21. januar 2019. godine

Radnici se ne bune jer se plaše otkaza

Anketa pokazala da većina zaposlenih nije zadovoljna uslovima rada

STIGLI su sa svih kontinenata. Otvorili fabrike i radna mesta, ali su doneli i svoje običaje u poslovanju.

Neki strani investitori su uveli četiri dana rada

nedeljno, uz kuvani, zdrav obrok i godišnje

sistematske preglede. Prvi put u Srbiji su

novopečeni očevi dobili pravo na porodiljsko

odsustvo.

S druge strane, ima i onih poslodavaca koji

zaposlenima broje odlaske do toaleta, smanjuju

im vreme za pauzu... Njihovo radno vreme je

najčešće 10 sati dnevno, uz obavezu da se za

višak radnih sati dobiju slobodni dani. Oni,

najčešće, nikad ne dođu na red.

Prema anketi koju je lane uradio Centar za razvoj

sindikalizma, dve trećine zaposlenih smatra da se radnička prava ne poštuju, a tek između tri i devet odsto

ispitanika veruje u suprotno.

Potpuno drugačije je mišljenje Darka Marinkovića, profesora radnog prava i direktora Centra za industrijske

odnose. On je uveren da se radnička prava u Srbiji generalno poštuju.

- Prvo treba da shvatimo da poslodavci nisu zle veštice iz bajke - kaže Marinković. - Moramo da razbijemo

predrasude da su poslodavci i radnici u dva rova iz kojih pucaju jedni na druge. Zar nije najvažnije da su

nam strane investicije vredne tri milijarde evra. Da su svi monetarni pokazatelji mirni, da je dinar stabilan, a

bez toga je svaka priča o radničkim pravima beskorisna. Preduzeće koje ne prima platu tri meseca ne postoji.

Vlasnik kapitala mora da ostvari profit, a radnik da zaradi platu od koje će svojoj porodici da obezbedi

pristojan život. To što imamo političku i finansijsku stabilnost u zemlji je osnova za dolazak stranih

investitora. Jer, kapital je veoma plašljiv i ne ide tamo gde ne postoje uslovi za poslovanje.

On tvrdi da bi trebalo da se zapitamo šta rade sindikati. Kako ističe, slika realne moći sindikata je na niskom

nivou. Sve se menjalo brže od sindikata - i politika, i društvo, i privreda, a naš sindikat je, prema mišljenju

Marinkovića, isti kao i u jednopartijskom sistemu:

- Mnogo toga mora da se

promeni da bi sindikati

krenuli u pravcu

socijalnog partnerstva.

Sindikatima ne treba da

bude cilj da budu

funkcioneri decenijama.

Tu treba da uđu mlađi

kadrovi, koji će izgraditi

sindikate po evropskim

pravilima. Ne možemo mi

insistirati na nekim

stvarima koje je pregazilo

vreme. Zašto terati poslodavce da radnici budu u stalnom radnom odnosu. Toga nigde više nema. Osim

možda u muzejima. Oni moraju da izađu iz firmi, jer jedino tako mogu da imaju samostalnost.

Da krivicu snose i sindikati, slaže se i Ranka Savić, predsednik Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata

Srbije. Ipak, smatra da ni odgovornost sindikata ne može da bude podjednaka.

- Ne možemo da imamo podjednaku odgovornost mi i oni u Socijalno-ekonomskom savetu, na primer - kaže

Ranka Savić. - Oni su odmah iza Vlade, oni daju saglasnost za zakone. S druge strane, nije lako raditi u

sistemu gde je ogromna ekonomska kriza. Možemo da pričamo bajke, da sjajno živimo i da nam je niska

nezaposlenost. Broj onih bez posla je mnogo veći od onog koji predstavlja zvanična statistika. U takvom

sistemu radnik kada dobije posao čini sve da ga zadrži, jer obezbeđuje taj minimum egzistencije.

Zaposleni veruju da su mu prava narušena, ali se ne žali. Čak 86 odsto ispitanika je reklo da se nikome nije

žalilo iz straha da ne izgube posao ili su jednostavno uvereni da ništa ne mogu da promene. Oko 80 odsto

anketiranih je reklo da je važno da nešto rade pod bilo kojim uslovima, na bilo kom poslu.

