Grafièka radionica

QuarkXPress 4

Copyright © 2000 CET

Kada bi u nekoliko �svakodnevnih� reèi trebalo opisati QuarkXPress, onda bi tih nekoliko reèi moglo daglasi otprilike ovako: to je alat koji slu�i za �sklapanje� strana neke publikacije od veæ gotovih elemenata(slika, teksta i vektorskih crte�a). Na osnovu ove kratke �definicije�, iako je ona prilièno taèna, ne bi semogla ni izbliza steæi slika o QuarkXPressu niti o tome kakva je njegova realna upotrebna vrednost.Uostalom, programa koji �sklapaju� veæ postojeæe elemente ima na tr�i�tu i vi�e nego �to je potrebno paipak, samo jedan od njih nosi reputaciju standarda meðu DTP (Desktop Publishing - stono izdava�tvo)aplikacijama. Oèigledno je da, s obzirom da od svog nastanka Quark nosi ovaj epitet, postoji ne�to �to gaizdvaja od mase ostalih konkurenata i èini ga neprikosnovenim liderom u oblasti DTP progrma.

Na narednih nekoliko strana poku�aæu da vam ukratko predstavim Quark i osnovne �ve�tine� potrebneda bi ste poèeli da pravite svoje prve dokumente u njemu. Naravno, podrazumeva se da u domen ovogpriruènika ne ulaze sve moguænosti jednog ovako op�irnog programa veæ samo one koje omoguæavajupoèetak rada i dalje samostalno istra�ivanje i uèenje. Uostalom, poznato je da se ni jedan program nemo�e nauèiti èitanjem priruènika veæ pre svega radom u samom programu, sticanjem rutine i brzine. Osimtoga, Quark je program koji je namenjen pre svega profesionalnim korisnicima i kao takav podrazumevabogato prethodno znanje iz oblasti raèunarske grafike, poznavanje tipografije, osnovna znanja iz grafièkogdizajna, poznavanje ostalih grafièkih aplikacija (programa za obradu bitmapiranih slika, programa zavektorsko crtanje...), posedovanje osnovnih znanja o jeziku PostScript, poznavanje �izlazne� opreme(raznih vrsta �tampaèa i osvetljivaèa) i naèina njihovog funkcionisanja i poznavanje mnogobrojnih tehnika�tampe i procesa u proizvodnji �tampanog materijala kao i mnogobrojnih �tamparskih ureðaja...

Tokom èitanja ovog priruènika primetiæete da se, na momente, �nit� prièe udaljava od samogprograma. To æe se de�avati na mestima gde je potrebno detaljnije objasniti neki drugi segment raèunarskegrafike ili rada na raèunaru kako bi se lak�e shvatio pojam o kojem se u tom momentu govori.

S obzirom da ovaj priruènik pi�em �u èast� nove, èetvrte po redu, verzije Quarka, svuda gde to budebilo potrebno naznaèiæu da se radi o novoj moguænosti ili unapreðenju stare, veæ postojeæe. Kao �to izprethodne reèenice mo�ete videti, ovo neæe biti opis QuarkXPressa 4.0 veæ kratak uvod u rad sa Quarkombez obzira na njegovu verziju. Razlog ovome je vrlo jednostavan: proces proizvodnje jedne iolekomplikovanije publikacije sastoji se iz mnogo meðusobno zavisnih koraka i operacija. U njenoj izradiuèestvuje èitav �tim� programa a èesto i èitav tim ljudi. Kao i svaki lanac, i ovaj lanac proizvodnje postajenesiguran ako je samo jedna karika u njemu lo�a. Zbog toga se grafièari-profesionalci relativno te�koodluèuju na promenu karika u tom lancu, pogotovo ako on funkcioni�e na zadovoljavajuæi naèin. Stoganeæe biti èudno ako jo� nekoliko godina prethodna verzija Quarka ostane u upotrebi, odnosno sve domomenta kada se korisnici uvere da je program potpuno funkcionalan, da su stare moguænosti zadr�alesvoju pouzdanost i kvalitet a da su nove dovoljno pouzdane i kvalitetne za profesionalnu upotrebu.

Dakle, ovaj priruènik æe, nadam se, biti od koristi i onima koji tek poèinju sa radom u Quarku (kaopomoæ i podstrek) i onima koji u Quarku oavno rade (kao uvod u novu verziju, njene moguænosti i mane).

Pa da krenemo... 3

Uvod

1

Istorija...Kompanija Quark Inc. je osnovana 1981. godine u Denveru, u Sjedinjenim Dr�avama. Osnovao ju je TimGill, entuzijasta u oblasti grafike na raèunaru. Kompanija je dobila ime po, tada nedavno, otkrivenojosnovnoj èestici materije - kvarku. Veæ naziv kompanije govori o ideji koju je Tim Gill tada imao:napraviti softver koji æe biti sr� svakog grafièkog posla na raèunaru. Naravno, tada je jo� bilo rano govoritio ozbiljnijem bavljenju raèunarskom grafikom. PC je jo� uvek bio �novoroðenèe� a grafike je na njemubilo isto koliko i na d�epnom kalkulatoru. Ni Mac nije bio mnogo dalje. Tada aktuelni Macintosh IIIomoguæavao je tek jednostavne grafièke operacije a sve ostalo trajalo je toliko da je gubilo svrhu.Memorija je bila basnoslovno skupa a hard disk dana�njeg kapaciteta nije se pojavljivao ni u nauèno-fantastiènim filmovima. Ipak, entuzijasti spadaju u poseban �soj� ljudi koji se ne predaje ni po koju cenu.Tako je i Tim Gill, istrajavajuæi u svojim naporima, uspeo da napravi prvi tekst procesor za Maca, prenego �to je to po�lo za rukom i samom Appleu. I tako je poèelo... grafika na personalnim raèunarima jeroðena a ostalo je, naravno, legenda.

1986. godine Gillu se pridru�uje Fred Ebrahimi koji postaje direktor kompanije koja tada veæ ima i imei reputaciju. Ubrzo se kreæe sa finaliziranjem novog proizvoda u paleti koju tada veæ èini nekolikografièkih aplikacija manjeg obima. Naredne godine, 1987., na tr�i�tu se pojavljuje prva verzijaQuarkXPressa, revolucionarnog grafièkog alata, koji odmah stièe izuzetnu populanost u Americi. Trebauzeti u obzir da je tada preovlaðujuæi naèin rada grafièara jo� uvek bio uz pomoæ makaza i lenjira (a negdei uz pomoæ dleta i èekiæa) i da je pojava programa kao �to je QuarkXPress izazvala pravu revoluciju inezapamæeno interesovanje.

1988. godine, Quark kreæe u osvajanje inostranog tr�i�ta pa QuarkXPress polako poèinje da bivaprisutan i na tr�i�tima van Amerike gde osvaja nepodeljene simpatije korisnika. Internacionalizacija tr�i�taprimorala je autore da poènu da razmi�ljaju i o internacionalnim verzijama samog programa. Veæ tada sejavlja ideja o lokalizovanim verzijama QuarkXPressa za �velike� svetske jezike i nekoliko godina kasnijeideja je pretoèena u delo. Na tr�i�tu se pojavljuje prvo QuarkXPress prilagoðen nemaèkom, �panskom,italijanskom i dugim velikim jezicima a ubrzo posle toga i QuarkXPress Passport, verzija QuarkXPressakoja podr�ava rad u èak 14 jezika odjednom omoguæavajuæi na taj naèin brzo i jednostavno kreiranje inajkomplikovanijih vi�ejeziènih publikacija.

Ne treba ni pominjati da autori nisu tu stali. Ako ste ikada dr�ali u ruci Talmud, onda ste videli �taznaèi komplikovana publikacija. Tekst �ide� s desna na levo (a mestimièno odozgo na dole), rasporedteksta je potpuno neshvatljiv �obiènom� èitaocu a elementi strane su toliko komplikovani da izrada ovakoneverovatno komplikovane i obimne knjige na raèunaru nije nikome padala na pamet... sve do pojaveQuarka. Poslednje izdanje Talmuda (izdaje se u kontinuitetu veæ nekoliko godina u Americi i do sada jeizdato oko 20 knjiga od, ako se ne varam, preko 100) �proizvodi� se upravo uz pomoæ hebrejske verzijeQuarka. Ni kineski i slièni, nama egzotièni jezici, Quarku nisu strani.

Duboko �zagaziv�i� u vode raèunarske grafike, Quark Inc. je odluèio da korisnicima ponudi nove alateza DTP bazirane na Quarku i napravljene da mu pomognu da se uspostavi kao definitivni lider u ovoj4

QuarkXPress 4

2

oblasti. Tako nastaje QPS, Quark Publishing System, set aplikacija (meðu koje spadaju i specijalizovaneklijent-server aplikacije) za organizovanje i menad�ment i najkomplikovanijih izdavaèkih poduhvata. QPSkoriste najveæe svetske izdavaèke kuæe koje izdaju vi�e desetina èasopisa i hiljade knjiga godi�nje. PoredQPS-a, Quark prate i druge aplikacije koje �rade� kao njegov integralni deo (Immedia, mTropolis...) i kojemu pro�iruju funkcionalnost u pravcu multimedijalnih i Web sadr�aja.

QuarkXPress je nastao na platformi Macintosh ali se, ubrzo po svom nastanku, pojavio i u Windowsokru�enju. Danas, 12 godina od svog prvog pojavljivanja, Quark postoji na obe Mac platforme (Mac iPowerMac) i na PC-ju, a uskoro æe se pojaviti i pod Windows NT-om na platformi DEC Alpha. Odsamog poèetka puno pa�nje posveæeno je potrebi korisnika da na svakoj platformi na kojoj Quark postoji,jedan isti dokument izgleda potpuno isto. U novoj verziji (4.0) ovo je jedna od moguænosti koja jedovedena gotovo do savr�enstva.

5

Istorija

Instalacija i hardverski zahteviKao i svaki moderan program, QuarkXPress se isporuèuje na CD-u uz dosta prateæe dokumentacije iknjiga. Sve u svemu, kutija je prilièno te�ka i njen sadr�aj æe izazvati dosta pa�nje korisnika. Nemojte jezatvarati èim iz nje izvadite CD veæ dobro prelistajte sve �to se u njoj nalazi. Mo�e vam dosta pomoæi.Sam proces instalacije je vrlo jednostavan i ni po èemu se ne razlikuje od instalacije bilo kog drugogprograma. Ovo pominjem zbog toga �to je instalacija prethodne verzije bila pomalo �smu�ena� i zahtevalaje od korisnika da unese èak i adresu i telefon distributera od koga je paket kupljen. Sada stvari idu malolak�e.

M Kod instalacije se javlja i prvi problem sa novom verzijom, ukoliko koristite Mac verziju,odnosno instalirate Quark na raèunaru Macintosh. Naime, folder u kojem se nalaze bib-lioteke boja i koji se kreira prilikom instalacije zove se �Color� a QuarkXPress tra�i tebiblioteke u folderu �Colour�. Kada zavr�ite instalaciju, jednostavno promenite nazivovom folderu i sve æe biti u redu.

Po�to ste, uspe�no, instalirali program, mo�ete ga pokrenuti i uplivati u vode nove verzijeQuarkXPressa. Ipak, pre nego �to to uradite, pogledajte kakvi su to sve hardverski i softverski uslovipotrebni da bi Quark ispunio va�a oèekivanja.

Ukoliko koristite PC verziju:· Windows 95/98, Windows NT 4.0, Windows NT 3.51 ili Windows 2000· 80406 ili bolji procesor· CD-ROM za instalaciju· 12 MB RAM-a· 12 MB mesta na hard-disku· 30 MB mesta na disku za QuarkXPress Passport i sve podr�ane jezike· VGA ili bolja video kartica· Mi� (ili njemu srodan Pointing Device)

Stavke 2 i 4 shvatite vrlo uslovno a preporuka je da imate �pristojan� Pentium procesor i bar 32 MBRAM-a.

Ukoliko koristite Mac verziju:· MacOs 7.1 za sisteme bazirane na 68K procesoru· MacOs 7.1.2 za sisteme bazirane na procesoru PowerPC · LaserWriter 7.0 drajver· 68020 ili bolji procesor odnosno procesor PowerPC· CD-ROM za instalaciju6

QuarkXPress 4

3

· 5 MB slobodnog RAM-a za sisteme bazirane na 68K procesoru· 8 MB slobodnog RAM-a za sisteme bazirane na procesoru PowerPC · 13 MB mesta na hard-disku za sisteme bazirane na 68K procesoru· 14 MB mesta na hard-disku za sisteme bazirane na procesoru PowerPC· 30 MB mesta na disku za QuarkXPress Passport i sve podr�ane jezike

I ovde va�i primedba vezana za memoriju koje, isto kao i brzine procesora, ionako nikad nije previ�e.Pored ovoga, potrebno je imati instaliran i Adobe Type Manager da bi se koristili Type1 fontovi a podWindowsima i IPX/SPX kompatibilnu mre�u ukoliko se �ele koristiti mre�ni resursi.

Kao �to vidite, hardverski zahtevi su prilièno umereni za dana�nje uslove i nisu daleko od onoga �to je�tra�ila� prethodna verzija da bi efikasno radila.

7

Instalacija i hardverski zahtevi

Krenimo redom...Da bi ste efikasno radili u bilo kom programu potrebno je da obratite pa�nju na �logiku� rada u njemu.Svaki program ima svoj naèin rada i protivljenje tome ne vodi nikuda. Zato nemojte ni poku�avati da uQuarkXPressu radite kao u Wordu ili CorelDRAW!-u. Iako sliènosti izmeðu ovih programa definitvnopostoje, oni se su�tinski razlikuju, kako po svojoj nameni tako i po naèinu rada.

Poku�ajmo sada da malo �pro�irimo� definiciju Quarka sa poèetka ovog priruènika kako bi stekli malobolju sliku o samom programu. Dakle, osim �to slu�i za �sklapanje� postojeæih elemenata jednepublikacije, Quark predstavlja visoko profesionalni alat za potpunu i preciznu kontrolu pripreme za �tampubilo kakvog materijala. Posebna pa�nja prilikom izrade Quarka je stavljena na preciznost i pouzdanost uradu. Preciznost se ogleda u moguænosti kontrolisanja svih parametara izrade i �tampanja (osvetljavanja)dokumenta sa posebnim fokusom na kontrolu �kritiènih� grafièkih operacija (separacija boja, preklapanjeboja...). Takoðe, omoguæeno je kori�æenje velikog broja grafièkih (ne dizajnerskih) efekata u ciljupostizanja �to boljih rezultata prilikom same �tampe. Pouzdanost Quarka se ogleda pre svega upouzdanosti rada samog programa, a zatim i u rezultatima koje program posti�e prilikom pripremematerijala za osvetljavanje. Poznato je da je Quark jedan od najpouzdanijih programa kada se radi opravljenju Print datoteka za osvetljavanje na velikom broju najrazlièitijih osvetljivaèa.

F Separacija boja i �preklapanje� (Trapping) su termini koji su sveprisutni u grafièkomposlu. Separacija je proces razdvajanja svake od postojeæih boja u dokumentu na èetiriosnovne (�tamparske) boje. Te èetiri boje su: cijan (Cyan, C), magenta (M), �uta (Yellow,Y) i crna (Black, K). Uz pomoæ ove èetiri boje (256 nijansi svake od njih) posti�e se �tam-panje preko (teorijski) 4 milijarde boja �to se smatra za �pun kolor�. Iako je broj boja uprirodi beskonaèan, smatra se da ljudsko oko ne mo�e razaznati vi�e od oko 16 milionaboja te se svaka boja u prirodi mo�e predstaviti uz pomoæ njih. Separacijom boja se,dakle, posti�e da se pun kolor od�tampa uz pomoæ samo èetiri �tamparske boje.Preklapanje prdstavlja proces kontrole separacije boja i pode�avanja raznih parametarakoji omoguæavaju kvalitetniju separaciju a samim tim i kvalitetniju �tampu materijala.

F Osvetljivaèi su ureðaji koji na izlaznom medijumu (u ovom sluèaju grafièkom filmu)��tampaju� dokumente izraðene na raèunaru. ��tampanje� se vr�i uz pomoæ lasera kojiosvetljava film (otud i naziv osvetljivaèi). Kasnijim postupkom koji je vrlo slièan kao i kodfilmova u fotoaparatu (razvijanjem i fiksiranjem) dobija se gotov grafièki film spreman dase sa njega slika prenese na �tamparsku ma�inu i zatim od�tampa. Osvetljivaèi su vrloprecizni ureðaji i, ponekad, vrlo æudljivi. Ta njihova �èudna narav� proizilazi, najèe�æe,iz neadekvatno pripremljenog materijala koji se na njima osvetljava.

�ta je bitno znati da bi se uspe�no radilo u Quarku? Odgovor zavisi od toga �ta �elite da radite. Ipak,8

QuarkXPress 4

4

neke stvari su fundamentalne i nikako ih ne bi trebalo zaobiæi prilikom upoznavanja sa parogramom. Usledeæih nekoliko redova navodim delove programa kojima æemo posvetiti pa�nju u ovom priruèniku:

· QuarkXPress dokumenti· Alati· Master strane· Tekst· Stilovi· Slike· �tampanje· Ekstenzije

9

Krenimo redom

DokumentiOsnovni dokumenti QuarkXPressa su QuarkXPress Docoment (QXD), QuarkXPress Library (QXL),QuarkXPress Template (QXT) i, novost u verziji 4, QuarkXPress Book (QXB). Pored ove 4 vrstedokumenata, Quark �radi� sa jo� nekoliko vrsta dokumenata: QuarkXPress Tags (XTG), Auto Save(ASV)... U dokumente nisu ubrojani mnogi manje-vi�e standardni formati slika i tekstualnih dokumenatakoji se mogu koristiti u Quarku (TIFF, JPG, EPS, DOC, TXT, WRI...).

Pogledajmo sada �ta sadr�e osnovni dokumenti Quarka.

QuarkXPress Document (QXD)Ovo je osnovni dokument u kojem Quark snima (gotovo) sve informacije o dokumentu koji pravite. Unjemu su snimljene informacije o dimenzijama strane, tekstu, pozicijama slika, broju strana, bojamakori�æenim u dokumentu, pode�avanjima karakteristiènim za dokument... U pitanju je binarna datotekakoju mo�ete otvoriti samo u Quarku. U njoj su saèuvani i svi objekti koji se nalaze u dokumentu (OLEobjekti, ugraðeni (Embedded) objekti...) ali NISU saèuvane slike koje su uèitane sa diska (recimo TIFFslike) veæ samo reference na njih, tj. putanja do slika. To znaèi da slike moraju biti stalno prisutne na diskuda bi se radilo sa njima (u nekim drugim programima, npr. CorelDRAW-u, dovoljno je uèitati sliku udokument i zatim se ona mo�e obrisati jer æe biti snimljena zajedno sa svim ostalim elementima strane uCDR datoteci). Ovakav naèin snimanja dokumenata ima svojih prednosti ali i mana. Prednosti su �to sudokumenti manji, �to je pojednostavljeno snimanje i otvaranje dokumenata... Mane su �to se slike tokomrada mogu menjati pa to stvara probleme u sluèaju da se slika posle promene ne uveze u dokumentponovo. Na sreæu, pomoæu okvira za dijalog Picture Usage moguæe je taèno videti da li je sve sa slikama�u redu� ili ne.

„ Format osnovnog dokumenta se razlikuje u novoj verziji u odnosu na staru. QuarkXPress4.0 mo�e bez problema da otvori sve dokumente iz starijih verzija a takoðe mo�e i dasnimi dokument u formatu verzije 3.3x.

QuarkXPress LibraryBiblioteka (Library) je vrlo interesantan naèin èuvanja �sitnica� koje èesto koristite u izradi nekepublikacije. U biblioteci mo�ete èuvati, na primer, logotipe i druge elemente strane koje èesto koristite. Nataj naèin mnoge sitnice se nalaze na �dohvat mi�a�. Sve �to je saèuvano u biblioteci nalazi se u datoteciQXL i nema potrebe da se èuva drugde na disku, osim bitmapiranih slika. I u sluèaju biblioteke va�i istopravilo kao i kod Quarkovih dokumenata (QXD): slike se ne èuvaju u biblioteci. Èuva se samo putanja donjih. Biblioteka mo�ete imati koliko �elite i davati im imena isto kao i dokumentima. Jedina razlika je utome �to ime biblioteci dajete prilikom njenog kreiranja (izborom opcije File » New » Library) a neprilikom snimanja.

10

QuarkXPress 4

5

„ Format zapisa biblioteke se razlikuje u verziji 4.0 u odnosu na prethodne verzije. Na�alost, ne postoji moguænost da se biblioteka kreirana u verziji 4.0 snimi u formatu verzije3.3x.

QuarkXPress Template (QXT)Kako posao grafièara èesto ume da bude (naizgled) monoton jer se, kada su u pitanju èasopisi na primer,vrlo sliène strane prave iz broja u broj, Quark omoguæava korisnicima da sve stalne parametre i elementepublikacije naprave samo jednom i koriste ih koliko god puta je to potrebno. U tu svrhu postoje matiène(Master) strane i �abloni (Template). �ablon (QuarkXPress Template) je identièan dokument kao iQuarkXPress Document (QXD) u kojem se mogu snimiti svi elementi strane. Jedina razlika se sastoji utome �to se prilikom otvaranja �ablona ustvari kreira novi dokument sa karakteristikama koje ima �ablon.Novi dokument ima �ime� Doc X �to znaèi da mu se prilikom snimanja mora zadati ime. Na taj naèin jeizbegnuta moguænost da se, sluèajno, dokument snimi �preko� �ablona i na taj naèin promene njegoviparametri. Ne zameram vam ako ste pomislili da je ovo potpuno nepotrebna moguænost jer, logièno jepomisliti, dovoljno je obratiti malo pa�nje prilikom snimanja dokumenata pa æe i �obièan� Quarkovdokument moæi da poslu�i kao �ablon. To je, naravno, taèno ali... od vi�ka glava ne boli.

„ Za QuarkXPress �ablon va�e ista pravila kao i za QXD kada su u pitanju razlike izmeðuformata zapisa u novoj i starim verzijama.

QaurkXPress Book (QXB)Èetvrti osnovni dokument QuarkXPressa se zove knjiga (QuarkXPress Book). To je novost uvedena uverziji 4.0 i predstavlja veliko unapreðenje Quarka i pro�irenje funkcionalnosti koje je sa nestrpljenjemoèekivano i odavno pri�eljkivano. QuarkXPress oduvek �bije� glas da je to program koji mo�e da poslu�i�samo� za pravljenje novina i èasopisa a da je za knjige i sliène dugaèke publikacije Ventura Publisher idalje nezamenljiva (bar kada se radi o PC platformi). To nije ni do sada bilo taèno a od sada æe i najveæiskeptici morati da se pomire sa èinjenicom da u Quarku mo�e bez ikakvih problema da se napravi knjigaod 1000 strana, sastavljena iz tridesetak poglavlja, da se kreira sadr�aj, izvr�i automatska paginacija(obele�avanje broja strana...). Sve informacije potrebne za kreiranje ovakve knjige se èuvaju u Quark-XPress Book datoteci.

F Za korisnike Venture 5.0 ili novije: QuarkXPress Book = Ventura Publication,QuarkXPress Document = Ventura Chapter.

QuarkXPress Tags (XTG)Ovu vrstu dokumenata æemo bli�e objasniti iako ne spada u osnovne Quarkove dokumente. Ustvari, te�koda se mo�e uop�te nazvati dokumentom jer je u pitanju obièna ASCII datoteka sa tekstom i mo�e se 11

Dokumenti

Primer biblioteke sa nekoliko ele-menata

otvoriti u bilo kom editoru. Za�to je onda posebno pominjemo? Odgovor se nalazi u èinjenici da æe Quarkprilikom �uvo�enja� teksta u dokument iz datoteke sa ekstenzijom XTG potra�iti u njoj specifiène tagove(tekstualne sekvence) koji daju osnovne elemente formatiranja delovima teksta. Na taj naèin je moguæeveæ pri uno�enju teksta �markirati� odreðene delove teksta kao Bold, Italic... ili nekim pasusima teksta�dati� stil koji æe u Quarku biti upotrebljen za prikazivanje tog pasusa. Pogledajmo nekoliko primera:

· Sekvenca <B><$> æe tekst koji se nalazi u okviru nje prikazati kao Bold - <B>tekst<$> æe bitiprikazano kao tekst

· Sekvenca <I><$> æe tekst koji se nalazi u okviru nje prikazati kao Italic (kurziv) - <I>tekst<$> æebiti prikazano kao tekst

· Sekvenca <\c> æe uèiniti da posle nje tekst krene od poèetka sledeæe kolone ili strane (ColumnBreak)

· Sekvenca <f�Arial�><$f$> æe tekst koji se nalazi u okviru nje prikazati fontom Arial - tekst æe bitiprikazano kao tekst

Kao �to vidite, ovi tagovi su veoma slièni tagovima u HTML dokumentima ili tagovima u RTF (RichText Format) datotekama i veoma ih je lako upotrebljavati prilikom kucanja (unosa) teksta u editoru amogu prilièno ubrzati proces pravljenja strana u samom Quarku.

