koje ne izlazi.

37

Pretraga groblja je vrlo delikatan posao. Obavili smo i to, ali rezultata nije bilo.Pozvali smo Jagara da pažljivo pregleda objekte na poligonu Gakovo, jer je Belani tamomogao da u e bez legitimisanja obzirom na este prethodne dolaske. Nije ga bilo ni tamo.Kada je uhapšen uro De ak intezitet potrage za Belanijem je opao, jer smo u rukama imaliglavnog na terenu.Za itavo vreme akcije na terenu Špegelj se nije pojavljivao, a ra unali smo da bi mogao udane vikenda da do e iz Zagreba.U maloj sredini kao što je Virovitica naše prisustvo se nije moglo potpuno sakriti.Naselja oko Virovitice koja su bila nastanjena ve inskim srpskim stanovništvom smoizbegavali da im ne pravimo probleme.Ve ina tih naselja naseljena je Srbima posle Prvog svetskog rata. Kralj Petar I naselio je tajkraj borcima koji su imali velike zasluge za oslobo enje Srbije i ostalih krajeva na kojima jekasnije formirana Kraljevina SHS. Tako su mesta dobijala i imena Obili evo, Miloševi evo idr.Jedan broj pravoslavaca je bio pounija en, ali su i dalje ostali bliži pravoslavnoj nego rimokatoli koj crkvi.Hapšenjem De aka i prebacivanjem u Zagreb u istražni zatvor Vojnog suda naše angažovanjena ovom prostoru se zna ajno smanjilo.

Gajeva 33, na kojoj adresi se nalazio Vojni sud postala je centar zbivanja. Situacija je bilakrajnje napeta ne samo u toj ulici i okolnim, nego u itavom Zagrebu. Tu sam imao priliku poprvi put da iz neposredne blizine vidim Gojka Suška oko kojeg je bila gomila gorila koji su gauvali. Planirali su veliko okupljanje ispred zgrade zatvora i na Zrinjevcu. Sve je prikazivanokao spontano okupljanje gra ana i pu anstva. Posebnu ulogu imala je TV Zagreb koja jesvojim izveštavanjem huškala na nasilje i napad na objekat Vojnog suda. Njihov objekatnapada nije bila samo JNA i organi bezbednosti ve svi Srbi i SFRJ. Ve tada su nas svrstali nasrpsku stranu. U svim ve im mestima Hrvatske pojavili su se snimatelji koji su za potrebe TVZagreb snimali sve i svašta, pa su onda oni montirali snimke kako im je najviše odgovaralo.Tako je realizovano i masovno okupljanje ispred zatvora. Gotovo svaki u esnik okupljanjaimao je u ruci ili kamen ili jaje. Zgrada je ga ana sa svih strana. Prozori razbijeni, a fasadapotpuno oblepljena polupanim jajima. U takvim okolnostima sam morao da u em u zgradu ida iz nje iznesem neke dokumente. Unutra je bio pukovnik Vasiljevi , koji mi je predaodokumenta. Kratko sam ga informisao o stanju ispred zgrade i rekao mu da celokupnom«paradom» rukovodi Gojko Sušak. So no ga je opsovao i rekao mi da ne brinemo za njih.Izašao sam iz zgrade i nemo prolaze i pored okupljenih otišao na Lenjinov Trg gde samdokumenta predao.Kasarne u garnizonima severozapadne Hrvatske i drugde su ve bile u jadnom stanju. Imalesu više tehnike nego ljudstva. Još uvek nije bilo masovnih dezerterstava, ali je legalnonapuštanje JNA bilo intenzivno. Jedni su tražili penzionisanje, a drugi demobilizaciju. Zamenei popune nije bilo.

Da bi komplikacija bila ve a iz Beograda su po eli stizati signali o formiranju SK PJ i to uvojsci. Možda je zamisao bila dobra, ali u stanju u kojem smo se nalazili to je bio još jedanudar na koheziju sastava, koja je i onako bila uzdrmana.

Tokom rada na predmetu prikupili smo dovoljno matrijala i dokaza da se mogu uhapsiti svalica iz samog politi kog vrha Hrvatske.

38

Njihova politi ka aktivnost u tom vremenu bila je duboko protkana neprijateljstvom premasvemu što nije hrvatsko. Posebnu agresivnost pokazivali su prema JNA, ozna ivši je kao«srbo etni ku», a istu žestinu pokazivali su prema Srbima.Verovatno da je u radu u injeno i nekoliko ve ih grešaka, posebno u proceni lica. Jedan odpromašaja, bio je odnos prema ministru unutrašnjih poslova Josipu Boljkovcu, jer je svrstanu sredinu kojoj objektivno ne pripada,Boljkovac je bio dugogodišnji pripadnik unutrašnjih poslova Hrvatske od posle rata. Imao jedosta visok rejting i kod Srba. Njegovu jugoslovensku orjentaciju i veru u zajedni ki životizrazio je na najemotivniji i najo igledniji na in. Svom sinu koji je ro en 1950. godine dao jeime Jugoslav.Imao sam priliku da se sa Boljkovcem upoznam 01.07.1991. godine u kabinetu njegovogpomo nika Slavka Degoricija. Ve je dao ostavku i ekao je da bude prihva ena. Taj danzabeležio sam višestruko.Prvo, dan pre u Virovitici je uhapšen major Branko Štrbac u pokušaju da u vozilu prevezenaoružanje koje je bilo namenjeno za naoružavanje Srba iz okolnih mesta na teritorijiopštine Virovitica,Drugo, tog dana pre podne ubijen je Josip Raih Kir, na elnik policije u Osijeku.

Povodom hapšenja oficira JNA, odre en sam da zajedno sa pukovnikom Bracom Peri emodem, najpre kod Degoricija radi dozvole za posetu, a potom u zatvor u Remetincu gde jeŠtrbac bio zatvoren. Branka sam odli no poznavao, bili smo prijatelji i li no i porodi no.Pre polaska kod Degoricija, pukovnik Kele evi mi je skrenuo pažnju da pažljivo posmatramodnose pukovnika Peri a i ostalih lica sa kojima se budemo susretali. «Ništa me ne pitaj,samo uradi tako», završio je i mi smo se rastali. Bio sam potpuno u šoku. Prvo zbogBrankovog položaja, a sada i zbog toga što moram da gledam s kim e se šefovi sastajati, koe kome namigivati i slati prikrivene poruke. Suluda, ali istinita situacija.Kada smo ušli kod Degoricija u kabinet kod njega smo zatekli, Josipa Perkovi a, poslednjegrepubli kog na elnika državne bezbednosti Hrvatske, Joška Mori a, pomo nika ministraunutrašnjih poslova, predsednika opštine Sinj Vukasa i još dvojicu ljudi koji su našim ulaskomnapustili kabinet.Odmah u startu me je za udila srda nost pri rukovanju Degoricija i Peri a, kao da su najve iprijatelji, a ne ljudi koji zastupaju potpuno opre ne stavove.Posle rukovanja i upoznavanja zapo eo je neusiljen razgovor. Znali su zbog ega smo došli.Pri ali smo o tome da je to ekstermno ponašanje, da se takve stvari ne mogu initi bezobzira na situaciju. Degoricija nam je stavio do znanja da Štrbac ne e biti pušten iz zatvora.Rekao je da ne zna ho e li biti procesuiran, ali da ga Vojni sud ne e preuzeti jer je ministarpravosu a oglasio Vojni sud nenadležnim za predmete na prostoru Hrvatske.

Vukas je pri ao o svojim kontaktima sa Milanom Babi em iz Knina i izrazio nadu da e na ikompromisno rešenje za odnose Srba i Hrvata na tom prostoru. Joško Mori je vrlokritikovao ponašanje pukovnika Ratka Mladi a u Kninu okarakterišu i ga kao samovoljnog ,naprasitog i drskog.Perkovi me je u jednom trenutku upitao, od kud sam i ja rekoh, da sam iz Plaškog. Podigaoje obrve u znak u enja, ali posle mog odgovora ni on ni ostali nisu mi se obra ali. Lepo samse predstavio i video da mi je zavi aj na posebnoj «listi i ceni».U toku razgovora na vrata je ušao Josip Boljkovac. Sa Peri em i sa mnom se rukovao i potomse obratio Degoriciju re ima:»Ubili su ga. Sad su mi javili da je Raih Kir ubijen iz zasede. Šta

39

sam ti govorio, da e stradati. Ubio ga je onaj ludak Glavaš. On mu je i pretio.» Bili smošokirani, jer je Josip važio za izuzetno razumnog i racionalnog oveka i policajca. Takvoponašanje u tom vremenu nije imalo podršku, a kazne za takve bile su – likvidacija.U zatvoru u Remetincu sam znao režim ponašanja i rada. U proteklih nekoliko godina u višenavrata sam dolazio radi obrade zatvorenika koji su po inili razna krivi na dela.Posle identifikacije uveli su nas u jednu prostoriju koja je služila za službene razgovore sazatvorenicima. Ta prostorija je bila potpuno pripremljena za tajno fono i TV snimanje licakoja je koriste. Kako sam je više puta koristio znao sam gde su kamere, gde su mikrofoni ipod kojim uglovima se preporu uje sedenje lica koje se obra uje i njegovog sagovornika.Objektiv TV kamere bio je postavljen ispod jedne kopije umetni ke slike na zidu naspramstola.Stao sam tako da zatvorim ugao snimanja i u tom položaju smo do ekali da dovedu Štrpca.Kada su ga uveli, posle pozdravljanja, on nam je kratko rekao da je njegovo vozilopresreteno od strane policije, da za oružje nije znao i sli no. Tvrdio je da mu je oružje bilopodmetnuto i na tome smo se zaustavili. Sastanak nije dugo trajao. Zamolio me je da do emsa njegovom suprugom Radmilom i da mu ona ponese neophodne stvari.Tokom povratka Peri se smeje i kaže, kako Štrbac laže kao da mu nismo kolege, nego kodnas traži opravdanje za postupak.Branko nije su en ve je proveo u zatvoru sve do razmene zarobljenika kada je zajedno sageneralom Aksentijevi em zamenjen za Vesnu Bosanac i Kikaša.

Boljkovac je otišao sa mesta ministra unutrašnjih poslova zbog dubokog neslaganja sapolitikom koju je Tu man i Vlada Hrvatske vodili u Hrvatskoj.I on je bio objekat interesovanja u akciji «Švejk». 04.01.1991. godine otkrivena je našapratnja i tom prilikom su etri operativca uhapšena kod Duge Rese. Tada sam bio uBeogradu, a da nije bilo tako otišao bih u zatvor kao ova etvorica.Zaplenjeno vozilo sa specijalnom opremom odmah je dato na TV Zagreb uz detaljnoobjašnjavanje kako šta radi, kakve sve opasnosti prete Hrvatima od pripadnika KOS a i uzaklju ku, gotovo javno pozvali da se krene u lov na nas.

Plan za realizaciju akcije bio je vezan za Dan Republike 29.Novembar 1990. godine.Svaki od nas je znao šta treba initi.Ja sam sa svojim timom uvežbavao svoj deo zadatka. On je bio vezan za hapšenje generala,sada ministra Špegelja. Svako jutro u trajanju od 10 dana smo pratili kretanje vozila koje jeišlo po njega ku i, njegov izlazak iz ku e, pravac kretanja prema Vladi na gornjem Gradu.Gotovo da nije bilo nikakvih vremenskih oscilacija. Vozilo je u minut dolazilo pred ku u,okretanje, izlazak i povratak. U vozilu voza i jedno lice iz pratnje.Posebne mere obezbe enja nisu sprovo ene.

Ostalo je da se odlu i o na inu hapšenja generala. Javno, upotrebom sile ili kidnapovanjem ihapšenje na nekoj,prethodno odre enoj i obezbe enoj lokaciji.Odlu eno je da se hapšenje izvede presretanjem vozila u blizini Mirogoja.

Dva dana pre realizacije akcije Vasiljevi je po pozivu otputovao u Beograd. Mislili smo da gazovu na poslednje konsultacije pre realizacije akcije, ali nije bilo tako. Do njegovog odlaska uBeograd samo mali broj ljudi je znao šta se radi i kada je planiran završetak. U Beogradu nasednici Predsedništva SFRJ general Kadijevi je obzananio šta se radi i šta je planirano. Tu je

40

bio kraj. Odustaje se od hapšenja i u Beograd pozivaju Franju Tu mana da nastavepregovore i pokušaju da na u kompromis. Ja ne znam šta je stvarno bilo na toj sednici, pre iposle nje i ne želim da se upuštam u naga anje.

Mnogo godina kasnije sam uo da je bio postignut dogovor sa Tu manom, da žrtvujegenerala Špegelja, da nam ga jednostavno preda. Time bi bili zadovoljni i mi i on, jer Tu mano Špegelju nije imao visoko mišljenje. Posmatran je i korišten kao «potrošni materijal» udatom trenutku.Da li je stvarno bilo tako ni to ne znam.Jedna re enica koju je Vasiljevi izgovorio u toku priprema za hapšenje bila je za mene vrloindikativna, a kada je izgovorena nisam u potpunosti razumeo njen smisao. Vasiljevi mi jerekao:»Ti eš svoj zadatak najlakše obaviti.» Nisam znao kako e to biti lak posao uhapsitiministra i odvesti ga, a da to niko ne vidi ili da ne reaguje. Pojasnilo mi se kasnije.O ovom delu e verovatno neko nekad progovoriti i napisati istinu. Do tada e mo svinaga ati.Povratak Vasiljevi a iz Beograda u Zagreb i vesti koje je doneo za sve nas u esnike u radubilo je veliko razo aranje. Zavladala je neverica i rezignacija. Dan – dva tako i nastavljamodalje.Zbog viših interesa, i ako osu eni, iz zatvora su pušteni uro De ak i Habijanec. Za vremeboravka u zatvoru De ak je pokazao veliko interesovanje za stru nu vojnu literaturu. Pravilo«Divizija KoV» nau io je napamet. Kasnije tokom rata kada je postao general HV teoretski jebio dobro potkovan našom zaslugom.

Te godine poslednji put je u Hrvatskoj obeležen Dan JNA 22. Decembar. Mnogo skromnijenego prethodnih godina i bez veselja. U komandi 5. vojne oblasti gosti su bili i predstavnicinove vlasti u Hrvatskoj. Koktel je bio za sve goste. Atmosfera kao da se ništa ne dešava.

Kako hrvatsko politi ko rukovodstvo nije prihvatalo ni jednu drugu opciju osimsamostalnosti, da bi ih se navelo na popuštanje, jugoslovenskoj javnosti je prikazan film kojiprili no detaljno govori o naoružavanju, ilegalnoj nabavci oružja u inostranstvu, planovima inamerama likvidacije i dr. U glavnoj ulozi je bio Martin Špegelj. Sve TV stanice ujugoslovenskim republikama su film prikazale osim TV Zagreb, koja je nastojala prikriti istinuo zbivanjima u Hrvatskoj. Tek nakon silnih pritisaka, pre svega javnosti, film je prikazan26.januara 1991.godine.Zgranutost javnosti bila je velika. S druge strane, otpo eli su napade na KOS sa svih strana.Da je sve izmišljeno i izmontirano. Tada sam po prvi put video javnu bestidnost velikog brojahrvatske javnosti, koja e kroz kratko vreme pre i u euforiju neslu enih razmera, nepoznatuna ovim prostorima, a malo poznatu i van granica Jugoslavije.

Tu man je nastojao da stvori veliku ideologiju, a sve velike ideologije teže da buduoriginalne i iste, bez primesa drugih ideologija.S jedne strane, to je zbog toga, što one time opravdavaju svoj «raison d tre». Sa drugestrane, primese drugih ideologija unutar neke ideologije dovode do pojava raznih frakcija,struja i pregrupisavanja. Ništa od toga nije odgovaralo Tu manu i on je sve takve pojave«sekao u korenu.»Tako je po elo stvaranje sistema nepovredivih principa i neospornih dogmi, koje e sekasnije, a i danas, štititi svim raspoloživim sredstvima. Današnje hrvatsko društvo ima, jasno

41

i prepoznatljivo, aktiviste koji poput pravih apologeta, oštro i brzo reaguju na svaku izraženusumnju u pomenute principe.

Panika je masovno zahvatala sve ve i broj Srba, posebno one u urbanim i mešovitimsredinama. Ostajali su bez posla, premeštani su na poslove sa nižom stru nom spremom,porodice su im bile dnevno izložene psihi koj i fizi koj torturi. Posebno veliki pritisak je vršenna decu, mla e dobi u osnovnoj školi.

U kolektivnom se anju srpskog naroda ostalo je užasno se anje na raniju NDH, masovnegrobnice i logore smrti: Jasenovac, Jadovno, Jablanac, Mlaka, Novska, Stara Gradiška,Grubišno Polje, Sisak, Lepoglava, Tenja, Rab, Pag, Zlarin ...ponovo su se vratili u živo se anjesvakog pojedinca.U Zagrebu sam se susretao sa dosta Srba, najviše iz Like, ali i iz drugih krajeva Hrvatske.Tražili su savete, pomo , iskazivali odlu nost da se suprotstave narastaju oj opasnosti.Mnogi su napuštali Zagreb sami ili sa porodicom. Odluke su donosili preko no i.

Kada je 06.01.1991. godine grupa mladi a provalila u Dom 6. Li ke divizije na Plitvicama ipokupila trofejno oružje bio je to signal da se krene i u javnu nabavku oružja za odbranuslobode i asti. Ve tada je bilo jasno da se proces naoružavanja Hrvatske iz inostranstva nemože zaustaviti, da je to oružje namenjeno za rat i time je pravdano ponašanje pripadnikasrpske nacionalnosti.

Pojedinci su vršili pritisak na mene da nabavim oružje iz magacina JNA, ali je to za mene bilavišestruko nemogu a misija. Prigovarali su mi da ja ne u, a da to drugi ve ine i tako samzapravo doznao, da se naoružanje masovno krade iz vojnih skladišta i deli po terenu.Prostor zapadne Bosne i Hercegovine postaje ogromna tržnica svakakvog naoružanja. OdBosanskog Grahova, Drvara, Biha a, Bosanskog Petrovca, Bosanskog Novog do BosanskeDubice se trgovalo oružjem. U to vreme cene su dostizale astronomske visine. Automatskapuška prodavana je po ceni od 4.000 DM, pištolji od 1 2000 DM i tako redom.Provokatora je bilo na sve strane. Pravile su se incidentne situacije na svakom mestu.Hrvatska televizija je sve to pripisivala Srbima, a hrvatska vlast obaveštavala stranu i doma ujavnost o nasilni kom ponašanju Srba. Tako je po eo proces zamenjenih teza. Nasilnik jepostajao žrtva, a žrtva postaje nasilnik.

Strana ko naoružavanje Srba zapo eto je u leto 1991. godine kada je postalo apsolutnojasno da je rat neminovan. Srbi su se odazivali na mobilizacijske pozive i zaduživani sunaoružanjem u mati nim jedinicama. Kasnije su primili i dodatne koli ine oružja i municije zasamoodbranu.

Doga aji u Sloveniji su pospešili odluku da se TO SAO Krajina podeli naoružanje.Jedan broj jedinica iz Slovenije bi e predislociran na prostor Krajine, a njihovo naoružanjeposle 15.05.1992. godine preuzela je TO Republike Srpske Krajine.

Preduzimali smo niz radnji i postupaka da prona emo ona pitanja koja bi pomogla da sedijalogom prona e rešenje nastale krize. Pokušali smo raznim radnjama i postupcima daotkrijemo i eliminišemo povode za oružani sukob. S jedne strane, tim postupcima smo

42

navla ili još ve i bes na nas, a s druge strane, jasno i nedvosmisleno smo okarakterisani kao«crveni» neprijatelji. Bili smo neprijatelji i Hrvatskoj i SAO Krajini.

Doga aji u Pakracu i na Plitvi kim jezerima zakomplikovali su i onako komplikovanusituaciju. Na Plitvicama su pale prve žrtve. Sa srpske strane Rajko Vukadinovi , a sa hrvatskestrane policajac Josip Jovi . Krvavi Uskrs 1991. godine. Na dan Isusuvog uskrsnu a ugasila suse dva života, zarad ega i u ime ega?U ime samostalne Hrvatske i u ime slobode Srba koji su osetili svekoliku ugroženost u takvojHrvatskoj.Iz Srbije su stizali signali podrške i huškanja na još ve i haos. U situaciji koja je vladala u kojojje ve prolivena krv, kao da više nikog nije interesovalo ho e li ne ija deca i dalje prolivatikrv. Svi su bili daleko od te sredine, a upravljali su voljom hiljada izmanipulisanih ljudi, guraliih u haos u ponor kojem se dno nije videlo.

Sredinom aprila 1991. godine sve je ja e bila prisutna ideja o održavanju «Mitinga mira» naPlitvicama. Ideja je potekla od Slobodana Miloševi a i Mirjane Markovi , a u život je trebaloda sprovede Vojislav Šešelj.Doma in je trebao da bude Predsednik SAO Krajina – Milan Babi .

Milan Babi

Odlu eno je, da se organizuje tajni sastanak sa Babi em i da se u razgovoru sa njim pokušaprona i neko drugo rešenje, da se odbaci ideja o mitingu, a postoje e nezadovoljstvosituacijom da se izrazi na neki drugi na in i na drugom mestu.Na Plitvicama u Domu 6. Li ke divizije je bilo zadejstvovano istureno komandno mestokomande 5. vojne oblasti sa zadatkom razdvajanja snaga MUP a RH i snaga SAO Krajina.Trebalo je spre iti i sve druge aktivnosti koje bi narušavale to krhko primirje na tomprostoru.Komandant IKM Plitvice bio je general Andrija Rašeta.

43

General Rašeta je dobio zadatak da obavi razgovor sa Babi em, a operativci KOS a na terenuda prona u pogodnu lokaciju za razgovor.Ja sam dobio zadatak, da na dan razgovora krenem iz Zagreba i da prisustvujem razgovoru.Saopšteno mi je da krenem na aerodrom u Prijedor, da se kre em pravcem: Zagreb NovskaGradiška Podgradci Mrakovica Kozarac Prijedor, ime bi bila eliminisana svaka opasnost odpra enja. U slu aju eventualnog pra enja vozila kojim sam se kretao, pratnja bila bineutralisana na potezu Gornji Podgradci Mrakovica. U Prijedor sam trebao da do em do14,00 asova i da se javim generalu Rašeti. Sa sobom sam nosio i civilno odelo za generala.Došao sam u Prijedor pre zakazanog vremena. Na aerodromu oklopla brigada iz Pan eva.Javljam se generalu i on mi kaže da imamo vremena, jer e razgovor biti u motelu «Ada» naputu Bosanski Novi Bosanska Krupa.Na aerodromu se susre em sa svojim kolegom sa Akademije, majorom MaleševiMiroslavom. On je sa svojom jedinicom došao iz Pan eva.Put Bosanskog Novog kre emo oko 15,00 asova. Sa generalom sedim na zadnjem sedištu iobjašnjavam kako e koristiti specijalnu opremu za snimanje razgovora. Pita me kojimputem sam došao iz Zagreba i ja mu opisujem put. On se udi da sam išao tim putem, jer onkao general nikada nije bio u Podgradcima. Kažem mu da nije ništa propustio.Dolazimo u Svodnu i tu nas ekaju sa jednim vozilom. Drugo je na ulasku u Bosanski Novi.Dolaskom pred Bosanski Novi susre em edu Kneževi a, kolegu, koji je nosioc priprema zasastanak. Šaljemo jedno vozilo da opservira motel. Javljaju da su dva vozila prispela, jednosa tablicama Osijek, a drugo Varaždin. Tražimo proveru tablica vozila. Vozila imaju posebantretman i podaci o imaocu tablica su zašti eni. Dovoljan signal da nas u motelu neko eka.Pitam edu, koje je rezervno mesto sastanka i on mi saopštava: selo Jesenica na Grme u.On odlazi napred da prihvati Milana Babi a, a ja po opisu treba da do em do sela i ku e ukojoj e razgovor biti obavljen.Mada po prirodi miran i staložen ovek, general Rašeta nenaviknut na ovakve peripetije,pokazuje znakove nervoze, ali ništa ne govori.Dolazimo u Jesenicu oko 18,00 asova. Tamo je ve bio Babi i nekoliko momaka izobezbe enja. Razgovor je po eo odmah i u razgovoru Babi je saopštio da iza mitinga stojiMiloševi i njegova supruga i da on tu ne može ništa da promeni. Složio se, da e miting bitikontaproduktivan i da se ništa ne može dobro o ekivati. Razgovor smo završili oko 19,30 bezrezultata. Zajedno smo gledali TV dnevnik iz Sarajeva i ve erali. Gledaju i dnevnik i reakcije uprostoriji bilo mi je jasno da ni Bosna nije daleko od rata.Sa generalom sam se vratio u Zagreb. Stigi smo oko 02,00 asova. ekao nas je generalKolšek da se upozna sa rezultatima razgovora.

Miting je održan na Plitvi kim jezerima 01.Maja 1991. godine i time je još jednom dolivenoulje na ve razbuktalu vatru.Kolšek je bio ravnodušan. Imao sam ose aj da mu je svejedno šta e se desiti. Izbijanjem ratau Sloveniji on je sa generalom Tomincom napustio komandu. Njegovi u Sloveniji ga nisuprihvatili, a u JNA je odba en kao izdajnik. Izdajnik na obe strane. Tužan završetak vojni kekarijere.Hrvatske vlasti su se najviše plašile generala Baji Mila, komandanta 5. vazduhoplovnogkorpusa i komandanta raketne brigade, pukovnika Torbice. Brigada je bila stacionirana naaerodromu Pleso.Da su bili u pravu pokazalo se prilikom spre avanja helikoptera MUP a Hrvatske koji supokušali da obave let preko Krajine i prilikom prizemljenja transportnog aviona natovarenog

44

oružjem. Avion je bio iznajmljen u Ugandi, a organizator šverca bio je Kikaš, po kojem jeavion dobio simboli no ime.

Generala Baji a sam upoznao na dan prizemljenja aviona na aerodrom Pleso. U ruci je držaopušku SAR koju je uzeo iz aviona. Galamio je. U gornjem džepu bluze imao je metalnu ovalnuuturicu. Na jedvite jade mi je dao jednu pušku da ponesem, psuju i i mene i onoga koji meje poslao po pušku.Posle preuzimanja puške u jurnjavi vozilom do komande, jer su pripadnici SZUP a hteli da mije oduzmu presretanjem vozila, poslednji put sam se vozio ulicama Zagreba.

Sve do proglašenja Savezne Republike Jugoslavije 27.04.1992. godine, postojala je SFRJ,celovita ili krnja, nije bitno. Za vremena postojanja SFRJ Hrvatska, kao lanica te federacije,napala je svojim paravojnim sastavima ostatak Jugoslavije. Zbor narodne garde, kao preta ahrvatske vojske izvršio je agresiju na Jugoslaviju i na deo stanovništva u Hrvatskoj koji jepravoslavne vere sa namerom da na štetu i jednih i drugih proglasi svoju samostalnost iisklju enje iz postoje e federacije. Pored toga Hrvatska je prenela takvo stanje na deoteritorije Bosne i Hercegovine me u svoje sunarodnjake vrbuju i ih da se uklju e u sastaveZNG ili da na prostoru Hercegovine, a kasnije i Centralne Bosne formiraju identi ne sastave.

Izmešan bes i stah prema generalu Baji u najbolje je oslikan prilikom zauzimanja zgradekomande korpusa u Zagrebu u Maksimirskoj ulici. Tom prilikom ministar unutrašnjih poslovaRH, Ivan Veki je sa balkona zgrade urlikao i mahao zastavom da je sve odjekivalo u okolini.Onako mali, izopa enoh duha, odre en da uva red i mir u državi, sa balkona je pozivao nadalju borbu i progon, na oslobo enje Hrvatske od Srba i svegaa što je srpsko.Samo pukim slu ajem lin rulje preživeo je potpukovnik Mirko Marti , na elnik bezbednostiu korpusu, koji je sve to posmatrao iz obližnjeg kafi a gde je izašao samo nekoliko minutapre napada..Dan posle uspeo je da nam se pridruži u komandi 5. vojne oblasti i ako smo i mi bili ublokadi. Njega su posebno tražili zbog operacije «labrador», na njemu su hteli iskaliti svojbes.Od tog dana pa do 01.12.1991. godine ja sam mu bio i kuvar i fruzer. Vodio sam ga poddrugim imenom i prezimenom. Ni oni najbliži nisu smeli da zanaju za njegov identitet, daneko negde ne kaže neku suvišnu re . uvao sam ga i brinuo o njemu sve dok nije došao nasvoju rodnu Baniju.

45

SLANJE U KLOPKU

Oko datuma po etka rata u Hrvatskoj postoji nekoliko nedoumica i razli itosti. Zvani no, ratu Hrvatskoj je po eo 12.09.1991. godine. Srpska strana u Krajini je odredila datum po etkarata 17.08.1990. godine, kada je u Kninu došlo do nemira, a kasnije su se preneli i na dugamesta Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Isto ne Slavonije. Hrvatska strana kao datumpo etka rata odre uje Uskrs 1991. godine kada je na Plitvi kim jezerima poginuo policajacJosip Jovi .

25.06.1991. godine Parlament Slovenije doneo je odluku o nezavisnosti Slovenije i izdvajanjeiz sastava SFRJ.Istog dana i Sabor Hrvatske doneo je odluku o nezavisnosti Hrvatske.

Dva dana kasnije po eo je rat u Sloveniji, poznat kao «desetodnevni rat».Jedinice saveznog SUP a i carinici su krenuli u zauzimanje grani nih prelaza na teritorijiSlovenije. Jedinice 5. vojne oblasti su bile u gotovosti za sadejstvo i omogu avanje izvršenjazadatka. Me utim, odlu nost jedinica TO Slovenije i policije zna ajno su promenile tokzamišljene akcije. Zauzimanje prelaza pretvorilo se u pravi rat uz upotrebu oklopnomehanizovanih sastava i avijacije.Tu nešto nije bilo kako treba? Nismo odlazili u Sloveniju nego smo informacije dobivali odpukovnika Emila Malko a, na elnika bezbednosti u korpusu u Ljubljani. Jedan brojoperativaca je bio na terenu, ali više u zagrani nom delu i na Sv. Geri. Niko nije o ekivaoovakav tok doga aja. Nije jasno zašto se jedinice ne kre u u borbenom poretku nego umarševskim kolonama? Nije jasno zašto komandanti satava ne razvijaju jedinice,nego ekaju u o ekuju im rejonima? Mnogo toga nije jasno. Sve deluje kao svojevrsnaopstrukcija borbe. Avijacija bombarduje «Brnik», sve deluje prili no zastrašuju e i ini se dato žele posti i. Posejati strah. Ve nakon dan dva jasno je da ta strategija ne e dati rezultate.Kao da niko ni ne želi da Slovenija ostane u Jugoslaviji. Oni nikada istinski nisu njoj pripadali.Germanski uticaj i asimilacija zna ajno su razbili tkivo tog naroda ion se više ne identifikuje kao deo slavenskog naroda.

Imaju i u vidu saznanja, da ministar odbrane Hrvatske Martin Špegelj traži od Tu mana da iHrvatska u e u sukob sa saveznim organima, deo sastava je upu en na zadatak u Sloveniju,a deo je ostao u gotovosti na teritoriji Hrvatske.Deo komande 5. vojne oblasti izmešten je na prostor poligona Slunj.

Kako su komandant vojne oblasti general Konrad Kolšek i njegov pomo nik za moral, generalTominc napustili JNA, o ekivalo se postavljanje novog komandanta.

Politi ki i vojni vrh SFRJ odredio je na to mesto general pukovnika Životu Avramovi a, kojegsu dobri poznavaoci zvali «Ledeni».Sredinom jula meseca 1991. godine pojavio je general Avramovi u Zagrebu sa grupomoficira, koji su birani po posebnom kriterijumu, a bili su predvi eni za najogovornije dužnostiu jedinicama 5. vojne oblasti.

46

Desetodnevni rat u Sloveniji ostavio je teške tragove na jedinice koje su u tom ratuu estvovale. Gubici u tehnici i ljudstvu nisu bili veliki, ali je stanje morala bilo katastrofalno.Iz Beograda je došla ekipa, neka vrsta inspekcije, koja je imala zadatak da snimi situaciju i da,po povratku referiše o na enom stanju.Ja sam pratio pukovnika Branka Gaji a, koji je obišao jedinice u garnizonu Varaždin. Tomprilikom smo obišli 32. mehanizovanu brigadu i artiljerijski puk. Prva slika pri ulasku ukasarnu bila je vrlo loša. Po krugu su ve bili postavljeni minobaca i za ga anje ciljeva ugradu, na jednom mestu se videla ošte ena tehnika i, posebno je upadalo u o i, izuzetnomali broj ljudi koje smo mogli videti u krugu kasarne.

Prvi razgovor je obavljen sa na elnikom bezbednosti, majorom Došenovi Dragom. On jeizneo zabrinjavaju e podatke o stanju u jedinici i niz drugih podataka koji su upozoravali data jedinica nije u stanju da izvrši svoj namenski zadatak. Nisam prisustvovao razgovoru sakomandantom brigade.U artiljerijskoj brigadi sli no stanje. Komandant brigade, pukovnik Vlado Davidovi jepesimista u vezi daljeg razvoja situacije, tim pre što nema koordinacije sa ostalim sastavima išto je broj posada veoma mali.Vra amo se u Zagreb i uz put pri amo. Hteo sam da doznam, da li postoji kakav plan uBeogradu koji bi promenio ovu tužnu sliku. Osnovni problem je bio popuna jedinicaljudstvom. Gaji ne može ništa odre eno da kaže. Sve jedinice su ostale bez baze za popunu.Komandant korpusa general Vlado Trifunovi se nadao da e dobiti pomo odpretpostavljene komande, koja mu je bila obe ana.

Iz grupe oficira koje je doveo general Avramovi , jedan broj je upu en u sastave 32. korpusavaraždinski. Za komandanta motorizovane brigade u Koprivnici postavljen je potpukovnikIvan Basarac.On je do 1986. godine bio komandant motorizovanog bataljona u istoj brigadi. Ja sam u tojbrigadi bio na elnik bezbednosti.Sa Ivanom sam imao odli ne odnose. Po svojoj prirodi gorštaka sa Velike Kapele iz selaRazvale, delovao je vrlo grubo. Njegovo ukupno ponašanje bitno je odudaralo od ponašanjaostalih oficira u brigadi.Bio je miljenik prethodnog komandanta brigade pukovnika Todora Kosanovi a.Se am se kako je 1984. godine došao kod mene da telefonom zovemo pukovnikaKosanovi a i da tražimo dozvolu za upotrebu njegovog bataljona sa kojim bi rasteraookupljene na euharistijskom skupu u Mariji Bistrici. Stalno je tražio akciju i buku.Bio je vatreni navija FK «Crvena Zvezda». U estovao je u dovo enju Dragana Stojkovi a«Piksija» iz Niša u «Zvezdu» i Dejana Savi evi a iz «Budu nosti» u «Zvezdu».Odrastao je u selu Prigrevica u Vojvodini gde su njegovi roditelji kolonizirani 1948. godine.Malo je ljudi znalo za njegovo li ko poreklo.Po završetku komandno štabne akademije raspore en je u Kolašin na dužnost komandantabrdske brigade. Sa te dužnosti je doveden u Hrvatsku i ponovo vra en u Koprivnicu.Za vreme njegovog prethodnog boravka u Koprivnici sa Basarcom sam esto bio u društvu.Voleo je pesmu i veselje.Jednom prilikom smo sa komandantom brigade, pukovnikom ešnjaj Izidorom bili gosti naproslavi mesne zajednice Bakov ice kod Koprivnice. Na zahtev Saveta MZ odobreno je davojni ki orkestar garnizona svira na sve anosti.

47

Centralna li nost na sve anosti bila je drugarica Jelica Pavli i , lan CK SKH. Posle oficijelnogdela sve anosti, prešli smo u salu gde je organizovan ru ak. Sedeo sam uz drugaricu Pavli i ,a do mene je sedeo Basarac. Pukovnik ešnjaj je sedeo s druge strane izme u Jelice i JulijaKuruca, predsednika OK SKH Koprivnica. Veselje je bilo dostiglo kulminaciju. U taj mah seustao pukovnik ešnjaj i, kao odli an peva , otpevao pesmu «Skeledžija na Moravi». Nastaoje delirijum. Pozvao sam harmonikaša i rekao mu da, zbog doma e publike, svira «Podravinomoja mila» i «Poto i maleni», znaju i da su to omiljene pesme u tom kraju. Grupa «legneri»imala je mnogo obožavalaca u ovom delu Hrvatske.Sa prvim zvcima melodije, Jelica se okrenula k meni i upita:»Zat ti ne znaš ko je pevao ovepesme? Odgovorio sam da ne znam, ali da narod u ovom kraju obožava te pesme. Nastavilaje kritiku i poduku:»Te pesme su pevali domobrani i ustaše iz ovih krajeva dok su se nalazili uBosni. Ovde nije bilo partizana. Tek 1944. godine smo formirali prve partizanske jedinice.»Rekao sam joj da to prvi put ujem u vezi pesama i da se iste ne nalaze na popisu pesamakoje se ne smeju pevati u vojnim objektima ili da ih svira vojni orkestar.Nisam se usudio spominjati druga imena, posebno Gažija, koji bi se teško uvredio da je uoovu izjavu Jelice Pavli i .Završila je re ima:»Eto sada si nešto nau io. To moraš da znaš. Moram priznati da ovi momciizvrsno sviraju i pevaju».Basarac je uo deo razgovora, pa je po eo iz sveg glasa da peva pesmu»Vuk magade na plotnagonio» što je izazvalo smeh i ponovo razvedrilo situaciju.Ja sam posle imao razgovor sa pukovnikom ešnjajem, jer je on video da nešto s Jelicompri am, pa je tražio da ga upoznam o pojedinostima. On je bio jako iznena en sadržajemdijaloga, posebno njenim konstatacijama. ak je bio razo aran, jer je ona bila žena ija je reimala veliku «težinu».

Mnoga sela na Bilogori i Kalniku, bilo da su nastanjena Srbima ili Hrvatima, obožavali sunarodnu muziku. Vojni ki orkestar je obilazio mesta i uglavnom izvodio program pod opštimimenom «Od Tiglava do Vardara». Niko nikog nije terao da igra «Uži ko kolo», a svi su toznali, niko nikog nije terao da poru uje pesme, a 99% su to bile pesme iz Srbije ili bosanskesevdalinke. Svi su se veselili i staro i mlado i Srbi i Hrvati.Šta je onda tim narodima došlo u glavu da se tako brutalno potuku, da jedni drugima nenesuveliku bol.Dušebrižnici i uvari Jugoslavije ovijeni plaštom komunizma pratili su svaki i sva iji korak. Usvemu su videli opasnost i neprijatelja, pa i u pesmama. Sve su videli osim sebe samih. Nisuvideli kako su uzurpirali vlast i položaje i kako su od sebe napravili posebnu društvenu elitukojoj se nije smelo prigovoriti.

Ve naredne 1987. godine na prostoru severozapadne Hrvatske bila je organizovana velikavežba na kojoj je pukovnik Mladen Brati polagao za in generala. Bio je februar mesec. Kišesu padale svakog dana. Popuna jedinica korpusa je izvršena od vojnih obveznika iz HrvatskogZagorja i Podravine. Veliki broj njih je neverovatno mnogo pio.Na tu temu sam razgovarao sa jednim uglednim ovekom iz sela u blizini Ludbrega. On mi jepojasnio tu sklonost za alkohol. Rekao je slede e:»Iz ovih krajeva ljudi su kroz vekove odlaziliu razne vojske, a nikada u svoju. Mnogo ih je poginulo, mnoge su porodice zauvek nestale.Uvek su utehu tražili u vinu i rakiji, da sakriju i strah i razo aranje što moraju svoje domoveda napuste.» U udu mu rekoh:»Pa sada imaju svoju vojsku. JNA je jednako oružana sila svihnaroda i narodnosti u Jugoslaviji. Valjda je ne doživljavaju kao tu u?» Nastavio je dalje:»Jest,

48

jest to tako izgleda i u redu je. Njima je u genima ono što sam rekao. Nije da oni ne vole JNA,pa svi smo je prošli, ali ipak tu nešto ne štima.»Prešli smo preko te teme, ali su meni odzvanjale njegove re i. Mnogo puta sam se setio tograzgovora traže i objašnjenja za uzroke nevolje koja je snašla sve nas.

Da nesre a bude ve a, ta vežba je prekinuta zbog pogibije jednog potporu nika i šest vojnikakoji su se u borbenom vozilu udavili u nabujalom potoku Segovina. Svi Hrvati iz okolnihmesta. Deca, o evi i sinovi. Njihova sahrana u organizaciji crkve iskorištena je za opasne iopake napade na JNA i Jugoslaviju. Nastavak proklamovanih stavova kardinala Kuhari a iFranca Keninga, be kog kardinala.

Ve tada se moglo dosta toga zaklju iti, da mnogo šta nije onako kako se o ima vidi i da udelu hrvatskog naroda postoje druge težnje, da su nezadovoljni postoje im.

Basarac je napustio jedinicu u Koprivnici radi korištenja dela godišnjeg odmora. Nikada senije vratio, prešao je stranu ZNG. U estvovao je u napadima na komande i jedinice ugarnizonu Varaždin. Postao je general HV.Po merilu bivšeg ministra odbrane Hrvatske Gojka Suška, Basarac je jedan od retkih istinskihheroja Domovinskog rata.

Komanda 5. vojne oblasti, dolaskom Avramovi a, imala je etri komandana mesta. Osnovnou Zagrebu u zgradi komande, IKM na Plitvi kim jezerima, tre e na poligonu Slunj i na Kozari,gde se nalazio Avramovi .General Rašeta je bio na Plitvicama, a kasnije je prešao Zagreb. Na Slunju se nalazio generalDobrašin Praš evi sa delom komande.Sa njim se nalazio i general Stipeti Petar, na elnikoperativno nastavnog sektora u komandi.Optere enje je bilo veliko zbog položaja u kojem se komanda nalazila. Ja sam bio u grupioficira koji su odre eni za poligon Slunj. Smenjivali smo se na sedam dana.

Juli mesec uglavnom prolazi u izvla enju opreme i naoružanja iz garnizona u Sloveniji.Konvoji naoružanja kretali su se železnicom i samohodno. Na elno je bio postignut dogovorsa hrvatskim vlastima, da se konvoji propuštaju preko Hrvatske i da se ne napadaju.Opasnost od napada je bila velika tim pre što je Špegelj želeo sukob i tražio je na ine da donjega do e.General Stipeti je bio nosioc realizacije Plana izvla enja. Po ele su da «cure» informacije okretanju konvoja tako da su neke kompozicije «zalutale» i nikada nisu prona ene. Otkrivenaje veza generala Stipeti a sa generalom Imrom Agoti em, koji je komandovao jedinicamaZNG.Stipeti je raspolagao svim planovima i tajno ih dostavljao hrvatskoj strani, koja ih jeuspešno eksploatisala.

Mnogo pre toga, u jesen 1990. i po etkom 1991. godine znao sam da general Stipeti sedina dve stolice i da više nije istinski i odani pripadnik JNA. Komanda se više nije mogla nanjega osloniti.

U organizacijsko formacijskom delu komande gde je Stipeti bio na elnik, radili supotpukovnici Mile Novakovi i Petar Salapura. Obojicu sam izvrsno poznavao i me u nama je

49

vladalo uzajamno poverenje. Oni su me pozivali u svoje kancelarije ili smo se nalazili nanekom drugom mestu i u uslovima ilegale održavali sastanke. Ukazivali su na ponašanjeStipeti a i još nekih drugih oficira, me u kojima je posebno apostrofirano ime potpukovnikaMile Dedakovi a. Ukazivali su i na sumljivo ponašanje pukovnika Brace Peri a, koji je biopomo nik za kontraobaveštajne poslove lice kroz ije je ruke morao da pro e svakidokument koji ukazuje na lica i žarišta iz kojih se ispoljava neprijateljska delatnost.Ta okolnost je bila velika prepreka za normalno i ustaljeno izveštavanje. Morao sam datražim druge na ine. Mile Dedakovi je bio saradnik KOS a. Otišao sam kod operativca kojiga je držao na vezi. Rekao sam mu šta sam uo o Dedakovi u i doznao slede e.

Da je Dedakovi vrlo nestabilna i nepouzdana li nost, sklon alkoholu i raznim ispadima.Nešto kasnije Dedakovi je pobegao iz komande i otišao, najpre u rodno selo Nijemce, apotom u Vukovar gde je bio komandant odbrane Vukovara pod imenom «Jastreb». Imao jeizraženu maniju snimanja razgovora bez obzira o kojem se sadržaju radilo. To je inio i itavovreme boravka u Vukovaru. Zabeležio je sve svoje telefonske razgovore sa FranjomTu manom i tako doprineo rasvetljavanju mnogih enigmi koje vladaju u vezi odbraneVukovara.U svog prvopretpostavljenog, potpukovnika Vulanovi Milorada i na elnika odeljenjapukovnika Kele evi a imao sam bezgrani no poverenje. Tražio sam mogu nost da usmenosaopštim sadržaje do kojih dolazim. Tako smo komunicirali. Jednom prilikom samrazgovarao sa Kele evi em u « etri oka». Tema je bio Stipeti . Kele evi me je smirivaore ima, da Stipeti nije loš ovek i ispri ao kako je postao general.

U proceni organa bezbednosti Stipeti je bio upisan kao lice koje je poteklo iz neprijateljskeustaške porodice iz okoline Ogulina. Po nacionalnom klju u bio je primljen na školovanje uvojnu školu, koju je završio i postao odli an oficir inžinjerijske specijalnosti. Došao je do inapukovnika, ali general nije mogao da postane zbog bremena prošlosti koje je nosila njegovaporodica. Me utim, krajem osamdesetih godina, u kratkom vremenu, ubio mu se sin uZagrebu, Petrovoj ženi je umro otac, a njegovog brata ubio je grom prilikom prevoza drva izKapele ku i. Takva porodi na tragedija izazvala je samilost kod onih koji su odlu ivali o tomeko e biti general i, Stipeti je postao general.

Novoj hrvatskoj vlasti bio je potreban na mestu koje je imao u komandi 5. vojne oblasti..Posle napuštanja JNA krajem septembra 1991. godine dobio je delikatan zadatak.Hrvatskoj vlasti bio je potreban vrlo vrst i ubedljiv dokaz kojim e dokazati doma oj iinostranoj javnosti da Srbija i vojni vrh JNA žele uništenje Hrvatske. Napravljen je plan da seminiraju Banski dvori.

Na dan 07.10.1991. godine u poseti Tu manu bio je Predsednik Vlade SFRJ Ante Markovi iPredsednik Predsedništva SFRJ Stipe Mesi . Stipeti kao vrstan inžinjerac je izvršio miniranjeBanskih dvora.

HTV je bila spremna sa tehnikom da sve zabeleži. Uz zvuke sirena koji su pozivali na uzbunudošlo je do velike eksplozije što je pripisano dejstvu avijacije JNA. Šteta je bila minimalna, aefekat ogroman.

50

Snimci posle miniranja.

Tu man je desetak minuta kasnije pred TV kamerama dao izjavu u kojoj Srbiju i JNA nazivazlo ina ko teroristi kim imenom, da su planirali ubistvo njega, Ante Markovi a i StipeMesi a ime bi, jednim udarcem zaustavili Hrvatsku na putu samostalnosti, a Jugoslavijupredali srpskom lanu Predsedništva Borisavu Jovi u.Objašnjenje je bilo jednostavno. Tu man je na svaki na in nastojao da odvrati AntuMarkovi a od njegovog nastojanja da sa uva SFRJ i ovim inom mu je stavio do znanja da gaSrbi i Miloševi ne žele i da žele da ga ubiju.U doma oj i stranoj javnosti «bombardovanje» Banskih dvora je prikazano kao kriminalni iteroristi ki in narastaju eg srpskog nacionalizma i hegemonizma, razulareno ponašanjevojnog vrha.Ako je u Hrvatskoj neko imao dilemu oko daljeg puta, posle ovog ina, dileme više nisupostojale. Svi u borbu za samostalnu Hrvatsku.Svaka i najgnusnija laž i postupak su bili dobrodošli i opravdavani su zbog cilja – samostalneHrvatske.Sabor Hrvatske je 08.10.1991. godine proglasio je Hrvatsku nezavisnom i suverenomdržavom i objavio raskidanje svih državnopravnih veza s Jugoslavijom.

Na poligonu Slunj boravili smo u smenama po 10 dana i tako do kraja augusta 1991. godine.Aktivnosti je bilo mnogo, sukobi svakodnevni, me usobno optuživanje, as srpske, ashrvatske strane smenjivalo se iz asa u as.Imao sam priliku da pratim sve aktivnosti. Dnevno sam razgovarao sa velikim brojem lica. Svitelefoni na poligonu su bili pod kontrolom. U razgovorima sa lanovima porodica bilo jedosta jadikovki, ali i ozbiljnih razgovora. Videlo se da e mnogi brakovi propasti, deca su sepo ela opredeljivati, jedni uz oca, drugi uz majku.

U komandi nam se pridružio general Milan Aksentijevi iz Slovenije. Njegov lik bio je poznatširoj javnosti, jer je bio u slovena kom Parlamentu. Njegove diskusije i replike ostale su use anju mnogih ljudi. Branio je Jugoslaviju. itav radni vek proveo je u Sloveniji i poprimiodosta tamošnjih manira. Voleo je prirodu, pecanje i branje gljiva. Jednom prilikom sam sanjim išao do izvora reke Mrežnice. Tamo nam je vodnik Rasim Baši spremao ribu, a samAksentijevi je nabrao raznih gljiva, pa je gozba bila veli anstvena.Aksentijevi a su postavili na mesto pomo nika komandanta za moral. U novonastalimokolnostima nije se najbolje snalazio.Ja sam vrlo esto, po nekoliko puta na dan, izlazio sa poligona. Obilazio sam itavu teritorijuod Plaškog do Biha a i od Krnjaka do Korenice. Sve me je interesovalo, i ljudi i doga aji..

51

Na širem prostoru Slunja MUP Hrvatske imao je dosta brojne snage. Isto je bilo i na linijiDuga Resa Ogulin. Posebno su pra ena kretanja jedinica JNA, vi eniji lanovi SDS, njihovikontakti sa pripadnicima JNA, prelasci u Bosnu i Hercegovinu i druge aktivnosti. U to vremeu sastavima MUP a Hrvatske se nalazio manji broj Srba, koji su merkali na koju stranu da seopredele.Na opisanom prostoru delovala je naša kontraobaveštajna grupa koju je vodio pukovnikDušan Smiljani . Hrvatska policija je pod posebnom lupom pratila njihove aktivnosti.

Dnevno sam odlazio u Buda ku Rijeku u motel «Savi » gde sam se sastajao sa vezama iprimao informacije o stanju na teritoriji. U Buda koj Rijeci je 04.08.1991. godine došlo dosukoba pripadnika SAO Krajina i policije RH. Me u hrvatskim policajcima bilo je poginulih.Vrlo živa aktivnost je u Primišlju, Kamenici i Trži u. Svakodnevno pucaju jedni na druge ivode minobaca ke duele.02.08. na Svetog Iliju otišao sam u svoju Li ku Jesenicu. Tužno je sve izgledalo. Pri povratkuodlazim do Plaškog i tražim Nikolu Medakovi a. On je na položaju prema Josipdolu. JedinicaTO Plaški ima u estale sukobe sa jedinicom ZNG iz Josipdola.Ve i sukob je bio 22.07.1991. godine. Taj dan je kasnije proglašen za dan opštine Plaški.

Naoružavanje pripadnika TO Plaški, Slunj, Primišlja i ostalih mesta dovršeno je u julu iaugustu 1991. godine. Vršeno je u nekoliko etapa, a potpuno naoružavanje izvršeno je posleosvajanja skladišta Skradnik i Oštarije.Veliki je problem bio što su svi hteli savremo naoružanje, artiljerijska oru a, tenkove, raznuopremu, a to nije bilo izvodivo niti mogu e.Skladišta Skradnik i Oštarije II nisu raspolagala borbenom opremom i naoružanjem uželjenim koli inama. Skradnik je bilo tehni ko, a Oštarije intendansko skladište. Pokupljenoje oružje koje je ve im delom korišteno za obezbe enje objekata.

Na poligon u komandu došla je delegacija iz Plaškog koju je predvodio Medakovi Nikola, a udelegeciji, u svojstvu konsultanta bio je penzionisani general Dokmanovi zv. «Remo».General Praš evi me je pozvao da prisustvujem sastanku, jer je pukovnik Kele evi bioodsutan. Na sastanku delegacija iz Plaškog traži naoružanje i vojnu opremu za popunujedinice TO, upozorava na opasnost iz pravca Josipdola, na opasnost koja preti skladištugoriva u Li koj Jesenici, traže i kadrovsku pomo od JNA. Posebno su opisivali vrlo težakpoložaj u kojem se Plaški nalazi, jer su sve komunikacije prese ene. Snabdevanje otežano ive tada oko 5000 ljudi, žena i dece žive u krajnjoj oskudici.Pravci iz Josipdola, Brinja, Oto ca, Korenice, pa i Slunja su pod blokadom sastava MUP a RHili jedinica ZNG. Nikakvi pregovori ne mogu da izmene situaciju.Na tom sastanku Praš evi nije odobrio njihove zahteve i traži strpljenje, a da e kona anodgovor dobiti kroz nekoliko dana.Plaši ani su nezadovoljni i u takvom raspoloženju napuštaju poligon.

Ostao sam sam sa generalom Praš evi em. Posle kra e tišine, pitam ga zašto nije odobrionaoružavanje kada je izvesno da je sukob ve ih razmera neizbežan. Onako debeo, zavaljenkraj prozora, pomalo kroz smeh kaže da nije video da su se dovoljno naljutili.Onda je dodao da o ekuje dolazak nekih jedinica iz Bosne i da e deo tih snaga iza i na linijurazdvajanja prema Josipdolu i Ogulinu.

52

itava situacija mi je delovala zamršeno i konfuzno. Ljudi više nisu znali šta da rade i kako dase ponašaju.

Iz Ogulina je došao vodnik Pupavac i Petar Ogrizovi sa vozilima da preuzmu ogrevno drvo zanadolaze u zimu. Poznavao sam obojicu. Šalim se sa njima da e se slabo grejati u Ogulinu ida im drva ne e ni trebati. Petar se interesuje o stanju u drugim mestima, pita me da li samodlazio u Jesenicu i šta se tamo dešava? Pri am mu koliko mogu da kažem, da ih ne uplašim,ali i sami vide da nije dobro. Na rastanku, Petru sam rekao da traži mogu nost da izvedeporodicu iz Ogulina i da sam vidi kako da se skloni iz tog osinjaka.Otišli su vrlo zabrinuti.Kako sukobi izme u Primišlja i Kamenice nisu jenjavali upu n je jadan tenk T 84 dakontroliše situaciju, ali se tokom kretanja zaglavio kraj puta. Taj dan nije izvu en, a no u jeostavljen bez obezbe enja. U jutro kada su krenuli da ga izvuku nisu ga našli. Hrvatskastrana nije ekala, oni su ga izvukli i zarobili.Ovu situaciju spominjem kao ilustraciju i eklatantan primer nebrige, nonšalantnogponašanja, kao da su jedinice na letovanju, a ne na borbenom zadatku.

Gotovo da nema mesta gde se ne puca. U Topuskom su sukobi iz dana u dan, ima žrtava naobe strane.Kretanje putevima postalo je izuzetno opasno. Više se i ne zna ko je ko, ko je naoružan i naijoj je strani. Puca se iz vozila, sa motora, nestrpljenje u o ekivanju velikog sukoba dostiževrhunac. Vlada potpuno ludilo.Primio sam informaciju da je u Jelovom klancu formiran zbeg za izbeglice. Ne zna se ko su i izkojeg mesta, jesu li Srbi ili Hrvati. Kažu da ima dosta dece i žena. Ne daju mi da idem tamo.Selo Zbjeg je u neposrednoj blizini. Koja simbolika. Sudbina se teško poigrala sastanovništvom ovog kraja. Rane su oživele posle 50 godina. Slike borbi sa ustašama su predo ima. Zarobljavanje Jure Franceti a posle obaranja aviona. Sad ponovo isto.Na o igled se krade oružje.Do moje kancelarije na poligonu bila je kancelarija organa za moral u kojoj su radila dvaoficira. U em jednom u tu kancelariju i vidim da je prazna. Na zidnoj vešalici dveautomatske puške. Uzmem obe i njihove RAP ove i sakrijem kod mene u kancelariju. ekamšta e se desiti. Do kraja dana ništa i ako su se ova dvojica vratila u kancelariju. Niko neprijavljuje kra u oružja niti pravi kakvu buku kako se to nekada dešavalo u sli nimsituacijama. Sutra dan odem kod njih na kafu, da vidim ho e li šta re i. Vidim na vešalicinove dve puške. Kao da se ništa nije desilo.Puške koje sam uzeo više nisam vra ao. Stavim ih u vozilo i odem u Jesenicu. Predam ih ocu iNikoli Milakovi u zv. «Nina Crni». Oni su neskromni, traže još. Ništa ne obe avam. Dok samsa njima stajao na putu ujem minobaca e iz pravca Javornika. Ga aju Saborsko. PitamNinu, ko to radi, a on mi odgovara da su to momci iz Rudopolja i da su kod Torina. Lagao meje, jer to je bio neko iz Jesenice, a da bi zavarali tragove otišli su prema Javorniku da bi sveprebacili na Rudopoljce.Tako sam i ja, bez neke namere i plana, po eo da delim oružje.

Sve je navodilo na kona ni zaklju ak, da je rat Hrvatske sa ostatkom Jugoslavije neizbežan,da e sukob u znatnoj meri biti prenet na Srbe iz Krajine i da e sve biti prikazano kao sukob«pobunjenih Srba» sa Hrvatskom. Tako se i desilo. Kasnije e Hrvatska sve prikazati kao

53

napad na njenu teritoriju i sebe prikazati kao žrtvu koja je morala da se brani od «srboetni ke soldateske».

U tako nenormalnim uslovima neko je doneo odluku da se sve starešine podele u tri grupe ida po smenama koriste godišnji odmor u trajanju od 15 dana.Ja sam se nalazio u grupi koja je odmor koristila od 25.08. do 10.09.1991. godine.Povratak na poligon bio je planiran za 12.09.1991. godine.

Na radno mesto u komandi 5. VO u Zagrebu javio sam se nešto pre 19,00 asova 10.09.1991.godine. Iz kancelarije sam se javio ku i da sam dobro doputovao. Odmah iza toga mi jezazvonio telefon. S druge strane bio je kapetan Bolfek Damir iz Koprivnice. Obavestio me jeda je kasarna u Koprivnici ostala bez struje, da je isklju ena voda i telefoni. On je menepozvao vojnom linijom. Kod nas u Zagrebu je vladala prividno normalna situacija. Nekolikominuta kasnije isto se desilo u svim vojnim objektima u Zagrebu i drugim garnizonima gde jeHrvatska imala kontrolu teritorije.Hrvatska je otpo ela kona ni napad na sve vojne objekte radi kona nog obra una sa JNA.

U prvoj fazi napada, isklju ivanjem vode, struje i PTT linija, po eo je psihološki pritisak na svevojnike i oficire u vojnim objektima. Preko sredstava javnog informisanja i okupljanjemispred objekata svi smo pozivani na predaju uz nu enje garancija za život i imovinu.Istovremeno je vršen pritisak na porodice, posebno na decu, po mestu stanovanja i uškolama.Takvo propagandno psihološko delovanje nije ostalo bez odjeka. Svakodnevno su se javljalinovi oficiri i gra anska lica, koja su napuštala JNA i predavali se policiji i pripadnicima ZNG.Psihološki pritisak je intenzivno sprovo en osam dana, a posle toga se prešlo na otvorenenapade na vojne objekte

Napad na komandu 5. vojne oblasti otpo eo je 19.09.1991. godine oko 19,00 asova.Komanda je smeštena na Lenjinovom trgu gde je bio i glavni ulaz. Na tu zgradu nadovezujese objekat u Stan i evoj ulici, gde je u prizemlju bio restoran VU «Crvena zvijezda», Taj deose proteže sve do ulice Socijalisti ke revolucije gde je zgrada Doma JNA, a do njega hotel«Kalnik» do ugla ulice Josipa Kraša. Od hotela do glavne zgrade komande je tako er zgradakoja se veže za glavnu zgradu. U tom delu je bio smešten štab TO, komanda stana i prate eslužbe.Kompleks zgrada bio je postavljen u vidu utvr enja.

Pre napada, policija RH i pripadnici ZNG su po krovovima zgrada u ulicama oko kompleksapostavljali platforme i ure ivali snajperska i mitraljeska gnezda.Koliko oni s te strane, toliko i mi iz zgrada, birali smo ciljeve u planiranju odbrane. Birali smoone objekte u kojima su se u prizemlju nalazile prodavnice konfekcije i mešovite rome,knjižare, bifei i sl. Cilj nam je bio da dejstvom po tim objektima izazovemo požare i spre imodejstvo strelaca na krovovima.Ja sam se nalazio na prvom spratu, delom u Domu JNA, a delom u zgradi komande, na ugluulica Socijalisti ke revolucije i Stan i eve. Deo jedinice vojne policije nalazio se u prizemlju urestoranu, Domu JNA i hotelu «Kalnik», jer su to bili najosetljiviji delovi. Bio sam zadužen zaodbranu tog dela komande. Imao sam ukupno 22 oveka sa oružjem.

54

Odbranom glavne zgrade komnde komandovao je pukovnik Todor Kosanovi , a uz to jekoordinirao celokupnom odbranom. Kosanovi je bio istinski vojnik, prošao je sve dužnostiod vodnika do pukovnika. Iskusan, odlu an i mudar. Svojim stavovima je ulivao poverenjesvima oko sebe.Ta no u 19,00 asova 19.09. po eo je napad. Odmah se videlo da je težište napada naglavnu zgradu. Iz parka na Lenjinovom trgu pripadnici jedinice «Kobre» MUP a RHbesomu no su ga ali zgradu i otvore na njoj. U trenutku otpo injanja napada u zgradikomande nalazila se misija EU. Bili su zate eni doga ajem. Jedan danski major, je izleteo izzgrade u nameri da zaustavi napada e. Pokošen je mitraljeskim rafalom po nogama. On jejedini stradao u napadu s naše strane. Nikada nisam doznao da li su hrvatske snage imalegubitke.Lomljavina stakala, udari puš anih zrna od metalne predmete i ispaljivanje raketa iz RRB«Zolja» pravili su neopisivu buku.Ulaz na sprat bio je nemogu bez osvajanja ulaznih vrata iz ulice Socijalisti ke revolucije, pasmo njega posebno kontrolisali. Imao sam dovoljan broj ru nih bombi ijim aktiviranjem ulaznebi mogao biti osvojen. Na sre u nisu nikad aktivirane.Napad je intenzivno trajao oko jedan sat. Po elo je smirivanje vatre. Jasno se ulo dejstvosnajperista. Pratili smo njihove ciljeve i otkrili, da prevashodno ga aju antenski stub ucentralnom delu izme u zgrada. Iz centra veze smo dobili informaciju da je radio saobra ajugrožen i da je deo sistema pogo en. Ako nam prekinu i ovu vezu, bili bi potpuno odse eniod jedinica i ostalih delova komandi. Pojavili su se avioni «MIG 29». Probijanjem vazdušnogzida proizvodili su velike eksplozije i grmljavinu. Napada i su mislili da se radi obombardovanju Zagreba i po elo je povla enje.Izdvojili smo jedan broj «lovaca» na snajperiste sa zadatkom neutralisanja vatre izsnajperskih položaja na okolnim zgradama. Naše dejstvo ih je zaustavilo u nameri razaranjaantenskog sistema. Da li je neko poginuo u tim okršajima ne znam. U jutro 20.09.1991.godine iz nekoliko pravaca su po ela da mile vozila za prevoz štampe i zaustavljali se napojedinim lokacijama. U velikim vre ama su nešto utovarali u vozilo. Nikada nisam doznao oemu se radilo.

Od 10.09. do 01.12.1991. godine proveo sam u okruženju, dakle 80 dana neizvesnosti,is ekivanja i nadanja da e se sve dobro završiti.U tih osamdeset dana desilo se dosta toga. Mnoge svoje drugove sa posla upoznao sam upotpuno drugom svetlu. To više nisu bili oni ljudi u koje sam verovao, sa kojima sam radio idružio se, delio dobro i zlo.Po elo je osipanje. Svaki dan neko ode i više se ne vra a. To ine svi bez obzira nanacionalnu pripadnost.Niko ih nije zaustavljao. Napetost je bila velika. Nikom nije bilo do ube ivanja u nešto što nisam ne zna šta je i kakva nam je dalja sudbina. Hranili smo se konzervama i vojni kimdvopekom. Vodu smo nekako prevukli crevom iz hotela «Kalnik» kojeg nisu mogli daisklju e. U ve ernjim asovima smo imali ograni enu upotrebu struje koju smo dobijali izagregata.Najgore je bilo što nismo mogli da dobijemo hleb. Želja za njim bila je neopisiva. U takvimuslovima jedan potpukovnik je pokušao samoubistvo. Ga ao je iz pištolja sebi u glavu. Samose ranio, a ispaljeno zrno je probilo jedinu cisternu sa gorivom koje smo imali u krugukompleksa.

55

Pridružio nam se potpukovnik Mirko Marti , koji se spasao posle napada na zgradu komande5. vazduhoplovnog korpusa. Bio je u vlo lošem raspoloženju, na rubu nervnog sloma. Znao jeda su hteli da ga ubiju, ali ga je samo sre a spasila. Re eno mu je da sa ostalim ne kontaktira,a smestili smo ga u posebnu prostoriju i kontrolisali ulazak u nju.Zbog dnevnog odliva lica iz našeg sastava plašio sam se da neko ne izda njegov boravak unašim prostorijama.Dana 22.09.1991. godine dobili smo vodu, struju i snabdevanje hranom.Hrana je pripremana u kuhinji restorana «Crvena zvijezda». Život je postao podnošljiviji.Dani i no i su bili neopisivo dugi. Osim straže, drugih obaveza nismo imali.

Bez ikakvog razloga, sirene koje upozoravaju na vazdušne napade, oglašavale su se svakogasa ne samo u Zagrebu, nego i u drugim mestima širom Hrvatske. Stanovništvo je držano uneverovatnoj tenziji, koja je za cilj imala ja anje i produbljivanje mržnje prema ostatkuJugoslavije, njenoj najve oj lanici Srbiji i JNA .Sukob oko Vukovara ozbiljno je usložavao situaciju. Bilo je izvesno da hrvatske snage ne emo i odbraniti grad.Raznim kanalima dobijali smo nepotpune informacije o zverskom ponašanju na obe strane.Bilo je dosta informacija o ubistvima Srba u Vukovaru, Osijeku i okolnim mestima. Bili su,uglavnom, žrtve osvete zbog dejstva jedinica JNA na taj prostor.Prvi put ujem ime Tomislav Mer ep. Kažu da ispoljava zverski nagon i krvolo nost,da ubija i mu i, baca u ljude u Dunav i Dravu. Svašta, da se naježiš od sadržaja.Gotovo u svim informacijama je spominjano ime Branimira Glavaša, ali niko ništa konkretnonije mogao da izjavi. Uglavnom, njegovo ime je apostrofirano u negativnom kontekstu.Sticao se utisak, da je Vukovar žrtvovan zarad nekih viših interesa koje je Tu man planiraoda ostvari. Takve zaklju ke iznosili su i pojedini lanovi posmatra ke misije EU, a našiprevodioci koji su ih pratili su nas o tome informisali.

Opšte, dnevne informacije smo primali putem radio i TV programa. Hrvatska televizija jevodila propagandni rat i nije nudila ni jednu objektivnu informaciju. Isto je inio i hrvatskiradio. Povremeno smo mogli da pratimo program TV Beograd. Oni su nudili drugu krajnost.Program JUTEL a je bio nešto objektivniji, ali i pored toga, urednik Goran Mili nije mogaosakriti navija ku crtu prema Hrvatskoj.Uspeli smo da «uhvatimo» program radio Petrova gora. Oni su puštali samo narodnumuziku i vrlo malo informacija. Kako smo raspolagali sa odli nom radio tehnikom, audio ivideo matrijalom u velikim koli inama, po eo sam da snimam pesme, govore, poruke i svedrugo što mi se inilo interesantnim. Kasete sam umnožavao i delio drugovima koji su ostaliu okruženju zajedno sa mnom.Iz sportske dvorane u kancelariju sam prevukao opremu za trim kabinet. Sobnu biciklu, veslaza suvo veslanje, strunja e, tegove i niz druge sitne opreme. Svakodnevno sam vežbao ponekoliko asova, sakupljao snagu za naredne dane. Nisam ta no znao za šta e mi ta snagaslužiti. Možda u lakše izdržati dane zatvora, ako nas zarobe, možda u mo i bolje i brže datr im od drugih ili e mi na frontu biti lakše nego drugima.Sa poligona Slunj me je nazvao pukovnik Kele evi i rekao mi, da je razgovarao sa mojimocem i da ga je uverio da sam dobro. Pitao me je još, kako podnosimo stanje u kojem senalazimo, koliko nas je još ostalo. Hrabrio me je da izdržimo i da je kona no rešenje navidiku.

56

Neko je bio proneo glas da sam zarobljen i da se nalazim u zatvoru. To je stiglo do oca i on jezbog toga zvao Kele evi a.Zahvalio sam mu se na lepim i umiruju im re ima, ali ništa konkretno nisam mogao daosetim. Po eli smo se me u sobom sva ati. I najmanja iskra je bila povod za žu ne rasprave.Naš šef, pukovnik Vulanovi je uglavnom vreme provodio uz generala Rašetu, jer je bionajstariji starešina iz bezbednosti u komandi, Ja sam bio sa ostalima u prostorijamakontraobaveštajne grupe. U odeljenje sam slabo odlazio. Tamo je tako e bila rovitasituacija. U ostalim segmentima komande, starešine su se razli ito ponašale.Jedni su bili odlu ni i postojani u svom opredeljenju, drugi kolebljivi, pokušavali su daprona u spasonosni izlazak iz ove situacije.

Dana 28.09.1991. godine, kada se situacija ve pomalo normalizovala, iz Beograda setelefonom javio general Vasiljevi . Ve je bio postavljen za na elnika Uprave bezbednosti.Kako sam sa njim dosta prošao ove i prethodne godine, naša komunikacija je bila prili noslobodna. Šalio se na ra un našeg položaja, izrazio u enje da smo još u životu. Kaže, da suse kladili da ne možemo izdržati više od pola sata i sl. Nisam mogao da verujem da vodimotakav razgovor i da on tako lakonski posmatra naš delikatan položaj. Rekao sam mu da jeovo verovatno naš poslednji razgovor i da u ovog asa podneti zahtev za izlazak iz JNA.Ne u bežati, iza i u po osnovu zahteva. Završio je re ima:»Ajde, da vidimo.»Kako sam mu rekao tako sam i postupio, napisao sam zahtev za izlazak iz JNA i predao ga narešavanje. Prvi dan ništa, a onda razgovor sa Vulanovi em, koji nije mogao da veruje na štasam se odlu io. Nisam ni ja znao šta u kada iza em. Obavestio je pukovnika Kele evi a iovaj me je zvao. Svojim o inskim odnosom prema meni potpuno me je «omekšao». Govoriomi je, ne bacaj pod noge sve što si do sada postigao, nemaš kud, vidiš li šta se oko tebedoga a. Pozivao se na oca, na još neke druge ljude za koje je znao da ih cenim, i njih injihove postupke. Tako me je razuverio. Narednog dana su mi vratili zahtev pocepan napola. Svima je bilo lakše, a ini mi se, meni najviše.

57

Može i bez kavijara

Vratio sam se u život i po eo aktivno da u estvujem u svemu.Kako smo dobivali relativno mali broj informacija, trebao sam privu i sagovornike k sebi nana in, da ih nešto posebno interesuje ili privla i. Da oni sami dolaze.Setio sam se knjige «Može i bez kavijara» autora Johannes Simmela. Znao sam da su hrana idobra kapljica izvrsna podloga za uspešne i neusiljene razgovore sa mnogim sagovornicima.Prijatna atmosfera uvek odvezuje jezik, pa ak i onima koji neprekidno odvaguju svaku svojure .Uredili smo jednu prostoriju kao separe. Stolovi su bili spojeni i moglo je komforno da sedioko desetak osoba. Raspolagali smo i mini kuhinjom sa svim potrebnim tehni kim aparatimaza pripremanje hrane.Bio sam kreator jelovnika i glavni kuvar. U ve ernjim asovima vodio sam razgovore.Nabavku namirnica poverio sam dvojici kolega, koji su uz pratnju prevodioca odlazili napijacu u Branimirovoj ulici i tamo nabavljali sve što mi je bilo potrebno.Vulanovi je bio oduševljen idejom. On je trebao da pronalazi i dovodi zna ajnijesagovornike, a ja one srednje i sitne. Svako nešto zna, svako nešto uje, pa je bio red da sveto objedinimo i da to ponudimo komandovanju.

Stizale su nam informacije iz spoljnjeg sveta, jer su odobrili posete lanovima porodica,prijateljima i drugim posetiocima.Ispred ulaza u zgradu postavljen je kontejner, kojeg su poseli policajci MUP a RH i oni sukontrolisali ulazak i izlazak u zgradu.

Ve ere su bile svakodnevne. Ugostili smo mnoge, sa mnogima razgovarali, uli svašta odopisa raspoloženja pojedinaca, planova, namera, šta pri aju lanovi posmatra ke misije,kako proti u pregovori sa hrvatske strane i sl.Tu je bilo dosta zapažanja o pojedincima na itavom prostoru, onima ija su imena bilanaj eš e u opticaju. Kako god se vodila pri a ipak je domirilo pitanje borbi oko Vukovara,procene razvoja doga aja, kda e odbrana Vukovara potpuno kapitulirati i niz drugihinformacija koje su stizale sa terena. Vukovar i najve i deo Slavonije nalazio se vanteriorijalne nadležnosti 5. vojne oblasti i mi nisamo imali ni jednu direktnu informaciju. Svesu to bila prepri avanja i naga anja,

Iz Petrinje, pukovnik Tarbuk Slobodan, dostavljao nam je sveže meso iz klanice «Gavrilovi ».Sve su to prenosili pripadnici misije.

Na prostoru Hrvatske, kasarne i jedinice su se predavale jedna za drugom. Posebno sustradale jedinice 32. korpusa koji je ostao odse en, bez podrške i pomo i. Koprivni kigarnizon se predao bez borbe. U Varaždinu su pre predaje bile danono ne borbe. UBjelovaru su ubili najuži deo komande brigade, posle osvajanja kasarne. Poginuli sukomandant brigade, pukovnik Kova evi , pomo nik za moral potpukovnik Vasi , na elnikbezbednosti kapetan I klase Dragiša Jovanovi i još dosta pripadnika brigade. Potpukovnikeleketi , koji je bio na elnik štaba te brigade sa delom jedinice nalazio je u Pakracu. On je

tamo od prole a, kada su izbili prvi sukobi. Tako se spasao pogibije.

58

Jedini herojski in desio se u brigadnom skladištu kod Bjelovara kojeg je major Tepi digao uvazduh. Skladište i sebe. Sa skladištem je otišao u legendu. Njegov herojski in osta eupam em za sva naredna pokoljenja.Pre pada kasarne u Koprivnici, kod mene u Zagreb došao je poru nik Funoski Toni sapismom iz kriznog štaba u kojem mi nude potpunu bezbednost u koliko napustim JNA ipre em na njihovu stranu. U potpisu je stajalo ime oveka kojeg sam dobro poznavao, sakojim sam proveo dosta vremena u svakojakim razgovorima. Moglo bi se re i da smo imalidobre i korektne, drugarske odnose. Nisam imao razloga da ne verujem u sadržaj, ali natakav korak se nisam mogao odlu iti. Za to je bilo više razloga.Osetio sam i da e mi porodica biti ugrožena mojim odbijanjem. Da bih dobio na vremenu,Funoskom sam dao nešto novaca da po asti ostale u restoranu «Pali » gde su me ekali.Rekao sam mu da ne mogu tako naglo da iza em i da me ekaju.Uspeo sam da javim u Koprivnicu da beže. Imao sam za to pripremljene ljude. Granica saMa arskom je na oko 2o km. Kada sam dobio informaciju da su prešli u Ma arsku bilo mi jesve od jednom lakše. Kada se Funoski pojavio, rekao sam mu da ne mogu doneti takvuodluku. Objasnio sam mu da je moja porodica otputovala iz Koprivnice, da se klju evi stananalaze kod Bolfek Damira i da ih preda na elniku SUP a Krešimiru Papcu, koji se kasnijeuselio u moj stan.Ja i ostali pripadnici JNA smo proglašeni okupatorima i u Hrvatskoj su nam oduzeli svuimovinu, uskratili sva prava, pa i pravo na stan. Proglasili su nas apatridima.

Sukobi HV sa TO Krajina besneli su oko Petrinje, Gospi a, ostalom delu Like, u Dalmaciji, aodbrana Vukovara bila je na izdisaju.Koliko je bilo mogu e posredstvom misije dobivali smo informacije iz delova Krajine,Posebno iz neposredne blizine Karlovca, Gospi a, Ogulina, Dalmacije. Nešto, vrlo malo,informacija smo dobivali iz Banja Luke iz komande 5. korpusa i nešto iz komandevazduhoplovnog korpusa koji se sada kompletno nalazio na aerodromu Željava.Sve informacije kada se skupe zajedno nisu ulivale nikakvu nadu niti su oba avale, da eSe nešto radikalno dogoditi. Imao sam ose aj da tok doga aja ide po nekakvom dogovoru,ali nisam znao ko se s kim dogovorio, ko je uticao da se doga aji kre u tim tokom. Ipak zatakve informacije smo bili daleko, bili smo hendikepirani za direktne kontakte na terenu, abez toga sve je bilo naga anje.Tih dana sam se naslušao svakojakih procena, od najobi nijih ljudskih andanja i želja doprocena koje su grani ile sa fantazijom ili da su proizvod bujne mašte.Tako je po jednoj od njih, bilo dogovoreno na relaciji Beograd Zagreb, da se jedinice i sastaviJNA izmeste sa teritorije Hrvatske, da je to uslov za dalje pregovore oko mogu ekonfederacije sa ostatkom Jugoslavije, da bi po uzoru an Hrvatsku i ostale lanicekonfederacije imale svoje vojne sastave i da bi postojala nekakva zajedni ka, prelazna,komanda dok se ne postigne kona no politi ko rešenje za sve.Meni nije bilo jasno kako je to mogu e, jer svakom je bilo o igledno da su na mnogimmestima doga aji veoma eskalirali, da su brojne žrtve i da je u takvim okolnostima teškodonositi odluke koje bi makar u minimumu zadržaje postojanje zajedni ke države.Došao je 19.11.1991. godine, dan kada je Vukovar kapitulirao.Ovaj doga aj me je još više u vrstio u uverennje da je prethodna procena ne ije naklapanje,možda iskrena želje, ali potpuno neostavariva.

59

To je za nas u Zagrebu u okruženju bio vrlo kriti an momenat. Osveta je bila mogu a svakogtrenutka. Mislio sam da se i nama bliži kraj. Kroz glavu su mi prolazile razne misli, se anja nadoga aje i pri e.Prisetio sam se sudbine mog oca kojem su 1941. godine ustaše ubile oca, a imao je 11godina. Moj sin je 1991. godine imao 11 godina, a ja isto kao njegov deda kada su ga ustašeodvele i ubile u Jadovnom na Velebitu. Sre om istorija se nije ponovila.

Druge procene su govorile o navodnim pregovorima oko rešavanja pitanja pripadnika JNA,koji se još uvek nalaze na prostoru Hrvatske. Po njima treba sa de obavi anketa i da se vidi,ko ne e da napusti JNA i ko želi na pre e u redove hrvatske vojske. Opet mislim, kako ej tomogu e kad je ve veliki broj pripadnika napustio JNA, svi koji su želeli su otišli. Neko legalnoi, koliko toliko, dostojanstveno, a drugi su se odlu ili na klasi noDezerterstvo.Koga e oni sad pitati i s kim e realizovati takvu anketu?Koliko god sam više primao takve i sli ne informacije sve više mi se inilo da znam manje, dami one prave konfuziju i onemogu avaju u razmišljanju. Ovo tim pre, što nijebilo mogu e s tim informacijama iza i bilo gde, ponuditi ih bilo kome, jer ni sam nisam biozadovoljan njihovim sadržajem.Uz ve spomenutog Mer epa, prvi put sam uo za ime: uro Brodarac. Njegovo ime bilo jevezano uz Sisak. Dolazile su nam razli ite informacije, koje su govorile o zlo inima u tomgradu i sve što se doga alo vezivano je uz ime Brodarca. Ništa nismo mogli proveriti.

General Rašeta je vodio intenzivne razgovore oko izvla enja jedinica i komandi iz Zagreba iostalih garnizona koji se nisu predali hrvatskim bojovnicima.Nave e je dolazio kod nas na ve eru i gotovo do detalja nas informisao o doga ajima koji suobeležili taj dan. Delovao je prili no rezignirano, ali se videlo da potpuno vlada situacijom.Svi vojni sastavi iz Zagreba e se izmestiti do 01.12.1991. godine osim Vojne bolnice uDubravi. Odre en je redosled izlaska. Kasarna na Borongaju, kasarne u Vlaškoj ulici,kompleks na rnomercu, pri emu su objekti i sastavi bili u nadležnosti Generalštaba JNA,kasarne u Selskoj ulici, niz manjih objekata po itavom gradu. Vojska je u Zagreburaspolagala ogromnom imovinom. Njenu vrednost nisam u stanju da izrazim.

Pukovnik Vulanovi mi je rekao da je dogovoreno, da iza emo 01.12.1991. godine.Obavestio me je o tome,da je naša nova lokacija Sarajevo i da e tamo biti komanda 5. vojneoblasti. Izlazak dela komande bio je planiran da se obavi zajedno sa preostalim jedinicamalociranim u kasarni «Maršal Tito» na Jakuševcu.