- Radnik je zastrašen i čuva ono malo jada što ima, jer zna da će biti u još većem jadu ako i to izgubi - kaže

Savićeva. - Strani investitori donose pravila iz svojih država. Nas ne treba da interesuje odakle su stigli i

kakva su njihova pravila poslovanja. Oni posluju u Srbiji i moraju da poštuju naše zakone.

NAJBOLjI I NAJLOŠIJI

SRPSKOM radniku više odgovaraju standardi koji su stigli sa evropskim investitorima, dok se azijske

gazde, bar prema mišljenju sindikata, ne mogu nazvati poželjnim poslodavcima.

- U mnogobrojnim fabrikama za sklapanje ili proizvodnju kablova i delova situacija je katastrofalna - kaže

Ranka Savić. - Isto je i u tekstilnoj industriji, gde radnice stoje po 10 sati, bez prava da sednu, čak ni

nakratko. Za 10 sati rada dobijaju slobodne dane, koji nikada ne stignu na red. S druge strane su Nemci, na

primer, koji su dobri poslodavci. Znaju pravila igre i poštuju kolektivne ugovore. I Železara ima sindikat i

kineski partner tamo poštuje ugovore koje je potpisao sa radnicima. Srbija u velikoj želji da privuče

investitore često zatvara oči pred kršenjem radničkih prava. Ne bismo smeli da dozvolimo ucene. Doći ćemo

u situaciju da će se i oni koji sada poštuju svog zaposlenog iskvariti. To treba preduhitriti i kazniti, i novčano

i moralno.

MORAMO DA RADIMO PREMA rečima Marinkovića, poslodavci su doneli pravila poslovanja iz svojih zemalja, ali nijedan

poslodavac ne želi konflikt sa radnicima. - Svaki radnik koji je vredan i posvećen poslu biće cenjen - smatra

Marinković. - Ceniće ga poslodavac. Činjenica je da svako ima svoje interese, ali i da privreda, država i

radnici imaju zajednički interes. To je da privreda radi. Ništa nemamo od ispijanja kafa i sastančenja po

polupraznim halama. Moramo da radimo. Ono što smo nasledili iz prošlosti i što su nas učili da učimo da ne

bismo radili, možemo da zaboravimo. Kao zemlja smo baš propatili - imali smo nekoliko teških ekonomskih

kriza, bombardovanje. Treba da znamo da bi i mnogo bogatija zemlja posle takvih događaja bila opustošena.

Ništa se, međutim, ne dešava preko noći.

Stranci lakše do PDV

Vlada novim merama olakšava razvoj turističke privrede. Povrat novca za pazar u iznosima većim od 100

evra

STRANI turisti koji kupuju u prodavnicama u Srbiji od ove godine imaju pravo na povrat PDV za pazar u

iznosima već od 100 evra. Izmene Zakona o PDV koje ovaj iznos spuštaju sa do sada minimalnih 150 evra,

primenjuju se od 1. januara. Ministar finansija Siniša Mali najavljuje dalje korake u unapređenju postojećeg

procesa povraćaja PDV, kroz uvođenje pojednostavljene,

moderne i digitalizovane procedure.

Na sastanku ministra finansija sa predstavnicima kompanije

"Global blu", bilo je reči o unapređenju uslova da operatori-

kompanije koji se bave povraćajem PDV stranim putnicima pod

komercijalnim uslovima, počnu da posluju na našem tržištu.

Vlada Srbije, kako je istaknuto posle sastanka, želi da koristi

sva pozitivna iskustva kako bi se boravak turistima u Srbiji

učinio što prijatnijim i jednostavnijim, zbog čega je značajno

pojednostaviti proces povraćaja PDV.

Mali je istakao da je Srbiji cilj da, primenjujući globalno konkurentne standarde, usluge i proizvode, postane

visoko pozicionirana turistička destinacija.

- To podrazumeva i uvođenje efikasnog sistema povraćaja poreza stranim turistima, koji će upotpuniti

njihovo iskustvo u Srbiji, povećati broj dolazaka i njihovu potrošnju prilikom posete - rekao je ministar

finansija.

Uz izmene Zakona o PDV, krajem decembra prošle godine usvojen je i pravilnik kojim se propisuje novi

dvojezični formular na srpskom i engleskom jeziku, i dodatno preciziraju pravila za ostvarivanje prava na

povrat PDV stranim državljanima.