F Postoji nekoliko editora koji podr�avaju rad sa QuarkXPress tagovima. Jedan od njihmo�ete naæi na Internetu (http://www.turbo-editor.com). Postoje i editori koji na posredannaèin mogu poslu�iti svrsi.

F Detaljniju tabelu sa tagovima pogledajte na kraju ovog priruènika.

12

QuarkXPress 4

Konaèno Quark...Sada, kad smo se veæ prilièno upoznali sa Quarkom, vreme je da polako poènemo da se bavimokonkretnijim stvarima nego �to su istorija programa i ekstenzije dokumenata. Kao prvo... potrebno je dastartujete program. Kada to uèinite, ekran va�eg monitora bi trebao da izgleda otprilike kao na slici ispod.Kao i kod veèine dana�njih programa koji rade u grafièkom radnom okru�enju (Windows, MacOS,...),okru�enje u kojem æete provoditi svoje Quarkovske dane sastoji se iz vrlo standardnih elemanata: menija,palete sa alatima, nekoliko drugih paleta za pode�avanje raznih parametara i statusne linije (Status Bar), udnu ekrana, koja takoðe ima nekoliko funkcija (na kraju priruènika se nalazi slièna slika sa prikazanimsvim paletama i obja�njenjem njihove funkcije).

13

Konaèno Quark...

6

F Primetiæete da QuarkXPress nema paletu sa alatima (Toolbar) na kakvu nailazimo u veæi-ni dana�njih programa. Ovde je paleta sa alatima vertikalna i ne mo�e se postaviti u dru-gaèiji polo�aj niti se mo�e �usidriti� uz bilo koju ivicu ekrana.

F Veæ smo pominjali da QuarkXPress radi i na PC i na Macintosh raèunarima. Ovajpriruènik govoriæe o PC verziji programa. Na sreæu, obe verzije Quarka su toliko slièneda �ako nikad niste radili pod Windowsima u PC verziji Quarka oseæaæete se kao daradite na Macu�. Osim razlika koje proizilaze iz razlika u tastaturama i funkcionisanjumi�a na ovim platformama, sve ostale funkcije su potpuno identiène.

Odmah po prvom startovanju programa je i pravo vreme da podesimo osnovne parametre rada uprogramu. Sva pode�avanja se vr�e uz pomoæ èetiri okvira za dijalog od kojih æemo na dva obratitiposebnu pa�nju. Prikazujemo ih izborom odgovarajuæe opcije iz menija Edit » Preferences .

Application PreferencesU ovom okviru za dijalog pode�avamo parametre koji su vezani za pona�anje samog programa. Na njemuse nalaze 4 kartice (Tabs) uz pomoæ kojih biramo koju grupu parametara �elimo da pode�avamo.

1. DisplayOvde se nalaze opcije za izbor boja kojima æe biti prikazivane margine, voðice (Ruler) poznatije kaoGuidelines iz CorelDRAW-a i mre�a (Grid). Takoðe, na ovoj kartici je moguæe izabrati i kvalitet prikazaslika u dokumentu kao i rezoluciju u kojoj æe biti prikazivani dokumenti.

F Opcije za broj boja (Color Tiffs) i nivoa sive (Gray Tiffs) se odnose samo na slike u TIFformatu. Sve ostale slike æe biti prikazane u onoliko boja (nivoa sive) u koliko je samaslika naprvaljena. Izbor je, u sluèaju slika u TIF formatu moguæ zato �to Quark prilikomuèitavanja TIF slika pravi pregled (Preview) slike i njega prikazuje umesto same slike.

14

QuarkXPress 4

2. Interactive

Na ovoj kartici se nalaze opcije vezane za brzinu pomeranja (skrolovanja) dokumenta, naèin i brzinuiscrtavanja objekata tokom pomeranja, izbor formatiranja navodnika prilikom uèitavanja teksta,Drag�n�drop - prevlaèenje teksta...

3. SaveOpcije koje se odnose na snimanje dokumenata ukljuèuju: izbor da li æe Quark sam, periodièno uodreðenom intervalu, snimati dokument (Auto Save), da li æe èuvati prethodne verzije dokumenta i kolikonjih (Auto Backup) kao i gde æe se te verzije èuvati, da li æe u dokumentu biti saèuvana i trenutna pozicijatj. strana na kojoj se korisnik nalazi. Takoðe, tu je i opcija za automatsko snimanje biblioteka.

15

Konaèno Quark...

4. XTensions

Iako su ekstenzije �postojale� i u prethodnim verzijama Quarka ove opcije su novost koja postoji tek odverzije 4.0. Naime njima birate da li æe se i u kom sluèaju XTensions Manager pojavljivati pri startovanjuprograma. XTensions Manager omoguæava jednostavnije i efikasnije baratanje ekstenzijama nego �to je to biosluèaj u prethodnoj verziji i o njemu æe, kao i o ekstenzijama, biti vi�e reèi kasnije, u zasebnom poglavlju.

Document PreferencesPode�avanja o kojima smo govorili u prethodnih nekoliko pasusa su vezana za pona�anje samog programa iimaju globalno dejstvo. Od momenta kada su izvr�ena program se pona�a u skladu sa njima. Pode�avanja okojima æemo sada govoriti mogu imati i globalno i lokalno dejstvo. Ona se tièu samih Quarkovih dokumenata.U sluèaju da izvr�imo pode�avanja kada ni jedan dokument nije otvoren ona æe se odnositi na sve dokumentekoji æe ubuduæe u programu biti kreirani, odnosno postaæe podrazumevana (Default). Ukoliko ih izvr�imo dokje neki dokument otvoren (i aktivan) ona æe se odnositi samo na njega i neæe imati posledice ni na ostaledokumente niti na podrazumevana pode�avanja. Na taj naèin je omoguæeno da se parametri vezani za dokumentpode�avaju za svaki dokument nezavisno. Na okviru za dijalog Document Preferences se nalazi pet kartica.

1. General

Na ovoj kartici se nalaze opcije za pode�avanje jedinica mere, naèina prikazivanja teksta napisanog sitnimslovima, prikazivanje/neprikazivanje slika... Posebno æemo obratiti pa�nju na sledeæih nekoliko opcija:

1. Auto Page Insertion omoguæava da izaberete gde æe biti dodate strane u dokument u sluèaju dauvozite tekst koji ne mo�e da stane na veæ postojeæe strane.

2. Auto Picture Import omoguæava da izaberete kako æe se program pona�ati kada otvarate dokumentkoji sadr�i slike. Izborom On (Verify) govorite programu da vas svaki put pri otvaranju dokumentaupozori ukoliko su slike koje dokument sadr�i u meðuvremenu promenjene.

F Bez obzira na to koje jedinice izaberete kao osnovne (milimetri, ciceri, inèi...) u svakomokviru za dijalog mo�ete zadavati mere u bilo kojim jedinicima uz naznaku o kojim sejedinicama radi (mm za milimetre, cm za centimetre, pt za taèke...)16

QuarkXPress 4

F Greek Text Below omoguæava da izaberete velièinu slova poèev od koje æe manja slovabiti �grikovana� odnosno prikazana ne kao slova nego kao siva povr�ina koju slova zauz-imaju. Ovo je korisno ako imate video karticu koja nije �prva liga� i znatno ubrzavaprikazivanje (iscrtavanje) teksta. Slièna opcija postoji i za slike (Greek Pictures) i njenimizborom iskljuèujete prikazivanje slika u dokumentu. Ovo æete najèe�æe koristiti kada udokumentu imate vektorske slike koje sadr�e puno detalja i za èije je iscrtavanje èestopotrebno dosta vremena.

2. Paragraph

Na ovoj kartici se nalaze opcije kojima odreðujete kako æe Quark primenjivati neke od tipografskihtehnika na pasuse (paragrafe) u dokumentu. Tu se nalazi i opcija za pode�avanje jedinstvene moguænostiQuarka: onovne linije teksta (Baseline Grid). Osnovne linije omoguæavaju da svaki red teksta idealno�le�i� bez obzira na koliko kolona je napravljena strana. O njima æe biti vi�e reèi u poglavlju posveæenomradu sa tekstom.

3. Character

Ova kartica je slièna prethodnoj samo �to se opcije na njoj odnose na karaktere (slova) u tekstu a ne napasuse. Na njoj odreðujete velièinu slova u indeksui eksponentu (Subscript i Superscript) u odnosu navelièinu ostatka teksta i druge parametre vezane za karaktere.

4. Tool

Ovo je vrlo interesantan skup opcija i veoma koristan. Njima odreðujete inicijalno pona�anje svakeQuarkove alatke. Takoðe je omoguæeno i pode�avanje opcija za sliène alatke odjednom. 17

Konaèno Quark...

5. Trapping

Uz pomoæ ovih opcija pode�avate inicijalne parametre preklapanja boja. Bez obzira na pode�avanjaizvedena ovde, svaki objekat i svaka boja kori�æena u dokumentu mogu imati svoja zasebna pode�avanja.

Druga dva okvira za dijalog za pode�avanje opcija odnose se na kreiranje indeksa i tzv. ColorManagement. Poznato je da jedan od najveæih problema u kori�æenju raèunara u oblasti grafike predstavljaodstupanje boja koje se vide na monitorima i raznim drugim izlaznim ureðajima u odnosu na boje uprirodi. Zbog toga postoji mnogo manje ili vi�e uspe�nih naèina da se prikaz boja pribli�i realnom. U tusvrhu slu�e razni Color Management sistemi. U Quarku mo�ete koristiti neke od njih i u sluèaju da raditesa dokumentima u boji to je i vrlo po�eljno. Ipak, obja�njenje funkcionisanja ovih sistema izlazi iz domenaovog priruènika pa o tome neæemo detaljnije govoriti.

F Ne zaboravite: pode�avanja koja se odnose na dokumente mogu se odnositi na sve doku-mente (Default) ili samo na otvoreni dokument.

18

QuarkXPress 4

AlatiUz pomoæ osnovnih alatki QuarkXPressa izvr�avaju se sve operacije u programu. Ima ih ukupno 14kategorija od kojih 4 imaju svoje (u nedostatku boljeg termina nazovimo ih...) podkategorije. Sve skupa,rad u QuarkXPressu zahteva poznavanje ukupno 28 manje ili vi�e razlièitih alata. Na slici mo�ete videtikako izgleda paleta sa alatima kada se vidi svih 14 alata (levo) i kada se vide svi alati i podalati (desno).Upoznajuæi se sa svakim od 14 alata i njihovih podalata polako æemo sagledati i osnovne moguænostiprograma i dobrim delom se upoznati sa naèinom rada u QuarkXPressu.

„ Paleta sa alatima je slièno izgledala i u prethodnim verzijama. Razlika u novoj verziji jeto �to su srodni alati grupisani (alat - podalati). Ovo je uslovljeno i pojavom novih alatau novoj verziji.

F Podalate birate tako �to pritisnete mi�em na alat i dr�ite pritisnut levi taster nekolikotrenutaka. Nakon toga se paleta �otvara� i prikazuju se ostali alati u grupi. Svi alati kojisu grupisani obele�eni su malom strelicom u obliku trougla u gornjem desnom uglu.

Alatka Item

Alatka Item se, zbog svoje funkcije, èesto naziva i alatka Pick (Pick = uzeti, dohvatiti). Funkcija jojje upravo to �to joj i ime ka�e: da dohvata �ne�to�. To �ne�to� su u sluèaju Quarka svi objekti koji semogu nalaziti u dokumentu. Uvoðenje, u ovom trenutku, pojma �objekat� zahteva malo detaljnijeupoznavanje sa �logikom� rada u programu. 19

Alati

7

Programeri bi rekli da je QuarkXPress �objektno orijentisani� program. Ne samo po naèinuprojektovanja programa (u tom smislu je sigurno objektno orijentisan) veæ i po tome �to se sve operacije uQuarku izvode uz pomoæ objekata. Ako ste radili u CorelDRAW-u onda sigurno znate �ta je to �neobjektno orijentisan� program: ni jedan elemenat strane ne mora (i ne mo�e) imati �ne�to u èemu senalazi�. Jednostavno, kada �elite da otkucate par reèi dovoljno je da bilo gde na strani pritisnete alatkomza tekst i pojaviæe se kursor koji oznaèava da mo�ete poèeti sa uno�enjem teksta. Isto va�i i za sve drugeelemente strane. Dovoljno je da bilo gde pritisnete odgovarajuæim alatom i mo�ete crtati bilo �ta. Kadauvozite slike u dokument slika æe se pojaviti na strani i zatim je mo�ete pomerati, deformisati, poveæavati ismanjivati do mile volje.

U QuarkXPressu stvari stoje malo drugaèije. Na strani ne mo�e postojati (skoro) ni�ta ako nema �ne�tou èemu æe se nalaziti�. Da bi ste uvezli tekst potrebno je da prethodno postavite na stranu okvir za tekst(Text Box) a zatim u njega uvezete tekst. Isto je i ako �elite da otkucate makar i jedno slovo teksta.Prethodno morate postaviti okvir za tekst. Ako �elite da uvezete sliku potrebno je da postavite okvir zasliku (Picture Box) pa tek onda da u njega uvezete sliku.

Jedino odstupanje od ovog pravila predstavljaju linije (putanje) koje crtate u samom Quarku. One nemoraju imati nikakav objekat koji ih sadr�i (Placeholder) veæ nezavisno stoje, �same za sebe�, bilo gde nastrani.

Drugo, delimièno, odstupanje predstavlja tekst koji se kuca po putanji (Text on Path) i on imaPlaceholder u obliku linije po kojoj se kuca a ne u vidu okvira.

Da se vratimo sada na funkciju alatke Item. Kao �to smo veæ rekli njena osnovna funkcija je da�dohvati� objekat kako bi se izvr�ila neka manipulacija sa njim. Dakle, ako �elite da pomerite okvir zatekst to æete uraditi alatkom Item. Takoðe, ako �elite da izaberete vi�e objekata i da ih zajedno pomerite,izabraæete ih ovom alatkom dr�eæi pritisnut taster Shift (Option na Mac-u). Kopiranje na Clipboard, kadaste objekat �dohvatili� ovim alatom prouzrokovaæe kopiranje celog objekta a ne samo njegovog sadr�aja.Dakle, da sumiramo: alatka Item �radi� sa objektima a ne sa njihovim sadr�ajem. Sa sadr�ajem objekata(okvira za tekst, okvira za sliku...) �radi� sledeæi alat na paleti alata a to je...

Alatka Content

Ova alatka je komplement alatki Item. Zajedno, ove dve alatke omoguæavaju kompletnumanipulaciju kako sa samim objektima tako i sa njihovim sadr�ajem. Kako radi altka Content? Vrlo sliènokao i prethodna osim �to kada njome pritisnete na, recimo, okvir za sliku i pomerite mi�a, neæe se pomeriticeo okvir veæ æe se pomeriti slika u njemu. Ako se radi o okviru za tekst, ovaj alat omoguæava kucanje,brisanje, izbor teksta i uop�te sve manipulacije nad tekstom (�to nije moguæe kada je izabran prethodnaalatka). Kopiranje na Clpboard, kada je objekat izabran ovom alatkom, prouzrokuje kopiranje sadr�ajaobjekta (teksta, slike...) a ne celog objekta. To znaèi da, ako tako kopiranu sliku �elite komandom Paste daumetnete u neki drugi dokument, morate u njemu imati izabran okvir za sliku u koji æe ova slika bitisme�tena.

Veæ iz ovoga vidite da æe kursor va�eg mi�a najèe�æe �krstariti� izmeðu ove dve alatke. Da bi se ovode�avalo �to reðe, alatka Content mo�e, u odreðenim situacijama da �simulira� svog parnjaka, alatku Item.To se posti�e dr�anjem tastera Control (Command na Macu) kada je izabrana alatka Content a vizuelno jepredstavljeno promenom kursora. Naime, kursor dobija oblik isti kao da je izabrana alatka Item i na tajnaèin ste obave�teni da u tom trenutku mo�ete baratati objektima a ne njihovim sadr�ajem.

Inaèe, alatka Content se èesto naziva i Hand zbog kursora u obliku ruke.

„ U verziji 4.0 ove dve alatke su po funkciji postale jo� �bliskije�. Sada je moguæe uvozitisliku u okvir i kada je izabrana alatka Item, moguæe je menjati parametre sadr�aju objek-ta preko palete Measurements i pomoæu opcija u Style meniju... Time su ove dve alatkepostale vrlo sliène. Ipak, potreba za razgranièenjem izmeðu �objekta� i njegovogsadr�aja jo� uvek postoji, pa one i dalje postoje zasebno.

20

QuarkXPress 4

Alatka Rotation

Ovoj alatki sigurno znate funkciju èak i ako nikada niste radili u Quarku. Naravno, ona slu�i zarotiranje objekata. Kada je izabran bilo koji objekat (ili grupa objekata) pritisak mi�em na bilo koje mestona strani postaviæe centar rotacije za izabrani objekat ili objekte. Ne pu�tajuæi taster, pomerajte mi�a iobjekti æe se rotirati oko centra rotacije. Kada pustite mi�a objekti æe zauzeti novi polo�aj.

F Kada zavr�ite rotiranje objekta, altka Rotation æe prestati da bude aktivna a postaæe aktiv-na neka od prve dve alatke. Da bi ste rotirali vi�e objekata nezavisno bez potrebe da poslesvakog rotiranja ponovo birate alatku Rotation potrebno je da prilikom prvog izbora dr�itepritisnut taster Alt (Option na Macu). Ovo pravilo va�i i za sve druge alatke osim prve dve.

Alatka Zoom

I ova alatka je standardna za sve sliène aplikacije pa joj neæemo posvetiti posebnu pa�nju. Trebasamo pomenuti da pritiskom na taster Alt (Option na Macu) ona dobija inverznu funkciju odnosno postajealatka Unzoom. Kada ne �zaokru�ite� deo koji hoæete da uveæate veæ pritisnete bilo gde na strani,dokument æe se uveæati za onoliko procenata koliko ste izabrali pri pode�avanjima opcija u okviru zadijalog Document Preferences (inicijalno ova vrednost je 25%).

„ Maksimalno uveæanje u Quarku zavisi od rezolucije koju ste izabrali kao DisplayDPI Value u okviru za dijalog Application Prefernces. Za 72 dpi maksimalnouveæanje je 800%, za 96 dpi 692% a za 120 dpi 552%. U prethodnim verzijamaQuarka maksimalno uveæanje je bilo 400%.

Alatka Text Box

Ova alatka je prva koja se sastoji iz vi�e razlièitih alata ali sasliènom funkcijom i prva u kojem se koristi jedna od najveæih novosti u novoj verziji Quarka: Bezieove(Bezier) krive. U pitanju je set alata za crtanje okvira za tekst raznih oblika. Ukupno ih ima 7 i to:Rectangle (pravougaonik), Beveled Corner (pravougaonik sa �zaseèenim� uglovima), Concave Corner(pravougaonik sa konkavnim uglovima), Rounded Corner (pravougaonik sa zaobljenim uglovima), Oval(elipsa), Bezier (bezijeove krive) i Freehand (okvir nacrtan slobodnom rukom). Prvi slu�i za crtanjepravougaonih okvira za tekst i to je oblik koji æete najèe�æe koristiti. U takve okvire za tekst æete sme�tativeæinu tekstova koje budete uvozili u dokument. Ostale æete neuporedivo reðe koristiti i to najèe�æe kadabude potrebno postiæi neki nesvakida�nji efekat sa tekstom. Na slikama koje slede mo�ete videti kakoizgleda svih sedam tipova okvira za tekst. 21

Alati

Okvir za tekst kao objekat u Quarku ima svoja svojstva i razne parametre koji se mogu podesiti. Oni supodeljeni u nekoliko kategorija i mogu se podesiti na okviru za dijalog Modify. Ovaj okvir za dijalog æete,verovatno veæ pretpostavljate, vrlo èesto koristiti. Pogledajmo �ta se sve na njemu nalazi.

1. Box

Na ovoj kartici se nalaze opcije za pode�avanje dimenzija i pozicionisanje okvira. Tu mo�ete podesiti iugao okvira za tekst i njegovu horizontalnu ili vertikalnu deformaciju (Skew) kao i boju pozadine ipopunu prelivom (Blend).

22

QuarkXPress 4

2. Text

Na ovoj kartici pode�avate parametre sadr�aja okvira. Kako se radi o okviru za tekst ovde mo�emopodesiti pona�anje teksta u okviru: broj kolona, razmak izmeðu njih, ugao teksta, isk�avanje... Tekst uokviru mo�e biti postavljen uz gornju ivicu, centarlno, uz donju ivicu ili ravnomerno rasporeðen od gornjedo donje ivice uz moguænost izbora maksimalnog razmaka izmeðu redova (proreda).

3. Frame

Svaki okvir za tekst mo�e imati i konturu i opcije vezane za konturu se biraju na ovoj kartici. U njihspadaju debljina i boja konture, tip konture (jedna od 20 predefinisanih uz moguænost kreiranja sopstvenihbordura) kao i nova opcija koja omoguæava da izaberete boju kojom æe biti obojene �rupe� u konturamakoji se ne sastoje od jedne linije ili u okvirima koji nisu saèinjeni od kontinualne linije (crta - taèka - crta islièni okviri).

23

Alati

4. Runaround

Opcije na ovoj kartici pru�aju moguænost pode�avanja razmaka teksta koji se nalazi u drugom okviru od ovogza koji pode�avate opcije. Konkretno, ako se oko okvira za tekst (ili nekog drugog objekta) nalazi drugi tekst,uz pomoæ ovih pode�avanja birate koliko æe taj drugi tekst biti odmaknut od objekta ili od njegovog sadr�aja ina koji naèin. Za okvir za tekst mo�ete izabrati samo dva naèina: prvi je da drugi tekst bude odmaknutodreðeni broj milimetara a drugi je da ne bude uop�te odmaknut odnosno da prolazi �ispod� ili �kroz� ovajobjekat. Prava snaga ovih opcija pokazuje se tek kada se radi o okviru za sliku. O tome par redova ni�e...

F Okvir za dijalog Modify mo�ete prikazati na vi�e naèina: izborom iz menija Item,dvostrukim pritiskom mi�em na objekat kada je aktivna alatka Item ili dvostrukim pri-tiskom mi�em uz pritisnut taster Control kada je izabrana alatka Content.

Pre nego �to nastavimo dalje sa opisom Quarkovih alata posvetiæemo malo vi�e pa�nje Bezieovimkrivama. To je novost koja je, bar prema zvaniènim saop�tenjima iz Quarka, najvi�e doprinela ovakovelikom vremenskom razmaku izmeðu dve verzije programa. O èemu se zapravo radi? Ovaj naèin crtanjakrivih linija (putanja) nije ni�ta revolucionarno i novo u grafièkim programima. Linija se crta crtanjemkarakteristiènih (èvornih) taèaka a zatim se, pomoæu pravca i intenziteta dva karakteristièna vektora zasvaku èvornu taèku, odreðuje oblik krive. Slièna (ili ista) stvar postoji u Photoshopu i zove se Paths.Takoðe postoji i u CorelDRAW-u. Postavlja se pitanje za�to je onda toliko vremena potro�eno narazvijanje ovakve moguænosti. Pre svega odgovor le�i u èinjenici da se �elelo postiæi da Quark postane�grafièkiji� program u kome se mo�e uraditi �to vi�e posla vezanog za izradu bilo kakve publikacije.�elelo se, takoðe, postiæi da bude �to manje potrebe za napu�tanjem Quarka da bi se uradili specifièniposlovi. Ujedno, cilj je bio da Quark postane �to vi�e i alat dizajnera a ne samo �tehnièkog osoblja�.

Kada se zavr�ilo sa razvojem ove nove moguænosti, pokazalo se da ona mo�e imati i mnoge drugeprimene u samom programu osim crtanja okvira raznih oblika. Tako su nastale mnoge moguænosti kojih uprethodnim verzijama nije bilo: pisanje teksta po krivoj putanji, pretvaranje slova u Bezieove krive,kombinovanje objekata, pravljenje preseka... To je, dalje, autorima programa otvorilo nove perspektive zakreativnost i kreiranje novih opcija programa. Pomenimo samo jednu od najintersantnijih: moguænost daslova, posle pretvaranja u krive, popunite teksturom ili slikom.

Dakle, oèigledno je da je implementiranje Bezieovih krivih donelo programu mnoga pobolj�anja iuèinilo ga primamljivijim jo� �irem krugu potencijalnih korisnika nego �to je to do sada bio sluèaj.

Alatka Picture Box

Ova alatka slu�i za crtanje okvira u koje sme�tamo slike. Kao i usluèaju okvira za tekst, u pitanju je set alata. Ukupno ih ima, takoðe, sedam i to su: Rectangle, BeveledCorner, Concave Corner, Rounded Corner, Oval, Bezier i Freehand. Na paleti alata ovih sedam alata je24

QuarkXPress 4

inicijalno podeljeno u èetiri grupe (a ne kao kod okvira za tekst, svi u jednoj grupi) da bi paleta alata unovoj verziji bila �to sliènija onoj u prethodnim verzijama. Naime, i u prethodnoj verziji je postojalamoguænost pravljenja okvira za slike u vi�e oblika pa se na paleti nalazilo nekoliko dugmadi za to. Sada jeta osnovna forma zadr�ana a prvom alatu (Rectangle ) su doata tri �podalata�.