I pre ovog obaveštenja intenzivno smo se spremali za izlazak iz Zagreba. Sva raspoloživadokumentacija je ve bila uništena. Od raspoloživih tehni kih sredstava odabrali smonajbolju da je nosimo sa sobom. Sve ostalo je popisano i uništeno. Bilo je žalosno gledatigomile foto aparata, magnetofona razli itih veli ina, kamere, sredstva za osvetljenje i dr.koje smo uništavali lupanjem i paljem plasti nih delova.Svaki dan bio je kao ve nost. Dan izlaska i slobode bio je tako blizu, a tako daleko. Po višeputa smo odlazili do garaže i proveravali ispravnost vozila, koja su ina e bila ubezprekornom stanju.

60

Ostalo nas je sedmoro od 22 koliko je brojno stanje bilo u po etku blokade. Mnogi, koji su unevreme srbovali, koji su veli ali svoje poreklo, izdali su i sebe i nas napustili su i vojsku inas. Pojedincima su deca postali pripadnici ZNG. Tragedija na sve strane.Dan pre izlaska i na dan izlaska došla je nekakva komisija kriznog štaba Zagreb koja je vršilapopis preostale opreme koju nismo mogli poneti ili povesti. U komisiji su bili pojedinci koji sudo ju e bili lanovi komande ili štaba TO Hrvatske. Nisam hteo da ih gledam, gadili su mi se.Od vojnih objekata u Zagrebu u tom trenutku, pored komande, ostala je kasarna «MaršalTito», Vojna bolnica i deo stare bolnice u Vlaškoj. Kasarna iz Borongaja je ve napustilaZagreb.

61

Izlazak na slobodu

Došao je 01.12.1991. godine. Za pokret smo bili spremni ve u 06,00 asova, ali nešto nijeišlo kako treba. ekali smo obezbe enje vojne policije koja je trebala da vodi kolonu.Obezbe enje je pristiglo oko 07,30 asova i nešto pre 08,00 smo krenuli prema kasarni«Maršal Tito» gde je konvoj trebalo objediniti u jedan i tako nastaviti dalje.Do kasrne smo prošli bez i jednog incidenta. Bilo je jutro i na ulicama se nalazio mali brojljudi. Pratnja je mešovita. Vozila vojne policije i MUP a RH.U ulici Marina Drži a vidim našeg doju erašnjeg kolegu or a Kureljuši a. Posmatra kolonudok prolazi pored autobuskog kolodvora. Na raskrsnici ulica Marina Drži a i Proleterskebrigade vidim zastavnika Savu Popina, našeg penzionera. To je bio poslednji susret.Poverovao je propagandnoj mašinerije Hrvatske i ostao u Zagrebu. Naredne godine jeubijen. Bila je to još jedna potvrda, da Hrvatska razvija «demokratiju» na na in daprethodno ukloni svakog za koga proceni da jeste ili da može njoj nauditi.

Pripreme u kasarni su trajale sve do podne. Pravljen je raspored vozila u koloni, ko vozi kojevozilo, šta vozi i sl. Deljeni su brojevi koje smo morali staviti na prednje staklo.Ispred kasarne i duž ulice prema izlasku iz Zagreba pove avao se broj posmatra a.Neki dolaze sa transparentima. Na njima piše: «VAN OKUPATORI», « ETNICI U SRBIJU»,«SMRT KOS U». Ima dosta policije, ali to ništa ne zna i, jer su i policajci kao oni koji uzvikujurazne parole i nose transparente. Okupljanje je planirano i neko sa tom masom upravlja, postarom oprobanom klišeu kojeg hrvatska vlast uporno primenjuje.

Nešto iza podne kolona je krenula. Nalazim se u putni kom vozilu ozna enom brojem «5».Kolona ima oko 430 razli itih vozila. Ima tu i privatnih vozila iji vlasnici sa nama napuštajuZagreb i Hrvatsku. Izlazimo na ulicu. Neopisiva galama. Po nama pljuju, polivaju vodu izkanti, mašu metlama sa asocijacijom «neka vas voda odnese». Vozim polako da ne udarim unekog od tih neverovatnih tipova i da ne napravim veliki problem.Vozim i prise am se slika iz 1941. godine kada su o evi ovih jadnika do ekivali jedinice 14.oklopne divizije Tre eg Rajha. Na njihove tenkove su bacali cve e. Sa veseljem i ushi enjemsu do ekivali stvarne okupatore. Mislio sam, koji su to bolesni umovi mene i ostale proglasiliokupatorima, kada sam i ja iz Hrvatske, kada je i ja jednako volim kao i svaki Hrvat. Pogledmi je zasenjen, razmišljanje me je odvojilo od spoljašnjih efekata. Tako dolazimo na autoput. Prolazimo pored benzinskih pumpi. Tu sam esto navra ao.Tu je radio Stevo Vlaisavljevi iz Dabra i njegov brat Mi o. Premešten je na pumpu u VelikuGoricu. U oktobru 1991. godine su ga ubili na radnom mestu. Bio sam u okruženju i ta jeinformacija do mene posredno stigla. Bolji poznavaoci prilika su mi pri ali da su ga ubilinjegovi meštani iz Dabra Hrvati. Spominjali su prezime Krznari .To ubistvo nikad nije rasvetljeno, a nikom nije bilo u interesu ni da ga rasvetljava.ujem zvukove zvona sa rimo katoli kih crkvi kojima pozdravljaju naš izlazak iz Zagreba.

Slavi i Kuhari i njegov šef u Vatikanu papa Vojtila. Zagreb je ist od Srba i od svih drugihremetila kih faktora koji stoje na putu samobitnosti Hrvatske.

62

Kolona se kre e vrlo sporo. Povremeno zastajemo. Dolazimo do naplatne rampe u Karlovcu.Levo i desno su postavljenje protiv tenkovske mine. Staza kojom treba da pro emo jeobeležena minama. Polukružno su postavljeni maskirani pripadnici policije.Na sebi imaju crne uniforme i maske na licu. Oponašaju pripadnike zloglasne «crne legije»Jure Franceti a.Prolazimo kroz Karlovac koji je potpuno sumornog izgleda. Zimsko vreme i obla nost dajujoš više sivila i sumornosti tom izgledu.Prelazimo preko mosta na reci Korani i ulazimo u deo Karlovca Turanj.Taj deo je jako razrušen, gotovo da nema nijedne itave ku e. Ne vidi se živa duša.Na pola puta ka Slunjskim brdima, sa leve strane puta, vidim vojnika u rovu. Na glavi mušlem sa zvezdom petokrakom. Tog asa sam shvatio da sam izašao iz pakla, da sam došao naslobodnu teritoriju.Kada smo se spustili niz Cerova ku stranu, borbeno vozilo koje je vodilo kolonu je stalo.Komandir vozila je kroz kupolu razvio jugoslovensku zastavu, vozilo je krenulo i zastava sezalepršala. Milovao je hladni kordunaški vetar. Suze su mi krenule. Nisam ih zaustavljao, damakar one iz mene iznesu deo bola i tuge koju sam u grudima nosio itavo ovo vreme.

U mestima kroz koja prolazimo gotovo da i nema života. Nebrojeno puta sam ovim putemprošao i na mnogim adresama se zaustavljao. Kordun je deo Krajine koji je neizmernomnogo stradao od ustaške ruke u Drugom svetskom ratu. Više grobova nego ku a. Nemamesta u kojem nema neko obeležje iz tog vremena. Sada te ljude zovu etnicima. Zovu onekoji nisu ni jednog etnika izrodili, koji se puške latiše tada i sada da zaštite svoj biološkiopstanak. Politika ih ne interesuje, do nje ne mogu ni da do u. Nju su u svoje ruke uzeli onimanipulatori koji na nesre i svog naroda postaše uvaženi drugovi i drugarice.Na raskrsnici puta koji se u Tušilovi u odvaja za Vojni kolona se deli. Jedan broj vozila ide utom pravcu do Gline i Petrinje. Mi produžavamo dalje. Nemamo vremena ni da sepozdravimo.Prolazimo kroz Krnjak lagano kao da e mo stati. Tim tempom ulazimo u Buda ku rijeku.Gledam prema motelu Mi e Savi a. Želim iznad svega da vidim njega ili njegovog oca Jovu ilimalog Jovu, Mi inog sina. Nikog ne vidim Tako dolazimo i na Veljun i tamo je sve pusto.Dušanka Sudar nam maše isper njene kafane. Približavamo se Slunju. Vidim prve razrušeneku e. Prvi tragovi velikih sukoba. Slunj avetinjski izgleda. Izlazimo iz ovog mesta i polakoputem oko izvora Slunj ice i sela Slušnica dolazimo u Bro anac, a potom u Rakovicu. Ve odRakovice do Grabovca sve ukazuje da su ovde vo ene velike borbe. Grabovac se ne možeprepoznati. Motel je zgarište i ruševina, okolne ku e tako er. Sve to ostavlja tragove nasvima nama. O ovome smo samo slušali, a sada vidimo. Prelazimo most na reci Korana ipenjemo se prema hotelu «Jezero» gde nam je prvo odredište do krajnjeg cilja Sarajeva.Pred hotel dolazimo u 16,30 asova. Ve je mrak. ekaju nas još od podne. Susre em se sapukovnikom Kele evi em, Mihajlom Šaranovi em i mnogim drugim dragim ljudima.Ose anja su pomešana, mnogo pitanja, a odgovore i onako niko ne sluša.U hotelu nema grejanja. Hrana koju su nam spremili se ve ohladila. Pijemo hladan aj irazgovaramo. Mnogi i ne znaju da na Plitvicama više nema pripadnika MUP a Hrvatske, papitaju gde se nalaze. U ovakvim situacijama je bolje ništa ne govoriti, jer ovek tadapametnije deluje.Ta i sli na pitanja samo dokazuju da ve i broj ne poznaje situaciju, da ne zna što se dešavaloi što se dešava.

63

Prilazi mi jedan mla i ovek u uniformi i pita, da li ga se se am. Gledam i ne poznajem i onto vidi. Podse a me da je bio u vojnoj policiji. Kažem mu da u do i u Krajinu u kratkomvremenu i da u ga potražiti da se ispri amo. Srda no se pozdravljamo i rastajemo.Raspore uju nas po sobama. Prostorije su neverovatno hladne. Voda u kofama je postalaled. Kako prespavati i pripremiti se za daleki put do Sarajeva.Ustao sam se oko 4,00 sata ujutro i otišao do automobila da se u njemu malo ogrejem.Kolona je krenula oko 08,00 asova preko Prijeboja do Željave gde smo se popunili gorivom.To je trajalo do 10,00 asova. Kre emo preko Iza i a i Biha a u pravcu Bosanskog Petrovca.Tu je skoro normalna situacija. Kre emo se nešto brže nego ranije, ali ovim tempom doSarajeva nam treba itav dan. Tako je i bilo. U Sarajevo dolazimo nešto posle 23,00 asova.Ulazimo pred zgradu komande sarajevskog korpusa. Tu je nekada bila komanda 7. armije paprostora ima dovoljno.Kolege nas ekaju, nude nas hranom i pi em. Razgovaramo o proteklim vremenima. ude seda smo tako loše prošli u Hrvatskoj. Istovremeno nas uveravaju da se sli na situacija u Bosnine može desiti. Kažu da su sve preduzeli da se sli no ne ponovi. Bili su u krivu. Sve seponovilo i gore i teže. Nikakva iskustva i pouke nisu korištene.Prepotentnost Generalštaba JNA je za u uju a. Vidim da imaju plan da sa nama popunesvoje sastaveDobili smo kancelarije, privremeni smeštaj. To su nam i spava e sobe i sve ostalo.Narednog dana posle podne imam želju da negde iza emo. Idemo nas šest na Baš aršiju.Ulazimo u aš inicu «Baš aršija». Restoran je na spratu. Na garderobi nas služi momak safesom na glavi. Ne zna ko smo, jer smo u civilnoj ode i. U restoranu ima dosta mesta, jer jejoš rano za gužvu, tek je nešto iza šest nave e.Pijemo i šalimo se. Tri meseca nismo nigde bili. Ne znamo ni cene, sve nam je nekako jeftino.Oko osam po inje muzika. Orkestar je tik uz nas. Pitam konobara, da li je uobi ajno da seporu uju pesme i on potvrdno odgovara. Pla amo pesme deset puta više od ostalih ne izbesa nego iz neznanja. Tu ve e smo potrošili gomilu para, nije važno, ponovo smo ro eni,red je.Pored mene je sedeo pukovnik Boško Mihajlovi , koji e ostati u Sarajevu kao poslednjemmestu služovanja. Ubili su ga džihad ratnici Ejupa Gani a u Dobrovolja koj ulici 02.05.1992.godine.Narednih dana razmeštamo opremu i utvr ujemo njenu ispravnost.Bezbednosna situacija u Bosni i Hercegovini nije bila dobra, nema ni eg ohrabruju eg.Saopšteno mi je da u i i u Krajinu u narednih nekoliko dana. Zatražio sam i dobio kra iodmor da odem do Beograda. Do Beograda vozim i pukovnika Vulanovi a koji je ume uvremenu dobio premeštaj. Rastajemo se u Lazarevcu gde mu je živela porodica i našiputevi se više nikada nisu ukrstili.

64

Boravak u Sarajevu

Iz Beograda u Sarajevo vra ao sam se 15.12.1991. godine. Da nije bilo jednog doga aja tajput ne bih ni spomenuo. Putovao sam sam u putni kom vozilu registarskih oznaka JNA.Nakon što sam prešao most na Drini kod Zvornika i izašao iz grada u pravcu Sarajeva sveganekoliko kilometara, pokraj puta sam video da stoji sveštenik sa ve om torbom u ruci. Kakoje napolju bio sneg on se popeo na nanos snega kojeg je ralica napravila i tako meniomogu io nesmetan prolaz. Stao sam u nameri da ga povezem. On je oklevao najviše zbogvozila koje je pripadalo vojsci, a njegova i vojna profesija nisu bile sklone jedna drugoj. Ipakje ušao u automobil. Bio je to ovek tridesetih godina isposni kog lica. Ispod mantije lako seuo avala mršava muskulatura. Odmah sam uo io da se radi o kalu eru koji negde putuje.Razgovor po inje pomalo usiljeno, jer pogledom traži objašnjenje za moj postupakzaustavljanja. Kažem mu da nemam ništa protiv sveštenika ili bilo koga ko služi Bogu, da samstao u dobroj nameri da mu pomognem, jer je napolju o igledno dosta hladno. To što jevozilo vojno ne menja stvar. Razgovor odmah po inje trenutnom situacijom u Hrvatskoj inedvosmisleno tvrdi da je pitanje dana kada e i u Bosni do i do ratnih sukoba. Smireno irazborito mi objašnjava kako našom voljom trenutno upravlja ne astivi, da nam mozak nefunkcioniše kao ljudskom bi u ve da poprimamo životinjske nagone i tako pokušavamorešiti nastale probleme. Odobravam njegovu pri u i pitam ga, da li on nastali rat vidi kaoverski sukob ili kao sukob nacija zbog nerešenih nagomilanih problema. On me pogleda ikaže da svega ima po malo i da je to neizbežno na prostoru kakav je SFRJ i da e sukobi tekpoprimiti žestinu zbog preklapanja interesnih sfera me u sukobljenim stranama. Svoju pri uzavršio je tvrdnjom da e Bosna ponovo biti poprište velikih borbi i da se na kraju ništa ne erešiti.U Mili ima je tražio da stanem. Rukovali smo se i poželeli jedan drugom sre u unastupaju em periodu. esto puta je sre a bila potrebnija od pameti, jer su o daljoj sudbiniodlu ivali oni koji su se sa njom poigrali, koji su je ignorisali i izazivali.

Po povratku u Sarajevo ekalo me je prvo iznena enje. Pozvao me je komandant korpusa dabi mi saopštio nameru da me postave na dužnost pomo nika na elnika bezbednosti ukorpusu, a ujedno da vidi kako u ja to prihvatiti. Rekao sam mu da dužnost ne u prihvatitibez prisustva pukovnika Kele evi a, koji mi je pre nekoliko dana rekao da sam planiran zaodlazak u Krajinu. Uz to rekao sam generalu ur evcu da je i general Vasiljevi zvao i ljutiose na mene što mu se nisam javio za boravka u Beogradu, jer je planirao da me uputi uSremsku Mitrovicu radi obrade ratnih zarobljenika u tamošnjem logoru.Uz ovo objašnjenje dodao sam da iskustvo iz Zagreba me upozorava kako je u ratu najboljebiti u «šumi».Ispri ao sam mu u kratko tok razgovora sa kalu erom i potencirao njegove zaklju kje ipredvi anja na šta se general nasmejao i dodao:»Ako nam politiku budu kreirali neki kao tajpop onda bi mogli pro i i gore.»General me je u uveravao da nemam nikakve razloge za takvo mišljenje, jer se situacija uBosni i Hercegovini zna ajno razlikuje od one u Hrvatskoj i da se nikada ne mogu ponovitiiste scene, posebno one koje sam ve doživeo. Nije mi jasno kako je mogao takvo šta da

65

tvrdi, a nekoliko meseci kasnije tok doga aja u Sarajevu i Bosni e ga na najbrutalniji na indemantovati.

Pukovnik Kele evi mi je rekao da otpo enem sa pripremama za odlazak u Krajinu i da u naput krenuti u etvrtak 19.12.1991. godine. Trebao sam da formiram manji tim od 2 3oveka, da odaberem opremu i sve drugo za šta procenim da bi mi bilo od koristi na ratištu.Ve ranije sam imao informaciju da u Lici ima vrlo mali broj aktivnih pripadnika organabezbednosti, da gotovo i nemaju nikakvu opremu osim vozila i po neki magnetofonU Krajini sam trebao, po naredbi, da ostanem narednih 6 meseci, a procenjeno je da u tomvremenu e se prona i izlaz iz nastale situacije i da e se ratna dejstva okon ati.Nikada nisam doznao ko je to tako planirao i kako su takve informacije preko organa zamoral plasirane do poslednjeg vojnika na frontu. Kakvu štetu i blamažu po sve nas je toimalo ne treba ni spominjati.Kako je Kele evi mnogo putovao dogovorili smo se da mu referišem 17.12.1991. godinekako bih imao jedan dan za korekcije i dopunu plana.Odabrao sam dvojicu operativaca, Rajka Regoju i Šestok Zlatka. Opreme smo imali u izobilju,pa sam odabrao opremu za foto, TV, fono i IC snimanje, specijalnu opremu ozna enu kaosredstva u primeni posebnih metoda rada i niz drugih sitnica.Na dan referisanja Kele evi je sve prihvatio osim izbora Šestoka u tim. Bio je izri it daŠestok ne može da putuje, jer je Hrvat i da bi njegova sudbina u Krajini bila neizvesna uzmogu nost da ga srpski ekstremisti likvidiraju, a ja kompromitovan.Zlatko je bio udljive prirode i vrlo temperamentan zbog ega sam ranije sa njim dolazio uverbalne duele, ali sam ga izuzetno cenio kao vrednog i iskusnog operativca.Odluku da ne može da putuje u Krajinu primio je mirno kao i moje objašnjenje razloga. Ni jani on nismo mogli da slutimo koliko su razmeri samovolje i ekstremizma što se pravdalolažnim patriotizmom i srpstvom. Dolaskom na ratište, iz dana u dan, sam se uveravao uokrutnost ponašanja pojedinaca i grupa, njihovo srljanje u vlastitu i kolektivnu propast.Kele evi me je kratko upoznao sa situacijom na ratištu, poželeo mi sre an put, a svoj pištolj«INGRAM» 9 mm kratki mi je ostavio dok se ja ne sna em.

Tih nekoliko dana provedenih u Sarajevu svakodnevno sam bio u gradu, a na ve e u nekomod restorana, uglavnom na Baš aršiji. Nisam imao nikakve operativne kontakte, jer u tomgradu nisam ima veza. Ja sam nave e izlazio na Baš aršiju. Ništa nije ukazivaloDa e za nekoliko meseci taj grad postati poprište teških sukoba. Tokom dana u Domu JNAbila su nekakva informisanja. Realizovana su na na in da je pukovnik Milan Gvero itao ikomentarisao politi ke informacije pristigle iz Beograda. Ja sam od ranije znao da tepoliti ke informacije niti što govore niti što objašnjavaju. Znao sam ko i kako ih pišu, znaosam da u pisanju koriste frizirane informaciej iz raznih izvora i da je sve to na nivouSadržaja lokalnih novina.

Jedan dan sam otišao u intendantsko skladišete na Butilama, kako bih obezbedio nekedelove opreme koja mi je nedostajala. Iznenadio sam se silno kad sam tamo našaoupravnika, mog starog poznanika, majora Envera Zejnilagi a. Nisam ga dugo video, alisu ostale uspomene na dane kada smo provodili vreme zajedno.Pozvao me je u kancelariju. Tu smo uz kafu i rakiju razgovarali o svemu. Njega je veomainteresovala situacija kroz koju sam prošao u Hrvatskoj. Pri ao sam samo fragmente.

66

Raspitivao se za zajedni ke poznanika i prijatelje, pokazivao znakove nervoze dok sampri ao.Rekao sam mu da odlazim u Krajinu, da mi treba oprema, jer ne znam što se tamo dešava.Dao mi je nekoliko kompleta nove maskirne uniforme, svu pripadaju u opremu uz to i nizsitnica koje su bile namenjene za jedinice specijalne namene. ak sam se iznenadio šta sveima u skladištu. Rastali smo se kao prijatelji. Nikada se nismo više videli niti samja bilo šta uo o njemu.Kad su u komandi videli šta sam sve doneo iz Butila nisu verovali. Pitaju, ko mi je dao i jakažem, Enver. Gledaju me i ne veruju, kažu, Enver je ubre. Ne pitam zašto?, jer ne želim daujem. Na tome se sve završilo.

Na put sam kranuo sa Regoja Rajkom 19.12.1991. godine oko 08,30 asova u nadi da e mose vratiti i pre isteka 6 meseci na koliko su nas po naredbi slali u Krajinu.Vreme je bilo maglovito, hladno sa malo snega. Nadao sam se uspešnom putu na dan SvetogNikole zaštitnika putnika.Dan na koji smo putovali u Krajinu bio je zna ajan i po injenici da je Skupština SAO Krajinaproglasila Republiku Srpsku Krajinu.Krajina je država bez obzira što je nije niko priznao.

67

DOLAZAK U KRAJINU

Kretali smo se pravcem: Sarajevo – Travnik – Jajce – Klju – Bosanski Petrovac – Biha .Sa velikim uzbu enjem smo se približavali granici Bosne i Krajine. Interesovalo nas je kakoizgleda ulazak u novu državu, kakav je ambijent na granici, vlada li nekakvo sve arskoraspoloženje i sl.U mestu Velagi i na putu izme u Klju a i Petrovca bili smo oko podne. Hodža sa minaretapoziva vernike na podnevnu molitvu. Selom dominira zelena boja, sve ve e gra evine imajuzeleni krov ime vizuelno pokazuju svoju odanost Alahu.

Prošavši Petrovac malo smo se odmorili u jednoj kafani. Biha deluje mirno. Ništa ne govorida je u neposrednoj blizini front, da se ratuje. Prolazimo kroz Biha u pravcu Iza i a.Kada smo napustili Iza i , odmah iza «japanske krivine» u pravcu Li kog Petrovog Sela nalazise punkt vojne policije 6. li ke divizije. Tu je otprilike i granica sa Bosnom i Hercegovinom.Sam punkt izgleda jadno i oskudno napravljen. Policajci više li e na obi ne vojnike nego navojne policajce. Oprema na njima je šarolika. Postupaju vrlo grubo i na taj na in želepokazati kako su profesionalni u vršenju službe. Proveravaju papire kao da imaju mogu nostprovere. Sve je prepušteno slu aju i sre i. Mirno posmatram i razmišljam o onome što meeka. Prvi kontakt sa zavi ajem ravan je katastrofi i potpunom razo aranju. Pokušavam daotklonim ružne misli i pitam policajca, koliko imamo do Plitvica mada sam vrlo dobro znaokoliko još ima vožnje. On se sada trudi da mi što vernije opiše put, da je put bezbedan i daimamo još petnajstak kilometara do cilja. Pitam ga, kojoj jedinici pripada i on odgovara, da jeto vojna policija 6. li ke divizije. Zna i, od danas kad primim dužnost ja u im bitipretpostavljeni starešina.Na Prijebolju ponovo policijska kontrola, ali ovde su policajci starije godište i posao obavljajukrajnje profesionalno. Malo sam korigovao ranije ste en loš utisak u nadi da je topojedina an slu aj.Na Plitvi ka jezera u naselje Mukinje stigli smo oko 14,3o asova. U organu bezbednostioperativne grupe nekoliko poznatih likova. Na elnik je potpukovnik Šuput Nikola, koji je izBeograda upu en u Krajinu. Ro en je u Korenici. On nije izuzetak. Svi pripadnici JNA koji suro eni na teritoriji Krajine morali su biti upu eni na ratište. To je bila odluka Vrhovnekomande OS, po kojoj sam i ja upu en u Krajinu.Uslovi za rad su prili no sku eni. Radne prostorije su u jednom stanu koji se koristi i za rad iza smeštaj ljudstva.Detaljnije upoznavanje sa bezbednosnom situacijom smo ostavili za naredne dane.Zadužujem opremu i tražim da me neko otprati do Korenice kako bih se javio na dužnost uŠestu li ku diviziju.

U Korenicu sam došao nešto pre 18,00 asova. U toku su bile pripreme za dnevnoreferisanje komandantu divizije. Komandant divizije je bio pukovnik Savo Jurasovi . O njemusam ranije uo mnogo lepih pri a i iskreno sam se radovao susretu s njim.Kada sam ušao u prostoriju za referisanje video sam starijeg oveka, prili no asketskogizgleda, nagnutog iznad karte obostranog rasporeda snaga. Pažnju su mi privukle njegove

68

velike, ekinjave obrve. One su krasile mudre ljude, pa sam se nadao da je i Savo mudaroficir, koji e svojim znanjem i mudroš u uspešno voditi diviziju.Kasnije sam se uverio da je Jurasovi i dobar i mudar i sposoban oficir.Do njega je stajao pukovnik Bogdan Krtini , na elnik štaba divizije. Njega sam poznavao jošod 1979. godine iz Rijeke. Glasio je za dobrog oficira, izvrsnog poznavaoca taktike ioperatike. Sa njim sam se srda no pozdravio i tako napravio prvi korak ka otopljavanjuodnosa, jer su me svi u prostoriji nekako udno gledali. Bio sam me u njima najmla i, pa jeverovatno i to pobudilo njihovo interesovanje. Po eli su da mi prilaze i da se pojedina noupoznajemo. Nikoga nisam poznavao, a ve i broj ve je bio u penziji, pa su sada reaktivirani.Osim izuzetaka, komanda divizije je delovala kao dom staraca koji se nalaze u li kimplaninama i na svežem vazduhu radi oporavka. Ta po etna slika i misao koja mi se tomprilikom javila narednih dana samo je produbljena i potvr ena. Bilo je tu starešina sasuprugama od kojih su neke bile angažovane u komandi, a druge su jednostavno pratilesupruge, plele i heklale da im pro e vreme.

Moj prvi radni dan po eo je odmah posle javljanja i predstavljanja u komandi. Referisanju jeprisustvovao kapetan Mileti Milan, jer ja još nisam bio spreman za to pošto nisam upotpunosti vladao situacijom.U kancelariji koju su mi dodelili nalazila su se i dva kreveta. Na jednom od njih hrkao je brkatovek u uniformi potpukovnika. Nikada ga nisam video. Probudila ga je galama. Ustao je ipita me , ko sam? Kada sam mu rekao ko sam, on je ustao i predstavio se kao potpukovnikBešir Dragan i da e biti kod mene u organu kao pomo nik za obaveštajne poslove. Malosmo razgovarali i vidim da je pre rata ve bio penzionisan i da je vra en kao dobrovoljac.Fasciniralo me je njegovo izvanredno poznavanje situacije na bojištu, poznavanje ljudi iprilika, a posebno zakulisanih igara, spletki i podmetanja. Takav ovek mi je trebao iobradovao sam se poznanstvu s njim.

Komanda divizije bila je smeštena u zgradi opštinskog komiteta SKH u Korenici. Uneposrednoj blizini nalazila se zgrada SUP a Korenica u kojoj se nalazio i detašman državnebezbednosti iz Knina. Službom u Korenici rukovodio je Bruji Milan Mi o, bivši radnik centradržavne sigurnosti iz Gospi a. U Kninu na elnik službe bio je Dušan Orlovi , iskusanoperativac službe Centra iz Splita.Sve do 02,00 asova sam razgovarao sa kapetanom Mileti em, potpukovnikom Beširom ipukovnikom Krtini em. Jurasovi je otišao na Plitvice kod generala Banjanina, koji je biokomandant operativne grupe.Trudio sam se da što bolje i pažljivije saslušam sagovornike kako bih sutrašnji dan do ekaokoliko toliko spreman za rad.Pri a je bila isprepletena kazivanjem o stanju u diviziji, rasporedu jedinica premaneprijatelju, popuni i problemima, ali i sa pri ama o tome kako se ponašaju predstavnicilokalne civilne vlasti što zna ajno otežava komandovanje.Upozorili su me, da se na starešine JNA gleda sa podozrenjem, da ih pojedini predstavnicivlasti anzivaju «komunjarama», «crvenim» i sli nim ružnim imenima.Nisam mogao da verujem da sam došao u sredinu u kojoj nisam dobrodošao u kojoj meunapred oslikavaju kao «crvenog» i komunjaru i da u imati velikih problema u radu, jer mise ne e verovati, moja zapažanja ne e imati potrebnu snagu jer nisam «izvorni srpski kadar»koji je pre 17.08.1990. godine iskazao svoje protivljenje novoj hrvatskoj politici irukovodstvu koje kreira i sprovodi tu politiku.

69

Naredna dva dana, 20. i 21.12.1991. godine, proveo sam u upoznavanju stanja na teritoriji.6. li ka divizija formirana je 24.10.1991. godine.Na prostoru Like ratzna 6. brigada nije imala osnov za razvoj, jer se komanda nalazila uKarlovcu, a rasformirana je pri preustrojstvu 5. Armije u 5. Vojnu oblast. Sastavi te divizijepodeljeni su izme u rije kog i zagreba kog korpusa.Pod uticajem jednog broja generala iz Beograda koji su rodom iz Like, nametnuto je ime 6.li ka divizija, jer se ra unalo sa tradicijom i imenom i u krajnjem, da ne e biti problema sapopunom. Divizija je bila popunjena ljudstvom sa prostora opština Donji Lapac, Korenica,Plaški i delimi no Oto ac i Gospi .Divizija je ušla u sastav Operativne grupe 3 (OG 3) koja je formirana sredinom novembra1991. godine od IKM Rije kog korpusa koje je zadejstvovano nakon uskršnjih doga aja 1991.godine, kada je došlo do oružanog sukoba pripadnika MUP a Hrvatske i milicije SAO Krajina.Pored snaga i sredstava iz Rije kog korpusa i 6. li ke divizije u sastav OG 3 ušle su slede ejedinice: mehanizovani bataljon 4.okbr, oklopni bataljon 329. okbr, 2. takti ka grupa, dvahaubi ka diviziona. U logisti kom pogledu OG je bila oslonjena na pozadinsku bazu Kninskogkorpusa.

Šesta li ka divizija se sastojala od tri brigade. 1. li ka brigada u širem reonu Bruvna.Popunjenost jedinice se kretala izme u 20 25% uglavnom od dobrovoljaca. Brigada nijeuvo ena u borbe i nalazila se u rezervi.4. li ka brigada nalazila se u širem reonu Udbina. KM brigade bio je u krugu fabrike «SAIT»na Udbini. Brigada je u estvovala u borbama oko Gospi a i u napadu na selo anak kojeg jeosvojila 10.12.1991. godine, ali ga je u naredna 2 3 dana ponovo izgubila.2. li ka brigada je bila razmeštena u širem reonu Vrhovina sa osnovnim zadatkom da zatvoripravac napada HV Oto ac Vrhovine Korenica.Brigada je imala ratno i borbeno iskustvo.Sve jedinice sam obišao. Ni u jednoj nije bilo profesionalnog organa bezbednosti.U 1. brigadi dužnost na elnika bezbednosti vršio je Dozet Milan, penzionisani sekretar SUP aGospi . ovek dobrih karakteristika, ali rad u jedinici koja je popunjavana dobrovoljcima izSrbije je bila izazov, jer su dolazili ljudi svakojakih osobina. Bilo je vrlo upadljivo da zna ajanbroj dobrovoljaca budu pripadnici romske manjine, pa sam odmah posumnjao u principdobrovoljnosti. Bio sam potpuno u pravu, jer kroz nekoliko razgovora koje sam obavio, biloje jasno da su ljudi nasilno dovedeni, da je zna ajan broj njih u sukobu sa zakonom i sl.Dakle, ta brigada je bila na popisu, ali potpuno neupotrebljiva ak ni u rezervi. Tako seodržala do 15.01.1992. godine kada je rasformiranjem 6. li ke divizije i ona nestala.

Na Udbini u 4. li koj brigadi poslove bezbednosti obavljao je kapetan Kalanj or e. On nijebio operativac ve pravnik, ali se uspešno nosio sa bezbednosnim problemima kojih je bilona pretek. Ti problemi su bili specifi ni, prouzrokovani ratnim dejstvima i u eš em ljudstva uborbama oko Gospi a i u anku.Stanje je bilo optere eno neverovatno velikim brojem krivi nih dela kra e u zoni izvo enjaborbenih dejstava. Kralo se sve što je došlo kome pod ruku. Selo anak je u potpunostioplja kano. Sve je odneto ili odvezeno i niko ništa nije znao niti se moglo emu u i u trag.Kalanj mi je ispri ao pri u o prebacivanju stada od oko 400 ovaca iz anka na Udbinu. Uz put

70

je nestalo, ukradeno ili prodano 390, a samo je 10 doterano na Udbinu. obani koji su stadoterali nisu imali nikakvo valjano opravdanje ili objašnjenje.Saopštena mi je i informacija da se u pojedinim ugostiteljskim objektima na Udbini i Koreniciprodaju predmeti bele tehnike, televizori, sitan alat i pribor. Stoka je prodavana u Biha u,Drvaru, Grahovu i Bosanskom Petrovcu.Neverovatno da niko ništa nije preduzeo da se takve pojave spre e i po inioci kazne. Štaviše,nije postojao nijedan valjan dokument koji opisuje to stanje, koji ga osu uje ili nekomnadležnom prijavljuje.Tada sam shvatio da zapravo nema ni kome to da se u ini. Vojni sud nije osnovan, sudoviopšte nadležnosti na teritoriji nisu radili, a i da jesu ne bi preuzimali predmete sa vojnomproblematikom.

U Vrhovinama je stanje bilo znatno povoljnije. Tamo nije bilo odgovornog lica za poslovebezbednosti, pa sam odmah odredio da kapetan Mileti preuzme tu dužnost.Jedinica je bila popunjena doma im stanovništvom oja ano delom okb u o ekuju em rejonuBabin Potok i artiljerijskom grupom.Na prostoru Vrhovina komanda brigade je imala velikih problema u postojanju grupe mladihljudi koje je predvodio Predrag Baklaji . Baklaji je u po etku formiranja vojnih sastava biopostavljen za komandanta brigade. Osnovni kriterij bio je njegovo oskudno vojno znanjekoje je stekao u toku jedne godine školovanja u vojnoj školi iz koje je isteran zbog slaboguspeha. Boljih od njega nije bilo.On je oko sebe okupljao i do 40 mladih ljudi iz Vrhovina i okolnih sela. Tog dana, 21.12.1991.godine video sam deo te grupe ispred pošte u Vrhovinama. Delovali su kao meksi kidesperadosi. Baklaji je nosio lova ku pušku skra enih cevi «kratež» i još nekolicina, a ostaliuglavnom automatsko oružje. Ljudi su im se sklanjali sa puta.Bili su strah i trepet za mesno stanovništvo. U nikakvim borbama sa snagama HV nisuu estvovali. Njihova «herojstva» su bila progon i likvidacija meštana hrvatske nacionalnosti,koji su ostali na prostoru Krajine, plja ka njihove imovine i šverc ukradenom robom.Prištapske jedinice komande divizije bile su delimi no razvijene i popunjene.

Narednog dana 22.12. bio je Dan JNA. Bez obzira na tok doga aja komanda divizije jeodlu ila da obeleži taj dan kako je bila praksa.Sve anost je zakazana za 12,00 asova u garaži ku e Predraga Price zv. «Prego», koja nam jeslužila i kao trpezarija.Nakon što je završen oficijelni deo sve anosti u prostoriju je ušao poru nik, komandirizvi a ke ete, dobrovoljac iz Jagodine. Došao je do mene i tražio da iza em ispred ku e, jerima nešto važno da mi saopšti.Sav usplahiren i nervozan rekao mi je, da je jedna izvi a ka grupa iz sastava njegove ete ureonu Lipova Glavica iznad Široke Kule, pronašla ve u gomilu leševa koji su delimi noprekriveni snegom, pa se ta an broj ne može pouzdano tvrditi. Može se tvrditi da u gomiliima lica srpske nacionalnosti, jer su izvi a i doneli li nu kartu koja glasi na prezimeKuzmanovi .Moj voza Paskaš Predrag koji je stajao u blizini odmah re e da se se a tog prezimena izGospi a, jer se jedan policajac tako prezivao i da je bio rodom od Banjaluke. Pogledao sam uli nu kartu. Pisalo je mesto ro enja Prnjavor. Nema sumnje da se radi o istom licu.Obavestio sam pukovnika Jurasovi a o informaciji koju sam primio nakon ega je on sveprisutne pozvao da se razi u ne objašnjavaju i razloge za takav poziv.

71

Taj dan bilo je i suviše kasno za preduzimanje bilo kakvih akcija, pa je odlu eno da se na licemesta iza e narednog dana, 23.12.1991. godine.

Narednog dana, kako smo mislili, nije se moglo do i na lice mesta, jer su pripadnici hrvatskevojske otvorili vatru na našu jedinicu koja je krenula radi obezbe ivanja uslova za vršenjeuvi aja na licu mesta.Mada je do kontakta sa neprijateljom došlo u prepodnevnim asovima odlu ili smo da akcijune nastavljamo dalje, jer ne bi mogli prevesti leševe što nam je bilo u planu.

72

Prvi podaci o masakru u Gospi u

Odlu ili smo se za akciju 24.12.1991. godine na badnji dan ljudi rimo katoli ke vere, uzpretpostavku da e pažnja sa hrvatske strane biti znatno slabija zbog velikog praznika.Da bi obavili dokumentovanje zlo ina što valjanije obu io sam Nikolu Tepavca da rukuje TVkamerom. On je pre rata radio u SUP u Korenica, bio je inspektor i poznavao je tehnologijuvršenja uvi aja.Iz Široke Kule smo pokrenuli sa nekoliko traktora i prikolica u koje smo planirali dautovarimo leševe.Pri dolasku na lice mesta prizor je bio jeziv. Niko od nas nije imao priliku do tada da najednom mestu vidi toliki broj beživotnih tela. Gomila blago prekrivena snegom sakrivala je24 leša Srba iz Gospi a.*Neki nisu prilazili, neki su povra ali. Nikola teškom mukom snima tajprizor. Vreme neumitno te e. Po injemo utovar u traktorske prikolice. Leševi su ošte enipokušajem paljenja. Lice mesta obra ujemo na brzinu. Bilo je vidljivo da su leševidopremljeni iz pravca Peruši a i da likvidacija nije obavljena na mestu gde su prona eni.Prilikom utovara leševa prisutni su po eli sa prepoznavanjem. Bio je tu opštinski tužilac poprezimenu Bulj, ve spomenuti policajac Kuzmanovi , majka i k erka... Leševi su na tommestu više od mesec dana. Prilikom utovara od trupla se odvajaju ruke i noge. Svi smo ušoku, na rubu leleka, nemo i i besa. Glas se ne uje, zanemeli od užasa kojeg smo videli,lagano kre emo ka Širokoj Kuli i mesnom groblju. Na groblju smo odložili leševe dookon anja postupka obdukcije i identifikacije.Po dolasku u Korenicu pregledao sam snimak u prisustvu više lica. Snimak nije bio posebnodobar, ali je pokazivao šta se desilo.

* Krajem septembra 1991. iz skloništa zgrade zvane Uglovnica, naoružani i pod maskama,upali su pripadnici MUP i ZNG. Prema podacima jugoslovenskog Komiteta za zlo ine, to subili Ivica Roži , zvani Roka ili “Bijeli Vuk”, Martin Matija, zvani Irfan, Željko Bolac, Željko Žigii Miroslav Petri, koji su u nepoznatom pravcu odveli i potom likvidirali najmanje 34 Srba. Nokoju Srbi u Gospi u i Karlobagu sigurno nikada ne e zaboraviti je ona izme u 16. i 17.oktobra, kad je u ovim mestima uhapšeno i najverovatnije ubijeno najmanje 123 ljudi.

Spisak 170 lica srpske nacionalnosti koji su u jesen 1991. godine ubijeni u Gospi u.

Mane Baji , Todor Banjeglav, Danica Bara , Radovan Bara , Dušan Bara , Nikola Ba i ,Ankica Begi , Stojan Bogdanovi , Ilija Bogi , Jovo Bogi , Rade Bogi , Milica Bogi , JovankaBogi , Jovo Boži , Rade Boži , Slavko Bun i , Dane Bulj, Anica Bursa , Borka Vraneš, DragicaVraneš, Dušanka Vraneš, Milan Vraneš, Nada Vraneš, Rastislav Vrani , Anica Vujnovi , AnkaVujnovi , Braco Vujnovi , uro Vujnovi , Ilija Vujnovi , Iso Vujnovi , Jovo Vujnovi (ro en1941), Jovo Vujnovi (1935), Milan Mile Vujnovi , Milan Vujnovi (1971), Mile Vujnovi(1925), Mom ilo Vujnovi , Sofija Vujnovi , Boja Vunjak, Milan Vunjak, Nebojša Vunjak,Nikola Gaji , Marija Gnjatovi , Grozdanovi , Mile Gruji i , Zorka Desnica, Radmila Dikli ,uro Dobrota, Branko Dragani , Milka Dragani , Dragan akovi , oko uki , Marica uki ,

Sava uki , Milan Žakula, Smilja Žakula, Milan Ivaniševi , Nikola Ivaniševi , Branko Ivan evi ,Nedeljko (Igli ) Igri , Milica Jankovi , Stevo Jankovi , Vaso Jelini , Milun Jovi i , MilojkoJoki , or e Kalanj, Mirjana Kalanj, oka Kalem, Perica Kalini , Simo Kljaji , or e Kneževi ,

73

Milan Kova evi , Nikica Kova evi , Milorad Kordi , Dane Korica, Ne o Krajnovi , MilicaKrajnovi , Milka Krajnovi , Simo Krajnovi , Branko Kuzmanovi , Mišo Kuprešanin, PetarLazi , Sofija Lon ar, Dušan Mazinjanin, Kosovka Maljkovi Kri kovi , Mom ilo Mandi , AnkicaMari , Boro Mari , Pajo Mati , Milan Maši , Milivoje Maši , Nikola Maši , Radovan Maši ,Soka Maši , Marija Miš evi , Nikola Miš evi , Stevo Milankovi , Željko Mrki , Miloš Naprta,Vlado Naran i , Mihajlo Nikoli , Iso Obradovi , Mileva Orlovi , Miloš Orlovi , MiodragOstoji , uro Pavlica, Janko Pavlica, Milan Pavlica, Milorad Pavlica, Nada Pavlica, NikolaPavlica, Soka Pavlica, Milan Pavlovi , Milka Pavlovi , An elka Panteli , Milan Panteli ,Mirjana Panteli , Ljubica Panjevi , Lukica Pejnovi , Milan Pejnovi , Mi o Pejnovi , Ilija Pešut,Nikola Pjeva , Braca Ple aš, Dušan ple aš, Milan Ple aš, Mile Ple aš, Boško Popovi , BojaPotkonjak, Branko Potkonjak, Milica Potkonjak, Milka Po u a, Dušan Radakovi , MileRadakovi , Pantelija Radi , Gojko Radmanovi , Milica Radmanovi , Petar Radmanovi , AnkaRadovi , Dragan Radovi , Bogdan Raj evi , Mile Raj evi , Dragan Raki i njegova supruga ik erka, Milan Reli , Petar Svilar, Nikola Serdar, Boja Smiljani , Milan Smiljani , StankoSmiljani , Ljubo Stani , Jelena Stani , Marija Stani , Radmila Stani , Jovan Stankovi , BogdanStojanovi , Nikola Stojanovi , Boško Tomi i , Dušanka Trifunovi , Ljubica Trifunovi , Pajoopi , Vid Uzelac, uro Uzelac, Gojko Hini , Mom ilo ip i , Veselinka ip i , Milan ubeli ,

Branko Štuli , Bogdan Šuput.

Kasetu smo na zahtev iz Beograda odmah poslali avionom i snimak je isto ve e objavljen naTV dnevniku.Obdukcija i identifikacija je obavljena na aerodromu Udbina od strane grupe patologa VMA.Nama je ostao težek deo posla da prona emo ko je to uradio, poimeni no i po funkciji kojuje imao u Gospi u i u Hrvatskoj.Zlo in se desio u Gospi u 16,17. i 18.10.1991. godine i jedan je od najgorih tokom itavograta u Hrvatskoj.

Fotografija snimljena na groblju Široka Kula.

74

Idejni tvorac akcije etni kog iš enja Gospi a bio je Tihomir Oreškovi , a egzekutor MirkoNorac i jedinica kojom je komandovao.Krizni štab u Gospi u, koji je ujedno bio i štab HDZ, je sve Srbe u Gospi u ozna io kao ostatkesrbo etni ke bande koje treba likvidirati i tako Gospi o istiti. Oni su nakon preuzimanjakasarni u Gospi u, Peruši u i Oto cu došli do zna ajnijih koli ina oružja i municije, pa je naratištu došlo do izjedna avanja odnosa snaga.Zlo ini su po injeni i u napadu na kasarne u spomenutim mestima, a posebno u Gospi u.Koriste i tu situaciju ZNG i naoružani lanovi HDZ su uspeli u potpunosti da odbace srspskesnage iz isto nih delova Gospi a i u celini stave grad pod svoju kontrolu. Napetost u gradu jebila izuzetno velika i krizni štab na elu sa Oreškovi em tražio je povod da se obra unaju salicima srpske nacionalnosti, koji su ostali u Gospi u. Svi, bez obzira na spol, prethodnoponašanje i delovanje, su ozna eni kao «peta kolona» i osu enio na likvidaciju kaoneprijatelji Hrvatske. O planovima i namerama kriznog štaba u Gospi u, Zagreb je doznaokrajem septembra po dve linije.Prva, strana kom linijom HDZ i delimi no HSP i, linijom MUP a do tadašnjeg ministra policijeIvana Veki a.Veki je o tome izvestio Vladu, a informisan je i Tu man li no. Reakcije nije bilo, niko nijerekao «uradite to», ali niko nije ni reagovao da se blagovremeno smire tenzije i otkloniopasnost po civilno stanovništvo srpske nacionalnosti.Videvši da nema reakcije iz Zagreba, Oreškovi nare uje akciju. U no i 16./17.10.1991.godine u Gospi u je uhapšeno oko 150 lica srpske nacionalnosti od ega 46 žena.Plan je bio da se likvidacija prikrije, da se nestanak lica pravda na razli ite na ine, a posebnopri ama da su napustili Gospi i Hrvatsku, da su pokušali bekstvo na etni ku stranu i sl. Deoleševa je planiran za spaljivanje u kre ani u Li kom Leš u, ali i sami planeri i egzekutori su bilizate eni brojem uhapšenih lica. Likvidacija je obavljena na više mesta po Velebitu, a grupakoja je pronašena kod Lipove glavice je prikazana kao grupa koja je pokušala bekstvo uKrajinu, te da su stradali izme u linije dodira hrvatske i srpske vojske.Ustupanjem ovih podatak pretpostavljenoj komandi naš zadatak je bio završen.Posle rata pokrenut je krivi ni postupak protiv odgovornih lica, ali je to su enje pretvorenou farsu, pa i pored izre enih presuda smisao pokretanja postupka nije postignut i itav slu ajje i danas nerazjašnjen.

Zlo inac Mirko Norac, alkar iz Sinja. Srpski krvnik iz Gospi a.

75

Dolazak Nove 1992. godine u komandi divizije obeležilo je nekoliko doga aja. Jedan od njihje, da e biti potpisano primirje sa Hrvatskom. Sve jedinice su upozorene na mogu nostnapada s fronta, jer e se primirjem priznati fakti ko stanje, odnosno dostignuta linija nafrontu. Imaju i u vidu dosta loše stanje u jedinicama na prednjoj liniji strahovali smo da neizgubimo deo teritorije što bi kasnije bilo nemogu e vratiti.Predvi anja su se obistinila, jer su snage hrvatske vojske 31.12.1991. godine otpo ele napadduž itave linije fronta. U trenutku otpo injanja napada nalazio sam se u Babinom Potokukod komandanta oklopnog bataljona. Napustio sam Babin Potok i vratio se u Korenicu.Prema informacijama koje dobijamo uglavnom se vode artiljerijski dueli. Osmatra nica nabrdu Hum koja dominira dolinom ne registruje nikakve pokrete pešadijskih ili motorizovanihsastava.Pono smo do ekali u mrtvoj tišini. Delovala je ve a nego obi no, a to je uvek tako da poslevelike grmljavine tišina deluje potpuno umiruju e.Tako je po ela 1992. godina.

76

NESLOGA I ME USOBNA SPORENJA

Dana 27.12.1991. godine pozvao me je pukovnik Jurasovi i saopštio, da budem spreman u12,00 asova za sastanak koji e biti održan sa predstavnicima iz Knina. Dodao je kako tadelegacija treba da izrazi svoje neslaganje sa dotašnjim tokom doga aja u ratovanju protivHrvatske, ali nije govorio ko e initi tu delegaciju i koliko e ona lanova imati.

Bio sam spreman za sastanak i pre 12,00 asova, jer me je vrlo interesovalo šta e se govoritina sastanku, koja e to neslaganja biti izneta, ko su ljudi koji to ine i, da li su nekakvedelegacije upu ene i u druge jedinice.

Delegacija od tri lana pojavia se u zgradi nešto pre 12,00 asova. inili su je: David Rastovi ,predsednik opštine Donji Lapac, Simo Dubaji iz Knina i major Miloš Cvjeti anin, na elnikštaba TO Korenica.Na sastanku, bez kurtoaznog uvoda, Rastovi je odmah zapo eo svoju tiradu napadom nagenerale iz Beograda pod ijim patronatom je formirana 6. li ka divizija, koja do sada , ponjemu, nije opravdala svoje postojanje, nije ništa u inila da se teritorija Krajine proširi naGospi i Oto ac, da je divizija popunjena raznim komunjarama, izdajnicima i lošim oficirima,koji su svojim ponašanjem i nestru nim komandovanjem doprineli da se izgubi Gospi , dajedinice imaju nedopustivo velike gubitke i sl. U više navrata Rastovi je spominjao imegenerala Danila Žeželja, koji navodno u Beogradu predvodi grupu generala poreklom iz Like,koji sa distance povla e poteze ne poznavaju i pravo stanje stvari.Rastovi je naglasio da se ljudi vrlo slabo i nevoljko odazivaju na mobilizacijske pozive samoiz razloga što ne vole komunizam i jedinice sa komunisti kim predznakom. Zaklju io je, da 6.li ka divizija u najskorije vreme, ne duže od 15 dana, mora promeniti svoje ime, jer uprotivnom oni su spremni da formiraju diviziju «Kralj Petar».Jurasovi se nije suprotstavljao niti je tražio neka objašnjenja niti se pravdao, pa jemogu nost komunikacije zna ajno otežana i sastanak je priveden kraju.

Cvjeti anina sam poznavao sa akademije i kada je sastanak završen, ispred prostorije iz kojesmo izašli, on me je pozvao da zajedno sa Dubaji em i Rastovi em odemo do hotela, koji senalazio u neposrednoj blizini komande.Poziv sam prihvatio i zajedno smo došli do hotela. Unutra nas je do ekalo nekoliko ljudi kojeprethodno nikada nisam video, a ni njihova imena, koja su mi saopštavali prilikomupoznavanja, ništa mi nisu zna ila.Posle kra eg kurtoaznog razgovora, koji je bio neka vrsta upoznavanja, povedena je žustrarasprava, ponajviše, o tome kako treba ratovati, da ovo do sada nije pravo, da je izborkomandanata loš, da svaki od njih ima neki svoj interes npr. General Vladimir Banjaninne e da upotrebi avijaciju zato što u Oto cu ima ku u, pa se plaši da ne bude srušena, dakomandanti brigada na frontu ne poznaju situaciju, da nisu doma i ljudi i ne razumeju praverazloge i suštinu nastalog sukoba i sl. Posebno je žestok bio Rastovi , koji je bio ogor en nadoga aje u i oko Gospi a od augusta meseca pa na ovamo, da je kasarna u Gospi uizgubljena ne ijom krivicom u višem rangu komandovanja, da je bataljon sastavljen odmeštana opštine Donji Lapac pretrpeo velike gubitke na Gospi u zbog lošeg komandovanja i

77

sl. Za pripadnike 6. li ke divizije je rekao da su i suviše zadojeni komunisti kom ideologijom,da oficiri u diviziji guše nacionalni bunt i ponos srpskog naroda u Lici i, da su sve to razlozizbog kojih su tražili sastanak sa komandantom divizije pukovnikom Jurasovi Savom.U toku razgovora u salu je ušao penzionisani general Bori , koji je bio vidno pod uticajemalkohola, kao i dvojica ljudi u njegovom društvu. Nisu nas ni pogledali. Seli su u neposrednojblizini i mogli su da uju o emu se pri a, da se uklju e u razgovor, ali to nisu inili.Pitao sam Rastovi a zašto ovo što meni pri a nije rekao Jurasovi u, a on mi odgovori, daJurasovi sve to dobro zna, da je dobar ovek, ali nemo an na sadašnjoj dužnosti da bi bilošta mogao da promeni.Vidim da je Rastovi vrlo dobro obavešten, da svojom elokventnoš u, veštim korištenjemistina, poluistina i laži može biti vrlo ubedljiv u svom nastupu.U daljem toku razgovora ja sam postao njegov objekat interesovanja. Pitao me je gde samro en, o porodici, kada sam došao u Korenicu i sl. Ono što sam odgovarao, Cvjeti anin jepotvr ivao, a bilo je o igledno da Rastovi veruje Cvjeti aninu i da mi ne e praviti problemeu radu.U toku razgovora pridružila su nam se dvojica pripadnika službe državne bezbednostiKrajine. Jedan od njih je bio Dušan Vlaisavljevi zv. «Ba var» kojeg sam poznavao, a drugi sepredstavio prezimenom Kora . Njihov prilazak našem stolu legendirali su pozdravljanjem saRastovi em i ostalima, ali za kratko vreme kroz razgovor su po eli da pokazuju znatiželju isimpatiju prema meni. Taj ose aj prepoznavanja namere sagovornika sam izgradio krozprethodni višegodišnji rad sa ljudima, to se i u ovom slu aju pokazalo kao ispravna procena.Ono što tada nisam znao bilo je, da su Vlaisavljevi , Kora , a kasnije i Spase evi imalizadatak, da u estalo kontaktiraju sa mnom, da prou avaju moju li nost, razmišljanja otrenutnoj situaciji, ukupno gledanje na rat i srpsko hrvatski sukob, da ocene moje politi ko inacionalno opredeljenje, koliko sam spreman i i daleko u borbi Srba za nacionalnooslobo enje i u tom kontekstu, kakva su moja nacionalna i verska ose anja, kao i sve drugona osnovu ega bi mogli doneti kona nu odluku i proglase me «svojim» ili da me odbace,etiketiraju i, na kraju proteraju iz Krajine.Nisam znao ni ko su «oni» koji vladaju stanjem u Krajini, zvani no ili iz senke, nisam znaokako izgleda hijerarhija i ko je taj kojem se veruje i kome se podnose izveštaji.

Sastanak u hotelu nije ni završen, jer smo zapravo zapo eli raspravu o temama koje e itavovreme rata dominirati u me usobnim odnosima, stalno optere ivati i onako složenusituaciju pitanjima odanosti, izdaje, prevare i zakulisanih igara.

Sa Cvjeti aninom, Dubaji em i Rastovi em otišao sam kod predsednika opštine KorenicaBoška Božani a. To je bila prilika da se upoznam sa ovekom ije ime je bilo vezano zagotovo sve doga aje proteklih dve godine. I dobre i loše.Božani je bio veoma sumnji av prema svim pripadnicima aktivnog sastava JNA koji su biliangažovani u Krajini, pa ni ja nisam bio izuzetak. Smatrao je to nužnim zlom koje se moratrpeti radi ostvarivanja kona nog cilja – osloba anje Krajine. Vrlo upadljivo je bilo njegovoobra anje Cveti aninu i na in me usobne komunikacije. Jasno se videlo da su u potpunostina «talasnoj dužini», ali nikako nisam mogao da znam kako je to postignuto. Iz tog primera ijoš nekih drugih videlo se da ipak prihvata starešine pod svoje okrilje samo je trebaloprona i formulu kojom se dolazi do njegove naklonosti. Kasnije, do njegovog napuštanjaKrajine 1993. godine sastajao sam se sa Božani em više puta, javno i tajno, sami ili uprisustvu drugih lica. Kako budu tekli doga aji tako u se osvrtati na te sastanke. Mogu re i

78

da je u mnogo emu bio u pravu, ali metode koje je primenjivao nisu bile dobro odabrane,pa ak neadekvatne i za tako složene prilike kao što je rat.

Do Nove 1992. godine u Korenici sam upoznao sve one koje sam trebao upoznati. SekretaraSUP a Korenica Dragi evi a, na elnika Veselinovi Dragu, na elnika detašmana SDB – BrujiMilana i ve inu njegovih operativaca kao i mnoge druge.Sve institucije su nekako funkcionisale osim opštinskog suda. Za sudove opšte nadležnostikakav je bio sud u Korenici nije me udilo, ali da nije formiran vojni sud, a ratuje se više odpola godine nije bilo nikakvog opravdanja. Postojao je vojni sud u Banja Luci, ali njegovopostojanje se nije ose alo, mnogi nisu ni znali da postoji.Mnogi doga aji osta e trajno nerazjašnjeni, jer ni policija ni sud nisu postupali po zakonu.Osta e tajna mnoge pogibije za koje se šapatom pri alo da su likvidacije, a pripisivane sulicima koja su, s druge strane, bili predstavnici zakona i vlasti na terenu.Sagovornike na tu temu bilo je teško prona i i u Korenici i na Plitvicama, posebno me uonima koji su ranije bili angažovani u Nacionalnom parku. Objekti u parku su bili zna ajnodevastirani, neki od njih pretvoreni u objekte za smeštaj vojnika i opreme, po ev od Spomendoma 6. li ke gde se nalazila komanda OG 3.Direktor Nacionalnog parka bio je Stevo Samolov. U sredini je važio kao kadar SDS kojegfavorizuje Božani na ije inzistiranje je i postavljen za direktora. Samolov je bio rodom izBijele Rijeke gde je živeo u o evoj ku i sagra enoj iznad same Bijele rijeke na kojoj suSamolovi decenijama imali vodenicu.Više puta sam ga pose ivao na toj adresi, jer je bio zahvalan sagovornik i vrlo dobarpoznavalac prilika, a i širih tema.On je zapo eo vrlo interesantnu temu istorije Plitvi kih jezera iz posebnog ugla. Moji kasnijisagovornici to su proširivali, dopunjavali, delimi no osporavali i demantovali. Me utim, kakogod bilo, jasno se moglo videti da postoji vekovna borba za Plitvi ka jezera i da je i tu jedanod kamenova spoticanja i srpsko hrvatskog nesporazuma, sva e i sukoba.

79

Plitvi ka jezera

Na prostoru izme u Male Kapele i Li ke Plješivice, smestila su se Plitvi ka jezera ustepenastom nizu, koje ukupno gledano, predstavlja izvorišno podru je reke Korane.Sabor Narodne Republike Hrvatske je 08.04.1949. godine Zakonom proglasio Plitvi ka jezeranacionalnim parkom.Odre eno je da to podru je obuhvata delove kotara Titova Korenica, Oto ac, Slunj i Ogulin.Nacionalni park se prostire na 19462 hektara od ega na šume otpada 15715 hektara, vode217 hektara i 3530 hektara na pašnjake i seoska naselja.Biseri Nacionalnog parka su 16 jezera, podeljenih na gornja: Proš ansko jezero, Ciginovac,Okrugljak, Batinovac, Vir, Veliki i Mali Jovinovac, Galovac, Milino jezero, Gradinsko jezero,Veliki burget i Kozjak, te donja jezera: Milanovac, Gavanovac, Kalu erovac i Novakovi abrod.Jezera se pune vodama Crne i Bijele rijeke koje stvaraju zajedni ku maticu u selu Plitvi kiLjeskovac i ulaze u Proš ansko jezero.Pored ove dve reke ima niz manjih potoka, a ve i je potok Plitvica, koji se na kraju svog tokaruši u Novakovi a brod i pravi slap visok 76 metara. Vode potoka Plitvica sa vodom izNovakovi a broda spajaju se u Sastavke i obarazuju reku Koranu.

Iznad izvora potoka Plitvica podignuta je vila «Izvor» koja je u prvobitnoj nameni bilaodre ena kao jedan od rezidencijalnih objekata Josipa Broza Tita i Sabora Hrvatske, ali kakoje objekat vrlo sabo korišten prenet je u vlasništvo Nacionalnog parka.

Jezgro Nacionalnog parka ine stara naselja Kon arev Kraj, Bijela Rijeka, Crno Jezerce,Uvalica, Ljeskovac, Miri Štropina, Plitvica, orkova Uvala, Prijeboj, Korana, Serti Poljana inovonastala naselja Jezerce i Mukinja.Pre rata potpuno pusta sela bez i jednog stanovnika bila su naselja Kon arev Kraj, MiriŠtropina, Crno Jezerce i orkova uvala.

80

Tokom rata opustela su sela Serti Poljana i Korana ije stanovnike su proterali, ku edevastirali i imovinu oplja kali pripadnici raznih jedinica koje su se pojavljivale podkomandom TO Krajina ili operativnih sastava JNA. Selo Korana je zapaljeno 1993. godine izprotesta pojedinaca zbog neaktivnosti jedinica UNPROFOR a na zadacima zaštite života iimovine stanovnika Krajine. Neposredan povod za paljenje sela bio je napad hrvatske vojskeiz pravca Gospi a ka Gra acu, poznatiji kao operacija «Meda ki džep».Srbi su nastanjivali sva sela osim orkove uvale, Korane i Serti Poljane. inili su ve inskinarod na tom prostoru i to je bio problem kojeg je trebalo rešiti i promeniti nacionalnustrukturu stanovništva. Sve to se dešavalo pod okriljem socijalisti ko komunisti ke vlasti uHrvatskoj, pod okriljem politike SKJ SKH, proklamovanih vrednosti NOB – bratstva ijedinstva, ravnopravnosti i zajedništva svih naroda i narodnosti u SFRJ.Nekome je smetala kohezija srpskog nacionalnog korpusa na tom prostoru i povezivanjesevernih i južnih delova Hrvatske u kojima je ve insko stanovništvo bilo stanovništvo srpskenacionalnosti.Taj proces nije bio vezan samo za Nacionalni park ve i šire, sa krajnjim ciljem smanjenjabroja Srba u Hrvatskoj do «snošljive granice tolerancije» koja ne sme prelaziti 5 6% odukupnog broja stanovnika u Hrvatskoj.

Evo nekoliko injenica do kojih sam došao kroz razgovore sa više lica u periodu od tri godine,a koje potvr uju napred izneto.U vreme socijalisti ke vlasti i socijalisti kog društveno politi kog ure enja, to su bilezabranjene i kažnjive teme, pa se niko nije ni usu ivao o tome pri ati, a naro ito ne, žaliti senadležnim politi kim i partijskim organima, ni javno ni tajno.Pokušaji da se za Liku obezbedi politi ka autonimija u Hrvatskoj sredinom sedamdesetihgodina po inicijatore se završilo tragi no i potpuno ih je diskreditovalo, što do današnjihdana nije ispravljeno niti ima volje da se to u ini.

Nešto pre donošenja Zakona kojim se Plitvi ka jezera proglašavaju Nacionalnim parkom,tadašnji ministar policije Hrvatske Stevo Kraja i dobio je zadatak da na širem prostoruPlitvi kih jezera prona e lokaciju za gradnju vile koja bi bila namenjena za odmor i posebneaktivnosti Josipa Broza Tita Predsednika FNRJ.Detaljnim pregledom terena iz vazduha i kopnom odabrana je lokacija na oko 2 km jugozapadno od sela Plitvica iznad izvora istoimenog potoka.Investitor je bio Sabor Hrvatske, a gradnja vile vo ena je pod šifrom «99» koje ime su nekimeštani koristili i kasnije. Jakov Blaževi je bio u svojstvu najodgovornije osobe za gradnjumada je Stevo Kraja i bio glavni operativac.Sve radove je izvodila manja grupa stru nih ljudi,inžinjera, tehni ara i raznih majstora, a svapotrebna radna snaga je regrutovana nasilnim mobilizacijama, aktivnostima policije i UDB ena terenu i zatvorima. Radovi su trajali do 1953. godine.Tadašnja UDB a je dobijala zadatke da pomaže u pronalaženju raznih vrsnih majstora. Takonpr. Glavni inženjer na gradilištu traži vrsnog tesara na 2 3 meseca. UDB a pronalazi takvogna terenu, optužuje ga za nešto što nema veze s njegovim ponašanjem i kažnjava onolikokoliko je potrebno njegovo angažovanje na gradilištu.

Objekat je tako temeljito gra en da ne postoji mogu nost njegovog rušenja pojedina no vesamo sa brdom na kojem je sagra en i koje dominira iznad izvora potoka. Nešto iznad

81

potoka sagra en je objekat za smeštaj elekto agregata, pa je vila i u pogledu napajanjaelektri nom energijom bila autonomna.Kada je objekat završen u zidarskim radovima i krenulo se u završne radove unutrašnjostivile, glavni inženjer je za izradu vrata, prozora i podova tražio hrastovo drvo sušenonajmanje sedam godina.Kraja i u je sugerisano da takvo drvo može prona i na terenu samo u ve sagra enimobjektima gde je hrastovina glavni gra evinski matrijal. Takvi objekti su se uglavnom nalaziliu ruralnim sredinama, pa je država bila prisiljena da na terenu izmišlja svakojake problemekako bi imala opravdanje za nasilno iseljavanje itavih sela. Od njihovih ku a izdvajani sukvalitetni delovi, rezane daske raznih profila i upu ivane u zatvorske stolarske radioniceGolog otoka, Lepoglave i Gradiške. U revnosnosti izvršavanja ovog zadatka se preteralo, paje obezbe eno znatno više matrijala od traženog. Od viška je ura en nameštaj kojim jeopremljena vila i niz privatnih vila raznih drugova i drugarica koji su u to vreme bilipersonifikacija države i vlasti. Igrom slu aja i sam sam bio korisnik takvog nameštaja kojim jebila opremljena vila Jakova Blaževi a na Plitvi kim jezerima.U toj aktivnosti srušeno je dosta objekata na širem podru ju, ali u i Hrvatskom Zagorju iPodravini gde su ljudi imali porodi ne objekte izra ene od hrastovog drveta. Od ove akcije ipošasti nisu bili zašti eni ni Srbi ni Hrvati.

Po završetku vile postavljeni su vrlo visoki bezbednosni kriterijumi uvanja i zaštite objekta.Postavljen je poseban režim kretanja i zadržavanja na tom prostoru, a stranim državljanimaje bio zabranjen bliži pristup.Vila je bila kapaciteta oko 80 korisnika i u prvoj verziji sa jednim apartmanom, a kasnije dva.Prilikom prvog boravka u vili Tito i Jovanka su se posva ali, pa je odmah odlu eno da im seapartmani razdvoje.Tito je vilu koristio 2 3 puta, jer mu se nikako nije svi alo mesto, niti ambijent vile. Tako je iizjavio da ne želi vreme da provodi u baraci, posle ega nikada više nije došao.

Ve krajem pedesetih godina 20. veka je odlu eno da se na prostoru severno od Plitvi kihjezera gradi veliki vojni poligon. Na planiranom prostoru nalazilo se više naselja isklju ivonastanjenih srpskim stanovništvom, a dominirala su naselja Mo ila i Toboli . itav prostorplaniranog poligona nalazio se na teritoriji opština Ogulin i Slunj.Zbog gradnje poligona prekinuta je drumska veza izme u Slunja i Plaškog i definitivnorazbijen nacionalni srpski korpus na dva dela, približno granicama zamišljenih i nu enihkotara Knin i Glina.Vrlo mali broj meštana se preselio u obližnja naselja koja nisu bila obuhva ena iseljavanjem,dok ih je ve ina napustila zavi aj i preselila se najve im delom u Vojvodinu.Iseljavanje je trajalo gotovo 10 godina i samo najhrabriji su pružali otpor, ali su na krajupopustili i napustili zavi aj. Od objekata koji ukazuju na prisustvo pravoslavnih stanovnika natim prostorima ostale su ruševine crkve u Mo ilima i groblja sa po kojim nadgrobnimspomenikom.U tom procesu izmene demografske slike i nacionalne strukture na prostoru Hrvatskezna ajno su obuhva ena i sela Slušnica, Tepavci, a druga manje. Tako je u opštini Slunjve insko stanovništvo postao hrvatski narod.Postojao je plan da se poligon proširi i na sela Li ka Jesenica i Skrada, a sela Sborsko i Kuseljda se pripoje opštini Titova Korenica ime bi se i u toj opštini smanjila dominacija srpskogstanovništva koja se u to vreme kretala preko 95%.

82

Selo Skrada je iseljeno, a od drugog dela plana se odustalo iz meni nepoznatih razloga.

Na prostoru Nacionalnog parka vo ena je takva politika, koja je, u krajnjem, trebala da zatresvako spominjanje srpskog imena na tim prostorima. Pod okriljem politike zaštite okoliša isadrenih barijera na kojima po ivaju jezera trebalo je prona i na in da se naselja sa srpskimstanovništvom onesposobe za normalno funkcionisanje ukidanjem saobra ajnica,prodavnica, pošte, škole i svega drugog na emu po iva jedno naselje.Najteže je prošao Plitvi ki Ljeskovac, koji je bio i najve e naselje i za ije ime se vezuju prvipo eci turizma na Plitvi kim jezerima. U Ljeskovcu je sagra en prvi hotel vlasništvo MihajlaDeli a – Srbina rodom iz tog sela.

Plitvicki Ljeskovac

Dugo godina jedan od putokaza prema Plitvi kim jezerima bila je i železni ka vozna karta nakojoj su Vrhovine pisane uz ime Plitvi kih jezera. Pošta i škola u Ljeskovcu su ukinutesredinom šezdesetih godina. Plan je bio da se od Ljeskovca napravi etno selo sa rezervatomza preostale Srbe, koji ni po koju cenu nisu hteli da napuste vekovna ognjišta.

Prema kazivanju ve eg broja sagovornika nosioc tog zlo ina kog projekta bio je ing. JosipMov an, kojeg su kreatori izmene nacionalne slike na tim prostorima pronašli i doveli izMrkoplja u Gorskom Kotaru, gde je radio u tamošnjoj šumariji.On je bio autor koncepta novog pejzažnog ure enja parka koje je obuhvatalo i izgradnjujednog vešta kog jezera iznad Plitvi kog Ljeskovca koje bi nastalo pregra ivanjem Bijelerijeke. To sedamnaesto jezero se trebalo protezati do pod Kon arev Kraj, ali je imalo iposebnu namenu. Njegovom izgradnjom u potpunosti bi nestalo selo Bijela Rijeka,komunikacija prema Babinom potoku i Vrhovinama bi bila potopljena vodom, a Ljeskovac bise našao pritešnjen izme u tog jezera i Proš anskog sa nikakvom perspektivom za opstanak.

83

To je bio zlikova ki pothvat oveka koji je bio poznat po svojim nacionalisti kim stavovima irazmišljanjima obavijenih u oblandu nauke o zaštiti okoliša i novih rešenja u nacionalnomparku.Pri ali su mi, da je po etak nalivanja doline vodom i formiranje vešta kog jezera izazvalognušanje i onih najokorelijih nacionalista i srbomrzaca, pa je posle nekoliko godina branasrušena i sva voda isto ena u Proš ansko jezero. Imao sam priliku da obilazim taj prostorposle ispuštanja vode. Ne znaju i o emu se radi, mislio sam da je taj prostor doživeosvojevrsnu kataklizmu.Takvo ponašanje ni im nije sankcionisano niti se ko smeo žaliti.Nova naselja Mukinja i Jezerce su potpuno neprirodno postavljena i odmah, na prvi pogled,vidi se da je to nasilno napravljeno sa nekom lošom namerom. Mnogo bolje lokacije,posebno uji Kr evina, nisu uzimane u obzir jer je trebalo uspostavljati novo naselje sadominacijom stanovništva koje je dovo eno sa strane kako iz Hrvatske tako i Bosne iHercegovine.Taj problem osporavanja prisustva Srba na Plitvi kim jezerima, njihovim zaslugama zaizgradnju i o uvanje tog bisera prirode, imenima jezera i drugih geografskih pojmova iz kojihse nedvosmisleno može videti uticaj i prisustvo Srba, istican je i u 19. veku sa nameromizmene imena.Verovatno najdalje u tome otišao je hrvatski pesnik Ivan Trnski u svojim «Jezerkinjama» gdese jasno vidi pokušaj izmene narodnih imena jezerima, slapovima, pe inama i okolnimbrdima.Najbolji odgovor Trnskom dao je Jovo Uzelac zv. «Kuburica», guslar u narodnoj pesmi kojuprenosim u celini:

«Da brat Ivo sam ne bere slavu,Evo i ja mu im svoju glavu;Ne mu im je , što pjevati ne znam,Ve ga žalim, što vremena nemam;Siromah sam, škola ne izu ih,Teža ki me evo posao mu i!Ovu pjesmu baš pjevam u šumi,Gdje je pjesnik otvorene umi,Baš u šumi, u zelenu trnju,Da je kome drugom, zapjevao bi crnju!Ali ne u, kad je to Hrvatu,Po krvi nam ro enom bratu.Bra a jesmo, moj pjesni e Ivo!Al u pjesmi ne govori krivoOd Plitvice , od srpskije sela,Od jezera i divnije vrela.Kad si brate one pjesme pisao,Tada tebe ne posluži misao,Jer ti pjesme nisu jezgrovite,Nit su proza nit su stihovite.Slušaj, Ivo, a dobre sam volje,Tvoju pjesmu da pjevam bolje!Slušaj mene, srpskoga guslara,

84

Bog i meni dade nešto dara.Pa eš uti, Božja ti je vjera,Od starine ija su jezera!Slušaj, Ivo, o ul re i krivo:Tu gdje voda odsvakuda vari,Tu se naši naseliše stari;Jer iz sela bježaše u gore,

Od Tur ina gdje se branit more;U to vrijeme bore i se s TurciU planini živješe ka vuci.Gdje hajdu ka bjehu kanabišta,Tu gospodska sad su pristaništa!Najprva je ona Crna Rijeka,Što no te e iz planine Kika,I s njom vrela združila se mala,S Rijekom majkom, pa divota prava!Jezero se u jezero lije,Krasna šuma iznad njih se vijeTe divote na daleko nije!Voda hu i, krajem popljuskuje,Barka plovi, a pjesma se uje;A slapovi tuku sa visine,Samo, brate, uživaj miline!Gospoština še e se po hladu,Te miline nemaju u gradu:ista zraka i šume zelene,

Gdje no cvjetak u ladu ne vene;Silne mome u grmu se kriju,A djeti i za njima se viju!O Kozja e, sve ovo je po šali,I tebi su Srbi ime dali,Stari Srbi, srpski kalu eri,Što živješe na ovim jererima,U pe ini gdje se legu vile,Što su Srbu posestrime bile!Tu je kalu er stari srpski bio,I svoj vijek u pe ini vio;A ne fratri niti kanonici,Ni stekliši, ni turski derviši!Pa i danas, božja ti je vjera,Tu je pe ina srpskog kalu era!Kakvo njojzi ime e te dati,Kako e se od sad ona zvati?!Što je naše, to vama ne damo,A za vaše grabit se ne znamo!Vi slavite jednog Periši a;A kuda e stotinu Grbi a?

85

I još drugih tu ima plemena,Al im ne u sada brojiti imena.Al dok traje ovijeh planina,Divna Kika i Lumbardenika,I jezera i srpskih plemena,Ta se ne e mjenjati imena!»

Sve do 1990. godine ove i mnoge druge pri e, pri ale su se šapatom i u društvunajpoverljivijih.Mnogi su progovorili nude i dugogodišnje tajne na uvid nama koji smo živeli u zabludama,uljuljakni blagodetima života koje nam je nudilo socijalisti ko samoupravno društvojednakosti i pravi nosti.Nije slu ajno što su se prvi oružani sukobi MUP a Hrvatske i pripadnika milicije SAO Krajinaodigrali upravo na Plitvi kim jezerima. Ima više simbolike u tome, a mesto je pažljivo iperfidno birano.Kako je govorio akademik Jovan Raškovi , Srbi kada vole, a neko im tu ljubav uzima iliosporava, burno i emotivno reaguju. Plitvi ka jezera su vekovno srpsko ognjište koje imnaoružani redarstvenici pokušaše oteti i zato su reagovali burno i emotivno. Padoše i prvežrtve i sa jedne i sa druge strane. Rajko Vukadinovi sa srpske i Josip Jovi sa hrvatske strane.

86

VREME PRIMIRJA

Kako je zaživelo primirje potpisano u Sarajevu na frontu gotovo da i nema nekih zbivanja, pakoristim svaku priliku da se što bolje upoznam sa situacijom na terenu i u jedinicama.Tako je nešto delovalo loše i prete e unutar nas samih, ali nikako nisam nalazio odgovore napitanje, šta bi to moglo da bude.U samoj jedinici posebnu pažnju mi privla i veliki broj predratnih policajaca iz SUP aKorenica, koji su prešli u jedinice JNA. S druge strane, SUP nije imao dovoljno kvalitetnih iškolovanih policajaca za vršenje službe na terenu, pa se odmah uo avao problem i hteo samna i odgovor.Prve informacije sam dobio od mog zemljeka Milana Miše Pavlice, koji je kao rezervnistarešina u vojnoj policiji mobilisan u Rijeci, još pre izbijanja ratnih sukoba. Znali smo se izvremena mog službovanja u Rijeci. Imali smo dovoljno me usobnog poverenja i potrebneotvorenosti da neoptere eni raspravljamo o bilo kojem problemu, pa tako i o ovom koji jemene interesovao.O policajcima mi je ispri ao da su oni kolektivno napustili SUP a zbog neslaganja satadašnjom politikom koju je vodio SDS, ali da je to odmah iskrivljeno i promenjeno u tvrdnju,da oni podržavaju politiku koju proklamuje nova hrvatska politi ka elita, da su izdajnici i sl.Svakako da su pojedina no imali neke manje grehove, propuste i promašaje, ali nije stajalatvrdnja da se radi o izdajnicima i ljudima koji ne žele da se bore za svoju zemlju. Dalje me jeupoznao sa injenicom da su za loše stanje u itavoj Lici najodgovorniji Boško Božani iLjubica Šolaja, a posebno kada je SUP u pitanju. Naime, Ljubi in suprug Milan Javorina je bioplaniran za dužnost sekretara SUP a Korenica i da se na tom planu nešto izjalovilo, pa jedoveden drugi ovek. Gospo i Šolaja Ljubici se stavljalo na teret, da je ona zapravo inicijatorpobune policajaca i da je na taj na in slala poruke Božani u, da on ipak nije apsolutni vladaru Korenici.Taj me usobni obra un i netrpeljivost Božani a i Šolaje odvijao se preko sudbina tih ljudi ijoš mnogih drugih, pa je to otežavalo i onako lošu situaciju na terenu.

U toku razgovora Pavlica mi je prvi ukazao na frapantan podatak kojeg je ranije uo, da je uKrajinu planski i smišlljeno, uba eno preko 100 bivših policajaca MUP a Republike Hrvatske ida se neki ve nalaze na rukovode im mestima u Krajini. Po toj informaciji, još u vreme dokje ministar unutrašnjih poslova bio Josip Boljkovac, izvršena je selekcija oko 100 policajacasrpske nacionalnosti, koji su svoju lojalnost Hrvatskoj trebali iskazati na na in dadobrovoljno odu u Krajinu i tamo na razne na ine vrše opstrukciju odbrane, šire lažne iuznemiruju e vesti i glasine, podsti u na defetizam i bezperspektivnost odbrane, perfidnoopisuju Hrvatsku kao superiornu u nastalom sukobu, rade na pronalaženju istomišljenika ilica koja nisu za ratnu opciju sa Hrvatskom i na taj na in ukupno da uti u na loše stanje uorganizaciji odbrane. Prema ovom opisu oni su trebali da rade i postupaju kao organizovanapeta kolona.Verovao sam da je tako ili da može da bude tako, ali ni jednog valjanog podatka u tompravcu nisam imao do ovog razgovora. Bio je to podatak koji e me okupirati do kraja rata,koji e me navoditi i dovoditi u razne situacije i iskušenja.

87

Tokom rata smo dolazili do razli itih podataka koji su potvr ivali tvrdnju da me u namadeluje organizovana peta kolona, ali se prava istina pokazala tek padom Krajine. Tada e tajpodatak dobiti na svojoj težini i biti dokazan kao potpuno ta an, ali na žalost kasno.

Pokušaji da se pred vojnim sudom u Beogradu razjasne neki slu ajevi nije uspeo iz razlogašto država Srbija i njena vojska nije htela da se meša u doga aje koji su se odnosili naKrajinu, pokušavaju i na taj na in da dokaže, kako ona nije bila umešana u ratni sukob nitiželi o tome da raspravlja. Sva objašnjenja su se mogla svesti na slede u tvrdnju: RepublikaSrbija nije u estvovala u ratu, nije sprovodila nikakvu nedozvoljenu delatnost na svojojteritoriji niti je dozvoljavala da se takva delatnost sprovodi od strane tre ih lica. Na osnovutakve konstatacije nema ni uporišta za pokretanje bilo kakvog sudskog procesa kroz ijevo enje bi to trebalo dokazivati.