SVETSKA BANKA

MINISTAR finansija, koji je i guverner Srbije u Svetskoj banci, sastao se i sa izvršnim direktorom

švajcarske konstituence Vernerom Gruberom. Sastanak je bio posvećen realizaciji zajedničkih projekata i

daljoj saradnji Svetske banke i Srbije, čije se učešće u radu savetodavnih organa ove organizacije odvija

preko Švajcarske.

Portal B92.net, Aljazeera

Zbog odlaska medicinara u inostranstvo raste ponuda privatnih

škola za prekvalifikaciju u Srbiji

Zbog sve većeg broja zdravstvenioh radnika koji odlaze u inostranstvo, u Srbiji raste ponuda privatnih škola

za prekvalifikaciju.

One omogućavaju da se za godinu dana stigne do diplome medicinske sestre.

"Dobar dan, zanima me prekvalifikacija za medicinsku struku".

"Koje zanimanje"?

"Ne znam još, medicinski tehničar ili fizioterapeut, zavisi šta je bolje".

"Jel zbog odlaska u inostranstvo"?

"Da".

"Onda bolje medicinska sestra, odnosno tehničar. To se traži".

Ovako smo počeli razgovor sa predstavnikom jedne privatne firme u Srbiji, koja nudi razne kurseve, ali i

mogućnost vanrednog školovanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije, prenosi B92.

Sve se završi za jednu godinu

U nastavku razgovora dobijaju se informacije da oni koji su završili neku drugu srednju školu, na primer,

elektrotehničku, treba da polože 27 ispita razlike, za sve četiri godine. Plaća se 150 evra za svaku godinu

(dakle, ukupno 600) plus oko 16 evra za svaki ispit, s tim da sve mogu završiti u roku od godinu dana,

zavisno od toga koliko učenik redovno polaže.

Tokom tog perioda ne moraju dolaziti na nastavu, ali

moraju na vežbe (jednom mesečno, ukupno tri puta),

a ispite mogu polagati jednom mesečno. Na kraju

moraju da odrade praksu u bolnici u ukupnom

trajanju od 380 radnih sati, što je minimum dva

meseca, ali se taj period možda može razvući i na

duže, u zavisnosti od obaveza polaznika i dogovora

sa bolnicom, sa kojom škola ima ugovor.

Veliki propusti i neznanje

Da li je to dovoljno da se stekne znanje za koje se neko školovao pune četiri godine? U sindikatu

medicinskih sestara i tehničara Srbije smatraju da nije.

- Ni za četiri godine ne može se naučiti sve i obučiti se u potpunosti za rad, da neko u našoj struci

funkcioniše samostalno, a kamoli za godinu dana, uz nekoliko vežbi i nešto malo prakse. Mi smo u praksi

videli koliki su to propusti i koliko znanja nedostaje takvim ljudima kad dođu da rade - kaže za Al džaziru

Radica ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara.

A kada medicinska sestra ne zna ili nije sigurna šta treba da radi, posledice mogu biti fatalne.

Lako do diplome

U Srbiji za sada još nije otkriven slučaj dobijanja diplome medicinske sestre za dve nedelje, poput onog na

koji su u Bosni i Hercegovini ukazali novinari portala Žurnal info, ali je rasprostranjena teorija da oni koji

upisuju privatne škole ili fakultete neretko računaju da su plaćanjem školarine završili najveći deo posla na

putu do diplome, a neki javnosti poznati primeri samo potkrepljuju tu tezu, pre svega kad je reč o

političarima, prenosi B92.

Kada se na to doda verovanje, rasprostranjeno u Srbiji, da je za dobijanje posla (osim veze) važnije imati

diplomu, nego praktično znanje, onda se ne treba čuditi ako lakoća polaganja ispita kao kriterijum za upis

određene obrazovne ustanove ima prednost u odnosu na kvalitet nastave koji nudi.

Jugmedia/Portal 021

Nestao novac prikupljen za pomoć bolesnoj radnici Jure

Radnici leskovačke "Jure" prijavili su istražnim organima korupciju i zloupotrebe u Savetu radnika u ovoj

kompaniji tvrdeći da je nestalo oko 200.000 dinara koje su oni prikupljali za pomoć koleginice D. A. koja je

obolela od karcinoma.

Kako prenosi lokalni portal "Jugmedia",

za ovu radnicu, koja je, inače, i

samohrana majka, kolege su počele da

skupljaju novac početkom novembra

prošle godine, ali, kako tvrde D. A. i

sami radnici, taj novac do nje nikada nije

stigao, a bukvalno je nestao iz firme.