Kao i u sluèaju prethodne vrste okvira, najèe�æe æete biti u prilici da koristite osnovni oblik okvira zasliku - pravougaonik. Ostali oblici se znatno reðe koriste i to uglavnom za postizanje odreðenihdizajnerskih efekata. Meðutim, i osnovni oblik daje moguænost za vrlo efektnu manipulaciju slikama. Zato je �zadu�en� skup parametara koji se nalazi na karticama Runaround i Clipping, okvira za dijalogModify. Pa da pogledamo...

F Za demonstraciju u sledeæih nekoliko primera koristiæemo sliku u TIFF formatu u kojojpostoje tri ugraðene putanje (Path) i jedan alfa kanal. Izgled TIF slike i izgled putanja ikanala mo�ete videti na sledeæoj slici.

Runaround

Postoji osam naèina �protoka� teksta oko slike i uz postojanje dodatnih opcija to predstavlja zaistaimpozantne moguænosti kontrole i kreiranja ove vrste vizuelnih efekata. Inaèe, Quark je prvi meðu 25

¸Alati

programima ove vrste uveo moguænost da tekst nepravilno obilazi sliku i to ga je, svojevremeno, uz sveostale moguænosti, uèinilo vrlo popularnim. U ovoj verziji, dodavanjem novih opcija i moguænosti, ovopostaje ponovo jedan od glavnih aduta Quarka u odnosu na konkurenciju kada je u pitanju ova vrstaefekata. Inaèe, ni jedan �ozbiljan� èasopis, a ni dnevne novine, ne mogu se zamisliti bez ovakvihelemenata koji stranama daju sve�inu i vizuelnu privlaènost a ujedno razbijaju i monotoniju koja se javlja,pogotovo u dnevnim novinama gde sve strane veoma lièe jedna na drugu.

· NoneOvaj naèin oznaèava da tekst neæe zaobilaziti sliku veæ æe prolaziti �kroz� nju.· ItemTekst zaobilazi sliku po ivicama okvira za sliku u kojem se slika nalazi.· Auto ImageQuark æe sam odrediti granice slike i tekst æe pratiti te granice.· Embedded PathTekst æe zaobilaziti sliku prateæi konture putanje snimljene zajedno sa slikom u programu za obradu

bitmapiranih slika. Kako se u okviru slike mo�e snimiti vi�e putanja, Quark ostavlja moguænost daizaberete koja æe od njih poslu�iti kao linija vodilja za putanju teksta oko slike.

· Alpha ChannelSlièna opcija kao i prethodna s tom razlikom �to æe ovog puta tekst iæi po konturama alfa kanala

(selekcije, maske) snimljene zajedno sa slikom. I ovde postoji moguænost izbora alfa kanala u sluèaju daih slika sadr�i vi�e.

· Non-White AreasQuark æe sam kreirati masku (alfa kanal) u slici prateæi konture obojenih delova slike (delova koji nisu

beli). Na ovaj naèin praktièno mo�ete uraditi �fraj�tend� slike u samom Quarku.· Same As ClippingOvom opcijom birate da tekst prolazi oko slike prateæi putanju izabranu na sledeæoj kartici ovog okvira

za dijalog: Clipping.· Picture BoundsPravougaone konture slike (ne okvira za sliku) æe biti putanja po kojoj æe tekst obilaziti sliku

Za svaki od ovih naèina postoje dodatni parametri uz pomoæ kojih se �fino� pode�ava putanja tekstaoko slike.

Za Item i Picture Bounds to su razdaljine teksta od slike na svakoj od èetiri strane slike (odnosnookvira u kome se slika nalazi).

Za None ne postoje dodatna pode�avanja.Za ostale naèine to su dodatne opcije za pode�avanje tolerancije koju æe Quark primeniti prilikom

kreiranja putanje oko slike. U te parametre spadaju: Noise, Smoothness i Treshold. Naravno, i u ovimsluèajevima je moguæe (i potrebno) zadati rastojanje teksta od tako kreirane putanje.

Pored ovih parametara postoji i opcija Invert koja radi upravo �to joj i ime ka�e: tekst neæe prolazitioko slike (po putanji koju smo izabrali) nego æe iæi u okviru putanje. Kombinacijom ove moguænosti iparametara na sledeæoj kartici (Clipping) mogu se dobiti interesantni efekti.

ClippingOva pode�avanja deluju vrlo slièno kao i pode�avanja na prethodnoj kartici ali donekle imaju drugaèijufunkciju i, u su�tini, komplementarna su sa prethodnim. Najkraæe, ovim pode�avanjima biramo koji deooriginalne slike æe biti vidljiv a koji nevidljiv. Najèe�æe æe vidljivi deo slike slu�iti i kao putanja po kojojæe tekst zaobilaziti sliku ali to ne mora biti sluèaj. Slika mo�e biti vidljiva samo delimièno (unutar alfakanala, na primer) a da tekst ipak zaobilazi ceo okvir u kojem se slika nalazi.

Opcije su, dakle, vrlo sliène. Jedina razlika je u broju moguænosti ponuðenih za opciju Type koji ovde,za razliku od prethodne kartice i iste opcije, iznosi pet. Sve ostale opcije su potpuno identiène.

26

QuarkXPress 4

Na sledeæih nekoliko slika pogledajte kako se pode�avanjem parametara na ove dve kartice mogupostiæi interesantni efekti.

F Ne mogu svi formati bitmapiranih slika sadr�avati u sebi putanje i alfa kanale. I jedno idrugo mogu sadr�avati samo TIFF (Tagged Information File Format) i PSD (PhotoshopDocument), putanje mo�e sadr�ati EPS (Encapsulated PostScript) a alfa kanale (samojedan) TGA (Targa) format.

Clipping: Embbeded Path (Path 3)Runaround: Same As Clipping, Outset 10 pt

27

Alati

Clipping: Embbeded Path (Path 3), InvertRunaround: Embbeded Path (Path 1), Outset 10 pt

Clipping: Embbeded Path (Path 3)Runaround: Picture Bounds, Top = Left = Bottom = Right = 10 pt

F Da bi ste bilo kakve efekte pravili sa slikama potrebno je da, prethodno, uvezete sliku u doku-ment odnosno odgovarajuæi okvir za sliku. To se radi izborom opcije Get Picture iz menijaFile. Preèica na tastaturi za ovu operaciju je Ctrl+E. Istom komandom se uvozi i tekst uokvir za tekst, samo se u tom sluèaju ova opcija zove Get Text. Da li æete u dokument uvozitisliku ili tekst zavisi od toga koja vrsta okvira je trenutno izabrana. Ukoliko je to okvir zatekst, ova opcija æe se �zvati� Get Text i njome æete uvoziti tekst u aktivni okvir za tekst.

„ Kada je aktivna alatka Item neæete moæi da uvezete tekst. Da biste uvezli tekst mora bitiaktivna alatka Content. Ovo ne va�i kada je u pitanju uvo�enje slika.

Alatke Line i Orthogonal Line

Ove èetiri alatke su podeljene u dve grupe (opet zbog kompatibilnosti) saprethodnim verzijama. Najkraæe reèeno one slu�e za crtanje linija, bilo pravih (Orthogonal i Line) bilo28

QuarkXPress 4

krivih (Freehand i Bezier). Alatka Orthogonal Line mo�e crtati samo horizontalne ili vertikalne linije. Njuæete najèe�æe koristiti za crtanje meðustubaènih linija na matiènim stranama. Alatka Line mo�e crtati pravelinije pod bilo kojim uglom. Ako dr�ite pritisnut taster Shift (Option na Macu) ovaj alat postaje slièanalatki Orthogonal Line s tom razlikom �to se tada mogu crtati, pored horizontalnih i vertikalnih, i linijepod uglom od 45 stepeni. Druga dva �linijska� alata omoguæavaju crtanje svih ostalih linija.

Dvostrukim pritiskom na liniju prikazuje se okvir za dijalog Modify koji je slièan po opcijama okviruza dijalog Modify za druge objekte. Na njemu se nalaze opcije za pode�avanje tipa linije, debljine, naèinapostavljanja linije na stranu (uz pomoæ koordinata krajnjih taèaka ili uz pomoæ koordinata jednekarakteristiène taèke i du�ine i ugla linije)... Takoðe se na ovom okviru za dijalog nalaze i opcije zaRunaround �to je novina u odnosu na prethodne verzije kada linijama nisu mogli biti zadate ove osobine.

„ Na kraju ovog odeljka o alatima QuarkXPressa nalazi se kratko uputstvo za kori�æenjeBezieovih krivih. Za demonstraciju je upotebljen upravo alat za crtanje Bezioevih linija.

Alatka Text-Path

Ove alatke (ukupno èetiri) su gotovo identiène prethodnim. Jedina razlika je u tome�to posle crtanja linije na nju mo�ete upisati tekst i on æe pratiti putanju linije. Moguænosti izboraparametara pogledajte na sledeæoj slici.

Linija koja predstavlja putanju teksta ima sve osobine kao i obiène linije pa joj se mo�e izabrati debljina,boja, tip... 29

Alati

Alatke Linking i Unlinking

Ove dve alatke imaju inverznu funkciju pa ih zato pominjemo zajedno. U pitanju su alati zapovezivanje odnsno razdvajanje okvira za tekst. Dva nezavisna okvira za tekst mogu biti povezanaalatkom Linking pa æe tekst, ukoliko ne mo�e ceo da stane u prvi, sam preæi u drugi okvir. Na taj naèin jemoguæe vr�iti fleksibilno rasporeðivanje teksta pre svega na novinskim stranama veæih formata gde punorazlièitih tekstova stoji na jednoj strani i oni su èesto isprekidani �sitnim� reklamama, najavama,antrfileima.... Alatka Unlinking ima funkciju da razdvoji dva povezana okvira za tekst i da ih uèininezavisnim.

F Povezani okviri za tekst su i dalje potpuno nezavisni kada ih treba pomerati ili im menjatiatribute i parametre. Jedino je tekst u njima jedna celina.

Bezieove kriveKao �to smo veæ rekli, ova nova moguænost QuarkXPressa je prouzrokovala da on postane program samnogo vi�e �dizajnerskih� moguænosti i primamljiviji veæem krugu potencijalnih korisnika. Pogledajmosada malo detaljnije kako se radi sa Bezieovim krivama.

Pominjali smo da se Bezieove krive crtaju uz pomoæ karakteristiènih taèaka. Svaka od tih taèaka imasvoja dva karakteristièna vektora uz pomoæ kojih se defini�e putanja krive izmeðu svake od taèaka i njenedve susedne taèke. Ukoliko je kriva u jednom ili oba pravca od neke taèke �prava� onda ta taèka nemasvoje karakteristiène vektore. Pomenuv�i �pravu� dolazimo u situaciju da pomenemo jo� jedan elementprograma po prvi put. U pitanju je paleta Measurements koja ima vi�estruku funkciju u programu. Uzavisnosti od toga koji je objekat izabran u dokumentu, na ovoj paleti se pojavljuju opcije zamanipulisanje tim objektom. Na primer, ako je izabran okvir za tekst na paleti Measurements æete moæi dapodesite njegov polo�aj na strani, dimenzije, broj kolona, ugao okvira i teksta i mnoge druge parametre.Takoðe, tu se nalaze i opcije za manipulisanje sadr�ajem objekta, bilo da je to tekst ili slika. U sluèajukada crtate Bezieove krive ova paleta æe stalno biti prikazana jer se na njoj nalazi pet tastera uz pomoækojih manipuli�ete krivom. To su tasteri na sredini palete i mo�ete ih videti na slici u dnu strane. Oni,redom, imaju sledeæe funkcije:

· Symmetrical PointOd izabrane taèke naèiniæe simetriènu taèku tj. izjednaèiti po pravcu i intenzitetu njene karakteristiène

vektore.· Smooth Point�Umek�ava� putanju krive u prolazu kroz izabranu taèku. Od tog momenta nije moguæe nezavisno

menjati karakteristike svakom vektoru zasebno veæ se oba vektora menjaju simultano· Corner PointIzabranu taèku pretvara u ugaonu �to znaèi da karakteristièni vektori te taèke postaju nezavisni i mogu

se menjati svaki ponaosob.· Straight Segment, Curved SegmentTasteri u donjem redu ne tièu se taèaka nego segmenata krive izmeðu dve taèke. Da bi ste ih aktivirali

potrebno je da pritisnete mi�em na bilo koji deo krive i tada se pritisak na ove tastere odnosi na izabrani30

QuarkXPress 4

segment krive. Straight Segment æe �ispraviti� krivi segment a Curved Segment æe od pravog segmentanaèiniti krivi.

Pored operacija koje izvodite preko ovih pet dugmadi, postoji jo� nekoliko operacija sa Bezieovimkrivama. Jedna od njih je dodavanje ili brisanje karakteristiènih taèaka. To se izvodi uz pritisnut taster Alti pritisak mi�em na krivu. Ukoliko pritisnete na postojeæu taèku ona æe biti obrisana a ako pritisnete namesto bez taèke, taèka æe na tom mestu biti kreirana, odnosno dodata nova.

Druga operacija je pomeranje samih taèaka. To se izvodi pritiskom na taèku i pomeranjem mi�a dok jelevi taster pritisnut. Osim taèaka, na ovaj naèin se mo�e menjati i oblik krivih segmenata krive.

Kakva je prednost Bezieovih krivih u odnosu na, recimo, linije nacrtane slobodnom rukom? Odgovorje vrlo jednostavan: slobodnom rukom se mogu nacrtati svakojake linije ali one niti mogu biti pravilne nitimogu imati �lepo zaobljene krivine�. I jedno i drugo se, sa nekoliko poteza mi�em, vrlo lako posti�e uzpomoæ vektora tj. Bezieovih krivih.

F Preèica na tastaturi za prikazivanje palete Measurements je F9. I veæina ostalih paletaima sliènu preèicu (neki od funkcijskih tastera) za prikazivanje/uklanjanje sa ekrana.

F S obzirom da palete zauzimaju dosta mesta na ekranu pogotovo ako radite u rezolucijimanjoj od 1024x768 piksela, jako je korisna sledeæa moguænost: dvostruki pritisak mi�emna naslovnu liniju palete æe je �smotati� tj biæe velika samo koliko i naslovna linija.Ponovo pritisnite naslovnu liniju dva puta da bi ste je �razmotali�.

1,2,3,4,5 - karakteristiène taèke krive

a,b,c - karakteristièni vektori taèaka

s1 - segment pre krivljenja

s2 - segment posle krivljenja

31

Alati

1

5

4

3

2a

b

cs1

s2

Master straneDo sada ste, èitajuæi prethodna poglavlja ovog priruènika i upoznajuæi se sa alatima kojima raspola�eQuarkXPress, verovatno veæ dovoljno prikupili �teorijskog� znanja pa je sada vreme da to znanjeiskoristimo za pravljenje prvih �pravih� dokumenata.

Kako to obièno biva, postoji jedno �pre�. Dakle, pre nego �to krenemo sa pravljenjem dokumenatamoramo da se upoznamo sa Master stranama. Iako je dosta korisnika spremno da se olako odrekne pomoæikoju im moguænosti programa pru�aju (ili ba� zbog toga) posebnu pa�nju æemo posvetiti Master stranama.Kori�æenje Master strana je jedini naèin da maksimalno automatizujete rad u Quarku i da, na taj naèin,u�tedite dosta vremena i truda.

�ta su Master strane?Master strane su specijalne strane u okviru QuarkXPress dokumenta koje slu�e za automatsko formatiranjedrugih strana u dokumentu. Na njih se obièno stavljaju stalni elementi strane kao �to su: zaglavlje(Header), podno�je (Footer), broj strane i drugi dizajnerski elementi koji su zajednièki za vi�e strana udokumentu. Svi elementi koji se nalaze na Master strani automatski æe se naæi na svim stranama na kojeprimenimo Master stranu.

Prilikom kreiranja svakog novog dokumenta on sadr�i jednu Master stranu. Ona se �zove� A-MasterA. Pogledajmo sada kako izgleda paleta Document Layout pa æemo zatim objasniti èemu uop�te slu�inaziv Master strane i za�to ima ovakav oblik.

Kao �to vidite na slici, paleta Document Layout se sastoji iz dva dela i jo� nekoliko kontrola. Gornji deo paleteprikazuje sve Master strane koje sadr�i aktivni dokument. Donji deo palete sadr�i sve strane koje se nalaze udokumentu i svaka od tih strana ima oznaku Master strane koja je na nju primenjena. Ta oznaka se sastoji odjednog slova (ili broja) i to je prvo slovo naziva Master strane. Drugi deo naziva Master strane (iza crtice) slu�ida �ire opi�emo stranu kako bi ih lak�e raspoznavali u dokumentima koji sadr�e puno Master strana.32

QuarkXPress 4

8

F Quarkov dokument mo�e sadr�ati do 127 razlièitih Master strana i do 2000 �obiènih�strana.

Osim �to slu�i za �pregled� sadr�aja dokumenta, paleta Document Layout slu�i i za primenjivanje Masterstrana na strane u dokumentu. To se radi jednostavnim prevlaèenjem odgovarajuæe Master strane na stranuu dokumentu. Od tog momenta ona sadr�i sve elemente koje sadr�i i primenjena Master strana.

Da bi postavljali elemente na Master stranu potrebno je da prvo �odemo� na odgovarajuæu Masterstranu. To se radi dvostrukim pritiskom mi�em na ikonu pored imena Master strane ili izborom Masterstrane iz menija Page » Display. Kada se naðete prvi put na jednoj Master strani primetiæete da se ona odobiène strane u dokumentu razlikuje samo po jednom detalju: oznaci u obliku alke u gornjem levom uglu.

Treba biti obazriv kada se postavljaju elementi na Master stranu. Ne zato �to se oni posle ne moguobrisati ili iz nekog sliènog razloga, veæ prosto zato �to treba postaviti samo one elemente koji æe senalaziti na velikom broju strana u dokumentu. Iako Quark ima jednu zaista izvanrednu moguænost, da sasvake strane u dokumentu uklonite bilo koji element koji se nalazi na odgovarajuæoj Master strani a da onai dalje zadr�i sve ostale osobine Master strane, ipak ne treba preterivati sa postavljanjem elemenata naMaster stranu. Tu treba da se nalaze samo zaista neophodni objekti: broj strane, zaglavlje i podno�je,meðustubaène linije...

F U Quarku nije moguæe zadati okviru za tekst osobinu a ima meðustubaène linije (kao �toje moguæe u nekim drugim programima). Da bi ih strane ipak imale a da ne morate da ihcrtate na svakoj strani, najbolje je da ih nacrtate na matiènoj strani.

F Broj strane (koji æe se menjati u skladu sa pravim brojem strane u dokumentu) postavljase u Quarku na prilièno èudan naèin. Naime, ne postoji nikakva opcija u menijima ili bilogde drugde za to veæ se mora otvoriti poseban okvir za tekst i u njemu otkucati sa tas-tature kombinacija Ctrl+3. Posle toga æe se u tom okviru za tekst pojaviti tekstualnasekvenca <#> koja Quarku govori da je to mesto na kojem �elimo da se nalazi brojstrane. Ovu tekstualnu sekvencu mo�ete izabrati i primeniti formatiranje kao i svakomdrugom izabranom delu teksta.

F Pored oznake za broj strane, Quark omoguæava i postavljanje oznaka tipa: Nastavak sastrane xxx ili Nastavak na strani xxx. Ovo se posti�e takoðe pritiskom na odgovarajuæukombinaciju tastera: Ctrl+2 i Ctrl+4 (respektivno). Potrebno je i da se okvir za tekst kojiæe sadr�ati ovu sekvencu nalazi �preko� okvira za tekst na koji se odnosi.

Sa Master stranama su usko povezana i pode�avanja vezana za margine, kao i za broj kolonaAutomatic okvira za tekst. Kada kreirate novi dokument (File » New » Document) prikazuje se okvir zadijalog u kojem birate dimenzije i orijentaciju dokumenta, margine, broj kolona Automatic okvira za tekst(i da li æe on uop�te postojati na strani) i da li æe strane biti Facing ili ne.

33

Master strane

Bez obzira na parametre izabrane prilikom kreiranja novog dokumenta (ne raèunajuæi dimenzije iorijentaciju strane) sve ostalo mo�ete podesiti za svaku Master stranu zasebno izborom opcije MasterGuides iz menija Page.

F Automatic Text box je opcija kojom birate da li æe se na Master strani nalaziti specijalniokvir za tekst koji ima osobinu da, ukoliko u dokument od, na primer, jedne strane uvozitetekst koji æe napuniti 500 strana Quark sam kreira dodatnih 499 strana i na sve njihpostavi ovaj okvir za tekst i u njemu rasporedi kompletan tekst.

F Facing Pages je specijalan sluèaj strane koja izgleda drugaèije ukoliko se u dokumentunalazi na levoj (najèe�æe parna) ili desnoj (neparna) strani. Izborom ove opcije svakaMaster strana æe se sastojati iz dve strane na kojima zasebno treba uneti sve elemente.

�ta se dogaða sa stranama na koje po drugi put primenimo istu Master stranu i sa stranama na koje jeveæ primenjena neka Master strana a sada �elimo da primenimo drugu? Postoje dva moguæa pravila kojaæe Quark po�tovati u ovakvim sluèajevima. Koje æe od njih biti primenjeno zavisi od izbora opcije MasterPage Items na kartici General okvira za dijalog Document preferences.

· Keep ChangesSvi elementi strane koji su promenjeni u odnosu na originalnu Master stranu biæe saèuvani a ostali æe

biti zamenjeni.· Delete ChangesSvi elementi strane æe biti obrisani i pojaviæe se novi u skladu sa �postavkom� Master strane koju

primenjujemo.

Ova pravila va�e i ukoliko menjamo osobine i parametre elementima na Master strani koja je veæaplicirana na neku stranu u dokumentu.

Kada bri�emo Master stranu iz dokumenta Quark æe se pona�ati ponovo u skladu sa izabranomopcijom.

34

QuarkXPress 4

M Ukoliko Master strana koju bri�ete ima Automatic okvir za tekst, i ako strane na koje jeprimenjena obrisana Master strana imaju tekst u tom okviru a njegove karakteristike nisumenjane, tekst æe nestati sa svih strana. Da biste ovo izbegli, na tim stranama u dokumen-tu promenite neki parametar okvira za tekst (na primer boju pozadine) pa zatim obri�iteMaster stranu. Posle brisanja vratite parametre u prvobitno stanje.

Treba napomenuti i sledeæu osobinu Automatic okvira za tekst na Master strani. U njega se ne mo�euneti nikakav tekst na samoj Master strani. Ukoliko to poku�ate Quark æe vas obavestiti o gre�ci. Nastranama u samom dokumentu je, naravno, moguæe unositi tekst u Automatic okvir za tekst.

Vratimo se sada ponovo na paletu Document Layout. Ona sadr�i jo� neke kontrole koje namomoguæavaju:

· Kreiranje nove Master strane......prevlaèenjem ikone prazne strane (gornji levi ugao) u prostor za Master strane.· Dodavanje nove strane u dokument......prevlaèenjem ikone bilo prazne strane bilo Master strane u prostor za prikaz strana koje sadr�i

dokument. Tokom prevlaèenja, dok jo� ne pustite levi taster mi�a, promena kursora i zacrnjivanje veæpostojeæih strana u dokumentu æe vam vizuelno nagovestiti poziciju na kojoj æe se naæi nova stranaukoliko u tom trenutku pustite levi taster mi�a.

· Navigaciju kroz dokumentDvostruki pritisak mi�em na bilo koju stranu na paleti prikazuje stranu na ekranu.· Brisanje strana iz dokumenta...... izborom jedne ili vi�e strana i pritiskom na dugme delete Page (desno od dva dugmeta u gornjem

delu palete).· Kreiranje nove Master strane na osnovu veæ postojeæe...... odnosno dupliciranje Master strane. To se posti�e izborom (zacrnjivanjem) Master strane koju

�elimo da dupliciramo i pritiskom na dugme Duplicate (levo od dva dugmeta u gornjem delu palete).· Odreðivanje poèetka nove sekcije dokumentaSekcije nisu nikakve specijalne strane u dokumentu veæ jednostavno mesto poèetka novog brojanja

strana. Izborom opcije Section Start u okviru za dijalog koji se poziva pritiskom na broj strane u dnupalete Document Layout, govorimo Quarku da na izabranoj strani poène sa brojanjem od novog broja. Tajbroj takoðe unosimo u okviru za dijalog koji se pojavljuje. Na njemu mo�emo izabrati format brojeva(rimski, arapski...) kao i prefiks koji æe se pojavljivati ispred svakog broja strane. Parametri izabrani uovom okviru za dijalog va�e sve do strane na kojoj poèinje nova sekcija.

35

Master strane

TekstTekst je sastavni element svakog dokumenta, bilo da je to knjiga, bro�ura, prospekt, reklama ili letak.Publikacija bez teksta jednostavno ne postoji. Zato dobro poznavanje opcija programa, kada je rad satekstom u pitanju, mo�e mnogo da doprinese efikasnosti u radu. Dakle, na redu je upoznavanje saopcijama Quarka za rad sa tekstom, kako sa velikim kolièinama teksta tako i sa svega nekoliko reèi ili èakslova.