Pored ove informacije Pavlica me je savetovao kako da se ponašam, jer pripadnici JNA nisubili posebno omiljeni, optuživani za slom Jugoslavije, pokušaje o uvanja SKJ kroz formiranjeSKPJ, da pripadnici JNA u Krajini se nalaze na istom zadatku kao i spomenuti policajci, dakleda zajedni ki delujemo u pravcu da na politi ki ili neki drugi na in dovedu Krajinu u pozicijuda bude integrisana u pravni i politi ki sistem Hrvatske. Apsolutni vladari i istinski borci zasrpsku stvar smatrani su lanovi SDS i u tom pravcu nije smelo biti sumnje niti poga anja.Vreme i doga aji e pokazati koliko je to bila lažna slika stanja i koliko je vode ih ljuditadašnjeg SDS a kolaboriralo sa neprijateljem i tražili sebi na in da i posle rata ostanu uHrvatskoj, bez obzira na kona ni rezultat.Sedeli su na dve stolice i diktirali situaciju na terenu upiru i prstom u druge kako na njih nikone bi obratio pažnju.Pitam Pavlicu, da li njemu sve ovo li i na podmetnutu pri u sa krajnjim ciljem da nas sveposva aju, da nas rasteraju i da li bi to mogao biti deo scenarija tih koje je Boljkovac poslaou Krajinu? On sleže ramenima, ništa ne govori, jer ništa nije ni mogao da kaže. Tek smo bilina po etku. Na kraju ga pitam, da li je sa nekim razgovarao o ovome što je meni poverio, aon odgovara da nije, da je to skoro uo, a da je imao nameru da iznese informaciju, ali mu seza to nije ukazala prilika, jer su svi u nekakvoj žurbi i imaju pre a posla. Završio je re ima daje bio problem i me usobnog poverenja, jer se plaši sa svakim da razgovara o takvimsadržajima. Na tome smo završili razgovor i, umesto da imam odgovor na pitanje zbog kojegsam razgovarao, ja sam sebi otvorio niz drugih pitanja, vrlo ozbiljnih i profesionalnih nakojima je trebalo isto tako profesionalno raditi.

Veliki problem je bilo informisanje po hijerarhijskoj liniji u okviru same službe. Nije bilo višejasno postavljenih zadataka, težišta u radu niti povratnih informacija u vezi nekogbezbednosnog problema. Stvorio se takav utisak kao da nikoga ništa ne interesuje i akonešto uradiš, dobro si uradio, ako ne, nikom ništa.Ono što je pobu ivalo posebnu pažnju kod mene bilo je osiono i drsko ponašanje pojedinacau samoj službi, koji su sebi dali za pravo da oni odlu uju i presu uju o stanju na teritoriji i zakoga oni ustvrde da je dobar ili loš po tom pitanju više nije bilo diskusija.U takvom ponašanju prednja io je Dušan Smiljani i nekoliko operativaca iz grupe koju je onvodio. On je smatrao da se nalazi u kategoriji «prvoborca» da su njegove zasluge nemerljiveu organizovanju odbrane Krajine i da je sada pitanje dana kada e se te zasluge napla ivatiinovima i odlikovanjima.

88

Imao sam priliku da vidim i držim u rukama papir na kojem je katoli ki sveštenik iz Drežnikapisao izjavu vlastitom krvlju. Znao sam da je posle zauzimanja Drežnika i Vaganca ostao živ isada, kome je trebalo da svoj patriotizam tako iskazuje? Doznao sam da je izjavu odvele asnog uzimao Platiša Slobodan i to sam napisao kao informaciju traže i objašnjenjepostupka, odnosno upute, da li je to neki novi manir i da li i ja trebam na takav na in daradim?Nekoliko dana iza toga na mene se svalila itava lavina kritika zbog spominjanja tog slu aja islobode da sumnjam u nekoga ko se toliko žrtvovao za srpsku stvar, a nije imao nikakveposebne razloge da se tako ponaša, jer je mirno mogao da sedi u Zagrebu ili negde uinostranstvu.Mirno sam sve to posmatrao i razmišljao da su upravo to situacije kojima sami sebi se emogranu na kojoj sedimio i da e nas takvo ponašanje potpuno diskreditovati.

Drugo što je privla ilo pažnju kod informisanja bilo je, da se posebno traže podaci o licimakoja deluju sa pozicija etništva, koja se ponašaju kao etnici ili da se sa njima identifikujukroz odevanje.Navodno da je te podatke tražila uprava bezbednosti mada nikada nisam video nekakavdokument kojim bi se postavljali takvi zadaci. Me utim, jedan susret sa generalomVasiljevi em u aprilu 1992. godine jasno mi je rekao da su takvi zahtevi postavljani. Kratkosmo razgovarali i tada mi je on, onako uz put rekao, da ne zna koliko e pomo i ukonsolidovanju odbrane Krajine, ali pouzdano zna da e krajišnicima izbiti etništvo iz glave.Bilo mi je jasno da su od njega dolazili zahtevi i ranije da se identifikuju grupe i žarišta kojadeluju sa tih pozicija.

Omiljena krilatica Boška Božani a bila je «juriš na generalštab». Posle ovog razgovora saVasiljevi em shvatio sam u emu je problem. Stanje na teritoriji koje je diktirala politika SDSje bilo u potpunoj koliziji sa onim što se mislilo i kreiralo u Beogradu. Gotovo da nije bilododirnih ta aka, a samim tim nije bilo nikakve šanse da delujemo kao organizovana snaga ida se nalazimo na zajedni kom zadatku. Žrtve takvog stanja bili su neobavešteni ljudi naterenu ili oni koji su živeli u stalnoj zabludi da nešto znaju, a iza le a im se vodila politikakoju oni nisu hteli shvatiti ili je nisu razumeli. U jedinicama na raznim dužnostima, a posebnona dužnostima u organima za politi ki rad i moral, angažovani su istaknutiji bivši lanovi SKJ,lanovi opštinskih komiteta i sl. dok gotovo nijedan iz SDS koja je bila kreator državnepolitike. Nije im se verovalo, jer je kriterijum bio mirnodopski, onaj koji je koristila JNA.Politika SDS je smatrana politikom koja deluje sa pozicija unutrašnjeg neprijatelja, jednakokao što to sa hrvatske strane ini HDZ i neke druge stranke desne orjentacije. U takvimokolnostima nije bilo udo da dolazi do me usobnog optuživanja, etiketiranja,omalovažavanja i vre anja i da težišni zadaci organizacije odbrane trpe zbog takvog stanja.

U takvim okolnostima je trebalo raditi na više frontova, pružiti komandovanju kvalitetnepodatke, omogu iti njegovo funkcionisanje spre avanjem snaga koje su direktno atakovalena komande i zadovoljiti profesionalni pristup poslu da dominiraju poslovi i zadaci izdelokruga rada organa bezbednosti.

Razjašnjavaju i razloge masovnog napuštanja SUP a Korenica od strane policajaca obaviosam i druge razgovore. Suština je bila u potpunoj neobaveštenosti osim da se morajuopredeliti: ili Hrvatska ili Krajina, a nikakva pitanja nisu bila dozvoljena. U jednom periodu

89

zgrada SUP a je bila prolazna adresa za mnoga lica koja su od jednom dobila ovlaš enja, kojisu privodili, zatvarali, tukli i prebijali koga su stigli i kako su stigli. Ne žele i da u svemu tomeu estvuju kolektivno su dali otkaz i prešli pod komandu JNA, gde su raspore eni u jedinicevojne policije.

S duge strane, tim ljudima, policajcima pripisivane su razne optužbe i, kada su novo uto ištepronašli u jedinicama JNA, bio je to još jedan razlog više da se JNA i njeni preipadnici ozna eimenom – izdajnici, a time i svi koji su svojom voljom, dobrovoljno ulazili u njen sastav.Ta netrpeljivost prema JNA bila je prisutna do njenog postojanja 27.04.1992. godine, aukupno negativan stav prenet je na Vojsku Jugoslavije i tako do pada Krajine 04.08.1995.godine.Vidna netrpeljivost na svim nivoima bila je izme u pripadnika vojske, s jedne strane, ipripadnika milicije Krajine, s druge strane. Ta netrpeljivost kulminirala je 1994. godine kadaje Milan Marti postao predsednik Krajine i odmah po inauguraciji, smenio komandantavojske generala Mila Novakovi a.Mnogima je smetalo što ja nisam imao te probleme u dnevnoj komunikaciji sapredstavnicima civilne vlasti u Krajini uklju uju i i organe unutrašnjih poslova. Svaki organ uKrajini bio mi je dostupan i nikada nisam osetio problem u toj komunikaciji ili da mi je bilo koosporio pravo da koristim resurse tih organa.Na žalost, takvo stanje usložavalo je i onako tešku situaciju u Krajini i nepovratno sve nasvodilo u propast, koja je došla padom Krajine

U takvoj aktivnosti sagledavanja i izu avanja stanja u Krajini zetekla me je informacija koja jestigla iz Vrhovina, da je nedaleko od mesta, kod zaseoka Ivan evi i prona eno nekolikoleševa, uglavnom starijih ljudi.Bilo je vrlo udno da informacija dolazi od strane pripadnika 2. brigade, a ne milicije koja jepostojala u Vrhovinama. Kod spomenutog zaseoka prona eno je 7 leševa, jedan poreddrugog u neposrednoj blizini, i jedan malo dalje. Bilo je o igledno da su ljudi ubijeni tokomkretanja. Utvr eno je da su lica hrvatske nacionalnosti, da su iz sela Dabar, da su nasilnopovedeni u zatvor u Korenicu pod sumnjom i optužbom da rade protiv interesa Krajine. Dozatvora nisu nikada stigli, ubijeni sredinom oktobra 1991. godine na mestu gde su iprona eni njihovi leševi. Neko je naredio, a neko izvršio zlo in nad njima samo zato što suHrvati i što su im deca i sva druga rodbina u Hrvatskoj.Na mestu pogubljenja identifikovani su posmrtni ostaci:

1. RAJKOVI KAJA, ro ena 1919. godine,2. RAJKOVI JOSO, ro en 1937. godine,3. RAJKOVI Dane STIPE, ro en 1938. godine,4. RAJKOVI Marka STIPE, ro en 1932. godine,5. RAJKOVI RUŽA, ro ena 1936. godine, Stipina supruga,6. BI ANI Marka SLAVKO, ro en 1931. godine, i7. BI ANI Slavka MARKO, ro en 1958. godine.

I u ovom slu aju zid šutnje. Svi znaju sve i niko ne e ništa da kaže. Sve se svodi namonstruoznu tvrdnju, da je sve to normalno u ratnim okolnostima. Smatrao sam da takve

90

pojave nisu normalne, da su to zlo ina ki postupci pojedinaca i manjih grupa i, da e mo nakraju svi imati štetu zbog takvog ponašanja.Istražuju i ovaj zlo in došao sam do podataka da je zlo in po injen od strane paravojnegrupe koju je predvodio Predrag Baklaji iz Vrhovina.

Dana 11.10.1991. godine na benzinskoj pumpi u Velikoj Gorici ubijenje: VLAISAVLJEVI Rade STEVO, ro en 1952. godine u Dabru.Ubijen je na radnom mestu, prodavac na BP "INA", Velika Gorica.Postoje osnovi sumnje da je ubistvo izvršio KRZNARI JOSIP zv. "JOJO" iz Dabra zbogodmazde. Mjesni odbor HDZ Dabar je raspolagao podacima da je Vlaisavljevi Stevo aktivistaSDS u Zagrebu i da ima kontakte sa organima bezbednosti JNA.Prije ubistva, Vlaisavljevi je primio više poruka sa pretnjom da e biti ubijen, ali tome nijepridavan poseban zna aj.Ovo ubistvo nije rasvetljeno.

Nakon ovog ubistva u Zagrebu, krajem oktobra 1991. godine u Dabru je ubijen BI ANIGRGA, penzionisani milisioner SUP a Oto ac.Ubijen je zbog odmazde i kolektivne paranoje,manije gonjenja i proganjanja, pa je u takvim okolnostima bez ikakvih dokaza oglašen krivimi ubijen.Ni danas se ne zna mesto pogibije niti gde je Bi ani ev leš ostavljen.

U prole e 1992. godine po istom receptu uhapšen je meštanin Dabra Vlaisavljevi Milanzvani «Kec». U trenutku hapšenja, koje je obavila milicija Krajine SUP Korenica, nalazio samse u zaseoku Bobi i u komandi ete. U mojoj pratnji bio je Bogdan Srdi iz komande brigadeiz Vrhovina. Stanje u tom selu bilo je katastrofalno loše. Optere eni me usobnim lošimodnosima, fizi ki i psihi ki iznureno ljudstvo izmišljalo je i podsticalo razne pri e o zaveriprotiv njih, da je selo ve predato Hrvatskoj, da je svaka žrtva odbrane suvišna i da pojedinimeštani kolaboriraju sa neprijateljom, pri emu su posebno apostrofirali ime MilanaVlaisavljevi a.Izneli su optužbu da je njegov sin Željko pripadnik MUP a Hrvatske, da je u Hrvatskoj ostao ibrat Sr an, ali su prešutili injenicu da mu je drugi sin Milorad pripadnik vojske Krajine i daaktivno u estvuje u odbrani Krajine.Kada sam tražio da mi iznesu injenice koje ukazuju na njegovu neprijateljsku orjentacijunisu mogli da pruže ništa konkretno. To nije bilo dovoljno da se ovek zatvori niti se moglona drugi na in pratiti njegova eventualna neprijateljska delatnost. Nakon nekog vremenaprovedenog u zatvoru u Korenici pušten je zbog nedostatka doklaza i time je itav slu ajzavršen. Mislio sam se, kako bi se ponašali da je stvarno bilo i jednog valjanog dokaza ili dase u Vlaisavljevi evoj ulozi našao neko hrvatske nacionalnosti?

Više puta sam pomenuo sre u koja je bila potrebna više nego ikada.Dana 05.01.1992. godine u Vrahovinama su uhva ena 3 lica albanske narodnosti u pokušajuda putni kim automobilom pre u u Oto ac. Bilo je pravo udo da su oni došli na tu pozicijuu vozilu nema kih registarskih oznaka. Kada su zaustavljeni ispred minskog polja i kada jeidentifikacijom utvr eno da se radi o albancima, oduzete su im sve pokretne stvari ipredmeti li ne upotrebe da bi nakon toga bili upu eni da se vozilom kre u u pravcu Oto ca.Mada su ušli u minsko polje nijedna mina nije eksplodirala, pa ih je druga patrola zaustavila,izvela iz minskog polja i vratila u Vrhovine, a potom u komandu u Korenicu.

91

U razgovoru nisu hteli nikog da optužuju, pa pošto nije bilo osnova za zadržavanje, po patrolivojne policije su propra eni do Biha a, van zone borbenih dejstava.Bili su žrtve dezinformacije da je posle potpisivanja primirja u Sarajevu mogu e slobodnokretanje duž i kroz liniju razdvajanja sukobljenih strana i njehova namera je bila da se kra imputem domognu Slovenije i dalje preko Austrije do Nema ke.Od kud pojedincima ideja da žrtve uvode u minsko polje, da ljude izlažu životnoj opasnostibez ikakvog valjanog razloga i povoda za mene e ostati ve na tajna.

Ubistvo nevinih ljudi, hapšenje izazvano paranojom i pokušaj ubistva ljudi inili su oni kojimanikada nisam doznao ime. U ime koga i ega su to inili? Koliko nas u Krajini ima, koji smospremni na takav in i koliko nas u Krajini ima, koji smo spremni da javno osudimo takvoponašanje i da mu se suprotstavimo? Tražio sam taj odnos snaga, ali sam ga doznao mnogokasnije.U Krajini je bilo mnogo onih koji su imali svoje jedinice, koji su se ponašali i delovaliautonomno bez da su hteli da se uklju e u organizovanu odbranu pod jedinstvenomkomandom. Tada sam mislio da su to neke strana ke jedinice koje se koriste od slu aja doslu aja i nisam znao da se konci povla e iz velike daljine, planski, osmišljeno i organizovano.Nisam znao da je za mnoge, stanje u Krajini samo jedno od kriznih žarišta koje treba držatipod kontrolom, njime delovati na podsticanje ili smirivanje krize, zavisno od politi kihkretanja i opšteg odnosa snaga na prostoru bivše Jugoslavije.

Bez obzira ko je kome bio nadre en i ko je koga štitio, bilo je neophodno prona i po inioce.Bilo mi je potrebno više od godinu dana da do em do odgovora u uslovima neprekidnihpretnji i zamki da se takve stvari ne smeju initi i sa su sve žrtve samo «žrtve rata» pri emunije potrebno isticanje pojedina nih ponašanja. Upravo tako nakaradna postavka teško enam se obiti o glavu, jer sve pojedina no postalo je generalno, postalo je deo nacionalnepolitike u obra unu sa svima koji nisu iste nacionalnosti i iste veroispovesti.Sve ono što smo kod neprijatelja prepoznavali kao nevaljalo inili smo sami.Traženje opravdanja u sli nim postupcima koje je neprijatelj inio našim sunarodnjacima nijemoglo biti prihva eno, jer zlo in se nije mogao pravdati tu im zlo inom.Sve to sam preto io u službene dokumente, blagovremeno i koncizno o svemu izvestio i tisadržaji ne mogu biti predmetom javnog publikovanja.

92

Boži 1992. godine

Kako sam svoj celokupni život do tog vremena proveo daleko od Boga, Crkve i sveštenstva,odlu io sam to da promenim. Bio sam odgojan i vaspitavan na vrednostima koje su dalekood onih koje isti e pravoslavna vera. Kroz proces obrazovanja, posebno u vojnom, tevrednosti nisu ni spominjane, a kamo li da se o njima nešto govorilo ili u ilo. Bilo jeostavljeno svakom od nas ponaosob da iskazujemo svoja skrivena stremljenja izvorištu, alina na in da ni im i pred nikim to ne pokažemo, jer je to zna ilo izlaganje velikoj opasnosti.Izbijanjem rata ti odnosi su se po eli menjati, po eo se pove avati broj vernika, a posebnoonih koji su svoja verska ose anja ispoljavali u božjim hramovima. Postala je moda da se idena krštenje, pojedina no ili itave porodice, pa je takav trend zahvatio i pripadnike vojske.Bilo je tužno i smešno gledati doju erašnje okorele komuniste kako javno i bez i malo stidamenjaju zvezdu za krst, kako se krste i kad treba i kad ne treba, kako mumlaju oponašaju ipojanje. Sve se to videlo, ali za sve je bilo jednostavno objašnjenje:»Za pokajanje nikada nijekasno, a Bog prašta i ve e grehe od ovih i prihvata sinove svoje, koji su lutaju i kroz životipak došli pred njega.»

Razne svetkovine su se sada javno obeležavale, a posebno Boži . Ono što se nekada krilo iprikrivalo sada je postala prestižna stvar. Ranije se bežalo od susreta sa sveštenikom, a sadaje bio ponos kada dolazi u ku u. Vremena se menjaju, a sa njima ljudi i njihove navike.U takvim okolnostima usledio je poziv da budem gost u ku i Dušana Vlaisavljevi a izRudopolja za Boži . Prihvatio sam poziv sa velikom radoš u.Rudopolje je selo u neposrednoj blizini Vrhovina. To selo mi je od najranije mladosti biloposebno drago. Moj otac je jedan deo svog radnog veka proveo sa dosta meštanaRudopolja, pa sam i ja kao dete dolazio sa njim kod ljudi kojih se više ne se am.Rudopolje se nalazi na pruzi Plaški Vrhovine u kotlini koja je sa severozapadne straneopasana prugom. Selo nastanjeno isklju ivo pravoslavnim stanovništvom i tako je bilo odpamtiveka.U selo dolazimo vozilom negde oko 18,00 asova. Napolju mese ina, a slika koju vidimo izvozila pomalo nestvarna. Selo deluje kao da je vreme stalo, kao da je 18. ili 19. vek. Ku eokovane snegom i ledom, struje nema, a petrolejska rasveta i sve e tek daju naslutiti da se uku ama nalaze ljudi. Dimovi iz dimnjaka mirno odlaze negde daleko u nebo.U ku i nas eka Dušan, njegov otac i ostala familija. estitamo i ulazimo u sobu koja jepostavljena za goste. U ku i drugih osoba osim nas i uku ana nema. askamo i ekamo da sejoš neko pojavi. Nismo dugo ekali. Po eli su se pojavljivati likovi koje sam prethodnih danaupoznao i koji su napadno bili ljubazni sa mnom. Uobi ajna pri a prerasta u razgovor opitanjima koja su dovela do rata, ugroženosti Srba u Hrvatskoj, uvozu oružja i stvaranjeparamilitantnih grupa u okviru HDZ i HSP, raspadu Jugoslavije i lošem ponašanju politi kog ivojnog rukovodstva u tom procesu.Posebno je dominiralo pitanje, zašto Jugoslavija ne napadne Hrvatsku sa svim raspoloživimvojnim efektivima i pokaže im kako se vodi rat. Pitanja su išla u nedogled, zašto ovo, zaštoono? Tokom razgovora osetio sam da u stvari oni mene ispituju, odmeravaju moje stavove irazmišljanja, sagledavaju razloge zbog ega sam ja došao u Krajinu i sl.

93

U toku razgovora u prostoriju je ušao Pero Jelovac, koji me je poznavao od najranijemladosti, koji je poznavao moje roditelje i moju itavo familiju, a godinama je radio u Li kojJesenici kao uvar lagera drva na železni koj stanici. On je došao planski, jer je trebao dapotvrdi moj identitet. Odmah smo se prepoznali, srda no se pozdravili i taj in je delovao naostale u prostoriji. Osetio sam popuštanje, nije više bilo onog drskog podbadanja kojim seovek ose a li no krivim za nešto što se svima dešava.Odjednom sam to bio ja, bio sam Srbin ni manji ni ve i od njih. Bio sam dobrodošao uKrajinu da zajedno sa njima branim slobodu i ast svog naroda. Nisu mi dali da odahnemneprekidno me navode i da pijem vino. Naizmeni no su nazdravljali. Nekako sam izdržao iako mi je bila muka i od vina i od na ina kako smo slavili. Sve se dobro i sre no završilo pomene i ja sam, ini se, prvi ispit položio.Blagodeti tog ina osetio sam vrlo brzo, ve narednih nekoliko dana.

Usledile su mnogobrojne posete u moje radne prostorije, svakojaka kazivanja o doga ajima iljudima pre otvorenog sukoba sa Hrvatskom, izbijanju ustanka, pa sve do današnjih dana.Mnogo toga se znalo, ali nikako da se uhvati nit ko konkretno povla i konce, pojedinac iligrupa, a vrlo teško je pretpostaviti da je sve proizvod stihije. Sve deluje nekako nestvarno,kao da je ovaj rat od nekud donet , kao da smo mimo svoje iskrene volje i htenja u njegagurnuti i sada gledamo kako sve to da se završi i da se vratimo pre ašnjem životu.Moji posetioci su iznosili niz «informacija», ideja i predloga kako sve ratovati protiv Hrvaske,gde ko koga ima u Hrvatskoj, što radi i kakva mu je pozicija da deluje naneprijateljovoj teritoriji. Tako je bilo još vlakovo a koji su vozili vozove na relaciji Zagreb –Rijeka, koji bi na naš «mig» prvrnuli voz, posebno ako je to vojna kompozicija, pa onih koji suradili u nekim fabrikama, koje su proizvodile u uslovima rata i za vojne potrebe i gde supojedinci spremni na sabotaže i tako u nedogled. Pitam zašto to ne inite, a odgovor stiže uprepoznatljivom tonu i sadržaju: ne ko da naredi!Dakle to je bio recept !«Mi» vam dajemo podatke, ali «VI» ne nare ujete borbu protiv Hrvatske, vi vršiteopsrukciju, jer ste ovde iz nekih pobuda, a ne borbe.Ovo e se ponavljati u razli itim intenzitetima dosta dugo, gotovo itav rat.

Tih dana sam upoznao i paroha iz Oto ca, oca Miloša. On je prisilno morao da napustiOto ac i preseli se u Vrhovine, a bogosluženje je vršio u crkvi u Zalužnici. Uz njega i sa njimpo inje moje približavanje Bogu i Crkvi.U po etku je bio pomalo sumnji av i suzdržan, jer je verovatno mislio da imam nekakve lošenamere prema njemu. Otac Miloš je bio u vrlo bliskim vezama sa Predragom Uzelcom sakojim se poznavao iz Oto ca. Stoga sam Predraga odabrao da zajedno odlazimo kod Milošakako bi odagnao sumnje i prihvatio moje društvo. Nas trojica, a po nekad i prošireni sastav,vrlo esto smo vodili polemiku o aktuelnim zbivanjima, našim greškama i propustima, našimslabostima i lošim me uljudskim odnosima. Ovo poslednje me je vrlo brinulo kao i injenicada su se jasno videle dve ideologije.

Stara, koja je uporište imala u socijalisti ko komunisti koj ideologiji, i

Nova sa nacionalnim predznakom, ali nedovoljno isprofilisana u smislu krajnjeg cilja, metodai sredstava borbe za nacionalno osloba anje osim što se prihvatalo fakti ko stanje rata ioružane borbe za odvajanje od teritorije Hrvatske.

94

To druženje trajalo je intenzivno nešto više od godinu dana, kada sam se 20.01.1993. godineupoznao sa njegovim visokopreosveštenstvom Vladikom gornje karlova kim gospodinomNikanorom. Zapravo, sa njim sam se upoznao 28.08.1992. godine u Plaškom kada je polagaokamen temeljac za obnovu vladi anskog dvora, ali je to bilo oficijelno i u prisustvu mnoštvadrugih.Primio me je na dan svoje slave Jovana Krstitelja, a poznanstva vezana za takve datume sudugotrajnija i upe atljivija.Vladi anstvo je bilo izmešteno iz Karlovca na Veljun, jer je u Hrvatskoj bilo fizi ki ugroženonjegovo visokopreosveštenstvo, a i objekti u kojima je boravio i bogoslužio.Uz sebe je imao samo oca Mihajla, a ukupni uslovi za rad i život su bili vrlo skromni.Skromnost je njihova veli ina.

Desetog januara 1992. godine saopšteno nam je, da se sa 15.01. ukida komanda 6. li kedivizije, a njene jedinice preuzima komanda operativne grupe na Plitvi kim jezerima.U Biha u je formirana komanda korpusa koja e biti neposredno pretpostavljena komanda.Jezgro tog korpusa inila je komanda 10. Zagreba kog korpusa i koji je negovaorevolucionarnu i borbenu trediciju zagreba kog korpusa. Sre a je bila što se na terenu to nijeznalo, pa su izbegnuta dodatna me usobna optuživanja i podele.Ja sam dobio novu dužnost u operativnoj grupi, pomo nik na elnika organa bezbednosti zakontra obaveštajne poslove. ist profesionalan posao, koji me je jedini privla io i u kojemsam posebno uživao.Otvarale su mi se široke mogu nosti profesionalnog angažovanja o emu e biti re i unarednim stranicama.

95

Pobuna u Plitvi koj eti

Prvi zadatak koji sam dobio na novom radnom mestu bio je, da se ispitaju uzroci kolektivnogodbijanja nare enja u eti iz sela Plitvica, koja je nosila ime po selu. Nalazila se u sastavu 4.li ke brigade iz Udbine. eta je na eš e išla na položaj iznad sela Kozjan poviše Buni a., a tose njima inilo i suviše daleko da bi mogli blagovremeno reagovati na eventualne nasrtaje nanjihovo selo. Zapravo, vojska je tada, a i kasnije tokom celog rata, bila lokalno organizovana,nedovoljno obu ena i sa dva osnovna zadatka:da u smenama odlaze na odre eni deo fronta i tu provedu smenu od 5 7 dana i da se boreza golu egzistenciju u uslovima kada se živelo od pomo i i neke minimalne nadoknade zau eš e u oružanim formacijama.Sastanak je održan u prostorijama mesne zajednice u selu Plitvica. Vreme je bilo hladno sadosta mokrog i smrznutog snega i teškom mukom sam došao do sela. ekalo me je oko 100pripadnika ete na elu sa komandirom ete, poru nikom Bjelobrk Ratkom, koji je i sam izsela Plitvica.Saopštio sam im svoje ime i dužnost, da dolazim u ime komande kako bih saslušao njihoverazloge za kolektivno odbijanje nare enja. Uz put sam ih podsetio, da bi ovakav in u bilokojoj normalnoj i regularnoj vojsci po njih imao nesagledive posledice, da bi zbog rata biliosu eni u najkra em vremenu i sl. No kako se mi ve duže vremena nalazimo u potpunoneregularnim i nenormalnim okolnostima, kada država kojoj pripadamo ne funkcioniše ondai njihov postupak zahteva specifi an tretman traženja uzroka i rešenja. Zamolio sam dagovore pojedina no, da iznose istinite i argumentovane injenice, da iznose samo onepodatke relevantne za sagledavanje istine i da presko e politizaciju itavog slu aja.Zamolio sam poru nika Bjelobrka da on napravi uvod, da u kasnijoj fazi proziva ljude ili akose sami jave da ih predstavi po imenu i prezimenu i eventualno po inu ako ga neko odprisutnih ima.Nikoga nisam prekidao u kazivanju, ništa nisam komentarisao niti oponirao bilo emu što sugovorili. Hteo sam da ujem što je mogu e više, ne samo o pobuni, nego o svemu što se tudešavalo od kako je u Hrvatskoj došlo do podela. Ra unao sam da ovo nije usamljen slu aj ida se u nekim drugim dlovima Krajine dešavaju sli ne situacije.

itava pri a se svodila na to, da su fizi ki i psihi ki zamoreni u estalim odlascima od ku e, dase ništa ne dešava ime bi makar naslutili da se primi e kraj ratu, da su materijalno ugroženi,jer su ve istrošili rezerve novca ra unaju i na kratkotrajnost sukoba.Zabrinutost zabezbednost porodica bila je velika. To selo je imalo veliki broj mešovitih brakova Srba iHrvatica iz okolnih sela, Korana, Vaganac, Drežnik, Rakovica i dr. Nekada su takvi brakovipodsticani i smatrani su okosnicom dobrih me unacionalnih odnosa, kova nicom bratstva ijedinstva, ali sada je to veliki problem. U to vreme sva pobrojana sela sa hrvatskimstanovništvom su bila razorena, deo stanovnika ubijen, a najve i deo proteran u Bosnu iHercegovinu od kud su prešli u Hrvatsku. Me u stradalima bile su i porodice plitvi kih snaha,a njihova bezbednost u novim porodicama bila je neizvesna kao i njihove dece. Jedan brojdece iz mešovitih brakova su bili odrasli ljudi, neki od njih su ostali u Hrvatskoj, neki uzeliu eš e u ratu ili na srpskoj ili na hrvatskoj strani. To je bila sredina koju su srpski ekstremistietiketirali raznim uvredljivim imenima i to je izazivalo ozbiljan psihološki teret kod svihmeštana.

96

Pripadnici ete su izrazili svoju ogor enost na inom na koji su morali samoorganizovanonabavljati oružje, teško su optuživali lokalno rukovodstvo SDS, neke pripadnike JNA,posebno u vreme podele naoružanja i vojne opreme.Pri ali su mi, kako su 1990. godine nabavljali oružje ilegalnim kanalima pretežno u Bosni,kako su prilikom podele oružja u organizaciji SDS i JNA nekim pojedincima pla ali da selodobije što više oružja i municije, da su u inili sve kako bi iskazali svoju lojalnost novoj vlasti,ali da to o igledno nije dovoljno i neprekidno se traži još.Da stvar bude još komplikovanija, njihov komandir poru nik Bjelobrk je bio pripadnik MUP aHrvatske u PU Karlovac. Po nekim informacijama koje su korištene na terenu, on je trebaobiti zapovjednik policijske postaje na Plitvi kim jezerima, a u uniformi hrvatskog policajcimasa novim oznakama se pojavljivao na tom terenu. To je bilo dovoljno da bude ozna enimenom «izdajnik», da otpo nu pretnje njemu i njegovoj porodici i sl. Ukupno gledano,njegov život je visio o koncu, jer je vladao zakon ja eg i ekstremnijeg. Samo zahvaljuju iodlu nosti njegovog oca Mane i Todora Paji a iz Vojni a, Ratko je preživeo sve probleme,nametnuo se znanjem i stru noš u, pa je ve naredne godine po eo svoju karijeru u policijiKrajine u Korenici i Donjem Lapcu.

Nije se moglo javno iznositi da je poru nik Bjelobrk bio zna ajna pomo pripadnicimagarnizona Karlovac, da je svojim informacijama zna ajno pomogao da se jedinice JNA izKarlovca izvuku bez gubitaka, da je pomogao mnogima u Karlovcu, a pohvalu mi je dao iUroš Funduk koji je iz Karlovca pobegao na Kordun i pri tome imao zna ajnu pomo RatkaBjelobrka.

Ja sam itav tok sastanka tajno snimao ne zbog u esnika u diskusiji, ve radi mene, da štovernije i argumentovanije predo im komandi, šta se tamo dešava, koji su stvarni problemi ida slu aj u ovoj eti nije usamljen nego ga je mogu e o ekivati i u drugim sredinama.

Isti dana, posle podne, u prisustvu potpukovnika Nikole Šuputa, referisao sam komandantuOG generalu or evi Bratislavu. . On se složio sa svim što sam referisao, izrazio svojubojazan od ponavljanja problema i njegovog pojavljivanja na drugim mestima. eta jerasformirana, pa je delimi no udovoljeno i zahtevima boraca da u selu uvek boravi jedandeo kako bi se našli tu, radi kolektivne bezbednosti.Na žalost niko nije imao vremena da se zadržava na ovakvim problemima i preko njih seprelazilo olako i bez ulaženje u srž problema. Sve e se to odražavati na stanje u društvu ivojsci, koja se do kraja ratnih dejstava ne e konstituisati u organizovanu oružanu silu nego jeta vojska bila gerilsko selja ka grupacija, koja je vreme provodila na frontu i u pozadinineskriveno se nadaju i, da e do i neko iz Bosne i Srbije i umesto njih samih porazitinjihovog nerijatelja. To se nikada nije desilo i tako zaneti i uljuljani lažima i obe anjimado ekali su napad HV 04.08.1995. godine, neodlu ni i neorganizovani, spremni samo da unajkra em roku napuste položaje i neprijatelju prepuste ono što su generacije njihovihpredaka gradile.

Na sastanku mi je saopšteno da 19.01.krenem u Plaški, da tamo ostanem koliko je potrebnoi da u brigadi sagledam stanje, a posebno uticaj paravojnih sastava na komandovanje. Ovo jebilo potrebno i iz razloga što je brigada iz Plaškog nova jedinica koja je ušla u sastav OG 3 i onjoj se manje znalo od ostalih jedinica.

97

U toku no i ponovo sam otišao u selo Plitvica i tamo razgovarao sa poru nikom Bjelobrkom.Preneo sam mu nare enje o rasformiranju ete i on je to primio potpuno mirno. Sa njim subila još dvojica ljudi po prezimenu Biga i Grbi . uli su šta sam rekao i bili su zadovoljni.

Od Bjelobrka sam tražio mnogo više. On je bio mlad, obrazovan oficir sa završenom Vojnomakademijom. Okolnosti i strah njemu nisu dozvoljavali da ispolji sve svoje sposobnosti iobe ao sam mu i pomo i zaštitu, ali sam i tražio njegovo ve e angažovanje na svimproblemima, a bilo ih je na pretek.

Bio sam zadovoljan postignutim tog dana i u takvom raspoloženju sam otpo eo pripreme zaodlazak u Plaški. Sneg je tih dana dosta padao. Za pratioca sam odredio Milana Pavlicu,jedno što sam imao veliko poverenje u njega, a drugo da moj odlazak iskoristi da obi erodbinu u Plaškom.Dan pre odlaska razgovarao sam sa komandantom brigade, pukovnikom Trbovi Petrom, dase najavim i da vidim kojim putem da do em do Plaškog, plaše i se visokog snega.Savetovao me je da idem preko poligona, jer da je preko Kuselja i Saborskog sneg visok i putneo iš en.

Na put smo krenuli u jutro 19.01.1992. godine. Vidim da e biti problema, jer je sneg padaokao iz rukava. Voza , ja i Pavlica smo rešeni da do emo u Plaški po svaku cenu.Pored svih problema koje smo imali u putu na cilj smo stigli negde oko 13,00 asova.Komanda brigade bila je smeštena u zgradi šumarije Plaški. Na ulaznim vratima stojipukovnik Bogdan Ninkovi , ovek kod kojeg sam pre manje od godinu dana polagao ispit kaoslušaoc Generalštabne škole. Nisam znao da smo iz istog kraja niti sam pre toga ispoljavaoli no interesovanje u tom pravcu kod bilo koga. Setio sam se kako me je hvalio posle ispita.Sada smo i ja i on na prakti noj proveri znanja, na žalost u najsloženijim uslovima, u ratu.Srda no smo se pozdravili i stojimo jedan naspram drugog, ne veruju i da smo se susreli uovim okolnostima. On je u Plaškom od 20.11.1991.godine kao popuna 145. lppbr koja jeformirana po naredbi SSNO. U grupi starešina koji su došli u Plaški bilo je još 15 oficira ipodoficira.

98

Plaški

Plaški – panorama

Gradi u Lici smešten u dolini u podnožju planine Mala Kapela. Odvajanjem Krajine odostatka Hrvatske, Plaški postaje opština u iji sastav ulaze naselja: Plaški, Janja Gora, Latin,Vojnovac, Lapat, Podum, Zebi , Kuni , Jezero, Blata, Begovac i Li ka Jesenica. Sela Saborski iKuselj nisu imali stanovnika, a pre rata su bili nastanjeni rimo katoli kim življem. Sa togprostora je vršena popuna jedinica vojske i policije, a samo manji broj dobrovoljaca jedolazio na odre eno vreme u Plaški. Prekidom veza sa Hrvatskom, Plaški se našao uspecifi nom položaju, gotovo odse en od ostalog dela Krajine. Jedini putni pravac prekoSaborskog ka Plitvi kim jezerima nije se mogao koristiti zbog jakih policijskih snaga MUP aHrvatske koji su 1990. godine zaposeli taj prostor. Pruga Ogulin Gospi je bilaonesposobljena za železni ki saobra aj. Jedini mogu i pravac kretanja bio je preko poligonaSlunj, a do novembra 1991. godine i to je bilo otežano jer su samo mesto Slunj držale jakepolicijske snage MUP a Hrvatske.Samoorganizovanje stanovništva Plaš anske doline po inje u drugoj polovini 1990. godine,najviše podstaknuti najezdom nove vlasti na elu sa HDZ , koja je otvoreno propagirala iproklamovala ustašku politiku zastrašivanja, pretnji, progona i svakog drugogdiskreditovanja gra ana srpske nacionalnosti.Nadanja da e se odnosi normalizovati, da e ostatak SFRJ prona i put izlaska iz krize i izbe iratnu opciju su se izjalovila. Po etak 1991. godine, sukobi u Pakracu, Plitvi kim jezerima i nadrugim mestima nisu zaobišli ni Plaški. Na rampi u Vojnovcu 31.03.1991. godine poginuo jeStevo Radoševi , prva žrtva u odbrani opštine Plaški.

99

Kako se situacija nije smirivala i kako se nije mogao videti izlazak iz nastale krize, dana01.07.1991. godine na sastanku rezervnih starešina izabran je prvi štab TO opštine Plaški uiji sastav su ušli:

1. Dokmanovi Nikola, kap.I klase – komandant2. Boca Milan, major, na elnik štaba,3. Medakovi Ilija, potporu nik, na elnik bezbednosti,4. Joveti Miloš, kap. I klase, pomo nik za moral,5. Jakši oko, kap. I kl., pomo nik za pozadinu.6. Jakši Rade, kapetan, operativac u štabu,7. Janjatovi Nikola, potporu nik, personalac u štabu.

Štab je formirao ete na teritorijalnom principu, a ljudstvo je naoružavano po meripristizanja naoružanja iz skladišta JNA pozadinske baze Karlovac i sa poligona Slunj.Posednuta je linija odbrane: Prkos Vojnovac Surle Bocino brdo Šeražište Bukvar Glibodolskikriž Borik Potpolje Pištenik isklju no Baji i.

Jedinica TO iz Plaškog izvela je prvu uspešnu borbenu akciju 22.07.1991. godine spre avaju iprodor snaga ZNG i MUP a Hrvatske pravcem: Josipdol Vojnovac Plaški. U tom sukobu boracDane Bunjevac je poginuo, a borac Letica Bogdan teško ranjen.Datum 22.07. uzet je za dan opštine Plaški i dan vojne jedinice, koja e tokom rata nekolikoputa menjati svoje ime.

100

Prva stranica lista "Pod zastavom slobode". List je izašao samo u prvom broju 1995. godinepovodom dana opštine i jedinice.

Posle ovog napada po inje potpuna blokada Plaškog i svih naselja na podru ju opštine.Prekinut je svaki saobra aj uklju uju i i PTT saobra aj, isklju ena je elektri na energija,prekinuto snabdevanje životnim namirnicama i drugim potrepštinama. U vojnom smisluitav kraj se našao u potpunom okruženju.Vojno skladište u Li koj Jesenici zahtevalo je ve i broj vojnika za obezbe enje kako isto ne bipalo u ruke ZNG. Obezbe enje je poja ano iz TO Plaški.

Dana 21.09.1991. godine štab TO Plaški preformiran je u brigadu TO Plaški. Obru okoPlaškog stezao se sve više, a kulminacija se desila 04.11.1991. godine kada je otpo eo napad

101

na skladište JNA u Li koj Jesenici i pokušaj spajanja snaga ZNG iz pravca Glibodola iSaborskog. Borbe su trajale do 07.11. i brigada je uz pomo artiljerijske podrške JNA uspelada odbije napad i sa uva svoju teritoriju.

Vojno skladiše u L. Jesenici.

U Saborskom HDZ na izborima odnosi uvjerljivu pobjedu, pa tako i u Ogulinu, op inskomsjedištu, na vlast dolaze predstavnici ove stranke.Saborsko u tom kontekstu politi kih manipulacija dobija zapaženu ulogu, jer je najudaljenijemjesto od op inskog središta, naseljeno isklju ivo Hrvatima, a izme u je «tampon» sela sastanovništvom srpske nacionalnosti.

Do trenutka formiranja mjesnog odbora HDZ u Saborskom, situacija je bila podnošljiva i podkontrolom. U martu 1990. godine je formiran HDZ u Saborskom. Ve sam dolazak dvaautobusa iz Zagreba, orgije i pretnje u zgradi škole u Saborskom ukazivale su, da stranka injeni lanovi nemaju dobre namjere. Tadašnji direktor škole Aleksandar Radakovi ,procjenio je da e ekstremizam nadvladati razum i da e do i do otvorenih sukoba.

Kako nije bilo elemenata za sukob sa Srbima na tom prostoru, izmišljen je problem sje ešume i to da šumarija iz Plaškog sije e najbolje drvo, a samo otpad ostaje Hrvatima izSaborskog i Kuselja. Na toj bizarnoj injenici Mate Špehar zvani Mata Pere Mašina, po injeokupljanje onih koje je ubijedio u tu injenicu, pozivaju i ih na suprotstavljanje Srbima,prijetnje, ucjene i druge pakosti.

102

Veza sa Zagrebom održava se preko porodice Grdi , njena dva lana koja stalno žive uZagrebu i vatrenih pobornika politike HDZ.Oni ljudi u Saborskom koji su razmišljali glavom i procjenjivali opasnost od takvog ponašanjasu sklonjeni u stranu i držani pod prismotrom. Do tih vremena Ivan Žagrovi je glasio zanajve eg nacionalistu, jer se eksponirao u «maspoku» 1971. godine. Pou en tim iskustvom,upozoravao je na nedoli no ponašanje pojedinaca, neprihvatljivo ispoljavanje ustaštva, aposebno se protivio veli anju Josipa Tomljenovi a, ustaškog bojnika iz vremena NDH.

Zapre eno mu je i on je potisnut u drugi plan, bez prava reakcije na bilo koji doga aj. Porednjega sklonjeni su pojedinci iz porodica Galovi , Serti i Krizmani . Time je ostao ekstremnidio. Ono što nisu znali u svom sljepilu bila je injenica da su žrtvovani, da je HDZ procijenioda je njihova žrtva neophodna zarad ostvarenja kona nog cilja – samostalnaHrvatska.Komandir policijske stanice u Saborskom postaje Krizmani Pero, školovan iobu en policajac. Ispoljava neskrivenu namjeru da profesionalnim djelovanjem stavisituaciju pod kontrolu, ali u tome ne uspjeva. Njegov neuspjeh nije li na nesposobnnost, vediktat i uputstva iz Ogulina, da ni u kakvoj varijanti ne koketira sa mještanima Li ke Jesenice iBlata, a posebno ne sa eventualnim predstavnicima iz Plaškog.Pregovori sa predstavnicima Saborskog ne daju nikakve rezultate. To je dijalog «gluhih».Direktiva iz Zagreba se slijepo poštuje, nikakvo popuštanje i pregovori osim priznavanjainjeni nog stanja koje se ogleda u postupku priznavanja nove vlasti na cijelokupnomprostoru Hrvatske. Saborsko ima vezu sa okolnim mjestima uz cestu Slunj – Plitvi ka jezera ipreko Brinja i Glibodola.

25.09.1991. godine na Glibodolskom križu zarobljeno je 8 pripadnika ete TO ŠTO Plaški i svisu propra eni u Saborsko. Tog dana pra enjem radio saobra aja je nepobitno utvr eno, daje u komunikaciji izme u komandira policije iz Saborskog Krizmani Petra i njegovogpretpostavljenog u Ogulinu zahtjevan agresivan tretman zarobljenih, planiranje da se istiproprate okolnim putevima do Ogulina i izvo enje pred sud. Me utim, pregovori koji suorganizovani tim povodom dali su rezultate, pa je izvršena razmjena 8 Srba za 3 pripadnikapolicije MUP a RH. Razmjena je obavljena 29.09.1991. godine.Na Glibodolskom križu su ubijeni i masakrirani Šušnjar Stevo, Šušnjar Milan i PetroviBogdan, pripadnici TO Plaški.Napad na Saborski izveden je 12.11.1991. godine združenim sastavom jedinica Takti kegrupe (TG) – 2 sa GAP Slunj i jedinica TO brigade iz Plaškog. Komandant združenog sastavabio je komandant TG 2 pukovnik edomir Bulat.Pravac napada sa osnovice, širi rejon sela Li ka Jesenica, zadatak razbiti snage MUP a i ZNGna prostoru Saborskog i daljim dejstvima spojiti se sa snagama OG 3, koja je napadala izpravca Plitvi kih jezera, u visini sela Kuselj. Napad je uspješno izveden i snage MUP a i ZNGsu razbijene.Bojna kojom je komandovao bojnik Luka Hodak potpuno je razbijena, kao i snage koje su musadestvovale iz pravca Brinja i Glibodola.

Prilikom povla enja raznim pravcima po inili su ratni zlo in na na in, da su zarobljenepripadnike vojske Krajine, koje su zarobili u selu Glibodol, streljali tokom puta ka Ogulinu.Ovaj zlo in nikada nije razjašnjen.

103

Spisak boraca koje su hrvatski bojovnici zarobili i streljali.1. Bobi Gojka Petar,2. Cveti anin Bude,3. Kliska Nikola,4. Kliska Milan,5. Kliska Ilija,6. Loli Stevan,7. Vlaisavljevi Ilije Milan, i8. Vlaisavljevi Mile.

Vojna jedinica koju sam ja zatekao egzistira od 29.11.1991. godine. Kada sam upitaopukovnika Ninkovi a, gde je pukovnik Trbovi , on mi je odgovorio da je Petar jutros napustiojedinicu i otputovao u Beograd i da nema nameru da se više vra a. Bio sam zate en ovimodgovorom tim pre što sam dan ranije sa njim razgovarao i nije ni im dao naslutiti da enešto takvo napraviti.Misle i o Trbovi u u mah mi odlutaše misli nekoliko godina u prošlost. Setio sam se oveka,dobrog oficira, oveka koji se družio sa knjigom, ali je imao i vrlo opasnu drugaricu ašicu,bez koje nije mogao da funkcioniše. Setio sam se pesme «Pero, Pero, li ka diko» koju muspevaše meštani Gra aca, koja se dnevno vrtela po nekoliko puta na radio Korenica i radioPetrova Gora. Njegov ratni put po eo je u Gra acu, pa preko Vrhovina do Plaškog gde ga je izavršio.

Pukovnik Ninkovi me je upoznao sa svim detaljima u vezi jedinice, a kako sam to zabeležioopisano je u ovom naslovu. Pored ove slike, Ninkovi je izneo niz problema koji su seodnosili na popunjenost, nedisciplinu, naoružanje, otežavanje komandovanju prisustvomparavojnog sastava kojeg su nazivali po imenu vo e «Labra», niz drugih problema u samommestu i dr.Kada je završio sa iznošenjem podataka o jedinici, Ninkovi mi re e, da i on ne e mo i dugoda izdrži u ovakvim okolnostima, jer da su mogu nosti male, a otpori veliki.Hteo sam da me detaljnije upozna sa tom paravojnom jedinicom koju je predvodio RadeLabra i koja je bila smeštena u školi u Latinu. Rekao mi je da su to u stvari momci sa ovogprostora koji su me u prvima završili obuku u nastavnom centru u Golubi u kod Knina, da sudelovali samostalno kao neka posebna jedinica milicije, a svi su ih zvali imenom«marti evci». U samom po etku sukoba sa Hrvatskom oni su smatrani nekom udarnomsnagom, nekom gardom, koja u sukobe ulazi bezkompromisno i odlu no i kao takvaneprijatelju zadaje udarac od kojeg se ne može oporaviti.Ova jedinica koju je predvodio Labra u samom Plaškom nije se nametnula ni odvažnoš u, nitiu eš em u borbama, ali su bili angažovani u drugim delovima Krajine, posebno u Dalmacijino o tome komanda brigade nema nikakva saznanja. Osnov sukoba je u tome što ta grupane želi da se stavi pod vojnu komandu, ali traži da bude na pozadinskom obezbe enju usmislu ishrane i obezbe enja uslova za smeštaj. Pored toga gotovo svi pripadnici grupe sunosioci nediscipline u samom mestu, dosta njih se bavi švercom raznih proizvoda, a posebnoalkoholom i cigaretama. Gra ani ih izbegavaju i isti u da ih doživljavaju kao nasilnike odkojih ne o ekuju ništa drugo nego stvaranje problema.

104

Rade Labra bio je rodom iz Ogulina i u Plaški je došao, da bi se pridružio svom narodu i sanjim dalje delio sudbinu. Mada sam došao u Plaški potpuno nespreman, jer komanda OG 3,organ bezbednosti, nije imao nijedan podatak o stanju u toj jedinici, ra unao sam sainformacijama na terenu i onim što u zate i u nekakvoj arhivi od po etka formiranjajedinice.

Pored ovog u vreme pre izbijanja rata koristili smo široku bazu podataka koji su se odnosilina stanje bezbednosti u Hrvatskoj. Tako sam i ja u jednom registru pronašao zapažanja oporodici iz okoline Ogulina koja je imala jednog lana ušesnika NOB e na strani partizana idrugog, brata, koji je bio u etnicima. Ovaj koji je bio partizan gine, a ovaj koji je bio uetnicima posle rata biva osu en na smrt. Samo intervencijom njihove majke u Maršalatu uBeogradu, dolazi pomilovanje i smrtna kazna je zamenjena maksimalnom vremenskom. Bilisu to stric i otac Rade Labre.Putevi sudbine su nepredvidivi i nesagledivi. Nisam mogao da predvidim da tu pri u kojusam nekada pro itao sada moram u praksi proveravati.U itavom mestu samo jedna osoba je bila vrlo bliska sa Labrom i to je vešto krila. Ja sam todoznao , ali sam znao i «jataka» bolje nego što je on mogao da pretpostavi.

Da bih se informisao u pojedinostima o stanju na terenu i jedinici, preselio sam se uprostorije organa bezbednosti Veljka Stjepanovi a i obaveštajca Vorkapi Ilije. Od njih samtražio da obezbede prisustvo još nekoliko lica, a pre svih Ninkovi Milana, «Crnog» i «Belog»koje sam poznavao dobro iz vremena pre rata.

Radili smo neprekidno i užurbano da bi uradili što je mogu e više. Za moj smeštaj bio jezadužen zastavnik Pjevac Rade, pa više nisam imao nikakvih problema.

Svaki ponaosob, a posebno Veljko iznosili su pregršt podataka o stanju bezbednosti, koji dotada nisu korišteni. Funkcija informisanja i hijerarhijsko izveštavanje nije postojalo, pasamim tim ni ti problemi nisu bili evidentirani niti je ko o njima brinuo osim same komandebrigade, koja je u ve ini slu ajeva bila nemo na da ih razreši.

Pored ostalog, informisali su me, da je prethodnog dana u Plaški pristigla grupa mladi a izOgulinskog Hreljina , Musulinskog potoka i Jasenka i da, koliko se moglo razabrati, tražeinstrukcije za podizanje ustanka u Gorskom Kotaru u mestima sa ve inskim srpskimstanovništvom. Sa tim licima nije niko ozbiljno razgovarao, zbog situacije u komandi iodlaska komandanta.Ta lica imaju rodbinu u Plaškom gde su se i smestili. Na moje traženje su ih doveli.Bila su to tri golobrada mladi a, nijedan stariji od 20 godina, uplašeni i nesigurni.Tražim od njih da mi detaljno opišu put do Plaškog, a posebno, da opišu prelazak iz Hrvatskeu Krajinu. Opisuju put do Dubrava, prelazak Mrežnice. Dolazak u Poloj i Primišlje i na kraju uPlaški. Ima dosta praznina i nelogi nosti tim pre što je HV dobro kontrolisala prelaze, apropuštani su samo oni za koje je policija bila zainteresovana.

O stanju u selima Drežnica, Jasenak, Srpske Moravice, Gomirje i drugim pri ali su, kako vladastanje is ekivanja i spremnost stanovništva da krene u ustanak protiv nove hrvatske vlasti.Naglašavali su da nemaju dovoljno oružja, da nemaju ni druge vojne opreme i u tom smislutraže pomo . Posebno pomo traže u grupi iskusnih boraca i starešina koji bi rukovodili

105

ustankom. itava pri a mi je bila neverovatna, zahtevi su prevazilazili moja ovlaš enja imogu nosti koje je imala brigada u Plaškom.Ovo tim više što je tokom prole a 1991. godine više emisara odlazilo na ta podru ja, kao i napodru je Gornjeg kraja, koji obuhvata sela Vodote , Škali , Tuževi i druga, sa namerom dase taj deo srpskog stanovništva podigne na ustanak, ali bez uspeha.

Objasnio sam im, da od toga ne e biti ništa, da je na snazi primirje i da se do sada i jedna idruga strana toga drže i da je najbolje da se dobro odmore i vrate ku ama. Bilo je to vidnorazo aranje i za njih i za neke iz brigade, jer su procenjivali da bi podizanje ustanka u timkrajevima znatno popravilo položaj same brigade. Bila je to istina, ali je istina i to, daspomenuta sela su imala priliku da se oružano suprotstave Hrvatskoj, ali su to odbili mada suprimili odre enu koli inu oružja i municije. Njihovo odbijanje u znatno povoljnijimokolnostima od trenutnih ne može se popraviti, a i sami pregovara i mi ne deluju kao licakoja prenose stavove nekog ko je mnogo ozbiljniji od njih.I ovo što sam saopštio delovalo je kao svojevrsna opstrukcija, mada je svima bilo jasno da seviše ide «srcem», a ne razumom i na temelju valjanih procena.

Radili smo do kasno u no .Sutra dan trebao sam da idem u Latin i da razgovaram sa Labrom i da vidim o emu se turadi i šta se može napraviti da se situacija promeni. U pratnji zastavnika Pjevac Rade i MilanaPavlice oko 10,00 asova sam došao ispred zgrade škole u Latinu. Njih dvojica su pre polaskainzistirali da povedemo još ljudi, jer je Labra opasan i može do i do obra una. Nisam hteo daih poslušam. Ispred škole nema ljudi. Prekriven jedan top 20/1, dva kamiona, «Praga» i nekastara prikolica. Ulazim u zgradu sam i pogledom tražim mesto gde bi Rade mogao da bude.Pojavljuje se jedan momak i vidim da je iz Li ke Jesenice, prepoznao me je i malo sesuzdržava da pri e. Vodi me do vrata prostorije u kojoj se Labra nalazi. Ulazim u prili nourednu prostoriju, ali se vide tragovi pi a.Labra me pogleda, pita ko sam i zašto dolazim kod njega?Saopštavam mu svoje ime, in, dužnost i razloge dolaska, odnosno da trebam s njim darazgovaram zbog u estalih pritužbi na njega i njegove ljude. Tek tada me je pogledao.Ponudio sam ga cigaretom, koju je uzeo, ali nije palio. Rekao sam mu da možemo otpo etirazgovor kada on bude spreman, a ja do tada mogu da razgledam školu i njeno dvorište ili daodem do ku e Miše Dragaša. Sko io je sa stolice, stao ispred mene i rekao:»Ne, ho u odmahda razgovaramo, da vidim ko me tuži i šta govore te kukavice.»Rekao sam mu da ga niko ne tuži, nego on sam sebe optužuje svojim postupcima i sada jamoram da vidim, kako sve to da se reši, da do e do pomirenja ili da se razilazimo svako nasvoju stranu. On me je gledao i ja sam iskoristio to što šuti, pa sam nastavio da mu govorim,kako slu ajno znam ko je i iji je, da znam šta se u porodici dešavalo u prošlom ratu i poslenjega i da je samo sre a htela da ne do e do prekida loze, jer je on ro en i tako je imenastavljeno. Kritikovao sam ga kako ho e da izaziva sudbinu, kako ho e od sebe da pravirazbojnika, a došao je podstaknut verom i ljubavlju da se bori sa svojom bra om protivzajedni kog neprijatelja. To ga je dotuklo, bio je slomljen i u takvom stanju traži savet šta daradi? Iz toga sam jasno video da je i njemu bilo dosta svega i sukoba i na ina života, ali nijeimao rešenje za izlazak iz tog stanja. Bio je odba en i rešenje mu niko nije ni nudio.Rekao sam da e mo raditi brzo i efikasno. Jedinicu treba raspustiti, oružje predati u brigaduu Plaški, a ljude uputiti u jedinice na nove dužnosti. On sam može da bira: ili e ostati dalje uPlaškom ili e Plaški napustiti i oti i bilo kuda. Garantovao sam mu da ne e imati nikakvih

106

problema u kretanju, bilo gde da krene. Sve smo rešili za naredna dva dana. Napravljen jeustupak i gro ljudi iz njegove jedinice je ušao u sastav izvi a ke jedinice. Rade je jednovreme boravio u Kninu i Drnišu, posle ega mu se gubi svaki trag i nikada ga više nisam sreo.Posle ovog doga aja u mestu su se pri ale i prepri avale svakakve neverovatne pri e šta sesve dešavalo u Latinu, a ni jedna nije bila ta na. To i nije bilo važno. Bilo je važno da smouspešno rešili jedan veliki problem, da smo vratili mlade ljude na put kojim smo svi išli.Trebao sam se sastati i sa predsednikom opštine Plaški Nikolom Medakovi em tim pre što jeon po opštim zapažanjima bio predvodnik desnog, ekstremnog krila SDS i kao takav, zajednosa Boškom Božani em, Davidom Rastovi em, Milom Bosni em, Ljubicom Šolaja i DušanomVješticom otežava organizovanje odbrane na prostoru Like. Nisam ga zatekao u Plaškom, jerje službeno boravio u Beogradu.Kasnije u imati priliku da sa njim više puta razgovaram, da se uverim u suprotno od onogšto mi je prezentovano i da u itavoj pri i prona em neku sredinu. On je nekome smetao, alije uspeo da izdrži do kraja uz svoj narod. Mnogi nisu izdržali i napuštali su Krajinu tokomratnih godina i time samo davali za pravo svima koji su ih napadali da su u pravu.Ja i danas uvam kao ratni trofej pušku M 48 prera enu na lova ki kundak, koju sam dobiood Nikole kao priznanje što sam bio jedan od retkih oficira koji je itavo vreme rata proveosa svojim narodom.

Na Plitvice sam se vratio 23.01.1992. godine preko Saborskog i Kuselja. Slika koju sam videome je zatekla. Nijedna ku a nije bila itava. Crka u centru sela srušena. Jasno se moglo videtida je rušena nekoliko puta, posebno zvonik Sve spaljeno i uništeno. Da li je baš moralo takoda bude, da li je baš svaka ku a morala da bude uništena? Mislim da nije i da je to bioproizvod slepila izazvanog mržnjom.Kuselj izgleda isto kao i Saborski. Srušen i poharan. Serti Poljana sa onih par ku a što su bilepre rata isto. Tu vidim neverovatnu sliku. Stado od nekoliko goveda ispod krošnje velikogstabla. Le a i repovi opto eni ledom. Goveda izgladnela i nemo na.

I na Poljanku se vidi da je rat, ali taj deo deluje prili no normalno u odnosu na slike koje samgledao do tada.

107

Knin

Panorama Knina

Do kraja meseca sam zajedno sa Dragom Veselinovi iz SUP a Korenica otišao u Knin. Hteo jeda doživim tu atmosferu u Kninu, da me upozna sa vode im ljudima u SUP u Knin, koji susebe ve neskromno smatrali istorijskim likovima.

Prvo smo tražili Dušana Zelenbabu, ali ga nismo pronašli. Tražimo Iliju Priji a, koji je upravopostavljen za sekretara SUP a Knin. Zati emo ga u komi noj situaciji, da ne može da u e usvoju kancelariju, jer je neko gurnuo drvce od šibice u bravu. Bila je to pakost i podlost onihpojedinaca koji se nisu slagali sa tim da Priji bude sekretar, pa su svoje negodovanje iskazalina ovaj na in. S njim ne možemo da razgovaramo, jer je besan i rezigniran.Izlazimo na ulicu i Knin doživljavam kao grad koji ne zna da je rat. Nikako ne mogu da vidimbilo šta ime bi ga identifikovao sa krajiškom prestolnicom. U o i upada da su prodavniceprili no napunjene robom široke potrošnje, da su ugostiteljski objekti gotovo puni i da nemanikakvih tragova zabrinutosti. udio sam se ovom stanju, jer sam nekoliko dana pre uPlaškom video potpuno druga iju sliku. Beda i neimaština na svakom koraku. ak i onaj ko jeimao nešto novca da potroši nije imao gde, jer nije bilo pristojne prodavnice. Ovde u Kninupravo udo.Veselinovi mi objašnjava, da je Knin jedino mesto u Krajini koje je imalo ve i vojni garnizon,da je u njemu bila komanda divizije i da su jedinice JNA imale znatno ve a optere enja odmilicije ili nekih sastava TO. Jedinice JNA su bile popunjene vojnim obveznicima iz Dalmacije,

108

a pored toga, u Knin je došao prili an broj izbeglica iz Splita, Šibenika i Zadra, pa sestanovništvo znatno uve alo.U Srbiji se uglavnom koristilo ime Knin kao sinonim za Krajinu, kao sinonim otpora Hrvatskoji u znatnoj meri je materijalno pomagan iz razli itih sredina.Pored svega, Knin je imao solidnu infrastrukturu za razliku od mnogih mesta u Krajini ukojima se nije imalo gde smestiti opštinske službe, posebno u onim mestima koja nisu pretoga imala status opštinskog sedišta.Obišli smo grad, ali se na tvr avu nismo penjali, jer je napolju bilo prili no hladno i duvala jejaka bura.Na ru ak odlazimo u selo Vrelo kod Golubi a, na putu za Bosansko Grahovo. Tri kafane jednado druge. Izbor jela i pi a prili no bogat. Tu se zaustavljaju autobusi, tu ima dosta posetiocaiz Drvara, Bosanskog Petrovca, Bosanskog Grahova....Veselinovi mi pri a kako se tu sklapaju švrcerski poslovi, kako je najtraženija roba oružje imunicija, te razna druga vojna oprema. Rat u Bosni je na pomolu i svi traže oružje, a najbližadestinacija je Krajina.

Odlazimo u Obrovac. Tamo je dosta hladno, duva bura, a onaj kamenjar kao da je umotan uledeni prekriva . U samom mestu stanje je katastrofalno, ni nalik onom u Kninu.

Tek po neki prolaznik. Gledam Zrmanju s mosta. I ona je izgubila svoju lepotu koju sam takojasno ranije uo avao. U Obrovcu se ne zadržavamo i odlazimo u Gra ac. Tamo upoznajemBranka Ga ešu, koji je u Gra acu operativac državne bezbednosti.Razgovaramo o problemima bezbednosti. Branko dobro vlada situacijom, iznosi brojnaimena, ali ona tog asa meni ništa ne zna e. Nemam nikakva prethodna saznanja.Brigada i njena komanda su u sastavu kninskog korpusa, pa tamo ne idem, jer nije u našemsastavu.Iz Gra aca odlazimo u Bruvno, a posle njega u Mazin. Želja mi je da odemo do Srba i DonjegLapca, ali za takav put nemamo vremena ni uslova. Prelazak iz Donjeg Lapca u Korenicupreko Plješivice nebi bio mogu , a povratak okolnim putem dug.

Kasno posle podne vra am se na Plitvi ka jezera i pri am šta sam sve video i kakve razlikepostoje izme u Knina i ostalih mesta u Krajini. Jedni to razumeju i opravdavaju, a drugikritikuju i otvoreno optužuju Knin, da je tamo sve zapo eto, a sada se komotno ponašaju,žive mirnodopski od pomo i iz Srbije i inostranstva.

109

Biha

Svaki drugi dan odlazim u Biha . Tamo nam je pretpostavljena komanda, ali više idemo da bipo obavljenom poslu otišli u neki restoran. Pri odlasku u Biha idemo preko Željave, a putpreko Iza i a je nesiguran, posebno u no nim asovima.Biha deluje prili no mirnodopski. Mogu e je videti izbeglice iz Krajine koji su uto ištepronašli u Biha u ili okolnim selima u nadi da e se skoro vratiti svojim ku ama, pa makarone sada bile zgarišta. Dosta se trguje raznom robom, a oružje je i dalje najtraženije. Mnogisu tu radi osvete, traže one koji im se zameriše u prvim sukobima. Omiljeno sastajalište jesto na pijaca. Traga se za oplja kanom stokom. Pri aju mi, da pravi doma in možeprepoznati tele svoje krave ili bika. Sve su to za mene nepoznanice i te normalne,svakodnevne stvari za mene su poput uda.

U Biha u ima ljudi i vozila iz itave Jugoslavije. Najtraženiji su Albanci, koji nesmetano putujui u Hrvatsku i u Srbiju i drugde. Dogovaraju se poslovi prodaje i zamene imovine u Hrvatskoj,traže se prevoznici koji e iz Hrvatske prevesti nameštaj i drugu imovinu na brzinu ostavljenuprilikom napuštanja stanova i ku a.Mojih kolega u Biha u ima dosta i naše operativno angažovanje na tom terenu je suvišno.Kruže svakakve dezinformacije. Jedna od najve ih bila je, da e uskoro rat definitivnoprestati, da e Krajina postati me unarodno priznata država, a da e Hrvatskoj teritorij bitinadokna en davanjem Hercegovine. Niko u to ne može da poveruje.

Radilo se o tome da je u januaru i prvoj polovini februara 1992. godine intenzivno vo enrazgovor unutar politi kog rukovodstva Krajine, a da je iz Srbije vršen pritisak, da se prihvatidolazak mirovnih snaga u Krajinu. Ti razgovori su bili na rubu fizi kog obra una me uu esnicima. Milan Babi nije hteo ni po koju cenu, ni po kojoj ponu enoj garanciji daprihvati opciju dovo enja mirovnih me unarodnih snaga, ali je na kraju pod pritiscima izBeograda popustio i pristao.

Operativne informacije koje smo dobivali iz Biha a bile su uopštene procene i po koja seodnosila na konkretna imena vezana za delatnost na postoru Krajine, uglavnom one koje suukazivale na pokušaje kra e i švrerc oružjem i municijom.Ono što je nas interesovalo morali smo sami da uradimo.Svi vojni sastavi iz ranijeg perioda se se nalazili u svojim objektima. Kako nismo ovaj gradoperativno pokrivali iz Zagreba bilo je neophodno prona i veze. Tražio sam pomo odRasima Baši a, koji je dugo godina radio u Biha u u 139. Int. NC, a kasnije na poligonu Slunj.Nas su posebno interesovala lica sa prostora Like, ali i šire, koja su stalno ili privremeno bilanastanjena u Biha u, koja bi mogla sprovoditi neprijateljsku, pre svega obaveštajnu,delatnost prema jedinicama i sastavima JNA u Krajini.Svakako da je glavni objekat interesovanja bio aerodrom Željava i baza, ali ništa manjei drugi sastavi. Formiranje komande korpusa i razvijanje njegovih jedinica je tako er bioobjekat interesovanja raznih emisara.

110

Hrvatska je imala dobre pozicije u Biha u, ali i muslimani su se trudili što više da doznaju ipreko svojih pozicija u jedinicama JNA da do u do odre enih informacija, oružja i vojneopreme.Na raznim mestima smo pronalazili sakrivene minobaca e, pešadijsko naoružanje, municiju iminsko eksplozivna sredstva.Na osnovu operativnih saznanja izvršili smo 28.03.1992. godine detaljan pregled objekta«Li ka ku a» na Plitvi kim jezerima i ostalih objekata u tom kompleksu, pronašli 8minobaca a 82 mm bez evidencije, sakriveni ispod same ku e. Mine i punjenja za isteprona eni su u privatnoj ku i i Li kom Petrovom selu. Sve se radilo za novac i to vrlo velikeiznose.Naše veze koje smo stvarali u Biha u su kao nadoknadu za informacije tražili oružje,pretežno pištolje «Škorpion» i automtske puške. Bio sam protiv takvog na ina nagra ivanja,ali izbora nisam imao, ili pristani ili informacija nema. Vremena za bilo kakva kalkulisanjanismo imali. Sve se odvijalo neverovatnom brzinom.

Ve e bezbednosti UN je 24.02.1992. godine izglasalo Rezoluciju 743 koja se odnosi napokretanje mirovne misije i slanje mirovnih snaga UN pod imenom UNPROFOR na prostorezahva ene ratom s ciljem da se stvore uslovi za okon anje rata pregovorima.Te aktivnosti do donošenja same Rezolucije prepri avale su se na razli itim mestima irazli itim povodima, sadržaji iskrivljeni i deformisani, poprimali su novi smisao prilago enželjama i nadanjima obi nog oveka.

Najava dolaska me unarodnih mirovnih snaga na ove prostore zna ajno je ubrzala raznadešavanja. Raznim kanalima iz Hrvatske, a delom i iz Slovenije po eo je pristizatijugoslovenski dinar u basnoslovnim iznosima. Najpre se kupovao po ceni 70% nominalnevrednosti, ali vrlo brzo se prešlo na merenje vagama. Novac je imao dva puta.

Prvi, koji se odvijao na na in da su veliki iznosi ulagani na ra une u poštama i na šalterimapoštanske štedionice, potom su ulaga i isti dan putovali u Srbiju, podizali novac i kupovalidevize. Inflacija je po ela da divlja, ali to nikoga nije interesovalo.

Drugi, novac je prenošen na razli ite na ine prema Srbiji. U manjim koli inama i li no i uvelikim koli inama na na in, da su se novci spremali u mrtva ke sanduke, obezbe ivanikrivotvoreni papiri o pogibiji i smrti izmišljenih stradalnika i onda je takav transport bezikakvih problema prolazio Bosnom i na granici sa Srbijom.

Ja sam omovome izvestio pretpostavljeni organ i kao prilog informaciji dostavio fotografijujedne štedne knjižice, ali nikakve reakcije nije bilo. Ni tad ni kasnije.

Neki koji su bili bolje obavešteni i više znali išli su korak dalje. To stanje kada e brigu o ratupreuzeti neko drugi trebalo je iskoristiti za unosne poslove. Po Korenici se traže pogodneprostorije za smeštaj firme po imenu «Er Plitvice». To je, izgleda, prvi korak ka boljitku inapretku, jer je firma zamišljena kao državno javno preduze e koje e mnogima doneti boljiživot.Da je ta zamisao ozbiljna potvr uje i promotivni let na relaciji:Udbina Beograd Udbina.

111

Vojska je dala jedan avion AN 2 koji je trebao pre i u imovinu preduze a. Avio veza saBeogradom trebala je da se održava svakodnevno. Pored doma ih putnika planirano jedovo enje grupa turista u Nacionalni park Plitvi ka jezera.

Doga aj koji se zbio u no i 11/12.02.1992. godine iniciran od strane SDB Korenica uveri eme da neko nešto radi u privatnoj režiji i da je spomenuta kompanija zamišljena kaomogu nost da se do e do lake zarade.U toku no i patrola policije me je pozvala da odmah do em u naselje Jezerce u prostorije,gde je bila smeštena vojna policija. Navodno da su tamo dovedena neka lica koja su se bavilašpijunažom. Kako nikada pre nisam imao priliku da vidim špijuna požurio sam koliko sammogao. Ispred barake koju je vojna policija koristila bilo je dosta policajaca, a privedena licasu se nalazila u baraci.U prvoj prostoriji u koju sam ušao sedeo je ovek koji mi se prdstavio imenom Marjan Ziherl,i da je potpukovnik JNA zaposlen u komandi ratnog vazduhoplovstva. U drugoj prostoriji jebio mla i ovek koji mi se predstavio imenom Adis Hondžo i on kaže da radi sa Ziherlom kaogra ansko lice.Pitam ga, šta rade u Korenici i zašto nam niko nije javio da e biti na terenu, opominju i gana opasnost zbog prilika koje vladaju. Odgovorio mi je, da se u Korenici nalaze ve nekolikodana, da se nisu skrivali, ali da su no as pohapšeni i pod optužbom da su ne iji špijunipredati vojnoj policiji sa preporukom da odmah budu ubijeni.Bilo mi je jasno da neko ho e nama da stavi «vreo krompir» u ruke i da nasednemo, akasnije da nam se smeju.Hondžo me je molio da pozovem dežurnog bezbednosti Komande RV i PVO u Zemunu, damu saopštim lozinku «Opera» i kažem šta se desilo, a taj e onda znati šta da radi.Pozvao sam Ziherla i tražio potvrdu pri e što je on u inio dodavši, da im je pretpostavljeniSlobodan Rako evi , na elnik bezbednosti RV I PVO.Kako nisam imao drugo rešenje otišao sam do telefona. U razgovoru sa dežurnim vidim dazna za spomenuta lica, da reaguje na ime «Opera», ali da je potpuno dezorjentisan,jer mepita da li su spomenuta lica zarobljena od pripadnika hrvatske vojske ili nas. Tada sam prviput uo ime «Opera», ime koje e u narednih nekoliko meseci uzburkati javnost.Ja o tome ne u pisati, jer nisam direktan u esnik tih doga aja.Lica smo oslobodili i odvezli u Biha kako bi se vratili u Beograd.U naknadnom kontaktu sa pripadnicima SDB Korenica video sam da su postupali po dojavi, aona je stigla iz Beograda. Loši odnosi izme u vojne bezbednosti i službe državne bezbednostipotvr ivali su se iz dana u dan. Svi su želeli i nastojali da budu glavni i da se pitaju za sve.Služba državne bezbednosti Srbije bila je bliža Slobodanu Miloševi u i zna ajno prisutnija naprostoru Krajine od organa bezbednosti JNA.Tek po neko je hteo da pri a kako je stvarno dolazilo do organizovanja otpora Hrvatskoj.

Jasno se moglo zaklju iti da je stanje u Hrvatskoj i sukob na prostoru Krajine u Beogradutretirano kao krizno žarište u Jugoslaviji, da je to tadašnjoj politici koju je kreirao SlobodanMiloševi odgovaralo.Od tog vremena sam po eo i sebe da gledam kao žrtvu zavere i prevare i da u toj zaveriu estvuje i vojska, koja je potpuno nemo na i sve što radi je kolaps kojeg ne e da prizna.Nije bilo mogu e da država propada, a njena vojska to ne ose a i ostaje snažna i mo na kakosu to neki do zadnjeg momenta mislili.

112

DOLAZAK UNPROFORA a

Ve u februaru mesecu 1992. godine je potpuno jasno, da ostatak Jugoslavije bez Slovenije iHrvatske ne može opstati. Ono što je posebno brinulo jeste injenica da taj ostatakJugoslavije nije mogao da reši problem u Hrvatskoj, ali ni me u preostalim lanicama.Razgovori na relaciji Beograd Sarajevo ne daju željene rezultate i svakim danom je sveizvesnije da e u Bosni i Hercegovini izbiti rat.Makedonija ima dobre šanse da iz itave gužve iza e bez rata. Ostaju Srbija i Crna Gora kojeve intenzivno vrše pripreme za proglašenje nove države Tre e Jugoslavije. Razmišljam štae biti sa nama, kakava je moja sudbina, kome u ja pripasti u ovoj podeli i ho e li za menebiti posla u novoj podeli. Prise am se mojih pokušaja da napustim vojsku, da se civilizovano iljudski rastanemo, jer sam davno video da nismo stvoreni jedno za drugo. Nije mi se dalo dato uradim i sada ekam da moju sudbinu neko uredi ili e je urediti sudbina i stihija u kojojživim ve više od godinu dana.

Jedan od zadataka koji se mora realizovati, jeste da pripadnici JNA napuste teritoriju Krajine,jer Krajina po Rezoluciji 743 ne može imati vojsku. Pripreme su velike i sveobuhvatne. Narodje ponovo uznemiren, neobavešten i prepušten manipulacijama. U tom periodu najglasniji inajiskreniji je Milan Babi , koji i ako je popustio pred pritiscima iz Beograda ne odustaje odtvrdnji da je dovo enje me unarodnih snaga u Krajinu svojevrsna prevara, koja za krajnji ciljima reintegraciju teritorije Krajine u ustavno pravni poredak Hrvatske. Svi pokušaji iz Kninada se vežu za Srbiju i ostatak Jugoslavije ostaju samo jednostrani pokušaji i želje, a nikakvepozitivne reakcije iz Srbije nema. Uz to, ponašanje Milana Babi a i otvoreno oponiranjeodlukama i zamislima Slobodana Miloševi a još više su nas udaljili jedne od drugih. Babi aguraju u stranu i u odnosima sa Srbijom sve ve u ulogu preuzima Predsednik skupštine MilePaspalj i Milan Marti , ministar policije.Vojska se priprema za napuštanje Krajine, ali sada je ponu eno tuma enje, da je to štoproglašenjem Savezne Republike Jugoslavije prestaje da postoji JNA i da je novo ime vojsci,Vojska Jugoslavije(VJ).Neko je napravio plan koji je podrazumevao intervenciju vojske u Krajini u koliko Hrvatskanapadne Krajinu i pored prisustva snaga UN. Taj plan je sadržavao formiranje udarnihsastava u pograni nom podru ju Bosne i Hercegovine na liniji Bosansko Grahovo DrvarBiha Bosanski Novi Banja Luka. To je osnovica sa koje bi se intervenisalo u slu aju napada.S druge strane, u Bosni i Hercegovini klju a, incidenti su svakodnevni , a pojedinci i grupeviše i ne kriju oružje nose ga otvoreno i sa neskrivenom namerom da ga odmah upotrebe.Takva situacija je stavljala pod sumnju iskrenost namere da se ti sastavi formiraju, da seKrajini pomogne u uslovima kada ostaje sama, izmanipulisana i prevarena upravo od onihkoji je svojom voljom dovedoše u ovu poziciju.Nekoliko elemenata potvr uje neosnovanost planiranih aktivnosti:

Prvo, planiraju se garnizoni na teritoriji države koja samo što nije ušla u rat,

113

Drugo, nejasan je na in popune tih sastava. Ljudski faktor je vrlo problemati an, osnovica zapopunu ljudstvom diskutabilna, a princip dobrovoljnosti nerealnan i problemati an,

Tre e, snage koje su planirane da ostanu u dodiru sa hrvatskim snagama su smešno male, azbog dužine fronta, reljefa i loših puteva gotovo da ne mogu izvršiti zadatak. Ako se tomedoda, da po spomenutoj rezoluciji oružani sastavi u Krajini ne mogu da raspolažu teškimnaoružanjem, onda je problem tim izraženiji.

Sve se to dešava u okolnostima kada je u Bosni i Hercegovini održan referendum osamostalnosti u kojem je najve i deo muslimanskog i hrvatskog stanovništva se izjasnio zasamostalnu državu. Na prostorima gde su Srbi ve ina, proglašavaju se autonomne oblastikao i u Hercegovini gde su Hrvati ve ina.

Celokupna me unarodna javnost, sem malog broja izuzetaka, sve je sklonija da za nevolje irat na prostoru Jugoslavije optužuje Srbiju i celokupni srpski narod.Bilo je jasno da u daljemprodubljivanju procesa razbijanja Jugoslavije me unarodna zajednica, sa Amerikom i SRNema kom na elu, priprema novi scenario. Jasno i nedvosmisleno se Srbija mora oglasitikrivom za raspad Jugoslavije, a iz konteksta najcrnjih scenarija iz vremena Drugog svetskograta izvla e se imena i doga aji i pripisuju srpskom narodu i njegovim vo ama. Teze sezamenjuju i odjednom dželati i krvnici su žrtve, a žrtve preuzimaju njihovu ulogu. Traže se ipronalaze pomaga i i sau esnici u realizaciji tog scenarija, a najlju i se pronalaze u redovimabivše bra e iz zajedni ke države Jugoslavije.Istina nije važna, sve je istina ako neko mo an traži da i najgnusnija laž bude istina.

Sve to što se dešava van Krajine ne ostavlja nas ravnodušne, jer nama usložava i onakosloženu situaciju.Nakon gotovo nasilno donete odluke o prihvatanju Vensovog plana i Rezolucije 743 dolazido polarizacije društva na deo koji prihvata i onaj drugi, koji ne prihvata donete odluke.Nedefinisana i nejsana situacija slabi i onako slabu odbranu, koja u uslovima ni rata ni mira,egzistira kao nešto što e još trajati kratko vreme.