"Svaki sektor firme je prikupljao novac i

predavao ga liderima (šefovima), nakon

čega su oni taj novac dalje predavali

direktno predsednici Saveta radnika Oliveri Cakić. Firma ima oko 2.700 zaposlenih. Znamo da je većina

ljudi dalo novac u iznosu od 100 do 500 dinara i znamo da je sakupljen novac bio oko 200.000 dinara",

navodi se u prijavi radnika koju prenosi "Jugmedia".

Radnici takođe tvrde da taj novac nikada nije došao do njihove bolesne koleginice.

Portal prenosi da predsednica Saveta radnika Olivera Cakić tvrdi da je bolesnoj koleginici sakupljen novac

dat na ruke.

"Uz prisustvo svedoka, mi smo Danijeli 60.000 dinara, koliko je skupljeno, dali lično, na ruke. Pre toga, sa

računa firme je, kako i sleduje svim našim teško bolesnim radnicima, D. A. je na njen račun uplaćeno

30.000 dinara na ime solidarne pomoći. A ovaj novac koji je sakupljan joj je lično dat", tvrdi Cakić i navodi

da je nakon toga prikupljeno još 28.000 dinara koji su namenjneni oboleloj koleginici.

Ipak, bolesna radnica "Jure" D. A. tvrdi da predsednica Saveta radnika ne govori istinu.

"Ništa mi nije dato na ruke, niti sam ja to dozvolila. Olivera je poslala jednu koleginicu da mi da oko 7.000

dinara, ali ja sam to odbila i tražila da mi se uplati na račun, što je koleginica i uradila i za to ima

priznanicu. Nakon toga, na račun mi je lično od Olivere uplaćeno 24.000 dinara", tvrdi ova radnica i prilaže

svoj izvod iz banke.

Kako piše portal Jugmedia,, taj iznos od 24.000 dinara je uplaćen na račun D. A. tek nakon podnete prijave

radnika, sa kojom je upoznato i rukovodstvo firme.

Prazni džepovi prazne Srbiju

Poznato je da mladi obrazovani ljudi poslednjih decenija napuštaju Srbiju u potrazi za boljim

životom i stručnim usavršavanjem. Osim mladih iz zemlje odlaze sredovečni, pa čak i najstariji

građani bez obzira na stepen obrazovanja.

Kartu u jednom smeru kupuju vozači, električari, vodoinstalateri, fotografi, kelneri, krojači... Koliko je

iseljavanje medicinara uzelo maha, vidljivo je i po tome što, prema podacima Lekarske komore Srbije, svake

godine 800 lekara uzme sertifikat neophodan za trajno ili privremeno zapošljavanje u inostranstvu.

Zbog odlaska zdravstvenih radnika iz Srbije u Zapadnu Evropu, Srbija bi mogla da doživi "bugarski

scenario" i da zatvara delove zdravstvenih ustanova jer u njima neće imati ko da radi.

Prof. dr Vladimir Grečić, član Srpske akademije ekonomskih nauka i ekspert za migracije, upozorava da se

Srbija nalazi na listi 50 zemalja iz kojih ljudi najviše odlaze u zemlje članice Organizacije za ekonomsku

saradnju i razvoj.

Čak 37.000 ljudi iz Srbije godišnje emigrira u neku od tih zemalja, a čak 12 do 15 odsto su

visokokvalifikovani kadrovi. Koliko stručnjaka se vrati u otadžbini teško je proceniti jer niko ne vodi takvu

evidenciju, ali smatra se da se najveći broj onih koji su otišli nikada ne vrati u rodni kraj.

- Iz Srbije je 2015. otišlo 60.000 ljudi, a godinu dana kasnije 44.000. Nažalost, ovo smanjenje nije posledica

boljih uslova života nego pooštrenih uslova za ulazak u određene zemlje zbog migrantske krize - navodi

Grečić.

Tradicionalno, Srbi najčešće odlaze u Nemačku, a samo tokom 2017. godinu u tu zemlju je prema

Grečićevim navodima otišlo 22.000 ljudi. Srbija je svesna posledica koje nosi osipanje stručnjaka, pa je ovih

dana u otadžbini održan prvi sastanak Koordinacionog tima za praćenje ekonomskih migracija. Za

predsednika je izabran Zoran Đorđević, ministar za rad, a da bi tim počeo da radi potrebno je odobrenje

Vlade Srbije, koje će biti izglasano, kako se očekuje već na prvoj sednici.