Kako se u Quarku kuca tekst?Ovo je jedno od �najpogre�nijih� pitanja koje sebi mo�ete postaviti u vezi sa tekstom u Quarku. U Quarkuse tekst NE KUCA. Naime, program nema ama ba� ni jednu jedinu moguænost koja bi vas navela na to datekst kucate u njemu a ne u nekom drugom programu koji je namenjen kucanju teksta. Naravno, tekstmo�ete kucati i u samom Quarku ali æe to onda biti, najbla�e reèeno, muèenje. Tekst se, dakle, unosi uprogramima specijalizovanim za to: editorima ili, eventualno, tekst procesorima kao �to su Microsoft Wordili Word Perfect. Kada je tekst otkucan (une�en) onda tek dolazi vreme da se pojavi i u Quarku.

Veæ smo pominjali da mora postojati okvir za tekst u koji æemo smestiti tekst, da bi se on uop�te na�aou programu. Ako imamo na strani postavljen Text Box onda je pravo vreme da upotrebimo opciju GetText iz menija File. Na ekranu æe se prikazati okvir za dijalog Get Text.

Na slici vidite i koji su to formati tekstualnih dokumenata koje mo�ete uvesti u Quark:36

QuarkXPress 4

9

· ASCII tekst (*.txt)Najjednostavniji naèin zapisa teksta podr�an od apsolutno svake aplikacije koja bilo �ta radi sa

tekstom, bilo pod DOS-om bilo pod Windowsima· Microsoft Write (*.wri) odnosno Microsoft WordPad pod Windowsima 95/98/2000Dobro znani program koji se dobija uz Windowse· Rich Text Format (*.rtf)Specijalan naèin zapisa formatiranog teksta uz pomoæ tagova (ovaj format zapisa se koristi, izmeðu

ostalog, i za pisanje Windows Help datoteka)· Microsoft Word 2.0 dokument (*.doc)Dokument sada veæ prilièno stare verzije Microsoft Worda· WordPerfect 3.x, 5.x, 6.x dokument (*.wp*)Dokumenti WordPerfecta· XPress Tags (*.xtg)Specijalan naèin zapisa formatiranog teksta u ASCII obliku uz kori�æenje tagova za oznaèavanje

formatiranja

F Da bi ste uvezli tekst u okvir zza tekst potrebno je da bude aktivna alatka Content

Na okviru za dijalog Get Text vidite jo� dve opcije: Convert Quotes i Include Style Sheet. Prva imasledeæu funkciju: ukoliko je potvrðena, svi navodnici u tekstu koji uvozite biæe konvertovani (promenjeni)u takozvane �pametne navodnike� (Straight Quotes » Smart Quotes). To, konkretno, znaèi sledeæe: svakinavodnik u tekstu (ASCII kod 34) biæe zamenjen otvorenim (147, �) ili zatvorenim (148, �) navodnikom.Ukoliko ova opcija nije izabrana navodnici æe ostati ne promenjeni.

Druga opcija, Include Style Sheet, ukoliko je potvrðena, ima sledeæe dejstvo: svi eventualni tagovi utekstu koji uvozite biæe �de�ifrovani� i biæe primenjeno formatiranje na osnovu njih. To znaèi da æe bitiprimenjena pravila za XPress tagove. Ukoliko ova opcija nije potvrðena, tagovi koji se eventualno nalazeu tekstu biæe tretirani kao obièan tekst, odnosno pojaviæe se u dokumentu kao obièan tekst.

„ U prethodnim verzijama bilo je potrebno da datoteka ima ekstenziju XTG da bi Quarkuop�te poku�ao da de�ifruje eventualne tagove u njoj bez obzira na potvrðenu opcijuInclude Style Sheet. U novoj verziji Quark æe, bez obzira na ekstenziju datoteke, ukolikoje ova opcija potvrðena, poku�ati da pronaðe i de�ifruje eventualne tagove u njoj.

Sada, kada se test konaèno nalazi tamo gde i treba da se nalazi, u okviru za tekst, vreme je dapogledamo koje sve moguænosti u Quarku postoje za manipulaciju tekstom i kakvi se sve atributi tekstumogu zadati.

Odmah moramo da napravimo razliku izmeðu dve vrste �pogleda� na tekst: prvi je kada tekst�posmatramo� kao pasus (paragraf) a drugi je kada ga �posmatramo� kao nekoliko selektovanih reèi ilislova (karaktera). Konkretno, to znaèi da postoje atributi koje zadajemo pasusima (Paragraph Attributes) iatributi koje zadajemo delovima teksta odnosno karakterima (Character Attributes).

Paragraph AttributesSve atribute pasusa biramo i pode�avamo u okviru za dijalog Paragraph Attributes na kojem se nalaze trikartice sa isto toliko grupa parametara: Formats, Tabs i Rules.

37

Tekst

Formats

Na ovoj kartici se nalaze osnovni parametri za pode�avnje atributa pasusa. Njihovim pode�avanjemodreðujemo kako æe vizuelno izgledati pasus.

· Left IndentOdreðuje udaljenost teksta od leve ivice okvira u kojem se nalazi. Ovaj parametar va�i za sve redove u

pasusu.· First LineOdreðuje uvlaku samo prvog reda u pasusu. Uobièajeno je da, u publikacijama koje sadr�e dosta teksta

(knjige, èasopsi...) prvi red pasusa bude uvuèen u odnaosu na ostale redove zbog preglednosti i lak�eèitljivosti teksta. Vrednosti za ovaj parametar su, najèe�æe, izmeðu 5 i 7 milimetara.

· Right IndentOdreðuje udaljenost teksta od desne ivice okvira u kojem se nalazi. Ovaj parametar va�i za sve redove

u pasusu.· LeadingPode�avanjem ovog parametra odreðujemo koliki æe biti razmak izmeðu redova (prored) u pasusu. Za

tekst u, recimo, knjizi, prored bi trebao da bude ne�to veæi od velièine teksta u taèkama. Ukoliko je proredmanji od velièine teksta, tekst æe izgledati �nabijen� i biæe neèitak. Suvi�e veliki prored takoðe èini veæekolièine teksta neèitkim.

F Ovaj parametar mo�e imati specijalnu vrednost Auto. Ona znaèi da æe Quark sam, naosnovu podataka koje sadr�i datoteka fonta, odrediti �idealnu� meru za prored.

F Vrednost Auto se pojavljuje u jo� nekim sluèajevima u programu, kada je moguæe ostavitiQuarku da sam odreðuje parametre. Ukoliko ste takvom parametru veæ zadali neku vred-nost, a �elite da je vratite na Auto, dovoljno je da u polju umesto brojne vrednosti otku-cate Auto.

· Space Before, Space AfterOva dva parametra odreðuju razmak pasusa u odnosu na prethodni/sledeæi pasus u tekstu. Najèe�æe se

koristi za taèno pode�avanje razmaka specijalnih delova teksta kao �to su meðunaslovi.· AlignmentOvim parametrom biramo da li æe tekst u pasusu biti postavljen u levi blok, centralno ili desni blok.

Postoje i dve �specijalne� vrednosti ovog parametra: Justified i Forced. Prva znaèi da æe tekst u pasusuimati poravnatu i levu i desnu ivicu, a druga je isto �to i prva uz sledeæi dodatak: poslednji red pasusa æebiti ra�iren sve do desne ivice. Na sledeæoj slici pogledajte primere za parametar Alignment.

38

QuarkXPress 4

· H&J�sOvim parametrom birate koji æe metod hifenacije i poravnanja (Hyphenation & Justification) biti

primenjen na pasus. Najkraæe, H&J je skup parametara kojima se odreðuje kako æe Quark deliti reèi naslogove, koliko uzastopnih redova sa podeljenom zadnjom reèi mo�e biti... Tim parametrima se odreðuju imetode koje æe program koristiti prilikom poravnavanju desne ivice teksta. Uz podrazumevani metodpostoji moguænost kreiranja i specifiènih metoda koje upotrebljavamo u specijalnim sluèajevima. Jedan odspecijalnih sluèajeva su naslovi i podnaslovi u kojima ne bi trebalo da dolazi do deljenja reèi na slogove.

F Pred kraj ovog priruènika posvetiæemo celo poglavllje �alatima� koji ne spadaju u�obavezan program� a mogu dosta da olak�aju neke operacije. Tu æe biti reèi i o kreiran-ju H&J�s skupa parametara i njihovim primenama.

· Drop CapsUz pomoæ ova dva parametra odreðuje se izgled inicijala. Inicijala mo�e biti vi�e i mogu zauzimati

nekoliko redova.· Keep Lines TogetherOvo su opcije kojima spreèavamo pojavljivanje udovica i siroèiæa (poslednja linija pasusa koja

jedina preðe na sledeæu kolonu ili stranu/prva linija pasusa koja jedina ostane na prethodnoj strani ilikoloni).

· Keep with Next ParagraphIzborom ove opcije uèiniæemo da se pasus u svakom sluèaju nalazi na istoj strani ili u istoj koloni sa

sledeæim pasusom u tekstu.· Lock to Baseline GridOva opcija je usko povezana sa jednom od najinteresantnijih moguænosti Quarka kada je tekst u

pitanju i koja se zove Baseline Grid (mre�a osnovnih linija). Ukoliko izaberete ovu opciju, tekst æe biti�zakljuèan� i �privezan� za lnije mre�e. U protivnom neæe. Ova opcija, ukoliko je izabrana, je veæegprioriteta od opcije Leading (prored) u nekim sluèajevima a u nekim nije. Kako funkcioni�u ove dveopcije, kakva je korelacija izmeðu njih i kakve veze imaju sa mre�om osnovnih linija pogledajte dalje uovom poglavlju gde je detaljnije opisan princip funkcionisanja mre�e..

39

Tekst

Tabs

Na ovoj kartici se nalaze parametri za pode�avanje polo�aja tabulatoora (Tab). Tabulatori su specijalnikarakteri koji omoguæavaju da se tekst na jednostavan i lak naèin pozicionira �po horizontali�. Jedan odnajupeèatljivijih primera upotrebe tabulatora bi bile tabele raznih liga koje viðate u sportskim novinama.One izgledaju, otprilike, ovako:

Palilulac 32 1 0 2 11:65 2Èukarièki 3 0 0 3 4:95 0

Pomoæu tabulatora se lako kolone ove tabele pode�avaju da budu poravnate i èitke. Pogledajmo kako:pre svega potrebno je da prilikom unosta tabele posle svake kolone bude otkucan PO JEDAN tabulator.Zatim se svakom taboulatoru odredi polo�aj i poravnanje (slièno kao i samom pasusu). Poravnanje(Alignment) mo�e biti:

Left, Center, Right - tekst æe po kolonama biti u levom/desnom bloku odnosno centriran (kolone ugornjem primeru tabele)

Decimal, Comma, Align On - tekst æe u koloni biti poravnat po mestu decimalne taèke, decimalnogzareza ili proizvoljnog karaketra. Ove opcije su izuzetno korisne kada tabele sadr�e brojeve saneujednaèenim brojem decimala pa se pomoæu njih lako mo�e podesiti da ceo deo broja u svakom redustoji taèno iznad/ispod celobrojnog dela u ostalim redovima, a decimalni iznad/ispod decimalnog.

Milutinac 32 1 0 2 11:651 12.8Milicioner 3 0 0 3 4:95 0.65

U prethodnom primeru, za gol razliku je upotrebljen Align On tabulator, sa dvotaèkom kao karakteromza poravnanje (predzadnja kolona), a za broj osvojenih bodova (zadnja kolona) je upotrebljen Decimaltabulator.

Poziciju tabulatora mo�ete odrediti tako �to æete uneti vrednost u za to predviðeno polje (Position) ilitako �to æete mu mi�em, na lenjiru koji se pojavljuje, vizuelno odrediti polo�aj.

„ U prethodnim verzijama lenjir se pojavljivao na samom okviru za dijalog Tabs. U novojverziji, lenjir se pojavljuje na samom okviru za tekst u kojem se nalazi tekst kojempode�avamo polo�aj tabulatora.

Jo� jedna osobina tabulatora je vrlo korisna u odreðenim sluèajevima. To je moguænost da se prostorizmeðu susednih tabulatora popuni nekim karakterom. Primer su sadr�aji mnogih knjiga kada se od imenapoglavlja do broja strane na kojoj poglavlje poèinje prostor ispunjava taèkicama (pogledajte sadr�aj ovogpriruènika). Karakter kojim �elimo da popunimo prostor (najèe�æe taèkice) unosimo u polje Fill Character.40

QuarkXPress 4

Rules

Opcijama na ovoj kartici odreðujemo kako æe tekst biti podvuèen odnosno nadvuèen. Ovi efekti se posti�u uzpomoæ linija iznad i ispod teksta koje Quark automatski generi�e na osnovu izbranih parametara.

„ Tri kartice su bile zasebni dijalozi u prethodnim verzijama Quarka. Zato je i sada moguæe�pozvati� dijalog sa aktiviranm odreðenom karicom: Ctrl+Shift+F » Formats,Ctrl+Shift+T » Tabs, Ctrl+Shift+N » Rules, ili izborom odgovarajuæe opcije iz menijaStyle.

Mre�a osnovnih linija (Baseline Grid)�ta je to mre�a osnovnih linija i èemu to mo�e da poslu�i? Pitanje je sasvim na mestu iz perspektivekorisnika Venture Publisher ili nekog sliènog programa. Korisnici bilo koje verzije Quarka bi verovatnoostali zbunjeni kada bi ih neko ovo uop�te pitao. Dakle, �ta je to mre�a osnovnih linija? �Narodskim�jezikom reèeno, to su zami�ljene horizontalne linije koje se nalaze na proizvoljnom, pravilnom, rastojanjujedna od druge i koje odreðuju polo�aj redova teksta. One èine da tekst na svakoj strani/koloni zavr�ava najednakom rastojanju od donje ivice strane, da svi redovi u tekstu na vi�e kolona �le�e idealno jedan poreddrugog�... Pogledajte, uostalom, stranu koju upravo èitate pa æete videti o èemu se radi. Tekst se, dakle,nalazi u dve kolone a kada bi ispod svakog reda teksta u levoj koloni povukli liniju, ona bi pro�la taènoispod odgovarajuæeg reda u desnoj koloni. Tekst se, u obe kolone, zavr�ava na istom rastojanju odhorizontalne linije u dnu strane, i to ne samo na ovoj strani veæ u celom priruèniku. Na sledeæoj slicimo�ete videti kako izgledaju i kako su postavljene linije mre�e u sluèaju ovog priruènika.

Kao �to vidite, samo osnovni tekst ima osobinu Lock to Baseline Grid dok je svi ostali elementi teksta(naslovi, meðunaslovi...) nemaju. Na taj naèin je omoguæeno da osnovni tekst u celom priruèniku �idealnole�i� a ostatak teksta je fleksibilniji i njemu su zadati atributi koji ga odvajaju od osnovnog teksta.

Parametri kojima odreðujemo pona�anje mre�e osnovnih linija su:· StartOdreðuje na kojem æe rastojanju od gornje ivice strane poèeti mre�a odnosno gde æe se nalaziti prva

linija.· IncrementOdreðuje razmak izmeðu linija mre�e.

F Obe ove opcije se nalaze na kartici Paragraph okvira za dijalog Document Preferences.Iz ovoga zakljuèujete da njihovo pode�avanje va�i za ceo dokument �to znaèi da u jednomdokumentu ne mo�ete imati vi�e delova teksta sa razlièitim proredom i ukljuèenom opci-jom Lock to Baseline Grid.

41

Tekst

Veæ smo rekli da su opcije Lock to Baseline grid i Leading, koje se nalaze na kartici Formats okvira zadijalog Paragraph Attributes, meðusobno povezane. Evo i kako. Ukoliko je prored veæi od razmakaizmeðu linija mre�e prored æe se se poveæati do vrednosti sledeæeg umno�ka razmaka izmeðu linija mre�e,pa æe redovi biti razmaknuti dva (ili vi�e) redova. Ukoliko je prored manji, biæe automatski poveæan takoda æe tekst imati prored jednak razmaku izmeðu linija mre�e. U prvom sluèajuproored ima veæi prioritet au drugom opcija Lock to Baseline Grid. Iako vam se ovo èini donekle konfuznim, veæ posle nekolikoisprobavanja kombinacija ovih parametara videæete da logika ipak postoji.

Jo� jedna opcija mo�e izgledati konfuzno, ali samo na prvi pogled. U pitanju je Baseline Shift, opcijaza zadavanje pomeraja teksta u odnosu na liniju mre�e. Ovom opcijom nateraæemo izabrani deo teksta dase pomeri sa linije mre�e. Ukoliko zadamo negativnu vrednost, pomeranje æe biti na dole a pozitivnavrednost æe tekst pomeriti na gore. Ono �to je na prvi pogled konfuzno je èinjenica da ova opcija postoji iza tekst kojem nije zadat atribut Lock to Baseline Grid. Verovatno se sada pitate u odnosu na �ta je ondapomeraj ako nije u odnosu na linijemre�e. U sluèaju teksta koji nije zakljuèan za linije mre�e, pomeraj æese izvr�iti u odnosu na mesto gde bi inaèe tekst bio da mu nije zadat nikakav pomeraj.

Character AttributesS obzirom da smo upravo pomenuli izabrani deo teksta, vreme je da sada �bacimo� i onaj drugi pogledna tekst. Ovog puta ga neæemo posmatrati kao pasus veæ samo kao �obièan� tekst koji mo�e da ima istotako �obiène� atribute: tip slova, velièinu slova, boju i sve ostalo �to ste navikli da mo�ete zadavati kaoatribut tekstu u bilo kom drugom programu za obradu teksta. Na sledeæoj slici mo�ete videti okvir zadijalog za pode�avanje atributa tekstu (Character Attributes). Opcije koje se nalaze na ovom okviru zadijalog nalaze se i, svaka zasebno, u meniju Style. Okvir za ijalog Character Attributes se prikazujekombinacijom tastera Ctrl+Shift+D.

Od atributa æemo posebno pomenuti samo one koji su specifièni za Quark. To su Track iHorizontal/Vertical Scale. Prvi omoguæava da se smanji/poveæa (relativno) razmak izmeðu slova uizabranom tekstu i na taj naèin smanji/poveæa prostor koji æe tekst zauzeti. Druga opcija omoguæavahorizontalno/vertikalno su�avanje/pro�irivanje teksta odnosno omoguæava deformaciju slova (slièno kao�to bi se deformisala slova u CorelDRAW-u). Ove dve moguænosti su korisne iz vi�e razloga. Jedan je i taj�to, umerenim i pa�ljivim, kori�æenjem ovih opcija mo�emo kontrolisati �zapreminu� teksta u situacijama,kada treba, na primer, negde �u�tinuti� jedan red kako bi sav tekst stao na stranu. Ove dve opcijeomoguæavaju da se ovakve operacije izvr�e najbezbolnije sa vizuelnog stanovi�ta i mnogo su manjeprimetne za èitaoca nego, recimo, smanjenje proreda u zadnjem pasusu , radi postizanja istog rezultata(�operacija� specifièna za korisnike Venture Publisher).

F Veæinu atributa znakova mo�ete podesiti i bez prikazivanja okvira za dijalog, na paletiMeasurements. Takoðe, i neki atributi pasusa mogu biti pode�eni na njoj.

F Da biste podesili atribute znakova potrebno je da tekst na koji �elite da ih primenite budeizabran. Da biste podesili atribute pasusa, nije potrebno da izaberete ce pasus. Dovoljnoje da se kursor nalazi bilo gde u njemu.

42

QuarkXPress 4

Tekst kao slika, slika kao tekstMo�da vam se prethodni meðunaslov èini pomalo èudan, no, neka vas to ne brine. U pitanju su dve vrlointeresantne Quarkove moguænosti. Prvi deo meðunaslova se odnosi na opciju Text To Box koja odizabranog teksta �pravi� Bezieove okvire a drugi na prilièno �skrivenu� moguænost da okviri za slike buduvezani za tekst (Anchored) i na taj naèin, bez obzira na pomeranje teksta, zadr�e svoju relativnu poziciju udokumentu.

Na prethodnoj slici vidite delovanje opcije Text To Box koja se nalazi u meniju Style. Da biste postiglislièan efekat potrebno je da uradite sledeæe: izaberete deo teksta (izabrani tekst mora sav da se nalazi ujednom redu tj. ne sme biti izabran ni jedna oznaka za kraj pasusa), izaberete opciju iz menija i Quarkæe kreirati jedan okvir za sliku u obliku izabranih slova koji ima sve osobine uobièajjenog okvira zasliku. Originalni tekst od kojeg je kreiran okvir za sliku ostaje nedirnut.

Na sledeæoj slici se nalazi primer vezivanja okvira za sliku za tekst. To se posti�e na sledeæi naèin:postavite okvir za sliku bilo gde na strani. Opcijom Get Picture postavite u njega sliku. Zatim, koristeæialatku Item, iskopirajte sliku (i okvir) na Clipboard (Ctrl+C). Potom izaberite alatku Content ipozicionirajte kursor na mesto u tekstu gde zelite da postavite sliku. Opcijom Paste (Ctrl+V) ubacite slikuu tekst. Od tog momenta okvir za sliku æe se pona�ati vrlo slièno bilo kom drugom slovu u tekstu pa æetemoæi njime na slièan naèin i da manipuli�ete.

F Priznaæete da ovaj postupak nije ni malo intuitivan a ni komanda kojom bi se ovo izveloili koja bi bar nagovestila ovu moguænost ne postoji. Jedina naznaka postojanja ovemoguænosti je nekoliko reèi u Help datoteci. Na �alost, ovo nije i jedina �skrivena�moguænost programa. Veæina korisnika ovu i druge sliène moguænosti nikad i ne otkrije.

F Veæina slika u ovom priruèniku vezana je za tekst na gore opisan naèin.

Malo o bojamaPre nekoliko pasusa smo pomenuli i boju teksta. Da bismo tekstu mogli da zadamo boju, potrebno je dase upoznamo i sa principom rada sa bojama u Quarku. A taj princip nije savr�en. Kao prvo, da biste udokumentu upotrebili bilo kakvu boju, potrebno je da je pethodno defini�ete. Tada æe se boja pojaviti uspisku boja na paleti Colors. Tek od tog momenta mo�ete koristiti definisanu boju. Ako sada �elite da,pored nje, koristite i boju koja ima, recimo, 10 procenata manje crne boje, biæe potrebno da defini�etenovu boju. Ako, zatim, �elite da istu takvu boju koristite i kao procesnu (Process) i kao posebnu (Spot)boju, morate definisati dve iste boje... i da ne nabrajam dalje. Krenimo redom...

Na paleti Colors se nalazi spisak svih boja definisanih u dokumentu. Svaki novi dokument sadr�i setpredefinisanih boja u koje spadaju èetiri osnovne ��tamparske� boje (CMYK - cijan, magenta, �uta i crna),tri RGB boje (crvena, zelene i plava), zatim bela i Registration (boja za pravljenje pasera, saèinjena iz oko95% sve èetiri CMYK boje) i boja pod imenom None odnosno stavka koja omoguæava da objekat nemanikakvu boju tj. bude providan.

43

Tekst

Izborom opcije Colors... iz menija Edit prikazuje se okvir za dijalog Edit Colors koji omoguæava brisanje iureðivanje postojeæih i kreiranje novih boja.

Nova boja mo�e biti kreirana po jednom od 16 ponuðenih kolor modela od kojih æete, najverovatnije,najèe�æe koristiti CMYK kolor model. Treba svakako pomenuti da je Quark jedan od prvih programa kojinudi moguænost kreiranja Hexachrome boja koje se koriste za, u zadnje vreme, sve popularnije �estobojno�tampanje.

F Broj boja koje mo�ete definisati i koristiti u jednom dokumentu nije neogranièen. Praviladobrog ukusa mi ne dozvoljavaju da vam otkrijem maksimalan broj definisanih boja.Iskreno se nadam da ni sami nikad neæete otkriti taj limit.

Kada je �eljena boja kreirana i definisani svi njeni parametri (�sastojci�, naèin separacije...), ona sepojavljuje u spisku boja i od tog momenta mo�e biti kori�æenja za bojenje bilo kog objekta u dokumentu.44

QuarkXPress 4

Osim �to objekti mogu biti obojeni Solid (homogenim, kompaktnim) bojama, Quark omoguæava inekoliko jednostavnih efekata prelivanja (Blend). To su dve vrste linearnog preliva, dve vrste radijalnog ipo jedan poligonalni i Diamond preliv.

„ U prethodnim verzijama nije bilo moguæe videti izgled izabranog preliva ukoliko nije bilaizabrana alatka Item. To je èesto zbunjivalo korisnike jer je izgledalo kao da na izabraniobjekat nije moguæe primeniti preliv. U novoj verziji, preliv je vidljiv bez obzira naizabranu alatku.

F Preliv ne mo�ete primeniti na tekst. On se mo�e primeniti samo na okvir za sliku i okvirza tekst, odnosno njihovu pozadinu.