Kao i obi no u takvim okolnostima se dešavaju i druge stvari, spletke, podmetanja i sva e.Tako se desilo da je beogradska «Politika» objavila tekst u kojem na najcrnji na in govori ostanju u Lici. Novine mi je doneo Dušan Vlaisavljevi i dao da pro itam. U tekstu se govori opoliti kim liderima iz Like, radu državne bezbednosti, paravojnim sastavima koje predvodiBaklaji Predrag, poimeni no se spominju Božani Boško, Nikola Medakovi , David Rastovi ,Dušan Vlaisavljevi , Kora Gojko i dr.U prvi mah on i ostali su mislili da sam ja autor teksta ili da sam nekom dao podatke koje jeobjavio u novinama. Ništa od toga nije bila istina, ali se neko opasno igrao. Kasnije smodoznali da su podaci na razli ite na ine cureli iz vojske, da su sistematski prikupljani podaciod nezadovoljnika na terenu, a potom u Kninu objedinjivani i po potrebi, zavisno na koga suse odnosili, objavljivani u novinama. U konkretnom slu aju sve je bilo usmereno na jezgojedinice posebne namene koja je delovala pod kontrolom Druge uprave Resora DB Srbije.Ta jedinica je imala dosta pripadnika koji su bili sa podru ja Like, ali i iz drugih krajevaKrajine. Ti pojedinci koji su u Krajini smatrani paravojnim sastavima su bili pripadnici tejedinice, koji su odmor provodili kod svojih roditelja, javno nosili oružje, ponašali se drsko iizaziva ki, a posebnu netrpeljivost su pokazivali prema pripadnicima vojske.

114

Meni je to bilo jasno još krajem februara kada je komanda OG 3 odlu ila da uhapsi PredragaBaklaji a i grupu lica koja se tog asa sa njim zatekla. itavo hapšenje, razoružavanje izatvaranje je pretvoreno u farsu i u krajnjem, potpuno diskreditovalo nalogodavca iizvršioce, jer su isti dan morali uhapšene osloboditi bez mogu nosti da se protiv njihpokrene bilo kakav postupak.Takve scene su se ponavljale tokom rata, ali su najizraženije bile te, 1992. godine, pa u isam biti akter jedne takve afere u leto 1992. godine.

Druga polovina aprila meseca 1992. godine prepuna je doga aja. Smenjuju se kao na traci, asuština je , da od formiranja vojnih sastava u spomenutim garnizonima ne e biti ništa,najve e aktivnosti su vezane za izvla enje kvalitetnije opreme koja je u vlasništvu JNA,redovno dnevno se smanjuje brojno stanje angažovanih oficira i podoficira od koji jedniodlaze u Srbiju, a drugi prelaze u novoformiranu Armiju BiH sastavljenu isklju ivo odpripadnika muslimana. Formirana je Herceg Bosna i njene oružane snage Hrvatsko vije eodbrane. Male hrvatske enklavice oko Biha a i Velike Kladuše slede taj primer i uo avamoda vrše pripreme za formiranje jedinice ranga ete, ali da bi bila zvu nija, da e joj ime bojnabataljon.

Kako po Vensovom planu Krajina nije smela da ima vojsku, ja sam od aprila meseca prešao uŠtab TO Korenica, a ve su vršene pripreme za formiranje brigade milicije posebne namene,koja je trebala da zameni vojsku. I u tim poslovima bilo je neophodno moje angažovanje, pasam odjednom u novonastalim okolnostima, postao najstariji i najangažovaniji oficirbezbednosti u Lici. Oni koji su dostavljali podatke hrvatskoj strani i njihovim obaveštajnimslužbama, opisivali su me i predstavljali kao komandanta bezbednosti u Korenici, odnosnoLici.Raspore ivanje snaga UNPROFOR a je ve po elo. Korenica je ulazila u sastav sektora Jugije sedište je bilo u Kninu. Deo od Plitvi kih jezera prema Kordunu je ulazio u sastav sektoraSever, ije sedište je bilo u Topuskom.Niko od nas nije imao potpunu predstavu kako e funkcionisati snage UN. Jedni su mislili dae te snage biti jedini i neprikosnoveni vladari situacije na terenu i da ni mi, ali ni hrvatskastrana ne smemo preduzeti bilo kakve akcije, koje bi bile protivne izglasanoj rezoluciji. Jasam bio u potpunosti rešen da prihvatim takvo tuma enje, ali doga aj koji se zbio03.04.1992. godine me je pokolebao.

Tog dana komandant Zbornog podru ja HV Osijek – general Karl Gorišek je otpo eo napadna Baranju u okolnostima kada su se na tom prostoru raspore ivale snage UN sektor Istok.Svi smo bili iznena eni takvim doga ajem. Pojavila se doza zabrinutosti, da se sli no ne desii na prostoru gde se mi nalazimo. Postupak Gorišeka je opisivan kao postupaknepromišljenosti i samovolje, koji je u krajnjem imao štetu po hrvatsku stranu, koja zadataknije izvršila, a imala je poginulih i ranjenih. Ono što je posebno brinulo, bila je neadekvatnareakcija me unarodne zajednice, pa je doga aj protekao kao obi an incident.Nama je to bio signal za uzbunu, jer je bilo realno da se to ponovi i na drugim delovimafronta. Jedan deo politi ara okupljenih oko Milana Babi a je likovao i dokazivao ispravnostsvojih stavova da se ne dozvoli dolazak snaga UN i ponovo potencirao pitanje izdaje ipredaje Krajine Hrvatskoj.

115

Tih dana su otpo eli gotovo svakodnevni sukobi u Bosni i Hercegovini. Prestali smo daodlazimo u Biha . Komanda korpusa gotovo da ne funkcioniše, spremaju se za napuštanjeBiha a i preseljenje u Beograd.Sa vojnog aerodroma Željava dnevno leti više aviona sa opremom i ljudima. Uvedeni sucivilni avioni za prevoz putnika, a vojni prevoze isklju ivo opremu. Mada je aerodrom velikogkapaciteta, da bi se izbegle gužve koristi se i aerodrom na Udbini.

Koristim priliku i 18.04.1992. godine letim sa Željave u Beograd. Odlazim u Upravu da vidimkakav mi je daljnji status i da li prestaje moje angažovanje u Krajini. Dobijam neverovatanodgovor, da je moja nadležna komanda u Sarajevu i da sve kadrovske poslove ona vodi.Naredba koju sam imao glasila je do 18.06.1992. godine i još je rano da se raspitujem okodaljeg angažovanja. Malo je nedostajalo da se uputim u Sarajevo i da tamo najverovatnijezavršim ovaj rat. U Beogradu sam ostao do 26.04.1992. godine. Svaki dan sam uGeneralštabu i redovno se informišem o stanju u Bosni i Hercegovini. Pratim TV program isve mi je nekako nestvarno i daleko, kao da nisam deo toga i kao da se to dešava nekomdrugom. Prema informacijama koje su dolazile, Sarajevo je 21.04.1992. godine potpunoopkoljeno srpskim snagama i sada se radi na izvla enju komande 5. Vojne oblasti koja jeostala u zgradi na Bistriku. Moj plan da odem tamo je nemogu e realizovati. Borbe se vode uHercegovini i na mnogim drugim mestima i u svim situacijama svi su u pravu, osim Srba.Jedino su oni krivi za loše stanje, a svaki musliman i hrvat za uvom ili u ruci nosi cvet kojegnudi poludelim etnicima i srbima koji bezrazložno napadaju na sve što nije srpsko?U Krajinu se vra am avionom do aerodroma Udbina. Avion neobi no dugo leti i umesto 45minuta on leti 1 sat i 15 minuta. Svi smo mislili da je pilot neki Hrvat i da je sa avionompromenio pravac kretanja i leti na neki od aerodroma u Hrvatskoj. To ne bi bilo udo, jer suneki preleteli u borbenim letelicama i prešli u HV. Kada smo sleteli na Udbinu našoj sre i nijebilo kraja.

Pokušavam telefonom da dobijem komandu u Sarajevu, ali bezuspešno. Dolazi 02.05.1992.godine i «zelene beretke» džihad ratnici pod komandom islamskog ekstremiste EjupaGani a zauzimaju Dom JNA u Sarajevu. Tog dana je zarobljen Alija Izetbegovi i njegova k erpri povratku iz Lisabona. Njegovo prisustvo je trebala biti garancija za izlazak komande 5.Vojne oblasti iz Sarajeva. Me utim, narednog dana kada je kolona krenula, Ejup Gani iStjepan Kljuji izdaju nare enje za napad na kolonu u Dobrovolja koj ulici u Sarajevu. Vozilosa Izetbegovi em beži, a njegovi džihad ratnici iskaljuju svoju mržnju i bes nad ljudima ukoloni, ubijaju i ih, a preživele izlažu poniženju tako što ih potpuno gole sprovode kroz graddo dvorane gde su ih smestili.I danas ovaj doga aj mnogim muslimanskim politi kim vo ama i ekstremistima služi kaoponos, pa je izreka.»Ono ega se pametan stidi, budala se ponosi» jedino objašnjenje takvogponašanja.

Na aerodromu opšta gužva. Ovo više nije organizovano izvla enje, sve više podse a nabežanje. Odnosi se se i svašta. Pojedinci sa sobom nose i po koje li ko jagnje, tako da seprisete Like kada budu jeli.U no i 14./15.05.1992. godine itav prostor Plješivice i šire potresla je eksplozija, koja jedelovala kao slabiji zemljotres. U prvi mah nije bilo jasno šta se desilo, a desilo se miniranjepodzemnog dela vazduhoplovne baze Željava, najve e vazduhoplovne baze u ovom deluEvrope. Odlaskom poslednjih aviona i ljudstva 15.05.1992. godine i njenim miniranjem bila

116

je potpuno onesposobljena za bilo kakav vazdušni saobra aj. U ogromnu kasarnu smešten jediverzantski odred, nešto pozadine i zatvor. Deo iznad sela Klokot postaje linija fronta nakojem se naše snage dodiruju sa bojnom HVO koja je u sastavu 5. korpusa Armije BiH.Sada imamo front i sa jedne i sa druge strane. Iz Krajine se može iza i preko Gline, Žirovca naDvor na Uni i Bosanski Novi, preko Donjeg Lapca na Nebljuse i dalje preko Ripa a kaBosanskom Petrovcu, vrlo lošim putem od Lapca prema Martin Brodu i od Knina prekoStrmice na Bosansko Grahovo.

Tog 15.05.1992. godine stojim ispred Doma 6. li ke divizije na Mukinjama. Od starešina uzmene je stariji vodnik Jovica Lon ar i gra ansko lice na službi u JNA Milan Šuput. Uz nas je iglavnina ete vojne policije, njih 92. Vlada grobna tišina niko ništa ne govori, a i da nekonešto kaže u ovom asu bilo bi suvišno.Delimo ono malo cigareta što je preostalo. Gledam danas, a i prethodnih dana, gužvu i žurbuu kojoj se napušta Krajina, kao da se beži iz kraja koji je zahvatila kuga.Gledam i ne mogu da verujem da patriotizam toliko može da oscilira, da ga mnogi koriste udnevne svrhe i da njim ostvaruju svoje ciljeve sa više ili manje uspeha. U proteklih skoro polagodine u Krajini ve sam dosta toga nau io i sada se prise am spornih situacija izme uvode ih ljudi SDS u Krajini i vojnog rukovodstva koje je tamo izvršavalo borbene zadatke. Oviposlednji doga aji ukazuju da su elnici SDS bili u pravu kada su svaku odluku i ponašanjeJNA stavljali pod lupu, kada su se protivili pojedinim odlukama, imenima i svemu što jenavodno injeno u interesu srpskog naroda u Krajini. Izjave koje su se mogle uti, da e Srbibiti prevareni i izigrani temeljile su se na lošem ponašanju celokupne vojne organizacije.Me utim, optuživanje vojske a ne spominjanje politi kog rukovodstva još uvek živeJugoslavije ne bi bila potpuna optužba, jer su jedni i drugi nedorasli trenutnom stanju vodilicelokupni srpski narod u veliku propast.Tvrdnje koje su dolazile do nas, a koje sam imao prilike da ujem više puta tokom rata, da jeKrajina servis koji izvršava poslove od posebnog zna aja za Srbiju su bile samo laž u nizu laži iobmana kojima smo se držali u neprekidnoj tenziji.

Još sredinom aprila meseca je na Plitvi kim jezerima održan sastanak na kojem je bioprisutan na elnik generalštaba JNA, general Života Pani . Na tom sastanku, koji se nijepreviše razlikovao od mirnodopskih sastanaka, trebalo se razmotriti pitanje dostignutogstepena organizovanja jedinica i sastava u pograni nom delu sa Bosnom i Hercegovinom.Ve na tom sastanku je bilo vidljivo da je Krajina potisnuta u drugi plan, da se ti sastaviformiraju na papiru, a ne u stvarnosti i da od tog ne e biti ništa. Bilo je neverovatno gledati islušati te ljude koji nastupaju u okolnostima kada na teritoriji Bosne postoji nova oružanasila koje sebe naziva Armija Bosne i Hercegovine, kada je formirana Vojska Republike Srpskei Hrvatsko vije e odbrane, da u svim varijantama JNA na ovim prostorima i kod Srba više nepredstavlja ništa i da spominjanje njenog imena kod ljudi izaziva bes i rezignaciju.Ta prepotentnost i nepriznavanje realnih doga aja koji dominiraju vremenom i prostorimakao lajt motiv u drami prostire se od samog po etka izbijanja sukoba. Ljudi se menjaju, alineki gubitni ki mentalitet nikako da se promeni.To tvrdokorno i nepromišljeno ponašanje, ta politika nacionalne isklju ivosti inepopustljivosti pokaza e se kao pogrešna politika, koja je dovela do kona nog pada igubitka Krajine, do smanjenja procenta udela Republike Srpske u podeli teritorije u Bosni iHercegovini, do raspada Savezne Republike Jugoslavije i kona no do gubitka Kosova iMetohije.

117

Neprekidno forsiranje i podsticanje ideje o kolektivnom preseljenje trebalo je da prikažestanje u pojedinim krajevima potpuno nepodnošljivim i na taj na in izazvati me unarodnuzajednicu na reakciju. Nedvosmisleno se može tvrditi da je politika Slobodana Miloševi aprema Srbima u Hrvatskoj bila pogrešna u svakom pogledu do poslednjeg dana postojanjaKrajine, a i posle toga, kada je sa izbeglicama pokušao izmeniti demografsku sliku na Kosovui Metohiji.

U Krajini ostajemo sami. Odbrana jedva da je povezana. Me unarodne snage pred naspostavljaju razli ite zadatke koji se odnose na izvla enje tenkova i teškog naoružanja.Naoružanje treba izvla iti, a jedinice ga koriste svakodnevno. U širem reonu Dabra do20.05.1992. godine artiljerija je više puta korištena, ali i kod Gospi a i Oto ca i Josipdola. Saneprijateljske strane ima više pokušaja ubacivanja izvi a ko divrezantskih grupa što nas svepodsti e na oprez.Postoje i vojni sastavi su ve preformirani u bataljone milicije posebne namena i u itavojKrajini postoji 6 takvih bataljona punog sastava.Pored komandi brigada postoje štabovi TO i Glavni štab TO Krajine. I jedni i drugi žele dabudu glavni, da se jedni pitaju više od drugih. Još jedan kamen spoticanja i nesporazuma.Ono što smo od po etka opominjali, a posebno posle ispada hrvatske vojske prema Baranji,desilo se 21.06.1992. godine na Miljeva kom platou u Dalmaciji.

U prisustvu mirovnih snaga Hrvatska je pokrenula kombinovani napad na Krajinu naMiljeva kom platou, pod izgovorom da me unarodne snage ne obavljaju svoju funkciju i nevra aju prognana lica u tzv. «Ruži aste zone» i Hrvatska ho e silom to da sprovede.Me utim, pravi razlog bio je u «pipanju pulsa» me unarodne zajednice i odvagivanjespremnosti za odbranu snaga u Krajini u novonastalim okolnostima. Test Hrvatske strane jeu potpunosti uspeo. Akcija nije imala posledice po Hrvatsku, a oružani sastavi Krajine vetada se nisu mogli oduprijeti planskim i osmišljenim akcijama hrvatske vojske.Pod sli nim okolnostima desi e se 1993. godine akcija Maslenica u januaru i akcija Meda kidžep u septembru. Ni u jednom ni u drugom slu aju Hrvatska nije osu ena, a sve te akcijebili su testovi za kona no osloba anje teritorije u akcijama «Bljesak» i «Oluja».Ve u junu mesecu 1992. godine ose a se velika nestašica svih namirnica. Matrijalni resursi uKrajini su bili gotovo iscrpljeni. Pristizanje pomo i iz Srbije je otežano, a potom potpunoprekinuto, jer su hrvatske i muslimanske snage presekle pravac od Br kog prema Banja Luci.Crkva ini više od mogu eg, ali sada se nalazimo u potpunom okruženju i jedino što semožemo osloniti na Republiku Srpsku.Cene dostižu neverovatne iznose i malo ko može platiti, posebno gorivo. Po inje robnarazmena za jagnje 20 litara nafte, a za tele duplo. Pove ava se broj kra a u jedinicama.Posebno se krade gorivo i sve drugo što se da brzo unov iti.Vra am se iz Knina u Korenicu i zastanem u selu Otri . U seoskoj kafani nekoliko meštanasela. Raspoloženi su za trgovinu, nude uglavnom rakiju i vino. Prilazi jedan srednjih godina inudi stado od 100 ovaca. Traži 1500 DM. Tako redom i u nedogled, neimaština i beda i svena prodaju da bi se iz nje izašlo.

Starešine koje su ostale da rade u štabovima TO bile su dužne da rade u civilnoj ode i.Radili smo na dokumentima za stvaranje novih vojnih sastava, nove vojske – VojskeRepublike Srpske Krajine.

118

Rad u uslovima kontrole UN

Potpunu kontrolu kretanja u Krajini UNPROFOR je uspostavio sa danom 02.07.1992. godine.Tog dana oko 14,00 asova iz Vrhovina me je pozvao kapetan Srdi Milorad i saopštio da suzarobili dva lica iz Hrvatske, od kojih je jedan u civilu, a drugi u uniformi pripadnika HV.Tražio je da se lica preuzmu na dalju obradu, jer u Vrhovinama za to nisu postojali uslovi.

U Vrhovine sam krenuo sa dva vozila od kojih je jedno bilo za prevoz lica lišenih slobode,poznatije kao «Marica». Na prelasku izme u sela Homoljac i Babin Potok, pre skretanja zaPlitvi ki Ljeskovac, uspostavljen je jak punkt UNPROFOR a iz sastava ehoslova kogbataljona. Na samom punktu su nas detaljno pregledali, a posebno su tražili dugonaoružanje ili nešto sumljivog sadržaja. Bez ve ih problema propušteni smo u Vrhovine. Ukomandi brigade koja je bila u zgradi šumarije Vrhovine rekli su mi da su zarobljena lica uZalužnici kod crkve i da me tamo ekaju. Na opisanom mestu nailazim na grupu pripadnikajedinice i dvojicu zarobljenika. Bra a Uzelac, koji su «pucali» od debljine se «igraju» sazarobljenim civilom. Igra je vrlo udna. Stavili ga izme u sebe, pa ga udaraju svojim velikimstomacima, neprekidno pitaju i:»Može li neko, ko jede travu i glo e koru sa drveta, da budeovako debeo?» Ovaj nesre ni zarobljenik se brani, da on to nije rekao ve da su to objavili unekoj TV emisiji na HRT u u kojoj je bilo re i, kako narod u Krajini nema šta da jede, da vladapotpuna glad i zarazne bolesti prouzrokovane neurednim životom. Vojnika nisu dirali, štavišesa njim su zajedno pušili i, onako, kolektivno sa njim pri ali o prilikama u Hrvatskoj.Preuzeo sam obojicu zarobljenika i sve što su sa sobom poneli, osim vozila «Lada samara»koje je jedinica zadržala kao ratni plen. Vozilom je upravljao Predrag Vukuši , civil po osnovupunomo ja koje je dobio od svoje punice, koja je bila vlasnik spomenutog vozila.Mene je posebno impresionirao detalj kod preuzimanja zarobljenika. Mom ilo Uzelac mi jepredao njihove li ne stvari po spiskovima sa injenim za svakog ponaosob. Me u stvarimakoje su pripadale Vukuši u bila je i jedna nov anica od 100 DM, koju niko nije zadržao. To jebio prvi slu aj da se dostave li ne stvari zarobljenih lica, a posebno, da se predaju stranenov anice. Do tada je važilo nepisano pravilo, da svako sebi zadrži ono što na e kodzarobljenika. Bilo je o igledno da se menjamo na bolje, da nam je moral na visini i da senismo promenili u uslovima neimaštine i bede u kojoj smo živeli. Bio sam radostan i ponosanna itav doga aj ne samo zbog ovog, nego i zbog injenice da se sa zarobljenicima nijesurovo postupalo. Samo da je takvih doga aja više kroz koje bi smo mogli pokazivati svojepravo lice. Na našu žalost bilo je dosta onih koji su svojim postupcima anulirali te primere inanosili nam štetu sa nesagledivim posledicama.

Povratak u Korenicu bio je dug. Morali smo obi i punkt UN , pa smo vozilima otišli doPlitvi kog Ljeskovca, pa preko Crne Rijeke na Uvalicu i potom, vrlo lošim i uzanim putem, doDrakuli Rijeke i Vrela do Korenice u zgradu SUP a. Na taj na in izbegli smo i drugi punkt UNkoji je bio postavljen na Prijeboju.Kako smo se kretali lošim makadamom kroz šumu, malom brzinom savla ivali rupe i kameneizbo ine, stigavši na cilj obojica zarobljenika su se potpuno zaneredila. Razlog tome bilo jenjihovo ube enje, da ih vodimo u neku šumu gde e biti ubijeni.

119

Posle dovo enja u red kupanjem i presvla enjem zarobljenike smo razdvojili. Ja sam narazgovor uzeo Predraga Vukuši a, a vojnika smo poslali na obradu u Knin. Obojica su sestrašno plašili samog imena Knin, plašili su se etnika, njihovih dugih brada i naoštrenihnoževa. Iskreno su se udili da tokom itavog dana nisu videli ni jednog vojnika koji je li iona etnika, makar svojom pojavom.

Predrag Vukuši , diplomirani pravnik, zaposlen u ministarstvu za socijalnu skrb VladeHrvatske, pripadnik rezervnog sastava MUP a RH. Nalazio se na službenom putu u Gospi u isa sobom je doneo itav kofer dokumenata, koja su govorila u socijalnom stanju stanovnikaLike koja se nalazila pod kontrolom Hrvatske.U po etku je odbijao razgovor ne shvataju i da je zarobljen, da je to poseban, specifi anna in lišavanja slobode. Bio je veoma ljut što je naseo propagandi ije sadržaje jekonzumirao sa TV u aranžmanu HRT, koji su ponavljali kako je HV oslobodila Plitvi ka Jezera,da u Krajini vlada rasulo i na kraju, da je komunikacija preko Like prohodna za putni kisaobra aj. Dakle, svesno, podstaknut informacijama ovakve prirode, je kre u i se iz Gospi au Zagreb, na ovi raskrsnici krenuo put Vrhovina i Plitvi kih jezera i tako zarobljen. Uz put jepokupio vojnika koji je dobio odsustvo iz jedinice ZP Gospi , pa je na taj na in bio odgovorani za njegovo zarobljavanje.Prvi dan ispitivanja nismo daleko odmakli, jer je bio u šoku, ali i u nadi da e biti pušten jernije vojnik i nije ništa lošeg napravio. Sve je to stajalo. Da bih ga zaštitio od mogu egnasilni kog ponašanja pojedinaca koji su vršljali Krajinom, prijavio sam ga u komandi UNbataljona i u kancelariji Crvenog krsta. To sam mu saopštio kao i injenicu da e ga narednogdana neko od predstavnika Crvenog krsta obi i. Kako razgovor nije kretao sa mrtve ta ke,saopštio sam mu da ga ne u ispitivati, ve sam mu dao orjentaciona pitanja i daktilografakako bi on u obliku pripovedanja dao vlastitu izjavu. Dao sam mu cigarete «Croatia» koje sukod njega izazvale posebno interesovanje, a naro ito, kako dolazimo do tih cigareta. Rekaosam mu da nam donose takvi kao on.U narednih nekoliko dana dao je vrlo opširnu izjavu. Ona nije imala posebnog zna aja nasagledavanje vojnih pitanja, više je govorila o stanju u Hrvatskoj, prilikama koje vladaju iproblemima koji se javljaju. Sa stanovišta brzog eksploatisanja podataka mogla se iskoristiti,ali Krajina nije imala ništa ime bi mogla to u initi. Bez vojske, pod me unarodnomkontrolom, bez institucija koje bi mogle propagandno psihološki da deluju, odse ena odSrbije, Krajina je nemo no pratila zbivanja kao da se to nje ne ti e.Vukuši je u Krajini, u Kninu proveo narednih 11 i po meseci i ako smo ga više puta stavljalina spiskove za razmenu. Razo aran sudbinom pustio je bradu i tako napustio Krajinu i« etnike».

U to vreme vrše se intenzivne pripreme za proboj Koridora i spajanje sa maticom, kako nas,tako i delova Republike Srpske koja je bila podeljena na dva dela.Na tom centralnom delu Krajine delovale su tri policijske brigade. Ja sam upornim,višednevnim slanjem preseka dnevnog stanja u Lici naveo kolege u Dalmaciji, Kordunu iBaniji da slede taj primer. Tako smo se po eli me usobno dnevno informisati, a na nekina in i «uvezivati» u sistem.Slede i korak je bio, da se svakog dana u jutro ujemo telefonom, da me usobno vidimo dasmo «živi», da se u najkra im crtama informišemo i eventualno naglasimo neki problem kojise stvorio. Ovu dobru naviku sam poneo iz mirnodopskog vremena kada sam se svako jutrouo i sa svojim pretpostavljenim i sa svojim pot injenim. Na taj na in smo držali u fokusu

120

težište našeg angažovanja, u svakom trenutku znali gde se ko nalazi i šta radi.Takvoponašanje nas je zbližavalo.

U Korenici komandant policijske brigade bio je major Miloš Cvjeti anin. Delovao je odvažno isamouvereno u uslovima loše popunjenosti i komande i jedinica na frontu. Meni je jakozamerao što nisam sa njim u komandi brigade ,ve se nalazim u štabu TO sa pukovnikomŠuput Milanom i njegovim pomo nikom akovi Milanom, potpukovnikom.Me usobno se nisu podnosili, vladala je borba za prevlast. Me usobna netrpeljivost vešto jepodsticana od struktura lokalne vlasti, predsednika opštine Mla e Petrovi a ipotpredsednika Vlade Krajine Boška Božani a. Božani je imao izrazito loše odnose saŠuputom i akovi em, neskriveno im je pravio probleme podsti u i na rivalitet Cvjeti anina ijoš neke druge koji su bili uz Miloša.

Jedno vreme sam uspevao da budem i sa jednima i sa drugima, ali takvo ponašanje jestvaralo obostranu sumnju u moje iskrene namere. Sredine nije moglo biti niti je nju nekoprihvatao.Bilo je o igledno da me izbegavaju, da sumnjaju i da traže na ina da me dovedu u situacijupotpunog, konkretnog izjašnjavanja. Svakodnevno su se pojavljivale razne pri e i izmišljotinekoje su išle na adresu ili Šuputa ili akovi a, a onda i na moju. Ništa novog. Aktuelizirane supri e o izdaji, o našem ostanku u Krajini sa zadatkom da pomognemo Hrvatskoj, da smokomunisti ki špijini koji vrše progon najzaslužnijih boraca Krajine i koji zbog našeg teroramoraju da beže u Srbiju i drugde.

Smišljeno ili ne, namerno ili slu ajno, opravdavali su svakodnevnu opstrukciju odbrane,neprekidno smanjivanje brojnog stanja stanovništva i onesposobljavanje za odbranu.Tih dana sam se upoznao sa Ljubicom Šolaja Javorina, stomatologom sa Plitvi kih jezera.Živela je sa suprugom i majkom u svojoj ku i u naselju Jezerce. Za njeno ime bilo je vezanodosta doga aja, njena uloga u prvim danima neprihvatanja nove politike u Hrvatskoj bila jevelika. Uz Boška Božani a, tako er stomatologa, Ljubica je bila najvi eniji i najaktivniji lanSDS iz Like. Me utim, u toku 1991. godine došlo je do zna ajnog politi kog mimoilaženja njihdvoje, pa je Šolaja svoj novi politi ki angažman pronašla u podržavanju politike koju jezastupao Vojislav Šešelj. Postala je vode i lan SRS u tom delu Krajine i zamenik RadiLeskovcu, koji je bio predsednik SRS Krajine.Posle našeg upoznavanja, jedno vreme smo se vi ali svakodnevno i svaki put u razgovorimasu dominirale politi ke teme. O vremenima koja su bila iza nas nije volela da razgovara.Trudila se da uje mišljenje o krajnjem ishodu borbe za samostalnost Krajine, da li e ona bitiuspešna ili e neki drugi faktori uticati da Krajine nestane.U jednoj od tih rasprava Ljubica je iznela hrvatske novine «Globus», koje su pisale o tome daKrajina nema nikakve šanse da do e do samostalnosti i da to nije samo vojno pitanje, ve iekonomsko i diplomatsko. Autor teksta nijednom re ju nije bio tendenciozan nego je iznosioargumente koji su potvr ivali iznesen zaklju ak, da Krajina ne može postati samostalnadržava.Poznavaju i prilike u kojima se nalazimo, vrlo visok stepen nesloge, ljudske zlobe i zavisti,tra anja da pojedinci sebe u to vreme proglašavaju «herojima» i «prvoborcima» ja sam sesložio sa napisanim ocenama. Opisao sam koji su naši problemi i ako ne do e do promena iodnosa prema zadacima, mi nemamo emu da se nadamo. Na tome se naš razgovor završio,

121

a ona ni im nije ispoljila svoje neslaganje ni za ono što smo pro itali ni za ono što sam jaispri ao.Narednog dana me je ekalo iznena enje. Jedan od bivših pripadnika SUP a Korenica me jeobavestio, da je Ljubica pri ala pred nekim ekstremnim pripadnicima SDS a, kako sam japred njom ispoljio defetizam, kako sam joj detaljno opisivao na in na koji e Krajina nestati ida je pitanje njene propasti, pitanje dana.Bio sam veoma iznena en, tim više, što je sada nepovratno doliveno ulje na vatru, koja serasplamsala i u ijem plamenu bi neko od nas aktera mogao da se na e, da sagori i da ganestane.Koliko je bila svesna te injenice ne znam, koliko je to bila njena ideja ne znam, ali sam znaoda sam postao objekat spletke iz koje je trebalo dostojanstveno iza i i vratiti se na nekinormalan kolosek.Nekoliko dana kasnije otišao sam ponovo kod Ljubice, na kafu po obi aju. Ni im nisampokazivao da bilo šta znam o njenom spletkarenju. Pri amo, kao da nastavljamo nekunedovršenu temu i vidim da ponovo potencira politi ka pitanja. Koristim priliku i kažem kakoe Krajina postati žrtva sopstvene dece, nezadovoljnika, koji misle da su njihove zasluge zastvaranje Krajine nemerljive, ali da nisu verifikovane ime su uskra eni za društveni status iprivilegije koje taj status sobom donosi.Nije reagovala, ne znam da li se u tome prepoznala ili je bila potpuno slepa pred injenicomda ona u Krajini ne predstavlja ništa osim imena i da e, u koliko se ne promeni, njeno imeuvek biti spominjano u negativnom kontekstu.Bila je hvalisava, bila je puna ežnje i nadanja u ostvarivanju sna radikala «Svi srbi u jednojdržavi» u granicama od Virovitice do Rijeke. Sebe je opisivala kao osobu u koju Šešelj imaposebno poverenje daju i do znanja da e ona u nekom narednom vremenu postati vrlovažna na ovim prostorima.Nisam ništa odgovarao, gledao sam njeno licemerje, moralnu dvoli nost i podlost. Pitao samse, kako e još no as pred nekim da predstavi ovaj razgovor i u kojoj e me kombinacijipredstaviti.I pored svega srda no smo se rastali uz njen poziv da je ponovo posetim.

122

Hapšenje

Dana 18.08.1992. godine u 13,25 asova u moju kancelariju upala je grupa naoružanih ljudi.Pre toga na samoj prijavnici je bilo dosta galame, ali nisam obra ao pažnju na to, jer su sesli ne stvari dešavale svakodnevno. Sastav je bio mešovit, muško ženski i sve sam ihpoznavao. Grupu je predvodio Spase Mladen evi , koji mi se i obratio re ima:»Moraš po isa nama. Takvo je nare enje.» Svi su imali oružje na «gotovs» i pokušavali da se predstave usvetlu odlu nosti, ali nisu mogli da sakriju zbunjenost. Spase je tako er bio zbunjendoga ajem, ali on se nikada nije upuštao u bilo kakvo komentarisanje, radio je ono što mu jenare eno.

Ostavljam sve na stolu kako je zate eno i izlazim iz prostorije. Na hodniku gužva, akovi jeizašao iz kancelarije i pita šta se dešava. A Mladen mu odgovara, da se to njega ne ti e.Milan Šuput je u Vrhovinama. Ispred zgrade komande nalazi se parkirano vozilo BOV i jošnekoliko vozila bez arnjeva i cirade na kojima su naoružani pripadnici «13. a ave» kako suzvali jednu etu dobrovoljaca kojom je komandovao Jovan evi .Ulazim u BOV, a u vozilu vezani lisicama Milan Mi o Bruji , Zdravko In i , stariji vodnik izDonjeg Lapca i Milan Šuput, kojeg smo zvali «mali» da bi pravili razliku od krupnijeg ipoznatijeg komandanta TO. Moj položaj je povoljniji, jer nisam vezan, ali to ništa ne menja.Kolona polazi i za oko jedan sat smo stigli u kasarnu u Željavi. Kasarna je velika, a u njojdiverzantski odred i nešto pozadinskih jedinica. Avetinjski prazno u odnosu na sliku koja jevladala u kasarni do 15.05. kada je tu bila JNA.

Smeštaju nas u jedan objekat u u ionicu koja na vratima ima, pored drvenih, i vrata sarešetkom. Prozori su neobezbe eni. Vrata za nama ne zatvaraju ve stavljaju u ioni ki sto zakojim sede po dvojica «stražara». Svi smo pomalo nervozni, posebno Bruji , a Šuput jenervozan i uplašen. Doneli su ru ak, koji nismo ni pogledali. Negde oko 16,00 asovapo injem intenzivnu pri u sa stražarima. Dobro ih poznajem i oni mene znaju, jer smo tolikoputa bili zajedno. Pri aju mi o tome kako je u Krajini kona no došao trenutak obra una sa«petom kolonom», sa svima onima koji se zalažu za Jugoslaviju i jugoslovenstvo, da se moraznati ko je ko i sa kojim motivima se uklju uje u borbu za Krajinu. Poznat vokabular sa kojimsam se susreo prvog dana dolaska u Krajinu. Jugoslavije više nema, makar ne onakve u kojojje zagovarano bratstvo i jedinstvo, zajedništvo svih njenih naroda i narodnosti, nema višeJNA, nema dosta toga što nas je optere ivalo, a sve je ostalo isto. Ne veruje se ni SaveznojRepublici Jugoslaviji, ni njenoj vojsci ni Slobodanu Miloševi u – kreatoru i glavnomzagovorniku stvaranje Tre e Jugoslavije. Mislio sam u sebi i pitao se, da li je kona noprepoznata ideja da se tim politi kim manevrom stvaranja savezne države spre i prenošenjeratnih dejstava u Srbiju ili u najmanju ruku, da se to prenošenje prolongira za nekopovoljnije vreme? Nisam znao pravu pozadinu, ali mi je sve govorilo da se radi o ne emu štoje neko planirao van Krajine, ali je koristio izvore iz same Krajine.U samoj kasarni je dosta živosti, vrlo esto dolaze i odlaze vozila. Vidim da je dolazio Mla oPetrovi , predsednik opštine Korenica, David Rastovi , predsednik opštine Donji Lapac i jošmnogi drugi.

123

Pala je no i ispod Plješivice vrlo brzo postaje hladno. U prostoriji se nalazi više vojni kihkreveta na sprat. Biram jedan i lježem onako obu en. Zaspao sam vrlo brzo. Nešto okopono i uje se galama u hodniku i na ulaznim vratima u ionice. Svetlo se ne pali. Naoružanivojnici u maskirnim uniformama i sa maskama na licu nas izvode ispred zgrade. Tu su dvavozila, jedno «Puh» plave boje, a drugi je «Pasat» putni ki automobil.

Bruji i In i ulaze u u terensko vozilo, a ja i Šuput u putni ko. Vidim da vojnici u maskirnimuniformama imaju oznake policije i da na rukavu bluze imaju znak vuka otvorenih eljusti.Nikada do tada nisam video sli nu oznaku. I jedno i drugo vozilo imaju policijske tabliceMUP a Krajine. Vozilom u kojem se ja nalazim upravlja Spase, a sa njim je «Dugi». Šuput jevidno uplašen. Kre emo nešto oko pola sata posle pono i. Koja nam je krajnja stanica nije mipoznato. Li ko Petrovo Selo je u potpunom mraku. Izlazimo prema prevoju Prijeboj. Na polaputa «puh» ostaje u kvaru, ali na sre u kvar je brzo otklonjen i mi nastavljamo put. GledamŠuputa koji je u potpunom psihi kom kolapsu. Setio sam se Vukuši a kada sam ga vozio izVrhovina, ali se nadam da e moj saputnik izdržati. Kada je prvo vozilo stalo bio je ube en daje to sa namerom da nas ubiju i ostave pored puta. Tešio sam ga i umirivao, hrabrio da izdržisvojevrsno iskušenje pred koje smo stavljeni.Prolazimo kroz Korenicu nešto pre dva posle pono i i onda preko Frkaši a idemo u DonjiLapac. Kre emo se pravcem Nebljusi – Biha (Ripa ) – Bosanski Petrovac – Sanski Most –Banja Luka – Br ko – Bjeljina – Ra a na reci Savi. Prolazimo koridorom u rano jutro19.08.1992. godine. Tragovi borbe na svakom koraku. Gotovo da nema itavog objekta.Na pola sata smo zastali u Obudovcu, ispred kafane koja ne radi.Posebno je razrušeno Br ko.

Od Ra e kre emo meni slabije poznatim putem i oko 11,00 asova dolazimo u Ilok. Dolazimopred jednu zgradu koja je dobro obezbe ena. Tu je nekakva komanda. Ulazimo u zgradu, apotom u kancelariju komandanta jedinice kojeg svi oslovljavaju sa nadimkom «Rambo».Bruji od njega traži telefon da se javi Jovici Staniši u u Beograd i da razjasni o emu se radi.Sebe predstavlja kao radnika Službe državne bezbednosti Srbije. Rambo ga umiruje i kaže dae se sve razjasniti, da on ne odlu uje o bilo emu, ve da izvršava nare enja koja dolaze donjega. Popili smo kafu i situacija u kancelariji je potpuno mirna. Tako se i sam ponašam, nedozvoljavam sebi da podlegnem lošem raspoloženju Šuputa i Bruji a. Nakon pola sata nekogaskanja i kafe odvode nas u podrum zgrade u koji se ulazi odmah s desne strane stepenicakojima se penje na sprat. To i nije klasi an podrum ve dve prostorije obezbe enerešetkama koje je pre rata koristila Privredna banka Zagreb. Ulazimo u te prostorije. U prvojje gomila papira, fascikli, registratora i jedan sto i stolica. U drugoj prostoriji je pakao. Napodu dve fiskulturne strunja e, na plafonu dva para kuka za vezivanje, a zidovi i deo podauprskani krvlju. Prozori su zatamljeni. Vide se tragovi mu enja. Ko je mu en, zbog ega jemu en, gde se sada nalazi, ništa ne možemo da otkrijemo. Sigurno je jedno. Kroz ovajpodrum je prošlo mnogo ljudi, a poslednji me u njima ne tako davno.

Sedimo na strunja ama i razgovaramo nepovezano i bez smisla. Strašno smo umorni odputovanja i situacije u kojoj smo se našli, ali niko ne može da spava. Ustajem se i ulazim uprvu prostoriju. Da bih skratio vreme po injem da prevr em po papirima. Sve su listinzištednih uloga klijenata banke. Po brojkama se vidi da su bili bogati. ujem korake i glasoveispred ulaznih vrata. Jedan od stražara otklju ava vrata i pošto je mene prvog video pita:»Ko

124

je Mihajlo Kneževi ?» Odgovaram da sam to ja i on me poziva da iza em. Mahnuo sam onojtrojici u drugoj prostoriji i izašao. Nisam znao da se više nikada ne u vratiti u taj prostor.Na ulazu stoji Predrag Prica i pozdravlja me. Prilazi i nas dvojica se ljubimo. Izvinjava se i kažeda je tako moralo biti, a da e se sve razjasniti za dan dva. Prenosi mi pozdrave svog šefakojem ja ne znam ime, kojeg nikada nisam video niti na bilo koji na in dolazio u kontakt sanjim.Poziva me da krenemo, a ispred zgrade terensko vozilo policijskih registarskih oznaka MUP aSrbije. Pitam šta e biti sa ostalima, a Prica odgovara da e to šefovi razjasniti i da im se ne eništa desiti.Vozilom odlazimo do jedne ogromne ku e koja je nameštena kao rezidencija. Ponudili su mekafom, koju prihvatam, ali tražim odmah da se okupam i obrijem. Donose mi novu ode u ipo izlasku iz kupatila stigao me je umor. Nije mi pomogla ni kafa. Zaspao sam odmah. Pricami je rekao da malo odspavam, pa bi oko 21,00 asova išli negde na ve eru. Tako je i bilo.Nešto posle 21,00 asova sa dva vozila kre emo u Ba ku Palanku na ve eru. Pridružili sunam se Spase evi , «Dugi», «Rambo», Dušan Vlaisavljevi i još nekolicina koje ranije nisamsusretao. Pri amo o svemu i sva emu. Prica i Vlaisavljevi svojim pri ama navode druge daprema meni ispoljavaju simpatije. Muzika popunjava one praznine kada ne razgovaramo.Vrlo esto nazdravljamo i tako ve eru završavamo u opštem raspoloženju. Sada mi jepotpuno jasno da sam u društvu ljudi koji su pripadnici Službe državne bezbednosti Srbije –operativci i pripadnici jedinice za posebne namene te Službe. Svi pripadnici jedinice suporeklom iz Krajine. Vrlo udna situacija da sam ja sa njima, a nisam njihov lan, njihovradnik leži u podrumu, štaviše ne može da se javi svojim nadre enim. Vidim da se nekomezbog ne ega veoma zamerio i da su ga stavili na «led».

Po povratku u ku u još smo dugo razgovarali. Spase je pri ao o svom šefu Bruji u kao osobisumljivog ponašanja, koja je prokockala ukazano poverenje i okrenula le a Službi. U jedanmah me je upitao, da li je ta no da sam ja pravi Bruji ev šef i pojasnio pitanje time što imainformaciju da je Bruji ovek vojne bezbednosti i da ga je meni na vezu predao pukovnikDušan Smiljani . Ja sam se toj kombinaciji nasmejao, posebno iz razloga što od Bruji anikada nisam dobio ni jednu informaciju niti je meni bilo ko sugerisao da sa njim imamintenzivnije kontakte od uobi ajnih. evi je bio uporan da dokaže kako je on u pravu i kakoraspolaže pravom informacijom, pa mi je tako rekao da sam ja 14.11.1991. godinepregovarao sa hrvatskom stranom oko razmene zarobljenih lica iz Saborskog i Kuseljaumesto da dozvolim da se sva ta bagra pobije odmah bez bilo kakve razmene. Kažem mu dau to vreme nisam bio na terenu Krajine, da sam se nalazio u okruženju u Zagrebu od kudsam izašao 01.12.1991. godine, i da se tu radi o koincidenciji, jer predsednik mesnezajednice Li ka Jesenica se zove Mihajlo Kneževi i da, koliko ja znam, on nije napravio ništaloše što je pregovarao i u estvovao u razmeni zarobljenih lica. Druga je stvar šta se desilo uSaborskom 12.11.1991. godine i što je prilikom napada na policijsku stanicu u tom selupoginulo dosta civila za šta se ne može tražiti opravdanje u ponašanju pojedinca koji jeiskakao iz tog miljea razularene rulje.

Videvši da sam ja, zapravo, bio objekat interesovanja Službe od mog dolaska u Krajinu,upitao sam evi a, zbog ega mi nije rekao da Ljubica Šolaja o meni širi neistine i da sve štoje ona rekla i iskonstruisala pripisala meni.? Odmahivao je glavom kao da ne zna, a onda sammu rekao ime oveka, njegovog dobrog prijatelja, koji mi je to saopštio. To ga je navelo da

125

razgovor prekinemo, ali je ipak završavaju i pri u,dodao je, kako on meni veruje, ali da se idrugi u to moraju uveriti. Ništa drugo i ništa više.

No sam proveo u snu koji je bio košmar. U krtakom vremenu dosta toga se izdešavalo,dosta toga je isplivalo na površinu, a još uvek nisam znao šta u uti narednih dana od koga ipod kojim uslovima. Mada umoran nisam mogao nikako da zaspem i da se odmorim odvelikih napora. Jutro sam do ekao na nogama. Pio sam kafu i sa neskrivenim nestrpljenjemo ekivao da se i drugi ustanu.Posle doru ka i kra ih priprema, oko 10,30 asova, krenuo sam za Beograd. U vozilu smosamo ja i Predrag Prica. Uz put pri amo da nam vreme brže pro e. Iz razgovora se vidi da onviše ne ra una sa svojim zavi ajem kao mogu oj adresi daljeg života, a otišao je pre manjeod godinu dana. Šta se desilo? Da li je osetio slast boljeg i udobnijeg života, druga iji i boljidruštveni status, snagu autoriteta službe kojoj je pripadao ili nešto drugo, pitao sam serazmišljaju i o onome što mi pri a. Bilo je o igledno da je on u startu prihvatio ponudu dapostane pripadnik Resora državne bezbednosti Srbije. Dakle, bio je u toj kategoriji lica kojasu u samom po etku bili «udarna pesnica» SDS a, ekstremnog ponašanja i delovanja, koje jeu kasnijoj fazi prihvatila Služba iz Srbije popunjavaju i svoju, tek formiranu, jedinicu zaspecijalna dejstva.Sve se dešavalo u leto 1990. godine i kasnije. Kada su po ela oružana dejstva od jeseni 1991.godine Prica i mnogi drugi napuštaju centralni deo Krajine i prelaze u Isto nu Slavonijurazvijaju i delatnost u tom delu Krajine. Bili su potpuno oslonjeni na Srbiju u svakompogledu.U tom razgovoru dolazimo do Beograda. Idemo na Dedinje u jedan klub zatvorenog tipa.Posle kra eg vremena dolazi ovek koji mi se predstavlja imenom: Simatovi Franko Frenki.Znao sam za njega kao i to da je na elnik Druge uprave RDB – uprave koja se baviobaveštajnom delatnosti. Posle kra eg kurtoaznog dela u kojem mi je uputio izvinjenje zbogitave predstave i nekoliko li nih pitanja, prešli smo na glavni deo razgovora. Dogovorili smose da se itav tok razgovora snima. Nisam imao nikakve motive da bilo što lažem iliiskrivljujem, da nekoga branim ili ublažavam ono što je loše inio u proteklom vremenu.Frenkija je dosta toga interesovalo i ako se videlo da vrlo dobro poznaje situaciju, bilo jeprimetno da neke konkretne situacije objašnjava sa ideološkog, a ne fakti kog poznavanjasituacije.Tako na primer, stanje u Zagrebu odmah posle strana ke pobede HDZ i preuzimanja vlasti,gleda kao na nešto što se nije smelo dogoditi. Ja sam se složio s tim gledanjem, ali kojimsnagama i sredstvima spre iti volju nekoga da nešto menja, da mu se oduzme pravo na naduda e mu biti bolje od onog što je do sada nu eno. Ozbiljniji deo razgovora odnosio se nastvaranje uslova da Hrvatska izvrši ilegalno naoružavanje stranaka koje su na izborima dobilemandat da organizuju vlast u Hrvatskoj, a to naoružavanje je legendirano kao nabavkaoružja za potrebe MUP a. Bilo je za u uju e da on sada od mene traži pojedinosti, a nosiocitave akcije je bila Uprava bezbednosti i Aleksandar Vasiljevi , koji je neposredno rukovodioitavom akcijom. Jasno se moglo uo iti da rivalitet dve službe u ratnom stanju nije nestao,nego se još više produbio, jer su i jedna i druga htele da budu nosioci obaveštajnobezbednosnih poslova u državi.Stanje u Krajini u periodu 1990. i do sredine 1991. godine mi je predo eno i opisano kaoškolski primer stvaranja kriznog žarišta od neprocenjivog zna aja za dalji politi ki manevarkojeg je Srbija trebala da izvrši, sa krajnjim ciljem da se o uva jugoslovenska zajednica i da serazvoj društva nastavi bez ve ih ideoloških korekcija.

126

Otvaranjem fronta u Krajini nastali su problemi. Izneta je tvrdnja da linija fronta nikada nijebila pod punom kontrolom, da se sve svelo na nekakav oblik straže bez plana i namere da seu bilo kojoj fazi otpo ne sa aktivnim i ofanzivnim dejstvima prema neprijatelju. Takvimponašanjem stvoreni su uslovi za njihov napad, gubitak Miljeva kog platoa i vrlo loš položajprema neprijatelju u Lici i u Zapadnoj Slavoniji. Frenki je otvoreno izneo sumnju da su zatakvo stanje krivi oficiri Vojske Jugoslavije koji su nosioci komandovanja. U tom kontekstu onje izneo sumnju o sumljivom i izdajni kom ponašanju ve eg broja najviših oficira i generalaJNA, posebno u vreme izlaska jedinica sa terotorije Slovenije i Hrvatske. Spomenuo je imegnerala Marijana ada, komandanta Rije kog korpusa za kojeg je tvrdio da je predao korpusza sumu od 300.000 maraka koje je prisvojio za sebe, izrazio je rezervu o asnom ponašanjugenerala Andrije Rašete u procesu predaje imovine hrvatskoj strani u Zagrebu, a posebnobolnice u naselju Dubrava. O generalima Kolšeku, Tomincu, Kukanjcu, Štimcu i još nekimauo sam najgore i najpogrdnije re i. Razgovor smo vodili tako da je to više li ilo na dijalogdvojice ljudi koji o istom problemu zanaju dosta, ali su stajališta razli ita i bilo je dostamomenata koje nisam znao, ali isto tako i onoga što je Simatovi po prvi put uo. U takvomtonu, nakon više od tri sata, razgovor smo priveli kraju. On je izrazio svoje zadovoljstvotokom i sadržajem razgovora, a posebno mojom otvorenoš u i spremnoš u za razgovor.Srda no smo se pozdravili i rastali uz njegov poziv da sutra do em do njega kako bi zajednootišli do Jovice Staniši a, koji je izrazio želju da se upoznamo. Susret je dogovoren za 11,00asova narednog dana.Narednog dana, 21.08.1992. godine poslali su vozilo po mene i kod Staniši a sam stigao uzaklazano vreme.Susret je bio vidno srda an i pomalo namešten. Uglavnom smo rekapitulirali sadržajrazgovora iz prethodnog dana uz nekoliko kra ih potpitanja o doga ajima vezanim za rad naterenu. Na kraju razgovora Staniši je izrazio zadovoljstvo što smo se upoznali i ponudiopomo bilo kakve vrste u koliko bi neko pravio probleme u vezi proteklih doga aja.Izlaze i od Staniši a nisam znao niti sam mogao pretpostaviti u kakve probleme sam ušao. UUpravu bezbednosti se nisam javljao i to najviše na sugestiju Simatovi a koji mi je otprilikerekao, da Uprava više nije ona koju ja pamtim, da se na njenom elu nalazi nesposobanovek – general Ne o Boškovi , koji je bio penzionisan, pa ponovo aktiviran jer je to biojedan od uslova koje su crnogorci postavljali pri formiranju zajedni ke države sa Srbijom. Jasam i ranije slušao o Boškovi u sve najgore i nisam imao nikakve želje da se sa takvimovekom upoznajem. Onaj kojeg bih posetio bio je u zatvoru. General Vasiljevi bio jeuhapšen i nalazio se u vojno istražnom zatvoru. Nisam znao prave razloge, a spekulisalo sesa razli itim informacijama od ega je malo šta bila istina.Ni tada, a ni kasnije nije mi se ukazala prilika da ga posetim u zatvoru. Ne ulaze i u razlogelišavanja slobode ja sam imao mnogo motiva da ga posetim, jer sam u proteklu godinu danaod njega nau io neverovatno mnogo. Bili smo iz dana u dan zajedno uvek u pokretu uvek uakciji. To su trenuci koji se ne zaboravljaju.Taj in mog nejavljanja kasnije je iskorišten za razli ite konstrukcije koje su se svele natvrdnju, da sam prihvatio saradnju sa DB Srbije, da sam smišljeno ostao u vojsci kako bih bionjihov izvor informacija i sli no. Nisam se branio, jer do tih napada nisam držao kao ni do licakoja su se u tome nadmetala. Bili su to oni ljigavci koji su svoje stolice uvali pokancelarijama u Beogradu i mirno posmatrali kako im nestaje ognjište na kojem su ugledalisvet. Takvih je bilo mnogo, previše i znao sam da e to doneti loš kraj.

127

Povratak u Krajinu

Iz Beograda sam krenuo 25.08.1992. godine u konvoju specijalne jedinice DB Srbije.Konvoj je krenuo iz Iloka jednom kolonom, a druga je došla iz nepoznatog pravca u Ra u naSavi, da bi objedinjeni nastavili marš prema Krajini.

Narednog dana sam došao na posao i kao po pravilu, postao centar interesovanja iznatiželje. U kancelariji su bile vidne promene. Neko je nešto tražio po ormaru, papire,dokumenta ili nešto drugo. Kancelarija je postala prolazna soba. Uz kafu su se smenjivalimnogi i pitali, šta se desilo, da li ostajem, ko je sve to organizovao i tako redom. Ja sam seprvi vratio u Krajinu dok ostala trojica, Šuput, Bruji i In i se nisu javljali. Bili su dobro, ali senisu vra ali u Krajinu. Ja sam detaljno opisao itav doga aj ne sude i o nikome niti izvla e izaklju ke o samom doga aju. To sam ostavio svakom ko bude koristio taj matrijal. Nije se nimoglo mnogo zaklju ivati, jer je vladao haos. Novoformirana država SRJ, njena vojska, stanjeu Krajini nakon proboja koridora kroz Posavinu, bezna e i neverica u kona ni uspeh,neprihvatanje inicijative o zajedni koj državi Srba preko Drine, život i rad pod kontrolomstranih trupa, bili su odrednice koje su zna ajno optere ivale svakodnevni život. U takvimokolnostima sve što se desilo, više i nije privla ilo posebnu pažnju.

Milan Marti

Neo ekivano interesovanje za itav doga aj iskazao je komandant štaba TO Krajine generalMilan Torbica i ministar unutrašnjih poslova Milan Marti . Zbog toga sam morao da idem uKnin i da tamo objašnjavam šta se desilo.Vidim da je Torbica prema meni hladan, da ima neke informacije koje mu je neko dao i darazgovor koristi samo da malo iste odmeri, ali da ih ne menja. Kažem mu da je u krivu i da edo i vreme kada e svoje sadašnje mišljenje korigovati. Bio je na rubu da nešto kaže, neštoružno i uvredljivo. Izdržao je kao i ja sve do prole a 1995. godine kada je u Kninu došao kodmene u kancelariju. Srda no smo se pozdravili. Uz kafu smo malo evocirali uspomene i onme pita:»Ho eš li me pitati ili sam da kažem.» Odgovorio sam mu da se ne trudi da bilo štakaže, da ga ja ne u pitati niti meni šta zna i bilo kakvo objašnjenje doga aja od pre nekolikogodina. Bilo mi je dovoljno da nije zaboravio da treba da kaže i da je video da su ga lagali.Re e mi da sam se dosta promenio, da sam postao grub i pomalo nestrpljiv. Odgovorio sam,da živimo teškim životom i da se menjamo pod neverovatnim okolnostima života od danasdo sutra, a ja po ni emu nisam izuzetak.

128

Kada sam završio sastanak kod Torbice, pri izlasku iz kancelarije, onako na rastanku mi jesaopštio da sam unapre en u viši in. Do inova nisam držao iz razloga moje vrste odlukeda napustim službu u vojsci im se za to stvore povoljni uslovi. Da li u je napustiti kaovodnik ili pukovnik za mene je bilo svejedno.Marti nije bio u Kninu i nismo se sreli.Do susreta je došlo dva dana kasnije, 28.08.1992. godine, na dan Velike Gospojine uPlaškom. Tog datuma je bila zakazana sve anost polaganja kamena temeljca za izgradnjuvladi anskog dvora koji je tokom vremena srušen, a na njegovom mestu je bila izgra enaškola.Stajao sam na sve anoj bini neposredno uz Marti a, koji je malo kasnio i naknadno sepriklju io ostalima. Dok su trajali govori i govornici se smenjivali nas dvojica smo razgovarali.On meni kaže da nisam trebao tako radikalno da rešavam neke stvari, da sam trebao s njimda se konsultujem i da bi sve proteklo mirnije i sa manje problema. Tražim da mi malopojasnio to što pri a, a on kaže:»Tebe oni slušaju. Mogao si do i kod mene i re i u emu jeproblem, a ne da izvodiš svu ovu predstavu, da ne znamo gde nam je glava».Vidim da su teze potpuno zamenjene, da sam ja za sve ozna en kao idejni tvorac i realizatori da sam pri tome uzeo za sebe glavnu ulogu. Sada mi je bio jasno ponašanje generalaTorbice, a i ostalih koji su zna ajno promenili ponašanje prema meni.

Po eo sam da ose am posledice boravka u Iloku i Beogradu i razgovora sa Simatovi em iStaniši em. Odmah mi je bilo jasno da to ne mogu da promenim, jer ako se branim idokazujem suprotno samo u sebi napraviti još ve e probleme. Zato sam se opredelio zadrugu opciju, da trenutno stanje i ve stvoreno uverenje iskoristim i okrenem u svoju korist.Posle sve anosti i odlaska na zajedni ki ru ak u uveni restoran u mestu «Mravinjak» susreosam se sa svojim imenjakom Mihajlom Kneževi em i Brankom ikarom iz Li ke Jesenice. Njihje interesovalo šta se sve to dešavalo i o ekivali su da im to kažem. Pitali su me da li u imatikakvih posledica i dali e još biti gužve. Rekao sam Mihajlu, da sam kusao i njegovu «kašu»,još iz novembra 1991. godine kada je pisao neko pismo u Ogulin i nudio mirno rešenje krizeodnosa izme u meštana Saborskog i Li ke Jesenice. On se u mah uplaši moje pri e, misle ida e imati posledica. Umirivao sam ga govore i da je to iza nas, da je to rešeno i da to nikone e više spominjati. Postojalo je jedno pismo koje je presreo uro Ogrizovi «Šnjaka»rukovodioc službe na prostoru Plaškog i spre io da isto do e na adresu u Ogulin. Pismo jearhivirano u Korenici, a tamo su mislili da sam ja autor tog sadržaja.Zablude i neinformisanost u ratnim uslovima mogle su se platiti glavom, da strada nevinovek, a da po inioci nikada ne odgovaraju za zlo in. U ovom ratu treba tako malo da do edo tragedije, do obra una me u ljudima, jer je napetost velika, svakodnevna i svi nemožemo jednako da izdržimo te psihi ke napore.Prisustvo snaga UNPROFOR a po inje da postaje teret i za civile i za vojnike. Nakon doga ajana Miljeva kom platou, svakodnevnog kršenja primirja otvaranjem vatre na više mesta dužfronta stvara se uverenje, da su snage UN došle kako bi olakšale akciju hrvatske vojske uosvajanju teritorije Krajine. Takvo uverenje sistematski je podsticano u raznim javnimistupima najodgovornijih ljudi u Krajini, a svakodnevni doga aji su to potvr ivali u manjoj ilive oj meri. Tako je nastajao nepremostivi jaz nepoverenja i nepoštovanja koji e trajati dokraja, do pada Krajine u augustu 1995. godine.

129

Krajem juna i u toku jula meseca 1992. godine u više navrata pripadnici bataljona policije uPlaškom dolazili su u borbeni dodir sa uba enim grupama, koje su dolazile iz Hrvatske ili izBiha a. Glavna komunikacija i za jedne i za druge išla je preko bivšeg vojnog poligona Slunjkoji je bio potpuno nenastanjen i vrlo težak za uvanje.

Dana 29.07.1992.godine u širem rejonu sela Blata zarobljena je grupa od 12 pripadnikamuslimanske armije iz Biha a. Njihov krajnji cilj je bio prelazak u Hrvatsku preko MaleKapele. Tom prilikom u obradi jedan od njih je spomenuo jezgro «Handžar divizije» koje sepriprema u Hrvatskoj i koje e borbom pokušati proboj iz Hrvatske u Cazinsku Krajinu.Ovako ozbiljna informacija je dostavljena u Knin, ali po njoj niko ništa nije radio.

130

Handžar divizija

Po ugledu na Himlera, koji je 06.12.1942. godine predložio Hitleru formiranje divizije koju biinili muslimani iz Bosne, dodelivši joj ime 13.SS «Handžar divizija», Gojko Sušak je predložioTu manu formiranje jedinice sastavljene pretežno od muslimana iz Cazinske Krajine,predloživši da ona nosi ime «Handžar divizija».

Tu man i Sušak su smatrali da su muslimani prirodni saveznici u borbi protiv Srba i u Bosni iu Hrvatskoj.Nasilnim mobilisanjem gra ana muslimanske nacionalnosti koji su se zatekli u Hrvatskoj umaju mesecu 1992. godine zapo eto je formiranje te jedinice. Kao mesto za prikupljanjeljudstva, njihov smeštaj i obuku odre eni su objekti na farmi u Dragani u kod Karlovca.U više navrata u manjim grupama ubacivani su na teritoriju Krajine s ciljem sa ispitajukvalitet odbrane, kakve su mogu nosti da jezgro jedinice pro e u Cazinsku Krajinu bezgubitaka, ak da pro e bez borbenog dodira sa našim snagama. Odluka da se krene prekoKrajine u Bosnu doneta je kada je jedinica narasla na oko 600 vojnika ime je postalarespektna snaga. Bili su naoružani lakim pešadijskim naoružanjem, hladnim oružjem,noževima i kamama razli itog oblika sa i bez drža a na zglobu. U potpunosti po ugledu nasvoje pretke iz istoimene divizije za vreme Drugog svetskog rata. Cilj isti. Srpski vojnici injihove porodice koje se na u na pravcu marša do cilja.

Koriste i krajnju nepažnju i nonšalantnost u vršenju službe pripadnika UNPROFOR a tajedinica je ušla u Krajinu sa severne strane od Kuka e. Do Tounja su prevezeni motornimvozilima, a potom pešice iz više pravaca su podišli selu Primišlje gde je formiran marševskiporedak. Preko Trži a Tounjskog i Kamenice su ušli na poligon . Naša jedinica za elektronskoizvi anje smeštena u Primišlju registrovala je neuobi ajno intenzivan radio saobra aj savelikim brojem do tada nepoznatih u esnika. Znali smo da je u pitanju «poseta», ali nismoznali o kome je re .

Prvi kontakt sa uba enom muslimanskom jedinicom imali su pripadnici bataljona iz Plaškogu rejonu Pilja i Obljajca 27.08.1992. godine. Narednog dana došlo je do ve ih borbi, a uborbu su uvedeni delovi policijske brigade iz Vojni a i Korenice. Muslimanska jedinica je upotpunosti razbijena, a 34 njena pripadnika su zarobljena. Nijedan nije prošao u CazinskuKrajinu. Ukupno poginulih i ranjenih bilo je 197.Uba ena jedinica je kod izvora reke Mrežnice razbijena na dva dela. Jedan je po eo da sepovla i natrag prema Kamenici, a drugi je napredovao u pravcu sela Mo ila. Zbog dejstva izhelikoptera uvukli su se u šumu u predeo zvan Pešutov bunar. Tu se stvarno nalazio bunar izkojeg su popili svu vodu. Na opasa e su vezivali majice koje su spuštali u bunar i tako izvla ilivodu dok je bilo i jedne kapi.Tog dana sam se sastao sa pukovnikom Milom Novakovi em koji je komandovao svimsnagama koje su bile angažovane u borbama sa handžar divizijom. Nismo se dugo videli i jasam mu ispri ao šta se sve dešavalo proteklih dana kao i moj ose aj da se celokupna pri aizvr e iz meni nepoznatih razloga. U potpunosti smo se razumeli, a naše višegodišnjepoznanstvo i zajedni ki rad stvorili su me usobno poverenje i izgra en odnos me usobnog

131

razumevanja. To mi je mnogo zna ilo i tog trenutka i kasnije kada je Novakovi imenovan zaprvog komandanta Srpske vojske Krajine ije formiranje je proglašeno 16.10.1992. godine.

Zarobljeni pripadnici handžar divizije su smešteni u zatvor u Glini i njihovu obradu smomorali dalje raditi u prisustvu policajaca iz sastava me unarodnih snaga. Posao je tekao vrlosporo, jer smo sa svakim pojedincem razgovarali u prisustvu policajca i prevodioca.I pored svih poteško a koje smo imali u radu uspeli smo dokazati slede e:

da je Republika Hrvatska, njen Predsednik i ministar odbrane doneli odluku o formiranjujedinice iji e pripadnici biti muslimani iz Bosne,

da je celokupno ljudstvo nasilno mobilisano na teritoriji Republike Hrvatske,

da je opremanje i obuka jedinice obavljeno na teritoriji Republike Hrvatske,

da su instruktori bili pripadnici policije i vojske Republike Hrvatske,

da je Republika Hrvatska dala i svu drugu pomo jedinici i da je ista bila na logisti koj šemijedinica HV,

da je cilj stvaranja jedinice njeno angažovanje u borbama sa Srbima na prostoru koji jeozna en kao zona pod kontrolom snaga UN.

U Topuskom je organizovana izložba naoružanja i vojne opreme koja je oduzeta prilikomrazoružavanja zarobljenik ili da je na ena na terenu posle razbijanja ove teroristi kegrupacije.Posebno su upe atljivo bili noževi, kame i druga se iva na kojima je bilo ispisano «Srbosek»« edomor» i druga imena kojima su nas nazivali i muslimani i hrvati u ovom ratu. Na tajna in su prebacivali nama ono najgore što ovek može da smisli i da uradi drugom ovekubez obzira ko je i kakav je.Na ovu izložbu smo pozvali ve i broj pripadnika UNPROFOR a, a predvodio ih je generalBamai Musa iz Nigerije, koji je bio komandant sektora «Sever» UN snaga u Krajini.Nijedan od prisutnih nije nikada video ništa sli no ni na slikama. Nisu krili svoje ogor enje iosudu onih koji su nešto ovako planirali i pokušali da realizuju.General Bamai je bio šokiran slikom koju je video U više navrata kasnije spominjao je tajdoga aj i imao je prema nama blagonaklon stav.U znak zahvalnosti narod Korduna mu jepoklonio pušku, ali prilikom ulaska u avion u Zagrebu ista mu je oduzeta, a on zadržan naaerodromu.Bila je to podmukla osveta hrvatske vlasti oveku koji je asno, iskreno i nepristrasno radiosvoj posao.

Pre ovog doga aja vlast u Krajini je imala ozbiljne probleme u komunikaciji sa pripadnicimaUNPROFOR a. Zahtevano je, da se posle stavljanja pod kontrolu teškog naoružanja,pešadijski delovi posebnih jedinica milicije povuku 5 km od linije razgrani enja. To je u

132

nekim situacijama bilo nemogu e izvesti, jer bi ta linija bila iza ku a u kojima su ljudi živeli ibili bi u potpunosti ostavljeni na milost i nemilost upadima diverzantskih grupa iz Hrvatske.Ovako stanje je ubrzalo poslove oko formiranja Srpske vojske Krajine ime je ukinutopostojanje štabova TO i posebnih jedinica milicije. Pristupilo se formiranju korpusa koji enositi imena po oblastima u Krajini.

Odnosi u komandi u Korenici bili su potpuno zategnuti. Sa Šuputom sam razgovarao samoslužbeno. On uopšte nije razgovarao sa komandantom brigade milicije, a uz sve to ja sam sejoš dodatno posva ao sa Šuputovim zamenikom, potpukovnikom akovi Milanom. Sukobje izbio oko nadležnosti prilikom utvr ivanja injenica vezanih za ošte enje borbenogsredstva. Na Ljubovu u selu Raki i zapaljen je tenk koji je u potpunosti izgoreo. Posada jeprilikom startovanja motora uklju ila greja e i svi su izašli van tenka. Zbog kvara nainstalacijama, nepažnje prisutnih došlo je do paljenja vozila, a kako ni jedan protivpožarniaparat nije bio ispravan tenk je potpuno izgoreo. akovi je tražio od mene da uradim sve, aja sam rekao da u da uradim deo posla koji se odnosi na moju nadležnost. Iz toga je izbilasva a, posle koje se on žalio Šuputu i još više zategao odnose. U kra em razgovoru rekaosam Šuputu da ga ja ne u zamarati, jer vrlo brzo prelazim na drugu dužnost van sastavakorpusa.On je bio više ljut na stanje u sredini i na civilnu vlast koja je neprekidno vršila opstrukcijukomandovanju i pravila velike probleme. Doga aj koji je stvorio zid izme u nas je prošao, alije ostavio velike posledice i tragove.Kasnije smo te odnose u potpunosti izgladili i ostali dobri sve do današnjih dana.Sa Milanom akovi em sam izgradio posebno dobre odnose. Cenio sam njegove vojni kevrline i odlu nost. Tokom vremena sam doznao kakve su mu sve probleme pravili u komandikorpusa, šta su sve podmetali i inili da mu ukaljaju ime i vojni ku karijeru. Sve je stoji kiizdržao.U komandi korpusa bila je grupa oficira iz rezervnog sastava koji su bili angažovani u organuza moral i organu za mobilizacijske i personalne poslove. Mnogi su pre rata bili lanovi SKJ,opštinski ili regionalni partijski rukovodioci i nisu se mirili sa novonastalom situacijom, da nebudu pitani i da ne budu u žiži zbivanja.S druge strane, najviše kritika smo dobijali baš zbog njihovog angažovanja, a da pri tomeistaknutiji lanovi Srpske demokratske stranke nemaju taj tretman i angažman ukomandama korpusa. Ovo se posebno odnosilo na organ za moral, koji je uglavnom radio ponekom klišeu iz mira i u jedinicama nisu imali potreban autoritet.

U tako zategnutim odnosima sam do ekao kraj 1992. godine. Po etkom decembra 1992.godine mi je saopšteno da odmah otpo nem sa pripremama za formiranje obaveštajnogcentra Glavnog štaba SVK. Ništa drugo nije bilo precizitano ni lokacija niti broj zaposlenih,bliži poslovi i zadaci niti bilo šta drugo što bi mi bilo orjentir u poslu.U toku jedne godine ugašena je 6.li ka divizija i formirana operativna grupa, pa ona ugašenai formirana komanda posebne jedinice milicije i štabovi TO, onda na kraju sve se to gasi iformira Srpska vojska Krajine. Nestalo je i SFRJ i njene JNA, a formirana je Savezna RepublikaJugoslavija i njena Vojska Jugoslavije, na prostoru Bosne i Hercegovine formirana je ArmijaBiH, Hrvatsko vije e odbrane i u Republici Srpskoj Srpska vojska RS.

133

U svakoj od tih vojski imao sam poznanike, doju erašnje drugove i prijatelje od kojih su mineki saborci, a neki neprijatelji.Strašan psihi ki pritisak na svakog od nas tim pre što se sve to dešava u relativno kratkomvremenskom periodu, a promene su toliko velike da bi za taj obim promena bilo potrebnoznatno duže vreme. U ovim prilikama rata sve se menja u hodu, ratuje se, gine i ranjava i idedalje. Prime ujem kod mnogih da se zna ajno menjaju da sve manje i slabije ose aju gubitakdruga i saborca, da utehu traže u alkoholu i povla enju u sebe. Takvi poreme aji mogu bitiveoma opasni, ali mi nemamo izbora. Nemamo kome da se žalimo, nemamo od koga dao ekujemo da promeni stanje u kojem se nalazimo. ujem podatak da u Krajini ima oko 100duševnih bolesnika za koje nema ustanove za smeštaj, da su u kontaktu sa oružjem imunicijom. Strašno i zabrinjavaju e.

134

Prelazak u obaveštajce

Formiranjem Srpske vojske Krajine došlo je do velikih promena u organizaciji rada odGlavnog štaba, preko komandi korpusa i samostalnih jedinica, do stanja na terenu.Po prvi put od izbijanja sukoba ura ena je samostalna vojna organizacija u kojoj su svi, odkomandanta do poslednjeg vojnika, stalno nastanjeni u Krajini. Bilo mi je jasno da nemožemo imati veliki stepen samostalnosti, jer nismo imali dovoljno ljudi, a ni matrijalnihresursa za tu pretpostavku. Vojsku u pravom smislu te re i, bilo je vrlo teško postrojiti, daona li i na vojsku, da ima svoje baze i drugu infrastrukturu, da se organizuje popuna, obuka iopremanje sastava po kriterijumima koji su važili za takve sastave u nekim drugimsredinama. Vojska je zapravo bila naoružani narod, od tek punoletnog mladi a koji nema nijedan dan vojne obuke do starijih ljudi tre epozivaca, koji su bili angažovani na prednjoj linijiodbrane, ali i na svim drugim zadacima koji proizlaze iz vojne službe.Bilo je gotovo nemogu e razdvojiti mlade od starih, jer nema ni jednih ni drugih dovoljno,bilo je nemogu e napraviti makar jednu pravu jedinicu koja bi se sa uspehom mogla nositi ubormaba sa neprijateljom.Formiranjem SVK sa 16.10.1992. godine za sve nas koji smo pratili aktivnosti neprijatelja bioje signal da e druga strana vrlo brzo krenuti u ispitivanje odbrambene mo i novoformiranevojske, kao što su to inili i prilikom prethodne reorganizacije u maju i junu kada su napali naBaranju i Miljeva ki plato. Bilo je pitanje dana kada e napad otpo eti, a trebalo je do i doindikatora o mestu i vremenu napada.

Novopostavljeni komandant SVK general Mile Novakovi me je primio u decembru 1992.godine i dao osnovne smernice za rad, ono što od mene o ekuje komandovanje, a samuorganizaciju rada centra u stru nom pogledu ostavio je meni. Obezbe ena su i potrebnapo etna sredstva za rad, koja nisu bila mala, imaju i u vidu uslove u kojima smo živeli, da jesve, više li ilo na bedu nego na nekakav normalan i organizovan život.Za smeštaj centra odre ena je vila na Plitvi kim jezerima, vlasništvo poznatog socijalisti kogfunkcionera iz Hrvatske Jakova Blaževi aBlaževi je živeo u Zagrebu i bio je u nemilosti nove vlasti koja je optužival a Blaževi a zaantihrvatsko i antikatoli ko delovanje u posleratnom periodu, posebno isti u i injenicu daje bio tužilac u procesu protiv kardinala Alojzija Stepinca.U Krajini tako er se o njemu nije moglo uti ništa pozitivno. I ovde je optuživan za antisrpskupolitiku, svojevrsni genocid izvršen nad Srbima, koji su beže i od socijalisti kog teroranapuštali vekovna ognjišta i odlazili u druge krajeve Jugoslavije.Pravim udom je njegova vila sa uvana, jer je u po etnom periodu uništavano sve što jeimalo bilo kakvu vezi sa Hrvatskom, sa socijalizmom i komunizmom.Vila je bila o uvana, ali je u nju više puta provaljivano i iz nje je odnošen nameštaj i drugipredmeti koji su se tamo zatekli. Ono što nije dirano su bile knjige, koje su se nalazile uprizemnom delu vile. Cisterna goriva za centralno grejanje objekta je bila potpunoispražnjena još u prvoj fazi ratnog sukoba.Vila je imala nekoliko stotina kvadrata površine, a u njoj sam bio ja, i pet ljudi izobezbe enja.

135

Sam ambijent na Mukinjama bio je povoljan za rad, jer nije bilo velike gužve niti prisustvavojnih sastava. Ljubica Šolaja je po ela da razvija strana ku aktivnost Srpske radikalnestranke, a njen evidenti ar je bila supruga Mi e Gostovi a, koji je nakon preživljenog padahelikoptera i bolni kog le enja sada bio na rehabilitaciji na Mukinjama.Mi i je krsna slava Sveti Nikola i ja sam kod njega došao na taj dan u poslepodnevnimasovima. Tamo sam zatekao Ljubicu i njenog supruga, koji su tako er navratili radiestitanja doma inu.Imaju i u vidu okolnosti pod kojima je došlo do susreta nisam zapo injao bilo kakav razgovorsa njom da bih izbegao neprijatan dijalog, koji je zbog proteklih doga aja, bio neminovan.Moje prisustvo na Plitvi kim jezerima i rad u centru po eo je da mami znatiželju iinteresovanje razli itih osoba, pa i pojedinih pripadnika UNPROFOR a koji su zalazili unaselje i ulazili kod pojedinaca u stanove.Po prirodi posla kojeg sam po eo da obavljam, moja aktivnost je izlazila izvan granica Krajinei nije se ograni avala na dubinu rasporeda snaga neprijatelja, ve je obuhvatala tu i mnogoširu teritoriju.Prisustvo me unarodnih snaga na prostoru Krajine je bila pogodnost u radu, jer je to bilasredina iz koje je trebalo crpeti informacije od koristi za komandovanje i za celokupnuorganizaciju života i rada u državi.Kako su jedna i druga strana u sukobu poštovale primirje u tom periodu nismo dolazili ukontakt sa licima iz kategorije ratnih zarobljenika. Taj izvor podataka se pojavljivao svremena na vreme i sa njim nismo ra unali u kontinuitetu.Osnovni problem u radu bio je sistem veze. Imali smo izrazito lošu telefonsku vezu unutarsame Krajine, a prema Republici Srpskoj i Srbiji bila je u katastrofalnom stanju. Nikada nismobili sigurni da e ona biti u kontinuitetu i da sa njom možemo ra unati. Specijalne vrste vezekoje smo imali kao alternativu nisu podrazumevale kontinuiranu upotrebe, ve upotrebu unuždi, kada nijedna druga veza ne funkcioniše.Legalni izvori informacija tako er su bili vrlo siromašni. Dnevne novine smo dobijali sazakašnjenjem od jedan dan, a mnogi krajevi Krajine nisu dobijali bilo kakve novine. U Kninuje postojao radio i TV centar, a pored radio Knina, aktivan je bio radio Korenica, radioPetrova Gora i uz manje probleme slušao se radio Banja Luka. Od neprijateljskih sredstavajavnog informisanja imali smo dobar signal TV Zagreb (HTV), radio Zagreb i lokalne radiostanice raspore ene po mestima duž linije fronta.Dnevnu i periodi nu štampu iz Hrvatske smo dobijali svakodnevno do 12,00 asova, na na inda su nam je nabavljali pojedini pripadnici UNPROFOR a.Na teritoriji Krajine nije izdavan nijedan dnevni list, koji bi se mogao koristiti za prikupljanjeinformacija od obaveštajnog zna aja. Štaviše, nekoliko novinara su bili moji stalni posetiocikoji su od mene tražili informacije, kako bi imali šta da pišu ili objavljuju na radiju.I oni su radili u uslovima kao kada je novinarstvo stasavalo kao profesija. Bukvalno nisu imaliništa osim olovke i papira, a nekima je i to bio problem da nabave. Radili su iz iste ljubaviprema svojoj profesiji trude i se da ponude informacije van granica Krajine kako bi se štoviše ljudi upoznalo sa stvarnim stanjem. Nekima sam podelio magnetofone «uher» idodatnu opremu kako bi mogli što kvalitetnije raditi na terenu, a i meni pomo i uinformacijama za koje sam bio zainteresovan. Taj korektan odnos sa novinarimafunkcionisao je itavo vreme postojanja Krajine. Me usobno smo se pomagali u nadi da takoidemo ka istom cilju, ali na žalost taj cilj nismo postigli.

136

Problem protoka informacija i obrade primarnih dokumenata bio je veoma izražen, pa jezbog toga general Novakovi tražio da sve informacije dostavljam njemu li no. Naknadnuupotrebu operativnih podataka odre ivao je on li no.

Realizacija obaveštajno operativnih zadataka u inostranstvu je vrlo složen i opasan posao.Delatnost je ilegalna i sra unata je na prikupljanje podataka o oružanim snagama Hrvatske,njenoj politici, ekonomiji i drugim oblastima života i društvene prakse. Ve ina podataka zakoje sam bio zainteresovan bili su tajna.U uslovima rata koji je bio u toku, svaka aktivnost pa i ona najbezazlenija, kvalifikovane sukao špijunaža. To je osnovna karakteristika rada u ratnim uslovima. Dakle, po nalogu države injene vojske ja sam se prihvatio posla koji podrazumeva delatnost kažnjivu po zakonu svakedržave, pa i Hrvatske.

Problem je bio veliki. Krajina je bila samoproglašena država koju nijedna državame unarodne zajednice nije priznala.Krajina je imala delimi no razvijene službe u samoj Krajini, ali i u Srbiji kojoj je dato daKrajinu predstavlja u svetu. Vlada je imala ministra inostranih poslova, ali nije imala nijedanobjekat u inostranstvu, a Srbija nije dozvoljavala da se njeni objekti koriste u te svrhe. I nesamo to, Srbija nije dozvoljavala da se na njenoj terotoriji sprovodi bilo kakva obaveštajnadelatnost, da se organizuju sastanci i prihvat lica koja dolaze iz inostranstva po našem planuili samoinicijativno.U Beogradu je funkcionisao Biro Vlade Krajine u ijem okviru je delovao još jedanobaveštajni centar, koji e u narednom periodu biti ukinut, jer je otkriven i to je zamerenoVladi Srbije da dozvoljava takvu aktivnost na vlastitoj teritoriji.