Koordinacioni tim će pratiti odlazak mladih iz Srbije, predlagati mere kako da se zadrže obrazovani ljudi, a

u planu je i izrada Strategije o migracijama i akcionog plana. Povod za ubrzano delovanje jeste skoro

stupanje na snagu novog zakona o useljavanju u Nemačkoj koji će olakšati ulazak stranih radnika. Taj zakon

se očekuje već 2020, pa treba brzo delovati ukoliko Srbija želi da zadrži stručnjake u rodnoj grudi.

Da će to biti i te kako težak zadatak, pokazuje rezultati jednog od od novijih istraživanja da svaki student

planira da posle završenog školovanja ide u inostranstvo, a država snova im je Nemačka.

Ovo su podaci dobijeni istraživanjem o migracijama studenata koje je sproveo kabinet prof. dr Slavice

Đukić Dejanović, ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku u saradnji sa

Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Republičkim zavodom za statistiku. U ispitivanju je

učestvovalo više od 11.000 studenata s državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji, a više od 3.000

studenata je s prebivalištem na teritoriji Šumadije i zapadne Srbije.

Među državama u koje bi studenti najradije otišli prednjači Nemačka, pri čemu svaki četvrti student,

odnosno njih 24,2 odsto planira da ode baš u tu državu. Zatim slede SAD (11,2 odsto), Švajcarska (10,7

odsto), Austrija (8,7 odsto) i Norveška (6,3 odsto). Razlog za odlazak nisu samo nizak standard i mizerne

plate.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je u Srbiji politika ispred profesije i da je mnogima to motiv za

odlazak iz zemlje.

- Takva situacija je pre svega u javnom sektoru, iako toga ima i u privatnom sektoru. U nekim oblastima

poput medicine, imate kadrovska postavljenja koja izazivaju revolt kod zaposlenih jer nije reč o

stručnjacima koji su u vrhu svoje profesije. Sve se to može ubrojiti u razloge za odlazak - smatra dr

Kovačević.

Među najgorima

Svake godine Srbiju napusti više od 30.000 građana bez namere da se ikad vrate da žive u njoj, pa stoga ne

iznenađuje ni činjenica da je prema analizi Svetskog ekonomskog foruma (SEF) Srbija na visokom četvrtom

mestu od 137 zemalja po odlivu talentovanih ljudi.

Porazniju statistiku od Srbije po odlivu talenata imaju samo Bosna i Hercegovina, Haiti i Venecuela.

Odlaze u najboljim godinama

Među razlozima zašto žele da napuste zemlju studenti su najčešće navodili da žele da rade u svojoj struci,

pristojno zarade, imaju krov nad glavom i obezbede svoju egzistenciju. Istraživanje je pokazalo i da studenti

medicinske struke najviše žele da odu da rade u Nemačku, dok 11 odsto studenata IT planira da ide u

Ameriku. Prosek godina mladih koji odlaze iz Srbije je 28,7.

Traže se i kuvari

Medicinske sestre su tražene u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, farmaceutski tehničari u Norveškoj, dok za

fizijatrijskim tehničarima vape skandinavske zemlje - Danska, Švedska i Norveška. Na drugom mestu su

ugostiteljstvo i turizam, naročito kuvari i konobari, koji su izuzetno traženi u Evropi, posebno u Austriji i

Švajcarskoj u zimskom periodu.

Већина наших научника у дијаспори и даље се осећа као део

Србије

Протекле недеље одржан је први састанак Координационог тима који ће се бавити проблемом

миграција с намером да Влади Србије предложи мере на који начин задржати младе да не оду из

Србије у иностранство, али и како привући оне који су

отишли да се врате у земљу.

По речима професора Владимира Гречића, члана

САНУ и Координаицоног тима, у просеку годишње

око 37.000 људи из Србије емигрира у неку од тих

земаља, а 12 до 15 одсто су високообразовани. Управо

та високообразована дијаспора била је предмет

истраживања “Карактеритике и ставови

висококвалификоване дијаспоре и повратника”, које је спровео “Центар за живот- да нас буде више”

пред сам крај прошле године у сарадњи са министром без порфеља задуженог за демографију и

популациону политику и уз техничку подршку Републичког завода за статистику. У истраживању је

учестовало 353 високобразована лица која живе у САД, Немачкој, Канади, Аустрији, Аустралији,

Великој Британији и другим државама света.