45

Tekst

StiloviU poglavlju posveæenom Master stranama videli smo kako one mogu poslu�iti da se donekle automatizujerad u programu i, na taj, naèin koliko-toliko ubrza. Ono �to su Master strane kada se radi sa stranama to sustilovi kada se radi o tekstu. Dakle, stilovi su skup parametara (atributa) teksta koji se unapred defini�u ikasnije primenjuju na odgovarajuæe delove teksta. Kada je stil jednom definisan, njegovom primenom naizabrani deo teksta taj tekst poprima sve atribute definisane u stilu. Stil se primenjuje na tekst isto kao �tose primenjuju i atributi koje smo pominjali u prethodnom poglavlju: prvo se izabere deo teksta a zatim seiz palete Style Sheets ili iz menija Style » Paragraph Style Sheet ili Style » Character Style Sheet izabereodgovarajuæi stil.

F Za korisnike Venture Publisher: stilovi u Quarku su isto �to i tagovi u Venturi.

Na sledeæoj slici je prikazana paleta Style Sheets na kojoj se nalazi lista svih stilova u dokumentu. Kao �tovidite, ona je podeljena na dva dela. U gornjem delu se nalaze Paragraph, a u donjem Character stilovi.Kao �to postoje atributi koji se dodeljuju pasusima i karakterima (Paragraph i Character Attributes) takopostoje i dve vrste stilova. Naravno, jedni slu�e za definisanje atributa pasusa a drugi za definisanje atribu-ta karaktera.

� Stilovi znakova su novost u verziji 4. Stilovi pasusa imaju gotovo nepromenjenu funkcio-nalnost u odnosu na prethodne verzije. Jedina razlika proizilazi upravo iz postojanja sti-lova znakova

� Na paleti Style Sheets (a i u ostatku programa gde se pominju stilovi) stilovi pasusa suobele�eni znakom koji oznaèava kraj pasusa (¶) a stilovi znakova znakom koji predstavljapodvuèeno veliko slovo A (A)

46

QuarkXPress 4

10

Kao �to u svakom Quarkovom dokumentu moraju da postoje osnovne boje, tako postoje i obavezni stilovi.Prvi je stil Normal a drugi No Style. Da bismo bolje shvatili primenu ova dva obavezna stila pogledajmodetaljnije naèin funkcionisanja stilova u Quarku.

Postoji nekoliko pravila koja va�e prilikom kori�æenja stilova. Jedno od osnovnih je da promena atribu-ta u stilu automatski prouzrokuje promenu atributa celokupnom tekstu u dokumentu na koji je primenjenstil. Drugo, takoðe vrlo va�no, pravilo je da tekstu mo�ete promeniti neke atribute a da on i dalje zadr�isve ostale osobine primenjenog stila. To, konkretno, znaèi da pasusu mo�ete promeniti samo jedan atribut,recimo prored, a da svi ostali atributi ostanu nepromenjeni i da, �to je najinteresantnije, on i dalje zadr�iinformaciju o primenjenom stilu. Na taj naèin je omoguæeno da se promene svi atributi ukoliko doðe dopromene samog stila, osim atributa koji je promenjen samo tom pasusu (u ovom sluèaju prored). Tako do-lazimo do primene �stila� No Style. On je odgovor na pitanje kako ovakvom pasusu promeniti i taj atributkoji je samo njemu dodeljen. Dakle, prvo na takav pasus treba primeniti No Style a zatim ponovo odgova-rajuæi stil i na taj naèin æe svi atributi pasusa biti ponovo usklaðeni sa atributima definisanim u stilu (istapravila va�e i za stilove znakova). No Style mo�ete upotrebiti i kada �elite da odreðeni deo teksta postanenezavisan od stila koji je na njega primenjen odnosno da vi�e �nema� stil. Takav deo teksta neæe od togmomenta reagovati na promene u stilu koji je bio primenjen. Stil Normal ima funkciju da omoguæi da sedefini�u atributi koji æe biti inicijalno dodeljeni svakom tekstu koji se uvozi u dokument. Naime, ako uvo-zite tekst u obiènom ASCII formatu koji ne sadr�i nikakve informacije o atributima (tagove) on æe popri-miti atribute stila Normal. Dakle stil Normal sadr�i podrazumevane parametre formatiranja za svakiuve�eni tekst.

F Umesto primene stila No Style pa ponovne primene nekg drugog stila, mo�ete odmah pri-meniti taj stil ako dr�ite pritisnut taster Alt kada ga birate stil paleti stilova.

F Korisnici Venture æe u stilu Normal prepoznati Body Text.

Pogledajmo sada kako se defini�u stilovi. Osnovni okvir za dijalog za manipulisanje stilovima prikaza-æete izborom opcije Edit » Style Sheets ili klikom mi�a na paleti Style Sheets uz pritisnut taster Ctrl.

Na ovom okviru za dijalog se nalazi lista u kojoj mogu biti prikazani svi stilovi u dokumentu, samo onikoji su u upotrebi, koji nisu u upotrebi, samo stilovi pasusa ili samo stilovi znakova. Ispod liste se na-lazi nekoliko komandi:

· NewPrikazuje dijalog za kreiranje novog stila pasusa ili stila znakova· EditPrikazuje dijalog za promenu atributa izabranom stilu iz liste· DuplicateKreira novi stil sa svim istim atributima kao i izabrani stil u listi· Delete 47

Stilovi

Bri�e izabrani stil iz dokumenta. Ako u dokumentu postoji deo teksta na koji je taj stil primenjen morase izabrati da li æe taj tekst primiti atribute nekog drugog stila ili æe zadr�ati sve atribute i postati No Style.

· AppendOmoguæava uvoz svih stilova iz nekog drugog Quarkovog dokumenta

Izborom opcije New ili Edit prikazujemo na ekranu Edit Style Sheet dijalog. S obzirom da postoje dvevrste stilova postoje i dva okvira za dijalog za kreiranje/ureðivanje stilova. Prvo æemo pogledati okvir zadijalog za ureðivanje stilova pasusa. Njegov izgled vidite na sledeæoj slici.

Na ovom okviru za dijalog se nalaze èetiri kartice: General, Formats, Tabs i Rules. Ovde æemo posvetitipa�nju samo prvoj, General. Na ostale tri kartice se nalaze potpuno identiène opcije onima za odreðivanjeatributa pasusa koje su obraðene u prethodnom poglavlju.

Podrazumeva se da svaki stil mora imati znak raspoznavanja u odnosu na ostale stilove. Taj znak ras-poznavanja je, naravno, ime stila. Ono mo�e biti dugaèko do 65 karaktera i nema nikakva ogranièenja upogledu specijalnih karaktera ili brojeva. Kada ste stilu dali ime, mo�ete preæi na izbor opcija na karticiGeneral.

· Keyboard EquivalentSvakom stilu mo�ete zadati preèicu na tastaturi (ShortCut) kako bi njegovi atributi mogli biti primenje-

ni na tekst preko tastature a ne samo izborom iz palete stilova. Kada kliknete mi�em na ovo polje (preme-stite fokus na njega) otkucajte na tastaturi �eljenu preèicu. Moguæe je izabrati samo preèice koje se sastojeod kontrolnih tastera (Ctrl, Shift i Alt) i funkcijskih tastera (F1 - F12) izuzimajuæi tastere F1, F4 i F10 kojiu Windows okru�enju imaju specijalnu funkciju.

· Based OnOvom opcijom birate na osnovu kojeg stila æe biti kreiran novi stil, odnosno èije atribute æe preuzeti.

Na ovaj naèin je omoguæeno da lak�e kreirate sliène stilove menjajuæi samo one atribute koje �elite doksvi ostali ostaju isti. Ova opcija je korisna iz jo� jednog razloga. Promenom atributa onog stila na osnovukojeg ste kreirali neke stilove, promeniæete i sve atribute u tim stilovima koje niste prethodno promenili uodnosu na originalni stil. To, konkretno, znaèi da ukoliko �elite da promenite prored u nekoliko stilovakreiranih na osnovu stila Glavni Stil, biæe dovoljno da promenite prored u njemu pa æe prored automatskibiti promenjen i u svim ostalim stilovima koji se na njemu baziraju. Svi parametri koji se u tim stilovimarazlikuju u odnosu na Glavni Stil ostaæe nepromenjeni.

· Next StyleUkoliko na kraju pasusa na koji je primenjen neki stil pritisnete taster Enter kursor æe preæi u novi red

tj. biæe zapoèet novi pasus. Ovom opcijom birate da li æe taj pasus automatski preuzeti atribute nekog stilaili neæe imati nikakav stil (No Style).48

QuarkXPress 4

· Character AttributesU ranijim verzijama Quarka, umesto ove opcije postojala je jo� jedna kartica na kojoj su se definisali

atributi znakova stila. S obzirom da u novoj verziji postoji jo� jedna vrsta stilova, stilovi znakova, nemapotrebe da se stilu pasusa posebno zadaju atributi znakova veæ mu se zadaje stil znakova. Zbog kompati-bilnosti sa ranijim verzijama, kada nisu postojali stilovi znakova, ova opcija mo�e imati i vrednost Default,odnosno atribute nezavisne od svih trenutno postojeæih stilova znakova u dokumentu.

· DescriptionOvo polje opisuje trenutno izabrane atribute za stil koji kreirate/ureðujete. Ukoliko stil nije baziran na

nekom drugom stilu u ovom polju æe pisati svi njegovi atributi. Ukoliko jeste, ovde æe biti navedene samorazlike u odnosu na osnovni stil (Glavni Stil + Alignment: Left, First Line: 5mm).

Izbor atributa stila znakova se vr�i na okviru za dijalog Edit Character Style Sheet koji vidite na slede-æoj slici.

Kao i kod prethodnog okvira za dijalog, i ovde je veæi deo opcija poznat iz prethodnog poglavlja i pred-stavlja uobièajene opcije za pode�avanje i izbor atributa znakova. Zato æemo, ponovo, posvetiti pa�njusamo novim opcijama. U ovom sluèaju to su samo tri i za sve smo obja�njenje dali u prethodnim pasusi-ma vezanim za stilove pasusa. Dakle, Name, Keyboard Equivalent i Based On imaju identiènu funkcijukao i kod stilova pasusa: ime, preèica na tastaturi za primenu stila i izbor osnovnog stila na kojem æe sebazirati stil koji kreiramo/ureðujemo.

F Kao �to postoji ogranièenje u broju boja koje mogu biti definisane u jednom dokumentu,postoji i ogranièenje broja stilova, kako stilova znakova tako i stilova pasusa. Iz istograzloga zbog kojeg vam nisam �otkrio� maksimalan broj boja, neæu vam otkriti ni maksi-malan broj stilova.

Primetiæete tokom rada u Quarku da se pored naziva nekih stilova na paleti stilova povremeno pojavljujeznak +. Njegova funkcija je da upozori korisnika da se pasus na kojem se u tom trenutku nalazi tekst (ilideo teksta koji je izabran) razlikuje po neèemu od originalnog stila koji je na njega primenjen.

Uvoz stilovaKao �to datoteka koja se uvozi u Quark mo�e sadr�avati specifiène tagove koje Quark de�ifruje i naosnovu njih formatira tekstualne sekvence, tako mo�e sadr�avati i oznake, kako stilova pasusa tako istilova znakova. Pod pretpostavkom da �elimo da neki pasus u tekstu ima stil MojParagrafStil na poèetkutog pasusa u XTG datoteci bi trebala da se nalazi sekvenca @MojParagarfStil:. Ukoliko �elimo da deoteksta bude formatiran na osnovu stila znakova MojKarakterStil trebalo bi ga staviti izmeðu tagova<@MojKarakterStil> i <@$>. Prilikom uvoza teksta Quark æe, pri pronala�enju ovih sekvenci u tekstu,dodeliti pasusima odgovarajuæe stilove pasusa a delovima teksta odgovarajuæe stilove znakova. �ta se, 49

Stilovi

meðutim, dogaða kada u datoteci koju uvozimo postoji oznaka stila koji ne postoji definisan u dokumentuu koji uvozimo tekst? Quark æe kreirati stilove i to na osnovu atributa stila Normal.

Postoji jo� jedna situacija u kojoj treba obratiti pa�nju na pona�anje programa kada su stilovi u pitanju.To je sluèaj kada u Quark uvozite tekst otkucan u Microsoft Wordu ili Word Perfectu koji takoðe koristestilove. Quark æe u takvim datotekama potra�iti informacije o primenjenim stilovima i kreirati u dokumen-tu sve stilove koje pronaðe. Ukoliko stilovi sa tim imenima veæ postoje u dokumentu imaæete moguænostda izaberete da li �elite stilove u dokumentu da predefini�ete na osnovu stilova u tekstu koji uvozite ili daih preimenujete i tako saèuvate njihove karakteristike.

Brisanje stilovaPostojeæi stilovi se mogu i brisati i na taj naèin odstraniti iz dokumenta. To se posti�e izborom opcije De-lete u okviru za dijalog Style Sheets. Prilikom brisanja stilova treba obratiti pa�nju na to da je moguæe dau dokumentu postoji tekst na koji je primenjen stil koji �elimo da obri�emo. U tom sluèaju Quark æe ponu-diti moguænost da sav takav tekst zadr�i svoje atribute i postane No Style ili da primi atribute nekog odpostojeæih stilova u dokumentu.

„ Da biste videli koji stilovi nisu u upotrebi u dokumentu i mogu se obrisati izaberite naokviru za dijalog Style Sheets opciju Show Style Sheets Not Used.

50

QuarkXPress 4

Slike Slike su sastavni deo svake ozbiljnije publikacije. Za razliku od teksta s kojim uglavnom veæina korisnikaQuarka nema problema, slike vrlo èesto umeju da predstavljaju veliki problem. Za�to je to tako i u èemuse ti problemi ogledaju?

Pre svega, slika je za Quark �strano telo�, dakle, ne�to �to je napravljeno u nekom drugom programu izatim uvezeno u Quark. Zato ne treba oèekivati od njega da ume da barata sa svim moguæim formatimaslika i sa svim moguæim varijantama raznih formata. Te�ko bi bilo oèekivati od Quarka da prepoznaje sveformate i njihove opcije kao, recimo, Photoshop. Zbog toga je izuzetno bitno da slika, pre nego �to se naðeu samom Quarku bude obraðena i pripremljena na naèin koji njemu najvi�e odgovara i koji æe proizvestinajmanje problema prilikom rada u Quarku i prilikom �tampanja odnosno osvetljavanja.

Treba stalno imati na umu da se, isto kao i nove verzije programa, pojavljuju i nove verzije formata sli-ka. TIFF, kao jedan od najpopularnijih formata slika, do�iveo je do sada �est svojih verzija. Svaka od njihje donosila po neku novost. Na primer, tek od verzije 5 u TIFF datoteci je moguæe snimiti i alfa kanalekreirane u programu za obradu slika. Ne mo�ete oèekivati da program napravljen pre nekoliko godina po-dr�ava sve moguænosti formata izmi�ljene pre dva meseca.

Jedan od najboljih naèina da se predupredi veæina problema u radu sa slikama je da se koriste slike uformatima koji su pozudani, profesionalni i u �irokoj upotrebi, da se ne koriste moguænosti formata kojestvaraju probleme Quarku, da se �to veæi deo posla u vezi sa obradom slike uradi u samom programu zaobradu slika, a �to manji u Quarku i da se po�tuju neke specifiènosti Quarka (da ne ka�emo bugovi) kadaje rad sa slikama u pitanju.

Formati slikaU Quark je moguæe uvesti slike snimljene u devet razlièitih formata. To se posti�e, slièno kao i sa tekstom,opcijom Get Picture (Ctrl+E) iz menija File kada je iyabran ookvir ya sliku u dokumentu. Izbor ove opcijeprikazaæe dijalog za uvoz slika koji vidite na sledeæoj slici.

Formati slika podr�ani u Quarku su:· Windows bitmap (BMP, RLE, DIB)Ovo je jedan od najjednostavnijih naèina zapisa slika u Windows okru�enju a takoðe i jedan od najra-

sprostranjenijih. S obzirom na svoju jednostavnost on je i vrlo pouzdan za jednostavnije poslove (najèe�æeza crno bele publikacije) gde nije potrebna velika pouzdanost u radu sa bojama. Naime, u BMP datotecinije moguæe snimiti sliku u CMYK formatu veæ samo u RGB formatu ili u fiksiranom broju boja (IndexedColors). Takoðe, BMP format slika ne omoguæava snimanje alfa kanala i putanja (Path).

51

Slike

11

· Compuserve Graphics Interchange Format (GIF)GIF format zapisa slika je svoju veliku popularnost do�iveo sa pojavom velikih OnLine sistema i,

uop�te, sa razvojem raèunarskih komunikacija. Omoguæava vrlo jednostavan zapis slika u maksimalnih256 boja uz moguænost snimanja u manjem broju boja. Ovakav naèin zapisa slika omoguæava izbor opti-malne palete i, na taj naèin, maksimalno smanjenje velièine datoteke. S obzirom da se slike ne mogu sni-miti u punom koloru, GIF datoteke su neupotrebljive za svaki posao povezan sa bojama.

· Mac PICT (PCT)Prilièno popularan naèin zapisa slika na Macintosh raèunarima a ujedno i naèin da se slike sa Maca

otvore i na PC-ju (i obrnuto). S obzirom da ova moguænost postoji jo� kod nekih formata, PICT slike seslabo koriste.

· PaintBrush bitmap (PCX)Slike zapisane u ovom formatu imaju vrlo sliène osobine kao i one zapisane u BMP formatu. I ovaj

format zapisa slika je dosta u upotrebi na PC raèunarima, pre svega za jednostavnije poslove. Popularnostmu je na zalasku zajedno sa sve manjim kori�æenjem operativnog sistema DOS, gde je bio vrlo popularan.

· PhotoCD (PCD)Ovo je jedan od najnovijih naèina zapisa slika na personalnim raèunarima. Izmi�ljen je i realizovan od

strane Kodaka i ima neke specifiènosti u odnosu na druge naèine zapisa slika. To se pre svega ogleda u iz-vanrednoj kompresiji slika i moguænosti da se slike, prilikom otvaranja, otvore (dekompresuju) u raznimvelièinama i kvalitetu. Primena ovih slika je najèe�æe u propagandnim materijalima u elektronskom obliku(CD publikacije).

· Scitex (CT, SCT)Naèin zapisa slika nastao na Scitex grafièkim sistemima. Retko u upotrebi van njih.· Tagged Information File Format (TIF)TIF je jedan od najpopularnijih naèina zapisa slika, kako na PC tako i na Macintosh raèunarima. Po-

dr�ava gotovo sve opcije koje postoje u dana�njoj grafièkoj industriji, �to znaèi da se u okviru TIF datote-ke mogu snimiti alfa kanali, putanje, slike mogu biti u CMYK i RGB formatu, moguæe je snimiti ih usvim moguæim rezoluciajama a podr�an je i algoritam za LZW kompresiju. Pored ovoga, TIF datoteka po-dr�ava i snimanje mnogih drugih informacija koje su, uglavnom, od koristi programima za obradu slika.

F Èesto se misli da LZW kompresija utièe na kvalitet snimljene slike (�Kad je datoteka ma-nja, mora biti da je i kvalitet lo�iji!�). Ovo je sasvim pogre�no. LZW kompresija (Lempel-Ziff-Welsh) je jedan od najjednostavnijih algoritama za kompresiju podataka i kori�æen jeèak i u ranim verzijama mnogih arhivera (ZIP, LHA...). Slike kompresovane na osnovunjega ne gube na kvalitetu veæ se posti�e isti efekat kao da ste sliku snimili bez LZW kom-presije a potom arhivirali nekim arhiverom. Posle dearhiviranja slika zadr�ava prvobitankvalitet.52

QuarkXPress 4

· Windows Metafile (WMF)Ovo je vektorki naèin zapisa slika vrlo popularan u Windows okru�enju. Uz Adobe Illustrator datoteke,

to je jedini vektorski format koji Quark direktno podr�ava. Njegove karakteristike su da omoguæava sni-manje jednostavnih vektorskih crte�a u maksimalnih 256 boja. Podr�an je od svakog grafièkog programakoji radi u Windows okru�enju.

· JPEG (JPG, JPE, JPEG)Slike u JPEG formatu su izuzetno rasprostranjene. Osnovna odlika im je odlièna kompresija ali uz

osetno gubljenje na kvalitetu. Stoga se koriste pre svega na Internetu. U izdava�tvu su praktiènoneupotrebljive, osim u najjednostavnijim publikacijama.

F Vektorski crte�i koje, recimo iz CorelDRAW-a prebacujete u bilo koji drugi program prekoClipboarda (Copy - Paste) se na Clipboardu pretvaraju u Windows Metafile. To znaèi dase i broj boja u takvom crte�u redukuje na 256. Zbog toga je nemoguæe preko Clipboardaprebaciti, recimo, preliv iz DRAW-a u Quark.

· Encapsulated PostScript (EPS, AI)Ovo je verovatno najpopularniji format zapisa slika, bar kada se radi o slikama u Quarku. Razloga

ima vi�e, poèev od toga da on podr�ava, slièno kao i TIF, sve moguæe opcije za snimanje i èuvanje sli-ka, do toga da EPS datoteke mogu èuvati i kompresovane podatke a da se pri tome mo�e odrediti naèini kvalitet kompresije. Spisak moguænosti se tu ne zavr�ava. U EPS datotekama se mogu snimiti i putanjei pritom vrlo efikasno iskoristiti u samom Quarku. EPS datoteke su �domaæe� i na PC i na Macintoshraèunarima a najinteresantnija njihova moguænost proizilazi iz saradnje dve najveæe kompanije u da-na�njoj grafièkoj softverskoj industriji, Adobea i Quarka, i zove se Desktop Color Separation ili, skraæe-no, DCS. S obzirom da je ovo veoma bitna osobina EPS formata malo æemo se du�e zadr�ati na njoj.Pre nego �to joj posvetimo vi�e pa�nje, pomenimo i datoteke sa ekstenzijom AI - Adobe Illustrator. Upitanju su PostScript datoteke nastale u istoimenom programu za vektorko crtanje ili nekom drugom vek-torskom programu koji ih podr�ava. S obzirom da ih Quark ne mo�e prikazati (umesto slike vidite samosivu povr�inu) relativno se retko koriste pa se neæemo du�e na njima zadr�avati.

Desktop Color SeparationVeæ je nekoliko puta u ovom priruèniku pomenuta potreba za sigurnim naèinom kontrole procesa sepa-racije boja. Osim toga, i brzina rada sa slikama u boji, brzina pravljenja Print datoteka i �tampanja, kaoi velièina Print datoteka nisu nikako zanemarljivi. EPS format zapisa slika se pokazao kao vrlo dobar iefikasan, kako sa stanovi�ta kvaliteta tako i sa stanovi�ta brzine i velièine. Quark Inc. je i ovde oti�aomalo dalje. U saradnji sa Adobeom uvedena su dodatna pobolj�anja EPS formata. Jedno od njih je iDCS - Desktop Color Separation. O èemu se radi? S obzirom da je EPS format u stvari zapis slikePostScript jezikom, a svi ozbiljniji izlazni ureðaji (osvetljivaèi) �govore� upravo njime, postavilo se pi-tanje za�to bi program za DTP uèitavao sliku opisanu PostScript jezikom, zatim je preraðivao na svoj�dijalekt� i potom ponovo, prilikom �tampanja, prevodio na PostScript jezik. Jednostavnije je, i mnogobr�e, da prilikom �tampe program samo �prepi�e� sliku u Print datoteku a da za vreme rada u DTP pro-gramu slika bude predstavljena samo malim i lo�im prikazom (Preview). I tako je nastao DCS. Slika uEPS formatu ne mora nu�no da se sastoji od jedne datoteke veæ od - PET. Po jedna za svaku boju(C,M,Y,K) i peta za tzv. zaglavlje i prikaz u lo�oj rezoluciji i malom broju boja koji slu�i samo kao ori-jentir za postavljanje slike na njeno mesto u dokumentu. Na taj naèin je postignuta neverovatna brzinaprilikom �tampe (èesto sam viðao zabezeknute poglede ljudi koji bi po prvi put videli DCS na delu). Ni-je zanemarljiva ni èinjenica da je, kod ovako snimljene slike u pet datoteka, apsolutno nemoguæe dadoðe do bilo kakve gre�ke u separaciji boja jer, prosto, svaka boja je veæ izdvojena ba� onako kako smoto odredili u programu za obradu bitmapiranih slika.

Na sledeæoj slici se nalazi dijalog za izbor opcija prilikom snimanja slike u EPS formatu u programuPhotoshop.

53

Slike

F Detaljno obja�njenje PostScript jezika daleko prevazilazi namere ovog priruènika. Takoðei detaljniji opis formata zapisa slika. Zbog toga prethodnih nekoliko pasusa shvatite samokao povr�nu informaciju i smernicu u kom pravcu bi trebalo, izmeðu ostalog, da ide va�einteresovanje ukoliko �elite da ozbiljnije ovladate tehnikama pripreme za �tampu.Poznavanje PostScript jezika, tehnika njegove implementacije u raznim oblastima isituacijama mo�e u�tedeti puno vremena i �ivaca, pogotovo kada doðe do problema koji,sa stanovi�ta zdravog razuma, ponekad umeju da izgledaju sasvim nere�ivi.

I �ta sada......da radite sa svim ovim informacijama o formatima slika? Znaèi da je pravo vreme da uvezemo jednu sli-ku u okvir za sliku i da vidimo �ta sve mo�emo sa njom da uradimo.