Još u pripremi formiranja obeveštajnog centra otpo eli smo aktivnosti za prvi odlazak uHrvatsku, s ciljem da se na njenoj teritoriji prikupljeju informacije obaveštajnog sadržaja.Prvo je vršen odabir mogu ih kandidata za tako delikatnu misiju, potom njihova provera,validnost postoje ih putnih isprava, okolnosti pod kojima su napustili Hrvatsku i sva drugapitanja od zna aja za bezbednost lica i celokupne akcije.Pored toga osmišljavali smo pitanja koja su nas interesovala, procenjivali realnost imogu nost da se dobiju odgovori i sve drugo s tim u vezi.Trebalo je prona i lice koje ima makar minimalne mogu nosti kontakta, sagledati njegovepotencijalne veze, njihove pozicije u društvu, trenutni položaj, zaposlenje u interesntnimsredinama i sl.Sva ta i druga pitanja smo užurbano rešavali, jer je sve izvesnije bilo, da e Hrvatska napravitiincidentnu situaciju, da e do i do borbi na nekom od delova fronta, i naša želja je bila dablagovremeno ponudimo indikatore koji ovakve pretpostavke potvr uju.Prvi putnik u Hrvatsku je krenuo 19.01.1993. godine, tri dana pre nego što je Hrvatskanapala Krajinu.Mi nismo bili u mogu nosti da na bilo koji na in ponudimo nove podatke, jer nas je razvojdoga aja u tome preduhitrio.

137

Operacija «MASLENICA»

U prethodnim procenama i na osnovu najnovijih obaveštajnih podataka znali smo daHrvatska sprema napad na Krajinu i da e taj napad imati ograni en karakter iz više razloga.Prvo, Hrvatska vojska e izvršiti napad da bi ispitala snagu odbrane Vojske Krajine, i

Drugo, oni e u nastaloj situaciji nastojati maksimalno da eksploatišu eventualni uspeh unapadu.

U proceni smo smatrali da bi za Hrvatsku najve i uspeh bio povezivanje dalmatinskle obale ikomunikacija koje su bile u prekidu zbog mosta u Maslenici koji nije bio u funkciji. Me utim,takva procena nije bila jednoglasno prihva ena iz razloga što je bilo onih koji su verovali dae Hrvatska prvo planirati i izvesti napad na Zapadnu Slavojiju koja je u odnosu na centralnideo Krajine dislocirana i sa najslabijim snagama.

Napad na Krajinu otpo eo je 22.01.1993. godine oko 06,00 asova. Napad je otpo eo uzadarskom zale u iz nekoliko pravaca, ali je odmah bilo jasno da je glavni pravac napada kaMaslenici. Pomo ni pravci napada bili su na Velebitu u pravcu Gra aca sa verovatnim ciljempresecanja komunikacije Obrovac – Gra ac i pravac iz pravca Sinja sa verovatnim ciljemosloba anja HE «Peru a».

Prvi dan napada odavao je sliku dobro planiranog i organizovanog napada, jer je u odnosuna našu stranu postignuto odre eno iznena enje. Me utim, sutra dan i narednih dana, pasve do završetka operacije neprijatelj je delovao stihijski i prili no neorganizovano.Ja sam bio dva dana u selu Žegar gde je Glavni štab imao svoje IKM, gde se nalazio generalNovakovi . Iz razgovora s njim nedvosmisleno sam došao do zaklju ka da on nema odrešeneruke u komandovanju i neko mu postavlja ograni enja u odlu ivanju.

Tre eg dana napada HV, naše jedinice su se nalazile u povoljnom takti kom položaju uodnosu na neprijatelja i bilo je mogu e zadati im odlu uju i udar. Zašto to nije ura enonikada nisam doznao, ali je sigurno da je rešenje celokupne situacije odra eno van granicaKrajine.Hrvatska vojska je oslobodila HE «Peru a», a na Velebitu su posednuti objekti na Tulovimgredama i Maloj Bobiji.Naše sange su odba ene u zadarskom zale u.Ve e bezbednosti UN je donelo Rezoluciju 802, ali to nije bitno menjalo stvar. Dostignutuliniju u napadu Hrvatska vojska nije napustila i sve se zavšilo kritikom me unarodnezajednice.Operacija «Maslenica» ukupno gledano je promašena vojna operacija, ali je i takva donelauspeh Hrvatskoj, a Krajini još jednu glavobolju, poraz i nesigurnost sa kojom je trebala danastavi dalje.injenica je da su nam u odbrani pružili veliku i nesebi nu pomo pripadnici garde kojom je

komandovao Željko Ražnatovi «Arkan» i pripadnici Vojske Republike Srpske u kojoj suprednja ili Vukovi sa Vu jaka i njihov komandant Veljko Milankovi , koji je prilikom dejstva

138

neprijateljske artiljerije ranjen. Heroj Milankovi Veljko je podlegao ranama 14.02.1993.godine.

Dana 26.01.1993. godine pozvao me je Boško Božani kako bi zajedno otišli u Benkovac itamo se susreli sa Željkom Ražnatovi em. Ja sam pored toga imao i dodatni motiv, jer mi jebrat bio u gardi, pa sam hteo da ga vidim.Na ulasku u Benkovac bila je postavljena rampa i vršena je detaljna kontrola vozila i putnika.Nikakva objašnjenja i pozivanja na položaj nisu pomagala. Bilo je to nare enje i svakipripadnik Srpske dobrovolja ke garde je slepo izvršavao isto.Na našu žalost nismo ga zatekli u Benkovcu, pa pošto nismo imali nijednu pouzdanuinformaciju o njegovom povratku mi smo napustili Benkovac.

Ja sam se uvek trudio da kod Ražnatovi a odvojim onog koji je ratnik i komandant i onogdrugog, koji je kotirao kao vrhunski kriminalac. Njegova povezanost sa Službom bila je dostastara i sada je bilo o igledno da je on vrlo povezan sa Službom državne bezbednosti Srbije.Njegovo iskustvo u sukobu na prostoru Hrvatske datira gotovo od samog po etka togsukoba. Ostalo je u se anju njegovo hapšenje 29.11.1990. godine u Dvoru na Uni, potomsu enje i izricanje presude od 20 meseci i na kraju, neverovatan obrat. Pušten je u Srbiju. Toje izazvalo veliku pažnju javnosti i spekulisalo se na sve mogu e na ine od toga da je u stvaripobegao, do toga da je Franjo Tu man, po nagovoru Gojka Suška i Josipa Manoli a, pristaona ponudu iz Srbije da za milion maraka oslobodi Arkana iz zatvora.Šta se stvarno desilo za mene e ostati ve na tajna, jer nikada nisam li no upoznao Arkanamada sam poznavao dosta ljudi iz njegove jedinice i neposrednog okruženja.

Tako sam dana 11.10.1994. godine uputio telegram estitku povodom godišnjice formiranjagarde. Sve anost je organizovana u Manastiru Pokajnica kod Velike Plane i ja sam na tuadresu poslao telegram.Nekoliko dana kasnije asopis «NIN» je objavio tekst pod naslovom «Pogled zmije» u kojempiše o Arkanu i obeležavanju godišnjice njegove garde. U tom tekstu je spomenuto i mojeime. Pored svih mogu ih prijatelja, drugova i simpatizera na navedenu adresu u manastirPokajnicu stigla su dva telegrama, moj i KUD «Jedinstvo» iz Prištine. Glavni gost nasve anosti bio je general Andrija Bio evi , bivši komandant Novosadskog korpusa..Moj gest estitanja izazvao je negativne reakcije u Beogradu, u Generalštabu, pa je traženoda u Kninu objasnim motive i razloge upu ivanja estitke Ražnatovi u.Razgovor sam vodio sa pukovnikom Smiljani em, koji je u to vreme bio postavljen zapomo nika komandanta za obaveštajno bezbednosne poslove u GŠ SVK.Otvoreno sam mu rekao da mi je velika muka od dvoli nosti i igranja dvostruke igre.S jedne strane, kada treba nešto, traži se pomo Arkana i drugih «arkana», a kada se živi iolemirno i smišljeno ti koje prizivamo postaju kriminalci i ološ kojih se treba stideti.

Jasno sam mu stavio do znanja, da mene ne interesuje Arkan kriminalac, ve Arkan boracbez obzira ko šta mislio i kakve komentare davao. Arkan je sa svojim «Tigrovima»obezbe ivao konvoj vozila koja su prevozila novac «krajiški dinar», a u Kninu do ekan kaonacionalni heroj. Utrkivali su se, ko e na Tvr avu i i s njim na ve eru, a sada menipostavljaju pitanja, zbog ega sam estitao godišnjicu osnivanja garde.

139

Kriminala i kriminalaca u to vreme u Krajini je bilo na pretek. Tadašnji Premijer BorisavMikeli je imao neposredno obezbe enje iz sastava garde kojom je komandovao Arkan, polanjegovih ljudi je bilo as kod njega, as u sastavu jedinice za specijalne operacije Službedržavne bezbednosti Srbije i sada neko iz Beograda želi preko Smiljani a da do e do nekihpodataka. Taj neko je bio iz Vojske Jugoslavije i bio je na elu Uprave za bezbednost.I u ovom slu aju se pokazala prevrtljivost karaktera, mešetarenje i podilaženje, traženjepoložaja za sebe i neprekidno menjanje strana. To su kameleoni koji se mimikrijomprilago avaju i maskiraju u razli itim situacijama i stalno vrebaju da ujedu, da bi ostali siti izadovoljni.Ljudi poput Dušana Smiljani a, koji je u Hrvatskoj ro en, odrastao i radio itav svoj radnivek, me u prvima je otpo eo sa organizovanjem drugih na pružanju otpora. Ve krajem1991. godine smatrao je da su njegove zasluge za Krajinu toliko velike da mora biti general,ako ne i nešto više od toga. Krajinu je napustio 15.05.1992. godine i kada je regulisao svojprofesionalni status u Vojsci Jugoslavije po eo je da dolazi i da se pojavljuje kao «vikendratnik». Ispoljavao je nezadovoljstvo svojim statusom i neostvarenim ambicijama. Umestoda pomogne, on je odmagao.

Pored njega mnogi su iz Beograda dolazili u Krajinu i tu provodili kra e ili duže vremeuglavnom na poslovima u razli itim komandama. Znam pouzdano iz kontakata da su mnogidolazili, jer nisu imali gde da borave. Kao izbeglice bili su smešteni u razli ite vojne objekte ihotele koji nisu nudili normalne uslove za porodi an život. Mnogi od njih nisu se trudili darazumeju situaciju u kojoj se Krajina nalazi, brojali su dane, ali i sa druge strane, nije im semnogo vreovalo niti su uživali autoritet u jedinicama.Vrlo dobro znam kakav sam težak i trnovit put prošao dok sam stvorio pretpostavku dapostanem deo naroda iz Krajine, da me po nu zvati «svojim» i ako sam ro en tamo.

Ja nisam imao nikakve predrasude niti rezervu prema bilo kome ili prema bilo emu. Nisamljude delio na kategorije kao što su to mnogi inili, nisam primenjivao kriterijum moralnogkodeksa iz vremena socijalizma i ljude sam delio na borce i one druge, koji ukupnu situacijukoriste za sopstvene interese.Svaki onaj koji je tokom rata na bilo koji na in nudio svoju glavu neprijatelju u estvuju i uborbi zaslužuje poštovanje, pa tako i svi pripadnici Srpske dobrovolja ke garde i njihovkomandant Željko Ražnatovi Arkan.

140

Prvi obaveštajni zadaci

Kako smo se nalazili u ratnom stanju, mnoge stvari nisu mogle da se rešavaju sporo. Moralismo da radimo brzo, ali sigurno. Veliki problem bio je zaštita podataka i izvora i legendiranjeposla koji se nikada ranije nije sprovodio na ovim prostorima. Nije bilo ve eg sistema u kojibi se mogli uklopiti, tako prikriti i nesmetano raditi.Jedina prava pogodnost bila je Nacionalni park Plitvi ka jezera. Bila je velika sre a da jedirektor bio profesor Ilija Drakuli , koji je na toj dužnosti nasledio Stevu Samolova izPlitvi kog Ljeskovca.Osnovao sam preduze e za trgovinu, turizam i konsalting usluge kroz iji rad smo trebalikoliko toliko da se prikrijemo i da ne izazivamo pažnju okoline. Firmu nismo mogliregistrovati na ovom delu Krajine iz više razloga, pa smo to uradili, gledano iz Krajine, uinostranstvu.Sva delatnost firme je fingirana, kako usluge tako i klijenti.

Izbor ljudstva bio je oskudan, posebno za operativne poslove. Za pomo ne poslove sambirao dobre i vredne ljude ije zdravstveno stanje nije dozvoljavalo da budu neprekidno nafrontu. Tražio sam one koji su bili ranjeni tokom rata. Tako je popunjen osnovni deo.General Novakovi mi je pružio pomo kod formiranja operativne grupe tako što je naredioda kod mene pre e Siniša Lon ar zv. «Paraga», koji je bio komandir izvi a ke jedinice uKordunskom korpusu.Ma kako planirao i ne emu se nadao, posebno kada je novi posao u pitanju, slu ajnostdonese i prvu radost i prvi posao. Tako se desilo i meni.Posredstvom Lon ara došao sam u kontaklt sa jednim pripadnikom UN – vojnimposmatra em, koji nam je dao vrlo dobre podatke o rasporedu snaga Hrvatske vojske na r.Kupa. To stanje i raspored manje više se nije menjao sve do po etka neposrednih pripremaza napad HV na Krajinu u augustu 1995. godine.Bili smo u poziciji da to stanje kontrolišemo i pravimo analizu promena , da tražimoindikatore eventualnog napada sa te osnovice i sve drugo. Ose aj uspeha je veliki, tim prešto se postiže zavidan nivo bezbednosti na relativno velikom prostoru kojeg smo umogu nosti da kontrolišemo.

141

Siniša Lon ar "Paraga"

Siniša je bio udljive naravi i sa njim je trebalo imati strpljenja. Bio je komandir izvi a kejedinice koja je bila u sastavu Kordunaškog korpusa, ali dosta samostalan u izvršavanjuizvi a kih zadataka. On i njegovi borci bili su odli ni poznavaovi fronta na Kordunu i spojaKorduna sa Likom kojeg smo zvali vojni poligon.Svi pripadnici jedinice bili su dobrovoljci, a od po etka ratnih dejstava nijednog dana obukenisu imali. Vreme koje je bilo raspoloživo za obuku je nepovrat izgubljeno, niko nije nitiplanirao niti izvodio obuku u ratnim uslovima. Da bi to koliko toliko promenio otpo eli smoobuku u rejonu sela Mo ila sa težištem na taktici izvi a kih jedinica i ga anjima uklju uju iga anja iz helikoptera. Ura ena je i prva selekcija ljudstva i jedinica je broj ano smanjena.Tako smo radili i na taj na in ispunili i uslov da Siniša pre e u Centar, a da se reši sudbinapripadnika jedinice na obostrano zadovoljstvo. Me utim, sva nastojanja da se on odvoji i odjedinice i od Korduna nisu dala pozitivne rezultate, bio je neverovatno vezan za rodni kraj.Bez obzira na sve on je dao svoj doprinos tim prvim danima i mesecima rada kada smo svi naneki na in lutali i tražili polaznu liniju, pokušavali dobro startovati, ali to jednostavno nijebilo mogu e u uslovima koji su vladati u Krajini.

Paralelno sa ovim aktivnostima, zahvaljuju i dobrim ljudima u Beogradu, koji su se nalazili narazli itim pozicijama omogu eno mi je korištenje interneta. Bez obzira na priroduinformacija koje su tada bile prezentovane to je bio zna ajan napredak, pre svega što nismo

142

morali ekati dan dva da nam do e dnevna štampa, da ujemo šta se oko nas dešava.Problem je bio loš kvalitet veze i nemogu nost kontinuiranog korištenja podataka. Uzimskim mesecima nismo imali vezu unutar samog mesta, a dalje da se ne govori. Dešavalose da izgubimo vezu sa jedinicom za elektronsko izvi anje na Plješivici, a time da izgubimo ipra enje aktivnosti HV na prostoru itave Like. Nama je od posebnog zna aja bila telefonskagovornica u Brinju.Na tom delu fronta smenjivali su se delovi 138. brHV (Goranska) iz Delnica. Pripadnicijedinice su redovno, svaki dan koristili telefonsku govornicu u razgovorima sa rodbinom,prijateljima i poznanicima. Iz tih razgovora doznavali smo sve njihove planove i namere,raspoloženje pojedinaca, ritam smene na frontu, li no gledanje na rat i sve drugo zna ajnoza procenu stanja u jedinici. Delimi no sli nu situaciju smo imali i za još nekoliko jedinica nali kom delu fronta i to 128. br HV (Rijeka), 155. br HV (Crikvenica), 118. pukovnijudomobransku Gospi i 133. pukovniju domobransku Oto ac.

Pripadnici UN su pored posla tražili i razli ite oblike razonode. Mnogi su odlazili u Hrvatsku,provodili vikend po hotelima i tamo ostvarivali kontakte sa svim strukturama društvauklju uju i i hrvatske službe koje su se bavile obaveštajnim i bezbednosnim poslovima. UKrajini je bilo vrlo malo toga što bi zadržalo njihovu pažnju , ime bi mogli skratiti vreme iodmoriti se od dnevnih obaveza. Jedino mesto bila su Plitvi ka jezera, ali je i tu zbog ratnihdešavanja, ponuda bila oskudna.Do mene je došla informacija da postoji jedna grupa oficira i policajaca iz sastava snaga UNkoja voli kartanje i kocku. Kako u Krajini nije bilo ni jednog objekta sa takvom vrstom zabave,nama se otvorila mogu nost da u tome u estvujemo na krajnje diskretan na in.Da bi smo otpo eli aktivnost me u pripadnicima UN bio mi je potreban dobar kockar,proveren i diskretan. Znao sam za jednog takvog, koji je imao i veliki policijski dosije uHrvatskoj, više puta osu ivan za razli ita krivi na dela, ali je sada bio u Krajini gde je živela injegova porodica.Bez obzira što nije bio ro en na asfaltu, on je na njemu odrastao, zavoleo ga i na njemupo eo svoju kriminalnu delatnost. Preko posrednika sam mu zakazao sastanak u motelu«Savi » u Buda koj Rijeci kod Krnjaka. Vlasnik motela je bio moj vojnik u Zagrebu i kod njegasam se ose ao komotno i sigurno.Poslao sam mu poruku i zakazao vreme i mesto sastanka znaju i da je i on dobar savlasnikom motela i da se tamo ve održavaju me usobni kartaški dueli.Sreten ili Sreto kako su ga zvali od milja, moj izabranik i «pik» u kartaškim obra unima jeimao istan an ukus, prefinjenih manira i pokreta. Videlo se da iza sebe ima bogato životnoiskustvo i ako je tek ušao u rane srednje godine.Na zakazani sastanak je došao pre vremena. Ja sam ga ekao i posle srda nog pozdravljanja,njegovu pažnju je privukla moja bliskost sa vlasnikom motela. Objasnio sam o emu se radi inastavili smo dalje. Bilo mu je jasno da ga tražim nekim ja im povodom, ali je odmah staviodo znanja da i on ve neko vreme ho e da do e do mene. Odabrao je obilazni put, dolazio jeesto kod mog oca u Li ku Jesenici i uvek sa nekim ponudama i poklonima kako bi ga otacspominjao i hvalio.

Tako je on zapravo izneo svoj problem, da jednostavno ne može da izdrži smenu u šumi, jerse nikako ne snalazi u takvom ambijentu, zapada u depresiju i ponašanje mu postajeagresivno ime tera strah od sebe, ali i pravi sijaset problema ostalima u jedinici.

143

Tražio je da radi bilo šta ime bi bio koristan samo da ne ide na stražu u Kapelu u predeo kojise zvao Bukvar ili u rejon Krasnice, jer su gotovo svi borci imali kompleks odlaska na teobjekte.Prvo sam mu ponudio putovanje u inostranstvo, pri emu bi Hrvatska bila na prvom mestu.On je to odbio, pravdaju i se injenicom da je tamo osu ivan, da bi vrlo lako mogao bitiuhapšen i sl. ime bi svaki pokušaj propao.Složio sam se sa njim da to ne bi bilo pametno i pitam ga, kako se snalazi sa kartama i da litrenutno ima partnere koji zadovoljavaju njegove prohteve? Kaže mi da od njega nemaboljeg kockara, da zapravo ima jedna devojka, ali ona trenutno nije u Krajini, a što se ti ekartanja tu su problemi veliki. Vlada sirotinja i nema se s kim kartati, a da gubi vreme igraju iza sitniš ili džabe, to nije hteo. Pitam ga da li ima neki stranac iz UN koji bi se kartao i on miodgovara, da za sada zna jednog Grka koji voli kockanje, ali da se još nisu me usobno sastali.Tu smo postigli dogovor. Trebao je da jedno vreme pro e obuku o pitanjima koja nasinteresuju, da ga obu imo o na inu komunikacije, diskretnom postavljanju pitanja inavo enja sagovornika da sam iznosi zapažanja, a potom da krenemo u posao.Naša obaveza je bila da obezbedimo uslove za kartanje, igra e i doma e i strane i sve drugošto je s tim u vezi, a njegovo je bilo da karta i razgovara i po obavljenom poslu da nampodnese izveštaj.Imao je status kao pripadnik jedinice, a u vezi sa iznosima koje je dobijao ili gubio nakartama bila je njegova isklju iva briga.Sve je prihvatio kako smo predložili i sada je ostalo da stvaramo druge uslove.

Trebali smo da rešimo i niz drugih pitanja kako bi stvorili atmosferu koja ni im ne e izazivatisumnju i podozrenje.Me u pripadnicima jedinica koje su bile formirane u po etku rata bilo je dosta dobrihmomaka, ali su ih stihija i neorganizovanost, lažna obe anja i ponude, u inile žrtvama igubitnicima. Niko nije imao ni želje ni vremena da se upušta u sagledavanje te pojave, ve susve takve prozvali pripadnicima paravojnih sastava i stavili s druge strane zakona.Posle prošlogodišnjih doga aja sa hapšenjem me u njima se proneo glas da sam ja ovekudbe iz Srbije, ali samo u poslu nosim uniformu pripadnika SVK kako ne bih odudarao odsredine.Obilaze i mesta po Krajini nailazio sam na neverovatno dobre i obrazovane momke za kojese nije znalo, koji nisu bili angažovani na adekvatnim zadacima. Tako sam u Vrhovinamaupoznao bra u za koje sam još ranije znao i koje je neko svrstao u paravojnu jedinicu koju jepredvodio Baklaji . Oni jesu bili sa njim nadaju i se rešenju svog statusa na na in da e pre iu jedinicu za specijalne operacije RDB Srbije, ali do toga nikada nije došlo.Njihova ku a se nalazila u neposrednoj blizini železni ke pruge i stanice, a bila jeinteresantna i vojnim posmatra ima UN za smeštaj i rad na tom podru ju.Sa sobom sam poveo mla ega, koji je po profesiji bio konobar, a njegovog brata ostavio uVrhovinama, kako bi dnevno opservirao vojne posmatra e UN, njihovu aktivnost, odlaske,posete i sl.Moj odabranik je bio lepog izgleda, kulturan , vrlo okretan i vredan.On je trebao da bude doma in u vili, koji e goste primati i ispra ati i udovoljavati njihovimprohtevima.Tako smo po eli, taj posao je krenuo iznad o ekivanja. Radili smo uz veliki rizik, jer nismomogli posti i potpunu konspirativnost niti u dolasku niti za vreme samog boravka.

144

Jedan slu ajan susret sa oficirom iz eškog bataljona u njihovom kampu na Borju kodKorenice gotovo da je sve upropastio, tim pre što on do tada nije zna da sam ja oficir.Njegovi strahovi su bili ve i, jer sam bio u društvu komandanta bataljona potpukovnikaKarela Blahne. Nikome se nije odlazilo iz Krajine i pored velikih napora. Primanja su bilavišestruko ve a nego da rade u zemlji, a to je bilo posebno izraženo za oficire i policajce kojisu dolazili iz zemalja bivšeg Varšavskog ugovora i Rusije.Svaki prekršaj ili nepoštovanje režima boravka mogao je biti kažnjen vra anjem u zemlju, ato bi bio veliki problem za svakog od njih.Bio sam vrlo blizak sa jednim oficirom, vojnim posmatra em iz Poljske. Kada sam napustiokamp otišao sam kod njega i zamolio da prenese poruku ehu, da se ne plaši mogpojavljivanja u kampu i da ne sme nikome da pri ao o susretima kod mene u vili.

Tako je i bilo. Isto ve e došao je kod mene sa gomilom novina iz Hrvatske, razli itih imena isve meni ponudio. Rekao sam mu da ve imamo redovno snabdevanje, ali kada vesvakodnevno ide u Oto ac ili Gospi , a ponekad i u druga mesta može pogledati i drugestvari koje nas interesuju. On je to prihvatio i dodao da to ve radi za sopstvene potrebe i dane e biti nikakvih problema.Žalim što mu u ovom tekstu ne mogu ime spomenuti i na taj na in izraziti svoju zahvalnostza sve što je u inio za nas.

Mnogi su nam pomagali i na našu stvar gledali blagonaklono i navija ki, ali je bilo dosta ionih koji su nam komplikovali i onako komplikovan i težak položaj. Bilo je dosta onih koji suse u raznim komandama ponašali po modelu iz mirnodopskog vremena, koji su, možda unajboljoj nameri, inili greške i tako našu delatnost dovodili u pitanje.

Krajem juna 1993. godine dobio sam poziv iz Knina, da do em na ve eru koju organizujepripadnik policije UN, Rus, sa visokim inom. Moje ime mu je sugerisano preko ljudi koje jekontaktitrao u GŠ u Kninu. Odazvao sam se pozivu i došao na ve eru u kafanu «Kod upe» uGolubi u kod Knina. Na ve eri nas je bilo šest, pet rusa i ja. Navodno jedan moj kolega nijemogao da do e i ako je bio pozvan.Sav razgovor zbog kojeg smo se sastali brzo je okon an. Nije bilo ni eg u rukavicama,otvoreno i bez ustezanja. Nudili su pomo u informacijama, ali su i tražili informacije koje ekasnije prosle ivati dalje. Sadržaj informacija ih nije interesovao, nisu vršili bilo kakvuanalizu, sve su slikali ili prepisivali i prosle ivali. Bili su obi ni skuplja i informacija.Pilo se, prvo vodka rashla ena u ledu, potom vino uz sušenu ribu, a na kraju vino koje smopili uz roštilj. Ma koliko se branio nisam mogao da se odbranim, niti tu ve e da se vratim naPlitvice. Morao sam da kapituliram i da odam priznanje bra i rusima da su u pi unenadmašni.Na rastanku sam im obe ao izlet i piknik na Plitvi kim jezerima što ih je obradovalo.

Informisao sam pukovnika Miloša Krnetu o razgovoru i pitao, da li možemo nešto ponuditirusima, a za uzvrat da oni nama daju neke informacije. On je na to pristao i tako smo po eli.Tako smo radili do kraja, ali nikada nismo dobili neke posebno kvalitetne informacije, neštošto bi posebno trebalo opisati.

145

Meni je od posebnog zna aja bila pomo u proceni ostalih oficira iz sastava UN snaga uKrajini, jer smo mi po nekoj inerciji tr ali kod grka, rusa, slovaka i poljaka. To nam je bilaneka prirodna veza i nešto što smo mi podsvesno smatrali prijateljima.

Okolnosti su bile zna ajno izmenjene, ljubav se nije mogla prepoznati, preovladavali suinteresi i li ni i državni i morali smo tome da se prilagodimo.Raspadom Jugoslavije raspala se i ta nekakva simpatija i ljubav drugih prema nama. Neki suse priklonili hrvatima, neki slovencima, a neki nama. Trebalo je videti ko je ko i sa kimmožemo ra unati. Novac koji je pobe ivao simpatije i ljubav, mi nismo imali u onom iznosuda bi njime mogli intervenisati i promeniti to stanje.

Planirani piknik organizovali smo sredinom jula meseca kada je na jezerima najlepše i kadaje temperatura najstabilnija, a samim tim i temperatura vode je vrlo dobra za kupanje.Iz Knina su pristigla šestorica ruskih policajaca, a ja sam obezbedio osam pripadnika eškog islova kog bataljona. Uz nas doma e bilo je oko 25 ljudi. Napravili smo lep roštilj, ispekli dvajagnjeta, odigrali dve tri utakmice u malom fudbalu i tako napravili potpuno opuštenuatmosferu.U drugom delu našeg druženja bilo je planirano da nas la ar Stevo Grbi provoza jezeromKozjak, ali da na brodi u u rusi, esi i slovaci, da razgovor bude o Krajini, ratu, kako ko viditu situaciju i kakva su im predvi anja o daljem toku doga aja, kako vide završetak sukoba.Kada je sve završeno, na ve er sam primio izveštaje. Od osam pozvanih oficira samo dvojicanisu imala simpatije za Krajinu. Jedan je bio eško nema kog porekla i veli ao je Hitlera, adrugom je supruga bila hrvatskog porekla, pa je bio naklonjen njima, ali krajnje korektnogponašanja i držanja bez aktivnog pomaganja bilo koga u sukobu.

Ono što je bilo mnogo interesantnije odnosilo se na njihovo razumevanje sukoba i procene,kako e se sukob okon ati.Svi do jednog su našu vojsku posmatrali kao naoružan narod, koji je delimi no uvojni en, alida do prave vojske ne emo lako do i zbog mnogih limitiraju ih faktora. Imali su dostakonkretnih pokazatelja da suprotna, hrvatska, strana ini velike napore u stvaranju svojeoružane sile i da su na tom polju postigli velike i uo ljive rezultate.Zna ajna sredstva su odvojena za nabavku vojne opreme i naoružanja, na klju nimkomandnim pozicijama je svega nekoliko visokih oficira i generala koji su pre toga bilipripadnici JNA, a da klju na mesta zauzimaju ratni komandanti, slabog vojnog obrazovanja,ali odlu ni i agresivni.U to vreme u Hrvatskoj je bilo dosta vojnih i policijskih instruktora iz evropskih zemalja, kojisu kroz obuku vršili i potpuno distanciranje od onog što je u Hrvatskoj bilo do 1990. godine,kako u politi kom tako i u svakom drugom pogledu. Izgra ivana je i usvajana nova ideologijazasnovana na veli anju nacionalnih vrednosti i istovremeno razvijanje patološke mržnjeprema srbima i svemu što je njihovo. Za razliko od devedesetih godina, sada je za topostojao dobar i neskriven razlog. Srbi su se pobunili i podigli ustanak u kojem žele pokoritiHrvatsku i njom vladati. Takva pri a i slika odlazila je iz dana u dan u svet, prihvatana sporo,ali kona no prihva ena kao realnost u Hrvatskoj.

Na temelju toga i svih drugih zapažanja iznošeni su zaklju ci, da se Krajina vojnim putem nemože odbraniti od napada Hrvatske vojske, da je i ovo stanje svojevrsna agonija iz koje e

146

biti vrlo teško iza i i da opcija ujedinjenja svih srpskih zemalja u jednu, nema podršku ak nime u samim Srbima, a kamo li u me unarodnoj zajednici.

Više puta tokom razgovora, pojedince je interesovalo, šta bi radili u slu aju napada izHrvatske, a mi smo skoro u glas govorili da bi se branili sa svim ime raspolažemo, pa akoostanemo bez municije, brani emo se viljuškama i kuhinjskim noževima.Verovatno da smo delovali smešno, jer su nam diskretno saopštavali da na njihovu pomone ra unamo, jer oni nisu došli u Krajinu da joj donesu oslobo enje i slobodu, ve da stvorepretpostavke da sami na emo rešenje. Rešenje bez dogovora sa Hrvatskom nismo moglina i, a niko nije s njima hteo da razgovara i pregovara. Naše o i bile su okrenute ka Palama iBeogradu, a tamo su o nama pri ali kao da smo negde u Africi i rešavamo samo svojproblem ne nude i nam ništa, ali uporno nas odvla ili od namere da sami rešimo svoj status.Ve tada, 1993. godine bilo je jasno da vojnim putem ne možemo do cilja, a diplomatskimjoš teže, jer je Vlada Krajine tu funkciju prenela na Srbiju. Razgovori su vo eni na relacijiZagreb Beograd, ali nikakvih poboljšanja nije bilo.Po mnogima klju ni momenat je bio, izbijanje muslimansko hrvatskog sukoba u Bosni iHercegovini, ali to nije iskorišteno. Znam dobro da su se mnogi ponadali kona nom rešenjukada su preko Krajine i Republike Srpske prelazili konvoji iz Hrvatske sa pomo i za hrvatskeizbeglice iz centralne Bosne, koje su izbegle pred mudžahedinskim jedinicama. Bilo jeodjednom na pretek i goriva i cigareta i svega drugog, ali ne onima koji su to ekali, veonima koji e to platiti – muslimanima.

Zaklju ak se nametao sam po sebi. U koliko se nešto radikalno ne promeni u rešavanjusukoba sa Hrvatskom, Krajina e nestati, a za njen nestanak ne e biti potrebne velike snageneprijatelja. Ona e se uništiti sama od sebe, jer bezna e i bezperspektivnost stanja seose alo na svakom koraku.

Na aerodromu orali i u Cazinskoj krajini bio je razmešten bataljon vojnika iz sastava OSFrancuske. Taj bataljon nije bio u sastavu snaga UN . Komandant bataljona pukovnik Bresebio je upu en od Vlade Francuske i njoj je podnosio izveštaje. Imao je posmatra ku misiju nagranici sa Bosnom i Hercegovinom. Komandant bataljona je vrlo esto boravio na Kordunu iimao vrlo dobre odnose sa komandantom našeg korpusa na tom prostoru, pukovnikomBulat edom. Za razliku od Korduna u Liku gotovo da nije ni dolazio.Pukovnika Bulata sam poznavao od pre rata. Njega su 1991. godine poslali iz Beograda uoperativno nastavni sektor Komande 5. Vojne oblasti gde je nadležni starešina bio generalPetar Stipeti . Bulat je imao instrukcije da prati ponašanje i delovanje Stipeti a, posebnonjegovu izdajni ku ulogu u odavanju tajni hrvatskoj strani.Se am se prvog susreta sa Bulatom. ekao sam ga na glavno kolodvoru u Zagrebu, kada jevozom doputovao iz Beograda. Srda an susret i vožnja do hotela «Kalnik» i soba broj505. Ona e za svagda poneti brojne tajne koje je on nama saopštio.

Sad u Krajini, zbog izmenjenih odnosa, zbog nabusitosti i sujete, iz Like sam morao tražitinjegovu pomo .U više kontakata sa njim obe ao mi je svu potrebnu pomo koja se nije ose ala samo uoperativnom delu ve i mnogo šire, uklju uju i logisti ku podršku Centra.

147

Morao sam se dobro paziti, da vladari Korduna ne osete što se dešava. Bio je to policijski,lokalni establišment, koji je sebe video u oblacima, uobražavaju i, da su oni ti koji drže svekonce i da se moraju za sve pitati.Vrlo esto sam po eo da se nalazim i u društvu komandanta francuskog bataljona, da sanjim pri am, ali nikada da ga navodimo da nekoga potkazuje ili sl. Nama su trebale njegoveprocene i vi enje celokupne situacije.Jednom prilikom ga pitam za razloge što slabo dolazi na prostor Like, a on mi kaže da je to izrazloga što ga je komandant Li kog korpusa ponizio i nema nikakvu želju da komunicira snjim. To je bilo u samom po etku njegovog mandata, kada je tražio kontakt sapredstavnicima korpusa iz Korenice. Iz Korenice na sastanak je došao stariji vodnik Lon arJovica, sa kojim Brese nije hteo da razgovara ve je taj in protuma io kao svojevrsnu uvredui poniženje.Da li je to stvarno bila namera ili slu ajnost i nepromišljenost nikada nisam doznao.

Bio je vidno ljut, ali dovoljno pribran da mi pri a o svom dedi, koji je bio francuski vojnik uPrvom svetskom ratu, koji je ranjen prilikom osoba anja Prištine 1918. godine, koji jeratovao rame uz rame sa srpskim vojnicima i tako ih upoznao i o njima stekao najlepšu sliku.Sada se susre e sa potpuno drugom slikom, sa nekulturom i nadmenoš u kojomrasterujemo i ono malo ljudi koji su nam bili naklonjeni.

Ve u to vreme smo imali ozbiljne probleme sa svakodnevnim preletima aviona i helikopteraiz Hrvatske na aerodrom u orali ima.Dolazili su iz svih pravaca prevla e i naoružanje i vojnu opremu za potrebe 5. korpusaArmije BiH, hranu i druge potrepštine za potrebe stanovništva Cazinske krajine.To se znalo, to nam je saopštavano, ali nismo imali snage tome da se suprotstavimo.Trgovci oružjem iz Hrvatske, Austrije, Nema ke, Ma arske, Ukrajine i drugih država našli suinteres da na ovom i na drugim prostorima ostvare milijarde prometa oružjem.*

U to vreme stacionirana jedinica iz Francuske nije imala nikakva ovlaš enja da spre avanaoružavanje, nego da evidentira pokrete i aktivnosti. Kada se tome doda da se sve dešavalou uslovima me unarodnog embarga na uvoz naoružanja onda se može realno proceniti dasu odluke me unarodne zajednice ignorisane, a rezolucije koje je donosilo Ve e bezbednostiUN, mrtva slova na papiru.

___________________________________*Eklatantan primer je general HV Vladimir Zagorec, koji je bio nosioc naoružavanja HV, a pritome je prisvojio neverovatno velike sume novca. Dovoljna je injenica njegove povezanostisa Hrvojem Petra em, pa da itava pri a poprimi dramati ne dimenzije.

U Plaškom smo planirali uspostavljanje punkta za elektronsko izvi anje, koji bi bio vezan zacentar, a ne u sastavu jedinice za elektronsko izvi anje. Uspostavljanjem ovog punkta ivezivanjem za punkt u Primišlju bila bi u potpunosti zatvorena linija od Ogulina do uGeneralskog Stola. Ostali prostor, kao i pomo ovim punktovima pokrivala bi Petrova Gora.

148

Moj voza Mizdrak Ratko nikada nije bio u ovim krajevima i sa radoš u putujemo u Plaški okojem je on slušao samo lepe pri e. A da su one sa razlogom lepe, imao sam i ja višepokazatelja.U toku rata Plaški i itava opština su bili bez premca najorganizovanija sredina kako ucivilnom tako i u vojnom pogledu. Opština je nastala izdvajanjem iz dotadašnje opštineOgulin, bez infrastrukture i kadrova, bez sredstava i u prvom periodu, potpuno odvojena odostalih delova Krajine. Tokom rata u neprekidnim borbama ova sredina je uspela da sekonsoliduje, da se uklone sve barijere koje su je odvajale od ostatka Krajine, da me uprvima organizuje redovnu autobusku liniju sa Beogradom i sa Kninom, da izgradeniskonaponsku elektro mrežu i dovedu struju u svaku ku u, i da, što je najbitnije, ne dozvoleneprijatelju da pomeri liniju fronta ni za jedan metar. Svaki naš zahtev, svaka naša zamisaoje nailazila na razumevanje, jer su i vojne i civilne vlasti shavatale da sve inimo u smislupoboljšanja položaja odbrane i podizanja njene kompaktnosti.

Prolazimo razrušenim selima Kuselj i Saborski. Deluju avetinjski, spaljeni i napušteni.Razmišljam o nesre i koja je zadesila meštane ovih sela. Poznavao sam ih dosta, sve starijagodišta i, mislim gde su sada, jesu li živi ili su žrtve ludila?

U Saborskom punkt sa rampom. Zaustavljaju me, jer poznaju vozilo. Prilazi mi StevoMilakovi i posle pozdravljanja traži cigarete. On ne li i na vojnika.Obu en je šaroliko, deouniforme i deo civilne ode e. Tako izgledaju i ostali. Na moje pitanje, zašto nemaju uniformei zašto nisu kompletno obu eni, odgovara, da su tražili, ali da navodno nema uniformi za sve.Saopštavam mu da u se iz Plaškog vra ati za 4 5 sati, a do tada on da popiše veli inskebrojeve obu e i ode e za sve i ja u im poslati uniforme.

Spuštamo se u najlepše selo u Krajini u Li ku Jesenicu. Selo u kojem sam ro en i zbog kojegsam sada tu sa ostalima u nastojanju da njoj i itavoj Krajini obezbedimo slobodu.Selo deluje pusto, jer su gotovo svi muškarci angažovani u vojnim jedinicama. Vide se tragovirata, neimaštine i nemogu nosti da se makar polja obrade.

Panorama Li ke Jesenice.

149

Selo je posle 51 godinu dobilo sveštenika. Parohija Li ka Jesenica dobila je svog parohaAn eli Radosava.* Upoznao sam ga ima ve godina dana, odmah po njegovom dolasku.Pri ali smo o selu i njegovoj istoriji. Doneo sam mu prve papire na kojima je bila ispisanaistorija kraja, donosio sam mu i gorivo kojeg nije imao, da bi mogao da obilazi parohiju iparohijane.Stanovao je u ku i Duje Šolaje u centru sela. Stao sam da ga pozdravim, ali mlada popadijami kaže da je poslom negde u Blatima ili Begovcu.

* Ustaše su 1941. godine u julu mesecu iz sela odvele mesnog paroha Nasadil Stanka iMihajla Grbu, mog dedu. Odvedeni su u Plaški, a potom propra eni u Jadovno na Velebitu itu zverski ubijeni. Sveštenik An eli Radosav iz Jelaha, Republika Srpska, je bio prvipravoslavni sveštenik koji je stalno živeo u Li koj Jesenici posle ubistva Nasadila.

Nešto dalje kod Forkapinih ku a Podkapelom, susreo sam Mi u ikaru, «Brankovog». Uz togoveka sam odrastao i od njega mnoge stvari nau io. Godinama je bio zvonar naše crkve, anjegova ku a je uvek bila prva stanica parohu pri dolasku u selo iz Plaškog. Stao sam i izašaoiz vozila, da pozdravim svog kuma, kako smo se oslovljavali me usobno. Zagrlili smo se, ameni su suze pošle. Toliko toga mi je prošlo kroz glavu. emu me je sve ovaj ovek u io, akada sam kao dete napustio svoj zavi aj, on je bio prvi koji nas je posetio u Beogradu. Tugaje bila tim ve a što se vi amo u ovako teškim okolnostima za sve, a njemu još težim, jer jebolovao od astme, bez pravih lekova i redovne lekarske pomo i. Žalio mi se da mu je teško ida ne e mo i dugo da izdrži, a drugog izbora nije imao. Godinu dana kasnije je umro, 1994.godine, a ja nisam znao za to više od mesec dana. I danas tugujem za tim ovekom koji ježivot proveo teško rade i, da bi održao svoje pravo i jedino bogatstvo, svoje tri k eri.

Dolazimo u Plaški i po injemo sa radom, najpre u komandi, a potom odlazimo u Grbe kako bipronašli adekvatnu lokaciju. Vrlo je teško zbog slabog signala. Odlazimo do Latina i Kuni a.Tamo je sve bolje, ali gotovo da nema nikakvih uslova za normalan rad. Opredelili smo se zajednu ku u kod železni ke stanice gde su uslovi bili solidni.Odmah smo videli da su pripadnici 143. brigade HV iz Ogulina prili no komotni inedisciplinovani i da bi se preko njihovog radio saobra aja moglo dosta toga uti.Ve nakon nekoliko dana rada registrovan je intenzivan saobra aj na delu Kapele koji senalazi iznad linije Plaški – Blata. Bilo je nedvosmisleno utvr eno da se tu nalazi jedna jedinicaHV, da je bolje obu ena i opremljena od ostalih i da tu ima neke aktivnosti, verovatno da seutvr uju, postavljaju minska polja i vrše osmatranja, jer su za to imali povoljnu poziciju.Komanda korpusa u Korenici i komanda brigade u Plaškom su izdale nare enja, da seintenzivira izvi a ka aktivnost na tom delu fronta uz maksimalne mere obezbe enja, jer seradilo o gusto pošunljenom predelu sa velikim mogu nostima iznena enja i borbe u susretuiz neposredne blizine.Kao po obi aju, kada se nare enja sporo prenose ili se nedovoljno razumeju, dolazi doposledica i tragedije.

150

Dana 12.08.1993. godine u rejonu Bukvara patrola iz sastava 70. pbr iz Plaškog upada uneprijateljsku zasedu i gine Stevo Šumonja, komandir ete i borac Milan Vlaisavljevi .Dana 25.08.1993. godine u Kapeli ponovo dolazi do kontakta sa neprijateljom, ovaj put ususretnoj borbi. Prilikom izvla enja našeg izvi a ko diverzantskog voda gine komandirMilovan Kosanovi , a predsednik SO Plaški Nikola Medakovi je tom prilikom ranjen.

U leto 1993. godine, posebno od druge polovine jula i dalje upu ivalo je na zaklju ak daneprijatelj priprema ozbiljnije aktivnosti prema Krajini. Broj slu ajeva kršenja primirja seznatno pove ao, pokreti jedinica duž linije fronta bio je neuobi ajno veliki i intenzivan, upadiizvi a kih i diverzantskih grupa na tlo Krajine bila je svakodnevna pojava i to je iziskivalo daimamo mobilne jedinice koje bi mogle brzo i odlu no da se suprotstave uba enim grupama.Da bi postigli što bolju mobilnost angažovana su tri helikoptera, od ega dva «Gazele» ijedan transportni. U toku augusta meseca 1993. godine gotovo da nije bilo ve eg mesta uKrajini koje nije ga ano artiljerijom iz Hrvatske. Sve intervencije kod predstavnikaUNPROFOR a su se zavšavale beleženjem doga aja i obe anjem da e se o tim slu ajevimaraspravljati na višem nivou, pa mogu e i na Savetu bezbednosti, koji bi mogao donetiposebnu rezoluciju kojom se takvo ponašanje Hrvatske osu uje.Vlastitim ponašanjem i objašnjenjima koja smo dobijali vrlo smo se uljuljkali i opustili inikakva objašnjenja i upozorenja nisu pomagala.

Dana 28.08.1993. godine na Veliku Gospojinu na Kapeli u rejonu Krasnice jedno motornovozilo iz 70. pbr iz Plaškog upada u neprijateljsku zasedu i tu gine Milutin Paskaš, zamenikkomandanta 2. pb i borci Mile Joveti i Dušan Mikulica.

Istovremeno sa tim i prethodnim doga ajima bilo je u toku planiranje akcije sa ciljemizbacivanja snaga neprijatelja sa Kapele i kvalitetnije posedanje položaja naših snaga.Li ki korpus i brigada iz Plaškog nisu imali takvu jedinicu koja bi samostalno izvršila zadatak,pa je isti poveren 41. dobrovolja kom diverzantskom odredu koji se nalazio na poligonuSlunj.Dobrovolja ki odred smo oja ali sa dva izvi a ka voda, jedan sa Korduna, a drugi iz Like.

Dana 03.09.1993. godine uspešno je izvedena akcija na Kapeli, snage neprijatelja supotisnute sa dostignute linije uz pretrpljene gubitke. Naša jedinica nije imala ni ranjenih nipoginulih boraca.Prilikom odlaska na zadatak u selu Blata ispred porodi ne ku e video sam uru Ogrizovi azv. «Šnjaka» koji je za u en posmatrao odlazak jedinice u Kapelu. On nije ništa znao oplaniranoj akciji i ako je bio rukovodilac službe državne bezbednosti u Plaškom.To što nije ništa znao o akciji, nije mu smetalo da sutra dan pošalje telegram u Knin i napišekako smo u akciji ranili oko 20, a ubili 35 neprijateljskih vojnika.Moj izveštaj se bitno razlikovao i bio je mnogo druga iji za slušanje od hvalospeva kojeg jeuro poslao. Takvih lažnih i izmišljenih izveštaja je bilo svaki dan i na tome su se mnoge

stvari kreirale što u krajnjem uvek donosi loš rezultat.*Morao sam da dokazujem da Ogrizovi nije znao za akciju, da u njoj nije u estvovao i da nijemogao napisati ta an izveštaj, osim da mu je neko nešto ispri ao, hvale i se prekomerno onašem uspehu.

151

Koliko je uspeh bio velik govori podatak da je desetak dana kasnije došlo do borbe u susretuna tom delu i da je naša izvi a ka jedinica imala zna ajan uspeh u razbijanju neprijatelja. Nažalost i prilikom te borbe poginuo je naš borac Nikola Vorkapi .Od trenutka formiranja punkta za elektronsko izvi anje do ovih doga aja jedva da je prošlodva meseca, a postojanje punkta je u potpunosti opravdalo svoje postojanje.Na taj na in ste eno je neophodno iskustvo u radu, ali još više od toga, komanda brigade jeimala siguran oslonac i uvek blagovremene informacije koje su se odnosile na aktivnostineprijatelja u zahvatu fronta.

_________________________________________*Kasnije u doznati da je komandantu 41. dobrovolja kog odreda bilo obe ano da e dobitikoncesiju na eksploataciju šume u oslobo enom delu Kapele. U tom odredu bilo je nekolikooficira i podoficira iz 72. specijalne brigade iz Pan eva, kojima je za boravak i angažovanje uKrajini bilo obe ano rešenje stambenog pitanja. Kako posao nije doveden do kraja nikadanije ni otpo ela se a šume mada su sve pripreme u tom pravcu bile izvršene.

152

Meda ki džep

Više podataka i indikatora je ukazivalo da neprijatelj u Lici planira opsežniju akciju. U tomvremenu oni su nas nadvisili na dve lokacije i to: Velebitu i Kapeli, a sve više podataka jegovorilo da planiraju i izvode aktivnosti iz pravca Sinja prema Dinari.Pre samog napada na li kom delu fronta, neprijatelj je izvodio artiljerijske ispade duž itavelinije dodira.Dana 07.09.1993. godine granatiran je Drniš, istog dana u Lici intenzivno je ga an Dabar,deo Vrhovina, a nekoliko dana pre toga Korenica. U predelu Li kog Osika (Teslingrad) arkesu bile svakodnevne i gotovo da nisu ni evidentirane.Iz inostranstva, naša veza centra je dostavila informaciju, da se Mladen Marka ve duževreme nalazi na prostoru Like i Velebita i da je realno o ekivati da se tamo nešto desi. Kakoje Marka bio komandant svih jedinica specijalne namene MUP a Hrvatske to se mogloo ekivati.U to vreme na elu Generalštaba HV nalazio se general Janko Bobetko, poznat po svojojokrutnosti prema svakome, prema pot injenima, a posebno prema neprijatelju.Od pripadnika UN nismo imali ni jednu informaciju koja bi ukazivala na ve e pokreteneprijateljskih jedinica, ali isto tako, nismo se ni nadali ve em napadu ra unaju i same unarodnom zaštitom.

U takvim okolnostima dana 09.09.1993. godine u ranim jutarnjim asovima pripadnici HV,jedinice 9. gardijska brigada, 111. br HV, delovi 118. br HV i specijalne jedinice MUP a RHizvršile su istovremeni napad na sela itluk, Divoselo i Po itelj i na pripadnike UNPROFOR aiz sastava OS Kanade.Napad je izveden klasi no. Posle artiljerijsko raketne pripreme otpo eo je oklopnopešadijski napad u kojem su jedinice vojne policije, MUP a RH i izvi a ke jediniceprednja ile. Ve prvog dana napada je bilo jasno da neprijatelj ispoljava neverovatnu dozubrutalnosti uništavaju i sve pred sobom pale i i ubijaju i.*Ova akcija HV u i e u anale ratovanja i po injenici da nije bilo ranjenih i zarobljenih lica.**

*U ovoj napadnoj akciji HV ubijeno je ukupno 88 lica od ega 46 pripadnika SVK i 42 civila odkojih su 17 bile žene. U trenutku napada na prostoru sela Divoselo, Po itelj i itluk živelo jeoko 400 stanovnika, uglavnom starih i nemo nih ljudi.

**1994. godine u reonu Teslingrada(Li ki Osik) zarobljen je pripadnik HV Johan Tilder, koji jebio u esnik napada HV na sela u Meda kom džepu kao pripadnik izvi a ke jedinice. U izjavikoju je dao organima bezbednosti Li kog korpusa on je detaljno opisivao itav tok akcije,nare enja koja su dobili od komandanta ZP Gospi Rahima Ademija i komandanta 9. gbrMirka Norca, sopstveno ponašanje i ponašanje pojedinaca.Tilder je detaljno opisiva pojedine scene masakra i ižavljavanja nad licima koja su pronalazilina pravcu napada. Kama, kolac, kanap i vatra. Njima su klali, nabijali, vešali i palili.

153

Iz njegove izjave se nedvosmisleno moglo zaklju iti, da je namera HV i njenog rukovodstvabila da u navedenom prostoru u potpunosti unište svakog Srbina, njihovu imovinu i da stvorepretpostavku, da se na tom prostoru više nikada ne pojave.Postojanje snaga UN koji su garantovali bezbednost mesnom stanovništvu su u potpunostiignorisali iz ega se zaklju uje da su imali jaku me unarodnu podršku u izvršavanju oveakcije.

Napad na sela u Meda kom džepu trajao je do 17.09.1993. godine, od ega su borbe vo enedo 11.09.1993. godine.Ovo je bio još jedan neuspeh i naš i me unarodne zajednice, ali Hrvatska nije pretpelanikakve štete od izvedene akcije. Nije osu ena ni brutalnost u esnika napada ni premastanovnicima Krajine ni prema pripadnicima me unarodne zajednice.Takvo loše stanje odrazilo se na sve, a posebno u samom vrhu u Kninu. Do tada dobri ikorektni odnosi generala Novakovi a i ministra policije Milana Marti a po eli su se kvariti ipo elo se sve više i eš e pri ati o Novakovi evoj smeni.Pored ovog, stanje u Krajini je bilo loše i u drugim oblastima. Inflacija je divljala, jednanema ka marka pla ana je oko 350 miliona krajiških dinara, plate su se kretale izme u 5 i 10maraka, a vladala je opšta nestašica svih namirnica. Nestašica goriva je bila hroni na.

Dana 20.09.1993. godine primio sam poruku iz Biha a u kojoj Rasim Baši traži da se vidimo ipredlaže da to bude Slunj, kojeg je dobro poznavao.Ponudu sam prihvatio i mi smo se ve narednog dana našli u Slunju u kafani Mi e Miloševi aiz Slušnice.Sa Rasimom se nisam video od raspada JNA i njegovog prelaska u Biha , ali on se u suštininije promenio, jasno se videlo da pati, da je jugonostalgi ar i da se nada ne emu šro evratiti vremena kada smo zajedno živeli.

Obavestio me je, da e 26.09.1993. godine u Velikoj Kladuši, Fikret Abdi proglasitiAutonomnu oblast Zapadna Bosna i da e taj in u Cazinskoj krajini najverovatnije izazvativelike potrese, mogu e me usobne sukobe unutar 5. korpusa Armije BiH i da se neisklju uje mogu nost napada na Krajinu u takvim okolnostima.U svom izveštaju Rasim je naglasio da je mogu e o ekivati jedan broj lica koja bi kaoizbeglice ušle u Krajinu.Na kraju je tražio hitan sastanak za Fikreta Abdi a sa nekim iz Krajine, a želja im je bila da sesastanu sa Milanom Marti em. Pored ovog, Rasim mi je saopštio da još jedno lice iz Biha a,blisko Fikretu Abdi u, na Kordunu boravi istim poslom kao i on u Slunju.

Ja kasnije nisam u estvovao u bilo kakvim pregovorima i dogovorima, sve do 1994. godine,kada su prognana lica iz Zapadne Bosne bila smeštena u Krajini.

Planiranog dana 26.09.1993. godine Fikret Abdi je sve ano problasio Autonomnu oblastZapadna Bosna koja se izdvaja iz sastava kantona Biha i ne priznaje vrhovnu vlast uSarajevu.Dana 28.09.1993. godine nare uje uvo enje vojne uprave u Zapadnoj Bosni i obra un sasvim licima koja podržavaju Fikreta Abdi a.Bilo je krajnje neizvesno šta e se dešavati u Zapadnoj Bosni, a Krajini je odgovarao samomir, jer nije imala dovoljno snaga da se angažuje na još jednom frontu. Ovo tim pre što je od

154

po etka godine imala dva vojni ka poraza, da ti napadi HV nisu osu eni od straneme unarodne zajednice i da sve što uradimo je samo slika nemo i i rezigniranosti.

U takvoj nemo i smo ispalili raketu zemlja zemlja na aerodrom Pleso 12.09.1993. godine, amalo svetla i nade donelo je obaranje neprijateljskog aviona MIG 21, 14.09.1993. godine.Sve je to bilo malo i nedovoljno da se povrati zna ajno poljuljan borbeni moral i vera ukona an uspeh u ratu.

Posle poraza od HV u Meda kom džepu, umesto da se izvla e neke pouke i iskustva,otpo inje lov na krivace, kao da je bio jedan ili dva. Štaviše, i skupština Krajine raspravlja otome i tako se još jednom baca prašina u o i svima i samima sebi. Ne želi niko da prizna, daje stanje u Krajini na granici kolapsa, da vlada bezakonje i anarhija, da je situacija u RepubliciSrpskoj tako er loša, da je u Srbiji iz dana u dan sve lošije i da nama vreme kao faktor ne ideu korist ve nas odvodi u nepovrat.U takvim okolnostima se otpo elo sa pripremama za prve više strana ke izbore u RepubliciSrpskoj Krajini koji su bili zakazani za 12.12.1993. godine.

155

Kapetan Dragan

Kapetan Dragan

Tokom jeseni 1993. godine išao sam više puta u Banja Luku i Beograd i tamo, raznimkanalima, doznavao o doga ajima u Krajini za koje nisam ni pretpostavljao da se dešavaju.Nisam znao da postoji rivalitet na relaciji Knin – ostali deo Krajine, a posebno sa isto nimdelom Krajine – Slavonijom, koja je po pravu bogatijeg, tražila primat. Nisam znao da uRepublici Srpskoj gotovo da ne pridaju zna aj inicijativama iz Krajine o zajedni koj državi, uSrbiji o tome ne e ni da govore. Nisam znao da su odnosi izme u Slobodana Miloševi a iRadovana Karadži a veoma loši i da se to neminovno reflektuje i na odnose sa Krajinom.Na više mesta i iz više dokumenata sam mogao jasno videti, da relevantni me unarodnifaktori ne podržavaju borbu srpskog naroda, naprotiv, da je ona osu ena u startu i danemamo nijednog valjanog argumenta kojim bi tu sliku promenili.Tražio sam kontakte sa ljudima za koje sam pretpostavljao da bi mogli nepristrasno iobjektivno izneti svoja zapažanja i procenu odnosa snaga, mogu e pravce rešenja situacijesa sugestijama za pojedine situacije.

U takvim okolnostima sam se upoznao sa Draganom Vasiljkovi em – «kapetanomDraganom». Sastali smo se u prostorijama Fonda kojeg je nazvao svojim imenom i koji je biosmešten u palati «Beogra anka».

156

Razgovor je bio kurtoaznog karaktera esto prekidan ulascima u kancelariju i telefonskimpozivima. Bio sam razo aran. Me utim, pri kraju razgovora Dragan me je pozvao da do emkod njega u ku u u kojoj je stanovao. Prihvatio sam poziv, nadaju i se da u mo i normalnorazgovarati i zatražiti pomo u informacijama koje bi pomogle u sagledavanju ukupnogstanja u i oko Krajine.Istog dana oko 20,00 asova sam došao kod Dragana. Ni on ni ja nemamo sklonosti zaalkohol, pa smo sedeli i pri ali uz ašu hladne vode. Žalio mi se na status koji ima u Krajini,da jednostavno više ne želi da dolazi tamo i svakom objašnjava svoje motive dolaska.Delovao je skromno, ni im nije isticao svoju li nost niti je spominjao zadatke koje jeizvršavao u Krajini.Detaljno mi je opisivao okolnosti i na in na koji je došao, najpre u Srbiju, a potom u Krajinu.Iz pri e vidim da je u vrlo dobrim i bliskim odnosima sa Staniši em, Simatovi em iFilipovi em, da dobro poznaje situaciju u Krajini, ali da on u ovom trenutku ne možeposebno da pomogne.On je meni predložio da narednog dana ponovo do em do njega, a da e on za tu prilikuobezbediti nekoga ko izvanredno dobro poznaje situaciju i ko ima veliki broj veza na svestrane. Na tome smo razgovor završili i razišli se.

Sutra dan u gotovo isto vreme kao prethodnog dana sam došao kod Dragana. Bio je sam, alimi je rekao da e goš a ubrzo sti i. Tada sam shvatio da dolazi žena.ekaju i goš u razgledali smo albume. On mi je pokazivao fotografije sina i supruge dok je

živeo u Australiji, fotografije iz razli itih situacija i mesta u kojima se do tada nalazio.U takvom raspoloženju smo do ekali da u prostoriju u e dama, koja mi se prilikomupoznavanja predstavila imenom: Klara Mandi . Bila je otvorena i neposredna. Iz nje jedopirao neki duh vedrine, nešto što je plenilo moju pažnju. Videlo se odmah da jeobrazovana i elokventna osoba, da odli no poznaje prilike u zemlji i da ima velike simpatijeza Krajinu. Pri ala je, ali istovremeno i postavljala pitanja, menjala teme i izražavalaneverovatnu znatiželju za neke situacije. Po pitanjima koja je postavljala lako se moglozaklju iti da je izuzetno obaveštena, ali je bilo simptomati no što sam ja neke delove njenepri e ve znao iz druge ruke i bilo je jasno da dolaze od istog izvora.Rastali smo se oko pono i uz izražavanje želje da se ponovo vidimo.Sa Draganom sam se susreo nakon dva dana u apoteci Fonda na Kalemegdanu. U istoj zgradije bilo uredništvo asopisa «Izbor» koji je izlazio pod okriljem Fonda.Tom prilikom sam zamolio Dragana da mi pomogne u prikupljanju informacija, jerinformacije koje dobijamo iz Jugoslavije su šture i nedovoljne za valjanu procenu situacije.Obe ao mi je pomo , ali i dodao da se on ne e mnogo pojavljivati ve da e to initi Klara.Uz to je nekoliko puta naglasio, da ne e biti dobro ako neko iz SDB dozna za naše kontakte.Tako je po eo period druženja sa ovekom koji je u Krajini bio legenda.Klara mi je na razli ite na ine dostavljala pregršt informacija. Sa njom i Draganom sam sevi ao pri svakom mom dolasku u Beograd. Druženje sa Draganom vremenom je preraslo uprijateljstvo, koje je u vrš eno pri njegovom ponovnom dolasku u Krajinu u prole e 1995.godine.Posle pada Zapadne Slavonije po etkom maja 1995. godine i smene generala eleketi aDragan je došao u Knin sa namerom da od nastavnog centra Bruška napravi istinski Centar izkojeg e izlaziti najbolji izvi a i sa kojima bi se popunjavale jedinice u sastavu Korpusaspecijalnih snaga koji je formiran u okviru SVK.

157

U to vreme, po organizacijsko formacijskoj šemi ja sam bio pretpostavljeni i tom centru, pa injegovom komandantu.Autoritet kojeg je Dragan imao je terao vojnike da ispoljavaju neverovatnu energiju u tokuobuke. Obuka je sprovo ena po skra enom programu, jer pored svih obaveza bilo jepotrebno da se jedinice pripreme za sve anu paradu i promociju korpusa što je bilozakazano za Vidovdan 28.06.1995. godine.

U drugoj polovini meseca jula Dragan je otišao na kra i odmor u Crnu Goru, a razvojdoga aja i napad HV koji je usledio 04.08.1995. godine su ga spre ili da se vrati u Krajinu.Kasnije smo više puta razgovarali o tim doga ajima. Bilo je neverovatno uti, da togkriti nog dana sredstva javnog informisanja u Srbiji i Crnoj Gori tek oko podne informišu onapadu HV na Krajinu i to tonom i na inom koji ne govori da se radi o sveopštom napadu ida je tragedija velikog broja Srba iz Krajine na pomolu.

158

Izbori 1993. godine

Pored ve spomenutih lica, smatrao sam da jedan broj ljudi iz razli itih oblasti nauke možezna ajno pomo i u kreiranju kvalitetnih procena, ali da u tim procenama trebam uvažiti irazmišljanja i zaklju ke crkvenih velikodostojnika do kojih budem mogao doprijeti. To su miujedno postale smernice za rad. Iste sam izložio generalu Novakovi u na sastanku kod njegau Kninu 22.11.1993. godine i on na njih nije imao primedbi.

Izbori u Krajinu su se približavali i bilo je jasno da zvani ni Beograd navija za Milana Marti a.Milan Babi je imao podršku SDS Krajine i veliku verovatno u da pobedi.Sastao sam se sa Urošom Fundukom i zamolio ga da mi pojasni odnos snaga i da izneseprocenu razultata izbora. On mi je decidirano rekao, da su izbori jedno, a volja nekog ko jemo an drugo. Da e Babi na izborima sigurno pobediti, ali da e ipak predsednik Republikebiti Milan Marti , jer tako želi Slobodan Miloševi .Kao osnovni problem kod Babi a, Funduk je istakao njegovu neposlušnost prema Miloševi u1992. godine u pripremi za prihvatanje Vensovog plana, a i kasnije, što je u više navratanaglašavao, kako je Vensov plan promašaj i za prihvatanje optuživao Miloševi a.Ovim mi je potvrdio prethodnu informaciju do koje sam došao vra aju i se iz Beograda. Biosam u društvu dvojice saputnika. itavim tokom puta pri ali smo o izborima. Bilo je jasno daje Marti pobednik i pre izbora, da e posle preuzimanja funkcije imenovati mandatara uli nosti Borisava Mikeli a i da je sve plan i želja Slobodana Miloševi a.I oni su uli da e biti problema na relaciji Marti – Novakovi , ali su se nadali da e se odnosiu me uvremenu izgladiti i nesporazumi prevazi i.Marti je u predizbornoj kampanji otvoreno isticao kao prvi zadatak smenu generalaNovakovi a, a potom sve ostale zadatke.

Na izborima 12.12.1993. godine najviše poslani kih mandata je dobio SDS Krajine.Dva dana kasnije izborni štab Milana Marti a osporava rezultate za predsednika Republike izahteva da se sprovede drugi krug glasanja zbog nepravilnosti koje su uo ene.Primedbe su prihva ene i drugi krug je zakazan za 23.01.1994. godine kada Milan Martipobe uje kao nezavisni kandidat.Dana 17.03.1994. godine imenuje Borisava Mikeli a mandatarom za sastav Vlade Krajine, agenerala Novakovi a smenjuje i na njegovo mesto dovodi generala Milana eleketi a, koji jedo tada bio komandant korpusa u Zapadnoj Slavoniji.

U is ekivanju ovih rezultata dosta sam se kretao u samoj Krajini i van nje.Tako sam, ve po nekom obi aju, odlazio na dosta mesta kod doma ina koji slave krsnuslavu. Na nekoliko mesta sam se susreo sa Njegovim visokopreosveštenstvom, vladikomNikanorom. U Plaškom smo bilio zajedno za Svetog Stefana kod istog poznanika, pa me jetada pozvao da do em kod njega na slavu Svetog Jovana Krstitelja.Vladika Nikanor je krupan i jak ovek. Vrlo obrazovan i sa dosta širokim pogledima na svet izbivanja.

159

Trenutno je na Veljunu i radi pod neverovatno lošim uslovima. Njegov poziv mi je bio i ast iveselje. Obzirom na veliki broj gostiju koji su hteli estitati vladici na slavi se nisam dugozadržao. Prilikom odlaska pozvao me je da ponovo do em.

On je posle slave išao na put u inostranstvo. Po povratku sam ga posetio. Bio je prili nouznemiren, pa sam ga pitao, da nema kakvih problema u ijem rešavanju bih mogao dau estvujem. Odgovorio je, da je sve u redu i po eo da mi opisuje doga aj koji se zbio prinjegovom povratku u Krajinu.Iz Beograda do Dvora na Uni je dobro i bezbedno putovao. U vozilu je bio sam i imao jedosta razli itih poklona koje je vozio iz Beograda u Krajinu. Na policijskom punktu u Dvoruna Uni, dežurni policajci su pitali, ko je on, a on im je rekao da je vladika Nikanor. Na sebi jeimao ode u koja je govorila da je sveštenik, ali je jedan od policajaca zahtevao da selegitimiše i da pokaže li nu kartu. On je to u inio, ali je u li noj karti pisalo ime: RadeBogunovi i svi ostali podaci. To je razljutilo policajce koji su ga, misle i da se lažnopredstavlja, naterali da iz vozila vadi sve stvari kako bi ih prekontrolisali. Sre om, naišao jeneki zastavnik koji je vladiku prepoznao, izgradio policajce i omogui io mu da nastavi put bezve e štete.Bilo mi je vrlo neprijatno da slušam šta se desilo, pa sam se izvinjavao kao da sam janapravio. U toku razgovora obavešten je da je došla delegacija u kojoj su general MileNovakovi , Todor Paji , pomo nik ministra policije i uro Škaljac, na elnik SUP a Vojni .Delegacija je došla da vladici uputi izvinjenje zbog doga aja koji je upravo opisao.On ih je umirivao i kao svaki veliki ovek oprostio ovoj dvojici, ali je naglasio da je to velikašteta i propust što nemamo izgra enu kulturu poštovanja sveštenika što nemamo odnosprema njima, crkvi i Bogu i da je to naša velika nesre a koje se moramo rešavati što je hitnijemogu e.U duhovnom pogledu mnogo stanovnika Krajine i pripadnika SVK je bilo u zapuštenomstanju. U mnogim mestima nije bilo crkava ili su bile zidine srušenih još za vreme Drugogsvetskog rata*. Mnoga sela nisu imala sveštenika niti kontakta s njim, pa se ra alo,ven avalo i umiralo brz krsta. To nije moglo da pro e bez posledica. Vlastita vera jenapuštena pod najezdom socijalizma i komunizma, a sada kad je i to propalo po eo jetegobni i mu ni povratak i molba za oprost greha kojeg smo pola veka kontinuirano inili.I Hrvati su živeli pod istim uslovima kao i Srbi, ali nikada nisu svoju veru napuštali. Radili surazli ite poslove od obi nog radnika, u itelja, oficira, državnog službenika i nau nika, ali susvi imali jednu, rimo katoli ku veru i verovali u njeno u enje.

Više puta sam sebe pitao, da li mi to pla amo danak tim velikim grehovima, da li je došaodan kada moramo položiti ra une ? Niko mi nije dao odogovor, ali verujem da nas je oholosti bezbožni život doveo u poziciju da se pred Bogom izjašnjavamo.

*U periodu od 1945. do 1991. godine u Hrvatskoj SPC je bila potisnuta u drugi plan, jer jenametano uverenje da je upražnjavanje religiskih sadržaja prevazi eno i da izlazi izkonteksta kulturnog nasle a jednog naroda, ve da predstavlja oblik primitivnog i zaostalogponašanja. Smišljenim i planskim plasiranjem takvih teza stvorena je odbojnost i ose ajsrama da se ulazi u sakralne objekte i da se odlazi na liturgije.Izbijanjem ratnih sukoba u Krajini je zapo ela i duhovna obnova koja je prekinuta vojnopolicijskom akcijom «Oluja», ali je uz mali prekid nastavljena u posleratnom periodu i premasvim pokazateljima na tom polju postižu se zna ajni rezultati.

160

Stanje u Cazinskoj krajini

Fikret Abdi

Nakon proglašenja autonomije u Zapadnoj Bosni od pripadnika muslimanskog naroda kojegje predvodio Fikret Abdi i uvo enja vojne uprave koju je naredio Izetbegovi , svaki dan jedolazilo do sukoba na tom prostoru. Ti me usobni sukobi su se esto prenosili na prostorKorduna sa namerom provociranja jedinica korpusa SVK na tom prostoru. Nikada mi nije bilojasno, a niko nije mogao da ponudi informaciju, da li je Fikret Abdi pre donošenja odluke oproglašenju autonomije imao konsultacije sa nekim ko ga je trebao podržati i pružiti pomo .Znaju i kakvo je stanje u Krajini nisam mogao da prihvatim ponu ena tuma enja da je toKrajina. Mi smo imali vrlo lošu i politi ku i vojnu situaciju i teško bi mogli nekome pomo ikada je nama trebala svekolika pomo .Da bi nudili savezništvo Abdi u u nameri da privu eno nekoliko hiljada njegovih boraca i tomi je bilo udno, ali mi je bilo udno da je Abdi samoinicijativno povukao takav potez.Ostalo je da se gleda prema Hrvatskoj i prema Srbiji i da se tu traži odgovor, jer neko tre inije mogao da se identifikuje kao zainteresovana strana.

Da se nešto tu sprema bilo mi je jasno kada je 22.10.1993. godine u Beogradu Fikret Abdi iRadovan Karadži potpisali dokument o obustavljanju me usobnih neprijateljstava izme uRepublike Srpske i Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna.Prostor koji je kontrolisao Fikret Abdi je bio relativno mali i ni u jednom delu se nijedodirivao sa snagama Vojske RS. Najve im delom se oslanjao na 21. korpus i jednim manjimdelom na 39. korpus.Najve a opasnost mu je pretila iz Bužima koji je bio leglo muslimanskog fundamentalizma ivehabija koji su zagovarale i predvodile borbu prema svakom ko ne upražnjava izvornuislamsku veru.U Bužimu je bila i najekstremnija vojna jedinica, koja je u svom sastavu imala izvi a ke idiverzantske jedinice «Hamze», «Gazije» i «Tajfuni» iji pripadnici su bili poznati kriminalci i

161

propalice, koji su iskorištavali ratnu situaciju za plja ke i otima inu, ali i za razna zverskaiživljavanja nad nedužnim stanovništvom.*

Organi bezbednosti i obaveštajni organi Narodne odbrane Zapadna Bosna imali su dostalošu procenu koja se odnosila na ukupnu sliku stanovništva koje je za ili protiv FikretaAbdi a. Ra unalo se sa znatno ve om podrškom u svim delovima osim u Bužimu, a posebnose ra unalo sa Cazinom, jer da je bilo zauzeti Cazin onda bi bio otvoren put ka BosanskojKrupi i ostalim mestima. Me utim, nije ni tada, ni kasnije i to e dovesti do potpunog kraha.Pored loše procene potcenjene su snage 5. korpusa ne samo u borbenom nego i u drugimelementima. Tako olako pokretanje ljudi u pobunu doveš e do humanitarne katastrofe kojaje rezultirala iseljavanjem velikog broja ljudi, dece i žena na prostor Krajine,Rasim Baši i Branko uji su naseli ponudama iz 5. korpusa i otišli na kontakt sa kojeg senisu vratili. Zverski su ubijeni obojica, kao opomena drugima .

*Prilikom povla enja stanovništva iz Krajine upravo te, tzv. izvi a ke i diverzantske jedinice5. korpusa Armije BiH su napadale na nemo ne žene i decu, starce i ranjene i u samo dvadana po inili veliki broj zlo ina. Koliko je poznato, za takvo delovanje nije odgovarao niko iako su predo eni brojni dokazi

Mnogo se verovalo u svaku izgovorenu re Fikreta Abdi a. Njegov uticaj na lokalnostanovništvo bio je ogroman, jer je kao privrednik preporodio itav prostor. Odvajanjem odostatka prostora kod kontrolom vojske i civilne vlasti lojalne Aliji Izetbegovi u, na temeljunjegovog kazivanja i kazivanja ljudi oko njega, za relativno kratko vreme, ne duže od 2 3meseca, svi e mu se prikloniti.

Šef vojnog kabineta Fikreta Abdi a bio je bivši potpukovnik JNA Mehmed Košti . Kako samga poznavao, bez ve ih priprema i planiranja, otpo eo sam kontakte s njim. Obi no smo sesastajali u selu Maljevac. Deobom prostora na dva dela došli smo u situaciju da u potpunosti«snimimo» stanje u jedinicma 5. korpusa A BiH, ljudske i matrijalne resurse, stanje morala,planove namere i sl.Uglavnom se sve to podudaralo sa našim prethodnim procenama, ali je bilo vidnoodstupanje u proceni morala jedinica. Po kazivanju Košti a, moral je bio na dosta niskomstepenu, a na njega je najviše uticala bezizlaznost položaja 5. korpusa i bezpespektivnostnjegovog delovanja, jer je bio u potpunom okruženje, a spajanje sa nekom od jedinicaArmije BiH iz drugih kantona bilo bi ravno samoubistvu. Dakle, pri a je servirana tako, da sejasno može zaklju iti kako jedinice 5. korpusa i stanovništvo koje ga podržava, nemaju drugualternativu osim priklju enja Autonomnoj Pokrajini Zapadna Bosna sa Fikretom Abdi em naelu.Posebno je zabrinjavalo što su politi ke i vojne strukture u Krajini bezrezervno prihvatiletakvu procenu i svako razbijanje zaklju aka iz nje, bio je posao ravan nemogu oj misiji.Najpre, zarobljavanje, a potom zversko mu enje i ubistvo Baši a i ui a, odškrinu e vrata izakojih se videlo nešto drugo od onog što su nama prezentovali. Vide e se ili naslutitineverovatna verska indoktrinacija, koja u svim svojim oblicima izlazi iz verskog i nacionalnog

162

i ulazi u ekstremizam najgore vrste. Bužim je u svakom pogledu prednja io, a svaki onaj kojise suprotno ponašao bio je osu en na mu enje i smaknu e.

Svi oni koji su krenuli za Fikretom Abdi em ozna eni su kao izdajnici i vere i nacije i osu eni,pa je pretila velika opasnost od istinskog bratoubila kog rata. Na nesre u do njega je došlo.Zabeležili smo najbestijalnije i najkrvolo nije obra une, mu enja i likvidacije u kojima su seporodice obra unavale unutar sebe i šire. Prisetio sam se doga aja u spre avanju upadaprethodnice «Handžar divizije» na prostor Krajine i njen prolazak u Zapadnu Bosnu. Nisamsmeo ni da pomislim šta bi se dešavalo sa pojedicima – pripadnicima SVK koji bi bilizarobljeni od tih kolja a ili šta bi se desilo civilima, ženama, deci i starcima na putu njihovogprolaska.

Po krvolo nosti su se isticala dva lica, dva muslimanska komandanta i «heroja.»

Prvi, Izet Nani , komandant «Viteške – bužimska» 505. brigade, koja je u svom sastavu imalaod 150 200 džihad ratnika, podeljenih u takozvane izvi a ke i diverzantske jedinice što je unjihovom poimanju vojne organizacije bio sinonim za jedinice zaduženje za egzekuciju.Drugi, Šarganovi Senad, komandant 501. brigade (biha ke). Pre nego što je postavljen zakomandanta bio je vo a naoružane teroristi ke grupe zvana «Šargan», koja se «proslavila»estim upadima u zagrani ni prostor Krajine, pretežno na Kordunu, otima inom i ubistvima.Ove dve brigade su ujedno bile i udarna snaga 5. korpusa, pa su i jedan i drugi uživalineograni eno poverenje komandanta korpusa Atifa Dudakovi a.Svoj divlja ki i bestijalni mentalitet i nagon podjednako e ispoljiti i prema svojimsunarodnicima i prema stanovnicima Krajine koji su se 1995. godine povla ili preko Kordunai Banije na prostor Republike Srpske.

Mehmed je bio razapet izme u obaveza koje je preuzeo od Fikreta i injenice, da mu jeporodica ostala u Banja Luci, gde je službovao do izbijanja rata. Porodica mu je bila bezsredstava za život, pa je molio da pomognem, kako bi im poslao novac i neke drugepotrepštine.Nikada nije hteo da kaže, da je kum sa Manojlom Milovanovi em, generalom i zamenikomRatka Mladi a, a ja ni im nisam hteo da odam kako mi je ta injenica prisutna. Plašio se dae pasti u nemilost u koliko se to dozna.

Vreme od po etka 1994. godine, pa naredna dva tri meseca, bila su ispunjena izborima , kojisu održani 23.01.1994. godine, da li e se sve odvijati kako smo uli, po scenariju izBeograda. Po tome je Milan Marti trebao da pobedi, a potom da odredi mandatara novevlade na elu sa gospodinom Borisavom Mikeli em. Pre toga, Matri je kao proklamovaniprvi zadatak, trebao da smeni generala Milu Novakovi a i na njegovo mesto postavi drugogkomandanta.Stvarno, kao po dobro ura enom scenariju, sve se odvijalo kako smo ve uli da e biti.Milan Marti postaje prvi ovek Krajine, ime je trebao da obezbedi koheziju poljuljalogjedinstva države, bezpogovorno izvršavanje svih zadataka, a posebno onih koji se odnose naodbranu države i nastojanja da se u narednom periodu povrate izgubljene teritorije.

Borisav Mikeli je imenovan mandatarom za sastav Vlade RSK, 17.03.1994. godine.

163

Imenovanje Mikeli a mandatara procenjivano je kao dobar i mudar potez Marti a, a dobrose znalo da je mandatara imenovao Slobodan Miloševi samo je Marti izgovorio njegovoime. Odjednom, propagandna mašinerija iz Beograda o Mikeli u širi hvalospeve, naglašavajuse njegove poslovne sposobnosti, neukaljana politi ka karijera, veliki broj veza u Hrvatskoj iu zaklju ku, da tandemMarti Mikeli garantuju izlazak Krajine iz orsokaka u koji je zašla uprethodnom periodu. Ono što je bilo od presudnog zna aja je bila javno izražena podrška izBeograda u svakom pogledu, uklju uju i izraženiju vojnu pomo koja nam je bilanajpotrebnija.

164

Sastavljanje kabineta sa Borisavom Mikeli em na elu.

Ja sam iz Knina dobio zadatak, da na Plitvi kim jezerima u vili koju sam koristio, pripremimuslove za nesmetan rad gospodinu Mikeli u u izboru kandidata za ministarska mesta.Re eno mi je da ra unam na oko 40 gostiju i neutvr en broj onih koji e do i nepozvano, dacelokupna aktivnost treba da ostane u diskreciji, a ja da u dobiti svu potrebnu pomo da taaktivnost protekne bez problema.Ve isti dan iz Petrinje je došao kod mene Dragan i i sa grupom novinara. On je osmotrioambijent i prihvatio ga kao primeren doga aju i li nostima, ali je imao i primedbe.Prva je bila na broj osvetljenih mesta. Vila je imala oko 300 sijali nih mesta, a mi smokoristili manji deo, pa rasveta nije bila adekvatna. Odmah je reagovao i uputio vozilo uPetrinju da donese sijalice i sve drugo što je smatrao potrebnim.

Druge primedbe smo otklonili u hodu.Nešto posle i i a došao je iz Gline Dragan Vuji i «Bego» koji mi je predstavljen kao šefobezbe enja budu eg premijera. Vuji i je dao objašnjenje kako bi ceo skup trebao daprotekne, bezbednosne okvire za obezbe enje objekta i ljudi, te da ne sumnja da u sve todobro da uradim. Naglasio je da e celokupne troškove snositi Vlada Krajine.