Координаторка истраживања социолог Милица Весковић-Анђелковић, асистент на Филозофском

факултету у Београду, објашњава за “Дневник” да су резултати овог истраживања пружили увид у

оквирни профил наших талената из дијаспоре и оних који су се вратили, али и потврдили чињеницу

да Србија има изврсне научнике и стручњаке свуда у свету, као и да су се неки од њих, углавном

вођени емоцијама, вратили у отаyбину.

„С друге стране, резултати овог истраживања су показали да наш друштвени систем има пуно

проблема који представљају препреку за улагање ресурса које поседује. Због тога је, уколико

одговорни актери имају намеру да сарађују са овом популацијом, важно да држава покаже колико су

им таленти важни, да их прихвати као битне партнере у изградњи позитивних развојних политика, а

уједно, у складу са њиховим препорукама покуша да измени негативне трендове друштвеног система

и створи повољне услове за љихова и страна улагања“, указује Милица Весковић- Анђелковић.

Да би Србија искористила потенцијале које јој високообразована дијаспора и повратници нуде,

сматра наша саговорница, она пре свега треба да их препозна односно да створи базу података о

њиховим именима, контактима и карактеристикама која би била доступна свим заинтересованим

странама. Затим, додаје, према препорукама испитаника важно је вратити Министарство за дијаспору

како би они имали иснтитуцију и појединце са којима би комуницирали, давали своје предлобе , али

и укључивали се у решавање проблема када се то од њих тражи. На крају, али ненајмање важно, за

ангажовање ове популације треба радити на администацији која врло често постаје препрека улагања

њихових ресурса.

Охрабрујуће из овог истраживања, скреће пажњу наша саговорница, је то што се велика већина

наших научника из дијаспоре још увек осећа као део овог друштва, о чему сведочи да упркос томе

што недвосмислено показују љутњу и бес према владајућим елитама које се смењују након распада

СФРЈ, као и да су у потпуности рашчистили са национализмом као вредносном оријентацијом…

Технологија олакшава, администрација отежава

Из перспективе савремених средстава комуникације, указује Милица Весковић-Анђелковић, у неким

случајевима и није неопходно да се наши таленти врате у земљу да би помогли матици.

„С друге стране, релативно јефтин и доступан транспорт омогућава да дијаспора врло често и уз

минимална улагања Србије, овде долази и укључи се у пројекте наше државе где је то неопходно.

Резултати истраживања показују да је једна петина испитаника већ реализовала пројекте са колегама

из Србије, а при том је већина рекла да није наишла на никакве проблеме. Остали, који су приликом

реализације наилазили на препреке, углавном су наводили администрацију као проблем, затим лоше

услове и начин пословања, на чему би у будућности требало радити“, оцењује Милица Весковић-

Анђелковић.

„То што још увек из свог идентитета нису избрисали Србије указује на такозани “тест лојалности”

односно да 82 одсто испитаника и даље бодри наше такмичаре ма где да се појаве. Судећи према

овом тесту свега два процента се потпуно утопило у друштво дестинације. Очување националног

идентитета, како су то многа истраживања у свету показала, је важан мотивациони фактор за улагање

ресурса у матицу. Затим, упркос недовољно добрим условима живота у Србији, они одлучују да се

врате и покушају да допринесу развоју. Од оних који су остали у дијаспори само трећина је потпуно

сигурна да се неће вратити у Србију, док остали или су отишли са намером да се врате или о томе

још увек размишљају“, рекла је Милица Весковић- Анђелковић.

Наша саговорница истиче да резултати овог истраживања указују да више од половине, тачније 56,7

одсто, висококвалификовне дијаспоре би улагало у Србији, додајући томе податак да 18,6 одсто

испитаника већ има намеру да то учини, док остали то неће урадити док држава званично од њих не

затражи да се укључе и док се не створе повољнији услови за њихово улагање.

„Одлив стручњака се не може зауставити, али је могуће да се умањи. Међутим, за то су потребне

корените промене свих сегмената друштва. На првом месту треба започети са усклађивањем

образовног система и тржишта рада у смислу планирања броја академаца одређене струке зависно од

потребне друштва. Данас имамо пуно незапослених лекара, а упркос тој чињеници и даље се уписује

троцифрени број бруцоша на Медицинском факултету на сва четири универзитета у Србији. Због

тога ми имамо велики одлив лекара, на пример. С друге стране, веома је мали број школованих ИТ

стручњака који су држави неопходни…“, сматра Милица Весковић-Анђелковић.