U ranijim poglavljima (o alatima) je vi�e reèi bilo o naèinu postavljanja teksta oko slike. Tamo je ob-ja�njen i postupak uèitavanja slike u okvir za sliku pa se na tome ovde neæemo zadr�avati. Ono èemu æe-mo sada posvetiti vi�e pa�nje je manipulisanje samom slikom, poveæavanje i smanjivanje, kadriranje(Crop), rotiranje, deformisanje i mnoge druge operacije koje se mogu izvesti nad slikama u Quarku.

Kada uèitate sliku, najèe�æe æete se naæi u situaciji prikazanoj na sledeæoj slici. Slika koju ste uèitali jeveæa od okvira za sliku u koji ste je smestili. Pogledajmo sada kako da u Quarku poveæate ili smanjite sli-ku na �eljenu velièinu.

Poèeæemo od komplikovanijeg naèina. Na prethodnoj slici vidite i paletu Measurements. Na njoj je mogu-æe promeniti vrednost mnogim parametrima, kako slike, tako i okvira u kojem se slika nalazi. Krenimo re-dom.

· X, YOrigin Across, Origin Down odnosno X i Y koordinata gornjeg levog ugla okvira za sliku u odnosu na

koordinatni poèetak (najèe�æe gornji levi ugao strane). Ova polja æe pokazivati X i Y koordinatu gornjeglevog ugla svakog izabranog objekta (okvira za sliku, okvira za tekst,...) ili poèetne taèke (ako je u pitanjulinija)...

· W, HWidth (�irina) i Height (visina) izabranog objekta.

54

QuarkXPress 4

Unosom odgovarajuæih vrednosti u ova èetiri polja odreðujete poziciju i dimenzije objekta (u ovomsluèaju okvira za sliku).

Sledeæa dva polja omoguæavaju unos vrednosti za ugao okvira za sliku (Angle) i zaobljenost uglova(Corner Radius).

Dve strelice koje slede slu�e za horizontalno i vertikalno preslikavanje (Flip Horizontal i Flip Vertical).

Polja koja smo do sada pominjali, oèigledno, slu�e za odreðivanje i pode�avanje osobina objekta(okvira za sliku) a ne njegovog sadr�aja. Polja koja se nalaze na desnoj strani palete Measurements odnosese na sadr�aj objekta (ukoliko sadr�aj postoji). Druga grupa polja se sastoji iz:

· X%, Y%Scale Across (�irina) i Scale Down (visina) slike u procentima. Ovo je jedno od retkih polja za unos u

Quarku koje zahteva unos u taèno odreðenim jedinicama - procentima. Nije moguæe uneti vrednost za�irinu slike u, recimo, milimetrima.

· X+, Y+Offset Across i Offset Down predstavljaju koordinate gornjeg levog ugla slike u odnosu na gornji levi

ugao okvira Kada uvezete sliku u okvir za sliku Quark je automatski postavi tako da se gornji levi ugaoslike i gornji levi ugao okvira poklapaju odnosno da u ova dva polja stoji vrednost nula. U njima mo�etezadavati i negativne vrednosti i na taj naèin �odsecati� delove slike.

Poslednja dva polja na paleti slu�e za unos vrednosti za ugao slike (Picture Angle) i zako�enost slike(Picture Skew).

Na sledeæoj slici vidite rezultate promene nekoliko parametara na paleti Measurements.

Sve parametre koje smo pominjali i pode�avali na paleti Measurements, i neke koje nismo, mo�etepodesiti na okviru za dijalog èija je funkcija upravo pode�avanje tih parametara. On se sastoji iz petkartica od kojih smo neke ranije pominjali a sada æemo obratiti pa�nju samo na dve: Box i Picture.

55

Slike

� Dijalog Modify prikazujemo pomoæu nekoliko preèica na tastaturi: Ctrl+M prikazuje di-jalog sa aktivnom poslednjom karticom na kojoj smo menjali neki parametar, Ctrl+B saaktivnom karticom Frame, Ctrl+T sa aktivnom karticom Runaround i Ctrl+Alt+T sa ak-tivnom karticom Clipping.

Na kartici Box postoji nekoliko opcija koje nisu dostupne na paleti Measurements: Skew za za-ko�enje samog okvira i opcije za izbor boje i preliva okvira (koje su, naravno, dostupne na paleti Co-lors). Pored njih tu je i opcija Supress Printout koja ima za cilj da omoguæi da se okvir ya sliku (a sa-mim tim i njegov sadr�aj) ne pojave na papiru ili filmu prilikom �tampe. Ovo je korisna moguænostuglavnom kada se radi o �tampi dokumenata za korekturu, odnosno da se ne bi gubilo vreme za �tampa-nje slika kada je potreban samo tekst radi pregleda i ispravki.

F Na veæini okvira za dijalog u Quarku postoji taster Apply. Pritiskom na njega primenjuje-te izabrane parametre ne zatvarajuæi dijalog. Tako mo�ete videti uèinak i, ukoliko on nijeodgovarajuæi, izabrati taster Cancel za poni�tavanje, i zatvaranje dijaloga ili ih �doradi-ti�.

Kartica Picture donosi nekoliko novih opcija. Jedna je Supress Picture Printout koja ima skoro istu funkci-ju kao i slièna opcija sa prethodne kartice. Razlika se sastoji u tome da izborom ove opcije spreèavate�tampanje samo slike ali ne i okvira za sliku. To znaèi da æe se na papiru pojaviti, recimo, okvir (kontura)okvira za sliku, ukoliko postoji.56

QuarkXPress 4

Druge dve nove opcije su za odreðivanje boje slike (Color i Shade). Ako vam �odreðivanje boje slike�zvuèi malo èudno onda saèekajte nekoliko pasusa kada æemo se posvetiti opcijama Style menija i objasnitii ovu pomalo nezgrapnu jezièku konstrukciju.

Isto to samo lak�eS obzirom da je veoma komplikovano odreðivati dimenzije slici i okviru za sliku na paleti Measurements,odnosno unositi odgovarajuæe vrednosti u za to predviðena polja, logièno je oèekivati da postoji neki jed-nostavniji, br�i i intuitivniji naèin. To je, naravno, rad mi�em. Sve parametre koji se tièu velièine okvira zasliku, njegovog polo�aja, velièine slike u njemu i njenog polo�aja mo�ete jednostavno i brzo podesitimi�em. Pri tome se koriste kontrolni tasteri Ctrl, Alt i Shift. Pogledajmo i kako...

· Kada povuèete kontrolnu ruèicu okvira za sliku na bilo koju stranu poveæaæete (ili smanjiti) samookvir. Sadr�aj æe ostati nepromenjen.

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaèenja donjeg desne ruèice u desno i dole.

· Kada ruèicu povuèete uz pritisnut taster Shift, okvir æe postati pravilnog oblika (kvadratnog) a sa-dr�aj æe ostati ne promenjen.

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaèenja donjeg desne ruèice u desno i dole uz pritisnut taster Shift.

· Povlaèenje ruèice uz pritisnute tastere Shift i Alt prouzrokovaæe proporcionalno poveæanje (smanje-nje) okvira za sliku a sadr�aj se neæe promeniti.

57

Slike

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaèenja donje desne ruèice u desno i dole uz pritisnute tastere Alt iShift.

· Povlaèenje ruèice uz pritisnute tastere Ctrl i Shift dove�æe do toga da okvir za sliku dobije pravilan(kvadratni) oblik ali æe se i njegov sadr�aj deformisati zajedno sa njim.

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaèenja donje desne ruèice u desno i dole uz pritisnute tastere Ctrl iShift.

· Ako prilikom povlaèenja ruèice dr�ite pritisnuta sva tri kontrlona tastera (Ctrl + Alt +Shift) okvir za sliku æe se proporcionalno poveæavati (smanjivati) a sa njim i sadr�aj. Dakle,doæi æe do promena dimenzija i okvira za sliku i slike ali neæe biti naru�en odnos �irine i visineodnosno neæe doæi do deformisanja ni okvira ni slike.

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaèenja donje desne ruèice u desno i dole uz pritisnuta sva tri kontrolnatastera.

· Pritisnut taster Ctrl prilikom povlaèenja ruèice dove�æe do potpuno proizvoljnog deformisanja okviraza sliku, a takoðe, i slike.

58

QuarkXPress 4

Slika pre (levo) i posle (desno) povlaèenja srednje desne (srednje donje) ruèice u desno (dole) uz pritisnuttaster Ctrl.

F Prikazane operacije se odnose i na okvire za tekst. To znaèi da se tekst mo�e jednako lakodeformisati kao i slike.

Sve ove operacije odnose se na situaciju kada smo u okvir za sliku veæ uvezli sliku i postavili je u od-govarajuæi polo�aj. Meðutim, najèe�æe je potrebno, po uvo�enju slike, podesiti njenu velièinu da odgovaraokviru. U Quarku ne postiji komanda kojom bi velièinu slike podesili prema velièini okvira (Fit In Box iline�to slièno). Ustvari, ova komanda ne postoji �javno� u nekom od menija. Na sreæu, to je jo� jedna od�skrivenih� komandi za �zbunjivanje protivnika�.

Ctrl + Alt + Shift + F æe dovesti sliku na maksimalne dimenzije koje mogu �stati� u okvir. Slika se neæedeformisati veæ æe se veæa dimenzija svesti na odgovarajuæu dimenziju okvira. To praktièno znaèi sledeæe:ako je visina slike (relativno) veæa dimenzija, ona æe biti odreðena tako da zauzme celu visinu okvira a�irina æe biti proporcionalno smanjena i neæe zauzimati celu �irinu okvira. Ako je �irina slike (relativno)veæa dimenzija, ona æe biti odreðena tako da zauzme celu �irinu okvira a visina æe biti proporcionalnosmanjena i neæe zausimati celu visinu.

Ctrl + Shift + F æe deformisati sliku tako da ona u potpunosti �zauzme� okvir za sliku. Obe dimenzije æebiti po potrebi deformisane.

Na prethodnoj slici mo�ete videti sliku uve�enu u okvir za sliku koji je veæi od nje. Na slici ispod je ista sli-ka posle dejstva komande Ctrl + Alt + Shift +F (gore) i Ctrl + Shift +F (dole).

59

Slike

F Ove dve �skrivene� komande va�e samo za slike i okvire za slike. Ne mogu se primenitina tekst.

F Budite oprezni kada deformi�ete slike. To mo�e biti izuzetno korisno kada treba �ukrasti�jedan red da bi sav tekst stao na stranu ili malo pro�iriti sliku da bi ona bila �iroka taènokoliko i kolona u kojoj se nalazi. Ipak, svaka deformacija veæa od nekoliko procenata æebiti vidljiva èitaocima publikacije koju pravite.

Meni StyleU ovom meniju se nalaze neke veoma interesantne opcije vezane za slike. Neke od njih su èak i vrlo neuo-bièajene za ovu vrstu programa. Ipak, iako nije program za crtanje i slikanje, Quark, pogotovo u verziji 4,nudi dosta moguænosti koje idu u pravcu smanjivanja potrebe da se program napu�ta da bi se pre�lo u nekidrugi program, bilo za vektorsko crtanje bilo za obradu bitmapiranih slika.

F Style meni je Context Sensitive meni �to znaèi da se njegov sadr�aj menja u zavisnosti odizabranog objekta. Kada je izabran okvir za tekst ovde æe se nalaziti opcije za pode�ava-nje atributa teksta. Kada je izabran okvir za sliku u njemu se nalaze opcije za rad sa sli-kama.

ColorKao �to, u Quarku, mo�ete zadati boju pozadini okvira ili tekstu, tako mo�ete zadati i boju slici. Naravno,ovo va�i samo za crno-bele slike, odnosno slike koje se sastoje samo iz nijansi crne boje. Uz pomoæ oveopcije crno-bela slika mo�e lako postati �plavo-bela�. Kao boja za bojenje slike mo�e se upotrebiti bilokoja boja koja postoji u dokumentu, odnosno koja se nalazi u spisku boja na paleti Colors.

ShadeSlièno kao �to se slici mo�e promeniti boja, mo�e se promeniti i nijansa boje kojom je obojena. To znaèida ona ne mora biti obojena sa sto procenata bije veæ bilo kojom nijansom, u rasponu od 0 do 100%.

60

QuarkXPress 4

F Da biste slici zadali boju i nijansu ne morate birati opcije iz menija. Isto se mo�e postiæi ina paleti Colors. Potrebno je da pritisnete srednji taster u vrhu palete a zatim izabereteboju i nijansu.

NegativeOpcijom Negative æete sliku pretvoriti u - negativ. Ova, i prethodne dve opcije, omoguæavaju da brzo ijednostavno postignete interesantne efekte bez potrebe da napu�tate Quark.

ContrastIako ime ove opcije ne zvuèi posebno interesantno, ono �to se krije iza nje predstavlja pravi mali programza obradu bitmapiranih slika.

Dijagram koji vidite u ovom okviru za dijalog predstavlja grafièki prikaz odnosa ulazne (Input) i izla-zne (Output) vrednosti kontrasta slike. Pode�avanjem segmenata i taèaka na dijagramu (promenom vred-nosti) uspostavljaju se novi odnosi izmeðu ulaznih (originalnih) vrednosti i onoga �to æe se dobiti kao re-zultat tih promena. Na ovaj naèin se intuitivno mogu promeniti parametri koji utièu na finalni izgled slike.Prava linija koja vodi od koordinatnog poèetka do taèke (1, 1) predstavlja originalne vrednosti svih para-metara.

Na levoj strani dijaloga se nalazi 9 alata podeljenih u dve grupe. Uz pomoæ njih se vr�e promene nakrivoj. Donja èetiri alata omoguæavaju izbor predefinisanih efekata: Normal Contrast, High Contrast, Po-sterized i Inversion. Gornjih pet alata slu�e za �ruèno� pode�avanje krive.

· Hand ToolOvaj alat pomera celu krivu ne deformi�uæi je i ne menjajuæi joj odnose vrednosti. Uz pritisnut taster

Shift kriva æe se pomerati samo vertikalno ili samo horizontalno.· Pencil ToolOlovka slu�i za crtanje krive slobodnom rukom. Olovkom mo�ete nacrtati potpuno novu krivu ili pro-

meniti neki segment veæ postojeæe.· Line ToolAlat linija slu�i za linearne modifikacije segmenata krive. Dr�eæi taster Shift obezbeðujete da promene

budu u koracima od po 45 stepeni.· Posterizer ToolOvaj alat omoguæava poligonalne promene krive u koracima od 10%. Njegovim kori�æenjem slika se

posterizuje, odnosno smanjuje broj tonova na slici.· Spike ToolOvim alatom pravite ��piceve� na krivoj i to uz pomoæ taèaka koje se nalaze na svakih 10% krive.

Funkcionisanje svakog od ovih alata uslovljeno je izborom opcija koje se nalaze na desnoj strani dija-loga.

· NegativeOva opcija ima istu funkciju kao i opcija Negative iz menija Style. Ukoliko je izabrana, sve promene

na krivoj æe se odra�avati na negativ slike iako to na krivoj neæe biti vidljivo.· Model 61

F

Omoguæava izbor jednog od 4 ponuðena modela na osnovu kojih æe se manipulisati slikom. Prilikomizbora modela u okviru Color se pojavljuju odgovarajuæe opcije: Red/Green/Blue ukoliko je izabran modelRGB, Cyan/Magenta/Yellow/Black ukoliko je izabran CMYK. Time je omoguæeno da izmene na krivojimaju posledice samo na izabranu boju u slici. To znaèi da se mo�e �doraditi� cijan bez promena u ostaletri boje slike.

F Opcija Contrast omoguæava pode�avanje parametara vrlo slièno kao opcije Levels, Curv-es... u Photoshopu.

Picture HalftoneNa ovom okviru za dijalog se pode�avaju gustina rastera (Frequency), ugao (Angle) i oblik rasterske taèke(Function) prilikom osvetljavanja slike ili �tampanja na PostScript �tampaèu. Ukoliko izlazni ureðaj (�tam-paè) ne raspola�e PostScript interpreterom ovi parametri nemaju efekta.

F Svaka slika u dokumentu mo�e imati nezavisna pode�avanja ovih parametara. I pored to-ga se èesto de�ava da sve slike budu osvetljene sa istim parametrima. Do ovoga najèe�æedolazi zbog jedne specifiène komande PostScript jezika koja omoguæava izbor izmeðu sle-deæe dve moguænosti: da se ceo dokument osvetli sa istim parametrima koji su navedeni uzaglavlju PostScript datoteke ili da se ti parametri �zaobiðu� i upotrebe zasebni parame-tri za svaku sliku. Da bi sve na filmu bilo ba� onako kako ste i hteli biæe potrebno da sekonsultujete sa studiom u kojem vr�ite osvetljavanje.

Tokom rada sa slikama sigurno æete primetiti da neke od opcija u meniju Style nekada jesu a nekadanisu dostupne. Veæ smo pomenuli sluèaj kada nije dostupna opcija Color zato �to je slika veæ u boji. U Ta-beli 1 pogledajte dostupnost ovih komandi u zavisnosti od formata i oblika slike.

62

QuarkXPress 4

Jo� malo okvirima - meni ItemKad god smo govorili o tekstu i slikama pominjali smo ili okvire za tekst ili okvire za slike u kojima su setekst i slike nalazili. Videli smo kako se zadaju atributi okvirima, kako se barata sa njihovim sadr�ajem i ka-ko se oni mogu poveæavati, smanjivati, rastezati...

Sada æemo pogledati opcije koje se nalaze u meniju Item i koje donose mnogo novosti u verziji 4 u odno-su na prethodne verzije.

Modify, Frame, Runaround, ClippingOve èetiri opcije smo veæ dosta puta do sada pominjali pa im iz tog razloga ovde neæemo posvetiti nika-kvu pa�nju.

DuplicateSigurno znate da je ovo komanda za dupliranje objekata. Njome mo�ete duplirati sve osim teksta. Duplikatobjekta biæe postavljen na rastojanju od originalnog objekta koje je izabrano u okviru za dijalog koji se poja-vljuje izborom sledeæe opcije iz ovog menija. Inicijalno, kada pokrenete Quark duplikat æe biti pozicioniran6,35 mm desno i isto toliko dole u odnosu na originalan objekat. Bez obzira da li ste tokom rada promenili ovevrednosti, svako novo pokretanje programa æe postaviti ove, podrazumevane, vrednosti.

Step and RepeatOvaj okvir za dijalog omoguæava da objekat multiplikujete do 99 puta. Ovu vrednost unosite u polje Repe-at Count. Horizontal/Vertical offset odreðuje gde æe se duplikat nalaziti u odnosu na originalan objekat.Ukoliko objekat duplirate vi�e puta (multiplicirate) svaki duplikat postaje original za sledeæi duplikat. Toznaèi da æe se izabrane vrednosti za horizontalni/vertikalni pomeraj odnostiti na poslednji duplirani obje-kat, koji postaje original za sledeæe dupliranje.

Dejstvo izbora parametara sa prethodne slike mo�ete videti na sledeæoj slici (originalno je postojao samolevi pravougaonik).

F Osim �to je broj koraka dupliciranja ogranièen maksimalnim moguæim brojem (99) on jeogranièen jo� na jedan naèin. Naime, za Quark, strana je i prostor oko same strane koji 63

Jo� malo o okvirima - meni Item

12

predstavlja jo� 100% njenih dimenzija. To je takozvani Pasteboard (radna povr�ina). Nijedan objekat se ne mo�e nalaziti van ove povr�ine. Zato æete biti upozoreni ako æe brojkoraka i pomeraj uèiniti da se neki od duplikata naðe van dozvoljenog prostora. U tomsluèaju smanjite broj koraka.

DeleteIako izgleda da sa ovom opcijom ne bi trebalo da bude nepoznanica, ipak je pominjemo zbog njenog razli-èitog pona�anja u zavisnosti od izabrane alatke. Ako je aktivna alatka Item, Delete bri�e ceo objekat, a akoje aktivna alatka Content biæe obrisan sadr�aj objekta (slika, izabrani tekst...). To znaèi da, ako je izabranaalatka Content a �elite da obri�ete okvir a ne njegov sadr�aj, morate prvo izabrati alatku Item pa tek ondaizabrati komandu Delete. Na sreæu... postoji i drugi naèin. U ovom sluèaju je umesto Delete (odnosno Delna tastaturi) dovoljno pritisnuti Ctrl+K i objekat æe biti obrisan.

F Umesto Ctrl+K pritisnite Ctrl+Alt+Shift+K. Dogodiæe se ne�to �to ne biste oèekivali od�ozbiljnog� programa. Jo� ako imate i zvuènu karticu, do�ivljaj æe biti potpun (pogotovona Macu)!

Za demonstraciju sledeæih nekoliko komandi biæe nam potrebno vi�e okvira za sliku. Koristiæemo dvakoja vidite na sledeæoj slici.

GroupOva opcija grupi�e vi�e objekata. Da bi bila dostupna potrebno je da budu izabrana bar dva objekta. Gru-pisani objekti se pona�aju kao jedan ako je aktivna altka Item, �to znaèi da se mogu zajedno pomerati, po-veæavati, smanjivati, rotirati... Ako je, pak, aktivna alatka Content sa svakim objektom se i dalje mo�e ma-nipulisati kao da nije èlan grupe.

64

QuarkXPress 4

� U prethodnim verzijama Quarka nije bilo moguæe promeniti velièinu dva ili vi�e objekataodjednom. To je zadavalo dosta problema u radu. Pre nekoliko godina se pojavila eksten-zija pod imenom ResizeXT koja je re�avala ovaj problem i omoguæavala promenu velièinei deformaciju vi�e objekata odjednom kao i njihovih sadr�aja. Implementacija ove moguæ-nosti u sam program, u novoj verziji, svakako je za pohvalu.

UngroupUngroup je obrnut postupak od Group. Izborom ove opcije raskinuæete vezu izmeðu grupisanih objekata.Da bi opcija bila dostupna potrebno je da bude izabrana grupa objekata.

Constrain/UnconstrainOvo je jedna od onih komandi, koje postoje u svakom programu, i nemaju ba� najjasniju funkcionalnost.O èemu se radi? Constrain æe od grupe objekata napraviti Constrained Group �to znaèi da manji objekat 65

Jo� malo o okvirima - meni Item

TABELA 1: DOSTUPNOST KOMANDI MENIJA STYLE

FORMAT SLIKE COLOR SHADE NEGATIVE CONTRAST HALFTONE

EPS/DCS ne ne ne ne ne

GIF * * da da ne

JPEGGrayscale da da da da daColor * * da da ne

MAC PICT (PCT)1-bit bitmap da da ne ne daGrayscale bitmap da da da da daColor bitmap * * da da neObject-oriented ne ne ne ne ne

OS/2 BITMAP (BMP)1-bit da da da ne daGrayscale da da da da daColor * * da da ne

PHOTOCD (PCD) ne ne da da ne

TIFF (TIF)1-bit da da da ne daGrayscale da da da da daColor * * da da ne

WINDOWS BITMAP (BMP, PCX)1-bit da da da ne daGrayscale da da da da daColor * * da da ne

WINDOWS METAFILE (WMF)ne ne ne ne ne

(ili objekti) u grupi neæe moæi da bude poveæan van granica (naj)veæeg objekta. Dakle manji objekti æe bitiogranièeni (Constrained) veæim. Opcija je dostupna samo ako je izabrana grupa objekata koja se sastoji odjednog �velikog� objekta koji �sadr�i� sve ostale. Unconstrain æe ovakvu grupu objekata pretvoriti u�normalnu�. Èemu ovo mo�e da poslu�i ostavljam vama da otkrijete. Korisnu primenu ovoj opciji ja ni-sam uspeo da pronaðem.

Lock/UnlockZakljuèati objekat bi trebalo da ima sasvim jasno znaèenje: od momenta zakljuèavanja objekat postaje ne-promenljiv sve dok ga ne otkljuèate. U prethodnim verzajama to nije bio sluèaj. U novoj, zakljuèavanjedobija pravi smisao. Zakljuèan objekat ne mo�e se pomerati, rotirati, deformisati, poveæavati, brisati... nitise i�ta mo�e èiniti sa njegovim sadr�ajem.

MergeIzborom opcije Merge prikazuje se meni sa novih 7 opcija. Sve one slu�e za kombinovanje dva ili vi�eobjekata. Ukoliko nije izabrano barem dva objekta, opcija neæe biti dostupna.

· Intersection æe od izabranih objekata napraviti jedan objekat koji èini presek izabranih objekata(presek èine delovi objekata koji se meðusobno preklapaju).

· Union proizvodi uniju izabranih objekata odnosno njihovih povr�ina. Rezultujuæi objekatæe �pokrivati� sve povr�ine koje su pokrivali izabrani objekti.

· Diference æe napraviti razliku izabranih objekata. To znaèi da æe svi objekti biti �odseèeni� od objek-ta koji se nalazi ispod svih ostalih.

66

QuarkXPress 4

· Reverse Difference æe napraviti razliku izabranih objekata s tom razlikom, u odnosu na prethodnuopciju, �to æe sada svi objekti biti �odseèeni� od objekta koji se nalazi iznad ostalih.

· Exclusive Or æe napraviti novi objekat rukovodeæi se pravilima termina iz matematièke logike is-kljuèivo ili. To znaèi da æe on biti saèinjen od onih delova svih izabranih objekata koji se ne preklapaju nisa jednim drugim objektom (na slici je rezultujuæi objekat obojen crnom bojom posle primene ExclusiveOr da bi se lak�e videla njegova povr�ina).