Da bi sve proteklo u najboljem redu, zamolio sam direktora Nacionalnog parka Iliju Drakuli aza pomo . Naglašavaju i potrebu za diskrecijom, rekao sam mu o emu se radi i da od njegao ekujem pomo u ljudstvu i svemu što se ti e posluženja. Odmah iza toga on je poslaosvoje najbolje ljude sa Milom Šuput na elu da otpo nu sa ure enjem prostora ineposrednim drugim pripremama.

Sve smo spremili kao za izložbu. U is ekivanju dolaska glavnih gostiju imao sam vremena zaaskanje sa pojedincima, a posebno interesantan je bio Dragan i i . Interesovanje za njegasam ispoljio najviše zbog pri a koje su upu ivale da se radi o kontraverznoj li nosti, velikomprivredniku i odanom borcu za prava stanovnika Krajine. Sve što je do tada stekao, opisivanoje kao plod teškog rada tokom više godina, a da on nema nikakve bliže veze za nekimprljavim aktivnostima tokom rata.U to vreme je ve bio izmestio svoju proizvodnju iz Krajine na prostor Srbije, u Kraljevo, amanji deo i u Beograd. Pored tih pogona uz njegovo ime je vezivano vlasništvo nad pilanomu selu Hrtkovci u Sremu, gde se uglavnom prera ivalo hrastovo drvo pose eno u šumamaIsto ne Slavonije.Po jednoj pri i, pilanu je morao da kupi po nagovoru Željka Ražnatovi a Arkana, jer je on bionosioc se e šume u Slavoniji i trebao mu je saradnik nad kojim e imati punu kontrolu, a podrugoj pri i, i i je sam iskoristio stanje napuštanja te teritorije od strane gra ana hrvatskenacionalnosti, koji su bežali pod pritiskom Vojislavca Šešelja i SRS i od nekog kupio podpovoljnim uslovima tu pilanu. Nisam ulazio u pojedinosti, jer me nisu ni interesovale.Izašli smo na terasu vile. Iz daljine su se uli šumovi slapova na jezerima, koji su u prole nimmesecima bogati vodom, pa je time i zvuk izraženiji.Naš razgovor je po eo Draganovim direktnim pitanjem, kako ja vidim kasnije ure enjeKrajine kada se rat okon a i kada u novom poretku zauzmemo nove pozicije u društvu?

165

Bio sam iznena en da me to pita, tim pre što je bilo neizvesno kada i pod kojim okolnostimamože do i do prekida ratnih operacija, kakav e biti postignut dogovor sa Hrvatskom i ho eli me unarodna zajednica pristati na me usobne dogovore. Sve sam mu to rekaoizražavaju i sumnju u skori završetak rata zato što se ništa ne ini na diplomatskom planu dase rat okon a, a ni naša, ni Hrvatska vojska ne e same od sebe prekinuti operacije.Sa pozicije dobro obaveštenog oveka, koji ima vidan društveni status zasnovan nabogatstvu, po eo je da pri a, kako pouzdano zna da e rat biti okon an najkasnije do krajagodine, da ve postoje projektovane ideje oko njegovog okon anja, da u sukobljenimstranama ne e biti pobednika i poraženog, da e preovladati ideja stvaranja društva naosnovama nekakve «male jugoslovenske zajednice» u kojoj bi Hrvatska imala dominantnuulogu, a mi Srbi i muslimani uz njih, rame uz rame i sl.

Za sebe je rekao da u svim politi kim opcijama on ostaje u kategoriji onih koji e raditi iuživati u blagodetima života, da e u nadolaze em vremenu one biti protkane i vrednostimakoje nastaju u ovom vremenu i da ni njemu ni meni niko to ne može osporiti. Tu je videookosnicu svoje budu e aktivnosti i egzistencije.

Kasnije u na više mesta i od razli itih lica uti ista ili sli na razmišljanja, koja su se svodila nao ekivanje proglašenja «zaslužnih» pojedinaca, koji su trebali da otpo nu sa napla ivanjemsvog politi kog i ratnog angažovanja. Pozicija odabranog ili novog prvoborca podrazumeva iodre ene društvene privilegije, a to je siguran put da se naplati i preko onog što jeo ekivano.On nije opisivao politi ku asocijaciju koja e nastati, ali je o Hrvatskoj govorio kao naprednojzemlji uz koju i mi iz Krajine imamo perspektivu i da e naša privredna aktivnost biti uskovezana za privredu Hrvatske.Ovaj razgovor sam razumeo kao nekakvu pripremu tla za širenje ideja o pomirenju, da e teideje krenuti kada zvani no Mikeli preuzme dužnost i da, verovatno na relaciji ZagrebBeograd, postoje neki dogovori u vezi s tim.Bunila me je uloga Milana Marti a u svemu tome, jer je on s jedne strane, bio živa legenda isimbol otpora Hrvatskoj, a sada je trebao da bude u drugoj ulozi, ulozi mirotvorca. Znao samda politika može svašta da iznedri, da nastanu kombinacije kakve se gotovo ne moguzamisliti, pa sam ostavio rezervu ne izjašnjavaju i se ni za, ni protiv.Nisam hteo da kažem da Marti u podeli uloga ne može biti mirotvorac, jer je to imepredodre eno za nekog drugog, nekog znatno mo nijeg. Sumnjao sam da se takva politi kali nost može na i na prostorima bivše Jugoslavije i ako su se u tome nadmetali i FranjoTu man i Slobodan Miloševi .

Po planu i zamisli Mikeli a iz Like kao pokrajine u Krajini u novi kabinet trebalo je da u eministar trgovine i turizma, ministar poljoprivrede i šumarstva, pomo nik ministra odbrane ijedan potpredsednik vlade.U jednom periodu bilo je postavljeno pitanje razdvajanja ministarstva trgovine i turizma nadva, posebno trgovina, a posebno turizam. Kao mogu i ministar turizma spomenut je MilanGuteša, koji je pre rata bio pomo nik direktora NP, a živeo je u Beogradu. Samo zbog togašto je otišao iz Krajine bio je oglašen neprijateljom. Da je ostao u Krajini svaki dan njegovživot bi visio o koncu, jer je bilo i suviše onih koji su sami tužili i presu ivali. Kazne suuglavnom bile smrtne, a blaži oblik kažnjavanja bio je uništenje imovine osumnji enog.

166

Kada sam uo da spominju Gutešu i da se o njemu razgovara razumeo sam da su došla novavremena, da je sa ekstremizmom verovatno završeno i da bi moglo biti onako kako mi jei i pri ao. Me utim, to su ipak bili samo razgovori i na to mesto izabran je Mile Bosni sa

Korduna.Milan Šuput, komandant korpusa iz Korenice je izabran za pomo nika ministra odbrane, aGrbi a iz Vrhovina nismo mogli itav dan prona i po putevima i šumama u Lici jer je ontrebao da do e na razgovor zbog plana da popuni mesto u ministarstvu poljoprivrede išumarstva.U takvim uslovima nemogu nosti normalne komunikacije telefonima ili druga ije, moralismo postavljati zasede po putevima kroz Kapelu i Plješivicu da bi smo nekoga pronašli i sanjim razgovarali.Prvo sam estitao Šuputu. On pomalo ne veruje i misli da se s njim šalim. Sve ostalo ostalo jenerešeno, bile su potrebne dodatne konsultacije posebno oko nekih imena koja nisu imala«visoku cenu» u Krajini.

167

Smena na elu GŠ SVK

Paralelno s ovim aktivnostima došlo je i do smene komandanta SVK. Milan Marti je, poranije datom obe anju, smenio generala Milu Novakovi a i na mesto komandanta postaviopukovnika Milana eleketi a. Pre samog saopštavanja dekreta o postavljenju. Marti jeunapredio eleketi a u in general majora.U jutro oko 07,30 asova, pre sednice kolegija komandanta, sedeo sam kod generalaNovakovi a u kancelariji. Komandanti korpusa su se redom javljali, pa tako i eleketi .Na pitanje Novakovi a, koje su mu težišne obaveze za taj dan, eleketi je odgovorioneodre eno, uglavnom da e biti u jedinicama korpusa.Negde oko 12,00 asova eleketi je, napustivši korpus, došao u Knin na poziv predsednikaMarti a, a da prethodno o tome nije obavestio generala Novakovi a.Tako je ovek koji nije iz Krajine, koji ne poznaje dušu krajišnika, koji nije jeo tvrdi krajiškihleb, smenio dete Krajine, najboljeg kojeg je Krajina imala. Zašto?Zbog sujete i narcisoidnosti koja je obuzela Marti a još dok je bio ministar policije. Izvremena dok je Mile bio komandant, a on ministar policije, datiraju nesporazumi. Zvani neverzije su, da Marti osporava stru nost Novakovi u i to potkrepljuje gubitkom Maslenice,Meda kog džepa i nekim manjih prostora na Dinari, Velebitu i Kapeli. Pozadina nesporazumaje u neverovatno velikoj intelektualnoj razlici u korist Novakovi a i Marti ev inferioranpoložaj prema njemu u ulozi Vrhovnog komandanta vojske. Novakovi je ovek koji razmišljai nijedno nare enje nije izvršavao slepo veruju i autoritetu koji nare enje izdaje. Takavkomandant nije bio po volji Marti u. Tražio je drugi profil li nosti, onoga koji e zaradvlastitog položaja biti spreman da izvrši svako nare enje. Treba mu onaj koji e kao vojnik dabroji dane u varljivim vremenima, trude i se da gazdi udovolji, i o ekuje nagradu unarednom unapre enju. eleketi je i to do ekao. Kada je izgubio Zapadnu Slavoniju dobioje naredni in, kako bi se razlikovao od generala koje unapre uje Miloševi .

Dolaskom eleketi a na mesto komandanta po eli smo svi da ose amo njegovo lošeponašanje uvijeno u oblandu nasmejanog i srda nog oveka.Ja sam s njim dosta vremena proveo pre rata u istoj jedinici. Ja sam bio na elnik organabezbednosti, a on komandant oklopnog bataljona, a kasnije na elnik štaba brigade u kojoj jekomandant bio Mile Novakovi .Zajedno smo bili na mnogo zadataka i naša bliskost bila je ve a zbog injenice da je do 1980.godine eleketi bio u gardijskoj brigadi angažovan na zadacima neposrednog obezbe enjaJosipa Broza Tita. Kategorija oficira iz garde i organa bezbednosti je bila u istoj ravni i zbogtoga naši odnosi su bili vrlo prisni, me usobno smo se pomagali i lakše razumeli nego drugi.Nekoliko dana po njegovom postavljenju na dužnost komandanta SVK u Hrvatskoj su nekenovine po ele da pišu o njemu, pa su u tome spomenuli da je on bio saradnik organabezbednosti JNA isti u i taj podatak kao posebno interesantan.

U Drnišu komandant brigade bio je pukovnik Vladimir Davidovi , koji nije bio posebno povolji eleketi u. On mu je zamerao zbog Davidovi evog ponašanja još iz 1987. godine kadamu na poligonu nije dao vozilo da ode do Slunja. Kada sam to uo od eleketi a nisammogao da verujem koje sve detalje pamti i ljudima zamera nešto preko ega bi svako od nas

168

prešao. Slu aj je hteo da je svoj problem rešio na na in da sam mu ja tada dao vozilo i to meje inilo razli itim od Davidovi a.

U samom po etku eleketi je neskriveno o ekivao da u ja biti taj koji e mu davati podatkeo stanju na teritoriji koje se ne piše u zvani nim dokumentima i koji se kriju. Ja na to nisampristao i onda je doveo svog poverljivog oveka i postavio ga za na elnika veze kako bi tajnoi protivzakonito vršio prisluškivanje telefonskih razgovora neposredno pot injenih i na tajna in vršio procenu njihove odanosti i njihovih veza.Pored ovog, eleketi je našao još nekoga ko je tajno davao opise stanja u Krajini. Bilo jejasno kakvi su ti opisi i da su u najcrnjem svetlu opisani oni koji su bili bliski generaluNovakovi u.Kada sam ja bio u pitanju sve što je imalo prefiks izvi a , diverzant, punkt ili centar bilo jepripisano meni i ako ja u tom asu nisam bio na elnik obaveštajnog odeljenja GŠ.

U takvim okolnostima pozvao me je eleketi da zajedno odemo na poligon Slunj i obi emo41. dobrovolja ki diverzantski odred i njegovog komandanta Rainovi a.Rainovi a u jedinici nismo zatekli ve neke starešine koji su bilio iz Pan eva iz sastava 72.specijalne brigade VJ. Posle pregleda prostorija i objekata seli smo napolje i on mi kaže, daho e sve ove i sli ne sastave da rasturi. Da su to za njega paravojni sastavi im on nemakontrolu nad njima.Pita me za punktove i sedište centra da ga detaljno upoznam, a pri tome ne zna da je to sveu mojoj nadležnosti. Detaljno sam mu pobrojao sve i ponudio da idemo od jednog do drugogmesta da se upozna sa radom, ljudima i dr. Na šta je on iznena eno reagovao re ima, da otome nije ništa znao.Što se ti e ovog i drugih odreda popunjenih dobrovoljcima uputio sam ga na komandantekorpusa u ijoj su se nadležnosti nalazili.

Ja se li no nisam previše uznemiravao njegovom inspekcijom, jer kao da sam znao da takvavremena mogu da do u, nisam sve ni stavljao na papir niti su se znali pravi na ini rada. Utrenutku vršenja inspekcije kao proširenog procesa prijema dužnosti i upoznavanja sastanjem na teritoriji ja nisam znao pravu pozadinu itave predstave. Kada je sve završenousledila su kadrovska pomeranja, postavljeni su novi komandanti, a sa dotašnjim nije se višera unalo. Posebno je negativno odjeknula smena komandanta korpusa na Kordunuedomira Bulata, koji je bio blizak saradnik Mileta Novakovi a.

Posle smene ostavljen je bez dužnosti .Videvši šta se dešava ja sam otvoreno pitao eleketi a da vidim kakav je moj status i da limogu nesmetano da nastavim sa radom. On je napravio neku vrstu uvoda pozivaju i se napredratna vremena, opisuju i mene kao radnika i oficira i da njemu niko ne treba da dajemišljenje o meni kada ga on ima formiranog.Zahvalio sam i objasnio mu u nekoliko re enica moju poziciju i na in rada. Istovremeno samga upoznao da moram na put u Beograd radi prethodno zakazanog sastanka sa vojnimatašeom jedne prijateljske zemlje. Rekao sam mu da nam je praksa bila, da ako ocenimo daje nešto posebno interesantno šaljemo telegram radi informisanja.Obzirom da je to bio moj prvi zadatak kod novog komandanta ja sam tako postupio i akosam sadržaj nije bio posebno hitan. U telegramu je stajao slede i sadržaj:

169

«Više izvora potvr uje da se u Hrvatskoj vrše intenzivne pripreme za kona an obra un saKrajinom. Spremni su na totalni rat i rat e se preneti na podru ja koja do sada nisu bilazahva ena. Hrvatska diplomatija je intenzivirala svoje aktivnosti sa Turskom i Albanijom izega se može proceniti njihov kona ni cilj u Bosni i Hercegovini. Sadašnje stanje u Hrvatskojje neodrživo i oni ga moraju promeniti, pa se ne isklju uje mogu nost da izvrše napad i uvreme samih pregovora. Hrvatska vojska je izvršila zna ajnu popunu oružjem i poredkonvencionalnog, veliku pažnju je posvetila raketnim sistemima zemlja zemlja, zemljavazduh i raketa za presretanje.Hrvatska ima veliku pomo od Austrije i SR Nema ke na diplomatskom i svim drugimpoljima. Na prostoru ove dve zemlje vrši se mobilizacija vojnih obveznika za popunu ratnihjedinica HV, obavljaju se poslovi pri nabavci oružja, municije i ostale vojne opreme, prikupljazna ajna pomo za Hrvatsku, a jedna i druga zemlja besplatno angažuju svoje vojne ipolicijske istruktore u Hrvatskoj. Svi radnici koji odu u HV, a imaju zaposlenje u ove dvezemlje, potpuno su matrijalno obezbe eni, primaju plate u firmama i svi su životnoosigurani.Rezolicija 981. Saveta bezbednosti UN ne e se poštovati, a snage UNPROFOR a u RSK veimaju nare enja kako da se ponašaju u slu aju napada. Njihov prvenstveni zadatak jeste dazaštite sostveno ljudstvo, a ne pomo Krajini.Hrvatska troši zna ajna nov ana sredstva u propagandne svrhe i angažovali su nekolikoprofesionalnih agencija koje se tom delatnoš u bave. Po njihovom mišljenju Srbi su izgubilimedijski rat i sada se sprema kona ni obra un.Grupa diplomata priprema plan – projekat kona nog statusa Krajine. Taj plan e se zvati Z 4 inije potpuno prihvatljiv ni za Hrvatsku ni za Krajinu. U slu aju odbijanja Krajina bi moglaimati velike posledice.Po ta kama smo dobili procenu:

interesi Italije u Istri i Dalmaciji,odnosi izme u muslimana i hrvata u Bosni,stanje zaduženosti Hrvatske zbog kredita za vo enje rata, prodaja firmi strancima,izražena kriminalizacija društva u procesu privatizacije,napeti odnosi izme u Slovenije i Hrvatske,unutrašnja politi ka polarizacija u Hrvatskoj i nezadovoljstvo na inom vo enja politike

Vrhovnika Franje Tu mana.

Na kraju je konstatovano da za Hrvatsku ne e biti prepreka da se obezbedi politi kikonsenzus za plan napada na Krajinu, jer su sve politi ke partije u Hrvatskoj za samostalnuHrvatsku u avnojevskim granicama.»

Kada sam se vratio u Knin posle nekoliko dana, eleketi me je detaljnije pitao sa kim samrazgovarao i konstatovao, da ne treba nasedati stranoj propagandi i njihovim procenamakoje su neutemeljene i da od toga nema ništa.Takvo nonšalantno ponašanje skupo e koštati mnoge u Krajini, koji i danas, umesto kodsvoje ku e, tavore po kojekakvim kampovima i bunjištima.

170

Kako se leto približavalo tako je bilo sve izvesnije da Fikret Abdi ne e mo i odoletinapadima jedinica 5. muslimanskog korpusa i da e Krajina imati velike probleme u prihvatuogrmnog broja izbeglica. Procene su govorile da bi moglo da izbegne 30 40 hiljada ljudi podoružjem, žena, dece i staraca.I mi u Krajini smo živeli na rubu humanitarne katastrofe, a sada još dodatni pritisak.

Ta situacija oko Cazinske Krajine zaokupljala je i nas i Republiku Srpsku, odnosno njen Glavništab.Odlu eno je da se održi zajedni ki sastanak u Mrkonji Gradu na kojem bi obe komandedogovorile polazne osnove za planiranje zajedni ke napadne operacije na Cazinsku Krajinu.Do sastanka je došlo 17.06.1994. godine. Sastankom je rukovodio general Ratko Mladi .U prvom delu sastanka svi u esnici su upoznati sa tokom zbivanja u Cazinskoj Krajini,položaju snaga narodne odbrane AP Zapadna Bosna i predvi anja daljeg toka doga aja.U zaklju ku je izneto, da u koliko se ne pruži pomo snagama Fikreta Abdi a poraz odjedinica 5. korpusa je neminovan.

General Mladi je dao okvire plana, a pot injene jednice, detaljno da ga sa ine i razrade.Planiranju je trebalo pristupiti odmah, ali nikakvi rokovi nisu odre ivani, niti je štadramati no iskazano o našem položaju.Iz toga se moglo zaklju iti da e komande raditi na planovima, ali da ti planovi ne e sti i navreme niti e se ozbiljnije prite i u pomo snagama NO.Iskreno govore i, nama u Krajini se nikako nije išlo u otvorene sukobe sa jedinicama 5.korpusa zbog lošeg položaja prema neprijatelju, posebno na tom delu fronta koji je bionajslabije branjen prostor u itavoj Krajini.Ta izražena crta oportunizma u ratu bila je lako uo ljiva, pa je general Mladi inio velikenapore da nas zavadi sa muslimanima iz Cazinske Krajine.Na tom sastanku bilo je re i i o neverovatnim razmerama šverca sa muslimanima u emu suu estvovale organizovane i brojne ekipe. Dan pre ovog sastanka objavljena je informacija ohapšenju oko 150 lica zbog raznih krivi nih dela koja su po inili na teritoriji Krajineuklju uju i ratno profiterstvo i trgovinu sa neprijateljom. U trenutku održavanja sastanka uMrkonji Gradu nije se znalo više, kao niti dalji pravci delovanja, podizanje optužnica isu enje i sl.

Odlaze i iz Mrkonji Grada znao sam da ništa konkretno nije dogovoreno i da e biti velikihproblema u Krajini. Nisam znao da e takvim ponašanjem i GŠ VRS sebi napraviti problemena ovom delu ratišta.

Kada sam se nave e vratio u Vojni ekala me je tužna vest. Siniša Lon ar «Paraga» je togjutra poginuo u Topuskom. Njegove «Crne pantere» su ostale bez komandanta, ja bezsaradnika i druga, a Krajina bez ratnika koji nije štedeo ni sebe ni druge.Bio sam u potpunom šoku od te vesti. Mile Kosanovi , jedan od mojih operativaca mi je topotvrdio, rekavši da je bio na identifikaciji.Do nesre e je došlo na na in da je Siniša pomagao jednom timu UN da šlepuju njihovo vozilodo Topuskog. Kada su se zaustavili, Siniša je izašao iz svog vozila u nameri da otka i sajlu.Kada je ušao izme u vozila iz krivine je izletelo vozilo, udarilo u njegovo i pošto je bio usavijenom položaju, došlo je do pucanja ki me i trenutne smtri.

171

Slu ajnost ili ubistvo?Nikada ni pre ni posle nisam verovao u slu ajnost, pa, ni ovog puta.Siniša je sahranjen narednog dana u svom selu uz najviše po asti i u prisustvu velikog brojarodbine, prijatelja i saboraca.Njegovom pogibijom prestala je da postoji i jedinica kojom je komandovao.

Kako sam i razmišljao, od dogovora u Mrkonji Gradu nije bilo ništa. Planovi su se radili, alinije bilo nikakve koordinacije i sve je propalo. AP Zapadna Bosna je doživela poraz i više od30 hiljada izbeglica se premestilo u Krajinu, najviše na Kordun.Formiraju se razni timovi i grupe koje prou avaju novonastalu situaciju, kao da je sve biloiznena nje, kao da se ništa nije znalo šta e se desiti.U to vreme moje privremeno sedište je bilo na Kordunu u Vojni u, a drugo u Kninu, pa jezbog toga Centar preseljen u Knin, a na Plitvi kim jezerima je ostala samo manja grupaoperativaca koja je danono no bila na terenu.

Re eno mi je da odem na Plitvice u hotel «Belvi» gde e do i predsednik Marti i delegacijaiz Beograda, koju bi trebalo podrobnije upoznati sa situacijom u Cazinskoj Krajini.Na sastanak sam išao ja i pukovnik Veso Kozomara, na elnik artiljerije u GŠ SVK.Predsednik Marti je došao zajedno sa delegacijom iz Beograda. Nju su inili Jovica Staniši ,na elnik RDB Srbije i njegov pomo nik Simatovi Franko. Pored njih dvojice bilo je tu jošnekoliko ljudi za koje pretpostavljam da su bili radnici Službe.Posle upoznavanja sa stanjem u Cazinskoj Krajini, predsednik Marti je prili no teatralnoobjašnjavao šta za Krajinu zna i pobeda nad snagama 5.korpusa. Ukidanje jednog fronta kojinam je odvla io dosta snaga, otvaranje železni kog saobra aja od Novog Grada do Knina iBenkovca, stvaranja mogu nosti za gradnju pruge Beograd – Benkovac i još koješta drugošto mi je bilo smešno u tim teškim i složenim vremenima.Me utim, sama injenica da je u Krajinu došao neko poput Jovice Staniši a, jednog odnajbližih saradnika Slobodana Miloševi a, davalo mi je za pravo da po nem da verujem kakoe se uskoro nešto dešavati i da e do i do ve ih aktivnosti.

No ni preleti transportne avijacije i helikoptera iz Hrvatske na aerodrom orali i bili su uporastu. Prevoženo je oružje, municija i drugi vojni matrijal, kao i hrana i druge potrepštineza stanovništvo.U no i 16.08.1994. godine jedna naša jedinica PVO uspela je da obori avion u rejonuorkova e. Avion je bio vlasništvo Ukrajine, a pored posade stradali su trgovci oružjem,

jedan iz Hrvatske, a drugi iz Austrije.Tog dana u Beograd je doletela vojna delegacija iz Ukrajine i bili smo u obavezi dainformaciju o rušenju aviona zadržimo, kako njen sadržaj ne bi uznemirio ukrajince.Neko je proneo dezinformaciju da se u avionu nalazilo nekoliko miliona dolara koji supreuzeti za isporu eno oružje, pa je bilo velike muke da se zadrže svi oni koji su hteli dakrenu u potragu za ostacima aviona.Ostaci aviona su prona eni nekoliko dana kasnije. Ovo obaranje nije niko preživeo niti suprona eni bilo kakvi tragovi ljudi u avionu.Polaganjem u zemlju delova aviona ujedno je obavljena i sahrana onih koji su poginuli uudesu aviona.

172

Komanda 5. korpusa A BiH je po etkom oktobra 1994. godine krenula u ofanzivu isto no ijužno od Biha a. Koriste i faktor iznena enja vrlo brzo su izbili na liniju Kulen Vakuf – Vrto ei tu zaustavljeni. Dolina reke Une uzvodno od Kulen Vakufa je bila ugrožena kao i srpskanaselja na obroncima Plješivice u Krajini.Nakon konsolidovanja linije odbrane, jedinice VRS su krenule u protivnapad po etkomnovembra meseca.

Operacijom je komandovao general Manojlo Milovanovi .

173

Operacija «Pauk»

Petrova gora

Dana 06.11.1994. godine nalazio sam se u Korenici u komandi korpusa kada sam dobio pozivod generala Mila Novakovi a da do em na Petrovu Goru. Pre odlaska na Petrovu Gorumorao sam da odem u Donji Lapac na IKM GŠ SVK kako bih se upoznao sa najsvežijiminformacijama na frontu.Na Petrovoj Gori mi je saopšteno da sam raspore en u privremenu komandu «Pauk» nadužnost pomo nik komandanta za obaveštajne i bezbednosne poslove. Komandant je biogeneral Novakovi . Narednih dana e se sve drugo biti rešeno. U vezi mog svakodnevnogangažovanja saopšteno mi je, da su ovo zadaci od posebnog prioriteta i da deo poslovaprenesem na druga lica. Za sva lica koja su obuhva ena naredbom o angažovanju smeštaj jebio obezbe en na Petrovoj Gori.Komanda je trebala da bude mešovitog sastava, vojska i policija, i imala je direktnu vezu saGŠ VJ i generalom Periši em u Beogradu i sa komandantima VRS – generalom Mladi em iSVK generalom eleketi em. Osnovni zadatak privremene komande bio je, da prati ikoordinira sve aktivnosti vezane za pripreme pripadnika NO AP Zapadna Bosna u nastojanjuda ofanzivnim dejstvima oslobode prostor Zapadne Bosne i slome otpor jedinica 5. korpusa.

Ve narednog dana smo formirali jezgro komande, pa je Novakovi ev zamenik postaopukovnik edo Bulat, pomo nik za logistiku, pukovnik Gvozdenovi , pomo nik zapropagandno psihološko delovanje, Todor Paji , pomo nik ministra unutrašnjih poslovaKrajine i drugi.

174

Iz Beograda je pristigao Jovica Staniši sa svojim pomo nicima Frankom Simatovi em iDraganom Filipovi em i jedinica za specijalne operacije sa Miloradom Ulemekom Legijom naelu.Jovica Staniši je predstavljen kao ovek kojeg šalje Slobodan Miloševi sa velikimovlaš enjima i slobodom u donošenju odluka.Iz aktuelne komande SVK u Kninu jedino sam ja bio angažovan u ovoj privremenoj komandi,pa je i to izazivalo nebrojene komentare, tim pre što su vra ene slike iz 1992. godine kada sume ozna ili kao oveke od poverenja RDB Srbije.

Borbe na prostoru Republike Srpske su trajale i VRS je sa uspehom gonila jedinice 5. korpusakoje su izašle iz zašti ene zone Biha . Paralelno s tim mi smo intenzivno radili na pružanjupomo i u opremanju i obuci pripadnika narodne odbrane, da u što kra em vremenu krenu unapad. Dolazila je zima i uslovi za smeštaj izbeglica nisu garantovali da mogu bezbednoprovesti hladne zimske dane na prostoru Krajine. U osloba anje AP Zapadna Bosna trebaloje krenuti što pre, koliko da se vrate izbeglice, ali i zbog povoljnih okolnosti da se eksploatišeuspeh jedinica VRS u napadu.

Dan napada snaga NO bio je 16.11.1994. godine u 05,00 asova. Od izbeglog stanovništva izZapadne Bosne mobilisano je i opremljeno 4714 borac, a kona ne mogu nosti su bile negdeoko 6 hiljada boraca. Ra unalo se i sa popunom jedinica licima koja e biti zarobljena tokomborbi. Taj broj niko nije mogao precizno da iznese, a procene su se kretale od skromnih 10%do neverovatnih 60%.

Ukupna me unarodna situacija je bila povoljna za izvršenje zadatka. Me unarodnazajednica se ne e mešati u sukob, ali ne e ni tolerisati vremenski dugo izvršenje zadatka.Stavljeno je na raspolaganje 7 plus 3 dana za izvršenje, a u suprotnom e sti i sankcije.Re eno je da e avijacija NATO bombardovati ciljeve u Krajini za koje proceni da su na bilokoji na in angažovani u ovom sukobu. Bilo je jasno da se radi o dva cilja.Prvi, aerodrom Udbina i drugi,objekti na Petrovoj Gori koje smo koristili.

Iz Hrvatske nema nikakvih aktivnosti na tom delu fronta, ali po grebenu Dinare su vrloaktivni. Jedna naša izvi a ka jedinica je uspela na Dinari da zarobi dvojicu vojnika iz 126.brHV iz Sinja. Obradom ovih lica, u granicama raspoloživih saznanja koje može imati vojnik,njih dvojica su dali informacije o namerama da se na podru ju Dinare osvoje svi vrhovi i takostavi pod kontrolu Peru a, Vrlika i dobar deo prema Kninu. Pored ovog su ukazali da imadosta aktivnosti na liniji Livno – Bosansko Grahovo. Zapravo, oni su potvrdili naša ranijasaznanja da neprijatelj intenzivira svoje aktivnosti na tom delu fronta u cilju zauzimanja štopovoljnijeg takti kog položaja prema Kninu.

GŠ SVK je bio preseljen u Korenicu i odlazim tamo da se upoznam sa aktivnostima na delufronta oko Željave prema Biha u. Uz put sam informisao komandanta i deo komande oosnovnim zaklju cima iz procene koja je ra ena na Petrovoj Gori i o rezultatima obradezarobljenih hrvatskih vojnika.Sve je bilo lepo saslušano, ali to nije bio predmet njihovog interesovanja, ve drugo.

175

To drugo je bila komanda «Pauk», ko stoji iza nje, koji je njen pravi zadatak, jer sespekulisalo da je to novi GŠ SVK imenovan od strane GŠ VJ i da e preuzimanje komande nadsvim jedinicama SVK biti obavljeno posle oslobo enje Biha a. Ja o tome nisam ništa znao isvako moje objašnjenje u tom pravcu bilo je iluzorno, jer su svi bili sigurni u to da je «Pauk»paralelna komanda vojske u Krajini.

Da bi pri e imale ja e uporište, situaciju je podgrevao poseban režim rada na Petrovoj Gori,režim ulaska na objekte, korištenje raspoloživih resursa i za tadašnje prilike, posebno jeupadalo u o i vrlo visok stepen matrijalno tehni ke opremljenosti komande.Da bi se ušlo na planinu, javljanje je bilo organizovano u zgradi SUP a Vojni odakle je vršenanajava dolaska, a kona nu dozvolu sam ja davao u koliko se neko nije najavio li noNovakovi u, Staniši u ili Simatovi u. Svako lice koje je trebalo do i do nas je pra eno odpolazne ta ke do cilja. Takav režim bio je za pojedince ponižavaju i i diskredituju i, pa nisu nihteli da dolaze, a pošto ih niko nije ni pozivao, time je i stvoreno ube enje da nisu potrebniili dobrodošli. U takvim okolnostima, prvi koji je napustio Krajinu bio je pukovnik SmiljaniDušan. Na njegovo mesto postavljen je pukovnik Rašeta Rade.

Jedinice VRS su uspele potisnuti 5. korpus sa teritorije Republike Srpske i preko s. Ripa dau u u predgra e Biha a. Istovremeno je otpo eo napad na Veliku Kladušu i itav prostor teopštine.U jutro 16.11.1994. godine izvršen je prvi udar. Bio je silan i doneo prve po etne uspehe, aliVelika Kladuša kao mesto nije zauzeta tog dana. To e se desiti tek 19.12. te godine sa višeod mesec dana zakašnjenja, kada je bilo jasno da zadatak nije izvršen kako je planirano.Fikret Abdi je više na putu nego u Kladuši. Ide od Zagreba do Beograda, as je sa FranjomTu manom as sa Slobodanom Miloševi em, ali pojedinosti ne znamo. Pokušavam više dadoznam od pilota Veljka Leke, koji helikopterom prevozi Fikreta od Kladuše do Beograda, alini on ne zna. Ništa ne govori, ali zra i optimizmom u pogledu perspektive osloba anjaBiha a.Izražen je veliki problem što se ne sme napadati sam grad Biha , jer je jedna od sedamzašti enih zona u Bosni i Hercegovini. Krajina je ipak kažnjena. NATO avioni su bombardovaliaerodrom Udbinu. Prethodno smo upozoreni. Samo jedan vojnik je nesretno stradao, jer senije blagovremeno sklonio. Sve li i na veliku predstavu u kojoj, mi glumci, po injemo daimprovizujemo. Ve je prošlo vreme kada je Abdi trebao da proglasi Republiku ZapadnuBosnu, rezultati na osloba anju teritorije su slabi. Prethodne procene da e do i do pobunau nekim jedinicama 5. korpusa, do masovnog dezerterstva i predaje nisu se obistinile.U Beograd se vra aju Staniši i Simatovi . Manojlo je pred samim Biha em, ali ne ulazi i,umesto da dotu e neprijatelja on nare uje povla enje. Nikome ništa nije jasno. Kruže raznepri e i dezinformacije. Osnovna je, da su muslimani platili svoju slobodu na na in da je AlijaIzetbegovi platio Radovanu Karadži u enormno veliki iznos kako bi ovaj naredio povla enjejedinica VRS iz Biha a.Komanda se vra a u Knin. Sa Petrove Gore komanda «Pauk» se pomera napred premaVelikoj Kladuši, a kod mene dolazi general Dušan Lon ar da bi obavio razgovor sa mnom radiprijema dužnosti na elnika obaveštajnog odeljenja GŠ SVK. Iz onog što on meni saopštavavidi se da delom imaju poverenja u moju stru nost, ali da delom veruju kako u obezbeditinesmetane uslove za rad time što sam u dobrim pozicijama prema GŠ VJ i RDB Srbije. Oni sute pozicije pratili i proteklih meseci dok je trajala operacija na Cazinsku Krajinu i procenili dasam pogodan za tu dužnost.

176

Ja sam to prihvatio i time je moje angažovanje u komandi «Pauk» okon ano. Kasnije sve dopada Krajine u više puta dolaziti na taj prostor u samu Veliku Kladušu i kontaktirati više licai nikada ne u do i do odgovora, zašto Cazinska Krajina nije osvojena i itav prostor stavljenpod kontrolu snaga lojalnih Fikretu Abdi u.

177

Nova dužnost

Dok smo bili angažovani na pra enju i pomaganju snagama Fikreta Abdi a ja sam verovao dase ne radi o samoj pomo i delu muslimanskog naroda ve da je plan mnogo širi i daobuhvata naš prostor Krajine, deo prostora Bosne i Hercegovine pod kontrolom HVO i samuHrvatsku. Ovo tim pre što je bilo jasno da se nešto dešava po dogovoru Tu mana iMiloševi a, da sastanci u Banja Luci, na kojima prisustvuju politi ari iz Herceg Bosne na elusa Jadrankom Prli em, imaju politi ku pozadinu i da se tu kreiraju neka rešenja zabudu nost.Ko, kada i gde je promenio ili kada je krenulo mimo postignutog preliminarnog dogovoranikada nisam doznao, ali je bilo jasno da se zamisao iz Kara or eva o podeli Bosne iHercegovine ne e realizovati i sve je ukazivalo da e Srbi biti generalni gubitnici, posebno miu Krajini.

Do Nove 1995. godine iz Beograda se više nije vratio ni Jovica Staniši niti njegov zamenik itime je dat signal da ostajemo sami, a Fikret Abdi potpuno sam da pokuša nemogu e, daproglasi Republiku Zapadna Bosna i sa sopstvenim snagama da do e do kona nog cilja.Približavao se dan kona nog obra una i nastupaju a 1995. godina je trebala da doneseodgovor na mnoga pitanja, što e se tokom godine i desiti.

U Kninu je bilo mnogo lakše raditi nego u bilo kojem drugom mestu u Krajini. Tu su sveslužbe, vladine institucije, svakodnevno niz novih likova koji dolaze iz raznih mesta vanKrajine i dr.Smestio sam se u jednoj ku i u kojoj sam stanovao i u kojoj je radio deo centra koji jepreseljen sa Plitvi kih jezera.Pomo nik ministra odbrane, pukovnik Milan Šuput, mi je dosta pomagao u matrijalnompogledu na opremanju odeljenja, koje se nije moglo pohvaliti nekim nivoom opremljenosti.Na elnik štaba, general Dušan Lon ar daje mi smernice za rad i nudi svu mogu u pomo , asa na elnikom organa bezbednosti, pukovnikom Rašeta Radom sam u veoma dobrim ibliskim kontaktima. Isto je i sa ostalim delom komande. Pomo nik na elnika štaba zaoperativne i nastavne poslove, pukovnik Milisav Sekuli nudi svu pomo , jer smatra da samdosta mlad za dužnost na koju sam postavljen. Vremenom postajemo vrlo bliski saradnici isvakodnevno radimo na informacijama za pot injene jedinice, na procenama i nekimelementima koje je trebalo ugraditi u proces obuke.Pukovnik Sekuli , Rašeta i ja svakodnevno, u slobodno vreme, uglavnom u jutro i poslepodne, pretr imo više od svih ostalih u komandi. To nam daje svežinu i omogu ujenesmetano izvršavanje svakodnevnih zadataka.Dogovaramo se kako bi ove godine tr ali maraton Benkovac – Knin koji se tradicionalnoodržava za Svetog Iliju 02.08. Na žalost taj maraton se ne e tr ati 1995. godine, jer jeo ekivan napad na Krajinu.Komanda ima sve sektore i svako radi svoj posao na najbolji mogu i na in. Sa strane kada segleda, komanda je delovala vrlo impozantno i nije bilo zadatka na kojeg nije mogla daodgovori. Ono što je bilo znatno teže, gotovo nepremostivo, bilo je stanje u pot injenimjedinicama. Što se išlo do nižeg nivoa komandovanja to je stanje bilo lošije, pa tako na nivou

178

bataljona – diviziona ili ete mnogo toga nije bilo dobro. Osnovni problem bila jepopunjenost jedinica i svakodnevno veliki problemi da bi de obezbedilo nesmetanofunkcionisanje. Mnoge jedinice su bile gotovo na rubu da mogu izvršiti najosnovnije zadatke,a kada je bilo u pitanju eksteritorijalno izvršavanje zadataka to je bio veliki problem. Odpo etka rada pa sve ove godine taj problem nije prevazi en, niko ne e da ide iz svogdvorišta u drugo, da nešto korisno uradi.Osim mladih vojnika koji su odlazili na obuku niko nije ni pomeran, a i oni su posle obukevra ani u jedinice iji takti ki razvoj je najbliži njihovim rodnim mestima.Tako je funkcionisala vojska, nestvarno i neefikasno i ona nije mogla da pruži ozbiljniji otporvišestruko snažnijem neprijatelju.U takvim okolnostima rukovodstvu Krajine je ponu en plan Z 4.Našim operativnim angažovanjem znali smo da se plan sprema, ali nismo znali pojedinosti.Nekoliko dana pre nego što e biti javno ponu en u Kninu mi smo došli do sadržaja Plana ito je ustupljeno na korištenje.Iz Beograda su stizali signali da je Plan svojevrsna prevara i da niko razuman ne e prihvatititu ponudu. Nama se to nije tako inilo, ali nismo smeli otvoreno da reagujemo niti dalobiramo za jednu ili drugu opciju.Kada kažem da nam se Plan Z 4 nije inio lošim, pre svega se to odnosilo na gledanjeukupnog stanja u Krajini koje je bilo katastrofalno loše. On nije nudio ostvarenje željenogcilja, ali je nudio prekid agonije, u kojoj smo se nalazili, i potpune bezizlaznosti.

179

PLAN Z 4

PRVI DEO

USTAVNI SPORAZUM ZA KRAJINU

POGLAVLJE I: USPOSTAVLJANJE SRPSKE KRAJINE

lan I: 1. Granice

1. Bi e uspostavljena autonomna Srpska Krajina ( u daljem tekstu "Krajina")od teritorija ozna enih na mapi u Aneksu A.2. U svakom trenutku nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma granice Krajine mogu bitipromenjene dogovorom vlade Republike Hrvatske (što mora biti ozakonjeno odgovaraju impravnim propisima) i zakonodavnog tela Krajine. U periodu od šest meseci od stupanja nasnagu ovog Sporazuma, komisija za sprovo enje stvorena na osnovu Paragrafa 2 lana XVIIovlaš ena je da promeni granice u dužini ne ve oj od 2 km u odnosu na Mapu 1 u Aneksu A, ipod uslovom da deluje na osnovu konsenzusa postignutog izme u vlada Republike Hrvatske iKrajine.3. Izme u Krajine i drugih delova Republike Hrvatske ne e biti grani ne kontrole.

lan I: 2. Primena zakona i vladinih uredbi

1. Zakoni usvojeni u Saboru Hrvatske primenjiva e se u Krajini samo u meri u kojoj spadaju uisklju ivu nadležnost centrale vlade, kao što je precizirano u Paragrafu 1 lana II. 1, ako supreneti na tu vladu u skladu sa Paragrafom 3 istog lana, ili ako ih je potvrdilo zakonodavnotelo Krajine.2. Ustav Republike Hrvatske i svi zakoni primenjivi na Krajinu, u skladu sa Paragrafom 1, bi everno sprovo eni i primenjivani od strane kompetentnog organa vlade Krajine.3. Sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Republike Hrvatske vlada Krajine eprihvatati kao važe e i sve postupke koje preduzimaju odgovorna tela vlade Krajine vladaRepublike Hrvatske prihvata e kao važe e.

lan I: 3. Zastave i grbovi

1. Krajina može usvojiti grb i zastavu koji se mogu isticati na njenoj teritoriji, uklju uju i svenjene granice u skladu sa zakonima koje je usvojila Skupština Krajine.2. Zastava i grb Republike Hrvatske mogu se isticati na teritoriji Krajine na objektima gde susmeštene institucije hrvatske vlasti, kao i na me unarodnim granicama.3. Pojedinci na bilo kom delu Republike Hrvatske slobodni su da isti u grb i zastavu RepublikeHrvatske i Krajine.

lan I: 4. Jezik

180

1. Skupština Krajine može omogu iti upoterbu srpskog jezika i irili nog pisma, pod uslovomda su interesi manjina u Krajini potpuno zašti eni u skladu sa Poglavljem XI.

lan I: 5. Domicil

1. Svaki gra anin republike Hrvatske sa stalnim mestom boravka u Krajini ima pravo da odvlade Krajine dobije dokumentaciju koja o tome svedo i i koja e se izdavati u skladu sapropisima dogovorenim sa vladom Republike Hrvatske.

POGLAVLJE II: PODELA OVLAŠ ENJA IZME U CENTRALNIH I KRAJINSKIH VLASTI U POGLEDUKRAJINE

lan II: 1. Opšta podela

1. Vlada Republike Hrvatske (ovde "centralne vlasti"), u pogledu Krajine, ima e isklju ivaovlaš enja u slede em, izuzev ako nije druga ije precizirano ili dopušteno sadašnjimsporazumom:a) Vo enju spoljne politike, uzimaju i u obzir lan II.2;b) Odbrani Republike Hrvatske protiv spoljnih pretnji;c) Državljanstvo Republike Hrvatske, prema lanu XI;d) Regulaciji, uz uslov da Krajina ne e biti neravnopravna u odnosu na druge deloveHrvatske:I) me unarodne trgovine, uklju uju i carinu;II) unutrašnje trgovine preko granica Krajine, uklju uju i upotrebu glavnih putnih pravaca ipruga;III) finansija;IV) intelektualne svojine;V) proizvodnih standarda;VI) komunikacija;e) Štampanju i kontroli novca, prema lanu II.3;f) Raspodeli frenkvencija za radio, televiziju i druge svrhe, uz uslov da Krajini bude dodeljenonajmanje onoliko frenkvencija koliko ih trenutno koristi i za najmanje jednu televizijskustanicu;g) Poštanske poslove;h) Zaštitu životne sredine, izuzev u okviru koji bi prelazio granice Krajine.

2. Krajinske vlasti e imati sva ovlaš enja koja nisu obuhva ena gornjim stavom 1, a posebnoslede a, izuzev ako nije druga ije precizirano ili dopušteno sadašnjim sporazumom:a) Obrazovanje;b) Kultura;c) Stanogradnja;d) Javne službe;e) Biznis;f) Dobrotvorne aktivnosti;g) Energija;h) Lokalno raspolaganje zemljištem;i) Zaštita životne sredine Krajine, u skladu sa podstavom 1(h);

181

j) Prirodni resursi;k) Radio i televizija;l) Socijalna zaštita;m) Turizam;n) Potvrde o domicilu u Krajini, u skladu sa lanom 1.5;o) Formiranje korporacija i drugih pravnih lica;p) Policija, u skladu sa Poglavljem VI;q) Poreska politika, u skladu sa lanom II.4.

3. Centralne i krajinske vlasti se mogu sporazumeti o me usobnoj razmeni svojihpredstavnika ili zajedni koj upravi ili koordinaciji za svako od navedenih ovlaš enja. U tusvrhu mogu formirati zajedni ke komisije.

lan II. 2

Me unarodni sporazumi i predstavništva

1. Vlada Krajine može sklapati sporazume u vezi sa obrazovanjem, kulturom, dobrotvornimaktivnostima, radijom i televizijom i turizmom sa drugim entitetima ili državama sapredominantno srpskim stanovništvom i može sklapati trgova ke i poslovne sporazume satakvim entitetima ili državama koji podležu podparagrafima 1 (d) (I–II) lana II.1 poduslovom da svi ti sporazumi nisu u suprotnosti sa interesima Republike Hrvatske.2. Vlada Krajine može sklapati i druge me unarodne sporazume sa odobrenjem Centralnevlade, koje (odobrenje) ne e biti bezrazložno spre avano.3. Vlada Krajine može slati svoje predstavnike državama i me unarodnim organizacijama.

lan II.3

Valuta

1. Centralna banka Hrvatske e izdati specijalni novac (nov anice i metalne nov i e) zaKrajinu, ija e vrednost biti jednaka valuti koju izdaje za ostatak Republike Hrvatske a iji enaziv i oblik utvrditi Vlada Krajine.2. Od banaka i drugih finansijskih institucija širom Republike Hrvatske bi e zahtevano daprimaju oba oblika valuta koje izdaje Centralna banka Hrvatske. Zakonito platežno sredstvou okviru Hrvatske bi e novac izdat za Krajinu, a za pla anja u okviru drugih delova Hrvatskebi e druga valuta koju izdaje Centralna banka. Pojedinci e, saglasno ugovornim i drugimpotrebama, biti slobodni da upotrebljavaju bilo koji ili oba oblika takvih valuta.

lan II.4

Oporezivanje

1. Centralna vlada ne e uvoditi a Vlada Krajine može uvesti poreze na:

a) imovinu koja se nalazi u Krajini (uklju uju i poreze na nekretnine i nasledstvo);

182

b) transakcije koje se sprovode u okviru Krajine (uklju uju i prodaju, poreze na promet itrošarinu);c) dohodak koji su doma a lica koja žive u Krajini stekla u Krajini (uklju uju i poreze nasocijalno osiguranje);d) dohodak koji su u Krajini stekla pravna lica osnovana prema zakonima Krajine.

2. Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume da spre e ili umanje izbegavanjapla anja poreza i dvostruko oporezivanje konsekventno uslovima i pragrafu 1.3. Centralna vlada i Vlada Krajine mogu sklopiti sporazume za me usobno prenošenje sajedne na drugu bilo kakvih ovlaš enja za oporezivanje sadržanih u paragrafu 1. i zaodgovaraju i transfer Vladinih odgovornosti shodno paragrafu 3. lana II.1.

POGLAVLJE III

STRUKTURA VLADE KRAJINE

lan III. 1.

Zakonodavstvo

1. Zakonodavna tela Krajine bi e birana demokratski na propocionalnoj osnovi, na period odetiri godine. Svi gra ani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godinamogu glasati na izborima za zakonodavna tela i mogu biti kandidati za mesta uzakonodavnim telima.2. Zakonodavna tela mogu usvojiti zakone koji se odnose na:a) stvari koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine;b) organizacije i funkcionisanje svih organa Vlade Krajine, uklju uju i sve neophodnebudžetske aranžmane i prikupljanje odgovaraju ih poreza.

lan III. 2.

Predsednik

1. Predsednik Krajine bi e biran demokratski na period od pet godina. Svi gra ani RepublikeHrvatske nastanjeni u Krajini, koji su stariji od 18 godina mogu glasati na izborima zapredsednika i mogu biti kandidati za taj položaj.2. Predsednik Krajine bi e odgovoran za izvršenje:a) onih odredbi ovog Sporazuma koje su u okviru odgovornosti Vlade Krajine;b) svih zakona i dekreta Centralne vlade koji se odnose na Krajinu;c) svih zakona koje su usvojila zakonodavna tela Krajine;d) svih dekreta koje objavljuje predsednik Krajine.3. Predsednik Krajine može objavljivati dekrete dozvoljene zakonima Centralne vlade koji seprimenjuju na Krajinu ili po zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine.4. Predsednik Krajine e imenovati ministre prema zakonima usvojenim od zakonodavnihtela Krajine, koje e potvrditi ta zakonodavna tela i koji e imati dužnosti, odgovornosti iovlaš enja predvi ena takvim zakonima. Svaki ministar može biti u svakom trenutkuuklonjen od strane Predsednika i bi e uklonjen tako što e zakonodavna tela glasati o

183

nepoverenju. Ministri e formirati Kabinet Krajine, koji e se sastajati pod predsedavanjemministra koga e odrediti Predsednik i koji e imati dužnosti, odgovornosti i ovlaš enjapredvi ena zakonom ili dekretom.

lan III. 3.

Sudovi

1. Sudska vlast u Krajini bi e utemeljena na prvostepenim sudovima i takvim apelacionimsudovima koji e biti odre eni zakonima usvojenim od zakonodavnih tela Krajine, a koji e(zakoni) odrediti odgovaraju u jurisdukciju ovih sudova, kao i plate i ostale uslove službesudija. Sudije svih sudova u Krajini imenova e Predsednik Krajine a odobrava e ih ve ina uzakonodavnim telima i oni e služiti do starosne granice od 70 godina, osim ako ne dajuostavku ili ne budu uklonjeni zbog nekog povoda o emu e odlu iti sudije istog sudakonsenzusom.2. Odluke apelacionih sudova Krajine mogu se podnositi specijalnom odeljenju Vrhovnogsuda Republike Hrvatske, ije e lanove imenovati predsednik Specijalnog ustavnog sudaizme u sudija Vrhovnog suda Hrvatske, i najvišeg apelacionog suda Krajine, uz konsultacijesa predsednikom Vrhunskog pravnog saveta Hrvatske i Predsednikom bilo kojegodgovaraju eg tela u Krajini.

lan III. 4.

Nezavisnost službenika

Nijednom lanu ili službeniku zakonodavnih tela, predsedniku, ministrima, sudijama ili bilokojim drugim organima Vlade Krajine ne e biti potrebno odobrenje bilo kog službenika iliorgana Centralne vlade za njihovo postavljenje, i nijedan takav službenik ili organ ne e mo ida ukloni bilo kog lana, službenika ili zvani nika Vlade Krajine, pošto e oni mo i da buduuklonjeni od strane Specijalnog ustavnog suda u slu aju osude za zlo in koji podrazumevazatvor.

lan III. 5.

Prelazni aranžmani

1 Izbori predvi eni u paragrafu 1. lanova III.1. i u paragrafu I lana III.2. održa e senajkasnije godinu dana nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma.2. Za prelazni period dok se ne održe izbori pomenuti u paragrafu 1, ali ni u kom slu ajukasnije od jedne godine nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, funkcije organa isliužbenika predvi enih lanovima III. 1–3 obavlja e odgovaraju i organi i službenici kojisada obavljaju te funkcije u Krajini.POGLAVLJE IV

U EŠ E KRAJINE U CENTRALNOJ VLADI

lan IV. 1.

184

Izbori

1. Gra ani Republike Hrvatske nastanjeni u Krajini u estvova e na isti na in kao i svi drugigra ani u biranju lanova Centralne vlade, uklju uju i i izbore za Hrvatski sabor iPredsednika.2. Za svrhe izbora za Županijski dom Hrvatskog sabora, Krajina e se sastojati od dva okruga,ije e granice i naziv** odrediti zakonodavna tela Krajine.3. Do novih izbora za Hrvatski sabor, zakonodavna tela Krajine imenova e deset lanova uZastupni ki dom Sabora i devet lanova za Županijski dom.4. Sva lica koja služe u bilo kom domu Hrvatskog sabora a koja se deklarišu kao Srbi ponacionalnosti sa injava e Srpski odbor u Saboru.

lan IV. 2.

Imenovanje u službe Centralne vlade

Prilikom imenovanja u bilo kakve službe ili na bilo kakve položaje u Centralnoj vladi,uklju uju i i one ministara i sudija, gra ani Republike Hrvatske koji su Srbi nastanjeni uKrajini bi e tretirani na istoj osnovi kao i svi drugi gra ani Hrvatske i ta zastupljenost pomestu stanovanja bi e predstavljena u službama i na položajima u odgovaraju oj proporcijikoju ine me u svim gra anima. Najmanje jedan lan Vlade Krajine bi e imenovan za lanaCentralne vlade.

POGLAVLJE V

DEMILITARIZACIJA

lan V.1

Demilitarizacija Krajine

1. Krajina ne e osnivati, održavati ili dozvoliti formiranje bilo kakvih vojnih snaga.2. Demilitarizacija Krajine zapo e e ne kasnije od tri godine nakon stupanja na snagu ovogSporazuma, i bi e završena ne kasnije od pet godina nakon stupanja na snagu istog. Sveoružje uklonjeno iz Krajine bi e uništeno od strane Unprofora ili pod njegovim nadzorom.3. Osim u slu aju predvi enom u paragrafu 3. lana V.2, vojne snage Centralne vlade ne eulaziti u bilo koji deo Krajine, osim po specijalnom pozivu Predsednika Krajine.

lan V.2

Granica sa Bosnom i Hercegovinom

1. Vlada Republike Hrvatske nastoja e da sklopi sporazum sa odgovaraju im vlastima uBosni i Hercegovini o demilitarizaciji njihove zajedni ke granice.2. Sve dok takav sporazum o demilitarizaciji sa Bosnom i Hercegovinom ne bude zaklju en,Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija može odlu iti da rasporedi snage Ujedinjenih nacija na

185

deo granica koji ini granicu sa Krajinom. Sa odobrenjem Vlade Republike Hrvatske i VladeKrajine, na deo te granice mogu biti raspore ene snage drugih me unarodnih organizacija ilidržava.3. Ukoliko ne bude mogu e posti i bilo demilitarizaciju ili raspore ivanje bilo kakvihme unarodnih ili stranih snaga na bilo koji deo krajinskog dela hrvatske granice sa Bosnom iHercegovinom, Vlada Republike Hrvatske može rasporediti svoje vojne snage duž takvogdela granice pod uslovom da te snage ne budu raspore ene dublje od pet kilometara odme unarodne granice.

POGLAVLJE VI

POLICIJSKE SNAGE U KRAJINI

lan VI.1

Regularna policija

1. Policijske snage Krajine bi e osnovane u skladu Krajine i bi e pod kontrolom PredsednikaKrajine i u skladu sa zakonima usvojenim od zakonodavnih tela preko ministra koga odre ujePredsenik.2. Etni ki sastav policijskih snaga odražava e sastav stanovništva Krajine onako kako je bioozna en u popisu iz 1991. dok ne bude okon an budu i popis širom zemlje, i bilo kakvepolicijske jedinice stacionirane u posebnim zajednicama odražava e etni ki sastav tihzajednica.3. Policijske snage bi e opremljenje naoružanjem i vozilima istog ili odgovaraju eg tipa kojekoristi policija u drugim delovima republike Hrvatske.

lan VI:2

Grani na policija

Postaje na zvani nim prelazima duž granice Krajine sa Bosnom i Hercegovinom bi epopunjene grani nom policijom Republike Hrvatske. Patrole duž te granice obavlja ezajedni ke jedinice hrvatske i krajinske grani ne policije.

DRUGI DEO

ARANŽMANI KOJI SE TI U SLAVONIJE, JUŽNE BARANJE, ZAPADNOG SREMA I DRUGIHOBLASTI

POGLAVLJE VII

UPRAVLJANJE

lan VII.1

Opšti deo

186

Sve ove oblasti, izuzev onih koje su pokrivene Prvim delom, koje podležu zaštiti Ujedinjenihnacija shodno rezolucijama 743 (1992) i 762 (1992) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (uovom tekstu dalje "Oblasti Drugog dela) bi e podložne upravljanju od strane Vlade RepublikeHrvatske u skladu sa odredbama postavljenim ili pomenutim u ovom Delu.

POGLAVLJE VIII

PRELAZNE ODREDBE

lan VIII.1

Me unarodne snage i posmatra i

1. Podložno odlukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ili kompetentnih organa drugihme unarodnih organizacija prihva enih od Vlade Republike Hrvatske i Krajine, Unprofor ilidruge me unarodne snage, kao i civilne posmatra ke jedinice, bi e raspore ene u svim ilinekim delovima Oblasti Drugog dela u prelaznom periodu od najmanje pet godina, kako bose osigurala puna i verna primena Drugog dela i primenjivih odredbi Tre eg dela ovogSporazuma, kao i "Vensov plan" izložen u Aneksu III u izveštaju Generalnog sekretara UNSavetu bezbednosti 11. decembra 1991. (S/23280).2. Vlada Republike Hrvatske e pružiti punu saradnju me unarodnim snagama pomenutim uparagrafu 1, kako bi se olakšalo ostvarivanje njihovih ciljeva.

lan VIII.2

Demilitarizacija

1. Tokom prelaznog perioda pomenutog u paragrafu 1. lana VIII.1. Oblasti Drugog dela bi edemilitarizovane, izuzev što vojne snage Republike Hrvatske mogu biti stacionirane u oblastido pet kilometara od me unarodnih granica i mogu koristiti prilazne puteve do takvihgranica po sporazumu i pod nadzorom me unarodnih snaga ozna enih u pomenutomparagrafu 1.2. Demilitarizacija Oblasti Drugog dela zapo e e najkasnije jedan mesec nakon stupanja nasnagu ovog Sporazuma i bi e okon ana najkasnije tri meseca nakon što taj Sporazum stupina snagu. Sve oružje uklonjeno iz Oblasti bi e uništeno od strane Unprofora ili pod njegovimnadzorom.

lan VIII.3

Nadgledanje policije

187

Tokom prelaznog perioda odre enog paragrafom 1. lana VIII.1 sastav i operacije svihpolicijskih snaga koje e delovati u oblastima Drugog dela bi e podložni nadgledanju odstrane policijskog dela me unarodnih snaga pomenutih u tom paragrafu.

POGLAVLJE IX

SPECIJALNO UPRAVLJANJE I PODELA VLASTI U ISTO NOJ SLAVONIJI, JUŽNOJ BARANJI IZAPADNOM SREMU

lan IX.1.

Specijalno upravljanje

1. Tokom prve dve godine prelaznog perioda opisanog u ovom delu, osim ako drugi period nebude utvr en od strane Saveta bezbednosti UN, Isto nom Slavonijom, Južnom Baranjom iZapadnim Sremom (u tekstu dalje "Isto na oblast), koji e sa injavati teritoriju ozna enu naMapi 2 Aneksa A, shodno odobrenju Saveta bezbednosti, upravlja e Ujedinjene nacije uskladu sa odredbama Aneksa F.2. Kako bi se dodatno obezbedilo miroljubivo upravljanje Isto nom oblaš u kao i primenaprelaznih aranžmana u ovom delu, specijalni zadatak administracije bi e da:a) ohrabruje i olakšava povratak osoba koje su bile prisiljene da napuste svoje domove uIsto noj oblasti nakon 1. jula 1991.b) organizuje izbore za službenike i zakonodavce koji e, u skladu sa zakonima RepublikeHrvatske, upravljati ili predstavljati Isto nu oblast nakon kraja specijalnog prelaznog periodaodre enog u paragrafu 1.

lan IX.2.

Podela vlasti

Na kraju perioda administracije UN u skladu sa paragrafom 1. lana IX.1. sva sela, gradovi iligradska naselja u Isto noj oblasti u kojima Srbi sa injavaju ve inu u zna enju lana XI.1,ima e samoupravu u skladu sa lanom XI.3.

POGLAVLJE X

POLICIJSKE SNAGE

lan X.1.

Sastav i naoružanje

1. Sve policijske snage u oblastima Drugog dela ima e etni ki sastav koji e odražavati sastavoblasti u kojima te snage operišu, prema popisu iz 1991. dok ne bude sproveden kasniji popisširom zemlje.

188

2. Policijske snage bi e opremljene oružjem i vozilima istog ili odgovaraju eg tipauobi ajenim za policijske snage u evropskim državama.

TRE I DEO

ZAJEDNI KE ODREDBE

POGLAVLJE XI.

LJUDSKA PRAVA I SLOBODE

lan XI.1.

Opšti deo

Primena najvišeg nivoa me unarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih slobodapredvi enih u Ustavu Republike Hrvatske, u Ustavnom zakonu o ljudskim pravima islobodama i u Pravima nacionalnih i etni kih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj uinstrumentima nabrojanim u Aneksu B, bi e obezbe eni u itavoj Hrvatskoj, naro ito:1. Sva lica u Republici Hrvatskoj uživa e prava na:a) život;b) slobodu, u kojoj e hapšenje i zato enje biti dozvoljeno samo zakonom;c) jednakost pred zakonom;d) slobodu od diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, religiji ili veroispovesti,politi kom ili drugom mišljenju, i nacionalnom ili socijalnom poreklu;e) pravedan postupak u kriminalisti koj proceduri;f) slobodu od mu enja i surovog ili nehumanog tretitanja i kažnjavanja;g) privatnost;h) slobodu kretanja;i) azilj) zaštitu porodice i dece;k) pravo na imovinu;l) prava na osnovne slobode: slobodu govora i štampe; slobodu mišljenja, savesti i uverenja;slobodu religije, uklju uju i privatne i javne molitve; slobodu okupljanja; sloboduudruživanja, uklju uju i i formiranje i pripadanje radni kim sindikatima i sloboduneudruživanja; i slobodu na rad;m) obrazovanjen) socijalnu zaštitu;o) zdravlje;p) ishranjenost;q) zaštitu;r) zaštitu manjina i ranjivih grupa.

2. Svi gra ani Republike Hrvatske uživa e prava:a) na formiranje i pripadanje politi kim partijama;b) u eš e u javnim poslovima;c) mogu nost ravnopravnog pristupa javnim službama; i

189

d) glasanje i u estvovanje u izborima.

lan XI.2.

Povratak izbeglica i izmeštenih lica

Sve izbeglice i izmeštena lica imaju pravo na slobodan povratak svojim domovima.

lan XI.3.

Državljanstvo

1. Svako lice koje je bilo gražanin Socijalisti ke Republike Hrvatske u okviru Socijalisti keFederativne Republike Jugoslavije na dan 21. decembra 1990. bi e od tog datuma smatranoza državljanina Republike Hrvatske.2. Dvojno državljanstvo bi e dozvoljeno:a) nijedan gra anin Republike Hrvatske ne e mo i, bez sopstvene saglasnosti, da bude lišenprava na to državljanstvo samo zbog toga što ima i državljanstvo Savezne RepublikeJugoslavije;b) nijedan gra anin Savezne Republike Jugoslavije ne e mo i samo zbog razloga togdržavljanstva da bude spre en da dobije državljanstvo Republike Hrvatske ili da se od njegazahteva da se odrekne prvog državljanstva kao uslova da bi dobio drugo.

lan XI.4.

Vra anje ili kompenzacija izgubljene imovine

Sva lica e imati pravo, koje treba da bude primenjeno u skladu sa zakonodavstvomRepublike Hrvatske, i tamo gde je mogu e, Krajine, na povratak bilo kakve imovine koje subili lišeni tokom etni kog iš enja ili drugih nezakonitih akata ili da dobiju nadoknadu za bilokakvu imovinu koja im ne može biti vra ena. Sve izjave ili obaveze u injene prinudom,naro iti one koje se odnose na odricanje od prava na zemlju ili imovinu, tretira e se kaoništavne i nevaže e.

lan XI.5.

Saglasnost Vladinih organa

Svi Vladini organi i administrativne agencije Republike Hrvatske i Krajine primenjiva e ipridržavati se prava i sloboda predvi enih u Ustavu i Ustavnom zakonu kako to stoju u lanuXI.1, i onim druga ije specifiranim u ovom poglavlju, ili u instrumentima nabrojanim uAneksu B.

lan XI.6.

190

Sporazumi o ljudskim pravima

1. Republika Hrvatska e što je pre mogu e potpisati sve me unarodne ugovore nabrojane uAneksu B.2. Svi Vladini organi i administrativne agencije Republike Hrvatske i Krajine sara iva e sabilo kojim nadzornim telima osnovanim od strane instrumenata nabrojanih u Aneksu B.

lan XI.7.

Sud za ljudska prava

Republika Hrvatska e napraviti aranžman sa Savetom Evrope za osnivanje Suda za ljudskaprava Hrvatske u skladu sa Rezolucijom 93 (6) Komiteta ministara ovog Saveta i kako je toodre eno u Aneksu C.

lan XI.8.

Ombudsmen

Vlada Republike Hrvatske omogu i e imenovanje Ombudsmena koji treba da pomažeprimenu prava i sloboda pomenutih u ovom poglavlju. U po etnom periodu od najmanje trigodine i sve dok ne bude usvojen odgovaraju i zakon u Hrvatskom saboru sa pristankomSrpskog odbora u Saboru, odredbe u vezi sa imenovanjem i funkcijama Ombudsmena bi epostavljene u Aneksu D.

POGLAVLJE XII

SAMOUPRAVA ADMINISTRACIJA U OBLASTIMA S MANJINSKIM STANOVNIŠTVOM

lan XII.1.

Oblasti sa manjinskim stanovništvom

Kad god u nekom selu, naselju ili gradu u Krajini ve inu stanovništva ine Hrvati, ili Srbi uokviru Oblasti drugog dela (dalje u tekstu "oblast manjinskog stanovništva"), odredbepostavljene u ovom poglavlju primenjiva e se kako bi se obezbedio maksimalni stepensamouprave za takvu lokalnu ve inu.

lan XII.2.

Granice Oblasti manjinskog stanovništva

1. Uzimaju i u obzir sve odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi i administraciji od 29.decembra 1992 (dalje u tekstu "Zakon o samoupravi") ili Zakona o teritorijama županija,gradova i naselja u Republici Hrvatskoj od 29. decembra 1992, granice oblasti manjinskogstanovništva bi e povu ene na taj na in da uklju e što je mogu e više lanova grupe za koju

191

ta oblast treba da bude ustanovljena, a da njihov procenat ne sme da bude manji od 60odsto.2. Oblast manjinskog stanovništva ne može se sastojati od dve ili više oblasti koje se nedodiruju.3. Prilikom odre ivanja granica oblasti manjinskog stanovništva, vodi e se ra una omišljenjima osoba koje bi mogle biti uklju ene ili isklju ene iz oblasti koja je u pitanju.4. Granice oblasti manjinskog stanovništva mogu se menjati kao rezultat zvani nog popisa.5. Sporovi koji se ti u granica oblasti manjinskog stanovništva bi e rešavani na Specijalnomustavnom sudu osnovanom po lanu XIII.1.

lan XIII.3.

Odredbe o upravljanju oblastima manjinskog stanovništva

1. Zakon o Samoupravi primenjiva e se na oblasti manjinskog stanovništva sa slede imizuzecima:a) Sve oblasti manjinskog stanovništva smarta e se jedinicama lokalne vlade i samouprave;b) O svim referencama za Ustavni sud Republike Hrvatske procenjiva e Specijalni ustavni sudustanovljen lanom XII.1.c) Sva imenovanja službenika ili zvani nika u oblastima manjinskog stanovništva, uklju uju ii u itelje, bi e vršena onako kako je predvi eno u Ustavu i primenjivim zakonima Hrvatske,pod uslovom da kad ta imenovanja nisu izvršile vlasti u toj oblasti, onda te vlasti mogupostaviti obrazloženo suprotstavljanje instanci koja je izvršila imenovanje i ako se ne možena i rešenje zadovoljavaju e i za jednu i za drugu vlast, onda stvar može razmatratiSpecijalni ustavni sud. Kad god to bude izvodljivo, imenovanje e se vršiti izme u pripadnikaoblasti manjinskog stanovništva u kojoj oni treba da služe, a etni ki sastav svake grupe tihzvani nika odražava e, koliko je to izvodljivo, sastav stanovništva te oblasti.d) lan 65. ovog Zakona primenjiva e se samo ako je lokalna jedinica deo iste oblastimanjinskog stanovništva, kao i opština, naselje ili grad na koji se poziva u tom lanu.e) lanovi 71. i 82. i tre i paragraf lana 83. Zakona ne e se primenjivati.f) Na raspuštanje predstavni kog tela jedinice lokalne samouprave u skladu sa lanom 81, ilismenjivanje opštinskog prefekta ili gradona elnika u skladu sa tre im paragrafom lana 83.može se uputiti poziv od strane onih kojih se to ti e Specijalnom ustavnom sudu i u tomslu aju takva odluka ne može stupiti na snagu dok sud tako ne odlu i.g) Suspenziju opšteg akta shodno lanu 80. Zakona može jedino narediti, kao privremenumeru, Specijalni ustavni sud.h) Sporovi u vezi sa drugom re enicom drugog paragrafa lana 87. bi e podnošeniSpecijalnom ustavnom sudu.2. Pre nego što se neki spor ili predmet uputi Specijalnom ustavnom sudu shodno gornjemparagrafu 1, vlasti ili zainteresovane strane u ini e napor da razreše bilo kakve razlikezajedni kim sporazumom. Sud može u bilo koje vreme zahtevati da u tom pravcu buduizloženi dodatni napori.

POGLAVLJE XIII

SPECIJALNI USTAVNI SUD ZA KRAJINU I OBLASTI DRUGOG DELA

192

lan XIII.1.

Osnivanje, kompetencije i procedure

1. Za Krajinu i Oblasti drugog dela bi e ustanovljen Specijalni ustavni sud (u daljem tekstu"Specijalni ustavni sud" ili "Sud") kojem e na kona no rukovo enje biti upu ivani svi sporovikoji mogu proizi i iz ovog sporazuma (izuzev stvari o kojima se odlu uje shodno paragrafu 2.lana XVII.1), uklju uju i bilo kakve sporove u vezi sa interpretacijom ili primenom bilo koje

odredbe Ustava Republike Hrvatske, Ustavnog zakona o ljudskim pravima i slobodama iPravima nacionalnih i etni kih zajednica ili manjina u Republici Hrvatskoj, ili sa bilo kojimdrugim zakonom ili zakonskim dekretom koji može biti dodat shodno ovom Sporazumu ili bitizahtevana njegova primena.2. Izuzev ako nije druga ije predvi eno ovim Sporazumom, sporove Specijalnom ustavnomsudu mogu podnositi Predsednik Republike Hrvatske ili njegov premijer, Predsednik ilizakonodavno telo Krajine i Predsedavaju i Srpskog odbora u Saboru.3. Specijalni ustavni sud e ustanoviti sopstvenu proceduru, koja može uklju iti odredbe zaosnivanje sudskih odeljenja i na ine za razmatranje žalbi na odluke takvih sudskih odeljenja.4. Sve troškove Specijalnog ustavnog suda, uklju uju i i plate sudija, koje ne mogu biti nižeod onih koje imaju sudije Ustavnog suda Hrvatske, snosi e Republika Hrvatska.

lan XIII.2.

Sastav

1. Specijalni ustavni sud sastoja e se od:a) dvojice sudija Ustavnog suda Hrvatske, koje odre uje Predsednik tog Suda;b) Dvojice sudija najvišeg ili višeg apelacionog suda Krajine, koje e odrediti Predsednik togSuda;c) Trojice sudija koji ne e biti državljani Republike Hrvatske ili bilo koje susedne države, a kojee imenovati Predsednik Suda pravde Evropske unije.2. Predsednik Specijalnog ustavnog suda bi e biran ve inom svih sudija ovog Suda, izme uonih izabranih shodno podparagrafu 1(c).

POGLAVLJE XIV

OPTUŽBE U VEZI SA SADAŠNJIM SUKOBOM

lan XIV.1.

Doma e optužbe

1. Ni republika Hrvatska ni Krajina ne e sudskim putem goniti bilo koga za zlo ine navodnou injene u vezi sa sukobom u Hrvatskoj nakon 1. avgusta 1990. izuzev onako kako jepredvi eno u paragrafu 2.2. Podložno paragrafu 2. lana XIV.2, optužbe e ipak biti pokrenute protiv bilo kog licaoptuženog za ozbiljno kršenje Ženevskih konvencija iz 1949, povrede zakona i obi aja rata, za

193

genocid ili zlo ine protiv ove nosti prema bilo kojoj odredbi doma eg prava koje dopuštatakve optužnice.3. Procese licima optuženim shodno paragrafu 2, isklju ivo e voditi Tribunal za ratne zlo ineza Hrvatsku koji e biti ustanovljen i koji e raditi pod nadzorom Specijalnog ustavnog suda.Gonjenje sudskim putem u ovom Tribunalu mogu obavljati tužioci imenovani za tu svrhu bilood strane Vlade Republike Hrvatske, bilo Vlade Krajine.

lan XIV.2.

Me unarodne optužbe

1. Svi organi Vlade republike Hrvatske i Vlade Krajine sara iva e sa Me unarodnimtribunalom za gonjenje lica odgovornih za ozbiljne povrede me unarodnog humanitarnogprava po injene na teritoriji bivše Jugoslavije nakon 1991, osnovanim Rezolucijom 827(1993) Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u sakupljanju ili dopuštanju TužiocuMe unarodnog tribunala da sakuplja dokaze o zlo inima u okviru jurisdikcije ovog Tribunala,tako što e izru ivati svedoke ili optužena lica ili na bilo koji drugi na in koji bude zatražen odkompentennih vlasti Tribunala.2. Ukoliko to Me unarodni tribunal formalno zatraži, Tribunal za ratne zlo ine za Hrvatskuprikloni e se kompetenciji prvog Tribunala ako je u pitanju bilo koji postupak.

POGLAVLJE XV

AMANDMANI NA USTAV I ZAKONE HRVATSKE

lan XV.1.

Usvajanje amandmana

1. Ustav Republike Hrvatske, Ustavni zakon o ljudskim pravima i slobodama i Pravanacionalnih i etni kih zajednica i manjina u Republici Hrvatskoj, kao i drugi zakoni i zakonskidekreti bi e menjani ili dopunjavani na na in odre en u Aneksu E, kako bi se primenileodredbe ovog Sporazuma.2. Amandmani i zakoni koji moraju da budu usvojeni prema paragrafu 1, stupi e na snagunajkasnije šest meseci nakon potpisivanja ovog Sporazuma.

lan XV.2.

Dalje promene u amandmanima

Amandmani i zakoni usvojeni shodno lanu XV.1, kao i postoje e odredbe instrumenata kojise pominju u paragrafu 1. lana XV.1, koji se zahtevaju za primenu odredaba ovogSporazuma, ne e biti menjani ili opozivani bez odobrenja zakonodavnih tela Krajine isaglasnosti Srpskog odbora Sabora.

POGLAVLJE XVI

194

NEDELJIVOST HRVATSKE

lan XVI.1.

Bez namera za promene

Ništa u ovom Sporazumu ne e biti tuma eno na na in koji bi promenio nedeljivu priroduRepublike Hrvatske odre enu u lanu 1. njenog Ustava.

POGLAVLJE XVII

ZAVRŠNE ODREDBE

lan XVII.1.

Stupanje na snagu i primena

1. Ovaj Sporazum stupi e na snagu pošto ga budu potpisale obe strane jedan mesec poslestupanja na snagu amandmana i zakona koji treba da budu usvojeni po paragrafu 1. lanaXV.1 i nakon okon anja aranžmana sa Savetom Evrope odre enih u lanu XI.7.2. O bilo kakvim pitanjima u vezi sa vremenskim rasporedom ili na inima primene odredabaovog Sporazuma može odlu ivati Komisija za primenu koja e se sastojati od po jednogpredstavnika Ruske Federacije, Sjedinjenih Ameri kih Država, Ujedinjenih nacija i Evropskeunije, od kojih e poslednju dvojicu imenovati kopredsednici Stalnog komiteta Me unarodnekonferencije o bivšoj Jugoslaviji.

lan XVII.2.

Jezici

Ovaj Sporazum bi e zaklju en na engleskom, htvatskom i srpskom. U slu ajevimanepodudarnosti, odlu iva e engleski tekst.

Završeno –––––––– dana ––––––––– 1995. u –––––––––– , u tri primerka.

195

Plan nikada nije potpisan. Kada je 02.02.1995. godine zvani no predstavljen i ponu en,predstavnici vlasti u Kninu na elu sa Milanom Marti em su taj plan odbili.Instrukcija da se plan odbije stigla je iz Beograda. Pisanog objašnjenja nije bilo, ali su nekeinformacije došle kasnije, a odnosile su se na usmena objašnjenja koja je Milan Marti dobiou Beogradu u vezi sa postupanjem u trenutku kada mu Plan bude ponu en na potpis.Potpisivanje sporazuma o okon anju rata u Hrvatskoj i prelazak na mirnu reintegraciju nijeodgovarao mnogima. Nije odgovarao Srbiji, koja je bila svesna da zatvaranjem jednog žarištakrize na prostoru bivše SFRJ dolazi do otvaranja drugog, a jedino žarište koje je bilo mogu eotvoriti bilo je Kosovo. Bila je procena, da Srbija u uslovima izbijanja otvorene krize naKosovu ne može pružati pomo Krajini niti Republici Srpskoj i da e i jedna i druga i timnovonastalim uslovima postati lak zalogaj neprijatelja.

Franjo Tu man je bio pred moždanim udarom kada je pro itao tekst Plana Z 4, kojim je bilopredvi eno postojanje srpske države na teritoriji Hrvatske od Zadra i Šibenika, pa do na 28km od Zagreba. On je video da ga se dovodi pred svršen in, a posebno se plašio da e na tajna in najverovatnije u i u novu neželjenu jugoslovensku asocijaciju iz koje je neodavnoteškom mukom izašao.I pored svih tih poteško a nije se javno protivio, štaviše, javno se izjasnio o Planu da nijenajbolje rešenje, ali nudi prekid ratnih neprijateljstava i novi na in rešavanja sukoba umirnodopskkim uslovima. To što je Plan predvi ao da Krajina i jeste i nije država bilo jesporno, ali je bilo nesporno da ostaje u Ustavno pravnom poretku Hrvatske i da Hrvatskaima vrhovnu vlast i klju ne funkcije. Sve ostalo su bili modaliteti koji su se mogli menjatitokom vremena u korist jedne ili druge strane.Vlastima u Kninu je predo eno u Beogradu, da Hrvatska ima rezervni plan kojim e pokoritiKrajinu u novonastalim uslovima i da sva dosadašnja borba je bila uzaludna.

Ja sam tih dana imao priliku da razgovaram sa Fikretom Abdi em koji je bio iznena enpostupkom u Kninu, jer je pre toga imao informaciju da e do potpisivanja Plana ipak do i.Njegovo iznena enje bilo je tim ve e, jer je njegov plan bio, da sa svojom ZapadnomBosnom postane deo nove države.Ko je i u kojoj fazi osporio te napore na prihvatanju Plana nikada nisam doznao, ali da je istiprihva en sve kasnije što bi se dešavalo bilo bi bolje od onog što se stvarno desilo. Da je Planpotpisan Hrvatska bi imala minimalne ili nikakve šanse da izvrši napad na Krajinu, da bi sveišlo po dogovoru bila je iluzija, ali svaka druga opcija osim ratne bila je bolja i profitabilnija zaKrajinu. Za Hrvatsku ne, jer oni ne bi ostvarili san koji su toliko dugo sanjali. Sanjali suHrvatsku etni ki istu, posebno istu od Srba, jer su njih otvoreno i bez ikakvog pardonauvek smatrali faktorom koji ruši, a ne gradi Hrvatsku. Samo u dnevno politi ke svrhe sukoristili ime Nikole Tesle i drugih znanih i zaslužnih Srba, kada su korištenjem tih imenaostvarivali me unarodne poene, ali u realnom, svakodnevnom životu svi njihovisunarodnjaci i oni li no nazivani su imenom « etnici», «okupatori» i ko zna kojim još ne.

Pre podnošenja predloga za prihvatanje Plana Z 4 u Centru UN u Be u, 16. i 17.01. 1995.godine, održana je tematska konferencija na temu «Uloga UN u razrešavanju konflikata, kojiproizlaze iz zahteva za autonomijama i nezavisnoš u.»

196

Iz Krajine na konferenciju pozvan je bio Lazar Macura, ali se nije odazvao, iz Hrvatske su biliprisutni Milorad Pupovac i Budislav Vukas, a Ivi Pašali se nije odazvao pozivu, iz Srbije subili pozvani Mirjana Markovi i Ivica Da i , ali se nisu odazvali pozivu.