Наша саговорница истиче да су културни, социјални и хумани капитал – знање, образовање,

вештине, познавање језика и култура, права вредност наших стручњака у свету која је далеко

важнија од финансијског ефекта.

„Захваљујући познанствима они постају важан чинилац приступања Србије и српских удружења

разним институцијама и фондовима. Такође, умреженост са важним људима из света их чини и

добрим лобистима за националне интересе. То је дугорочно корисније за државу од слања новца које

одлази у потрошњу“, закључује Милица Весковић-Анђелковић.

Због потраге за послом немачки језик све популарнији

Sprechen Sie Deutch је питање на које већина може да одговори, али не и да настави конверзацију на

немачком језику.

Немачки не говоре само становници ове државе, то је званични језик и у Аустрији, Швајцарској,

Луксембургу и Лихтенштајну. За део станаовништва северне Италије, источне Белгије, Холандије,

Данске, источне Француске, делова Пољске, Чешке, Русије, Румуније и још неких делова Европе

немачки је матерњи језик.

Сведоци смо пораста броја људи у Србији који уче

немачки језик. Разлози су различити: неко учи зато

што жели да научи још један језик или је потребно да

стекне међународно признат сертификат.

Немачки уче студенти који желе на студије у Аустрију

или Немачку, медицински радници којима су

сертификати неопходни због посла, као и они који

желе да пронађу посао у некој од компанија у

Немачкој и Аустрији.

Већина мојих ученика је старости између 30 и 40 година, то су млади људи који су образовани, али

на жалост не проналазе посао у струци како би себи успели да обезбеде основно за нормалан живот.

Они су у потрази за боље плаћеним послом и послом у струци, они желе да уче, да напредују, а први

корак на путу за одлазак у иностранство је учење немачког. Пуни елана и воље приступају учењу

немачког, дају све од себе, домаће задатке редовно раде… , прича Драгана Јевтић професорица

немачког језика.

Према њеним речима, иако је већина ученика млађе генерације, и немачки као и остали страни језици

се уче у свим узрастима.

Мој најмлађи ученик је био стар 2,5 године; када сам почела да га учим немачки, тада није ни српски

знао, па је неке ствари прво научио на немачком па тек касније на српском. Он сада има пет година и

одлично говори немачки. Нису реткост ни људи у зрелијим годинама, који дођу да уче немачки. Они

језик уче због тога што су им деца отишла у Немачку да раде па и они желе да су тамо, да им

помогну око њихове деце, односно својих унучића. Обично желе да науче основно, како би се

сналазили у свакодневној шетњи, одласку у куповину или у вртић по децу. Њихов ентузијам и жеља

за учењем језика ме увек одушеви, прича Драгана Јевтић.

Како додаје, иако немачки важи за један од тежих језика, успех је загарантован ако се приступи с

добром мотивацијом и јасним циљевима, а бројни материјали који постоје, учење језика чине

занимљивијим.

Учење кроз песму, игру и дијалоге воле како деца тако и одрасли. Увек се трудим да

ученицима сугеришем гледање немачких серија и филмова са садржајима који би их заинтересовали

за језик, поручује наша саговорница.

Њихово задовољство, додаје, када ми на часу препричавају гледане садржаје и видим њихов

напредак и успех, доживљам и као лични успех.

На тај начин они шире своје знање, усвајају вокабулар несвесно, што је од изузетне важности за

њихово даље напредовање у комуникацији, појашњава Драгана свој начин мотивисања ученика.

Према њеним речима, за најосновније сналажење са немачким језиком, потребно је барем два месеца

интензивног учења.

То подразумева учешће у основној конверзацији, да знају да кажу нешто о себи, а не само своје име,

да говоре о својим интересовањима, хобијима, да се сналазе у граду, у куповини, у ресторану, да

знају да међу огласима пронађу баш онакав стан какав им је потребан и да питају за све појединости

које се тичу самог уговора о изнајмљивању, исто тако и да успеју да пронађу посао и буду спремни

за разговор са послодавцем, каже Драгана.