· Combine ima identièan rezultujuæi objekat kao i Exclusive Or. Razlika izmeðu ova dva naèina kom-binovanja objekata se vidi tek prilikom manipulacije karakteristiènim taèkama rezultujuæeg objekta.

· Endpoints je jedini naèin kombinovanja objekata koji se odnosi iskljuèivo na linije. Rezultat njegoveprimene na dve linije je spajanje krajnjih taèaka u jednu i stvaranje jedne umesto dve linije (krive). Da bise spajanje taèaka moglo izvesti potrebno je da se krajnje taèke krivih nalaze na rastojanju koje je manjeod vrednosti zadate kao Snap Distance na krtici General okvira za dijalog Document Preferences.

67

Jo� malo o okvirima - meni Item

F Najbolji rezultat u sjedinjavanju krajnjih taèaka krive posti�e se kada se dve taèke pokla-paju. U sluèaju da izmeðu njih postoji razmak, Quark æe nedostajuæi deo krive interpoli-rati (pribl�no odrediti na osnovu matematièkih modela interpolacije krivih) i na taj naèindonekle pomeniti putanju krive.

Send.../Bring...Ove èetiri komande vr�e raspored objekata �po vertikali�. Send Backward �alje objekat za jedno mesto iza (is-pod) ostalih, Send To Back ga �alje na zadnje mesto, iza svih drugih objekata na strani. Slièno ovim dvema ko-mandama, Bring Forward i Bring To front æe objekat premestiti za jedno mesto na gore, odnosno iznad svih osta-lih objekata na strani. Ukoliko je izabrano vi�e objekata, ove komande æe biti primenjene na sve njih pri èemu æenjihov meðusobni odnos ostati nepromenjen.

Space/Align

Na okviru za dijalog koji se prikazuje po izboru ove opcije odreðujete meðusobne polo�aje izabranih obje-kata. Objekti mogu biti rasporeðeni i poreðani na vi�e naèina i sa raznim razmacima. S obzirom da mogu-æih kombinacija ima jako puno, i s obzirom da je ova komanda vrlo slièna u svim grafièkim programima,neæemo joj pokloniti vi�e prostora.

Shape

Izborom menija Shape prikazaæe se pomalo èudan podmeni koji, umesto standardnih tekstualnih stavki,ima grafièke stavke. One omoguæavaju jednostavan i intuitivan izbor oblika izabranog okvira.

· Rectangular BoxPodrayumevan pravougaoni oblik okvira· Rounded Corner BoxOkvir sa zaobljenim uglovima· Beveled Corner BoxOkvir sa �odseèenim� uglovima· Concave Corner BoxOkvir sa konkavnim uglovima· Elliptical BoxElipsa (krug)68

QuarkXPress 4

· Bezier BoxIzborom ove stavke se neæe promeniti oblik okvira ali æe biti omoguæeno njegovo ureðivanje kao Bezieo-

vog okvira. Izborom ove opcije kada je izabrana linija (kriva) izvr�iæe se Trace (vektorizacija) linije odnosnood nje æe nastati okvir koji æe imati oblik i debljinu izabrane linije. Na ovaj naèin se mogu konvertovati i lini-je koje imaju strelice na krajevima i koje nisu pune veæ sastavljene od �crtica i taèkica�.

· Straight LineKonvertuje izabrani okvir u liniju (pravu)· Horizontal/Vertical Straight LineKonvertuje izabrani okvir u pravu liniju koja mo�e biti samo horizontalna ili vertikalna.· Bezier LineKonvertuje izabrani okvir u Bezieovu krivu.

ContentIzbor ove stavke menija Item prikazuje podmeni u kojem se bira tip okvira odnosno njegovog sadr�aja.Ove opcije omoguæavaju jednostavnu konverziju okvira ya sliku u okvir ya tekst, i obrnuto. Treæa stavkaovog menija omoguæava konverziju okvira za tekst/sliku u okvir koji ne mo�e imati nikakav sadr�aj. Ovoje novost u verziji 4 i, programerski reèeno, predstavlja Lightweight objekat koji mo�e da poslu�i kao gra-fièki element ali ne mo�e imati sadr�aj. Ovakvom okviru se mogu zadavati boja pozadine, bordura i drugiatributi ali, s obzirom da ne mo�e imati nikakav sadr�aj, ovakav objekat ne �tro�i� memoriju pa samim timi njegovo kori�æenje, umesto puno okvira za sliku koji ne sadr�e ni�ta, ubrazava rad i èini da snimljeni do-kumenti budu manji i br�e se snimaju i uèitavaju.

F Promenom tipa okvira nepovratno se gubi njegov sadr�aj odnosno ova operacija se nemo�e komandom Undo poni�titi.

Edit Shape/Clipping Path/RunaroundOve stavke omoguæavaju promene oblika Bezieovih krivih, kao i promenu putanje isecanja (ClippingPath) i Runarounda za okvire za slike.

Point/Segment TypeIzbor ove stavke prikazuje podmeni sa pet opcija: Corner Point, Smooth Point, Symmetrical Point, StraightSegment i Curved Segment koji omoguæavaju manipulaciju karakteristiènim taèkama i segmentima Bezie-ovih krivih. O ovome je bilo vi�e reèi u delu ovog priruènika u delu posveæenom radu sa Bezieovim kriva-ma.

69

Jo� malo o okvirima - meni Item

�tampanjeAko ste koliko-toliko pa�ljivo proèitali ovaj priruènik do ovog mesta, trebalo bi da veæ umete, èak iako stepotpuni poèetnik, da napravite prve korake, odnosno, dokumente. Da bi pravljenje dokumenata u Quarkuimalo svrhu, potrebno je da ih nekako pretoèimo u �opipljiv� oblik. Dakle da ih od�tampamo na papiru ilida ih osvetlimo na filmu kako bi ih od�tampali u �tampariji.

Znaèi, stigli smo do poslednjeg poglavlja �obaveznog programa�. Savladavanjem tehnika �tampe zao-kru�uje se znanje potrebno da bi se radilo u Quarku. Koliko æe taj rad biti uspe�an zavisi dalje od vas sa-mih. Ono �to æe slediti posle ovog poglavlja spada u �slobodan program� i nije neophodno da bi se u pro-gramu radilo. Ipak, èitanje priruènika do kraja, neæe nikako biti �tetno. Naprotiv.

File » PrintKao i u svakom drugom programu koji radi pod Windowsima ili MacOS-om, komanda za �tampanje nala-zi se u meniju File. Njenim izborom zapoèinjemo postupak �tampanja dokumenta.

Ukoliko je dokument, i svi njegovi elementi, korektan i napravljen u skladu sa pravilima koja smo po-minjali u ovom priruèniku (i pravilima koja nismo stigli da pomenemo ali va�e za op�tepoznata u grafici)onda samo �tampanje dokumenta predstavlja trenutak kada je posao za vas, najèe�æe, zavr�en. Mo�eteodahnuti, popiti sok, prebrojati zaraðeni novac i poèeti da razmi�ljate o novim poslovima (ili nekim dru-gim, lep�im, stvarima).

Ako je dokument napravljen po principu �nema veze, ma... biæe sve u redu� onda ima realnih �ansi daprave muke za vas tek poèinju.

Okvir za dijalog Print je potpuno redizajniran u odnosu na prethodne verzije. Osim �to su sada opcijelak�e dostupne i, èini mi se, preglednije, mnogo je bitnije �to ih ima vi�e i �to su neke od njih ostvarenjedugogodi�njih �elja. Do�lo je vreme da korisnici Quarka prestanu sa èe�njom da gledaju dijaloge za �tam-panje u Venturi, Page Makeru, CorelDRAW-u ili Illustratoru.

Na okviru za dijalog se nalazi 5 kartica sa grupisanim opcijama. Osim tih opcija, postoji i nekoliko ge-neralnih opcija koje su vidljive bez obzira koja je kartica aktivna (izabrana). Poðimo od njih.

· PrinterLista svih instaliranih �tampaèa na sistemu. Izborom sa liste birate na kojem �tampaèu æe biti od�tam-

pan dokument. Podrazumeva se da �tampaè ne mora stvarno biti povezan na LPT port va�eg raèunara.�tampaè koji nemate (najèe�æe osvetljivaè koji velika veæina korisnika nema, nego koristi usluge studija zaosvetljavanje) instalirate samo da bi se odgovarajuæi softver potreban za �tampanje na njemu, nalazio nasistemu (veznici i drugo...). On fizièki ne postoji pa je zato potrebno odrediti neko drugo mesto gde æe bitisme�teni podaci koje Quark �alje nepostojeæem �tampaèu. To �mesto� je datoteka na disku (otud izraz��tampati u fajl�) koju zovemo Print datoteka ili Print File.

F Na Quarkovom okviru za dijalog ne postoji opcija Print To File. Da biste ��tampali ufajl� potrebno je da �prikljuèite� �tampaè, prilikom instalacije, na FILE umesto na neki70

QuarkXPress 4

13

od LPT portova. Naime, pretpostavlja se da, ako �elite da �tampate u fajl, nemate dotièni�tampaè pa vam je on ionako prikljuèen na FILE pri instalaciji. Neverovatno je da nikomu Quarku veæ godinama ne pada na pamet moguænost da neko �eli da uradi ba� to - danapravi print datoteku iako ima ba� taj �tampaè. Ovako imate dve moguænosti: da instali-rate isti �tampaè dva puta i jednom ga pove�ete na fizièki (postojeæi) LPT port a drugiput na FILE, ili da, po potrebi, menjate pode�avanje za �tampaè a po obavljenom �tampa-nju sve vraæate na staro.

· PropertiesPrikazuje standardan Windows dijalog za pode�avanje parametara samog �tampaèa. Ovih parametara

ima dosta i neki od njih, pogotovo oni koji se tièu opcija PostScripta, nisu bliski veæini korisnika raèunara.Iz tog razloga je najbolje da pre nego �to odnesete datoteku na osvetljavanje u studio konsultujete zaposle-ne u studiju u vezi tih parametara. Vrlo èesto, potrebno ih je razlièito podesiti u zavisnosti od studija u ko-jem osvetljavate.

· Print StyleVelika novost u novoj verziji. Moguæno�æu kreiranja stilova �tampanja omoguæeno je da se jednom po-

dese parametri za neki �tampaè, neki posao, neki dokument... i zatim izborom stila na okviru za dijalogPrint svi parametri odjednom primene. Najèe�æa situacija u kojoj æe se ova moguænost koristiti je, verovat-no, �tampanje dokumenata za pregled (korekturu), kada je potrebno izabrati sva pode�avanja za �tampaè, iosvetljavanja dokumenta kada treba sve iznova podesiti za osvetljivaè. Postojanje stilova �tampanja oveoperacije svodi na jedan izbor iz liste.

F Posle obja�njenja svih opcija na okviru za dijalog Print pogledaæemo detaljnije kako sekreiraju Print stilovi.

· CopiesIzbor broja kopija. Kada osvetljavate dokument u vi�e kopija znatno je bolje da osvetlite istu Print da-

toteku nekoliko puta nego da poveæavate broj kopija. U prvom sluèaju datoteka æe biti najmanje moguæevelièine a u drugom 2, 3, 4... puta veæa. �to je jo� va�nije, izborom vi�e kopija poveæava se moguænostgre�ke jer program, praktièno, radi mnogo vi�e posla.

· PagesJo� jedna od novosti u novoj verziji. Do sada je bilo moguæe �tampati samo strane u kontinuitetu uz

moguænost izbora levih ili desnih strana. Od sada moguæe je �tampati strane potpuno proizvoljnim redosle-dom i strane koje se ne nalaze jedna do druge. U ovo polje mo�ete unositi strane koje �elite da od�tampatena nekoliko naèina:

- All�tampaju se sve strane u dokumentu- Brojevi strana razdvojeni zarezimaNa ovaj naèin �tampate strane koje nisu u nizu (kontinuitetu), na primer: 1, 7, 23, 24, 43- Brojevi strana razdvojeni crticomCrticom se odvajaju strane koje ogranièavaju deo dokumenta koji æe se �tampati. Na primer, 1-5 znaèi

da æe biti od�tampane sve strane izmeðu strane 1 i strane 5.

F Moguæe je kombinovati crtice i zareze kao u sledeæem primeru: 1-6, 9, 11, 13, 15-30

- EndSpecijalna reè End (kraj) omoguæava da od�tampate strane poèev od neke do poslednje strane u doku-

mentu, na primer 34-End.

· Range SeparatorsPrikazuje okvir za dijalog Edit Range Separators u kojem birate da li æe crtica i zarez biti stvarno crtica

i zarez ili neki drugi znak.

71

�tampanjje

· Capture SettingsIzborom ove komande zatvarate okvir za dijalog Print a dokument se ne �tampa, ali zato Quark pamti iza-

brana pode�avanja. Sledeæi put kada prika�ete okvir za dijalog Print on æe inicijalno prikazati taj izbor opcija.

F Quark �pamti� u dokumentu i izabrane opcije �tampe.

Kao �to smo veæ rekli na okviru za dijalog Print postoji pet kartica (Document, Setup, Output, Optionsi Preview) na kojima se nalaze grupisane opcije.

Document

Na kartici Document se nalaze sledeæe opcije:· SeparationsUkoliko izaberete ovu opciju sve boje u dokumentu æe biti separisane (razdvojene) na èetiri osnovne �tam-

parske boje (Cyan, Magenta, Yellow, Black). Ukoliko u dokumentu ima boja kojima nije odreðeno da budu se-parisane veæ od�tampane zasebno, imaæete moguænost izbora: da ih od�tampate zasebno ili ipak konvertujeteprilikom �tampe (opcija na kartici Output), u procesne boje.

· SpreadsOvom opcijom birate da li æe strane koje su manje od dimenzija koje mo�e osvetljivaè da osvetli (ili

�tampaè od�tampa) biti �tampane zasebno na strani ili onoliko koliko mo�e da ih stane na stranu. Konkre-tan primer za kori�æenje ove opcije biæe prikazan ne�to kasnije kada bude reèi o dimenzijama i orijentacijistrane prilikom �tampe.

· CollatePoznata opcija iz veæine programa. Omoguæava da, kada �tampate u vi�e kopija, budu od�tampane sve

izabrane strane jednom, pa drugi put... ukoliko opcija nije izabrana biæe od�tampano onoliko prvih stranakoliki je broj kopija, pa zatim toliki broj sledeæe strane koja se �tampa...

· Include Blank PagesKako u dokumentu mo�ete imati i prazne strane (koje najèe�æe slu�e za pravilno brojanje strana) ovom

opcijom birate da li æe one biti od�tampane ili ne.· ThumbnailsSve strane æe biti od�tampane kao mali Preview koji omoguæava da, recimo, organizujete poglavlja

knjige na papiru, preme�tate ih ili, veæ, ne�to slièno...· Back To FrontStrane æe biti �tampane obrnutim redosledom· Page SequenceIzbor da li æe se �tampati sve strane koje pripadaju izabranom opsegu u polju Pages, samo parne ili sa-

mo neparne strane.72

QuarkXPress 4

· RegistrationVrlo èesto je nemoguæe uraditi monta�u filmova kod �tampe u boji ukoliko ne postoji nikakav orijentir

za monta�era. Ti orijentiri se na stranu postavljaju izborom opcije Registration.· TilingKada je strana koju �tampamo veæa od korisne povr�ine �tampaèa Quark nam omoguæava da stranu

od�tampamo iz vi�e delova. Moguæe je dopustiti programu da izvr�i deljenje strane i preklapanje delova amoguæe je to uèiniti i ruèno.

Setup

Na ovoj kartici se nalaze opcije vezane za velièinu strane, orijentaciju papira (filma), uveæanje ili smanje-nje prilikom �tampe... Pomenuæemo samo neke od njih:

· Paper WidthU ovo polje treba uneti �irinu filma na kojem æe biti osvetljen dokument.· Paper HeightDu�ina filma koja æe biti potro�ena za osvetljavanje strane. Ukliko izaberete Automatic, Quark æe sam

odrediti ovaj parametar na osnovu dimenzija strana u dokumentu i rasporeda objekata. Ova i prethodna op-cija su dostupne ukoliko je kao Paper Size izabrano Custom a ne neki konkretan format papira (filma).

Opcije Reduce or Enlarge i Fit in Print Area su novost koju donosi nova verzija. U prethodnim ih nijebilo �to znaèi da nije bilo moguæe poveæati ili smanjiti dokument prilikom �tampe kako bi stao na stranukoja je manja od njegove velièine. Kako tada nije postojala ni moguænost poveæavanja/smanjivanja dimen-zija grupe objekata bio je veliki problem od�tampati stranu formata A3 iz jednog dela na �tampaèu dimen-zija A4. Sada je, oèigledno, takvim mukama kraj.

Ukoliko je strana koju �tampate manja od medijuma na kojem je �tampate, imate moguænost pozicioni-ranja strane na izlaznom medijumu (Page Positioning).

F Da biste koristili neki �tampaè u Quarku, potrebno je da postoji PPD datoteka (PrinterDescription) koja Quarku govori kakvim moguænostima raspola�e dotièni ureðaj. Za naj-popularnije �tampaèe ove datoteke dobijate instaliranjem samog Quarka. Za one manjepoznate mo�ete ih nabaviti ili od proizvoðaèa ili na Internetu. Iako je verovatnoæa da æeteu Jugoslaviji doæi u posed nekog �egzotiènog� ureðaja mala, ipak dobro razmislite akose ikad naðete u moguænosti da kupite takav osvetljivaè ili �tampaè. Quark nije jediniprogram koji ima ovakve prohteve...

73

�tampanje

Output

Ova kartica sadr�i opcije vezane za separaciju boja.· PlatesOmoguæava izbor da li æe posebne (Spot) boje biti osvetljene zasebno (Process & Spot) ili æe biti kon-

vertovane u procesne boje (Convert To Process).· HalftoningOvom opcijom birate da li æete sami odreðivati pod kojim uglom, gustinom rastera i kojom vrstom taè-

ke æe biti osvetljeni filmovi (Conventional), ili æe se prilikom osvetljavanja koristiti pode�avanja samogosvetljivaèa (Printer). Ukoliko ste izabrali Conventional onda su dostupna i polja Resolution i Frequencyza izbor rezolucije i gustine rastera.

U listi se nalazi spisak svih boja koje mogu biti osvetljene. U njoj mo�ete izabrati koje æe boje bitiosvetljene i za svaku posebno odrediti linijaturu (Frequency), ugao i oblik taèke.

F Budite izuzetno oprezni kada sami menjate ove parametre. Najèe�æe je bolje ostaviti svekako je i uobièajeno. Promenom ovih parametara za svaku boju zasebno posti�u se nekispecijalni efekti prilikom �tampe.

F U zavisnosti od toga kojom æe se tehnikom �tampati dokument koji pripremate za osvetlja-vanje treba izabrati i rezoluciju i linijaturu (gustinu rastera). �to su rezolucija i linijaturaveæi, za oèekivati je da i kvalitet od�tampanog materijala bude bolji. Meðutim, nije tako.Ukoliko radite crno bele novine koje æe se �tampati na rotacionim �tamparskim ma�ina-ma, rezolucija ne bi trebala da bude veæa od 1270 dpi (taèaka po inèu) a linijatura od 60lpi (linija po inèu). Za ofsetnu �tampu na manje kvalitetnim papirima ove vrednosti semogu poveæati. Tek za najkvalitetniju �tampu na najkvalitetnijim vrstama papira treba ko-ristiti maksimalne moguæe vrednosti (najèe�æe 3386 dpi i 170/200 lpi), mada verovatnoneæete èesto biti u prilici da koristite ove vrednosti. Najèe�æe su u upotrebi kombinacije2540dpi/133lpi i 2540dpi/150lpi.

Options

74

QuarkXPress 4

Na ovoj kartici se nalaze sledeæe opcije:· Quark PostScript Error HandlerUkoliko je ova opcija izabrana, a u sluèaju da doðe do problema sa �tampanjem dokumenta, biæete u

prilici da proèitate izve�taj koji æe Quark kreirati i na taj naèin vam pomoæi da problem re�ite. Ovu opcijune treba me�ati sa opcijom Print PostScript Error Information koja se nalazi meðu PostScript opcijama naokviru za dijalog za pode�avanje �tampaèa. Izbor ove opcije uèiniæe da se dokument od�tampa pogre�no ana filmu pojavi reèenica tipa �Ne�to nije u redu sa ovom datotekom!�. S obzirom da je cena filma znaèaj-na stavka u grafièkom poslu, ne treba dozvoljavati da se ovako tro�i. Zato... opciju Quark PostScript ErrorHandler potvrdite a Print PostScript Error Information iskljuèite i u sluèaju da doðe do problema imaæeteveæe �anse da ih re�ite.

F Ukljuèenje ove opcije donekle æe usporiti �tampanje. Ipak, to je mala cena s obzirom nakorist koju ona pru�a.

· Page FlipSa pojavom verzije 3.1, davne 92. godine, pojavila se i ova opcija. Ona je omoguæavala da od�tampate

stranu u ogledalu èak iako nemate PostScript �tampaè. S obzirom da je tada PostScript �tampaè vredeo èi-tavo bogatstvo ova opcija je burno pozdravljena od korisnika. I danas, kada PostScript �tampaèi ko�tajumalo vi�e nego oni bez PostScripta, ona ima svoju primenu utoliko �to nije potrebno pozivati dijalog zapode�avanje �tampaèa da bi se strane od�tampale �u kontra �ihti�.

Grupisane opcije Pictures pru�aju moguænost izbora koje æe se slike �tampati a koje ne, kog kvalitetaæe biti �tampa...

Preview

Ako ste mislili da æete na ovoj kartici videti ne�to slièno onome �to vidite kada izaberete opciju PrintPreview u Wordu ili Drawu onda niste daleko od istine. Na �alost, niste ba� ni blizu. Iako je jo� davnoQuark trebao da dobije Print Preview (pregled pre �tampe) ova moguænost se pojavljuje tek u verziji 4 i tou rudimentiranom obliku koji korisnika natera da se zapita da li je u 1987. ili 2000. godini. Mada... i ovoje bolje nego ni�ta. Dakle, Preview je ustvari suma sumarum izabranih opcija na svim karticama i mali pri-kaz u kakvom æe se polo�aju na filmu pojaviti strane iz dokumenta. Na tom prikazu nema ni jednog deta-lja strane veæ samo okvir koji odreðuje njenu velièinu.

Orijentacija straneDosta èest problem predstavlja pravilna orijentacija strane prilikom �tampanja. S obzirom da nije u pitanjuni�ta komplikovano, u nekoliko reèi (i slika) æemo objasniti kako treba podesiti orijentaciju strane u zavi-snosti od velièine strane u dokumentu i �irine osvetljivaèa (filma).

Na sledeæoj slici je prikazan sluèaj kada je orijentacija strana prilikom osvetljavanja bila korektna (le-vo) i pogre�na (desno). Rezultat pogre�ne orijentacije je da se tro�i mnogo vi�e filma da bi se osvetlila istastrana nego kad je orijentacija u redu.

75

�tampanje

Prvi sluèaj, i najèe�æi, je kada radite sa stranom A4 formata koja je u portretnoj (Portrait) orijentaciji(kao na slici 1). Pretpostavimo da stranu osvetljavamo na osvetljivaèu �irine 305 mm.

S obzirom na dimenzije strane (�irina 210 mm, visina 297 mm) oèigledno je da strana mo�e polo�enada stane na film (koji je �irine 305 mm). Zbog toga æemo prilikom �tampanja kao orijentaciju izabrati Lan-dscape (pejza�na orijentacija). Za svaku stranu æe biti potro�eno 210 mm filma (po du�ini).

Na slici 2 vidimo sluèaj A4 strane u pejjza�noj (Landscape) orijentaciji. Njena �irina je 297 mm a vi-sina 210 mm. To znaèi da �irina strane odgovara �irini filma pa nema potrebe da stranu okreæemo prilikom�tampe. U ovom sluèaju æemo kao orijentaciju izabrati Portrait.

Sledeæi primer se odnosi na strane formata A5, dakle duplo manje od A4. To znaèi da dve strane mogustati na jednu A4 stranu. Da bi najracionalnije iskoristili film potrebno je da se one na njemu naðu u po-lo�aju prikazanom na sledeæoj slici.

76

QuarkXPress 4

Slika 1: A4 strana u Portrait formatu. Da bi se korektno od�tampala potrebno je da Orientation bude Landscape.

S obzirom da su one portretne orijentacije (a tako treba da se naðu i na filmu) kao orijentaciju æemoizabrati Portrait. Potrebno je jo� da ukljuèimo i opciju Spreads kako bi obe bile od�tampane jedna do dru-ge a ne jedna za drugom.

Vratimo se sada na Sliku 1 i zamislimo da je velièina strane A3 a ne A4. To znaèi da je �irina strane297 mm a du�ina 420 mm. Da bismo ovakvu stranu osvetlili na osvetljivaèu èija je �irina filma 305 mm,potrebno je da �irina strane zauzme �irinu filma, tj. da se strana prilikom �tampe ne rotira. Dakle, orijenta-cija je Portrait odnosno obrnuto od sluèaja kada je strana A4 formata. 77

�tampanje

Slika 2: A4 strana u Landscape formatu. Da bi se korektno od�tampala potrebno je da Orientation bude Portrait.