Na tom skupu se ve gotovo javno govorilo o Planu Z 4, uglavnom njegovim dobrimstranama i u zaklju ku, da se pod okriljem UN mogu prevazi i najteži sukobi u koji je ulazio isukob na prostorima Hrvatske. Niko nije sumnjao da e Plan biti prihva en.Me utim, neko se opasno igrao sudbinom Krajine i njenih stanovnika.

Od istog izvora koji je bio na konferenciji, dobili smo informacije da je Rusija veomazainteresovana da do e do mirne reintegracije Krajine u Hrvatskoj, ali da postoje odre eniproblemi kod SR Nema ke, pre svih, jer još uvek joj ne odgovara da se u Hrvatskoj sukobokon a, odnosno da se još uvek nisu sve kockice poklopile za prenošenje sukoba prekoDrine.Hrvatska ne odustaje od svojih namera da silom pokori Krajinu, pa je gotovo ultimativnozatražila prekid misije UN na svojoj teritoriji.Bez obzira na to što taj ultimativni nastup Hrvatske u sedištu UN nije previše ozbiljnoshva en, pristupilo se izradi rezervnog plana za eventualno napuštanje Hrvatske.Nova destinacija je prona ena u gradu Brindiziju ili u Centralnoj Bosni, a sva logistika bi idalje bila oslonjena na Hrvatsku.Sve je ukazivalo da pored ponude koja treba da usledi, mnogima nije u interesu da se sukobu Hrvatskoj rano okon a, a onda u tome, ni Srbija nije našla sebe i prihvatila opciju odbijanjaplana što je preneto neposredno na Milana Marti a i Knin.

Sve je ukazivalo da se približava dan kona nog obra una, baš onako kakvo je o ekivanje biloulaskom u 1995. godinu.Hrvatska se intenzivno priprema za rat. Više se i ne krije da niko ne poštuje embargo na uvoznaoružanja i vojne opreme.S druge strane, odbrambena mo Krajine slabila je iz dana u dan. Iscrpljenost višegodišnjimratovanjem i potpuno prepoznatljiva slika nezainteresovanosti me inarodne zajednice zasudbinu Srba u Krajini stvorili su bezizlaznu sliku.

197

Stanje u Zapadnoj Slavoniji

Stanje u Zapadnoj Slavoniji bilo je najlošije. injenica da je položaj Zapadne Slavonije premaneprijatelju bio najsloženiji nije previše brinuo vojni i politi ki vrh i ako su im dnevnopredo avani podaci. Me utim, kako je general eleketi najve i deo svog ratnog putaproveo u tom delu Krajine nije dozvoljavao da neko bolje poznaje situaciju od njega. On jepo svom obi aju uvek imao i neformalne i nezvani ne izvore informisanja i oni su mu nudilione informacije koje su sadržajem «mile za uho», a ne stvarnu situaciju. Nije bilo izveštaja ošvercu na r. Savi, o švercu na auto putu koji je otvoren u decembru 1994. godine, nije biloinformacija o lagodnom životu dela starešina iz komande korpusa, da su neki više vremenaprovodili u Banja Luci nego u svojim jedinicama i sl.Kako je takvih informacija bilo sve više, tajno sam uputio tim od trojice operativaca uZapadnu Slavoniju u Oku ane, koji su pored sagledavanja stanja odnosa na teritoriji težišnotrebali da utvrde intenzitet aktivnosti HV na tom delu fronta, jer su neke informacijeukazivale da vrše opsežne pripreme.Ve od druge polovine februara i itav mart 1995. godine intenzivno je vršeno osmatranje iizvi anje itavog prostora. Prolazak autoputem kroz Zapadnu Slavoniju i nešto malo posla,koji se otvorio kroz trgovinu i ugostiteljstvo na tom prostoru umrtvljuje i odvla i pažnjuljudstvu u jednicama, ali i stanovnicima koji se otvoreno nadaju završetku rata i boljemživotu.

Dana 31.03.1995. godine 81. samostalni gardijski bataljon iz Virovitice izveo jekomandantsko izvi anje pravcem: Virovitica – Slavonska Požega – Nova Gradiška – r. Sava.Komanda bataljona je imala delegaciju iz Glavnog stožera HV koji su bili stvarni nosiociaktivnosti, a ne komanda bataljona. Izvi anje je legendirano pripremama za izvo enje vežbena tom prostoru u kojj e u estvovati 7 8 hiljada vojnika. U Novoj Gradišci je odre enokomandno mesto.Ista aktivnost izvršena je nekoliko dana kasnije, ali sada je nosioc bio samostalni 80. bataljoniz Nove Gradiške.Duž linije razgrani enja sa našim snagama neprijatelj nije sprovodio nikakve aktivnosti i to jestvaralo i omogu avalo opuštenost i bezbrigu.Paralelno sa aktivnostima HV vršena je popuna specijalnih jedinica MUP a RH po policijskimupravama, kojih je u to vreme bilo 14.Policijske uprave su raspolagale sa oko 6.000 policajaca koji su ulazili u sastav jedinicaspecijalne namene.Duž auto puta kroz Zapadnu Slavoniju, protivno dogovoru, uo eno je sve eš e i dužezadržavanje vozila. Donošeni su paketi, ostvarivani rodbinski i prijateljski kontakti, ali i onidrugi, koji su imali operativno informativni karakter. Nastojali smo da se uklopimo u tu slikui da do emo do što sigurnijih informacija o planovima i namerama hrvatske strane.

Intenzitet saobra aja je bio dosta velik, ali nedovoljan da bi baš nesmetano mogao s nekimkontaktirati. I jedni i drugi smo «širom otvorili o i» da nešto uo imo. Mi smo osmatrali sapojedinih ta aka, a hrvatska strana je osmatrala iz vozila, kojima su prolazili kroz Slavoniju.Kontakte su održavali posredno, preko veza na terenu.

198

Operativac obaveštajac u komandi 18. korpusa bio je major Šajatovi Jurica, eleketi evmiljenik i ovek od njegovog posebnog poverenja. Morali smo da radimo tako da ni im neotkrijemo naše prave namere, ali isto tako da drugim delom posla opravdamo što senalazimo na tom prostoru.Odredio sam jednog operativca koji je uz Šajatovi a bio neprekidno, a druga dvojica da radena zadacima zbog koji su došli. Velika pogodnost bila je i ta, što je šef policije u Pakracu bioDrago Veselinovi sa kojim sam gradio korektan odnos itavo vreme rata.

Naš prvobitni cilj bio je, da kroz kontakte na terenu i primenom tehni kih sredstava do emodo bližih indikatora o mogu oj agresiji Hrvatske na taj deo prostora RSK. Razvoj doga aja bioje takav da zbog svakodnevnih obaveza nisam mogao da ih povu em u Knin i njih trojica suostala sve do pada Zapadne Slavonije o emu su podneli detaljan i nepristrasan izveštaj.Ve u vremenu izme u 15. i 20.04.1995. godine iz dva izvora koji su uspeli da do u nakontakt u neposrednu blizinu auto puta dobili smo dovoljno podataka koji su ukazivali nanapad HV i jedinica iz sastava MUP a.U to vreme bilo je podataka o intenzivnim pripremana HV sa polukružne osnovice premaZapadnoj Slavoniji, a njen oslonac na Republiku Srpsku, što je mnogima bila garancijabezbednosti tog dela Krajine, bio je vrlo problemati an jer je bio samo jedan prelaz preko r.Save.

U Glavnom štabu u Kninu pri proceni planova i namera neprijatelja i zaklju aka iz te procene,komandant je odlu io da kod Predsednika RSK Milana Marti a, inicira obilazak Krajine satežištem na onim delovima teritorije koji su najugroženiji.On je to prihvatio, a jedan od prvih odlazaka bio je Zapadna Slavonija.

O samom boravku Marti a i eleketi a u Zapadnoj Slavoniji , prikaz dajem na osnovuorginala izveštaja koji je meni dostavljen.

199

IZVEŠTAJ o boravku Predsjednika Milana Marti a u OKU ANIMA.

«Gospodin Predsjednik RSK – Milan Marti obavio je posetu u Zapadnoj Slavoniji u pisustvukomandanta SVK general potpukovnika Milana eleketi a i ostalih saradnika.Veruje se da je poseta imala svoj cilj i pozitivne utiske. Me utim, u delu javnosti ova posetanije dobrodošla i nije pozitivna. Ovakva konstatacija datira od ranije i temelji se na javnommišljenju gra ana Zapadne Slavonije i meštana Oku ana u kojima je Predsjednik održaotribinu u povodu završetka posjete.

Glavni razlozi za to su višestruki, a glavni su:

institucija predsjednika RSK je kompromitovana još iz vremena kada je predsjednik bioGoran Hadži i to zbog laži, kriminala i uskogrude strana ke politike;li nost Milana Marti a nije bila kompromitovana kao ni generala Milana eleketi a.

Marti u se najviše zameralo što je dozvolio da njegovi najbliži saradnici budu lopovi ikriminalci. On li no je važio za aktivnog i jasnog oveka, ali da ga neposredno okruženjeintenzivno sputava;posebno nezadovoljstvo izazivala je injenica da je ministar odbrane Tanjga;kako je mogu e da Predsjednik nema informacije o pravom stanju u Zapadnoj Slavoniji, više

puta je na razli ite na ine upozoravano na loše stanje bezbednosti, oportunizam ibezvoljnost, delovanje pete kolone i sl.;odlaskomMilana eleketi a u Knin, komanda korpusa nije više uživala potreban autoritet

kod boraca, a posebno loš autoritet imao je komandant korpusa, pukovnik Lazo Babi .

Poseta na tribini u Oku anima je bila slaba. Posetioci i nisu postavljali goru a pitanja. IzjavaMarti a, da se nemaju ega plašiti, da je vojska RSK spremna i sposobna da odbraniteritoriju, da se ne e nikome pokoriti niti koga moliti, pa makar zemlju orali konjima ivolovima, makar jeli bukovu koru i list sa drveta – negativno je odjeknula. Delovala je kaonau en tekst iz neke knjige.

Mnoga pitanja Marti nije mogao da uje, ali je mogao da zaklju i u kojem se smeru kre umišljenja gra ana.Otvaranjem auto puta veliki broj stanovnika je uzeo domovnice i ostala hrvatskadokumenta, pripremaju i se za mirnu reintegraciju u ustavno pravni poredak Hrvatske, kakoje to vešto proturano me u stanovništvom.»

200

Ovaj podatak o opasnom, planskom i smišljenom delovanju na teritoriji Zapadne Slavonijeviše puta je istican na redovnim i vanrednim sastancima. O tome se po elo pri ati kao osveršenoj stvari.Ako se tome dodaju tajni razgovori na relaciji Zagreb Beograd, Zagreb Pale, Beograd Pale,Beograd Knin i Knin Pale moglo se na i dosta elemenata za osnovanu sumnju da se neštoradi mimo volje onih koji su u celoj stvari najzainteresovaniji.Uz ovo u nekim fazama tajnih razgovoera pojavljivali su se politi ki predstavnici HercegBosne i Autonomne Pokrajine Zapadna Bosna i sve zajedno je trebalo da dovede do krajnjegishoda:Na najve em delu bivše Jugoslavije bi e stvorene dve države Srbija i Hrvatska, da jeosnovica u razgovorima dogovor Miloševi a i Tu mana u Kara or evu i da se razmatrajusamo varijante.Nikada niko nije zvani no reagovao, demantovao ili se makar naljutio na ovakve informacijeili dezinformacije i tako stao u kraj svakodnevnim spekulacijama, «šta e biti kada bude».Ovakvo stanje se u najgoroj varijanti reflektovalo u Zapadnoj Slavoniji, koja e nedugo za timpostati objekat napada HV i policije.

Pre tog krupnog doga aja, nekoliko doga aja me je upozoravalo, da na politi koj sceni uKrajini nešto nije u redu i da e unutrašnje trvenje neformalnih grupa i pojedinaca unutarcivilne i vojne vlasti i me usobne sprege imati neverovatno loše posledice.

Još 1994. godine, 28.08. boravio sam u Beogradu i ostvario više kontakata sa razli itimizvorima, od kojih je jedan broj bio me u onima koji su iz raznih razloga napustili Krajinu.Oni su imali neformalne kontakte sa mnogim licima od kojih su neki dosezali do kabinetaPredsednika SRJ Lili a, odnosno njegove supruge koja je rodom iz Gline, ili kabinetaPredsednika Srbije Miloševi a.Jedan od sagovornika mi je rekao, da je dan pre bio u kontaktu sa generalom Novakovi em ida mu je ovaj rekao, da e ponovo, vrlo brzo preuzeti komandu nad SVK, da je Miloševinezadovoljan ponašanjem Marti a i eleketi a i da je pitanje dana kada e Marti bitiudaljen iz politike.Milan eleketi nije imao završenu Školu nacionalne odbrane koja je bila uslov za ingenerala i zamisao je, da se on uputi na školovanje, a Marti da bude opozvan i potpunoudaljen iz politi kog života Krajine.Odnosi izme u Milana Marti a i premijera Borisava Mikeli a su bili na dosta niskom nivou.Mikeli je koristio svoju poziciju kod premijera Srbije Mirka Marjanovi a i pred njim iznosionegativna zapažanja o Marti u, njegovom ponašanju, sklonosti samovolji i nerazumnimpostupcima.

Upornim opisom negativnog ponašanja, Mikeli je uspeo potpuno da odse e dostignutepozicije Marti a u Beogradu, posebno u delu njegove inicijative da bude samostalan uodlu ivanju, neovisno od stavova koji su zauzeti u Beogradu.Dva meseca kasnije, kada je doneta odluka o formiranju privremenog sastava komande«Pauk» mnogi su mislili da je došao dan «D» i da e u Krajini biti izvršen vojni udar. S tim uvezi, ja nisam imao nikakve negativne komentare prema onim licima koja su znala ili sunaslu ivala da se radi o tome.

201

Štaviše, general eleketi je bez ikakvog razloga napustio komandu na IKM u Korenici i nijega bilo 54 sata i to u jeku najžeš ih borbi oko Biha a.Nije bio u obavezi da bilo kome daje objašnjenja, a od njega to niko nije ni tražio. On je biogeneral Milana Marti a i po svemu sude i on se trudio da samo njemu udovolji.

Od kraja 1994. do marta 1995. godine Milan Marti me je više puta pozivao u svoj kabinetna razgovore, koji su vo eni u « etri oka», ali su o mom prisustvu kod njega znali oni koji sudolazili po mene, šef njegovog kabineta ili njegova supruga Zora, koja me je videla unjihovom stanu.Svaki put posle razgovora komandant je bio upoznat sa tim i to ga je strašno nerviralo, alinikada nije tražio pojedinosti iz razgovora, verovatno da se zadovoljavao onim što je uo odMarti a.Ti sastanci mimo zvani nog i protokolarnog dela su vo eni isklju ivo na njegovu inicijativu iraznim povodima.

Prvi sastanak u tom vremenu bio je podstaknut željom da se preuzme kontrola nad TV Kninkoja je, po mišljenju Marti a, bila naklonjena Milanu Babi u, te favorizovala njegovu li nost istavove koje zastupa.Njega je posebno interesovalo, da li ja mogu vršiti ometanje TV programa, u kom vremenu,odnosno intervalu, da li su za to potrebna dodatna nov ana sredstva i sl.Tražio je od mene da se izjasnim o karakteristikama li nosti Jefti Save, Mandi Mila i KorkutSvete koji su bili odgovorni za funkcionisanje odašilja a Patrova Gora, Li ka Plješivica ielavac.

Jefti i Mandi su bili za Marti a, ali je Korkut Sveto bio pod punom kontrolom generalaNovakovi a i da svaki kontakt s njim bi potpuno dekonspirisao zamisao o aktivnostiometanja TV Knin na prostoru Krajine.Bilo je potpuno nejasno, da li je ovo samoinicijativa predsednika ili on za neka«ras iš avanja» ima zeleno svetlo iz Beograda.Meni je postalo jasno da je u pitanju samovolja i samoljubivost onog asa kada su mi u posluponu eni pomaga i na elu da Davidom Rastovi em iz Donjeg Lapca.Od ove aktivnosti nije bilo ništa, jer je reagovano iz Beograda i ta namera je osuje ena.

Drugi put me je pozvao oko 15,00 asova 27.02.1995. godine. Bio je petak i ostao sam dužeu klancelariji i ako smo radili dvokratno. Nešto pre 15,00 asova pozvan sam kod Marti a ukabinet. Ušao sam bez zadržavanja. On je sedeo za velikim stolom, pušio i ljuljao se na stolicipokretima levo desno. Slušao je neki svoj govor. Ja sam tiho seo i po eo da slušam. U prvimah, po vremenu, mislio sam da su u pitanju vesti, ali vidim da on negde govori na mitingu.Govor je trajao oko 15 minuta. Kada je završen, pita me kako mi se ini, odgovarampohvalno i ako nisam baš posve pažljivo slušao.Govor je bio kao i svaki drugi, pretnje i pokazivanje miši a Hrvatskoj, borba do poslednjegborca i odlu nost u toj borbi.Ta slika mi je ostala duboko urezana u se anje, jer mi nije odavala potpuno normalnusituaciju, niti je govorila u korist ponašanja samog Marti a. Izgledalo je, da je ve dubokoušao u problem samodopadanja, samoljubivosti i narcisoidnosti.Verovatno da je vlast i na njega delovala. Po eo je da živi u nestvarnom svetu mo i ibesmrtnosti.

202

Ja nisam znao da li on to sam piše ili mu neko te govore sprema, ali bilo kako bilo, injena jevelika greška prema svakom stanovniku i borcu Krajine.Ovom prilikom me je tražio mišljenje o primljenoj informaciji, nije navodio izvor, da upojedinim jedinicama SVK ima onih oficira ije su porodice ostale u Sloveniji ili Hrvatskoj, daoni sa njima održavaju vezu i kontakte i da se to veoma negativno reflektuje na stanje kodboraca do kojih takve informacije dopiru. Dao sam mu potvrdan odgovor i neka imena samodmah apostrofirao. Verovatno da su se ona poklopila sa informacijom koju je imao.Kasnije sam doznao da je informacija napisana u DB Krajine i kao takva dostavljena njemu.

Tre i put sam išao kod njega na stan u poslepodnevnim asovima 11.03.1995. godine takoda je po mene došao radnik DB Krajine Centar Knin – Škovrlj Željko.Na ovom sastanku me je pitao ko bi mogao da bude šef na odašilja u elavac umesto SaveJefti a, jer mu se iz Gra aca žalio Vještica na Jefti a kada ga je ovaj navodno vratio saobjekta na kojeg je neovlaš eno pokušao da u e.

Drugo pitanje se odnosilo na funkcionisanje sistema bezbednosti duž auto puta koji prolazikroz Zapadnu Slavoniju i problemi koje uo avamo. Ovo tim pre što je imao izveštaj II UpraveRDB Krajine sa potpisom na elnika Dautovi Miroslava, koji u toj informaciji prenosi i našazajedni ka zapažanja o delovanju pete kolone i razornim rezultatima takve delatnosti.Tada mi je rekao da je sa informacijom upoznao i generala eleketi a i da se ovaj izjasnio dasu podaci u njoj preuveli ani i senzacionalisti i. Ja sam rekao da je stanje realno inepristrasno opisano.

Dakle, pre nego je išao sa eleketi em u Zapadnu Slavoniju, Predsednik Milan Marti je imaosliku o pravom stanju stvari i na tribini ga nije moglo iznenaditi ni jedno pitanje.Još ranije, dok je Marti bio ministar unutzršnjih poslova u nekoliko vanrata sam sa njimrazgovarao. Iz tog perioda izdvajam samo jedan razgovor, jer je sadržaj interesantan.Sa Marti em sam se susreo u selu Jošan u neposrednj blizini Udbine. Susret je bio slu ajan.Njegovo vozilo i pratnja su se zaustavili kod crkve u mestu, a ja da ih ne pro em, zastao sami pozdravio ministra.Dali moj postupak ili nešto drugo, ali Marti je bio vidno raspoložen zbog susreta.Nakon nekoliko uvodnih re enica, razgovaraju i smo krenuli u laganu šetnju premaborovoj šumi koja opasuje aerodrom «Udbina».Prvi put je on spomenuo pitanje zlo ina u injenih u Krajini, zlo ina nad stanovništvom drugenacionalnosti, ali i zlo ina prema Srbima koji su druga ije mislili i zbog toga biliubijeni.Doslovno je reka:»Ti možeš puno pomo i da se ti podaci srede, da vidimo ko i šta, da vidimomože li se tu nešto uraditi, jer problem je veliki.» Ja sam se s njim složi, spomenuo nekolikodoga aja koji su bili takve prirode. Slu aj Mitra Obradovi a, slu aj porodice Raki naLjubovu, slu aj Goranan Dmitrovi a i još neke. On me je pogledao,Gledao jedno vreme i kaže:»Da, to su krupni doga aji, bi e to teško uraditi.»Ja sam namerno spomenuo ova tri doga aja, jer sam znao da e na njih reagovati zato što suse desila pod njegovom «vladavinom» i što su svi pravci vodili prema njegovomministarstvu.Iskoristio sam priliku da mu kažem, da mu sugeriše, ili ve kako, da pojedini pripadnici MUPa se nedoli no ponašaju, ispoljavaju neverovatan stepen samovolje, bahatosti iKriminalnog ponašanja ime usložavaju i onako složenu situaciju.

203

Na tome smo završili u nameri da se po istom pitanju ponovo vidimo. Samo jednom prilikomkasnije, dok je bio u društvu sa generalom Novakovi e, spomenuo je problem zlo ina, ali bezi malo volje da se tu nešto radi.

Po ev od 27.04.1995. godine sve jedinice za EI i PED, posebno Petrova Gora i Kozara izRepublike Srpske su dostavljale izveštaje iz kojih nedvosmisleno proizlazi, da Hrvatska vojskaplanira ve e aktivnosti u Zapadnoj Slavoniji.Po više puta na dan sam usmeno referisao Generalima eleketi u i Lon aru, a telegramskisam informacije upu ivao u komandu 18. korpusa. Telegrami koji su nam dolazili iz Beogradai iz GŠ VRS su tako er upozoravali na oprez i neophodnost podizanja borbene gotovosti naviši stepen. Sli nu, ali nepotpunu informaciju smo imali i od izvora iz UNPROFOR a.Dana 28.04.1995. godine došlo je do incidenta na benzinskoj pumpi u Novoj Gradišci i u tojgužvi jedan Hrvat je ubio Srbina iz Oku ana. Ro aci poginulog su u znak odmazde postavilizasedu na autoputu i ubili troje putnika u vozilu.Došlo je do prekida saobra aja i vrlo napete situacije. Imali smo neke pokazatelje da se radio smišljenoj provokaciji sa velikim posledicama kako bi Hrvatska pronašla bilo kakav razlogza napad na Zapadnu Slavoniju.U periodu od kraja februara i tokom marta i aprila, postupnim dovo enjem jedinica na tajprostor izvršeno je operativno maskiranje i u trenutku izbijanja incidenta HV je bila ugotovosti za izvršenje napada.

Dana 29.04.1995. godine razmenio sam podatke sa ne elnikom bezbednosti GŠ SVK,pukovnikom Rašetom i nije bilo gotovo nikakve razlike. On je pokazivao veliku zabrinutost,jer je imao i dodatne razloge za to obzirom na informacije kojima je raspolagao, One su seodnosile na potpuno razulareno ponašanje dela starešina iz komande korpusa, koji su uBanja Luci i drugim mestima provodili dosta vremena za kartaškim stolovima ili da su nadrugi na in tražili razonodu.Dolazio je vikend, koji i ako je rat, donosi odre enu opuštenost i uvek jedan broj starešinaima neke razloge da se na u van komande.

Dana 30.04.1995. godine oko 19,00 asova dobio sam prvu konkretnu informaciju o napaduHV na Zapadnu Slavoniju sa ta no preciziranim vremenom po etka napada, težištu napada ipribližnim snagama sa kojima neprijatelj planira izvršenje napada.Napad je preciziran za naredni dan, 01.05.1995. godine u 05,30 asova. Prema tojinformaciji, neprijatelj raspolaže sa snagama izme u 8 10 hiljada vojnika.Odmah smo reagovali po nekoliko linija izveštavanja, ali je u komandi korpusa u Oku animatog asa bio smanjen broj starešina i bilo je krajnje neizvesno da li e informacije o napadubiti ozbiljno shva ene.

GŠ SVK nije imao jedinice u rezervi sa kojima bi mogao intervenisati na ugroženim pravcima iu trenutku zaprimanja informacije o napadu, jedino se ra unalo sa jednim bataljonomnepotpune formacije sa Banije i nekim neindetifikovanim snagama iz sastava VRS.Napad je usledio u 05,30 asova artiljerijskom pripremom i otpo injanjem pešadijskognapada podržanog oklopnim i mehanizovanim sastavima iz gardijskih brigada.

204

Ve sam po etak napada pokazao je da neprijatelj napada sa dva pravca:

Prvi, Novska – Oku ani i pomo ni pravac prema Jasenovcu;

Drugi, Nova Gradiška – Oku ani i pomo ni pravac prema Staroj Gradišci.

Namera neprijatelja bila je, da teritoriju Zapadne Slavonije prese e u visini auto puta, jer jeosa pravaca išla tim pravcem, a da pomo nim snagama izbije na reku Savu i bude ugotovosti za odbijanje napada sa teritorije Republike Srpske.Ve oko 07,30 po etne pozicije HV u napadu su bile vrlo dobre. Deo odbrane izme u autoputa i stare ceste prema s. Raji je probijen na više mesta. Kod Pustare naše snage su napalepunkt UNPROFOR a u znak odmazde zbog pasivnog držanja prema HV.Na više mesta odbrana je vrlo slaba, ali još uvek izdržava.HV nastupa postepeno i krajnje pažljivo. Ne žure i vidi se da se drže pravila.Naša PVO je uspela da obori jedan neprijateljski avion, koji je iz vazduha ga ao most na r.Sava u nameri da ga sruši i tako onemogu i povla enje jedinica 18. korpusa i stanovništva.

Oko 08,00 asova primili smo informaciju, da ni po koju cenu ne prihvatamo bilo kakverazgovore, jer je Hrvatska strana spremna da ih ponudi. Ovo samo u koliko smo sigurni unašu odbranu, a u suprotnom odluku moramo doneti sami. I pored upozorenja, pregovori suprihva eni toliko dugo, koliko je HV izvršila pregrupisavanje snaga.

Za 10,00 asova zakazana je sednica Vrhovnog saveta odbrane RSK.

Tok sednice:Na poziv Predsednika Marti a, izneo sam raspoložive podatke o neprijatelju, pravcimanapada i do tog trenutka identifikovanim jedinicama koje u estvuju u napadu.General eleketi iznosi podatke o aktivnostima naših jedinica, ali ni jedan ni drugi izveštajne daju ohrabrenje. Situacija je krajnje ozbiljna i prete a po Zapadnu Slavoniju.

Posle upoznavanja prisutnih sa stanjem na frontu, Marti uzima re i iznosi generalni stav,da je potrebno odmah obustaviti vatru sa naše i neprijateljske strane i daje zadatakpukovniku Trgov evi u da u tom pravcu interveniše u komandi UNPROFOR a. Moja sugestijada se ne ide na pregovore u ovom asu nije prihva ena.U daljem govoru Marti nas upoznaje, kako je narod Zapadne Slavonije iskazao zrelost iodlu nost u odbrani dela teritorije RSK, da je u ovom trenutku najbitnije da se neprijateljstvaobustave, da se korpusu i stanovništvu pošalje sva neophodna pomo i da se sa RepublikomSrpskom koordiniraju sve aktivnosti.

Diktira zadatke:

da se odmah pripreme dodatne snage iz rezerve i da se upute kao poja anje snagama 18.korpusa,nare uje dodatnu mobilizaciju na celokupnoj teritoriji, posebno kriti nih VES i,da se spre i odlazak boraca iz jedinica, a one koji su ve napustili svoje jedinice vojnom

policijom prona i i vratiti natrag,

205

da se odmah zadejstvuje artiljerija iz 39. korpusa i da otpo ne sa ga anjem ciljeva u Sisku,da 75. mešovita artiljerijska brigada otpo ne ga anje planiranih ciljeva u Karlovcu, daartiljerija 7. korpusa iz Knina otvori vatru po neprijatelju u Dalmaciji, a težište da budeŠibenik.Da se za prihvat stanovništva iz Slavonije na prostoru Srpske pristupi formiranju prihvatnih

centara,Da se za narednu sednicu pripreme pokazatelji o mogu nosti naše avijacije ,angažuje na ga anju ciljeva u Kutini pri emu bi težište bilo na ga anju pogona

petrohemije.

Pre nove sednice VSO održana je sednica kolegija komandanta na kojoj su rekapituliranipodaci do kojih smo došli u vremenu od 11,00 do 17,00 asova 01.05.1995. godine.Pre toga detaljno sam informisao generala eleketi a o izvoru informacije da ne prihvatimopregovore sa hrvatskom stranom, on je to preneo Marti u, ali i pored toga su pregovoriodržani u Zagrebu.Na sednici kolegija raspravljeno je pitanje sadejstva snaga 21. i 39. korpusa kao i informacijada pregovori u Zagrebu nisu dali nikakve rezultate i da je realno za o ekivati da HV nastavi sanapadom. Ostaje tanka nada da e do dogovora ipak do i, jer je nastavak pregovora zakazanza 21,00 asova. Sporno pitanje je kontrola auto puta. Hrvatska strana traži da ona vršikontrolu auto puta, a naša strana nudi da kontrolu vrši UN.Na sednici, potpukovnik Dopu a, komandant eskadrile iznosi svoje mišljenje o eventualnomnapadu na Kutinu. Smatra da to nije dobra ideja, da se u Kutini nalazi velika koli inaamonijaka i da bi se njegovim osloba anjem izazvala ekološka katastrofa neslu ennikrazmera i da on odbija izvršenje takvog zadatka.

Pregovori u Zagrebu su završeni, kako sam i o ekivao, bez rezultata. Taj dan je uspešnozavršen za HV, pored po etnog uspeha koji je znatno ve i od o ekivanog, pregovori uZagrebu su stvorili mogu nost za pregrupisavanje i dovo enje svežih snaga. Sve se odvija ponjihovoj zamisli.U jedinicama 18. korpusa samo mestimi no je dobra i organizovana odbrana, ali tuneprijatelj ne napada punom žestinom. uvaju snage i ekaju pogodan momenat daeksploatišu sopstvene uspehe na drugim delovima fronta.

Narednog dana, 02.05.2995. godine u 08,00 asova pozvan sam na sednicu VSO. SastavSaveta je potpuno izmenjen. Tu su Marti , eleketi , Milan Babi i još nekoliko ljudi koje uovakvim prilikama nikada nisam vi ao.Na sednici Marti nare uje generalu eleketi u da odmah izvrši raketni napad na Zagreb i daga a slede e ciljeve:

industrijska zona na Žitnjaku i Radni koj cesti,INA OKI,KROMOS,pogoni Plive

Prisutni Milan Babi se otvoreno suprotstavlja nare enju i smatra da nije dobro, da to nijevojni napad na ciljeve, ve da je to odmazda zbog njihovog napada na Zapadnu Slavoniju i uzaklju ku, da Zagreb ne treba dirati.

206

Marti ponavlja nare enje i dodaje, da e on li no snositi sve konzekvence zbog izvršenognapada.General eleketi nevoljko, pognute glave izlazi iz kabineta i odlazi da izda nare enje.Svima je nare eno da se okupljamo svaka dva sata, a meni da intenzivno pratim rezultatenapada i da se javljam mimo zakazanog vremena.

Vrlo brzo se vra am kod Marti a sa prvim podacima koji su objavljeni putem sredstavajavnog informisanja u Hrvatskoj.Raketni udar po Zagrebu nije izvršen na zadate ciljeve, ve su pogo eni drugi, i to:

Vlaška ulica u predelu stare Vojne bolnice i šire, te da ima poginulih i ranjenih, slu ajnihprolaznika,Križani eva ulica i u njoj zgrada MORH a,Zrinjevac,Novi Zagreb.

Marti smatra da su i to dobri ciljevi i da ništa ne menja što nisu pogo eni traženi ciljevi.

Potpuno je izvesno da Zapadna Slavonija ne može da se odbrani sama, a da pomo koja jeplanirana ne može da preokrene situaciju. Vlada haos. Prema podacima do kojih sam mogaoda do em u tom trenutku 98. brigada je ve razbijena, najve i deo 51. brigade nema vezu sapretpostavljenom komandom niti unutar same jedinice, 54. brigada još li i na organizovanuvojnu jedinicu, ali je i ona u povla enju. Artiljerija više ne dejstvuje.Bataljon koji je sa Banije upu en u pomo maršuje pravcem Novi Grad – s. Dobrljin –Bosanska Kostajnica – Dubica, ali ga neprijatelj otkriva i vatrom ne dozvoljava prolazak.Obilazni put je preko Prijedora i Banja Luke. Vrlo daleko da bi se blagovremeno reagovalo.Pomo koja je o ekivana u ovoj situaciji i koja je trebala da do e iz Republike Srpske,odnosno njenog 2. korpusa je izostala. Dejstvo artiljerije 1. KK je bilo vrlo slabo i bez ikakvoguticaja na kona ni ishod borbe, a prema podacima koje sam dobio, brojem i slovom 18(osamnaest) boraca 2.KK je prešlo most na r. Sava i ušlo u zonu borbenih dejstava da pružipomo . Mi smo dobivali uveravanja da je pomo znatno ve a i da su angažovana najmanjedva bataljona pune formacije. Imaju i u vidu da je brojno stanje itavog korpusa bilo oko4000 ljudi uklju uju i i policijske snage, najavljeno poja anje iz Republike Srpske je bilorespektibilno.

Stanovništvo se povla i ka mostu i preko mosta u Republiku Srpsku. Informacije dobijamood kolega iz GŠ VRS i komande 1. KK, jer sa komandom 18. korpusa veze više ne funkcionišu.Iz okoline Prnjavora javlja mi se neidentifikovani u esnik i prenosi svoja zapažanja o razvojudoga aja. Informacije dobija elektronskim izvi anjem. Ne želi da otkriva svoj identitet nitirazloge zbog kojih sve to ini.On javlja da su se hrvatske snage spojile iz pravca Novske i pravca Nove Gradišeke, da je deojedinica korpusa ostao odse en od glavnine i da se uz njih nalazi neutvr en broj civila.Pre same sednice pri ao sam sa generalom eleketi em o tom podatku i on mi potvr uje daje istinit.

Za 15,00 asova zakazana je sednica Vlade RSK na koju sam pozvan.

207

Sednica Vlade

Sednica po inje u zakazano vreme. Sednicu otvara gospodin Mikeli i odmah daje rePredsedniku Milanu Marti u. Ovaj upoznaje prisutne ministre sa situacijom u ZapadnojSlavoniji, isti e da je agresija na deo RSK planirana, da nije iznena enje i da je Hrvatskadobila «zeleno svetlo» za napad od SAD i SR Nema ke.

General eleketi iznosi, da situacija još uvek nije izmakla kontroli, da se pojedini delovikorpusa dobro drže i saopštava, da je deo jedinica i civila odse en, ali da se vršipregrupisavanje i otvara mogu nost nastavka dejstava izvršenjem proboja u pravcu severa.U daljem delu svog izlaganja on ponavlja, da je napad o ekivan, da je spremno do ekan, alida su naše snage slabe i da je neprijatelj višestruko nadmo niji. Posebno je razo aranodnosom GŠ VRS, ali smatra da je to pitanje za relaciju Marti – Karadži , a ne njega igenerala Mladi a.

Posle generala eleketi a re je uzeo gospodin Mikeli , koji pita:

1. Da li se može i i u protiv ofanzivu?2. Koje snage su za to potrebne i koja bi cena bila takvog pothvata?3. Da li postoji plan otvaranja fronta na nekom drugom delu Krajine?4. Na kojem delu fronta prema Hrvatskoj bi se mogle preduzeti aktivnosti, koje bigarantovale uspeh?

Prozvan sam da iznesem procenu stanja. Rekao sam slede e:

«Pripreme i izvo enje napada HV pod imenom «Bljesak» obuhvatile su aktivnosti na itavomfrontu, a težište napada je Zapadna Slavonija sa kona nim ciljem da se taj deo RSK zauzme.Duž itave linije fronta neprijatelj je izvršio pripreme, a posebno je zadejstvovan prostorDalmacije.IKM Zbornog podru ja Split se nalazi u Zadru i na njemu je komandant ZP general AnteGotovina. Registrovano je podilaženje ratnih brodova bliže Zadru i na osnovu tih pokazateljase može zaklju iti da na ovom delu fronta Hrvatska o ekuje našu intervenciju i da jespremna da prihvati udar. Posebno, na ovom delu fronta nemogu e je ostvariti bilo kakvoiznena enje.Sli na je situacija duž itave linije fronta. Na li kom delu nema strateški važnih objekata, a dasva druga pomeranja podrazumevaju odgovaraju e pripreme za napad što je nemogu eizvršiti u relativno kratkom vremenu.

O stanju u Zapadnoj Slavoniji sam rekao, da je neprijatelj sa višestruko nadmo nijimsnagama presekao teritoriju na dva dela, da napada sa svojim najboljim vojnim jedinicamauz podršku specijalnih jedinica MUP a i da se može smatrati da je Zapadna Slavonijaizgubljena.»

208

Prvi je reagovao general eleketi , vrlo burno, govore i da je moja procena stanja uZapadnoj Slavoniji neutemeljena, da se snage pregrupisavaju i vrše pripreme za izvo enjeprotivudara i da se iskreno nada uspehu. Posle ovog, Predsednik Marti mi je oduzeo re i jasam prekinuo iznošenje procene.

Kada sam seo, podigavši pogled, primetio sam tek tada da sedim na mestu me u ministrimakoji su važili za eksponente politike Milana Babi a. I oni su mene gledali nadaju i se da euti što sam još imao da kažem.Sednica Vlade je završena bez zaklju aka, bez plana daljih aktivnosti i jasno se videlo daVlada, Predsednik države, a i GŠ SVK nemaju nikakva rešenja za novonastalu situaciju.Neki se spremaju da idu do Banja Luke i dalje prema granici, da svojim prisustvom pomognuoja enom narodu. Da im pruže moralnu i drugu podršku.

Nešto posle 19,00 asova kod mene, u ku u u kojoj sam stanovao, došao je ovek izministarstva inostranih poslova. On je pre toga radio kod mene kao operativac i dobro smose poznavali. Njegova poseta je bila sra unata, da me pita za pristanak i uru i poziv zasastanak i razgovor sa Milanom Babi em u selu Mokro Polje. Ja sam ponudu i pozivprihvatio. Imao sam potrebu da nekom ispri am deo svega onog što sam znao, a što nijeimalo uticaja na «tvrde uši» onih kojima sam to gotovo svakog dana govorio.

Zajedno smo otišli u Mokro Polje i tamo u jednoj ku i zatekli Milana Babi a i još etvoriculjudi s njim. Dvojicu sam poznavao, a dvojicu ne. Pita me Babi , da li sam nekada bio u ovomkraju i ja dajem potvrdan odgovor. Rekao sam da sam išao do porodi ne ku e Bjedov namolbu Žarka Bjedova da obi em njegove roditelje.Ovo je bio naš drugi sastanak u diskreciji. Prvi 1991. godine u s. Jasenica na Grme u kadasmo mi imali inicijativu i ovaj, drugi, u Mokrom Polju, kada on ima inicijativu.Podsetio sam ga na taj doga aj i on pomalo za u en, prise a se razgovora, okolnosti podkojima je održan i verovatne greške koja je tada napravljena da se stane pre nego što jepo elo. Tada nikome nije bilo do ko nica niti je mislio kako e ih kasnije upotrebiti.

Babi a je interesovalo, šta sam imao da kažem do kraja na sednici Vlade, kada su meprekinuli eleketi i Marti , kao i druga zapažanja od koristi za sagledavanje ukupnog stanjau Krajini.Zamolio me je da iskreno ispri am šta imam, zaklju uju i uvod re enicom:»Nije vreme zaskrivanje istine, jer nam je svima sekira iznad glave.»Apsolutno sam se složio i ispri ao potanko sve detalje o tome šta se dešavalo u Slavoniji preagresije, šta je sve prikrivano, izveštaji o stanju borbene gotovosti i moralu što nije bilo naopisanom i procenjenom nivou. Niz drugih zapažanja iz kojih se moglo zaklju iti da odbranaZapadne Slavonije nije primerena situaciji i da se realno moglo pretpostaviti da e biti lak«zalogaj» za Hrvatsku.O politi kim aspektima poraza, me usobnim nesporazumima i podmetanjima nisamgovorio, jer je Babi bio jedna od sukobljenih strana, a pokušao sam da ne navijam ni zajedne ni za druge.Posle ve ere smo se razišli.

Narednog dana 03.05.1995. godine izvršen je još jedan raketni udar po Zagrebu.

209

Pozvan sam na kolegij komandanta. Situacija je mu na. Ulazimo u kancelariju i bez re izauzimamo slobodna mesta oko konferencijskog stola.eleketi nam saopštava da je 18. korpus kapitulirao i da su neprijateljske snage zauzele

Zapadnu Slvoniju. Predaja jedinica u okruženju bi e izvršena uz prisustvo predstavnika UN.Pored ovog, saopštava nam da e Vlada imenovati komisiju koja ima zadatak da ispitauzroke i razloge pada Zapadne Slavonije. Sve nas je pozvao da korektno, objektivno i istinitoiznesemo svoja zapažanja i vi enja.Posle završenog sastanka tražio je da ostanem sa njim na samo. U kra em razgovoru, rekaomi je da sam bio u pravu kada sam iznosio procenu, ali me je morao prekinuti zbog Marti a,koji se užasno nervirao, koji ima dijabetis i sa velikim naporom je izdržao proteklih nekolikodana. Ja to nisam znao, ali to nije menjalo situaciju. Nisam imao šta da kažem, samo samponovio re enicu koju sam dan pre uo od Babi a. «Nije vreme za skrivanje istine, svimanam je sekira iznad glave.» eleketi je klimnuo glavom. Tako smo se rastali i više se nikadanismo videli.

Komisija koja je ispitivala uzroke pada Zapadne Slavonije po ela je sa radom narednih dana.Dao sam im sva zapažanja i orginal Izveštaja kojeg su napravili moji operativci na terenu ikoji opisuje stanje u Zapadnoj Slavoniji 01. i 02.05.1995. godine.

Izveštaj glasi:

«Prvenstveno što se mora re i, jeste da narod i borci Zapadne Slavonije stoje u vrstomube enju da su izdani. Ovo se druga ije ne može odbraniti bilo im, te su zbog toga mogu iveliki incidenti sa tragi nim posledicama me u nama.Posebno su na udaru oficiri Vojske Jugoslavije, koji su shva eni kao da nešto odra uju i danarod o tome ništa ne zna, pa im je svejedno kako e se koja situacija završiti.Na više mesta bilo je konkretnih pitanja: Da li bi komandant 18. korpusa, pukovnik LazoBabi , radio ovako kako je radio da mu je najuža porodica u Pakracu.Sve je govorilo da smo neorganizovana vojska i da je ovaj poraz dokaz za to. Poraz je vrloteško pao svima, a ose aj je gori od same izdaje.U potpunosti treba zaboraviti da bi jedinice 18. korpusa mogle napraviti bilo kakav vojniuspeh. Štaviše, komandi korpusa preti fizi ka likvidacija.Ogor enost je velika, žrtve su velike, a promašaji i organizacija neprihvatljivi.Na ovom prostoru više nema poverenja ni u Glavni štab. Mišljenje je jedinstveno inepodeljeno.Komandant Babi Lazo potpuno je rastrojen, a njegov pomo nik ili bolje re i jedan odpomo nika, Romi , se jednostavno trese, da li od straha ili neuspeha, nije bitno, ali taj oveknije povukao nijedan pozitivan potez. Dana 02.05.1995. godine kada smo ostali bez veze kojuje bombardovanjem uništio ustaški avion zbog ega je Babi otišao u Gradišku radiuspostavljanja komunikacije sa Glavnim štabom.Upravo tada su se desile krupne stvari gdje je nastala op a bježanija vojske i naroda, anedugo za tim i prešutno evakuisanje komande iz KPD «Stara Gradiška».Nikakve koordinacije nije bilo, a niti opasnosti od ustaša da to inimo. Stara Gradiška kaograd i komandno mjesto, jednostavno je predano bez potrebe. Pitamo se: ZAŠTO?Gdje možemo konstatirati, da Babi nije diletant i po etnik nego iskusan oficir.Tako e, nikakve kontrole nije bilo ni na mostu da se spre i odlazak naših snaga.

210

Iza toga dolazi nare enje komandanta eleketi a da se vratimo u Staru Gradišku što je bilomogu e, no me utim, Babi direktno optužuje Romi a, da je kriv što smo otišli iz KP Doma.Vezano za ovo, mora se konstatirati da Babi Romi u, a niti bilo kome drugome, u vezi ovognije ništa naredio, a niti je Romi u vezi sa ovim imao bilo kakve samoinicijative.Romi je naprosto, i ono što je zaprimio odlagao do Babi evog dolaska, a ovaj se u Gradišcizadržao, prvi put dana 02.05.1995. godine od 08,00 – 10,00 asova, a drugi put od 12,00 –13,00 asova.Cijeni se, da je Romi odgovoran što nije izvršio nekoliko ponu enih rešenja koja supredlagali komandiri jedinica sa terena. Konkretno, jedan od takvih komandira po prezimenuBorkovi , pripadnik milicije RSK sa drugom trojicom protestvuje da e sve napustiti zbog togašto mu jedinicu tu e naša artiljerija.Nije u injeno, a od ovih ljudi je predlagano, hitno zapre avanje nekih prometnica protutenkovskim minama kao i predlog pregrupisavanja snaga, te dostava hrane.Poseban problem je tada bio uvo enje jedinice mladih vojnika na položaj, njih oko 90 okojima je izvešteno da su prepušteni sami sebi kao i to da su se za prvi momenatsamoinicijativno snašli i zaštitili ukopavanjem, ali nisu dobili bilo kakvu podršku pa niti hranui šatorska krila, jer je tog dana padala kiša.Ova jedinica mlade vojske, kad je nastalo rasulo imala je gubitke i to u povla enju što jestvorilo veliku ogor enost na komandu korpusa.Svemu ovome je doprinela i loša koordinacija sa civilnim vlastima i SUP om. Doduše, SUP jedjelovao od po etka aktivno i samoinicijativno, a u kriti nom momentu sekretar Veselinovise sa svojim snagama priklju io vojsci. Tako e je on imao i aktivnosti oko odbraneJasenovca, a sve kasnije bila je stihija.

Vitas, iz civilne vlasti o ito kuka za položajem, nakon pada Oku ana, pa uz pomo pukovnikaBabi a nastoji oformiti vlast u Gradišci i ve u po etku dobija oštru kritiku i vrlo oštre rije i odnekog iz civilne vlasti Gradiške da mu je mesto u Oku anima i da tamo treba da oformi svojuvlast i da ne e ovde vladati sa ni im.

Stanje i delovanje 18. korpusa SVK

Stje e se dojam, a postoje i neke injenice, da ovaj korpus za mirno vrijeme, dakle prijepo etka ove akcije, nije imao izgra en i osmišljen na in sigurnog pokrivanja terena, odnosnozone svoje odgovornosti, a niti je za to imao barem nužna sredstva, ili ako ih je imao, nije ihupotrebio.Ve ina boraca misli da su ovo smišljeni potezi, koji su od ranije bili u svrsi izdaje.Dokazi za ovo su slijede i:

doznaje se da je komanda ovog korpusa vješta ki prikazivala brojno stanje boraca, kojenikada nije bilo stvarna brojka. Uvijek im je po spisku, odnosno sistematizaciji nedostajalooko 600 boraca koji su bili na popisu, a nalazili su se u Srbiji, Republici Srpskoj ili drugimdelovima Krajine gdje su radili posao za sebe i odgovorne ljude u korpusu, a mnogi misle išire od korpusa.Ovo je posebno došlo do izražaja otvaranjem auto puta koji je postao oaza

211

švercera i svakakvih negativnih slika,no prije zapo ete akcije bila je tajanstvena no za odgovorne ljude u ovom

korpusu, po tome što su snage UN jednostavno nestale sa auto puta i širezone odgovornosti ovog korpusa. Ovo nitko nije pretio, niti je tko dobiozadatak da to ini. Procenjuje se da je ovo bio veliki pokazatelj da e se nešto dogoditi.Kasnije e se prona i telegrami upozorenja na napad, ali je to ostalo kod dežurnog, jer nijeimao koga obavjestiti. Dana 01.05.1995. godine neposredno pred po etak napada naZapadnu Slavoniju radio Zagreb je objavio napad, ali niko to nije registrovao na terenu.Upravo zbog toga ustaše su u samom po etku imale veliku prednost, jer su nesmetanozauzele punkt UN a izme u sela D. Varoš i Pivare, u tampon zoni.ako je auto put uzrok sukoba onda se mora konstatirati, da je velika omaška

i to što se i šire od ovlasti ovog korpusa na auto put nije odredio režim kontrole, te se donio iosmislio Plan rada o kontroli i sigurnosti prometa i eventualnoj trgovini i da se nazna enosioci aktivnosti.veoma loša snabdjevenost vojske, po evši od loše hrane, municije i drugog

bojevog materijala, pa do kobnih sredstava za vezu.Kada su po eli gubici naše vojske uo eno je: što god je traženo nije bilomogu e dobiti. Kada je ustaški avion oštetio kabal na mostu onda je nastaorat u kojem niko s nikim nije imao vezu. Vidjelo se da je vojska na terenu ostalaprepuštena sama sebi, a od ranije nije dobijala artiljerijsku podršku.itavo vreme sukoba nikakva podrška nije pružena, niti avio niti artiljerijska niti u

ljudstvu.

Sve ovo je ranije i blagovremeno trebalo predvjeti i da se snabdjevanje prednjeg kraja odvijabez problema. Komanda korpusa nije imala rezervnu varijantu za održavanje veze i sve jeprepušteno stihiji i slu aju.Pored ove greške ini se i druga. Može se re i – odlu uju a, a to je da komanda korpusanapušta komandno mesto u KP Domu. Komandant korpusa kre e u Gradišku, a ljude, vidjevšida on napušta mesto, hvata panika i nastaje rasulo.Mora se spomenuti da 01. i 02.05.1995. godine vojska nije ništa jela. Hrana nije kuvana nitije do boraca vršen dotur suvih dnevnih obroka.Za izdavanje suve hrane traženi su reversi koje niko nije imao niti je mogao da potpisuje.Dana 02.05.1995. godine oko 12,00 asova komandant Babi se vratio iz Gradiške kadapo inje prešutna evakuacija komande i dela ljudstva koje je bilo angažovano na poslovima ukomandi i njenom obezbe enju.

Mu no je bilo gledati na koji na in je sve to bilo izvedeno, uz op u bježaniju preko mosta, ada neprijateljske snage nisu bile blizu.Nakon ovog bježi se i sa drugih mjesta. U Oku anima je izmješana vojska i civili, nastalo jeopšte rasulo.Dolaskom u Gradišku bilo je o igledno da je izbor mjesta vrlo loš. Razaranje objekata bila suvelika. Stižu i prve vesti o poginulim i ranjenim. Najviše je civila. Na relaciji od Oku ana doGradiške na dužini od 1 km pobijena je kolona izbjeglica.Osjeti se nemo i ovjek, htjeo ili ne, sve prezire i cini ki razmišlja o svemu.

212

Nastaje me usobno optuživanja za nastalu situaciju i žrtve koje je ona donela. Ko e za sveovo da odgovara?Snage UN su oglašene krivcima za nastalu situaciju i pretnje su krvave. Mnogi smatraju da susnage UN saveznik Hrvatske i ekstremisti su mišljenja da im se treba osvetiti.Samo krajnjim naporom izbegnut je pokolj sa nesagledivim posledicama.

Zaklju ak:

Ustaše su ovu akciju izvele profesionalno i odlu no. Naša prva linija je izdržala više nego štose to od nje o ekivalo. Tim ljudima nije data nikakva podrška. Borci s prve linije nisu bežaliniti su imali kud da beže.Haos je nastao u pozadini i umesto pomo i, sva aktivnost je usmerena na spasavanje živeglave.Delovanje pete kolone je registrovano ranije i ona je odradila veliki deo posla. Ostali su uOku anima da uživaju u rezultatima svog delovanja.Komanda korpusa i sve njene prištapske jedinice su u potpunosti zatajili.Nelegalna trgovina, opuštenost, razne dezinformacije o dolasku novog, boljeg vremenakoštala je stanovnike Zapadne Slavonije smr u i progonom sa rodnog ognjišta.Svemu ovom napred dodatnu težinu da e i kona ni broj žrtava.Sadržaj je sa injen na osnovu primljenih izveštaja na terenu i na osnovu li nog zapažanjagrupe oficira koji su bili angažirani na terenu pre i u toku neprijateljskog napada»

U potpisu inicijali: DžS

Tako je pala Zapadna Slavonija. Smenjen je komandant GŠ general potpukovnik Milaneleketi , a imenovan general potpukovnik Mile Mrkši .

Kadrovske promene su izvršene uz konsultaciju sa Generalštabom VJ.Za tragediju stanovništava Zapadne Slavonije nije niko odgovarao.Deo ljudstva iz 18. korpusa je raspore en u druge jedinice SVK, deo je odbio da budeangažovan. Ostali su uz svoje porodice, a oni koji su sve izgubili ostali su da oplakuju svojenajmilije, a za novi život nisu imali ni puta ni putokaza.

213

Kadrovske i formacijske promene posle pada Zapadne Slavonije

Dolazak novoimenovanog komandanta SVK u Knin propra en je nadanjima da e se neštokvalitetno novo desiti. Razlog ovakvom nadanju bila je injenica da su kadrovske promenebile pod okriljem Generalštaba VJ za razliku od prethodnih kada je sve izvedeno po želji ivolji Milana Marti a.Ovim postupkom razbijena je, makar delimi no, vrlo loša slika ste ena u Krajini o bra i prekoUne i Drine. Sukob sa HV na prostoru Zapadne Slavonije je bio najžeš i i najve i sukob odizbijanja rata. SVK je doživela poraz, koji je bio ve etvrti u nizu ve ih razmera, te je bilopotpuno jasno da ni Krajina ni njena vojska ne mogu nastaviti putem kojim su do tada išli.Sada je situacija bila mnogo nepovoljnija, manevarski prostor sužen, a vreme je ve bilopotrošeno i nešto se moralo vrlo brzo desiti.

General Mrkši je imao harizmu uspešnog oficira, prekaljenog ratnika, oficira koji je biokomandant elitne jedinice JNA – gardijske brigade. Njegovo u eš e u napadu na Vukovarnije bilo tema razgovora, ali je i tamošnje angažovanje bilo ocenjeno uspešnim.

Pored svega bio je rodom iz Krajine sa Korduna, pa je i ta injenica ohrabrivala sve one kojisu sumljali u kadrovske promene.Pre dolaska u Krajinu Mrkši a sam susreo nekoliko puta privatno, ali kao vojnici se nismonikada susretali.Ostavljao je utisak odlu nog i promišljenog oveka, sklonog da sasluša sve savete i sugestije,ali kona nu odluku donosi li no i to naglašava.Pred njim je bio nemogu zadatak. SVK koja je od nastanka 1992. godine neprekidno uformiranju i taj proces nikada nije dovršen, sada u tom stanju treba je u initi mobilnijom iefikasnijom u izvršavanju zadataka, a planirani zadaci su bili ofanzivnog karaktera.Sve od 1991. godine jedinice koje su prolazile i bile angažovane u Krajini nisu izvršavaleofanzivna borbena dejstva. Nikada nije planiran, pripreman i uvežbavan napad ve e jedinice.Nijedna jedinica u tom asu nije bila mobilna da bi se na takav na in mogla upotrebiti. Sveone su imale neke svoje ure ene ili manje ure ene položaje i tu su o ekivali napadneprijatelj. Jedan broj boraca nije imao nikakva borbena iskustva niti je dolazio u dodir saneprijateljom.

Neki moji prijatelji, koji su bili bliski sa Mrkši em i koji su ga dobro poznavali, tvrdili su, daviše nikada ne e biti isto kao pre, da e Mrkši po svaku cenu razbiti klanove i stvoriti realnepretpostavke za uspeh svih zadataka koje bude planirao.Na zvani nom predstavljanju u Glavnom štabu, pored kurtoaznog rukovanja i predstavljanja,Mrkši se sa mnom poljubio.To je posmatra ima zapelo za oko i odmah su otpo eli sa procenama, kakva mi je pozicija unovonastaloj situaciji.

214

Odmah po završenim promenama u GŠ SVK usledila je druga krupna promena. General MileNovakovi je imenovan za koordinatora službi bezbednosti u Krajini, dakle onaj kojeg sambezgrani no poštovao i kojem sam bezrezervno verovao.Predsednik RSK Milan Marti je težišno angažovan na obilasku države i obra anjustanovništvu i vojsci. On stvarno ideo okolo, pri a i teši sebe i okupljene, da e ZapadnaSlavonija biti vra ena, da je to poslednja opomena za sve i da više ni pedalj teritorije Krajinene e pasti u ruke neprijatelju. Slušaju ga, više niko nije siguran ni u njegove ni u ne ije drugere i. Obe anja više nisu dovoljna. Poverenje se može povratiti samo akcijom koja bi donelaopipljive rezulatate.

Na prvom sastanku kod novog komandanta on je ispoljio veliko interesovanje za sveinformacije od koristi za uspešno rukovo enje i komandovanje. Mene je takav njegov stavposebno veselio, jer više nisam morao vršiti posebnu selekciju informacija tim pre što mi jesaopštio da e zna ajnu pomo dobiti od Generalštaba VJ, Uprave bezbednosti, Obaveštajneuprave kao i od Resora DB Srbije.Saopštio mi je da e Obaveštajna uprava GŠ VJ najverovatnije otvoriti obaveštajni centar naprostoru Krajine i da e u najskorije vreme neko do i radi konsultacija i daljeg izvi anja.Saopšteno mi je i to da e Resor DB Srbije imati stalnu ekipu u Kninu na ijem elu e senalaziti Dragan Filipovi .Sve je lepo i nestvarno zvu alo i imao sam loš predose aj da e biti mnogo problema ipromašaja, ali ni jednog trenutka nisam pomislio na najgore, na pad Krajine u najskorijemvremenu.Razvoj doga aja odvijao se munjevitom brzinom. Smenjivali su se iz dana u dan, svaki dannešto.Reorganizaciji vojske pristupilo se odmah. Najkrupnija odluka bila je da se pristupiformiranju Korpusa specijalnih snaga. Planirano je da sve aktivnosti budu završene do krajajuna 1995. godine i da se na Vidovdan održi parada i sve anost formiranja korpusa.Mesto za održavanja parade je na poligonu Slunj.

Raspoloživo ljudstvo u Krajini nije bilo dovoljno ni za popunu postoje ih jedinica. Ve tadabrojno stanje je bilo ispod 30 hiljada boraca.Rešenje je prona eno u mobilizaciji na teritoriji Republike Srpske i Srbije. Mobilizacijom suobuhva ena sva lica koja su poreklom iz bilo kog mesta u Krajini. Mobilizacija je bila tajna inasilna, jer nijedan obveznik nije se javljao po osnovu poziva ve odvo enjem po patrolamavojne policije ili milicije.Ve ina lica obuhva enih mobilizacijom nisu ni imali mobilizacijsku obavezu premajedinicama SVK osim injenice da im je poreklo iz Krajine i da je njihova moralna obaveza dau estvuju u borbama.Takvim postupkom u startu su napravljeni veliki problemi i neraspoloženje koje nikako nijeprimereno pripadnicima jedinica tako zvu nog imena.

U ranim jutarnjim asovima 28.05 1995 godine u širem rejonu Cetingrada izme u Slunja iVelike Kladuše oboren je helikopter u kojem je bio ministar spoljnjih poslova Bosne iHercegovine Irfan Ljubijanki .U trenutku dejstva taj podatak nije bio prisutan, jer je bila svakodnevna pojava da se izHrvatske u Cazinsku Krajinu prevozi oružje i municija helikopterima ili avionima.

215

Prvi o evici pada pogo enog helikoptera u cik zore te nedelje tvrde, da su iz pogo enoghelikoptera letele nov anice na sve strane. Iz hotela u Slunju gde je održavano svadbenoveselje svi svatovi su pojurili prema Cetingradu kako bi došli do bilo koje sume razbacanognovca.

U tom periodu kraja maja i po etka juna meseca 1995. godine aktivnosti prema CazinskojKrajini su bile mnogo izraženije od onih prema Hrvatskoj.

U zamišljenom procesu formiranja Republike Zapadna Bosna sa Fikretom Abdi em na elu,bilo je mnogo poteško a. Svi resursi su bili ve davno istrošeni, a jedinice NO AP ZapadnaBosna su pokušavale same da izvrše postavljene zadatke na proširenju teritorije. Me utim,kako je sva procena ra ena na željenim, a ne realnim podacima nije se drugo moglo nio ekivati.Štab NO AP Zapadna Bosna se obratio GŠ SVK zahtevom da im pružimo pomo u održavanjukra ih kurseva iz bezbednosnih i obaveštajnih poslova. Na njihov zahtev je pozitivnoodgovoreno, ali do realizacije nikada nije došlo zbog nemogu nosti da se termini uklope uve postoje i plan rada.Pripadnike NO AP Zapadna Bosna uhvatila je malodušnost i bezna e. Bez ikakve volje suizvršavali zadatke kao da su o ekivali ili se nadali nekome ko e za njih taj posao odraditi.Fikret Abdi je i dalje širio optimizam oko sebe. Njega nije napuštala nada da Franjo Tu mans jedne, i Slobodan Miloševi , s druge strane, žele da mu pomognu oko formiranja države.Me utim, situacija se radikalno po ela menjati posle uspeha Hrvatske u Zapadnoj Slavoniji iuverenja da i za ostatak Krajine ima leka, da se vojno porazi i nasilnim putem izvršireintegracija u ustavni i pravni poredak Hrvatske.Ve 22.06.1995. godine dolazi do susreta Alije Izetbegovi i Franje Tu mana u Splitu kojomprilikom potpisuju sporazum o me usobnoj vojnoj saradnji. Taj sporazum je podrazumevao izajedni ko angažovanje snaga na osloba anju svih delova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.Pre potpisivanja vojnog sporazuma u Splitu, Hrvatska vojska i njen Glavni stožer su otpo elisa izvo enjem akcije «SKOK» koja e se odvijati na prostoru Livanjskog polja i Dinare, atraja e od 04. do 11.06.1995. godine.Ovom akcijom HV je vršila nastavak zapo etih dejstava na grebenu Dinare i zauzimanjepojedinih visova i stvaranje preduslova za uspešan napad pravcem Livno – BosanskoGrahovo.Zamisao je bila, da ovom akcijom HV popravi takti ki položaj prema Kninu nadvišavaju i gasa grebena Dinare i presecanjem komunikacije Knin – Drvar u širem rejonu BosanskogGrahova, idrugi cilj bio je, da se sadejstvuje jedinicama 5. korpusa A BiH koji se nalazuio na ivici poraza.Na Dinari su zauzete sve dominantne ta ke Brav ev dolac, Veliki bat, Vaganj, Anti a glavica idrugi.Jedinice 2. kk VRS nisu mogle blagovremeno da zadrže napad HV na pravcu Livno – Crni lug –Bosansko Grahovo ve je to ura eno ispred Crnog luga. Iz sastava SVK formirana je jednatakti ka grupa koja je dobila ime «Vijuga» i pridodata je jedinicama 2. korpusa koje suorganizovale i izvodile odbranu na tom pravcu.Dana 06.06.1995. godine otišao sam u Bosansko Grahovo u zgradu opštine da bih se na licumesta informisao o stanju na frontu. Tamo sam našao samo deo komande, a deo je bionapred prema jedinicama koje su organizovale odbranu u zahvatu komunikacije Livno –Bosansko Grahovo.

216

Od generala Manojla Milovanovi a sam dobio uveravanja da su napadi HV na tom pravcuviše demonstrativnog nego stvarnog karaktera i da naše snage osloncem na zemljište sasvimuspešno mogu parirati svakom neprijatelju.O ponašanju naše takti ke grupe nije imao primedbi.Tom prilikom general je više bio zabrinut za aktivnosti na grebenu Dinare i zauzimanjepojedinih visova nego što se neprijatelj nalazi u visini Crnog luga sa neskrivenom nameromda nastavi ofanzivna dejstva.Ve tada, dok je neprijatelj prete i kidisao prema Grahovu po ele su pri e o nemogu nostida oni do u bilo kada u Grahovo. Pa Grahovo je rodno mesto Gavrila Principa, pa kako bi tobilo da ustaše vladaju tim krajem i da u u u Grahovo, pa kako ovo, pa kako ono.Ne znam ko je bio autor svih tih parola, ali znam da je gospo a Biljana Plavši bila najglasnijau osporavanju mogu nosti da HV bilo kada ovlada tim gradom.

Prakti no operacija «SKOK» bila je prva od tri faze koje e na kraju dovesti do pada Knina izauzimanja celokupne teritorije Krajine.

Po svim procenama, stanje u Krajini postaje veliki teret i za same njene stanovnike.Višegodišnje ratovanje zna ajno je opustošilo zemlju, nije zabeležen ni jedan vojni uspeh, napoliti kom i diplomatskom planu stanje se još više pogoršalo i Krajina je ušla u stanjepotpune isklju enosti i izolacije.Me unarodna zajednica nije imala nikakvo rešenje za krizu na prostorima bivše Jugoslavije iu tome je Tu man video svoju šansu. U potpunosti je odbacio opciju sa Abdi em i opcijupregovaranja sa Srbijom i Krajinom. Pregovore je prihvatao samo kao mogu nostsopstvenog manevra, ali bez ikakve namere da razgovara o bilo kakvim opcijama o Krajiniosim opcije polaganja oružja i ulaska u ustavno pravni poredak zemlje.Da li je na relaciji Tu man – Miloševi postojao neki dogovor da se Srbija ne e mešati usukob, ako Hrvatska napadne Krajinu, ja ne znam niti mogu da poga am. Iz više izvora jetakvo šta stizalo, ali konkretnih podataka nije bilo.

Niz podataka je ukazivao da se Hrvatska intenzivno priprema za napad na Krajinu i da se sapreformiranjem jedinica SVK ne e sti i na vreme.

Pored ve navedenih aktivnosti HV na grebenu Dinare koje su po ele u jesen 1994. godine,sli ne aktivnosti su izvo ene na Velebitu izme u Gra aca i Obrovca i na Maloj Kapeli na linijis. Glavace – Dabar –Glibodol – Kameniti vrh – Modruš.Svakom je bilo jasno i upadljivo da je HV na tri lokacije zna ajno nadvisila SVK i stvorilarealne pretpostavke za eksploatisanje tog uspeha.

Sve ovo je bilo prisutno koamndantu GŠ SVK i komandantima korpusa, ali se ništa nije moglou initi ve je sve prepušteno vremenu da ono proveri istinitost procena.Na žalost procena je bila ta na, a posledice po sve nas katastrofalne.

Ukupna situacija oko Knina mi je li ila na njegovo «davljenje», pa sam se tako i izrazio nasastanku u komandi prilikom redovnog informisanja..Me utim, bilo je o igledno da je formiranje korpusa specijalnih snaga bio težišni zadatak inadanje da e po njegovom formiranju on sam promeniti situaciju.

217

Bilo je vrlo interesantno da ni jedan krupan doga aj nije ostavljao nikakav efekat na one sakojima sam komunicirao. Kada sam referisao o pojedinostima vojnog sporazuma izme uTu mana i Izetbegovi a u Splitu imao sam utisak da oni koji su me slušali razmišljaju kako jeto tamo negde daleko i da to ne e imati nikakve reperkusije po Krajinu. Ili je bilo to ili je bioizraz nemo i da se nešto pametno kaže i preduzme u uslovima kada se nije imalo ni s kim nis im bilo šta preduzeti. Onda je bolje utati i ništa ne govoritiNa Livanjskom pravcu neprijatelj pomera liniju zauzimanjem Crnog luga. Linija se pomera iisto no od komunikacije Livno – Bosansko Grahovo u pravcu Glamo a i Kupresa. Jedinice HVbez ikakvog operativnog maskiranja ratuju na teritoriji Bosne i Hercegovine, a njima supridodate i jedinice HVO.Posle zauzimanja Crnog luga u dometu hrvatske artiljerije se nalazi Bosansko Grahovo,komunikacija Grahovo – Glamo i Grahovo – Drvar.

218

Obaveštajni Centar VJ

Stižu izveštaji da se sa formiranjem korpusa specijalnih snaga ve odmaklo daleko i da e doVidovdana biti sve kako treba.Najavljena pomo iz Srbije i nije neka pomo . U Topuskom je odabrano mesto gde e bitiObaveštajni centar VJ. Njime e rukovoditi pukovnik Zimonja Nikola, a sa sobom je doveojednog operativca – svog kuma potpukovnika Krkovi Milana. Oni po sopstvenom naho enjui proceni daju izveštaje GŠ SVK i meni, a sva pitanja rešavaju u GŠ VJ u Beogradu.Kada je centar formiran pozvao me je general Mrkši da mi objasni suštinu postojanjacentra, da je sve to maskirano, da se podaci ne smeju u ve em obimu eksploatisati na ovimterenima da se ne bi upiralo prstom prema Srbiji i Jugoslaviji i razne druge gluposti koje sumu tog asa pale na pamet.

Ja sam ve tada imao prve pokazatelje da taj centar nema veze sa operativnimangažovanjem, ve da su njegove namere potpuno druga ije, da se radi o kriminalnojdelatnosti u korist nekog ko je dozvolio da se spomenuta lica na u na prostoru Krajine.Pripreme za njihovu aktivnost bile su temeljite i vremenski duge. Najpre, u maju mesecu1995. godine kada je samo najavljeno formiranje centra, prilikom mog boravka u Beogradupozvao me je telefonom Krkovi Milan i zakazao hitan sastanak na kojem e biti i pukovnikZimonja. Sastali smo se u stanu Nikole Zimonje u Beogradu. Tada mi je Zimonja rekao da jeneko kidnapovao njegovog sina ili je sam otišao u Krajinu da su uklju i kao vojnik u neku odjedinica, da je napustio školovanje na Vojnoj akademiji i napravi itav niz problema. Odmene je tražio da mu na nekoliko dana pozajmim moje službeno vozilo kako bi se lakšekretao po Republici Srpskoj i Krajini u nameri da prona e sina. Meni je ponudio bilo kojevozilo iz voznog parka Obaveštajne uprave Generalštaba kako bih mogao izvršavatiplanirane zadatke. Ja sam to odbio i ponudio mu rezervne tablice za njegovo vozilo i svedrugo što treba uz to, ali je on uporno inzistirao baš na mom vozilu. Znao sam da nešto nijeu redu, ali tog asa mi kriminal nije padao na pamet. Rastali smo se uz vidnu nervozu iljutnju što nisam prihvatio ponudu.

Uz put sam razmišljao, da li je stvarno sin u bekstvu ili se radi o ne emu drugom. Bio samskloniji da verujem u nešto drugo tim pre što sam u radnim prostorijama Obaveštajneuprave vi ao mnoga lica koja tamo ne bi mogla nikako da u u, pa da su i neke veze, sa njimase nije moglo kontaktirati u radnom ambijentu. Bili su to kriminalci razli itog profila ijiinteres nisu bile informacije, ve primanje nare enja da se nešto odradi za nekoga, a uz put iza samog sebe.Dva dana kasnije u prostorijama Uprave nisam zatekao Zimonju, jer je bio odsutan. U višekontakata sam mogao doznati da on o meni širi lažne vesti, o pravim razlozima mog boravkau Krajini koji nisu patriotizam ve kriminal. To je inio vrlo vešto, nikada pred više od jednimlicom da se ne mogu prona i dva svedoka istog iskaza.Pored toga sam doznao da su on i general Mrkši bliski ro aci, da su njihove majke ro enesestre, da je Krkovi Milan sa njim kum i niz drugih podataka koji su ukazivali da se okružiosa ljudima od posebnog poverenja.Niko ništa nije znao o kidnapovanju njegovog sina, kao da se radi o najobi nijem doga aju.

219

Prilikom povratka u Krajinu na izlasku iz Bjeljine susreo sam Zimonju i Krkovi a koji su sevra ali sa «izvi anja» gde su proveli dva dana. Nisu znali da sam registrovao njihov prolazak,a u Topuskom ih je registrovao Radenko Bijeli , koji mi je dao detaljan izveštaj njihovogkretanja i osoba sa kojima su kontaktirali.Kada su kona no došli u Krajinu ni oni ni ja nismo pokazivali da sumnjamo jedni u druge i jasam im dao mobilni telefon kako bi mogli kontaktirati svoje veze u inostranstvu.Pored toga dodelio sam im jednog operativca, Mom ilovi Dušana, kojeg su na jedvite jadeprihvatili pravdaju i to injenicom da tek po inju sa radom, a da e u narednoj fazi odlu iti opove anju broja ljudi u centru. Ve spomenutog Bijeli a sam odredio u svojstvu pomo nogradnika.Ipak su ga prihvatili, a Mom ilovi je imao jedini zadatak da prati njih, da izveštaje daje BjeliRadenku, a on meni tako da bi se izbegao direktan susret mene i Mom ilovi a.

Pored toga naredio sam ing. Korkut Sveti na Petrovoj gori da neprekidno, 24 sata, pratifrekvenciju mobilnog telefona i da registruje svaki mogu i razgovor u dolasku i odlasku.Posao nije bio ni malo lak, jer je u Biha u i drugim mestima u Cazinskoj krajini bio ve i brojmobilnih telefona i bezbroj razli itih razgovora svakojakog sadržaja.

Broj razgovora preko telefona bio je neuobi ajno velik. Razgovori razli itih lica sa rodbinomu Hrvatskoj, Sloveniji i nekim drugim zemljama Evrope. U prvi mah nisam shvatio o emu seradi, ali vrlo brzo mi je Mom ilovi poslao izveštaj iz kojeg se vidi da Krkovi pronalazi licakoja uz naplatu koriste telefon i razgovaraju sa inostranstvom.Pare su zadržavali sebi, a troškove za telefon izmirivala je Obaveštajna uprava.Krajem juna meseca intenzitet saobra aja se smanjio, ali su razgovori bili mnogointeresantniji. Bilo je jasno da sa neidentifikovanim licima pripremaju isporuku ve e koli inerobe za Biha gde je dogovorena enormno visoka cena.

Dana 25.06.1995. godine bio sam u Beogradu i razgovarao sa generalom AcomDimitrijevi em. Hteo sam da sa njim razjasnim neka pitanja koja su me smetala, a posebnoinformacije do kojih sam došao u Obaveštajnoj upravi.Razgovor je bio dosta dug i sadržajan. On nije imao nikakva saznanja o onome što sampri ao, nije znao dosta toga što se u Krajini dešava, ali je znao dosta o švercu samuslimanima ne samo iz Krajine, nego i na više mesta u Republici Srpskoj, iz koje se samuslimanima trgovalo na svim nivoima.Dimitrijevi je tokom razgovora, u više navrata, postavljao pitanja o angažovanju JSO RDBSrbije u Krajini, koliko ih ima, koliko njih je poreklom iz Krajine i kojo su im težišni zadaci?Znao sam samo delimi no da odgovorim.Posebno interesovanje je pokazao za funkcionisanje komande «Pauk» i to mi je bilo udno.To sam mu rekao i dodao: «Kako je mogu e da mene pitate te pojedinosti, kad sam ja svakove e razgovarao sa Periši em koriste i kodna imena. Ne verujem da je sve te informacije onzadržavao za sebe, da nije kolegij informisao.»Pita me Dimitrijevi , koje je kodno ime koristio Periši i ja mu odgovaram. «Koristio je dva. Uprvoj nedelji ime «Plavi», a naredne «Plavi 9», moje je prve nedelje bilo «Ranko», a druge«Nenad».Onda me je otvoreno pitao, koliko istine ima u tvrdnji da je komanda «Pauk» paralelnakomanda GŠ SVK? Naduga ko sam mu objašnjavao genezu doga aja i na kraju, kako jeizveden zaklju ak o postojanju paralelne komande.

220

Završio sam re ima, « ak i da jeste bilo, vreme je to opovrglo».

I na kraju, kao uz put, pita me, koliko je utemeljna tvrdnja da je za moje postavljenje nadužnost na elnika obaveštajnog odeljenja GŠ SVK saglasnost dao RDB Srbije?Sve sam u trenutku shavtio, i sadržaje i autore i izvore informacija koje dobiva. Odgovoriosam mu,«ta tvrdnja je vrlo utemeljena. Dali su usmenu saglasnost da mogu biti postavljen na tudužnost i zbog toga imam velike probleme sa obaveštajnom upravom GŠ VJ.»

Obe ao je vrš u saradnju i razmenu podataka sa pukovnikom Rašetom, na elnikombezbednosti u GŠ SVK.Skoro bez re i smo se rastali.

Ja sam sa Rašetom imao vrlo korektne odnose, normalnu svakodnevnu razmenu informacija,ali nismo razmenjivali informacije koje su se odnosile na kriminalnu ili neku drugunedozvoljenu delatnost. To nije bio moj delokrug rada, ve policije i organa bezbednosti, asamim tim nisam ni inzistirao na takvim sadržajima.Kasniji tok doga aja e pokazati, da su organi bezbednosti bili uklju eni u razne aktivnosti ponare enju komandanta GŠ SVK, da je to ra eno mimo volje i da su oni o tome izveštavaliPredsednika RSK gospodina Marti a, ali je on bio nemo an da nešto konkretno uradi.Iz Beograda sam doputovao direktno na Slunj.Zbog obaveza na Slunju morao sam nekoliko dana da provedem na poligonu, jer je bio finišpriprema za održavanje parade i zvani no proglašenje, da je Korpus specijalnih snagaformiran i da se od tada sa njim treba ra unati,

Vidovdan 1995. godine osvanuo je suncem okupan. Grad Slunj je bio pun vojske kao ipoligon u neposrednoj blizini grada. Slika je podse ala na neka davna predratna vremenakada su jedinice JNA dolazile na poligon radi obuke.Iz svih krajeva Krajine i nekih delova Republike Srpske dolaze autobusi i automobili sa onimakjoji ne žele da propuste paradu, koja e im na trenutak oterati sumorne misli i vratiti naduda e iz ovog pakla iza i sre no.Od ranih jutarnjih asova ose a se velika živost. Pored publike dolaze i TV ekipe iz BanjaLuke, Knina i Beograda. Radio reporteri lokalnih radio stanica, a me u njima i ekipa radioVelika Kladuša.Niko od pozvanih gostiju ne dolazi, ve šalju svoje izaslanike ime, kao da se distanciraju odsvega što se dešava u Krajini.Iz Republike Srpske ne dolazi pozvani Radovan Karadži i general Ratko Mladi , vedelegacija koju predvodi general Manojlo Milovanovi , iz Srbije nema nikoga osim snimateljai novinara, iz Republike Zapadna Bosna dolazi na elnik štaba NO Šerif Mustedanagi . Utrenutku njihovog dolaska prišao sam da ih pozdravim i iskoristim priliku da se sklonim sasve ane bine. Zajedni ko slikanje ili bilo kakvo slikanje nije mi bilo potrebno.Ceremonijalu se ne može na i primedba. Sve je uvežbavano pod budnim okom nekolicinegardijskih oficira iz Beograda koje je predvodio kapetan I klase Borov anin or e. Svatehnika bezprekorno ista i ispravna, svi u esnici parade obu eni i opremljeni kako se samomože zamisliti, strojevi izgled i poredak bez i najmanje primedbe.

221

Parada je protekla efektno sa mnogo aplauza okupljene publike, a završena je iskakanjempadobranaca iz helikoptera što je kod mnogih izazvalo uzdahe.

Kada se sve završilo, prišao sam generalu Mrkši u koji nije krio svoje dobro raspoloženje.Ponudio mi je cigaretu i kaže: «Sad e mo im majku ......»

222

Operacija «MA »

Nakon formiranja korpusa specijalnih snaga i parade, na aktivnosti se nije dugo ekalo. Ve03.07.1995. godine na Petrovoj Gori održan je sastanak na kojem je komandant izneoosnovnu zamisao, koja se u kratkim crtama sastojala od slede ih elemenata:

da se izvede napadna operacija na 5. korpus Armije BiH u tri etape,vreme po etapama 7 – 10 danasnage koje bi u estvovale u operaciji podeliti na dve operativne grupe sa oko 16.500 ljudi

od ega na snage NO Republike Zapadna bosna otpada 8.800 ljudi,napad izvršiti u dva osnovna pravca OG – 1 pravcem ka Bužimi, a OG – 2 pravcem Tržac –

Cazin,zašti ena zona grada Biha a se ne sme dirati,sadejstvuju snage 1. kk VRSavio podrška po posebnoj proceni i zahtevu,dejstva podržavati artiljerijskim i raketnim udarima.

Operacija nosi ime «MA » i po inje 15.07.1995. godine.

Pre njenog otpo injanja bilo je neophodno uraditi niz drugih poslova, planova i stvoritipretpostavke da se može po eti sa izvo enjem operacije.

Organ bezbednosti je dobio zadatak da sa ini Plan po snagama, sredstvima i metodama radana propagandno psihološkom delovanju prema snagama 5. korpusa A BiH.

Meni je re ena standardna re enica:»Gledaj šta radi Hrvatska, da se ne bi uletelo uaktivnosti sa muslimanima, a na drugim mestima ovi da nas razbiju.»To je lakonski izre eno kao da je Hrvatska tog asa mirovala. Gotovo da nije bilo dela frontagde se nije uo avala poja ana aktivnost, a na Dinari i pred Grahovom su se vodile borbe zaodbranu Bosanskog Grahova.