Онлајн учење све је више распрострањено јер ученици често нису у могућности да похађају наставу

у учионици или им из неког разлога не одговарају термини када се одвија настава у просторијама

школе.

Истакла бих да је квалитет онлајн наставе исти као и на часовима у учионици. Моји ученици који оду

у Немачку обично наставе с часовима и то управо онлајн због тога што им је повољније и лакше да

уче од куће, а да при том не изгубе ништа на квалитету часова, тврди професорица Драгана Јевтић.

Од 2014. године привредним судовима поднето 285 Унапред

припремљених планова реорганизације

Од ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о стечају 2014. године привредним

судовима у Србији поднето је 285 Унапред припремљених планова реорганизације предузећа.

С обзиром на то да су нека привредна друштва више пута подносила „спасоносни” УППР, по

подацима професора Правног факултета у Београду Бранка Радуловића, поступак је покренуло 208

предузећа, уз напомену да су неки покушали и четири пута с подношењем УППР-а.

Стручњаци сматрају да је Унапред припремљен

план реорганизације заправо „предворје” стечаја

јер, уколико се не спроведе на начин који је у

њему наведен и не врате дуговања, он неминовно

следи. Уосталом, многа јавна предузећа су спас

потражила у УППР-у, нека су у њему заиста и

успела, а има и оних која су након његовог

непоштовања завршила у стечају, па и банкроту.

Пример за то је ХИП Азотара Панчево. С друге

стране, и РТБ Бор је спас потражио у УППР-у па

је на крају продат Кинезима. Или, захваљујући

УППР-у, данас панчевачка „Петрохемија” добро

послује и чека стратешког партнера.

С друге стране, увођење УППР-а било је нужно јер су пре неколико година неликвидност и висок

ниво ненаплативих кредита у Србији ескалирали до те мере да се без њиховог санирања није могло

ни говорити о било каквом опипљивом економском расту у наредним годинама. Спровођење УППР-

а у фирмама оптерећеним дуговањима понуђено је као један од начина за проналажење излаза из

зачараног круга. УППР се спроводи у оквиру стечајног поступка јер се њиме уређују дужничко-

поверилачки односи. Њиме се, заправо, постиже договор мимо суда између дужника и поверилаца,

али користи судска инстанца да би се обезбедила сигурнија и ефикаснија примена.

Отпис дела дугова предвидела 34 УППР-а

„Правоснажни УППР-ови, које су усвојили привредни судови у Србији, предвиђају просечан период

отплате од 6,42 године“, наводи Радуловић.

„Укупно 34 УППР-а предвиђа отпис дела дугова, а отпис се по правилу односи на стечајне повериоце

и класу повезаних лица. У појединим случајевима за одређене класе планови су предвиђали потпун

отпис дугова.“

У презентацији на стручном скупу Агенције за лиценцирање стечајних управника, одржаном на

Старој планини, професор Радуловић изнео је и податке о томе колико је који привредни суд у

Србији покренуо УППР-а. Из тих података види се да је највише УППР-а поднео Привредни суд у

Београду – 91, затим у Новом Саду – 36, Краљеву – 25, Ваљеву – 19, Сомбору – 16, Зајечару и

Панчеву – по 15, Крагујевцу – 14, Нишу – 12, Пожаревцу – десет, Сремској Митровици и Ужицу – по

седам, Зрењанину, Суботици и Чачку по пет и у Лесковцу три.

Радуловић наводи да од је 208 појединачних субјеката подносилаца УППР-а, 66 акционарских

друштава, 134 су ДОО, док остатак чине ОАД, удружења, задруге и друштвена предузећа. Када је

реч о власничкој структури, 152 предузећа која су поднела УППР су у приватном власништву док је

54 друштвено, државно, државно већински или је држава у њима највећи акционар, али не и

већински.

Његови подаци указују на то да је активно 73 УППР-а, да је четири предузећа припојено неким

другим, а да је десет отишло у стечај. Радуловић наводи да је прошле године донет нови Правилник о

начину спровођења реорганизације по УППР-у и садржини тог плана. Кључне измене су у томе да је

прописан детаљнији опис начина намирења потраживања, да су уређена питања необавезујуће изјаве

и могућих одступања, затим да је обавезно јасно навођење свих повезаних лица. Уз то, прописан је и

ванредни извештај ревизора који мора бити усклађен са стањем пословних књига, и то најкасније три

месеца пре подношења плана.