Slika 3: A5 strane u Portrait formatu. Da bi se korektno od�tampale potrebno je da Orientation bude Portrait i da opcijaSpreads bude ukljuèena.

Isto va�i i za drugi primer. Ponovo æemo pretpostaviti da je strana A3 a ne A4 formata (Slika 2). Toznaèi da je �irina strane sada veæa od �irine filma (420 prema 305 mm) a visina strane odgovara �irini fil-ma (297/305 mm). To znaèi da stranu prilikom �tampe moramo zarotirati da bi stala na film, tj. u okviru zadijalog Print izabrati Orientation = Landscape.

Print StylesStilovi �tampanja se kreiraju izborom opcije Print Styles iz menija Edit posle èega se prikazuje okvir dija-log sa sledeæe slike. Na njemu se nalazi dugmadi od kojih su najjinteresantniji New za kreiranje novog sti-la i Edit za ureðenje veæ postojeæeg. Komandama Import i Export mogu se stilovi �tampanja snimiti odno-sno uèitati.

Izborom komande New prikazuje se okvir za dijalog Edit Print Style za kreiranje novog (ureðivanje posto-jeæeg) stila �tampanja. Na slici vidite da je on vrlo slièan samom okviru za dijalog Print. To je i razumljivoako uzmemo u obzir da se na oba dijaloga pode�avaju gotovo identiène opcije. Jedina razlika u odnosu naokvir za dijalog Print je ta �to nema �gornjeg� dela, odnosno ovde postoje samo kartice bez nekoliko opci-ja koje se na okviru za dijalog Print nalaze iznad njih.

Kreiranjem Print stila omoguæavate da, izborom sa odgovarajuæe liste u okviru za dijalog Print podesi-te sve opcije potrebne da bi se od�tampao dokument. Nema vi�e potrebe za stalnim menjanjem parametarau zavisnosti od toga da li se �tampa na papir, film, za korekturu... sada se sve radi jednim potezom mi�a.

F Print stilovi se snimaju u datoteci sa ekstenzijom QPJ. To je jo� jedan od tipova datotekasa kojima Quark barata. Generalno, ekstenzije svih datoteka koje imaju veze sa Quarkompoèinju slovom Q. Naravno, to ne znaèi da svaka datoteka èiji tip poèinje slovom Q imaveze sa Quarkom, a setite se i XTG datoteka...

78

QuarkXPress 4

Ekstenzije Kada se Photoshop tek �rodio�, Quark je veæ bio u stadijumu razvoja kada vi�e nije bio dovoljan samopotencijal kompanije da bi se zadovoljile narasle �elje i potrebe sve veæeg broja korisnika �irom sveta.Tada se ljudi u Quarku odluèuju za jedan nesvakida�nji potez. Umesto da poveæavaju broj ljudi u kom-paniji i besomuèno pro�iruju program sve novijim i novijim moguænostima i na taj naèin ga uèine tro-mim, sporim i obimnim, oni kreæu na sasvim drugu stranu. �Otvaraju� program za Third Party proiz-voðaèe softvera i omoguæavaju velikom broju softverskih kuæa �irom sveta da razvijaju dodatke zaQuark. Ovime je postignuto nekoliko ciljeva. Program se mogao nadograðivati po potrebama, svako jemogao da kupi dodatak koji mu treba a da ne kupi onaj koji mu ne treba. Sam Quark je ostao relativnomali i kompaktan. Kreativnost hiljada ljudi je uèestvovala u izradi dodataka pa su oni, u nekim sluèaje-vima, bili pravi biseri ljudske dovitljivosti i kreativnosti.

Relativno jednostavna izrada ekstenzija doprinela je da se proteklih godina pojavi na tr�i�tu nekolikohiljada manje ili vi�e uspe�nih dodataka. Za ilustraciju pomenuæemo samo neke

· ResizeXTEkstenzija koja je i staroj verziji Quarka omoguæavala istovremenu promenu velièine vi�e objekata· Print MasterUz pomoæ ove ekstenzije se dobijala funkcionalnost donekle slièna moguænostima za �tampanje pro-

movisanim u verziji 4· MagnifyMaksimalno uveæanje (zumiranje) strane, uz pomoæ ove ekstenzije bilo je èak 1600%· Filter UpdateEkstenzija koja je omoguæavala uvoz dokumenata iz Microsoft Worda verzija 6. Pomoæu ove ekstenzi-

je Quark je �i�ao� u korak sa vremenom prateæi najpopularniji tekst procesor.· SwitchOva ekstenzija je omoguæavala promenu tipa okvira (okvir ya tekst u okvir ya sliku i obrnuto), slièno

kao opcija Content koja se nalazi u meniju Item u novoj verziji.

Kao �to vidite, mnoge novosti nove verzije Quarka i nisu ba� sasvim nove. Veæina njih je postojala uobliku ekstenzija i u ranijim verzijama (odnosno u verziji 3.xx). Naravno, ekstenzije su bile ipak samododaci programu pa se neretko de�avalo da im je funkcionalnost dobra ali, sa stanovi�ta korisnika su bi-le komplikovane i ne ba� lake za upotrebu. Primer takve ekstenzije je serija Dash ekstenzija za hifenaci-ju teksta tj. podelu reèi na slogove (interesantno je da je postojala i CroDash ekstenzija koja je radila nahrvatskom jeziku ali se mogla dosta dobro upotrebiti i na ovim prostorima). Problem sa ovim ekstenzi-jama je bio �to nisu hifenizovale tekst automatski nego se ceo tekst morao iyabrati, zatim bi se iz menijaizabrala odgovarajuæa opcija (koja se tamo pojavljivala po instalaciji ekstenzije) i zatim bi se tekst hife-nizovao. To bi, ponekad, dovodilo do toga da se delovi teksta pomere i da se pojavi po neki red vi�ka ilimanjka na strani. 79

Ekstenzije

14

�ta su, u stvari, ekstenzije?Najjednostavnije reèeno, ekstenzije su vrlo obièni programi napisani iskljuèivo u programskom jeziku C iliC++. Razlikuju se od �obiènih� programa u nekoliko detalja koji omoguæavaju Quarku da ekstenziju pre-pozna kao ekstenziju a ne kao bilo koji drugi program.

F Informacije o pravilima koja se moraju po�tovati prilikom pisanja ekstenzija mogu se do-biti direktno od Quarka, http://www.quak.com/.

Meðutim, osim toga �to je potrebno da ekstenzija bude programerski korektno izvedena, potrebno je dabude ispunjeno jo� nekoliko uslova da bi se mogla koristiti u Quarku. Ekstenzija (da ne bude zabune, ovogputa mislim na ona tri slova iza taèke u imenu datoteke) datoteke, odnosno Quarkove ekstenzije, mora bitiXNT i datoteka se mora nalaziti u folderu XTensions koji se nalazi u folderu gde je Quark instaliran.

M Ekstenzija ekstenzije je u prethodnim verzijama bila XXT (Xpress XTension) ali je u novojverziji promenjena. Na �alost korisnika PC raèunara ovo nije jedina promena. Naime,stare ekstenzije iz prethodnih verzija neæe raditi u novoj. Razlog ovome je to �to je Quarksada 32-bitni program i na PC-ju pa samim tim i ekstenzije moraju biti 32-bitni progra-mi. Za korisnike Maca situacija je mnogo bolja. I stare i nove ekstenzije jednako dobro æeraditi u novoj verziji.

Pri startovanju, Quark proverava sadr�aj XTensions foldera i uèitava ekstenzije koje se u njemu nalaze.Prethodne verzije nisu dozvoljavale da se izabere koje æe od ekstenzija biti uèitane a koje neæe. Sve �to senalazilo u ovom folderu, a bilo je ekstenzija, bilo je uèitavano. Da bi izbegli uèitavanje neke ekstenzije, bi-lo je potrebno da je premestite iz foldera XTensions u neki drugi folder. Kada bi ponovo �eleli da je uèita-te, morali ste da izaðete iz programa, ponovo je iskopirate u folder XTensions i zatim iznova startujeteQuark. Sada, u verziji 4 stvari su mnogo jednostavnije i elegantnije jer postoji...

XTensions ManagerNa ovom okviru za dijalog mo�ete odrediti koje ekstenzije æe biti uèitane a koje ne... Osim toga postojimoguænost odreðivanja setova ekstenzija i snimanja informacija o njima. Na taj naèin jednostavno mo�eteuèitati sve ekstenzije koje su vam potrebne za rad u nekom dokumentu a �odèitati� one koje nisu. Setovise snimaju kao zasebne datoteke sa ekstenzijom XTS (XTensions Set) komandom Save As, a uèitavaju ko-mandom Import.

Kada je neka od ekstenzija u listi izabrana moguæe je iz liste Enable izabrati da li æe ona biti aktivna ili ne.Takoðe je moguæe, komandom About, pogledati informaciju o verziji i proizvoðaèu ekstenzije kao i njenkratak opis. Ovo æe vam olak�ati izbor ekstenzija koje su vam potrebne za neki posao ako niste ba� sigur-ni, samo na osnovu imena, koja joj je funkcija.

80

QuarkXPress 4

Sigurno æete primetiti da se u listi ekstenzija koje dobijate uz sam program nalaze i neke ekstenzije zakoje ste mislili da su sastavni deo programa (neke opcije iz menija Utillity). Oèigledno se i sam Quarkopredelio da sve moguænosti programa koje nisu svakodnevne distribuira u obliku ekstenzija kako bimaksimalno ubrzao program i uèinio ga maksimalno kompaktnim. Dakle, ako vam ne treba CPSIFixer, Photo CD Import, Kerning Table Editor, uvoz kompresovanih TIF datoteka... slobodno �recite�Quarku da ove ekstenzije ne uèitava.

81

Ekstenzije

Neobavezan program...Stigli smo polako i do neobaveznog dela programa koji, osim �to odslikava tehnièku perfekciju programa,doprinosi i da �umetnièki dojam� bude �to bolji.

Dashes & StripesKreæemo sa crticama i linijama (Dashes & Stripes). Radi se o potpunoj novosti u èetvrtoj verzijiprograma koja omoguæava da sami kreirate proizvoljne tipove linija koje zatim mo�ete koristiti u do-kumentima. Uostalom, slike æe govoriti mnogo vi�e od reèi.

Vrlo slièno kao i u okvirima za dijalog za baratanje stilovima pasusa (Paragraph) i stilovima znakova(Character) i stilovima �tampanja (Print), i u okviru za dijalog Dashes & Stripes (Edit » Dashes & Stripes)mo�ete izabrati da kreirate novu linju ili uredite veæ postojeæu (komande New i Edit).

82

QuarkXPress 4

15

Izborom opcije Edit Dash ili New Dash prikazuje se okvir za dijalog Edit Dash u kojem kreirate novu lini-ju sastavljenu od �crtica i taèkica�. Postupak kreiranja je potpuno intuitivan a postoji i moguænost preciznekontrole pozicije segmenata i njihove velièine. Kako u svakom dokumentu postoji nekoliko vrsta predefi-nisanih �taèkastih linija� njihovim ureðivanjem mo�ete lako uæi u tajne pravljenja interesantnih efekata.

F Pogledajte kako je kreirana linija All Dots (izaberite je u listi i izaberite komandu Edit).Videæete da je u listi Endcap izabrana nepostojeæa opcija (kako? ne znam) koja omoguæa-va efekat linije sastavljene iz okruglih (a ne pravougaonih) taèaka. Ukoliko poku�ate samida napravite sliènu liniju neæe vam poæi za rukom. Programeri i dizajneri u Quarku su,izgleda hteli da nam stave do znanja da su ipak oni ti koji su napravili program i da morada se zna �ko je gazda�.

Stripes bi se moglo slobodno prevesti kao ��trafte�. Radi se o linijama koje su sastavljene iz vi�e linijarazlièitih debljina koje zajedno daju razne efekte.

Izborom opcije New Stripe ili Edit na okviru za dijalog Dashes & Stripes prikazuje se dijalog sa prethodneslike - Edit Stripe. Kao i pri kreiranju prethodnog tipa linija, i ovde je sve vrlo jednostavno i intuitivno. Sanekoliko poteza mi�a ��trafta� je gotova i mo�ete je koristiti za �uramljivanje� okvira u dokumentima.

F Jednostavnosti kreiranja linija doprinosi i Preview koji omoguæava da na oba okvira zadijalog odmah vidite izgled novog tipa linije.

F Za razliku od, recimo, CorelDRAW-a (i nekih drugih programa) Quark nema problema sapozicioniranjem segmenata linije, pogotovo na uglovima poligonalnih objekata. Segmentise tako rasporeðuju da lepo i skladno �le�e� na svakom delu poligona, pa i na uglovima. 83

Neobavezan program...

Hyphenation & JustificationAko ste ikada imali problem �to Quark deli reèi na slogove i tamo gde to nikako ne bi trebao da radi, reci-mo u naslovima i podnaslovima u dokumentu, onda je ovaj okvir za dijalog �mesto koje treba obavezno daposetite� (Edit » H&J�s).

Ovde odreðujete stilove hifenacije i poravnavanja teksta. Pode�avanjem odgovarajuæih parametaramo�ete fino podesiti naèin kako æe Quark deliti reèi na slogove ili koje æe metode koristiti da bi pro�irio ilisuzio razmak izmeðu reèi i slova da bi poravnao desnu ivicu teksta.

F Hifenacija je vrlo specifièna operacija koja najvi�e zavisi od jezika u kojem je tekst napi-san. Ni jedan program koji nema jugoslovensku verziju (na �alost, to znaèi ni jedan!) nemo�e pravilno da hifenizuje tekst na na�em jeziku, pa tako ni Quark. Ipak, ovde mo�etepodesiti parametre tako da otklonite problem sa deljenjem reèi tamo gde one ne bi trebaleda se dele.

Da biste izbegli deljenje reèi na slogove podesite parametre za hifenaciju kao na prethodnoj slici. Zatim nakartici Formats okvira za dijalog Edit Pargraph Style Sheet za H&J izaberite tako kreirani H&J i tekst nakoji primenite odgovarajuæi stil pasusa neæe biti deljen na slogove, odnosno reèi na kraju reda neæe biti�preseèene�.

Parametrima za poravnavanje odreðujete koliko æe Quark maksimalno poveæavati ili smanjivati razmakizmeðu reèi i slova kako bi poravnao desnu ivicu teksta. Najèe�æe neæe biti potrebno da ovde i�ta menjateda bi sve bilo korektno, meðutim, postoje specijalni sluèajevi kada je i ovde potrebna intervencija. To jenajèe�æe kada radite sa specifiènim fontovima (skript i drugi nesvakida�nji fontovi) kao i kada font sa ko-jim radite nije najboljeg kvaliteta.

84

QuarkXPress 4

Tracking Edit i Kerning Table EditOva dva alata takoðe spadaju u �egzotiène� zverke.

Prvi, Tracking Edit slu�i za pode�avanje relativnih razmaka izmeðu slova (Tracking) u zavisnosti od veli-èine slova i izabranog fonta. Za svaki font zasebno se mo�e odrediti Tracking i to za èetiri karakteristiènevelièine. Uz pomoæ te èetiri taèke dobija se karakteristièna kriva koja predstavlja parametre koje Quarkprimenjuje prilikom odreðivanja Trackinga u zavisnosti od fonta i velièine slova.

U najveæem broju sluèajeva neæe biti potrebe da se �dotièete� ovog dijaloga ali... nikad se ne zna. Do-bro je znati da i ova moguænost postoji u sluèaju da vam ikada zatreba. Mana �operacije sreðivanja Trac-kinga� je u tome �to se ona mora ponoviti za svaki font posebno pa, ako imate dosta fontova s kojima ra-dite, imaæete i mnogo posla. Na sreæu, Quark æe, i bez va�e intervencije, sasvim solidno u veæini sluèajeva�uraditi posao�.

Kerning Table Editor je alat koji od �ru�nog� fonta (u smislu njegove izrade i tehnièkih i grafièkih karak-teristika) mo�e da napravi �sasvim pristojan� font. Kerning je naziv za odreðivanje razmaka izmeðu karak-teristiènih parova slova.

Kao primer uzmimo par AV (ili AW, WM, LO...). Kada su slova A i V previ�e [AV] (ili premalo [AV]) raz-maknuta, pa jo� ako se radi o veæem tekstu, onda dolazi do toga da tekst postaje neèitak (odnosno te�ko èi-tljiv) i neprijatan za oko. Kerning Table Editor slu�i da se ovakve stvari ne dogaðaju. 85

Neobavezan program...

Osim �to pode�avanje Kerninga mora da se izvede za svaki font posebno, mora u okviru jednog fonta dase izvede i za svaki stil posebno (bold, italic, bold+italic,...) a zatim i za svaki karakteristièan par. Oèigled-no radi se o vrlo mukotrpnom poslu.

F Kako izbeæi ove neprijatne poslove koje smo pominjali na prethodnih nekoliko strana?Odgovor je samo jedan: koristite iskljuèivo kvalitetne fontove proverenih i poznatih svet-skih proizvoðaèa. Jedna od najjalovijih u�teda u grafici je u�teda na fontovima. Posebnoobratite pa�nju kada koristite æiriliène i, takozvane, YU fontove. To su najèe�æe fontovikoji su iza�li iz �majstorske radionice� Pere iz kom�iluka pa im je i kvalitet odgovarajuæi.Protivno uverenju mnogih korisnika raèunara, poznati svetski proizvoðaèi fontova (Ado-be, Bitstream, Monotype...) proizvode i æiriliène fontove i fontove koji sadr�e na�a latiniè-na slova. Potrebno je samo primeniti odgovarajuæi naèin za dobijanje na�ih slova na si-stemskom nivou (prilagoditi Windowse ili MacOS) i potom koristiti kvalitetne i dobre fon-tove.

UsageOkvir za dijalog Usage na prvi pogled ne izgleda preterano koristan. Tek na drugi pogled moguænosti kojese na njemu kriju dolaze do punog izra�aja. On omoguæava da vidite koji se sve fontovi (kartica Fonts) ikoje slike (kartica Pictures) koriste u dokumentu.

Na kartici Fonts je prikazan spisak fontova i njihovih stilova koji su u upotrebi u dokumentu. Tu mo�eteproveriti da li se negde �sakrio� deo teksta koji koristi font koji ne bi trebalo. Takoðe je moguæe i sav tekstispisan nekim fontom promeniti u drugi font a da se pritom oèuva informacija o svim drugim parametrima(bold, italic...).

86

QuarkXPress 4

Na kartici Pictures se nalazi spisak svih slika i OLE objekata koji se nalaze u dokumentu. Osim toga, pri-kazana je i informacija o svakoj slici, pa je lako videti koja slika nedostaje na disku, koja je promenjena uodnosu na trenutak kada je uvezena u dokument... Sve slike je moguæe zameniti (Update) novijim verzija-ma ili ih potra�iti na disku ukoliko su promenile mesto od momenta uvo�enja. S obzirom da Quark ne èu-va slike u dokumentu (videti poglavlje o dokumentima u prvom delu ovog priruènika), ovaj dijalog je izu-zetno koristan kako se ne bi dogodilo da se na filmu, umesto slike, pojavi njen Preview u niskoj rezoluciji.

Find/Change

Moguænosti pretrage i zamene teksta su u verziji 4 znatno unapreðene u odnosu na prethodne verzije. Nesamo da je moguæe tra�iti i zamenjivati tekst koristeæi regularne izraze (Regular Expression ili PatternMatching) nego je moguæe i tra�iti i menjati tekst na osnovu tipa slova, upotrebljenog stila, velièine slova...

Tabela simbola u regularnim izrazima

Shortcut SimbolBilo koji znak, samo Find Ctrl+? \ ?Tab Ctrl+Tab \ tNovi pasus Ctrl+Enter \ pNovi red Ctrl+Shift+Ret \ nPrevious Box Page # Ctrl+2 \ 2Current Box Page # Ctrl+3 \ 3Next Box Page # Ctrl+4 \ 4Punctuation Space Ctrl+. \ .Flex Space Ctrl+F \ fBackslash Ctrl+\ \ \ 87

Neobavezan program...

<B>bold<B><I>italic<I><O>outline<O><S>shadow<S><U>underline<U><W>word underline<W><H>small caps<H><K>all caps<K>2<+>superscript<+>2<->subscript<->2<V>superior<V></>strike thru</><c"Cyan">cijan<c"Black">crna<s60.0006>Shade 60%<s100><z12>Size 12<z9>Size 9<b-5>baseline shift -5<b0><f"Futura XBlk BT">font<$f$>@Ime_stila:Paragraph Style<@Ime_stila>Character Style<@$>

bolditalic

outline

shadowshadow

underline

word underline

SMALL CAPS

ALL CAPS

2superscript

2subscript2superior

strike thru

cijan crna

Shade 60%

Size 12 Size 9

baseline shift -5font

Paragraph StyleCharacter Style

Lista tagova nije kompletna. Ovo su samo neki odtagova koji se, relativno, èesto javljaju.

88

QuarkXPress 4

Lista tagova

16

�ta nedostaje?Kada bi svaki korisnik Quarka rekao koju bi jo� moguænost �eleo da vidi u programu, a koje sada nema,spisak �elja bi verovatno bio veæi od spiska sada�njih moguænosti. Svima se jednostavno ne mo�e ugoditi.Mnogo je stvari kojih u Quarku nema a u nekim drugim programima ima. Na sreæu, va�i i obrnuto. Pro-gram ne mo�e da bude pouzdan, brz i jednostavan za kori�æenje, profesionalan, mali, sa svim moguæimalatima i moguænostima... ne�to se ipak mora �rtvovati na u�trb drugog. Ipak, neke �sitnice� kao da su pro-makle autorima Quarka.

U Quarku ne postoji moguænost kreiranja tabela èak ni u najrudimentarnijem obliku. Ovo je jednostav-no neoprostiva, rekao bih, nemarnost autora programa. Ne verujem da se tako ne�to ne mo�e ugraditi uprogram u vreme kada Word mo�e da kreira tabele najneverovatnijih oblika i rasporeda polja i to sve jed-nostavnim crtanjem olovkom. Iako postoji ekstenzija Table Works (koja, na�alost, i nije ba� najboljeosmi�ljena) nedostatak tabela je veliki minus za Quark u odnosu na konkurenciju.

Ne postoji moguænost kreiranja slojeva (Layers) �to je u konkurentskim programima takoðe standardnamoguænost.

Crtanje Bezieovih krivih i pored oèigledno velikog truda autora, nije izvedeno na idealan naèin.Rad sa bojama je i dalje dosta komplikovan. Osim toga prelivi i dalje izgledaju kao da su napravljeni u

nekom treæerazrednom grafièkom programu i moguænost njihovog pode�avanja je zanemarljiva.Unos teksta je i dalje nezgrapan i mukotrpan. Mo�da bi, po ugledu na neke druge programe, mogao da

se ugradi nekakav editor teksta koji bi podr�avao rad sa tagovima...Ne postoji moguænost snimanja dokumenata u HTML formatu u vreme kada jo� jedino programi za

obradu bitmapiranih slika to ne mogu da rade. Naravno, sve se mo�e re�iti zaobilaznim putem ali pitanjeje koliko korisnika to mo�e, i �eli, da radi.

Jedan pravi Print Preview po ugledu na CorelDRAW bi bio pravi potez.Undo/Redo komande su rundimentirane kao u vreme kada se radilo na raèunarima sa 1 MB RAM-a. Samo

jedan Undo/Redo je zaista malo za program ovog kalibra. Osim toga, nema naèina da se odredi po kom to kri-terijumu Quark odreðuje kada æe ne�to moæi da se poni�ti a kada ne. Algoritam za tu operaciju je oèiglednostrogo èuvana tajna! Zato æe vam se neretko de�avati da najbezazlenije operacije ne mo�ete da poni�tite.

Da li su programeri u Quarku ikada èuli za komandu Repeat kojom se izvr�ena operacija mo�e ponovoizvr�iti nad nekim drugim objektom?

U vreme kada i CorelDRAW ima moæan makro jezik (a o editorima teksta i da ne govorimo) i kada sviobimniji paketi polako uvode VBA (Visual Basic for Applications) kao sastavni deo radnog okru�enja,mo�da bi vredelo razmisliti i o toj moguænosti.

Zamerki, naravno, ima jo�... ali nije red da, na samom kraju priruènika o Quarku, saspemo pravu lavi-nu zamerki i neostvarenih �elja i oèekivanja. Zato, zavr�imo konstatacijom da, i pored svih ovih nedostata-ka, Quark predstavlja standard meðu DTP aplikacijama èak i u situaciji kada se sedam godina nije pojavilanova verzija. To dovoljno govori o tome koliko mu je armija njegovih korisnika privr�ena i koliko su svi tiljudi, �irom sveta, zadovoljni njegovim moguænostima. 89

�ta nedostaje?

17

Sadr�aj1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32. Istorija... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43. Instalacija i hardverski zahtevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64. Krenimo redom... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85. Dokumenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106. Konaèno Quark... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137. Alati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198. Master strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329. Tekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3610. Stilovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4611. Slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5112. Jo� malo okvirima - meni Item . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6313. �tampanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7014. Ekstenzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7915. Neobavezan program... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8216. Lista tagova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8817. �ta nedostaje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

91

Sadr�aj