Na Baniji je bilo neophodno da se izvrši dodatna mobilizacija, jer od raspoloživih snaga nijemogu e izdvojiti jedinicu ekvivalenta jedne brigade, koja bi se angažovala u napadnojoperaciji.U pred fazi ili prvoj fazi trebalo je stvoriti pretpostavke za napad na Cazin osnovnim pravcemJohovica – Bugar, a potom širenjem napada na komunikaciju Raštela – Cazin ka Brekavici.Zajedno sa pukovnikom Rašetom otišao sam u Topusko i tu smo se sastali sa Zimonjom iKrkovi em. Zimonja nas je informisao da se priprema veliki konvoj artikala hrane za Biha ,da su artikli zatrovani, da otrov nije smtronosan, ali da izaziva stoma ne probleme visokogintenziteta ime se prakti no sve jedinice eliminišu na frontu. Naglasio je da se radi o akciji okojoj malo ljudi zna, da su angažovani najpoverljiviji ljudi i da e ubacivanje hrane u Bihabiti realizovano preko ve poznatih švercera koji su te poslove odra ivali više puta.Završio je re ima, da bi itavu akciju trebalo krstiti šifrom «ZAGUŠLJIVAC» i da se ta akcijapostavi u plan o propagandno psihološkoj aktivnost u operaciji «Ma »

223

Nismo se dugo zadržavali u Topuskom. Kako smo bili sa dva vozila, ja i Rašeta smo razgovoro toj akciji nastavili u Kninu kasno nave e 06.07.1995. godine.

Ja sam otvoreno rekao Rašeti, da se meni sve ovo ne svi a, da sumnjam u dobre namere iZimonje i Krkovi a, da se radi o istom švercu u kojeg je umešan i Mrkši i najverovatnijepukovnik Krga iz Beograda, da je trovanje hrane samo legenda da se o tome ne pri a, jer je isuviše opasno, da je sve smišljeno ura eno i ta no tempirano pred napad na Biha i da jane u u tome u estvovati ni po koju cenu. Rašeta je samo gledao. Pita me:»Smatraš li ti da jesve ovo nameštaljka, da je i šef umešan?» Tada sam mu ispri ao da sam bio kod generalaDimitrijevi a, da sam njemu sve opisao, da postojanje Obaveštajnog centra Generalštaba VJnema veze sa obaveštajnim angažovanjem, ve da je to smišljeno, da se odradi jedan ili dvaposla i da se akteri izgube.Objasnio sam mu rodbinske i druge veze svih zainteresovanih i da se ovaj trenutak dugoplanirao i da je vrlo opasno javno oponirati bilo kome.Mislim da se «smrzao» kad sam mu sve ispri ao. Posebno kad je uo da o aktivnostima znageneral Dimitrijevi , na elnik UB VJ.

Bez obzira na sve što je znao Rašeta je uradio Plan kontraobaveštajnog obezbe enjaoperacije «MA 1», a ne «zagušljivac» kako je Zimonja predložio i taj plan mu je svojimpotpisom odobrio komandant GŠ SVK general Mile Mrkši . Iz tog plana se jasno može videtida je Rašeta znao sve o planiranoj akciji, po mestu Li ko Petrovo Selo, po vremenu od 11 –15.07.1995. godine po licima koja e biti uklju ena i sve drugo zna ajno za izvršenje akcije.

Istovremeno sa ovim aktivnostima ja sam dobio obaveštenje od direktora NP Plitvi ka jezeraDr. Ilije Drakuli a da e u vremenu od 12 – 14.07.1995. godine u Nacionalnom parku boravitidelegacija EU, da e biti razli itih mogu nosti da se sa njima kontaktira i pozvao me da se ute dane tamo na em.

Nikakve kontakte sa Obaveštajnim centrom iz Topuskog više nisam imao. Na Plitvi ka jezerasam došao u toku dana 13.07.1995. godine. Poslepodne sam proveo u hotelu «Jezero» urazli itim kontaktima, a pred ve e sam otišao do depadansa hotela «Belvi» u kojem senalazio detašman kontraobaveštajne grupe iz Knina. Tamo je bio Rašeta, a odmah iza menesu stigli Zimonja, Krkovi i Niševi Nenad iz Gline. Tog asa je ve trebala da se završiisporuka u Biha , ali zbog intervencije jedinice u Li kom Petrovom Selu do toga nije došlo.Vreme za isporuku je prolongirano za jednu no , a sva vozila su po odobrenju pukovnikaSteve Ševe smeštena u krug pilane u Bjelopolju.

Ponovo je Zimonja u više navrata pokušavao da uzme moje vozilo i da se u njemu provezeduž puta Plitvice – Drežnik – Li ko Petrovo Selo – Prijeboj – Plitvice Nisam dozvolio niti da sevozilo uzme niti ja da budem voza , a da neko ide uz mene.

Bilo mi je jasno da po svaku cenu pokušavaju da prikažu kako sam umešan u ovaj posao i zato su tražili mogu nost bilo kakvog matrijalnog dokaza.

224

Iz svega što sam tada video, oni nisu mogli toksikološki delovati na hranu, jedini problem jebio što su namirnice ve im delom bile sa isteklim rokom upotrebe i što su kao takvepredstavljale opasnost po zdravlje budu ih konzumenata.Prema svemu sude i i raniji konvoji hrane koje je odra ivao Niševi bili su sli nog ili istogsadržaja, a sa druge strane nije bilo reklamacija. Tada sam prvi put uo da se u Biha u možeprodati sve osim cigareta sa imenom «Srbija», koje muslimani nisu hteli da kupuju. Hranakoja je nabavljana uglavnom na tržištu Srbije, bila je bez ikakvog sanitarnog i veterinarskognadzora, skupljana sa više mesta i onda transportovana u Bosnu i Hercegovinu, zavisno gdesu poslovi dogovoreni. Nijedna od sedam zašti enih enklava nije imala uredno snabdevanje isve su bile prisiljene na trgovinu ili sa Hrvatskom ili sa Srbijom, odnosno RepublikomSrpskom ili Republikom Srpskom Krajinom. Zna ajne koli ine hrane prodavane su prekopredstavnika AP Zapadna Bosna i taj posao je bio tretiran kao legalan posao. U to vremeradili su pojedini pogoni «Agrokomerca», sirovina je podjednako nabavljana iz Srbije iHrvatske i iz inostranstva, a pretovar je vršen u luci Rijeka i potom cestovnim transportomprevoženo preko Hrvatske i Krajine u Veliku Kladušu. Mnoge firme iz Hrvatske su bileuklju ene u te poslove, sirova kafa je dopremana u luku Rijeka, a potom u Veliku Kladušu,koncentrati za instant supe, mesne kocke za poboljšanje ukusa jelu, suvi kvasac nabavljanisu od «Podravke» iz Koprivnice.Rašeta je imao opširniji razgovor sa Niševi em i vidim da njihova komunikacija nesmetanote e. Dok su njih dvojica razgovarala, izme u mene Zimonje i Krkovi a su po ele da sevajuvarnice. Vidno neraspoloženi i ljuti na mene zapo eli su pri u pitanjem, kome se ja tododvoravam, o emu mislim i emu se nadam? Ja sam se na to nasmejao, rekavši da ovogasa nemam kud, ali im ovo bude gotovo, moj jedini cilj je da skinem uniformu, a posleneka bude što biti mora. Znaju i Zimonjine karijeristi ke želje, rekao sam da ne e nikadapostati general i da iz vojske idem zbog takvih kao što je on. Uvre en, sko io je sa stolice iizašao iz prostorije. Uz put je nešto nerazgovetno psovao.

Krkovi me je gledao, okretao glavom i rekao, da grešim i da nisam svestan kome sezameram, da je Zimonja ovek sa mnogostrukim vezama u vojsci i van nje, da nije loš ovek,ali da je i sam morao pristati na nešto što ina e ne podržava.Nije dalje govorio, koliko je znao ili ne, nikada nisam saznao.

I pre ovih doga aja bilo mi je potpuno jasno, da smo u proteklom vremenu postali ne ijipotrošni materijal, da je neko svoje prljave prste i igre hteo da dovrši na našim imenima, jer ionako više nismo predstavljali ništa.

Ovo je meni bio najve i indikator da je sve ovo predstava, da se stvari završavaju na najgorimogu i na in i da u svemu tome stojim bespomo an i sebi i drugima. Ostala je samo potajnanada, a kako ona poslednja umire, po prvi put sam se ponadao u nešto imaginarno u neštošto e promeniti situaciju. Nisam se nadao da e ona biti promenjena u našu korist, nadaosam se samo da e u itavom kolopletu zbivanja sve pro i sa što manje žrtava.Po mnogim mestima u Krajini se izvode vežbe evakuacije stanovništva u slu aju ve egnapada neprijatelja, Milan Marti u pratnji generala Mrkši a i eleketi a obilaze mesta i kaošto su radili u Zapadnoj Slavoniji, uveravaju da se ne e ništa desiti, da je vojska sada ja anego ikada pre, da nas ne e izneveriti ni Srbija ni Republika Srpska, lažu da me unarodnazajednica podržava legitimnu borbu Srba za osamostaljenje i sl. Naglašavaju, da je u

225

Beogradu postignut politi ki konsenzus, da je Krajina deo Srbije, da u tom cilju nemaodstupanja i sl.Na istoku Bosne otpo ela je velika operacija napada na Srebrenicu i Žepu. Nemamopodrobnijih informacija osim da jedinice VRS beleže zna ajne vojni ke uspehe.

U takvim okolnostima otpo inje i operacija «Ma » u planirano vreme 15.07.1995. godine.im je po ela, ništa nije išlo kako treba i kako je planirano. Nikakvog pomaka i uspeha na

tom delu nije bilo. Jedni krive za neuspeh pasivan odnos jedinica NO Zapadna Bosna, drugida TG 9 koja napada sa prostora Banije ništa ne radi i ne veže za sebe snage neprijatelja, paonda OG .1 i OG – 2 ne mogu napredovati planiranim tempom, da jedinice 2. kk VRS neu estvuju u napadu na delove 5. korpusa A BiH i tako redom. Zapravo svako traži opravdanjeza svoje ponašanje , a ukupno ponašanje je više nego zabrinjavaju e i prete e.

Iz Republike Srpske stižu vesti o vojnoj pobedi na istoku zemlje i da su enklave u Srebrenici iŽepi stavljene pod kontrolu VRS.

Dana 22.07.1995. godine išao sam u Plaški na proslavu Dana opštine i Dana 70. brigadePre sve anosti sam se sastao sa komandantom brigade, pukovnikom Milanom Milivijevi em,koji je na tu dužnost postavljen pre mesec dana. On je u Krajini sa prekidima, a upoznali smose još 1991. godine kada je bio komandant brigade na Udbini.Svima nam je podeljen informativni list 70. pešadijske brigade broj 1/95. To je bio prvi iposlednji broj i jedine novine koje su štampane u Plaškom tokom rata.

Dana 25.07.1995. godine otpo inje nastavak akcije «SKOK» na pravcu Livno – BosanskoGrahovo. Dva dana kasnije, 27.07.1995. godine HV u sadejstvu sa jedinicama HVO zauzimajuBosansko Grahovo i presecaju komunikaciju Knin – Drvar. Ovakav razvoj situacije zahtevahitnu intervenciju. Prekidaju se borbe u Cazinskoj Krajini i glavnina korpusa specijalnih snagaprebacije se u Dalmaciju da spre i najgore – pad Knina.Osvajanjem Bosanskog Grahova HV i HVO nastavljaju dejstva delom snaga prema Drvaru, adelom prema Kninu. Vrše pritisak na naše snage koje se ne mogu nositi sa nadmo nijimneprijateljom. Borbe se postupno prenose prema Kninu, najviše na delu Crvene zemlje iiznad Strmice.Kod jednog dela stanovništva prime uje se velika užurbanost i pokreti prema Lici sanamerom da se Krajina napusti.

226

Naslu ivanje «Oluje»

Dana 30.07.1995. godine zajedno sa generalom Dušanom Lon arom upu en sam nasastanak u Bosanski Petrovac po pozivu iz GŠ VRS.Došli smo u Bosanski Petrovac oko 10,00 asova, a sastanak je pomeren za 11,00 asova.Svi smo se okupili u zgradi opštine Bosanski Petrovac, iz Krajine General Lon ar i ja, iz VRSgenerali Mladi , Milovanovi , Tali , Kele evi , Ninkovi , Zec, Tomani , Gvero, Tolimir,predsednici opština Banja Luka, Drvar, Bosanski Petrovac, Bosansko Grahovo, Srbobaran,Mrkonji Grad, Klju , Sanski Most, komandanti brigada iz sastava 2. kk VRS i iz vrha državegospo a Biljana Plavši .

Dok smo ekali po etak sastanka vo eni su me usobni razgovori o stanju i u Krajini i uRepublici Srpskoj. Posebnu pažnju privla ili su oni koji su prepri avali šta se dešavalo okoSrebrenice i Žepe.Ja sam razgovarao sa generalom Kele evi em, Tomani em i Lon arom. Uz nas je bio ipredsednik opštine Banja Luka, gospodin Lali . Naše interesovanje bilo je fokusirano nazbivanja oko Bosanskog Grahova i u Cazinskoj Krajini. Nekako najve u zabrinutost i najve uistinu tom prilikom je izgovorio Lali kada je rekao: «Ovi ako ovako nastave do i e i doBanja Luke.»Tomani je sve to smatrao trenutnim stanjem koje e se narednih dana promeniti, jer jeHrvatska dosta razvukla svoje snage, opisivao je i prise ao se prošlogodišnjeg napadajedinica 5. korpusa koji su uspeli iza i iz doline Une, ali su opet vra eni i samo ih je sre aspasila od kona nog poraza. Niko ni im nije odavao zabrinutost.

Prema zabeleškama koje sam vodio dajem tok sastanka.Sastanak po inje ta no u 11,00 asova. Velika sala u zgradi opštine Bosanski Petrovac.Sastankom rukovodi general Ratko Mladi , komandant VRS.U uvodnom delu sve prisutne informiše o toku i rezultatima operacije na Srebrenicu i Žepu.Detaljno opisuje pojedene doga aje, herojsko ponašanje pojedinih boraca koji su ratovali iako su bili ranjeni prethodno. Nema re i o preteranoj upotrebi sile. Iznosi ocenukomandanta Holandskog bataljona UN, koji smatra da je VRS izvela briljantnu vojnuoperaciju.Prelazi na stanje u zapadnim delovima države i kaže, da je neprijatelj iskoristio trenutnotežišno angažovanje VRS na istoku i da su izvršili agresiju na Republiku Srpsku, ali da e zbogtoga biti kažnjeni.Upozorava da se sve mora u initi da se narod smiri, da se mora objasniti šta se dešava, da seraskrinkavaju oni koji šire lažne i uznemiruju e vesti o nekakvoj trgovini teritorijama imasovnom preseljenju stanovništva, da u tome niko iz Krajine i Republike Srpske neu estvuje, a pogotovu ne on. U tom kontekstu on govori o razornom delovanju pete kolone,specijalnih službi za propagandno psihološko ratovanje iz sastava NATO snaga.Podvla i da se situacija mora vrlo brzo preokrenuti u našu korist ina e e nastupiti ozbiljniproblemi.

227

U vezi uloge Srbije on je rekao da je došao kona ni trenutak kada se Srbija mora izjasniti, dali ho e ratovati ili ne ili e svoj rat i dalje izvoditi pasuljem i makaronima, a mi glavama našedece.Planiranje operacije nije potrebno. Zamisao je, da se front stabilizuje, da se na više mestarazvuku ustaške snage, nanese udarac na najosetljivijim mestima, tako da za uvek«ustašetine» nateramo da razmisle kada e se odlu iti za rat sa Srbima.Jedinice Drinskog, Isto no bosanskog i Hercegova kog korpusa VRS e odmah krenuti unapad dolinom r. Neretva ka Metkovi u i moru.

IKM GŠ VRS u Drvaru.

IKM grupacije za napad ka Glamo u u s. Miliništa. Komandant grupacije general Tali ,pomo nik general Ninkovi .IKM grupacije za napad prema Bosanskom Grahovu u s. Resanovci, komandant grupacijepukovnik Kukobat, na elnik štaba 2. kk.

Zona ratnih dejstava južno od linije Krupa na Uni – Banja Luka uklju no Vlaši repetitor.Zadatak: Osloboditi Bosansko Grahovo i Glamo i izbiti na liniju iz 1992. godines. Hrvace – Kupres.Avijacijom dejstvovati sa aerodroma Udbina, a po potrebi i sa aerodroma Mahovljani.Operacija nosi naziv «VAGANJ 95».

Sve informacije o izvo enju operacije staviti pod kontrolu i «zatvoriti». Li no komandantdaje odobrenje o sadržajima koji idu u javnost.

Nare ena je mobilizacija celokupnog stanovništva uklju uju i muslimane i hrvate za koje jebilo predvi eno angažovanje na zadacima radne obaveze.Sve konvoje u Biha staviti pod kontrolu. Zabraniti ulazak u Biha svim zaposlenim ume unarodnim organizacijama.Zabranjuje se iseljavanje stanovništva iz Republike Srpske Krajine.

Zahtev GŠ SVK: 2. Gardijska brigada iz korpusa specijalnih snaga da bude u rezervi snagamakoje napadaju pravcem Grahovo – Livno.

Nakon sastanka svi zajedno smo trebali da idemo na ru ak u Drvar, ali smo Lon ar i ja toodbili pravdaju i se nedostatkom vremena.

Da bi se vratili u Knin morali smo i i na Martin Brod, a potom na komunikaciju Donji Lapac –Srb i dalje do Knina. Tokom vožnje do Martin Broda razgovarao sam sa generalom Lon aromo pojedinim detaljima sa sastanka u Bosanskom Petrovcu i rekao:

da ova operacija ne e otpo eti najmanje za 10 dana i da je to za nas iz Krajine pogubno,da mi se pojedini delovi izlaganja generala Mladi a ne svi aju, a posebno ne:

a) nipodaštavanje mesta i uloge RSK i njene vojske, posebno kada je govorio o napadima naCazinsku Krajinu, odnosu sa AP Zapadna Bosna, kao da smo mi sami napadali bez njih i šta suto oni valjano napravili na tom delu fronta. Istina je da je dosta dugo GŠ SVK izbegavaosukobe sa 5. korpusom, ali je to bilo zbog nemogu nosti da se angažujemo na dva fronta.,

228

b) sve ono što je govorio o ponašanju Srbije. Podsetio sam Lon ara da sam u više navrataslušao generala Mladi a tokom ovog rata i da se nikada tako nije izjašnjavao, da je o iglednoi ljut i razo aran i da to nije dobar signal,c) u opisima doga aja oko Srebrenice i Žepe general Mladi je neskriveno favorizovaovlastitu li nost i ulogu, koja najverovatnije nije sporna, ali nije lepo slušati kada ovek samsebe hvali. To bi trebalo ostaviti nekom sa strane.

General Lon ar se sa svim što sam rekao složio i dodao, da e bahato ponašanje politi kog ivojnog vrha iz Republike Srpske do i nas u Krajini glave i umesto da se ujedinjujemo ime usobno pomažemo mi možemo postati žrtve sopstvenih apetita.

Nisam znao ili sam prevideo da su Radovan Karadži i Milan Marti bili u BosanskomGrahovu dan pre nego što e ga Hrvatska vojska osvojiti. Pri ali su pred ono malo okupljenihljudi kao da nisu normalni, kao da su se bunike najeli i onako poludjeli pri aju okupljenima onekakovoj pobedi i novim sre nim vremenima koja dolaze, pa me Lon ar svojom pri ompodseti na taj doga aj.Pored ovog nije dobro procenjena naša mogu nost u angažovanju na pružanju pomo iFikretu Abdi u u stvaranju njegove države, a mi sami svoju ne možemo sa uvati. Zaklju io jere ima: «Evo, vide eš da e biti da smo muslimanima napravili državu, a sopstvenu izgubili.»U Knin smo stigli kasno posle podne i imali smo dovoljno vremena da se pripremimo zareferisanje koje je bilo zakazano za 19,00 asova kod komandanta GŠ SVK.Na sastanku kolegija komandanta izneo sam procenu slede e sadržine:

«Ostvarenim dosadašnjim uspehom HV je stvorila realne i povoljne uslove za nastavakofanzivnih dejstava na pravcima:

Bosansko Grahovo – Strmica – Knin,Bosansko Grahovo – Drvar i dalje,Glamo – Šipovo – Jajce.

Cenim da je neprijatelj najverovatnije, uvo enjem svežih snaga, ije je dovo enje u toku,nastaviti dejstva prema Strmici i Drvaru i omogu iti uvo enje snaga na pravcu Gospi –Gra ac – Strmica i tako dovesti naše snage u Dalmaciji u okruženje.Pritisak neprijatelja treba o ekivati i na ostalim delovima li kog, kordunaškog i banijskogfronta.Pokretanjem 7. korpusa A BiH na kupreško – šipovskom pravcu najverovatnije e podsta iaktivnosti 5. korpusa iz doline Une, pa to uz sve napred izneto, potpuno e kompromitovatiodbranu Knina što e se osetiti i na ostalim delovima fronta.Aktivnosti neprijatelja treba o ekivati svaki dan, a najkasnije za pet dana.Ova procena u pisanoj formi i radna karta kao sastavni njen deo, predati su generaluMrkši u posle sastanka. On je isto ve e zajedno sa ministrom odbrane Milanom Šuputombio na sastanku Vrhovnog saveta odbrane, izneo ovu procenu i ona je prihva ena bezprimedbi.

229

Nikakv zahtev za dopunu ili korekciju procene nisam dobio. Ona je bila dopuna prethodnihprocena koje su redovno dostavljane svaki dan na adrese:

predsedniku RSKpredsedniku Vlade RSK,ministru odbrane u Vladi RSK,ministru unutrašnjih poslova u Vladi RSK,komandantu GŠ SVK, ina elniku štaba GŠ SVK.

Naredni dan 31.07.1995. godine protekao je u is ekivanju informacija sa fronta koje bimakar malo dale optimizma i vratile poljuljani moral i depresiju u kojem se našao najve ideo stanovništva.Iseljavanje iz raznih mesta u Krajini poprima razmere stihije. Više se niko od nikog ne krije,javno se me usobno pozivaju da krenu u zbjegove u pravcu Republike Srpske ili na njenuteritoriju. Na mogu im prelazima preko Une izbeglice zaustavljaju patrole Vojne policije VRSi ne dozvoljavaju ulazak u Republiku Srpsku. Dešavaju se nemile scene sa fizi kimobra unima i pretnjama oružjem. Posebno je napeto na mostu izme u Dvora na Uni i NovogGrada koji je ostao jedini pravi prelaz. Izlazak kod Rip a je osetljiv, a kod Martin Brodanedovoljno ure en za nesmetani prelazak motornih vozila, posebno onih ve e nosivosti.Iz Republike Srpske dobijamo informacije da snage HV i HVO neprekidno ga aju Drvar i selaoko Drvara, te da je situacija na rubu kontrolisane.

Dana 01.08.1995. godine, ponovo general Lon ar i ja idemo u GŠ VRS koji se nalazi naprevoju Oštrelj gde je i komandno mesto 2. kk VRS.

Na sastanku ništa novo. Mi imamo zahtev ili molbu, da jedinice VRS krenu što pre u napad,ali takav zahtev ne može biti prihav en iz razloga što su jedinice u fazi dovo enja, nemajudovoljne koli ine goriva, nemaju municije pojedinih kalibara za artiljerijska oru a i dr.Vidi se da je planirana operacija «Vaganj – 95» nerealna i da ne e ništa promeniti niti unašu, niti u korist Republike Srpske.Jasno je da nam se steže om a oko glave.

Taj dan vidim masovno iseljavanje iz raznih mesta u Republici Srpskoj. Nepregledne kolonemotornih i zaprežnih vozila, krupne i sitne stoke, staraca, žena i dece iz pravca Drvara idu kaBosanskom Petrovcu. Na krivini puta Drvar – Bosanski Petrovac, gde se odvaja put za MartinBrod, više od jednog sata sam bio zarobljen velikiom stadom ovaca koje su putem prolazile.Nije mi jasno ko je ove ljude pokrenuo, kuda oni idu? Nama iz Krajine drže predavanja da nevladamo situacijom, da nam stanovništvo napušta teritoriju, a ovi, ko su oni i iju teritorijuoni napuštaju? Iz Krajine nisu, jer se tim putem više iz Krajine ne može i i, palo je Grahovo isva ostala mesta oko njega, sve do pred Drvar, a njega neprijatelj ga a svaki dan. Polako idozirano, samo da se napravi panika.Dan pre na Drvar je palo 8 artiljerijskih projektila, poginuo je jedan starac. Da li to može bitirazlog ovakvom ponašanju? Mislim da ne, i da je nešto drugo u pitanju.

230

Dok vozim prema Martin Brodu, Lon ar je primetio da sam odsutan. Pita me o emurazmišljam i ja mu govorim:»Razmišljam o tajnim sastancima Karadži a i njegovih saradnikasa Hrvatima još u prole e 1995. godine, pre pada Zapadne Slavonije. Brine me uloga MilanaMarti a u svemu tome, jer je i on bio tamo. Brine me, a ne nalazim odgovor, zašto generalMladi traži sastanak sa generalom Atifom Dudakovi em, komandantom 5. k A BiH, napamet mi pada još stotine drugih situacija, a ni za jednu nemam odgovor. Svakog dana, oveetri godine, slušam o izdaji, prevari, prodaji i ko zna emu sve ne, i uporno sam se borioprotiv takvih pomisli, da neko naš nama želi loše. Sada kada vidim sve ovo i kada ose am dase svemu bliži kraj i sam po injem da sumnjam. Nikoga poimeni no ne mogu da prozovem, akolektivna odgovornost je bila primerena samo nekim vremenima koja su ve daleko iza nas.Ne mogu da pomognem ni sebi ni drugima.»U toj pri i smo stigli u Martin Brod. Ru ali smo u jednoj kafani. Dok smo jeli, prišao nam jeovek i meni se obratio imenom. Pošto smo se pozdravili on me pozva napolje. Gledao samga i inilo mi se da ga nikada ranije nisam video, ali sam pošao za njim napolje. Odveo me jena obalu Une gde voda pravi mali rt. Od huka slapova jedva da se ujemo. Pokazuije milivadu koja se jednim delom oslanja na obalu, a drugom ide ka naselju. Kaže:»Kada se sveovo završi, ova livada je tvoja. Znam koliko voliš prirodu, ribolov i hvatanje rakova. To sveimaš ovde.» Pri ao mi je da smo se videli na Plitvicama na dan kada je 1993. godine VladoDeli doneo tri re na raka, koje je našao u jezeru Burgeti. On je bio sa dobrovoljcima koje jepredvodio Rade «Šiptar» i došli su sa Svilaje na Plitvice.U kafani smo popili pi e za sre u i njemu i meni, ali se više nikada nismo sreli.Meni je ovaj doga aj osvežio dan i sa velikom radoš u sam sve prepi ao generalu Lon aru.Kaže on u šali: «Vidiš da se isplati ratovati.»

Referisanje u komandi je kratko. Uglavnom konstatujemo ve poznate stvari. Komandantnam saopštava da je jedna naša delegacija otputovala u Ženevu u nameri da se saHrvatskom prona e rešenje za nastalu situaciju

Ponovno referisanje je 02.08.1995. godine u 08,00 asova.Na tom sastanku sam rekao, da sve do sada što sam izneo u procenama ostaje i da jeprocena temeljena na oko 75% verovatno e, a sada sam 100% ube en da e nas Hrvatskanapasti 04.08.1995. godine u jutarnjim asovima i to potkrepio slede im injenicama:

na prostoru Hrvatske i dela Bosne i Hercegovine sa ve inskim hrvatskim stanovništvomizvršena je mobilizacija.,Hrvatska sada ima ratnu armiju koja se kre e izme u 150 – 200 hiljada vojnika i ostalog

osoblja. Od tog broja oko 150 hiljada je angažovano neposredno na frontu,trenutni operativni razvoj jedinica HV i HVO, a potom i 5. i 7. korpusa A BiH, govori da su u

povoljnijem položaju u odnosu na SVK i VRS,jedinice VRS su iscrpljene u borbama oko Srebrenice i Žepe, nisu u mogu nosti brze

transformacije u jedinice visoke borbene spremnosti i plan operacije «Vaganj 95» za nasne e doneti ništa pozitivno,više izvora nas upozorava sasvim konkretnim podacima da e napad HV uslediti u ranim

jutarnjim asovima 04.08.1995. godine,pregovori koji su dogovoreni u Ženevi ne e dati nikakve rezultate. Prema raspoloživim

informacijama, Glavni stožer HV je naredio da današnji dan bude dan odmora za vojnike icenim da je to odmor pre velikih fizi kih i psihi kih napora.

231

Više operativnih izvora nas je upozoravalo da su pregovori u Ženevi maska i navodniposlednji pokušaj mirnog rešenja krize u Hrvatskoj, unapred osu eni na propast, jer SAD i SRNema ka podržavaju Hrvatsku u nastojanju da ratom reši pitanje Krajine. Oni su uz to veomaohrabreni dosadašnjim uspesima u ratovanju protiv SVK, a posebno uspehom u ZapadnojSlavoniji, pa je iluzorno o ekivati bilo kakav njihov ustupak u korist Krajine.

Posle iznete procene bilo je niz dodatnih pitanja, koja su se odnosila na informacije obrojnom stanju ratne armije, mobilizaciji, odmoru vojnika koji je odobren taj dan. Na svakood njih sam dao obrazloženjeGeneral Mrkši je tražio da obrazložim glavne pravce udara HV na osnovu svih pokazateljakoje sam imao.Odgovorio sam:«Neprijatelj e jakim snagama udariti na Baniju i Kordun. Pravac Sunja – Kostajnica uklju noPetrinja ugrožava prelaz u Dvoru na Uni. Preko r. Korana i r. Kupa na Kordun.Udar e biti veoma jak i žestok, jer je komandant te severne grupacije general bojnik IvanBasarac, koji e na taj na in nastojati opravdati epitet «heroja domovinskogh rata».

Osloncem na snage koje su ovladale Dinarom, osvojile Bosansko Grahovo i zatvorile izlaz izkninske doline, neprijatelj e svom žestinom udariti na Knin kojeg smatra simbolom isinonimom pobune još iz 1990. godine. Tome u prilog ide i podatak da je armijskaartiljerijska grupa raspore ena na potezu od Bosanskog Grahova do Crnog luga tokomprethodne no i oja ana sa još jednim divizionom i da e ona najverovatnije dejstvovati poKninu.Nakon ovih dopuna sve je prihva eno bez primedbi.U ostatku dana ništa se nije dešavalo. Živeli smo u is ekivanju prvih vesti iz Ženeve, potajnose nadaju i da e sve krenuti nekim drugim, povoljnijim, tokom i da e se ova agonija završitibez velikih i krvavih borbi. Razmišljao sam šta bi se moglo još uraditi, da li ima neko ko bimogao da se pokrene i da promeni ovu situaciju. Mnogi koji su u Krajinu došli sa generalomMrkši em više nisu tu. Uzeli su odmore. Posle parade i prvih borbenih dejstava na CazinskuKrajinu otišli su na odmore. I da su tu, ništa ne bi mogli da okrenu u našu korist.

Narednog dana o3.o8.1995. godine, ose ao sam veliku rezignaciju i umor. Otišao sam kodgenerala Lon ara i rekao mu:»Dušane, u inio sam sve što sam mogao. Ovo je mojmaksimum. Ja više nemam šta da dodam niti oduzmem. Ostaje mi da uzmem pušku ipridružim se borcima na prvoj liniji odbrane, možda još tu mogu da pomognem.»

On me gleda i onako pomalo sa nevericom pita, da li sam stvarno ube en da e HV sutranapasti. Odgovorio sam, da ne samo što verujem u to, nego sam potpuno siguran i samoneko udo to može da spre i. Nastavio sam da pri am o mobilizaciji u Hrvatskoj o 100 hiljadaljudi koji su dodatno stavljeni pod oružje, kako sad da ih ne upotrebi i da sve govori da su seodlu ili za primenu radikalne varijante u rešavanju krize. Ukazao sam mu na niz «sitnih»detalja koji idu tome u prilog.Po prvi put, zvani na politika u Hrvatskoj ne jadikuje zbog propale turisti ke sezone što jeindikator odlu nosti, da je 01.08. Tu man imao sastanak sa svim ambasadorima koji suakreditovani u Zagrebu i da im je najverovatnije dao obrazloženje svog postupka, a izBeograda je sutra dan pristigla informacija da je na tom sastanku Tu man jasno i glasno

232

saopštio da napada Krajinu i da više nema nikakve mogu nosti za odlaganje i eventualnopregovaranje osim jednog: mirna reintegracija u ustavno pravni poredak Hrvatske. Takavultimatum Srbi ne e da prihvate i onda ostaje samo oružje.Zaklju io sam re ima:»Bolje da to bude sutra nego da se ova agonija prolongira, ništa se nemože promeniti.»Mada je moja izjava delovala malodušno i oportuno, ja sam verovao u snagu naše odbrane.Stalno sam ponavljao, ali ne samo ja, da je za nas presudno prvih 2 – 3 dana uspešneodbrane, da odbrana izdrži prve talase napada, a kasnije e sve i i mnogo lakše.Snagama neprijatelja ne sme se dozvoliti prodor u unutrašnjost teritorije zemlje, rasecanje ispajanje snaga na pojedinim pravcima. To je bilo jasno svakom od komandanta do vojnika sapuškom koji je ekao u rovu.

Ja sam dobro znao loše navike jednog dela komandanata i najodgovornijih starešina, da dajunepotpune i lažne podatke o stanju u jedinicama, da uveli avaju stanje borbene gotovosti,da galame o svojoj snazi, a galamom su terali strah koji ih je obuzimao. Klasnije e se toobistiniti.Komandant 9. mtbr iz Gra aca, pukovnik Kordi Jovo, prvi je poklekao i kompromitovanjemodbrane njegove brigade dovedena je u pitanje komunikacija Knin – Gra ac – Korenica, da jena elnik štaba kninskog korpusa, potpukovnik Radi , bio potpuno van zbivanja i da gageneral Kova evi Slobodan uopšte nije obavestio o vremenu napada HV, pa se Radi našaozate en zbivanjima oko sebe.Komandant 18. brigade, je ušao u zonu razdvajanja na liniji Teslingrad – s. anak i nije uspeourediti položaje za odbranu niti priviknuti borce na novi ambijent, kojeg su oni znali samo popri ama izvi a a.Takvim ponašanjem zna ajno je oslabljena odbrana. Ponašanje ovih i još mnogih drugih biloje poznato komandovanju, ali se nije ništa preduzimalo, štaviše, davana je podrška takvomponašanju koje je predstavljano na rubu herojskog, a zapravo je bila najobi nija izmišljotina..

Kako je dan odmicao tako je bilo sve više informacija koje su stizale sa raznih strana i sve sugovorile da Hrvatska sutra napada na Krajinu. Uz informacije koje su govorile o napadustizala su i upozorenja, da se suzdržimo od upotrebe vatre prema neprijatelju i da e to bitinaš adut i sl.

Prvo upozorenje je poslao Na elnik Uprave bezbednosti GŠ VJ, general Aco Dimitrijevi , alito upozorenje nije prihava eno.U tenutku kada je telegram sa upozorenjem stigao, ve su vo ene prave borbe u zonamaodbrane 70. brigade 15. korpusa; 11. brigade 21. korpusa; 24. brigade 39. korpusa, aartiljerija je dejstvovala i na drugim mestima.

Drugo upozorenje je stiglo od Na elnika Obaveštajne uprave GŠ VJ, pukovnika Branka Krge,koji je definitivno potvrdio informaciju o napadu HV i tako er tražio suzdržanost do krajnjihgranica. Ovo je ignorisano i ocenjeno kao još jedna supozicija iz Beograda.S tim u vezi, meni je bilo jasno, da ni moje informacije nisu primljene sa sigurnoš u iodobravanjem, ali nisu ni odba ene, neka se na u za svaki slu aj!

233

Nave e u 20,00 asova kod komandanta na redovnom referisanju rekao sam:»Oni dolaze ujutro u 05,00 asova» i pokazao upravo takav sadržaj kojeg sam primio u 19,10 asova izinostranstva.

U 21,00 asova održao sam sastanak sa svim zaposlenim u Odeljenju za obaveštajne posloveGŠ SVK. Odao sam im priznanje za sav uloženi trud i napore koje su podneli tokom itavogovog vremena. Popili smo kafu i rekao sam im da svi idu ku ama osim Milana Lon ara izodseka za EI I PED i dve daktilografkinje.Nisu odlazili, pa sam rekao da sam ja no as dežurni i ako to ne treba da budem, ali ne u dapropustim trenutak napada i sebe proverim u poslu. Na kraju sam im rekao, da ako sutra ujutro do u na posao u 07,00, a ne otpo ne napad imaju pravo da me ignorišu i smatraju daim više nisam pretpostavljeni. Bio sam spreman da izvršim to obe anje. Nešto posle 22,00asova svi su se razišli.Sve veze su bile usmerene u odeljenje, sve jedinice EI zadejstvovane u punom sastavu.

234

Opis no i 03./04.08.1995. godine dajem po hronološkom redu doga aja ita nom vremenu.

22,30 asova javlja mi se oficir UN, saradnik «Zora» i kaže:»Li no sam video i izbrojao 11tenkova u selu Si a na granici gde naftovod iz Hrvatske ulazi na teritoriju Krajine. Nalaze se uborbenom poretku.»,22,45 obra enu informaciju telegramom prosle ujem u komandu 21. korpusa.Informaciju je primio zastavnik Pero Bunjev evi , sekretar komandanta korpusa.Istovetan sadržaj upu ujem na IKM u Slunj.23,00 asova iz Beograda me zove pukovnik Krga i moli da obezbedim jednovozilo za etvora lanu porodicu iz Knina koja hitno mora u Beograd. Odre ujemvoza a i vozilo i shvatam prave razloge njihovog odlaska.23,30 asova pozivam komandante brigada 7. korpusa redosledom.

1. Kapetana Popovi Nemanju u Vrliku. Izveštava me da je situacija napeta, ali se ništa nedešava. Upozoravam da na spoj sa 75. brigadom na Svilaji i da pazi na levu obali Peru kogjezera, Brav ev dolac je vrlo osetljiv, a od Maljkova mogu tenkovi. Sve prihvata i zahvaljujemi. Klaže da e se vrsto držati.

2. Kapetana Paravinju u Obrovac, komandanta 4. lake brigade. Raduje se što brinem onjemu. Razgovaramo o Velebitu koji i njega brine, ali se nada da e sve biti kako treba.Za pravac od sela Jasenica tvrdi da neprijatelj ne može pro i.

3. Pukovnika Davidovi Vladimira, komandanta 75. brigade u Drnišu. On je odlu an. Kažemmu da registrujemo podilaženje neprijatelja na prednjem kraju i da bude oprezan.Ve je pono .4. Ve nekoliko puta me poziva general Lon ar da se informiše o stanju na frontu. Nalazi sena odmoru, ali je vrlo napet i sav u is ekivanju.Pozivam na elnika štaba 18. k u Korenicu.Pukovnik akovi je dobrog raspoloženja. Razgovaramo o Velebitu, prednjem kraju 18.brigade, delu fronta prema 5. muslimanskom korpusu. Nigde nije lako, ali se nada da eizdržati. Pitam šta se dešava u zoni 70.pbr u Plaškom i on mi odgovara, da e se ustaše lošeprovesti u okršaju sa ovom brigadom.5. Veza sa komandom 39. k je vrlo loša i odustao sam od galame, jer se i onako ne možemosporazumeti.6. Oko 02,00 asova kod mene dolazi pukovnik Tihomir Alavanja, rukovode i starešinadežurnog tima i kaže, da je upravo primio poruku od neidentifikovanog pripadnika UN danapad po inje u 05,00 asova i da budemo oprezni. Alavanja mi je rekao da preduzima mereu skladu sa primljenom informacijom.7. Do 03,20 asova obavestio sam sve jedinice o ta nom vremenu napada po poslednji put.Odmah zatim pozvao sam generala Lon ara i rekao mu da bi bilo dobro da do e u komandu.Došao je odmah.8. 04,00 asova oružane arke su na sve strane. Na nekim mestima se ve vode borbe.Eho puš ane paljbe odjekuje dolinom.

235

Ta no u 05,00 asova stravi an artiljerijsko raketni udar po Kninu. Prvi ciljevi su zgrada GŠSVK i uži centar grada, kasarna i tvr ava. Kasnije je vatra preneta po itavom gradu, bezselekcije ciljeva.Dok silazim u podrum, po hodnicima su isprevrtane stolice, stoje e velike pepeljare i svedrugo što se tu našlo. Projektili su padali u dvorište zgrade, pa se u samoj zgradi ose aoveliki pritisak detonacija, sva dvorišna stakla su popucala. U trenutku dok ulazim u podrum uoperativnom centru komandant 44. raketne baze izdaje nare enje i naše rakete su lansiraneu 05,05 asova.Posle dvadesetak minuta artiljerijski napad jenjava, ali ne prestaje. Uglavnom se uje dejstvovišecevnih baca a raketa koji prave buku, ali manju štetu.Po inju pristizati i prve informacije o žrtvama artiljerijskog ga anja Knina. Duž glavne ulice uKninu od mosta na r. Krka do izlaska prema Golubi u registrovano je jedanaest pogo enihstanovnika, još uvek se ne zna koliko je poginulo, a koliko je ranjeno. Pristižu i informacije,da je neprijatelj prakti no ga ao itav grad, da nema dela grada u kojem nije pala kojagranata ili raketa. Tvr ava je bila osnovni orjentir za ga anje zgrade komande i rezidencijePredsednika RSK koji su se nalazili u podnožju tvr ave. Ku a u kojoj sam ja stanovao jepogo ena. Pokušavam interfonom da dobijem Ivaniš Ostoju ili njegovu suprugu An u koji suradili kod mene, ali se niko ne javlja. Verovatno su pobegli sa prvom kanonadom.Polagano odmi e dan. Pokušavamo stupiti u vezu sa više izvora da bi videli razvoj doga aja.Veze su još uvek dobre i u funkciji, ali se malo ko javlja na pozive.Po inju da pristižu izveštaji iz komandi i ni jedan od njih ne zabrinjava svojim sadržajem.Štaviše, sti e se utisak da se sasvim dobro držimo, da na nekim delovima fronta, gde je HVimala slabije snage, imamo inicijativu.Prema tim izveštajima, uspešno su odbijeni napadi na pravcima:

s. Brlog – Drenov Klanac – Glavace,Pakovo selo – Drniš,Teslingrad se drži dobro i javljaju da su prešli «prugu smrti»,Kod Petrinje i Sunje jedinice 39. korpusa imaju dobre rezultate u odbrani,Na Dinari je stanje vrlo ozbiljno, ali ne i kriti no,Na Velebitu oko Alana se nešto ozbiljno dešava, ali nemamo vezu sa tim delom.Vrlo je neizvesno kako e se odvijati situacija iz pravca Bosanskog Grahova. Naše jedinice u

Strmici za sada drže stanje pod kontrolom i ne dozvoljavaju neprijatelju da iz tog pravca ja eugrozi Knin,Na prilazima Obrovcu vode se velike borbe i naša odbrana odoleva,Benkova ka brigada se dobro drži i za sada nema ugroženih delova,Sa Korduna stižu tako er ohrabruju i izveštaji.Na svim delovima vlada smopouzdanje i odlu nost. Nema ni jednog traga malodušnosti i

popuštanju.

Na osnovu svih primljenih informacija, stanje pre podne je bilo jednako kao i toliko puta pretoga kada je Hrvatska atakovala na teritoriju Republike Srpske Krajine. Ovaj put je bila razlikau tome, što se nije najjasnije uo avalo težište. Podjednako su napadali dužinom celog frontai to je potvr ivalo raniju procenu da na svim delovima žele uspeh u kona nom slamanjuotpora SVK.U Kninu je ve prili no uzavrela situacija. Ima dosta onih koji žele da ga napuste i mnogi venapuštaju. Hrvatska artiljerija pokušava da ga a deo komunikacije koja iz Knina ide ka

236

Pa anima i dalje prema Gra acu. Želja za odlaskom u zbeg podstaknuta je i injenicom da suprojektili iz artiljerijskog oru a HV znatno više poga ali civilne ciljeve nego vojne. Pri injenaje zna ajna matrijalna šteta, ali niko ne zna kolika je, niti ima mogu nosti da se procena vrši.

Iz Beograda me zove kapetan Dragan. Pita da mu preciznije objasnim šta se dešava u Kninu iKrajini, da su informacije u Beogradu oskudne i nejasne. Kažem mu da je izvršen napad naitavu Krajinu, da trenutno stanje nije loše, ali da nam više ne može pomo i. On tražimogu nost da se vrati u Knin i ja ga uveravam da je to sada gotovo nemogu e.

To što nismo znali šta se dešava na Velebitu, postalo je jasno oko 14,00 asova. Dobili smoinformaciju da je HV ušla u selo Sveti Rok, a potom i u Lovinac. Gra a ka brigada je, udaroms boka, prese ena. Sada je ugrožen Gra ac, put Knin – Korenica i još mnogo šta drugog.

Neko širi informacije, koje stižu ko zna od kud, da jedinice 11. korpusa u Isto noj Slavonijiimaju zna ajnog uspeha u napadu na Osijek i Vinkovce. uju se kombinacije, da je Osijeknovi glavni grad Krajine umesto Knina i sl.

U vremenu od 14,00 do 17,00 asova mnogo toga se kvari. Zapravo stižu izveštaji iz kojih jejasno, da oni prethodni izveštaji nisu bili napisani na osnovu injenica ve poga anja i želja,i, sada od jednom, situacija je mnogo lošija od o ekivane. Ona je bila loša i pre samo što otome nismo znali ništa.U 17,00 asova komandant GŠ SVK je predložio Predsedniku RSK gospodinu Marti u, dadonese naredbu o povla enju stanovništva na bezbednije prostore (ne navodi se koje).Kod mene dolazi general Lon ar i pita, da li možemo zajedno do Teslingrada, jer mu se tamonalazi sin. Zbog umora ne mogu da vozim i odre ujem pratnju sa kojom je otišao.Više nemamo informacija šta se tamo dešava, nemamo informacija da li se može pro ipored Gra aca i polagano ostajemo odse eni od glavnine vojske. Samo povremenouspevamo s nekim da dobijemo vezu.Za 20,00 asova svi komandanti brigada 7. korpusa su pozvani na referisanje u GŠ SVK, a neu komandu korpusa. Do tog vremena napisana je naredba o evakuaciji stanovništva, koju jepotpisao Milan Marti .Primam informaciju da je na r. Una veliko zagušenje, jer Vojna policija VRS ne dozvoljavaprelazak U Republiku Srpsku. To je tog asa bila jedina valjana i sprovodiva ta ka operacije«Vaganj 95» da se ne dozvoli prelazak civila iz Republike Srpske Krajine u Republiku Srpsku.Iz Republike Srpske nema nikakvih informacija da njihova vojska može udarima po HV i HVOumanjiti pritisak na Krajinu. Da je planirana operacija po ela istog asa kada i napad HV naKrajinu bilo bi mnogo druga ije. Uspeli smo da primimo informaciju, da su jedinice 5.muslimanskog korpusa krenule u napad i na Krajinu i na Republiku Srpsku.Posebno ugrožavaju izlazak sa Korduna i Banije prema Dvoru na Uni, ali po svemu sude itežište napada je na jedinice NO AP Zapadna Bosna.U 20,00 asova po inje zakazani sastanak. Prisutni su svi komandanti brigada osim iz Vrlike.Tamo je odbrana probijena.

Komandanti brigada nemaju šta da kažu. Situacija je krajnje kriti na i stanje loše.Sastanak završavamo oko 21,00 asova saopštavanjem naredbe da GŠ SVK napušta Knin iodlazi na IKM u Srb.

237

Iz Knina sam Krenuo nešto oko 23,30 asova. Mnogi su ve otišli, a neki se još spremaju.Na parkingu komande ima dosta ošte enih vozila, gume, rezervoari za gorivo, stakla. Mojevozilo nije ošte eno, ali kad sam otvorio vrata ništa nije na svom mestu. Posipadalepepeljare, unutrašnje svetlo visi, deo plastike napred ispao iz ležišta i tako, ali vozilo pali i ufunkciji je. Ja i Lon ar kre emo zajedno. Pazim da po ulicama kojim se vozimo ne nagazimkakav metal ili drugo, da ne bi probili gume. Dolazimo do mosta na r. Butišnica. Pored naskre u se i drugi, nema velike gužve, ali se svi utrkuju da što pre napuste Knin. Vozimo seprema Pa anima, iznad Vrela Zrmanje prema Popini i Srbu. Sustižemo i prestižemo manjekolone izbeglica. Što se više približavamo Srbu gužva je ve a. U no i bez svetala sve to delujesablasno. U Srb ulazimo teškom mukom. Ve je prošlo 03,00 asova 05.08.1995. godine. Ucentru mesta su štabna kola koja ukazuju da bi tu trebala da bude komanda, ali tu nemaorganizovanog rada, samo po neko u e ili iza e i svi su u žurbi. Mnogi su ve polegali natopli asfalt, starije osobe, žene i deca. Sa vozilom se ne može dalje. Parkiramo se i ekamo.Izlazim iz vozila i osmatram da li ima ikakva mogu nost da pro emo do Suvaje, ali od togposla nema ništa. Kompletan put je zauzet, skoro da se ni pešice ne može dalje.Ovo je drugi dan bez hrane i cigareta. Nisam se ni setio toga, da mi nisu nestale cigarete.Nisam spavao gotovo 50 sati, neobrijan, znojav i umoran, ali san mi ne dolazi na o i.Ne mogu da se oslobodim crnih misli koje su me obuzele od po etka napada. Sve mislim, dali se ovo moglo izbe i, ko je za sve to kriv, ko je ovaj narod toliko obmanjivao i manipulisaonjihovim ose anjima, da oni sada povaljani po asfaltu i ko zna kuda još, ne znaju šta imsutrašnji dan nosi.Više nikakvu vezu nemamo, ni mobilni telefon kojeg sam imao ne radi, nema signala.Jutro je maglovito, sve do 10,00 asova je magla, koja je prili no gusta i ne vidi se daleko. Nasve strane uju se glasovi, deca pla u, dozivaju se imenima i nadimcima.Neko kaže da je jedna žena umrla na poro aju. Sahranjuju je u jednom šljiviku poviše putakoji vodi za Donji Lapac. Plašimo se dejstva avijacije, a ciljeva na pretek, uglavnom stari ljudi,žene i deca.U mestu vojske nema mnogo, nema ni jedne jedinice, još uvek su napred i ne dozvoljavajuneprijatelju da prese e Krajinu. U Kninu ne znam šta se dešava. Svi su ranije krenuli iz njega.Meštani Srba se nikuda ne pokre u. Stoje ispred ku a i na prozorima. Razgovaraju sa nama izzbega, traže informacije kako bi doneli odluku šta da rade. Neki se i spremaju, jer ne verujuda e se i ovo mesto spasiti od pada u hrvatske ruke.Kolona se ipak po malo kre e napred, otvaraju se prolazi i tako stižemo za itav jedan dan dovrela Une. Tu moramo provesti drugu no . Kolone iz Srba i iz Donjeg Lapca se slivaju premaMartin Brodu, a propusna mo puta je mala i to zna ajno usporava kretanje. S ove straneDalmacija i deo Like, a sa druge strane najve i deo Like sve do delova opštine Plaški. Uspeosam da se probijem do Donjeg Lapca, a tamo u više kolona putem i kroz polje nepreglednekolone izbeglica hrle prema Uni i jedinom prelasku i spasu. Javlja mi se slika od pre nekolikodana kada sam video kolonu koja je odlazila iz Drvara. Šta se tamo dešava? Jesu lineprijateljski vojnici ušli u Drvar, jesu li vojnici 5. muslimanskog korpusa krenuli uzvodnoUnom u pravcu Kulen Vakufa i Martin Broda, da li ovaj narod uspeti da pre e reku i na espas u Republici Srpskoj?Dva dana su mi trebala da odem prema Donjem Lapcu i da se vratim do izvora Une.Susre em mnogo poznatih ljudi. Susreo sam i pukovnika Stevu Ševu, ho e do rodnog sela, nezna šta mu je sa majkom.Veli anstveni prizor izvora jedne od najlepših reka sada je pomu en ovim slikama pa enikakoji pognutih glava prolaze i ne znaju kuda idu. Voda na izvoru kao da pla e nad sudbinom

238

stradalnika i njihovom nestvarnom krivicom koja se ogleda samo u tome što su druge nacijei druge vere i što nisu po meri onima koji kroje novi poredak. U tom krojenju poretka onikoje smo do ju er zvali bra om – Hrvati sada isukanih kama kidišu da dokažu da su vernesluge novih gospodara i oni koji su ih stotinama godina branili od mnogih nevolja sada sunjihovi glavni neprijatelji. Mržnja nije nikada prestala, ali je u proteklih 4 5 godina dostiglaneslu ene razmere i svoj vrhunac, pa ne ude nikava zverstva koja hrvatska vojska ini nadnedužnim i nejakim. Ne zna da li je istina ili samo insinuacija, ali do nas dopiru vesti dahrvatska vojska napreduje i da ispred sebe sve uništava, pali, ruši i ubija. Nemaju milosti niprema kome. Žele sada i bez odlaganja da unište sve tragove postojanja Srba na ovimprostorima i u Srbu, koji nosi to ime i pre nego što su Hrvati došli na ova podru ja . Sada jeprilika i ne e je propustiti. Osta e jadikovke i izvinjenja, ali se nikada više sli na slika ne eponoviti. Ostaje nada da e Hrvati u nedostatku Srba po eti me usobne obra une, jer njimaje život bez krvi ravan životu žednog bez vode.

Nisam više mogao da izdržim vožnju metar po metar. Izašao sam iz vozila, uzeo pušku, RAP iuturicu vode sa izvora Une. Milanu sam rekao da nastavi sam i ako me ne stigne na i e mose na Oštrelju, koji je od tog mesta udaljen više od 40 km.Dan kao i prethodni. Magla se po ela dizati nešto posle 10,00 asova. Do tada sam biomiran, ali sada kad se pojavljuje nebo opet mislim na dejstvo avijacije. Izlazim sa puta i krozšumu se probijam prema Martin Brodu. On nikud se ne uje nikakva pucnjava.Silazim prema Uni i prema Martin Brodu. Uz put sam sustigao dva vojnika. Oni nisu bili nigdeangažovani. Obojica su iz Lapca, gladni i umorni. Dalje nastavljamo zajedno i dolazimo doželezni ke stanice u Martin Brodu.Kod magacina na železni koj stanici nailazimo na baštu. Nema nigde nikoga i mi samiuzimamo nešto za pojesti. Vojnicima sam podelio glavicu kupusa, a sebi nekoliko mrkvi izeleni paradajz.Odlazimo do Une na «moje» imanje i tamo smo se napili vode, umili i opravli arape.Iz pravca uš a Unca u Unu gde se nalazi veliki ribnjak odjekuju detonacije bombi. Neko ubijaribu u ribnjaku da bi imao šta da jede.U 17,00 asova prešao sam most na reci Uni i ušao u Republiku Srpsku. Okrenuo sam se dapogledam iza sebe. Niz padine prema Martin Brodu i putem i stazama koje vode pre icamaspuštale su se kolone pešaka i vozila, kamiona, traktora i zaprežnih vozila.Potpuno sam zanemeo od te slike, niti dobro vidim niti dobro ujem, kao da sam u agoniji.Korakom se kre em prema Oštrelju. Na jednom mestu sam pokušao da se vozim nazaprežnim kolima, ali tako da jednom nogom stojim na zadnjoj ko nici. Odustajem, jer mi jelakše da hodam.Na Oštrelj dolazim oko 22,30 asova. Tu u se zadržati, jer je tu komandno mesto 2. kk i IKMGŠ VRS. Uspeo sam da se javim ku i u Beograd i sinu estitam petnaesti ro endan. Sada mije malo lakše.Na Oštrelju sam prespavao u jednoj sobi u kojoj nas je bilo nekolicina. Zaspao sam dok smopri ali šta se sve dešavalo proteklih nekoliko dana. Moji drugovi iz 2. kk pri aju mnogeneverovatne stvari, koje su za nas novost, jer ve etvrti dan ne dobijamo nikakveinformacije osim onih koje doznamo od nekih lica koja dolaze iz razli itih pravaca.Doznajem vest da je 21. korpus na Kordunu kapitulirao, da se na putevima prema Dvoru naUni dešavaju zlo ini, jer su muslimanska 505. brigada iz Bužima i neka jedinica HV pokušaleda preseku povla enje prema Republici Srpskoj i da su nemilosrdni prema bilo kome ko imse na e na putu.

239

Hrvatski radio je ve objavio pobedu isti u i da se radi o velikoj i briljantnoj pobedi Hrvatskevojske i celokupnog naroda, koji su velikim naporima oslobodili zemlju, a da su Srbi, i akopozivani da ostanu, samovoljno napustili Hrvatsku i uputilise u Republiku Srpsku i Srbiju.Može li biti nešto licemernije od tog saopštenja. Vidi se da su od Nemaca nau ili sve, pa i tugebelsovsku propagandu koju tako vešto i besomu no primenjuju itavo ovo vreme.

Pre podne 08.08.1995. godine silazim u Bosanski Petrovac. Odmah ispod šume iz pravcaOštrelja i Drvara po inje da se proteže polje. Ve je u znatnoj meri zakr eno vozilima,borbenim vozilima, oklopnim vozilima i artiljerijom. Tu je kao neko sabiralište i o igledno dase to ne e odatle pomerati.

U samom Petrovcu je ludnica, sastaju se dve izbegli ke kolone. Sve prodavnice i ugostiteljskiobjekti rade. Ve ponestaje robe iz prodavnica, i ako se kupuje najnužnije. Niko ne zna kojesu cene, a za ovih 4 godine rata smo navikli da višestruko sve pla amo, pa nismo iznena eni.Trgovci ho e da zarade, a na kome? svom ili tu em, nije važno.Tada nisu znali da za nekoliko dana i njih eka ista sudbina. To je vreme u kojem je bitnopreživeti taj as, a nekoliko dana unapred je delovala kao daleka budu nost. U ovakvimokolnostima mnogi je ne e ni takvu doživeti.

Od Bosanskog Petrovca idemo ka Prijedoru. Sada sam u kolima sa Nikolom Šuputom izorgana bezbednosti. Prolazimo Bravsko. Uz put smo naišli na zastoj kolone. Ispred nas udolini gori šleper, a pored njega putni ko vozilo. Oni koji su sve posmatrali, pri aju nam da jehrvatska avijacija ga ala kolonu, da je šleper pogo en i to putni ko vozilo koje se našlo uneposrednoj blizini. uju se detonacije iz vozila. Zapaljene su konzerve i sada usled visoketemperature eksplodiraju.Pokušavam da to fotografišem, ali prime ujem da mi je foto aparat polupan. Kako, kada i igde sam ga razbio ne mogu da se setim.Skre emo s puta i sa gornje strane obilazimo zapaljeni šleper. Dolazimo u Velagi e iskre emo ka Sanskom Mostu i Prijedoru.

GŠ SVK je smešten u objektima GP «Kozara» u Prijedoru. Imamo neke kancelarije, mnogonas nedostaje, niko ništa ne zna gde se ko nalazi. Komandant GŠ SVK general Mrkši ikomandant VRS general Mladi su otišli u Novi Grad. Tamo je vrlo kriti no, potpuno jeugrožen prelazak izbeglica iz Krajine.Niko ne zna pojedinosti o predaji 21. korpusa i šta se desilo sa narodom i vojnicima.Neko kaže da je predaja obavljena uz prisustvo UN i da e sva vojska i narod biti preba enivozilima u Srbiju, autoputem kroz Hrvatsku! Ne mogu da verujem šta se sve dešava i gdesmo se našli.Odlazimo u hotel da se odmorimo. Tamo u restoranu susre em generala Novakovi a i grupuvojnika koja ga prati. Uspevamo da razgovaramo toliko da se jedva razumemo. Nikome nijedo pri e. On se vra a sa dela oko Žirovca, tu je pokušao nešto da uradi ali bez uspeha, a utrenutku napada nije bio u Krajini, vra ao se iz Ženeve gde se nalazio na pregovorima.Preno ili smo u Prijedoru i u jutro nastavljamo prema Banja Luci. Na pola puta zastoj. Nekoje nekoga ubio u koloni, zbog nekog nesporazuma. Nema zakona i svako je sada u pravu ideli pravdu po svome.

240

U Banja Luku dolazimo kasno posle podne i odlazim kod kolege Kneževi ede. Sa edom seznam itav niz godina. Tu su i ostali koje poznajem. Pri amo o proteklim danima, šta bi biloda je bilo, i tako redom. Ništa ne e pomo i, pri amo tako da ne bi utali.

Tu smo ru ali. Kod ede ostavljam svu opremu koju sam poneo i vozilo koje sam koristio.Tražim od njega da me preveze u Srbiju.On pristaje i odlazim za Bjeljinu. Vozimo se nekim obilaznim putem na kojem nemaizbegli kih kolona.U no i 12/13.08.1995. godine prešao sam most na reci Drini kod Karakaja i otišao u Beograd.Dana 15.08.1995. godine podneo sam molbu za prestanak vojne službe.Tako je završeno moje ratovanje u REPUBLICI SRPSKOJ KRAJINI.

U ovom tekstu sam spomenuo veliki broj doga aja i ljudi. Mnoge nisam, jer bih u dobrojnameri napravio veliku štetu. Zbog svega ovog što sam opisao i onog što sam pre utao, uHrvatskoj sam osu en na 20 godina zatvora. Po Zakonu o amnestiji i oprostu obuhva ena je imoja presuda.Prate i šta se dešava i da se s vremena na vreme spominje moje ime u razli itim situacijamanisam siguran da je taj oprost greha kona an.

No na sve ovo pisanje, ja se nisam odlu io iz mržnje prema Hrvatskoj i Hrvatima.Nisam pisao ni sa namerom da bilo šta prekrajam ili izvr em. Napisao sam onako kako samtog asa beležio i kako sam u pojedinim trenutcima razmišljao i o ljudima i o doga ajima.Politika koja je devedesetih godina promovisana u Hrvatskoj dovela je mene i najve i deomojih sunarodnjaka u situaciju da se borimo za biološki opstanak. Vladala je potpunaugroženost za imovinu i živote. Na sve strane su pravljeni spiskovi za likvidacije, pretnje iucene, prozivanja i etiketiranja, udaljavanje od posla ili u najboljem slu aju dodeljivanjeposlova za koje je potrebna niža stru na sprema.Možda bih se ja druga ije ponašao i druga ije rezonovao da nisam znao mnogo više odobi nog oveka, I taj, obi an ovek, je prepoznao opasnost od povampirene nemani fašizmai ustaštva što se nije krilo, jer su takvi sedeli u Saboru, u Vladi i na drugim odgovornimmestima u Hrvatskoj i sa svih strana navla ili opasnost nad svakim Srbinom u Hrvatskoj.injenica jeste da u to vreme HDZ nije bila partija ili stranka, to je bio pokret najve eg dela

Hrvata, podržan od najekstremnijih ustaških zlo inaca iz itavog Sveta. Iz vrha tog pokretana ijem elu je bio Franjo Tu man, javno i otvoreno je izazivana i podsticana mržnja premaSrbima, pod njegovom palicom i na osnovu njegove ideje Srbi su brisani iz Ustava Hrvatske iod konstitutivnog naroda, preko no i, postali nacionalna manjina.Znaju i dobro kakva e reakcija uslediti, nije trebalo dugo ekati da se sav srpski narodproglasi okupatorom i to najmanje 15% od ukupnog broja stanovnika u Hrvatskoj. Tako sami ja postao okupator. Po toj logici okupator sam postao danom svog ro enja i time je zamene ve bila napisana presuda biološki nestanak.

ime sam se ja i svi ostali Srbi toliko zamerili Hrvatima i Hrvatskoj da preko no i nas svrstajuu drugorazrednu kategoriju? Da li time što je srpski narod, brane i goli život, i u Drugomsvetskom ratu krenuo u odbranu otadžbine? To što su se na putu borbe našle ustaše ikvislinška NDH, sada Hrvatska koristi da prikaže kao vlastitu antifašisti ku borbu i u tom deluignoriše ulogu Srba.

241

Jesam li se ja i drugi zamerili Hrvatskoj što smo voleli Socijalisti ku Federativnu RepublikuJugoslaviju? Ljubav prema SFRJ i prema Hrvatskoj nisam nikada delio, jedna drugu jedopunjavala i uzajamno se ispreplitale.Kao pripadnik i oficir JNA iskreno i istinski sam verovao u proklamovane vrednostisocijalisti kog društva u kojem sam ro en i u kojem sam živeo. Nikada nikog nisam delio nipo imenima, naciji, veri ili rasi. Duboko sam verovao da je sve zlo ovog sveta daleko iza nas,da smo postali civilizovani i emancipovani. Na žalost, teško sam se prevario.Za vreme rata nikoga nisam ponizio niti uvredio. Po prirodi posla susretao sam se sarazli itim kategorijama ljudi. Video veliki broj zarobljenika, a sa nekima od njih i razgovarao.Nijedan nije bio uskra en za hranu, cigarete i smeštaj primeren okolnostima.Prema zarobljenicima se postupalo humano. Ratni zarobljenik Mile Dujmovi iz sela Švica,opština Oto ac je za vreme zarobljeništva ugojio se 18 kg. Muslimanska strana je prijavilakasarnu u Željavi i vlasti u Krajini, da se na toj lokaciji nalazi logor ratnih zarobljenika, da ihima nekoliko hiljda i da su izloženi razli itom zlostavljanju. Kada je došla komisija Crvenogkrsta i pregledala lokaciju lako je zaklju ila da tu nikada nije boravio veliki broj ljudi. Ja samod njih tražio da konstatuju samo razliku u kilogramima kod zate enog Dujmovi a, a sa njimmogu da razgovaraju bez našeg prisustva, da se vidi da nemamo logore za zarobljenike venjihovo tovilište. Ništa nisu radili, samo jeli i pili.

I danas nosim mnogobrojne slike stradanja, pojedina nog i kolektivnog, za vreme rata.Od dana dolaska u Krajinu i slika streljanih nevinih žrtava u Gospi u koje smo pronašli kodLipove glave, masakra i pokolja u Meda kom džepu, preuzimanja i identifikacije leševa ukrugu fabrike «DMB» u Korenici, leševi muslimanskih boraca pripadnika NO AP ZapadnaBosna. To nisu bili leševi, to su bila izmasakrirane gomile telesa koje se nisu daleidentifikovati. Ja znam da je leševa bilo i na drugoj strani, da su stradale nevine žrtve, ali ja onjima nisam pisao, jer ih nisam video. Pisao sam ono što sam ja video, uo i doživeo. Onakokako je bilo, bez laži i podmetanja. Veliki je broj onih koji nastoje i ovaj period prekrojiti iprikazati u drugom svetlu.Slika današnje Hrvatske i odnosa u njoj nije slika onih odnosa iz devedesetih godina. Da li jeHrvatska sama tako htela ili je imala ulogu vernog sluge ja ne znam, ali se jasno razabirekako tanana nit zlo ina kog delovanja se proteže tokom itavog 20. veka. Istorija beleži idokazuje da Antu Paveli a Poglavnika NDH i Franju Tu mana kao Vrhovnika Hrvatskepovezuje ista ruka. Snažna ruka Vatikana i njenih vernih službi u Engleskoj i SR Nema koj.

Samo zahvaljuju i tim snagama Ante Paveli nikada nije odgovarao za zlo ine u Hrvatskoj,Bosni i Hercegovini i Vojvodini, a Franjo Tu man nije stigao do Haga, jer ga je smrt pretekla.Kontinuirano i poslušno delovanje Hrvatske po diktatu mentora je nagra eno. Nagra eno jesamostalnoš u u neutemeljenim granicama koje su dodeljene od strane Josipa Broza i KPJ,kandidaturom za ulazak u EU i ako po me unarodnim standardima ne ispunjava uslove,prijemom u prošireno lanstvo Saveta bezbednosti i sl.Koji paradoks. Zemlja iji su državljani – Hrvati bili utemeljitelji savremenog terorizma u 20tom veku, koji su širom sveta planirali i izvodili teroristi ke akcije, rušili, palili ubijali iplja kali, sada postaju lanovi Saveta bezbednosti.Verovatni kriterij je bio iskustvo u kidanju i razaranju me unarodnog tkiva.Takvi su trebali Nema koj, koja je i ako kažnjena, vodila ra una i negovala kategorijuustaških emigranata i zlo inaca. Znala je da e do i dan osvete za sve što je doživela u dva

242

svetska rata na prostorima Jugoslavije. Pokolj i progon Srba od Republike Srpske Krajine,Republike Srpske i Kosova nije ništa drugo nego osveta.

Danas Hrvatska na sve strane reaguje, upu uje diplomatske note i smišlja tajno i javno, kakobi napakostila Srbiji, proziva je da daje uto ište nelegalnoj i nelegitimnoj Vladi RepublikeSrpske Krajine u izbeglištvu. S kojim pravom? Zar pravo da odre uju oni koji i dalje slaveustašku grobnicu u Blajburgu, oni koji su na sve na ine pomagali šiptarsku borbu zaotcepljenje od Srbije, obu avali šiptarske teroriste, pomagali matrijalno i moralno, oni koji sena najbestijalniji na in podsmevaju srpskim žrtvama u Jasenovcu i na dugim mestima,pravdaju i te žrtve žrtvama u Srebrenici, koju izmisliše i smisliše da umanje istorijskuodgovornost za sve što su u inili.Ja znam da u Hrvatskoj ima dobrih i estitih ljudi i još za vreme rata sam se ljutio na svakogakoji je umesto»hrvatski vojnik» upotrebljavao izraz «ustaša». Ja sam pišu i ovaj dnevnikuvek imao prihvatljivu terminologiju i izraze, samo tamo gde sam prenosio kazivanja drugihupotrebljavao sam izraze kako su oni izgovarali.

Prljava igra se ose a na sve strane. S jedne strane, ne dozvoljavaš da se prognani vrate,nemaju pravo na imovinu ili obnovu porušene imovine, a s druge strane, iniš sve da i tamogde su našli uto ište osete osvetu.Moja želja je bila velika da budem uz svoj narod u trenucima kada mu je bilo najteže, kada jebio biološki ugrožen i kada je poklekao pred nadmo nijim neprijateljom i morao da napustivekovna ognjišta.Pri e o predaji, prodaji i izdaji uvek sam doživljavao kao delovanje neprijatelja na planurazbijanja jedinstvenog nacionalnog tkiva. Nijedan stanovnik Krajine ne bi menjao svojeognjište za bilo koju adresu u Beogradu ili drugde, nije za njih Srbija bila obe ana zemlja vejedina adresa na koju su mogli da odu.Srpska zemlja u Hrvatskoj je okupirana i oteta, preprodana i podeljena sektama nakoriš enje. Time je izvršeni zlo in još ve i i sramota me unarodne zajednice neskrivena.

Ve dugo Hrvatska i Hrvati žive u transu i ludilu u koje su zavedeni smišljeno i planski. Moždae do i dan kada e iz njega iza i i upitati se:»Šta smo to uradili i zbog ega?»Ako do e taj dan neka im je prosto sve.

Ja nisam mogao da ekam dve decenije da vidim, ho e li neko u Hrvatskoj da me ubije.Nisam imao mogu nosti ni da biram, imao sam samo ovaj put i nijedan više. Ni ja ni bilo komoj nije ubio nijednog hrvata, a oni meni jesu.

Izabrao sam ovaj put i na njega sam do Boga ponosan.

243

EPILOG

Genocid nad srpskim narodom u današnjoj Hrvatskoj ima svoju dugu tradiciju.Novija istorija prošloga vijeka svakako je najstaršnija i najtemeljitije izbrisalapostojanje srpskog nacionalnog bi a na tim prostorima.

Sjetimo se samo logora u Gospi u, stvoren u Drugom svjetoskom ratu, ak prije nacisti kihlogora smrti. U tom logoru je samo za etiri mjeseca ubijeno 40.123 Srbina, dokazano, ljudi simenom i prezimenom. Zbog srpskog ustanka i talijanske okupacije taj logor je raspušten1941. godine i za novu strašnu lokaciju odre en je Jasenovac.

Ustaška NDH je bila specifi na još po ne emu, jedina od nacisti kih zemalja je imala logor zadjecu. 20.000 djece sa imenom i prezimenom je ubijeno na namonstruozniji na in.

Nijedna država pod dominacijom Tre ega Rajha nije sebi uzela u zadatak da uništi jednutre inu stanovništva sopstvene države. NDH je sebi postavila strašan cilj, da uništi sve Srbena toj teritoriji. Po sistemu jednu tre inu pobiti, jednu pokrstiti, a jednu iseliti.Nije nikakva tajna da je ove rije i ponovio pedest godina poslije, Titov general Tu man, idodao u postotcima da na toj teritoriji ne smije biti više od 3% Srba.

Zašto ovo sada pri amo?Jednostavno kao uvod u najstaršniji sat istorije Srba Like, Banije;Korduna i Dalmacije.Sat istorije kojega emo pamtiti, a koji traje i danas. Poslije fizi kih likvidacija likvidriali bi iIstinu.Za nas Pravoslavne Srbe bio je to obrambeni rat, nismo zalazili u tu e njive, branili smosvoje.asno su branili nesretni Srbi svoja ognjišta i njive i uspijevali dok nije izdajnik Miloševi , sve

nas izdao i prodao. Uništenje srpskog naroda, i fizi ko i teritorijalno i duhovno po elo je podpetokrakom, a tako i završava, pod petokrakom. Užasno lice fašizma i komunizma je uništilopostojanje Srba na ovim prostorima.

Njema ka je kao okupaciona sila u 2.svj. ratu bila kažnjena kao odgovorna za genocid,denacifikacijom i podjelom teritorije.Hrvatska je prošla nekažnjeno da bi desetlje ima kasnije dobila i državu.O najve em progonu Pravoslavnih Srba koje istorija pamti ne smije se javno govoriti, kao dapostoji zajvera šutnje štampe i svih ljudi od pera.Sve nesre e i tragedije se danas skrivaju pod velom demokratije, pa takoi nesre a srpskog naroda. U toj demokratiji evropske podkulture, svi imaju pravona sve osim žrtve.. Žrtva je kažnjena dvostruko, genocidom i šutnjom.Evropa i Amerika zbog toga doživljavaju svoj civilizacijski sumrak, gaze i slobodu i dušu malihnaroda.

Gaze i i uništavaju i naše Svetinje i Hramove. Hramovi nisu samo zidovi i istorija, hram jesveto mjesto, koncentracije duhovne blagodati u kojoj u estvuje višnji svijet.Hram je vje nost u vremenu i beskona nost u prostoru, ako i padnemo od Boga

244

od vjere ne otpadamo.Ciljevi uništenja jednog naroda drevne hristjanske civilizacije su bili jasni i perfidni.Nisu se okomili na inteligenciju toga naroda, jer inteligencija je potkupljiva i naj eš e jemijenjala tabore.Cilj uništenja je bila "elita jednog naroda" a ta elita je seoska, koja je stolje ima živjela nasvojoj zemlji, generacijski predana vjeri i tradiciji. Zbrisati tu elitu sa zemlje, ku e uništiti,Crkve porušiti i popaliti bio je monstruozni cilj zlo ina ke organizacije koja nije skrivala svojenamjere ak ih je uvjek jasno i javno definirala.175.000 dobro obu enih i naoružanih legionara od stranih pomaga a krenulo je na velikiSvetac, bila je Blaga Marija, Pravoslavni Svetac, još 75.000 je ekalo za svaki slu aj u Slavonijiako izdajica Miloševi pogazi rije koju im je dao da ne e pomo i Srbima. Rije je održao višei bolje nego što su o ekivali.Niko našem narodu nije pomogao, narod i vojska su se povla ili, napuštaju i vjekovnaognjišta pod vatrom najsavremenijeg naoružanja.To se ne može nazvati ni porazom, to je izdaja, klasi na izdajni ka tragedija, sjedinjeni akterite me unarodne izdajni ke korporacije, otpadnici otpadništva, vrhunski su uradili svojposao.Narod se povla io krvare i, umiru i na putu, bombardirane kolone, cesta prana od krvimu enika da se pokaže gledateljstvu da nije bilo krvi, da nema mu enika.Zar mislite da su oprali krv, zar se može krv oprati i živjeti kao da ništa nije?Zar se mogu njive oteti, ku e porušiti, a neporušene useliti kao da ništa nije?Zar se mogu ljudi pokrštavati najgorim otpadništvom otpadništva, sekti i barbarstvai re i da ništa nije?Zavjera šutnje i prešu ena istina je još gori zlo in. Niko nije mogao istinu sakriti za vijeka,uvijek se ona pokazala i kao opomena i kao kazna i kao putokaz.Proslavljaju i pobjedu bez poraženih i proslavljaju i zlo in koga pokušavaju serviratikao humanitarnu poslasticu svjetskim gurmanima žednih krvi, to je aktuelna istinakoju gledamo i slušamo.Naš narod je iseljen, raseljen , oplja kan materijalno i duhovno, nikada više ne e naseljavatite prostore, to je injenica, nema nas više tamo.Nije nam svejedno i nikada ne e biti i ove besjede su samo izraz neizmjerne tuge zanarodom i zavi ajom.

Volim svoj narod, svoju vjeru i svoj zavi aj.

Nestor

245

POST SCRIPTUM

Tekst kojeg ste upravo pro itali je deo moje životne pri e.Doga aji koje opisujem ili spominjem su prikazani u oko 35% mogu eg sadržaja. Kažemmogu eg, jer najve i deo, najinteresantniji deo, za sada nije mogu e predstaviti javnosti.Najverovatnije da e do i to vreme kada e se i ti sadržaji mo i objaviti, ali da bih pri uu inio potpunijom i interesantnijom odlu io sam se za slede e:

Da bi se dobili potpuni odgovori na ovaj period, zamolio sam aktere doga aja, da iz svogugla opišu pojedina doga anja, da iznesu svoja razmišljanja o ljudima i doga ajima i, nakraju, da oni iznesu sud o ovom sadržaju. Dakle, najkompetentniji kriti ari, živi u esnici, ljudikoje poimeni no spominjem u dnevniku.

Jedan broj u esnika nalazi se u Srbiji, jedan u Hrvatskoj, a jedan na razli itim adresama usvetu. Svi koje sam kontaktirao su voljni izneti vlastita zapažanja i osvrte, ime e sadržajzna ajno dobiti na svojoj verodostojnosti.

Pored njihovog kazivanja bi e objavljeni pojedini dokumenti, koji svojim sadržajempotvr uju ili demantuju ono što sam napisao.Deo tih dokumenata je sa uvan u Srbiji, a deo u Hrvatskoj, a zna ajan deo je ve plasiranjavnosti kroz procese koji su vo eni pred sudom u Hagu.

Vrlo zna ajno je, dati odgovore na krucijalna pitanja, koja su i danas kamen spoticanja upristupu temi «Rat u Hrvatskoj».

Kakav je to bio rat? Da li je to bio «domovinski rat» kako je u Hrvatskoj prihva eno i kako seslavi ili je to bio gra anski rat sa svim jasnim karakteristikama te vrste rata, bez obzira sakojeg se nau nog stajališta posmatrao.

Zbog ega i u ije ime srpska intelektualna elita u Hrvatskoj nastoji dokazati krivicusopstvenog naroda, da je on taj koji je prouzrokovao nesre u i krenuo u rat? Zbog ega taista elita ne želi da se ova pitanja rasprave i rasvetle, da se objekivno i argumentovano do edo odgovora, zbog ega je došlo do rata u Hrvatskoj 1991. godine?

Lakonski odgovori i a priori krivci više ne mogu zadovoljiti znatiželju javnosti, jer je i ona ucelini i mnogi pojedincu u njoj, svesni da se istina prikriva i u ime istine, nudi laž.Sama pomisao na takvo šta odmah se u Hrvatskoj do ekuje «na nož», jer jednomproklamovane «istine» moraju se prihvatiti kao apsolutne i tu diskusija prestaje.Me utim, to nije tako. Danas, sutra ili u nekom doglednom vremenu istina e ugledati svetlodana. Smatram da je za sve bolje da to bude što pre.

Ja nisam usamljen slu aj, jer svaki dan neko novi se pojavi i nudi sadžaj kao celinu ilipojedine periode tog vremena. Svi zajedno možemo pomo i onima koji realno i nepristrasnoprou avaju taj period, kako kod nas, tako i na drugim mestima.

246

Deo srpskog nacionalnog korpusa, koji je proteran iz Hrvatske tokom 1995, godine do danasnije pronašao rešenje svog statusa.Proklamovana politika u Hrvatskoj nudi povratak, ali de facto, taj povratak je nemogu , jernisu obezbe ene pretpostavke za takvo nešto.Na lokalnom nivou ima prekrasnih primera suživota srpskog i hrvatskog stanovništva, ali onise gube u masi pomahnitalih grupa, koje orkestrirano šire nacionalnu mržnju na javnimmestima, oponašaju i prizivaju nemani prošlosti i tako seju strah kod onih koji su se vratili, akod onih koji to planiraju, uništavaju i zadnju nadu, da se mogu vratiti natrag.Bez obzira na sva tuma enja i tvrdnje da se krivica mora individualizirati, još uvek postojitvrdnja o kolektivnoj krivici naroda, koji je teško kažnjen i kojem je biološki opstanakugrožen. To se radi u kontinuitetu, planski i sistemati no. Bez reakcije i osude.Šta više, sa puno odobravanja i svojevrsne utrke da prednja e u tom procesu, onih koje je tajisti narod iznedrio, kao svoje sinove i k eri.

Najgora vrsta je ona, koja je 1990. godine i kasnije pokretala srpski narod u Hrvatskoj,podsticala ga na ustanak, naoružavala i s njim manipulisala itavo to vreme.Danas ti isti «prvoborci» su ulogu promenili. Sada su na «jaslama» hrvatske vlasti i ponovosu animatori procesa «reintegracije», onih koje su nagovorili i podstakli da do u u ovubezizlaznu situaciju.

Najviše zbog takvih želim re i istinu o njihovoj ulozi u protekle dve decenije, podvr i je sudujavnosti i pre svih, onih koje pokušavaju predstavljati.Sva nevolja ovog sveta svalila se na ple a «malog», obi nog oveka. Njega proganjaju, njemusude, njemu brane da se vrati tamo gdje je ponikao.Da li je stvarno u tim ljudima prepoznat taj remetila ki i destruktivni element, koji je takoopasan po stabilnost Hrvatske ili je to perfidna igra iza koje se krije monstruozni plan, da tadržava živi i razvija se bez 1/3 svog predratnog stanovništva.

Niti što tvrdim niti što negiram, jednostavno želim , zajedno sa drugima, da tragam zaodgovorima koji e sve ovo potvrditi ili demantovati.Volio bih kada bi se potvrdila ovo drugo.

Autor dnevnika